АПЕЛАЦИОНОМ СУДУ У НОВОМ САДУ

путем

OСНOВНОГ СУДА У ЗРEЊAНИНУ

Tужeни: Oснoвнa шкoлa "Брaнкo Ћoпић" Лукићeвo, Брaнкa Рaдичeвићa 8

Tужилaц: Душaн Вукoтић, Зрeњaнин, Бул. Вeљкa Влaхoвићa 7/15

О Д Г О В О Р Н А Ж А Л Б У

Против пресуде Основног суда у Зрењанину бр. 19.П1.415/12 од 07. 03. 2013. године, тужени је

23. априла 2013. изјавио жалбу, због "битне повреде одредаба парничног поступка" и због

"погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због погрешне примене материјалног

права". У тој жалби тужени је предложио да се ожалбена пресуда "преиначи и одбије

тужбени захтев тужиоца и истог обавеже на плаћање трошкова поступка" или да се

иста пресуда "укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање".

До закључења главне расправа по предмету 19.П1.415/12 тужени је имао прилику да изнесе све

чињенице за које је сматрао да му иду у прилог и могао је да предлаже доказе којима би

поткрепио своју одбрану. А пре саме главне расправе, имао је могућност да тужиочеве наводе

оспори у свом одговору на тужбу. Тужени такву могућност није искористио и, буквално,

ниједном речју није покушао да оспори наводе тужиоца. Ни у одговору на тужбу, ни током

главне расправе.

У оваквим случајевима Закон о парничном поступку је крајње јасан и у члaну 372 ЗПП-а каже

се:

У жaлби нe мoгу дa сe изнoсe нoвe чињeницe и прeдлaжу нoви дoкaзи, oсим aкo пoднoсилaц

жaлбe учини вeрoвaтним дa бeз свoje кривицe ниje мoгao дa их изнeсe, oднoснo прeдлoжи дo

зaкључeњa глaвнe рaспрaвe.

У жaлби нe мoгу дa сe истичу мaтeриjaлнoпрaвни пригoвoри.

Дакле, у жалби не могу да се износе нове чињенице нити могу да се предлажу нови докази, а у

овом случају, све "чињенице" и "докази", које тужени у жалби од 23. априла 2013. износи,

потпуно су нови, јер ниједна чињеница и ниједан доказ нису изнесени ни у одговору на тужбу

туженог нити је тужени ишта рекао током главне расправе.

Али, и поред цитираног члана 372 ЗПП-а, који недвосмислено казује да тужени не може да

износи чињенице и доказе који нису изнесени или предложени до закључка главне расправе,

тужилац ће се у наставку осврнути на наводе из жалбе туженог.

1) Тужени каже:

На страни 2 Пресуде у 7. пасусу наводи се: «Надаље, због тога што је поменути Директор1

оштећени у поступку, није могао да овласти друго лице за вођење дисц. поступка, као

што је секретар школе Поповић Саво, који је водио дисциплинску расправу 20.04.2011.г.

а да је тужилац тражио његово изузеће на расправи која није прихваћена од стране

истог лица, да је другу расправу дана 04.10.2011.г. поново по овлашћењу директора

водио Поповић Зоран, адвокат, који није радник школе и чије изузеће је поново тужилац

тражио али је исто лице одбило захтев за изузеће, надаље, да је на трећој дисциплинској

расправи два пута тражио изузеће лица за вођење поступка које је овластио Школски

одбор чије је изузеће тужилац у два наврата тражио на расправи...»

Ово тужилац уопште не наводи у тужби.

О овим чињеницама тужилац је говорио на расправи одржаној 07.03.2013.г. када је саслушан у

својству парничне странке.

- Ако је о поменутим чињеницама тужилац говорио на расправи, тада је тужени на истој тој

расправи имао могућност да тужиочеве наводе оспори. Наиме, тужени ниједном речју није

покушао да негира оно што је тужилац изнео на главној расправи.

2) Тужени даље тврди:

У Решењу са расправе одржане дана 07.03.2013.г. на страни 3 расправног записника

наводи се да суд одређује извођење доказа читањем... записник у кривичном поступку ЗК.72/11

од 15.09.2011.г. Одлуку из овог кривичног поступка суд уопште не наводи нити образлаже у

образложењу ожалбене пресуде! Као да не постоји у списима.

Чак је и тужилац на тој истој расправи у свом исказу изјавио да је у том кривичном

поступку због извршених радњи за које је и вођен дисциплински поступак против њега,

због наношења телесних повреда директору тужене, оглашен кривим неправомоћном

пресудом.

Само је суд не спомиње!

- Што би то суд то (с)помињао, ако тужени на томе није инсистирао и ако тужени такву

"чињеницу" није помињао? Ту је реч о првостепеној пресуди која није правноснажна, што

значи да за тужиоца ту још увек важи презумпција невиности. То зна сваки студент прве

године права. (Узгред, адвокат туженог би требало да користи српски језик у писању

жалбе; јер, шта значи синтагма "неправомоћном пресудом"? – тужилац то не разуме).

3) Тужени додаје:

Сама изјава тужиоца није никакв доказ на његове тврдње из тужбе. Он те своје тврдње

треба да докаже. Терет доказивања је на тужиоцу.

1 Адвокат Поповић пише реч "директор" великим почетним словом. Или је неписмен или покушава да

ода "поштовање" човеку који му је омогућио, да заступајући школу, до данас узме огромне суме новца

(по мојој рачуници преко 5000 евра). Исти адвокат на сличан начин заступа и друге директоре у

споровима против запослених; тренутно, сличан "аранжман" овом у Лукићеву, Поповић има и у Ченти).

Да би апсурд био већи, исти човек наступа и испред синдиката, где, кобајаги, брани просветне раднике

од беса директора. Такво разбојничко понашање адвоката, изгледа, могуће је само у Србији.

- Тачно је да терет доказивања лежи на тужиоцу (коначно нешто занимљиво). Чудно је да

адвокат туженог не разуме да изјава тужиоца постаје доказ уколико такву изјаву нико,

укључујући и туженог, ничим не оспори. Дакле, уколико би неко у суду као алиби узео да

је боравио на Марсу у одређеном времену, а такву тврдњу нико не би ни на какав начин

оспорио, таква апсурдна изјава била би уважена као необорива чињеница. У праву се

ништа само по себи не подразумева и све се мора или доказати или побити. Ипак, доказује

се само оно што противничка страна побија, оспорава или захтева да се исто прецизно

докаже – вештачењем, документима, сведочењем, материјалним објектима, логиком…

4) Тужени наставља:

Његово (тужиочево) тумачење прописа и његово резоновање није доказ да дисциплински

поступак који је против њега покренут и вођен код тужене за наведени догађај није

спроведен у складу са законом. Посебно не може бити доказ за наведено чињенично стање

из ожалбене пресуде «увид у образложење решења републичког инпектора рада од

18.01.2013.г.»

На основу изјаве тужиоца и «увида» у наведено решење суд није могао да утврди то

чињенично стање и донесе ожалбену пресуду.

Ово из разлога јер за то не постоје докази.

- Адвокат туженог непрестано врти исту причу. Понаша се као да се налази у забавишту.

Још једном: докази против туженог постоје и њих нико није ни покушао да оспори – ни оне

наведене у тужби, ни оне изнесене на расправи. И не само да докази постоје, него су они

непорециви.

5) Тужени лажно тврди:

Дана 20.04.2011. и дана 04.10.2011 .г. нису одржане дисциплинске расправе. Исте су покушане

да се одрже али нису одржане. Тужиоцу није изречена дисциплинска мера престанак радног

односа на основу било којих чињеница или доказа везаних за ове две неодржане расправе.

У пресуди стоји онако како је било и како су утврдили и Просветна и Инспекција рада. Прва

расправа је отказана, али након започетог саслушања окривљеног (април 2011), а друга је

прекинута (октобар 2011). У ствари, обе расправе су одржане, али су прекинуте и требало је да

се наставе. Нису настављене зато што су оба пута одређена лица за вођење расправе, која за то

не могу бити овлашћена (секретар школе Саво Поповић и адвокат Зоран Поповић). По Закону

о основама система образовања дисциплински поступак (у случају спречености директора

школе)2 могу да воде само наставник, васпитач или стручни сарадник (члан 62, став 4).

6) Прескочићемо оне делове где тужени бестидно тврди:

- да је законито да лице које води поступак има право да само одлучи о свом изузећу,

- да је нормално да се окривљени удаљи с расправе без опомене и без предочавања

последица такве мере,

- да је исправно да се окривљеном не омогући да постави свог пуномоћника

2 Директор школе у Лукићеву спречен је да води дисциплински поступак зато што је странка у поступку.

- да је законито да се одбију сведоци и писана одбрана окривљеног

- да је сасвим природно да се расправа прекине, а онда да се, без настављања исте, донесе

решење о кривици

7) Више пута тужени у жалби лажно тврди да је расправа окончана:

- Тужени и даље покушава да сугерише суду да је дисциплинска расправа окончана 31.

августа 2013. године.

- Да то није истина, лако се може утврдити на основу записника с расправе, у коме јасно

пише да је расправа "обустављена", односно, прекинута.

- Уосталом, како се може окончати расправа, а да окривљени са исте расправе буде

удаљен – и то без опомене и без права да постави свог пуномоћника?

8) Тужени на крају констатује:

Побијаним решењем бр. 158/12 од 27.09.2012.г. тужиоцу није престао радни однос код

тужене.

- У решењу 158/12 јасно пише да са његовом коначношћу запосленом престаје радни однос

и отказује му се уговор о раду. То што такво решење није извршено последица је правног

незнања туженог и његовог пуномоћника (адвоката Поповића).

Радни однос запосленима код тужене престаје на основу решења Директора у складу са

законом, како је то предвиђено чл. 144. Закона о основама система образовања и васпитања.

- То није тачно, јер код повреде забране радни однос запосленом престаје "када одлука

директора о повреди забране постане коначна и одузима се лиценца" (Закон о основама

система образовања, члан 143, став 2). Туженом, као и његовом пуномоћнику, очигледно

није јасно да одлука лица које је овлашћено да обави посао директора у дисциплинском

поступку има исту законску снагу као и када би ту одлуку донео сам директор. Дакле, не

постоји никаква могућност да се у таквом случају донесе накнадно решење.

Душан Вукотић

Зрењанин, 30. 04. 2013.

Против Пресуде Основног суда у Зрењанину бр. 19.П1.415/12 од 07.03.2013.г. као

и против одлуке о трошковима поступка, тужена изјављује жалбу,

- због битне повреде одредаба парничног поступка,

- због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због погрешне примене

материјалног права, с предлогом да се ожалбена пресуда са списима предмета достави

Апелационом суду у Новом Саду, а коме суду предлажем да ожалбену пресуду

преиначи и одбије тужбени захтев тужиоца и истог обавеже на плаћање трошкова

поступка или да исту пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно

одлучивање.

Образложење

Ожалбена пресуда обухваћена је битном повредом одредаба паничног поступка из

чл. 374. ст. 2. тач. 12. ЗПП-а.

Пресуда има недостатке због којих се не може испитати.

Изрека пресуде је неразумљива и противуречи разлозима пресуде.

О битним чињеницама постоји противуречност између оног што се у разлозима

пресуде наводи и изведеним доказима и оног што је у записнику наведено.

У образложењу ожалбене пресуде наводе се чињенице које наводно постоје у

тужби тужиоца а које у тужби тужилац није навео.

На страни 2 Пресуде у 7. пасусу наводи се: «Надаље, због тога што је поменути

Директор оштећени у поступку, није могао да овласти друго лице за вођење дисц.

поступка, као што је секретар школе Поповић Саво, који је водио дисциплинску

расправу 20.04.2011.г. а да је тужилац тражио његово изузеће на расправи која није

прихваћена од стране истог лица, да је другу расправу дана 04.10.2011.г. поново по

овлашћењу директора водио Поповић Зоран, адвокат, који није радник школе и чије

изузеће је поново тужилац тражио али је исто лице одбило захтев за изузеће, надаље,

да је на трећој дисциплинској расправи два пута тражио изузеће лица за вођење

поступка које је овластио Школски одбор чије је изузеће тужилац у два наврата тражио

на расправи...»

Ово тужилац уопште не наводи у тужби.

О овим чињеницама тужилац је говорио на расправи одржаној 07.03.2013.г. када је

саслушан у својству парничне странке.

Даље у образложењу ожалбене пресуде на страни 4 пасус 4, суд наводи: «На

основу коначног решења у дисциплинском поступку Директор тужене је дана

14.11.2012.г. донео Решење о отказу уговора о раду на основу изречене дисциплинске

мере, које је тужиоцу уручено 19.11.2012.г. а на које је исти уложио приговор

Школском одбору 27.11.2012.г. те је Школски одбор 07.12.2012. г. својим Решењем

одбио приговор, као неоснован, а које је решење тужиоцу уручено 13.12.2012.г.»

Ове чињенице које суд наводи, тужилац нити је изнео у тужбеном захтеву, о њима

се није изјашњавао приликом саслушања на главној расправи од 07.03.2013. г., нити о

овим чињеницама постоји било какав доказ, нити је такав доказ изведен на главној

расправи одржаној 07.03.2013.г.!!

У образложењу ожалбене пресуде суд на страни 2, 4. став наводи: »Суд је извео

доказивање читањем писмена наведених у Решењу са расправе одржане дана

07.03.2013.г...»

У Решењу са расправе одржане дана 07.03.2013.г. на страни 3 расправног

записника наводи се да суд одређује извођење доказа читањем... записник у кривичном

поступку ЗК.72/11 од 15.09.2011.г. Одлуку из овог кривичног поступка суд уопште не

наводи нити образлаже у образложењу ожалбене пресуде! Као да не постоји у списима.

Чак је и тужилац на тој истој расправи у свом исказу изјавио да је у том кривичном

поступку због извршених радњи за које је и вођен дисциплински поступак против

њега, због наношења телесних повреда директору тужене, оглашен кривим

неправомоћном пресудом.

Само је суд не спомиње!

Тужилац је својом тужбом тражио и да суд обавеже тужену да га врати на рад у

року од 8 дана под претњом принудног извршења.

Суд је усвојио и овај тужбени захтев из тужбе тужиоца али у ожалбеној пресуди

није навео на основу којих чињеница и на основу којих материјално-правних одредаба

је усвојио овај део тужбених захтева тужиоца.

О усвајању овог тужбеног захтева у ожалбеној пресуди не постоји никакви

разлози.

Тужилац је током поступка дана 23.01.2013.г. електронским путем доставио за суд

и противну страну фотокопију решења бр. 383-117-00191/2012- 04 коју је дана

18.01.2013.г. донео инспектор рада за средњебанатски управни округ са седиштем у

Зрењанину. Тим решењем одлаже се извршење коначног решења бр. 201/12 од

14.11.2012.г. које је донео Директор тужене а којим је тужиоцу престао радни однос

код тужене и отказан уговор о раду, а све због изречене дисциплинске мере - престанак

радног односа. Одлагање извршења наведеног решења Директора трајаће до

правомоћног окончања судског спора.

Тужилац није навео на које околности доставља ово решење, на које околности је

он доказ.

Ово из разлога што у овом предмету тужилац тражи поништај решења лица

овлашћеног за вођење дисциплинског поступка и изрицања дисциплинске мере којим

је тужиоцу изречена дисциплинска мера - престанак радног односа, као и поништај

одлуке Школског одбора тужене по приговору тужиоца против тог решења.

Ово решење наведени орган управе донео је након поднете тужбе тужиоца дана

18.12.2012.г. којим тражи да се поништи као незаконито решење Директора о

престанку радног односа и отказу уговора о раду због изречене дисциплинске мере -

престанака радног односа.

По овој тужби води се поступак код истог суда под бројем П 1.475/12.

Из наведеног разлога ово решење Инспектора рада у Зрењанину од 18.01.2013.г. не

може ни бити доказ у овом предмету, већ евентуално доказ на тврдње тужиоца у

предмету П 1.475/12.

Али ни у том предмету па ни у овом, наведено решење инспекцијског органа -

органа управе, која није коначно, није обавезујуће за суд у парничном поступку.

Ово посебно јер и разлози из тог решења не одговарају чињеничном стању и плод

су конструкције поступајућег инспектора рада.

Све ове битне повреде одредаба парничног постпука директно утичу на законитост

ожалбене пресуде.

Суд је погрешно и непотпуно утврдио чињенично стање у овом предмету.

Сама изјава тужиоца није никакв доказ на његове тврдење из тужбе. Он те своје

тврдње треба да докаже.

Терет доказивања је на тужиоцу.

Његово тумачење прописа и његово резоновање није доказ да дисциплински

поступак који је против њега покренут и вођен код тужене за наведени догађај није

спроведен у складу са законом.

Посебно не може бити доказ за наведено чињенично стање из ожалбене пресуде

«увид у образложење решења републичког инпектора рада од 18.01.2013.г.»

На основу изјаве тужиоца и «увида» у наведено решење суд није могао да утврди

то чињенично стање и донесе ожалбену пресуду.

Ово из разлога јер за то не постоје докази.

Суд није могао да утврди на основу било ког доказа изведеног током поступка да

је: поводом закључка за покретање дисциплинског поступка одржано три

дисциплинске расправе, 20.04.2011., 04.10.2011. и 31.08.2012.г.

Дана 20.04.2011. и дана 04.10.2011 .г. нису одржане дисциплинске расправе. Исте

су покушане да се одрже али нису одржане. Тужиоцу није изречена дисциплинска мера

престанак радног односа на основу било којих чињеница или доказа везаних за ове две

неодржане расправе.

Тужилац је уз тужбу приложио као доказ записник са дисциплиске расправе

одржане 31.08.2012.г. која је вођена од стране овлашћеног лица у школи.

Иста је спроведена у складу са чл. 142. ст. 5 Закона о основама система образовања

и васпитања и у складу са одредбама ЗОУП-а чије одредбе се примењују на вођење

дисциплинског поступка.

Тужилац је саслушан, дао је своју одбрану, стављао примедбе и постављао питања

саслушаним сведоцима.

На расправи је тужиоцу омогућено да се изјасни о чињеницама и околностима које

су од значаја за доношење решења.

Исти је добио позив за дисц. расправу која је одржана 31.08.2012.г.

У позиву му је назначено да може да ангажује стручно лице адвоката као

пуномоћника у поступку који ће заступати његове правне интересе, као и да пре

расправе у одређеном термину у школи погледа све доказе који су поднети уз закључак

за покретање дисц. поступка, као и да поднесе сам доказе и предлоге.

Тужилац пре одржане расправе 31.08.2012.г. није доставио било какве доказе нити

предлоге нити је исте износио на одржаној расправи од 31.08.2012. г.

На подлози чињеница и изведених доказа са одржане расправе од 31.08.2012.г. од

стране овлашћеног лица донето је решење о изрицању дисциплинске мере престанак

раног односа које је и предмет ове тужбе тужиоца.

Сходно изнетом суд је погрешно утврдио чињеницу да су у поступку дисц.

Одговорности тужиоца одржане три дисц. расраве.

Суд за то није извео ниједан доказ. изјава тужиоца није доказ на те тврдње суда,

такође нити је то «увид» у образложење решења републичког инспектора рада од

18.01.2013.г.

Суд није везан образложењем првостепеног решења било ког органа управе, већ

само изведеним доказима током поступка и унетим у записнику о раправи.

Суд је само везан осуђујућим одлукама кривичних судова које су правомоћно

окончане.

На дисциплинској расправи одржаној дана 31.08.2012.г. тужилац је саслушан,

изложио је своју одбрану сам, без заступника и није написао писмену одбрану.

Након изнете своје одбране тужилац је тражио изузеће лица које води дисц.

поступак. Исти захтев сам по себи не може да произведе никакве последице у смислу

прекида поступка од стране лица које води дисц. поступак.

Ово из разлога што том приликом тужилац није навео ниједан разлог из чл. 32

ЗОУП-а, нити је навео постојање других околности који доводе у сумњу

непристрасност службеног лица које води дисципл. поступак.

Код таквог стања ствари лице које је водило поступак правилно је поступило када

није прихватило овај захтев за изузеће.

Након изнете одбране настављен је доказни поступак саслушањем оштећеног и

сведока.

Након датих изјава од стране оштећеног и саслушаног сведока тужилац је

постављао питања присутном сведоку.

Након саслушања и изнете одбране тужиоца, саслушања оштећеног и сведока,

одређено је извођење доказа читањем писмена и то извештаја лекара специјалисте и

пријаве повреде на раду.

Након овако изведеног доказног поступка и без поднетих било каквих других

доказних предлога од стране тужиоца као запосленог против кога се води поступак,

тужилац сада изјављује да тражи изузеће лица које води дисц. поступак јер сматра да

исти води поступак крајње пристрасно у односу на Директора школе.

Након тога, због ометања поступка, тужилац је био удаљен из просторија у којима

је вођен поступак.

Након удаљења, пошто су изведени сви докази, овлашћено лице је констатовало да

је усмена расправа завршена.

Захтев тужиоца дат на наведеној дисципл. расправи, без обзира што је био

образложен, пошто се није радило ни о једном од разлога наведеном у чл. 32., такође

није могао да има за последицу прекид дисципл. расправе. Чак и под претпоставком да

се радило о разлозима за изузеће службеног лица из чл. 32. ЗОУП-а, службено лице је

могло да врши оне радње које не трпе одлагање.

Суд два захтева за изузеће службеног лица изјављена на дисципл. расправи

одржаној 31.08.2012.г., која нису дата из разлога и на околности предвиђене у чл. 32-

34. ЗОУП-а, погрешно тумачи у корист тужиоца.

Након окончања дисциплинске расправе Школски одбор тужене својим закључком

од 10.09.2012.г. одбацио је писмени захтев тужиоца за изузеће лица које је водило

дисциплински поступак као неоснован.

Након доношења тог закључка лице овлашћено за вођење дисипл. поступка и

доношење одлуке донело је побијано решење бр. 158/12 од 27.09.2012.г. којим је

тужиоцу изречена дисципл. мера - престанак радног односа.

Следствено изнетом, лице овлашћено од стране Школског одбора да води дисципл.

поступак и донесе одлуку о дисципл. поступку, тек након што је од стране Школског

одбора закључком одбачен писмени захтев тужиоца за изузећем тог лица, тек тада је то

лице тужиоцу изрекло дисципл. меру - престанак радног односа.

Суд не утврђује ове чињенице нити их наводи и образлаже.

Без иједног изведеног доказа током поступка а само на основу тврдњи тужиоца

конструише чињенично стање из ожалбене пресуде.

Тако наводи да на дисципл. расправи није непосредно расправљано о «предлозима

- одбрани тужиоца, као што је и списак предложених сведока».

Ове «доказе» тужилац електронским путем доставља Школском одбору тек након

окончане дисципл. расправе од 31.08.2012.г. дана 12.09.2012.г., што и сам наводи у

својој тужби на страни 3. претпоследњи ред.

Лице које је водило дисципл. поступак и које је овлашћено за доношење одлуке

поводом тог поступка своје решење није заснивало на чињеницама и околностима о

којима тужиоцу није пружена могућност да се изјасни.

Те чињенице наведене су у образложењу побијаног решења о престанку радног

односа.

Побијаним решењем бр. 158/12 од 27.09.2012.г. тужиоцу није престао радни однос

код тужене.

Радни однос запосленима код тужене престаје на основу решења Директора у

складу са законом, како је то предвиђено чл. 144. Закона о основама система

образовања и васпитања.

Стога, тужилац нема правног основа да тражи враћање на рад код тужене јер му

побијаним решењем није ни престао радни однос.

Због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, суд је погрешно

применио и материјално право и то одредбе чл. 142. ст. 3. Закона о основама система

овразовања и васпитања те је усвојио тужбени захтев тужиоца у целости, иако за то

није имао упоришта у изведеним доказима.

Стога предлажемо да се наша жалба усвоји.

Број: 383-117-00191/2012-04

Републички инспектор рада Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Инспектората за рад, Одсека инспекције рада за Средњобанатски управни округ са седиштем у Зрењанину, решавајући по захтеву Вукотић Душана из Зрењанина, ул.Булевар Вељка Влаховића број 7/15, на основу члана 93.3акона о државној управи («Сл.гласник РС», бр.79/2005), члана 26.3акона о државној управи («Сл.гласник РС», бр.20/92, 6/93, 48/93, 53/93, 48/94 и 49/99) и члана 192. Закона о општем управном поступку («Сл.лист СРЈ», бр.33/97, 31/01 и «Сл.гласник РС», бр.30/10) и члана 271.3акона о раду («Сл.гласник РС», бр.24/05, 61/05 и 54/09) доноси:

Р Е Ш Е Њ Е

Одлаже се извршење коначног решења број 201/12 од 14.11.2012 .Г. које је донео директор Основне школе «Бранко Ћопић» из Лукићева, којим је Вукотић Душану престао радни однос у овој школи и отказан уговор о раду дел.бр.21-02 од 01.02.2007.г.због изрицања дисциплинске мере престанак радног односа закључно са даном 13.12.2012.г., до правоснажног окончања судског спора.

Жалба на решење не одлаже извршење решења.

О б р а з л о ж е њ е

Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, Инспекторату за рад, Одсеку инспекције рада за Средњобанатски управни округ, са седиштем у Зрењанину, обратио се дана 20.12.2012.Г. Вукотић Душана из Зрењанина, ул.Булевар Вељка Влаховића број 7/15, да се одложи извршење коначног решења број 201/12 од 14.11.2012. које је донео директор Основне школе «Бранко Ћопић» из Лукићева , којим је именованом престао радни однос у овој школи и отказан уговор о раду број 21-02 од 01.02.2007.Г., закључно са 13.12.2012.г., због изрицања дисциплинске мере престанак радног односа, до доношења правоснажне одлуке суда.

Вукотић Душан је уз наведени захтев доставио и примерак тужбе коју је електорнским путем послао Основном суду у Зрењанину дана 18.12.2012.г. и доказ да се предмет по овој тужби води под бројем П1-475/2012.

Именовани у свом захтеву инспекцији рада наводи да је решење број 201/12 од 13.12.2012.г. «противзаконито» јер је исто постало коначно истеком рока застарелости за вођење дисциплинског поступка, а из разлога што је дисциплински поступак против њега покренут дана 22.11.2010.г. , а да је окончан доношењем решења од стране Школског одбора број 222/12 .Г. дана 07.12.2012.г. односно достављањем овог решења именованом дана 13.12.2012.г., ког датума је постало коначно решење број 201/12 од 14.11.2012.Г. на основу кога му је престао радни однос у наведеној школи.

Именовани је инспекцији рада у Зрењанину дана 21.12.2012.г. доставио «додатак» на поднети захтев, у коме наводи да је решење број 201/12 од 14.11.2012 .Г. које је донео директор школе у несагласности са решњем број 158/12 од 27.09.2012.г. које је донео лице овлаћшено за водђење дисциплинског поступка и изрицање дисциплинске мере, а из разлога што се у једној правној ствари не могу донети два коначна решења; да му радни однос није престао када је решење о утврђеној повреди забране постало коначно, а то је дана 01.11.2012.г. када му је достављено решење Школског одбора број 188/12 од 29.10.2012.Г. У овом додатку именовани је такође навео да Сретенко Марић, директор школе који је истовремено и странка у

2 дисциплинском иоступку у својству оштећеиог, није могао донети било какву одлуку која је везана за дисциплински поступак и доношење одлуке у дисциплинском поступку, јер је исти закључком Школског одобора изузет од вођења дисциплинског поступка и доношења одлуке, те да из тог разлога није могао донети решење број 201/12 од 14.11,2012.г., јер је као странка у својству оштећеног био изузет од било каквих правних радњи које су везане за дисциплински поступак покренут и вођен против њега.

Дана 24.12.2012.г. Вукотић Душан је инспекцији рада поднео » додатак 2» на поднети захтев у коме између осталог наводи да је решење број 201/12 од 14.11.2012.г. које је донео директор школе, донето од стране ненадлежног органа, јер је директор био странка у поступку и није могао донети решење;да Законом о основама система образовања и васпитања у случају повреде забране не прописује доношење накнадног решења, јер је овим законом прописано да коначношћу изречене мере којим је утврђена повреда забране запосленом аутоматски престаје радни однос и одузима се лиценца;да вођење дисциплинског поступка траје од покретања дисциплинског поступка до доношења дисциплинске мере, а у случају повреде забране до престанка радног односа, јер у том случају радни однос престаје аутоматски по коначности решења о дисциплинској мери, а како му је радни однос престао дана 13.12.2012.г. вођење дисциплинског поступка је застарело.

Поступајући по поднетом захтеву инспктор рада је дана 27.12.2012 .Г. извршио инспкцијкси надзор код послодавца - Основна школа «Бранко Ћопић» Лукићево, те је на основу документације презентоване приликом вршења надзора записнички утврђено чињенично стање.

Вукотић Душан је имао заснован радни однос у овој школи на неодређено време за обављање послова «наставник физичког васпитања». Са послодавцем је дана 01.02.2007 .Г. закључио Уговор о уређивању права, обавеза и одговорности број 21-02, у коме је у тачки 2. наведено да има заснован радни однос на неодређено време почев од 01.02.2000 .Г. за обављање послова наставник физичког васпитања» са 100% радног времена.

Именовани је на основу наведеног радног односа био пријављен на обавезно осигурање од стране именованог послодавца у периоду од 02.02.2000 .Г. - 13.12.2012.г.

Директор школе је, као овлашћени орган у смислу члана 142. став 1.3акона о основама система образовања и васпитања, за покретање и вођење дисциплинског поступка, дана 22.11.2010.г. под бројем 219/10 донео закључах да се против Вукотић Душана покреће дисциплински поступак због повреде забране насиља из члана 45. став 2.3акона о основама система образовања и васпитања, због основане сумње да је у Лукићеву у холу школе дана 09.11.2010.г. у 13,45 часова, оштећеног директора школе песницом ударио у грудни кош, при чему је запослени директор школе задобио повреду грудног коша, а као доказ да је именовани учинио поврду забаране је извештај лекара специјалисте, као и пријава повреде на раду. На закључку је сачињен белешка која гласи: «закључак је уручен, запослени Вукотић Душан одбио да потпише».

Поповић Саво, секретар школе, је изјавио да је дана 24.11.2010 .Г позвао запосленог Вукотић Душана у своју канцеларију како би му уручио закључак о покретању дисциплинског поступка у којој је била присутна и запослена Даринка Панић која обавља послова административног радника и рачуновође, и да је Вукотић Душану уручен примерак закључка, међутим исти је одбио да потпише примерак истог као доказ да му је исто уручено, те је након тога присутној запосленој наложио да сачини белешку, горе наведене садржине.

Према изјави Поповић Саве, секретара школе, истог дана тј.24.11.2010.г. запосленом Вукотић Душану је достављено и решење које је донео директор школе дана 22.11.2010.г. под бројем 220/10, којим је удаљен да рада почев од 22.11.2010.г. до окончања дисциплинског поступка који је против њега покренут због учињене повреде забране насиља.

У члану 139.3акона о основама система образовања и васпитања је прописано да запослени може да одговара за:лакшу повреду радне обавезе утврђене општим актом установе;тежу повреду радне обавезе прописану овим законом; повреду забране прописану овим законом и материјалну штету коју нанесе установи намерно или крајњом непажњом у складу са законом.

У члану 45. став 2. Закона о основама система образовања и васпитања је прописано да се под насиљем и злостављањем подразумева сваки облик једанпут учињеног или поновљеног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства личности детета, ученика и запосленог.

3 Сагласно члану 143.наведеног закона, запосленом који изврши повреду забране прописане у

члану 44. - 46. овог закона, престаје радни однос када одлука директора о утврђеној повреди забране постане коначна и одузима се лиценца.

У члану 142. став 8.наведеног закона је прописано да покретање дисциплинског поступка за поврду забране застарева у року од 1године од дана када је учињена повреда забране, а у ставу 9. је прописано да вођење дисциплинског поступк застарева у року од 2 годне од покретања дисциплинског поступка.

У члану 142. став 5. наведеног закона је прописано да се на остала питања вођења дисциплинског поступка, сходно примењују правила управног поступка.

Расправа поводом утврђивања дисциплинске одговорности запосленог Вукотић Душана за повреду забране насиља одржана је 20.04.2011.г. и ову расправу је водио запослени Поповић Саво - секретар школе, по писменом овлашћењу директора школе број 87/11 од 15.04.2011.г., што је супротно члану 32. Закона о општем управном поступку, а из разлога што је директор школе као странка у овом поступку у својству оштећеног морао бити изузет од стране Школског одбора и није могао овластити именованог запосленог да води дисциплински поступак. Такође директор школе није могао овластити запосленог Поповић Саву да води дисциплински поступак јер је у члану 62. став 4.3акона о основам истема образовања и васпитања прописано да у случају привремене одсустности или спречености директора да обавља дужности замењује га наставник, васпитач или стручни сарадник у установи на основу овлашћења директора или органа управљања у складу са законом.На овој расправи Вукотић душан је затражио изузеће Поповић Саве, а из разлога што је исти сведок у поступку који се против њега води у Прекршајном суду у Зрењанину, што је и прихваћено и ова расправа је отказана од стране Поповић Саве, који исту није могао отказати, што је супротно члану 35.3акона о о пштем управном поступку.

Друга расправа поводом утврђивања дисциплинске одговорности за повреду забране насиља запосленог Вукотић Душана одржана је дана 04.10.2011.г. и ову расправу је водио Поповић Зоран, адвокат из Зрењанина, по писменом овлашћењу директора школе број 145. од 08.07 2011.г., чије је изузеће тражио запослени Вукотић Душан и чији је захтев одбијен, што је супротно члану З2.и 35.3акона о општем управном поступку и члану 62. став 4.3акона о основама система образовања и васпитања, а из разлога што је директор школе који је у овом поступку имао својство оштећеног, морао бити изузет из овог поступка одлуком Школског одбора, што није био случај, а и из разлога што што именовани адвокат није имао статус запосленог у школи. Овлашћење за вођење дисциплинског поступка дирекотр школе није могао пренети на именваног адвоката, јер исти у школи нема статус запосленог. О захтеву Вукотић Душана за изузеће адвоката Поповић Зорана као лица који води дисциплински поступак није могао да одлучује именовани адвокат.

Трећа расправа поводом утврђивања дисциплинске одговорности запосленог Вукотић Душана за повреду забране насиља одржана је 31.08.2012.г. На ову расправу запослени Вукотић Душан је писмено позван и обавештен позивом број 127/12 од 22.08.2012 .Г. да присуствује расправи која је заказана за 31.08.2012.г., као и да поднесе писмене и друге доказе које су од значаја за доношење одлуке, као и да своју одбрану може изложити усмено лично или преко заступника, да своју одбрану може доставити и писмено, као и да у случају спречености да се одазове позиву је дужан да обавести орган који га је позвао, као и да ће се расправа одржати ако се не одазове позиву. Уз овај позив запослени Вукотић Душан је писменим путем обавештен да дана 28.08.2012 .Г. у периоду од 11 - 12 часова може изршити увид у документацију везану за дисциплински поступак. Ови позиви су Вукотић Душану достављени дана 23.08.2012.Г. Секретар школе Поповић Саво је изјавио да Вукотић Душан пре одржавања расправе заказане за 31.08.2012.г. није доставио доказе од значаја за доношење одлуке о његовој дисциплинског одговорности, већ је то учинио дана 12.09.2012.г. када је школи доставио под бројем 150/12 «доказ потпуне невиности Душана Вукотића поводом оптужбе Сретенка Марића» уз који је доставио листу сведока које позива у своју одбрану, а који су Праштало Зорану достављени дана 14.09.2012.Г.

Усмену расправу је водио запослени Праштало Зоран, наставник физике, који је закључком Школског одбора број 124/12 од 07.08.2012.г.именован да води дисциплински поступак и донесе одлуку у дисциплинском поступку покренутом против запосленог Вукотић Душана, а пошто је истим закључком запослени директор школе Сретенко Марић као оштећени изузет од даљег вођења овог поступка против именованог запосленог, у смислу члана 57. став 1. тачка 10. и члана 62. став 4.3акона о основама система образовања и васпитања и члана 32 став 1., члана 35. став 2, и члана 36. Закона о општем управном поступку.

4 Расправи је присуствовао окривљени Вукотић Душан, оштећени Сретенко Марић, сведок Даринка Панић и записничар Алмажан Маја, и сачињен је записник број 131/12. Увидом у наведени записник утврђено је да је на почетку ове расправе запослени Вукотић Душан упозорен да искључи уређаје за снимање и да не омета ток расправе, као и да даје изјаве само када му се да реч, као и да се након тога именовани изјаснио о наводима наведеним у закључку о покретању дисциплинског поступка, након чега је потписао своју дату изјаву, и први пут у току ове расправе затражио изузеће лица овлашћеног за вођење дисциплинског поступка, који је његов захтев одбио, што је супротно члану 35.3акона о општем управном поступку, чија се правила сходно члану 142. став 5.3акона о основама система образовања и васпитања, примењују на вођење дисциплинског поступка.У својству оштећеног изјаву је дао Сретенко Марић, а у својству сведока изјаву је дала Даринка Панић, који су потписали своје дате изјаве.Након извођења доказа читањем извештаја лекара специјалисте и пријаве повредене на раду, запослени Вукотић Душан је по други пут у току ове расправе затражио изузеће лица овлашћеног за вођење дисциплинског поступка због пристрасности у односу на директора и његов захтев је одбијен од стране лица чије је изузеће тражио, што је супротно члану 35. став З.Закона о општем управном поступку, чије се одредбе у вези изузећа сходно члану 142. став 5. наведнеог закона примењују и на првила у вођењу дисциплинског поступка. У конкретном случају о захеву Вукотић Душана за изузеће лица које води дисциплински поступак требао је оллучи Школски одбор као орган који га је и именовао. Даљим увидом у сачињени записник са ове расправе је утврђено да је лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка обуставио поступак испитивања Вукотић Душана због непоштовања дисциплинског поступка јер је и поред више усмених опомена, клеветао и износио неистине на његов рачун, те је из тог разлога донета одлука о даљем изузећу именованог. У записнику је такође констатовано да је расправа завршена у 11,50 часова. Записник је потписан од свих лица која су присуствовала овој расправи осим Вукотић Душана, а од стране лица које је водио дисциплински поступак је констатовано «да је одбио да потпише јер се не слаже са разлозима прекида расправе». Секретар школе је изјавио да је грешком у записнику наведено да се изузима Вукотић Душан од даљег вођења дисциплинског поступка, јер он не може бити узузет већ да може бити удаљени да је и фактички био удаљен из просторије којој је вођен дисциплински поступак. Пре удаљења са расправе због непристојног понашања Вукотић душан није претходно опоменут да ће бити удаљен, нити су му предочене правне псоледице такве мере, нити је именовани позван да постави свог пуномоћника, како је то прописано у члану 100.3акона о општем управном поступку.

Након одржане расправе запослени Вукотић Душан се обратио Просветној инспекцији у вези изузећа Праштало Зорана, лица овлашћеног за вођење дисциплинског поступка, која је овај захтев доставила Основној шкли «Бранко Ћопић» Лукићево, након чега је Школски одбор разматрао овај захтев и закључком број 147/12 од 10.09.2012.Г. одбацио као неоснован.

Дана 27.09.2012.Г. под бројем 158/12 запослени Праштало Зоран, као лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка и доношење одлуке у дисциплинском поступку од стране Школског одбора, донео је решење да се запослени Вукотић Душан оглашава кривим што је дана 09.11.2010.г. у 13,45 часова приликом изласка из школске зграде на улазним вратима школе оштећеног директтора школе песницом ударио у грудни кош, чиме је извршио повреду забране насиља из члана 45. став 2.3акона о основама система образовања и васпитања, те му је изречена дисциплинска мера престанак радног односа, с тим да му радни однос престаје даном коначности овог решења, којим, даном му се отказује закључени утовор о раду. Ово решење је запосленом Вукотић Душану уручено дана 01.10.2012.г.

На наведено решење именовани је благовремено уложио приговор Школском одбору број 167/12 дана 08.10.2012.г., као другостепеном органу у поступку решевања о правима из радног односа запослених у смислу члана 145. став 1.3акона о основама система образовања и васпитања, који га је разматрао на својој седници одржаној дана 29.10.2012 .Г. и својим решењем број 188/12 одбио као неоснован. Наведено решење Школског одбора је запосленом Вукотић Душану уручено дана 01.11,2012.г., са којим даном је постало коначно, и сакјим даном се окончало вођење дисциплинског поступка у смислу члна 142. став 9.3акона о основама система образовања и васпитања. Наведено решење није произвело правно дејство, тј. Вукотић - Душану није престао радни однос даном његове коначнсти, како је то прописано у члану 143. став 2.3акона о основама система образовања и васпитања. Наведено коначно решење које је донео лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка и доношење одлуке у дисциплинском поступку је било основ за доношење решења од стране директора школе број 201/12 од 14.11.2012.г.,а на основу члана 144. Закона о основама система образовања и

5 васпитања, које је Вукотић Душану уручено дана 19.11.2012.г. и на које је именоваи уложио приговор школском одбору број 210/12 дана 27.11.2012 .Г. који га је разматрао на својој седници одржаној дана 07.12.2012.Г. и донео решење број 222/12 коим је одбио као неоснован приговор именованог. Наведено решење је Вукотић Душану уручено дана 13.12.2012.г. када је решење директора постало коначно и са наведеним датумом је именованом престао радни однос.

Сходно наведеном, на основу констатованог чињеничног стања, утврђено је да је коначним решењем директора школе број 201/12 од 14.11.2012 .Г. очигледно повређено право Вукотић Душана, јер је донето на основу коначног решења о утврђивању дисциплинске одговорности Вукотић душана и изрицања дисциплинске мере престанак радног односа, а да је дисциплински поступак ради утврђивања одговорности именованог запосленог за повреду забране насиља вођен супротно одредбама Закона о општем управном поступку чије се одредбе сходно примењују на вођење дисциплинског поступка у смислу члана 142. став 5.3акона о основама система образовања и васпитања.

Наиме, директор школе који је у дисциплинском поступку имао својство оштећеног овластио је запосленог Поповић Саву, секретара школе, да води расправу која је одржана дана 20.04.2011.г., а адвоката Зорана Поповића да води расправу која је одржана дана 04.10.2011.г., супротно члану 32.3акона о општем управном посгупку, јер је исти морао бити изузет из овог поступка, као и члану 62. став 4.3акона о основама истема образовања и васпитања јер је овластио лица која нису били наставници, васпитачи, нити стручни сарадници у овој школи. О захтеву Вукотић Душана за изузеће лица која су водила расправе одржане 20.04.2011.г. и 04.10.2011.г. одлучивала су та лица, а што је супротно члану 35. став З.Закона о општем управном псотупку, јер та лица нису била надлежна да одлучују о свом изузећу.

Трећа расправа поводом утврђивања дисциплинске одговорности запосленог Вукотић Душана одржана је дана 31.08.2012.г.и ову расправу је водио запослени Праштало Зоран, који је од стране Школског одбора именован за лице које ће водити дисциплински поступак и донети дисциплинску меру, а пошто је претходно директор изузет из овог поступка да као овлашћено лице у смислу члана 141. став 1.3акона о основама система образовања и васпитања да покреће и води дисциплински поступак и изриче дисциплинску меру.На овој расправи Вукотић Душан је тражио изузеће лица које води поступак и по овом захтеву је решавало лице чије је изузеће тражено, што је супротно члану 35. Закона о општем управном поступку, јер је о том захтеву за изузеће могао да решава само Школски одбора као орган који га је и именовао. Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка, и поред стављеног захтева за његово изузеће, наставио је да врши радње у овом поступку, тако што је саслушавао оштећеног дирекотра школе Сретенка Марића, сведока Даринку Панић, што је супротно члану 34. став 2. Закона о општем управном поступку, где је прописано да службено лице за које је странка захтевала изузеће из било ког разлога наведеног у члану 32. овог закона, не може све до доношења закључка о том захтеву вршити никакве радње у поступку, осим оних које не трпе одлагање. Лице овлашћено за вођење дисциплинског поступка је супротно наведеној одредби и поред тога што је Вукотић Душан по други пут у току ове расправе тражио његово изузеће наставио да врши радње у поступку тако што је именованог удаљио са ове расправе због непристојног понашања, а да га претходно није опоменуо да ће бити удаљен и предочио му правне последице такве мере, нити га је позвао да постави свог пуномоћника, како је то прописано у члану 100. Закона о општем управном поступку.

Школски одбор је разматрао захтев за изузеће лица овлашћеног за вођење дисциплинског поступка Праштало Зорана дана 10.09.2012.г., а пошто се Вукотић Душан претходно обратио и поднео захтев просветној инспекцији у Зрењанину која је након тога овај захтев доствила послодавцу. Школски одбор је донео закључак број 147/2 од 10.09.2012.г којим је одбијен као неоснован захтев Вукотић Душана за изузеће лица овлашћеног за вођење дисциплиског поступка.Нова расправа поводом утврђивања дисциплинске одговорности именованог запосленог није одржана, већ је на основу тако спроведеног дисциплинског поступка од стране лица овлашћеног за вођење дисциплинског поступка и доношења одлуке, донето решење број 158/12 од 27.09.2012 .Г. којим је Вукотић Душану изречена дисциплинска мера престанак радног односа.

Сходно наведеном, како је дисциплински поступак поводом утврђивања одговорности Вукотић Душана за повреду забране насиља вођен супротно правилима Закона о општем управном поступку који се сходно члану 142. став 5.3акона о основама система образовања и васпитања примењују и на вођење дисциплинског поступка у образованим установама, јер су расправе одржане дана 20.04.2011.г. и 04.10.2011.г. вођене од стране лица која сходно члану

6 62.став 4. Закона о основама система образовања и васпитања у школи немају статус наставника, васпитача и стручног сарадника, и како је по захтеву Вукотић Душана за изузеће лица које води дисциплински поступак који је одржан дана 31.08.2012.г. решавало лице чије је изузеће тражио што је супротно члану 35. став З.Закона о општем управном поступку и што је након захтева за изузеће наставио да врши радње у дисциплинком поступку тако што је узимао изјаве од оштећеног, као и сведока у овом послуику, а које су биле одлучне за доношење решења о утврђивању његове дисциплинске одговорности, као и што је удаљио Вукотић Душана са расправе,а да га претходно није упозорио и предочио правне последице такве мере, и како га није позвао да постави свог пуномоћника, поступио је супротно члану 34., 35. и 100.3акона о општем управном поступку, донето је решење како је наведено.

Жалба на решење не одлаже извршење.

УПУТСТВО О ПРАВНОМ СРЕДСТВУ:

Против овог решења може се изјавити жалба Министру рада, запошљавања и социјалне политике, у року од 8 дана, рачунајући од дана достављања решења. Жалба се непосредно предаје или шаље поштом Одсеку инспекције рада за Средњобанатски управни округ са седиштем у Зрењанину, без таксе по основу члана 19. ст.1.тачка П.Закона о републичким административним таксама ("Службени гласник РС", бр.43/03, 51/03, 53/04, 42/05, 61/05, 101/05, 42/06, 47/07, 54/08 и 5/09).

Решено у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике - Инспекторату за рад, Одсеку инспекције рада за Средњобанатски управни округ са седиштем у Зрењанину, дана 18.01.2013.год. под бр. 383-117-00191/2012-04.

Републички инспектор рада Катица Рацић, дипл.правник