ANTIMIKROBNA AKTIVNOST METANOLNIH, ETIL ACETATNIH ... · Karadžić” u Pukovcu završila je 2005. godine. Iste godine upisuje Medicinsku školu “dr Milenko Hadžić” u Nišu,

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO - MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Martina Stojković

ANTIMIKROBNA AKTIVNOST METANOLNIH, ETIL ACETATNIH, ACETONSKIH I VODENIH EKSTRAKATA

ODABRANIH VRSTA RODA ERYNGIUM

MASTER RAD

Niš, 2015

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO - MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Antimikrobna aktivnost metanolnih, etil acetatnih, acetonskih i vodenih ekstrakata odabranih vrsta roda

Eryngium

MASTER RAD

Kandidat: Mentor:

Martina Stojković 81 dr Zorica Stojanović-Radić

Niš, 2015

UNIVERSITY OF NIŠ

FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS

DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY

The antimicrobial activity of methanol, ethyl acetate, acetone and water extracts of the selected Eryngium species

MASTER THESIS

Candidate: Mentor:

Martina Stojković 81 PhD Zorica Stojanović-Radić

Niš, 2015

ZAHVALNICA

Nasrdačnije se zahvaljujem svojoj mentorki dr Zorici Stojanović-Radić

na ukazanom poverenju, pomoći i

sugestijama tokom laboratorijskih israživanja i izradi ovog rada.

Posebnu zahvalnost iskazala bih svojoj porodici koja mi je pružila nesebičnu

ljubav, podršku i razumevanje tokom studiranja.

Hvala.

BIOGRAFIJA

Martina Stojković rođena je 21. juna 1990. u Nišu. Osnovnu školu “Vuk

Karadžić” u Pukovcu završila je 2005. godine. Iste godine upisuje Medicinsku

školu “dr Milenko Hadžić” u Nišu, smer laboratorijski tehničar. Nakon završetka

srednje škole, 2009. godine upisuje osnovne akademske studije na Prirodno-

matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu, na Departmanu za biologiju i

ekologiju. Osnovne akademske studije završava 2012. godine sa diplomom

osnovnih studija i zvanjem ,,biolog“. Iste godine upisuje master akademske studije

na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu,

smer Biologija.

Sažetak

U ovom radu ispitana je antimikrobna aktivnost metanolnih, etil acetatnih,

acetonskih i vodenih ekstrakata vrste Eryngium campestre, Eryngium palmatum,

Eryngium srebicum i Eryngium amethystinum u odnosu na osam vrsta bakterija i

jednu vrstu gljiva. Testiran spektar mikoorganizama obuhvatao je Gram pozitivne

bakterijske vrste Enterococcus faecalis, Staphylococcus aureus, Staphylococcus

epidermidis, Streptococcus pyogenes; Gram negativne bakterije Escherichia coli,

Pseudomonas aeruginosa, Proteus mirabilis, Klebsiella pneumoniae, dok je jedina

testirana fugalna vrsta bila kvasac Candida albicans. Mikrodilucionom metodom

određena je minimalna inhibitorna koncentracija (MIK). Rezultati su ukazali na

značajnu antimikrobnu aktivnost testiranih ekstrakata koja se kretala u opsegu

koncentracija 0.004-20.00 mg/ml, pri čemu su najveću inhibitornu aktivnost

pokazali etil acetatni ekstrakt Eryngium palmatum i acetonski ekstrakt vrste

Eryngium campestre. U odnosu na ostale ispitivane ekstrakte, uočen je veoma

značajan inhibitorni efekat svih ekstrakata Eryngium campestre na testiran kvasac.

Ključne reči: antimikrobna aktivnost, biljni ekstrakti, Eryngium campestre,

Eryngium palmatum, Eryngium serbicum, Erygium amethystinum

Abstract

In this study antimicrobial activity of methanol, ethyl acetate, acetone and aqueous

extracts of the species Eryngium campestre, Eryngium palmatum, Eryngium

srebicum and Eryngium amethystinum was tested against eight bacterial and one

fungal species. Tested spectrum of microorganisms included the Gram positive

bacterial species Enterococcus faecalis, Staphylococcus aureus, Staphylococcus

epidermidis, Streptococcus pyogenes; Gram negative bacteria Escherichia coli,

Pseudomonas aeruginosa, Proteus mirabilis, Klebsiella pneumoniae, while yeast

Candida albicans represented the only tested fungal species. Minimum inhibitory

concentration (MIC) was determined using broth microdilution method. Results

showed significant antimicrobial activity of the tested extracts which ranged 0.004-

20.00 mg/ml, where ethyl acetate extract of Eryngium palmatum and acetone

extract of Eryngium campestre exhibited the highest inhibitory activities. In

comparison to the other tested extracts, there was a very significant inhibitory

effect of all four Eryngium campestre extracts against the tested yeast species.

Key words: antimicrobial activity, plant extracts, Eryngium campestre,

Eryngium palmatum, Eryngium serbicum, Erygium amethystinum

SADRŽAJ

1. UVOD ................................................................................................. 1

1.1. Opšte karakteristike familije Apiaceae .......................................... 4

1.2. Opšte karakteristike roda Eryngium L. .......................................... 5

1.2.1. Eryngium campestre L. – poljski kotrljan ................................... 6

1.2.2. Eryngium amethystinum L. – plavi kotrljan ................................ 7

1.2.3. Eryngium palmatum Pančić & Vis– palmolisni kotrljan ............ 8

1.2.4. Eryngium serbicum Pančić – srpski kotrljan .............................. 9

1.3. Lekovita svojstva vrsta roda Eryngium ....................................... 10

1.3.1. Hemijski sastav vrsta roda Eryngium ....................................... 12

1.3.2. Dosadašnja istraživanja bioloških aktivnosti roda Eryngium ... 14

1.4. Opšte karakteristike ispitivanih mikroorganizama ...................... 17

2. CILJEVI ISTRAŽIVANJA............................................................... 25

3. MATERIJAL I METODE ................................................................ 26

3.1. Priprema rastvora, podloga i reagenasa ....................................... 26

3.2. Biljni materijal ............................................................................. 27

3.2.1. Priprema biljnih ekstrakata ....................................................... 28

3.3. Bakterijske kulture ....................................................................... 28

3.4. Mikrodiluciona metoda ............................................................... 29

4. REZULTATI I DISKUSIJA ............................................................. 31

4.1. Prinos dobijenih ekstrakata .......................................................... 31

4.2. Antimikrobna aktivnost ekstrakata testiranih vrsta roda Eryngium 32

4.2.1. Antimikrobna aktivnost ekstrakata vrste Eryngium campestre 32

4.2.2. Antimikrobna aktivnost ekstrakata vrste Eryngium palmatum . 37

4.2.3. Antimikrobna aktivnost ekstrakata vrste Eryngium serbicum .. 40

4.2.4. Antimikrobna aktivnost ekstrakata vrste Eryngium amethystinum ....................................................................................... 43

5. ZAKLJUČAK ................................................................................... 50

6. LITERATURA ................................................................................. 52

MasterradMartinaStojković

1

1. UVOD

Kroz čitavu istoriju čovečanstva, biljke su uvek predstavljale najznačajniji

izvor lekovitih supstanci. Čovek je kroz svoj evolutivni razvoj istovremeno sticao i

razvijao veštine u nalaženju lekovitih biljaka, u njihovom gajenju i upotrebi pri

lečenju (Matović, 2000). Najstarija pisana svedočenja o lekovitim biljkama potiču

iz vremena od oko 6000 godina p.n.e., a danas je poznato oko 60 000 lekovitih i 18

000 aromatičnih biljaka (Kitić, 2010). Bez obzira na pojavu modernih lekova

četrdesetih godina prošlog veka, biljke su se održale i u sadašnjosti kao značajan

deo procesa lečenja ljudi. Ovo je posebno zastupljeno u zemljama poput Kine, za

koju se pretpostavlja da u okviru svoje medicinske prakse koristi preko 5000 biljnih

vrsta.

Danas je poznato i naučno dokazano da biljke poseduju antimikrobnu i

antioksidativnu aktivnost zahvaljujući sposobnosti produkcije sekundarnih

metabolita. Sekundarni metaboliti predstavljaju supstance sintetisane od strane

biljaka, specifične za dati tip ćelije, a koje nisu neophodne za osnovne metaboličke

procese ili reprodukciju biljaka. Uloga sekundarnih metabolita je višestruka i

značajna. Mnogi produkti sekundarnog metabolizma su bakteriocidi, repelentne

supstance ili su čak otrovi za štetočine i biljojede. Sekundarni metaboliti biljaka su

hiljadama godinama unazad bili poznati i korišćeni od strane ljudi, a kada su

različitim metodama izolovani iz biljke, nazivaju se biljni preparati. Oni se dalje u

zavisnosti od načina izolovanja (ekstrakcija, destilacija, ceđenje, prečišćavanje,

koncentrisanje ili fermentacija) i posledičnim fizičko hemijskim karakteristikama

mogu podeliti na sprašene droge, tinkture, ekstrakte, etarska ulja, masna ulja,

ceđene sokove i prerađene eksudate. Ovako dobijeni metaboliti biljaka se koriste


2

direktno ili nakon izvesnih hemijskih modifikacija kada predstavljaju početni

materijal za izradu lekova. Procenjeno je da oko 40% lekova vode poreklo od

biljnih sekundarnih metabolita. U najveću grupu biljnih metabolita spadaju brojni

polifenolni sastojci biljaka (jednostavni polifenoli, fenolne kiseline, lignani, hinoni,

flavonoidi, tanini, kumarini), terpenoidi i etarska ulja, alkaloidi, polipeptidi,

poliacetileni, masne kiseline pa čak i neki jednostavni šećeri ili organske kiseline.

Najčešće proučavani biljni preparati su etarska ulja i biljni ekstrakti koji se

smatraju najznačajnim izvorima biljnih biološki aktivnih materija. Za razliku od

sintetskih lekova koji uglavnom sadrže jednu, biljni ekstrakti i ulja sadrže veliki

broj aktivnih komponenti. Prirodna jedinjenja sadržana u ovim “biljnim koktelima”

mogu delovati sinergistički unutar ljudskog tela i mogu imati izvanredna terapijska

dejstva uz minimalne ili nikakve neželjene efekte (Huie, 2002). Etarska ulja mogu

biti izolovana iz različitih delova biljke, pri čemu se njihov hemijski sastav, a

samim tim i biološka aktivnost može značajno razlikovati u zavisnosti od dela

biljke iz kojih su dobijena. Istraživanja su pokazala da je specifični hemijski sastav

etarskih ulja odgovoran za lekovitost mnogih aromatičnih biljaka. Za razliku od

njih, lekovite biljke koje nisu aromatične ne sadrže aktivne supstance u etarskim

uljima, već su one ne/ravnomerno raspoređene u njihovim različitim delovima,

odakle se mogu izolovati različitim metodama. Najčešće primenjivana metoda je

metoda ekstrakcije različitim rastvaračima, kojima se zahvaljujući razlikama u

polarnosti izoluju različiti tipovi jedinjenja u svakoj zasebnoj ekstrakciji. Ovo dalje

omogućava određivanje grupe jedinjenja koje su odgovorne za ispitivanu aktivnost

na osnovu toga koji je ekstrakt pri testiranju ispoljio najveću efikasnost.

U okviru familije Apiaceae, koja predstavlja familiju bogatu aromatičnim

vrstama, vršena su mnoga ispitivanja kako hemijskog sastava, tako i same biološke


3

aktivnosti različitih etarskih ulja, ali i biljnih ekstrakata. Utvrđeno je da su

pripadnici ove familije značajni izvori antimikrobnih jedinjenja koji mogu biti

polazna tačka za pronalaženje novih, prirodnih i neškodljivih antibiotika koji bi

poslužili kao alternativa zvaničnoj antimikrobnoj terapiji. Pošto su dosadašnja

istraživanja bila fokusirana na dobro poznate začinske i lekovite biljke, dok se

manje poznatim rodovima bavio manji broj istraživanja, javlja se potreba za

ispitivanjem i ovih, pomalo zapostavljenih biljnih vrsta. Do sada je utvrđeno da se

u ekstraktima velikog broja vrsta roda Eryngium nalaze značajne bioaktivne

supstance i to terpenoidi, triterpenoidni saponozidi, kumarini, poliacetileni i

steroidi. Ovi ekstrakti su pokazali citotoksičnu, antibakterijsku, antifungalnu,

antiinflamatornu, antimalarijsku, antioksidativnu i antihiperglikemijsku aktivnost

(Wang et al., 2012).

Eryngium campestre, E. amethystinum, E. palmatum i E. serbicum pripadaju

relativno neispitanoj grupi biljaka i ima malo informacija o njihovom delovanju. U

ovom radu ispitana je antimikrobna aktivnost njihovih različitih ekstrakata na širok

spektar bakterijskih sojeva.


4

1.1. Opšte karakteristike familije Apiaceae

Familija Apiaceae u našem narodu je poznata kao familija štitonoša, zbog

karakterističnih tipova cvasti koje se nazivaju štitovi. U familiji Apiaceae

preovlađuju većinom zeljaste biljke, samo se mali broj vrsta razvija u obliku

grmlja, a vrlo retko se razvijaju drvenasti oblici. Štitonoše ili štitare mogu biti

jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje zeljaste biljke. Imaju šuplje, rebrasto

stablo sa naizmeničnim listovima, ređe naspramnim. Liska je različito deljena,

najčešće perasto, retko cela (Eryngium, Bupleurum) ili usečena, koja pri osnovi

prelazi u lisni rukavac. Cvetovi su sitni, petočlani i aktinomorfni, grupisani u

štitastu cvast. Plod je šizokarpijum koji se posle sazrevanja cepa na dve orašice.

Građa ploda je bitna za sistematiku štitara.

Ova familija obuhvata 300 rodova sa oko 3.000 vrsta. Morfološki su

mezofite ili kserofite (npr. Eryngium). Štitonoše su vrlo bogate etarskim uljem ili

smolama, pa stoga porodica sadrži mnoštvo aromatičnih predstavnika.

Pripadnici ove familije se najčešće mogu naći u zemljama sa umerenom i

suptropskom klimom severne hemisfere. Flora Balkanskog poluostrva uključuje 82

roda i 334 vrsta ove familije, od kojih su 49 isključivo balkanski endemiti (Tadić,

2002). U Srbiji je familija Apiaceae pristna sa 53 roda i 138 vrsta (Nikolić, 1973).

Vrste ove familije najčešće se koriste u ishrani (šargarepa, celer, paškanat),

kao začini (peršun, mirođija, kim, korijander) i kao lekovite i ukrasne biljke. Ovoj

familiji takođe, pripadaju korovske i otrovne vrste, kao na primer kukuta (Conium

maculatum) (Jančić & Stojanović, 2004).


5

1.2. Opšte karakteristike roda Eryngium L.

Rod Eryngium je najveći rod iz familije Apiaceae. Obuhvаtа oko 250 vrstа

(Calvino et al., 2008). Vrste ovog roda su rasprostranjene nа severnoj i južnoj

hemisferi. Područje najvećeg diverziteta su Severna, Centralna i Južna Amerika. U

Srbiji rаste 5 vrstа (Nikolić, 1973).

Biljke ovog roda su jednogodišnje, dvogodišnje ili višegodišnje. Neke su

visoke do nekoliko cm, dok druge mogu da porastu i do 3 m. Listovi celi, prosto ili

perаsto deljeni. Cvetovi su nа vrlo krаtkim peteljkаmа ili sedeći u zbijenoj prostoj

štitаstoj cvаsti glаvičаstog oblikа. Plod je jajast, obаo, sа ljuspаmа ili brаdаvičаst

(Nikolić, 1973). Latinski naziv roda Eryngium potiče od grčke reči erum (odbrana)

čime se ukazuje na bodljikavost listova.

Vrste koje pripadaju ovom rodu sadrže acetilene, kumarine, flavonoide i

triterpenske saponine (Erdelmeier & Sticher, 1986). U etnomedicini raznih zemalja,

vrste roda Eryngium se koriste kao antispazmolitici, dijaforetici, ekspektoranti,

stimulansi, afrodizijaci i aromatici (Usta et al., 2014).


6

1.2.1. Eryngium campestre L. – poljski kotrljan

Višegodišnja, grmolika biljka, žućkastozelenkaste boje. Stablo je uspravno,

debelo i može da naraste do 1 m visine. Listovi su različito ili višestruko perasto

deljeni i bodljikavo nazubljeni. Cvetovi su grupisani u zelene glavičaste štitove,

ispod kojih stoje zrakasto rašireni i bodljikavi ovojni listići. Cveta od jula do

septembra. Mladi izdanci i prizemni listovi se koriste kao aromatično i ukusno

prolećno povrće, dok se koren koristi kao začin.

Tabela 1. Sistematika Eryngium

campestre L.

Rasprostranjen je širom Evrope, Severne Amerike i Severne Afrike. Biljka

raste na kamenitom i neplodnom tlu, uz šume i puteve. Sadrži saponozide, tanine,

fenolne kiseline, flavonoide, kumarine i etarsko ulje.

Carstvo Plantae

Razdeo Magnoliophyta

Klasa Magnoliopsida

Red Apiales

Rod Eryngium

Vrsta Eryngium campestre

Slika 1. Eryngium campestre L. (preuzeto sa http://www.apatita.com/herbario/)


7

1.2.2. Eryngium amethystinum L. – plavi kotrljan

Plavi kotrljan je višegodišnja biljka. Ima razgranato stablo, koje može da

naraste od 30 do 50 cm visine. Listovi su uski, duguljasti i završavaju se oštrim

vrhom, zbog čega su bodljikavi. Cvetovi su plavi, sakupljeni u glavičaste cvasti.

Cveta u julu i avgustu.

Tabela 2. Sistematika Eryngium

amethystinum L.

Rasprostranjen je na jugoistoku Evrope. Raste na suvom i kamenitom

području. Latinsko ime amethystinum odnosi se na sličnost biljke sa bojom

ametista, poludragog kamena ljubičaste boje.

Carstvo Plantae

Razdeo Magnoliophyta

Klasa Magnoliopsida

Red Apiales

Rod Eryngium

Vrsta Eryngium

amethystinum

Slika 2. Eryngium amethystinum L. (preuzeto sa

http://www.actaplantarum.org/floraitaliae/)


8

1.2.3. Eryngium palmatum Pančić & Vis– palmolisni kotrljan

Višegodišnja, endemska biljka, visine od 30 do 80 cm. Stablo je uspravno i

zeleno, sa 1-2 grane pri vrhu. Prizemni listovi su perasto deljeni na 5-7 jajasto

izduženih režnjeva, koji su na vrhu trodelni, nazubljeni i sa bodljama. Gornji listovi

su na stabljici na kraćim drškama, sa užim režnjevima, koji su nazubljeni sa

bodljama. Mladi cvetovi su bele boje, dok su stariji plavičaste.

Slika 3. Eryngium palmatum Pančić & Vis

(preuzeto sa http://luirig.altervista.org/pics/display.php?pos=14595)

Eryngium palmatum je endemit Balkanskog poluostrva, rasprostranjen u

Srbiji, Crnoj Gori, Bugarskoj, Makedoniji i Albaniji. Raste na suvim mestima i

šumama, ređe se javlja na travnjacima i kamenjarima.


9

1.2.4. Eryngium serbicum Pančić – srpski kotrljan

Višegodišnja, endemska biljka, visine 40-75 cm. Prizemni listovi se nalaze na

dugačkim drškama i perasto su deljeni na 5-7 dugih režnjeva. Listovi na stabljici

imaju kratke drške i perasto su usečeni na 5-7 bodljikavih listića. Gornji listovi su

sedeći i sitni. Cvetovi sakupljeni u glavičastu cvast, veličine do 1.5 cm. Mlada

biljka je zelene boje a kasnije je plavičasta.

Slika 4. Eryngium serbicum Pančić

(preuzeto sa http://www.hlasek.com/eryngium_serbicum_6542.html)

Eryngium serbicum je endemit centralnog dela Balkanskog poluostrva (Srbija

i Albanija). Raste na skeletnim zemljištima, na suvim i sunčanim kamenjarima i

kamenjarskim pašnjacima, na serpentinskoj podlozi i na rubovima svetlih bukovih

šuma i šikara.


10

1.3. Lekovita svojstva vrsta roda Eryngium

Mladi izdanci i prizemni listovi Eryngium campestre koji nisu bodljikavi,

upotrebljavaju se kao aromatično i ukusno povrće. Ukus mu je sličan mrkvi, ali

dosta je gorak i ljut. Nadzemni deo biljke i koren koriste se kao antitusik, diuretik,

stimulans i afrodizijak (Baytop, 1999). U narodnoj medicini ova biljka se koristi za

lečenje velikog kašlja, urinarnih infekcija, poremećene funkcije bubrega,

eliminaciju kamena i peska iz bubrega i za regulisanje rada prostate. Koren biljke

koristio se za ublažavanje menstrualnih problema i želudačnih bolesti, a poznat je i

kao antispazmotik, aromatik, dijaforetik, diuretik, ekspektorans i stimulans (Petkov,

1982). Preporučivan je i za lečenje plućnih bolesti, skorbuta i upala usne šupljine.

U Turskoj se vodeni ekstrakt E. campestre koristi kao lek protiv ujeda škorpiona.

Slične upotrebe E. campestre su pronađene u starim dokumentima iz srednjeg veka,

kada se koristio kod opekotina, bolova, hemoroida i polnih bolesti (Lev, 2002), kao

i u afrodizijačke svrhe. Naučna istraživanja potvrdila su da ova biljka ima

antinociceptivnu, antiinflamatornu i antimikrobnu aktivnost (Kupeli et al., 2006;

Usta et al., 2014).

U narodnoj medicini koren Eryngium amethystinum se koristi kao diuretik i

laksativ. Takođe se koristi u lečenju urinarnih infekcija, edema, acidoze i za

poboljšanje varenja (Valnet, 1977). U tradicionalnoj medicini koren ove biljke se

koristi kao dijaforetik i protiv celulita (Mazza, 2000).

Mladi korenovi i izdanci vrste E. maritimum L. koriste se u ishrani kao

povrće, dok se mladi listovi upotrebljavaju kao salata u severnoj Evropi i Grčkoj. U

Nemačkoj je ova vrsta zaštićena zbog opasnosti od istrebljenja. Kandirani koren

vrste E. maritimum, kao i vrste E. campestre L. koriste se u obliku tonika kao

afrodizijak pretežno u Engleskoj. Vrsta E. foetidum L. je bitna za Latinsku Ameriku


11

jer se koristi u kuhinji kao začin, a sve veću primenu ima i u jugoistočnoj Aziji.

Mladi listovi vrste E. creticum Lam. se koriste u ishrani kao povrće (De Guzman &

Siemonsma, 1999) dok se vrsta E. aquaticum L. ponekad sreće kao gajena.

Korenovi vrsta E. maritimum, E. creticum i E. foetidum koriste se u narodnoj

medicini kao diuretici i spazmolitici (Ping et al., 2012). Pojedine vrste ovog roda se

gaje kao ukrasne kao npr. E. caucasicum (Khoshbakht et al., 2007).

U Turskoj narodnoj medicini, razne vrste roda Eryngium se koriste u lečenju

mnogih bolesti. Koren se koristi protiv raznih inflamatornih poremećaja, edema,

urinarnih infekcija, upale, ujeda zmija ili škorpiona; koren i listovi za neplodnost, a

nadzemni deo za zarastanje rana (Sezik et al., 1997; Yesilada & Sezik, 2003).

Nadzemni delovi i koren E. planum se u narodnoj medicini koriste kao antitusik,

afrodizijak, diuretik i stimulans (Duke et al., 2002). U Južnoj Americi i Zapadnoj

Indiji E. foetidum je autohtona biljka koja se pretežno koristi u lečenju groznice,

prehlade, gripa, a takođe ima primenu i u ushrani (Duke, 2009). U Kini se E.

foetidum koristi u lečenju inflamatornih poremećaja (Benco, 1999). Ekstrakt lista

ove vrste deluje kao antikonvulzant, antiinflamatorno i ima analgetski efekat

(Simon & Singh, 1986; Saenz et al., 1998). U Argentini E. elegans Cham. &

Schltdl. se koristi kao diuretik (Goleniowski et al., 2006). Koren E. aquaticum se

koristi kao emetik, diuretik, protivotrov i u lečenju polnih bolesti (Moerman, 2009).

U Jordanu se E. creticum koristi u narodnoj medicini kao lek za ujed škorpiona u

ruralnim oblastima i kao hipoglikemični faktor (Jaghabir, 1991). U Iranu listovi

vrste E. caucasicum se koriste u medicini i prehrambenoj industriji (Khoshbakht et

al., 2006).


12

1.3.1. Hemijski sastav vrsta roda Eryngium

Vrste roda Eryngium sadrže terpenoide, triterpenoidne saponine (Kartal et al.,

2006), flavonoide (Hohmann et al., 1997; Glowniak et al., 2004), kumarine

(Erdlmeier, 1985), poliacetilene (Lam et al., 1992; Ayoub, 2006), fenolne kiseline

(Le Claire, 2005) i etarsko ulje (Ayoub et al., 2006; Wajs et al., 2006).

Etarska ulja su više ili manje složene smeše različitih mono-, seskviterpena i

fenilpropanskih jedinjenja (Kovačević, 2004). Na osnovu ranijih istraživanja

pokazano je da etarsko ulje vrste E. serbicum sadrži kao glavne komponente

germakren D (19.7%), β-elemen (10.0%) i spatulenol (6.9%), a E. palmatum

seskvicineol (21.3%), kariofilen-oksid (16.0%), spatulenol (16%), sabinen (5.5%)

(Capetanos et al., 2007). Glavna komponenta etarskog ulja nadzemnih delova

Eryngium amethystinum L. je seskviterpen β-kariofilen (19.7%), dok E. alpinum

sadrži seskviterpen β-kariofilen oksid (21.6%) (Dunkić et al., 2013). Seskviterpeni

su izolovani iz etarskog ulja nadzemnih delova E. maritimum (Darriet et al., 2012).

Gotovo sva ulja više ili manje intezivno sprečavaju razvoj mikroorganizama i tako

suzbijaju širenje infekcija u biljkama u kojima nastaju (Kovačević, 2004).

Terpenoidi predstavljaju grupu isparljivih jedinjenja u biljkama. Daju

specifičan miris biljkama. Dele na monoterpene i seskviterpene. Monoterpeni

pokazuju antibakterijsku, antifugalnu, sedativnu, antivirusnu, diuretičnu,

hipoglikemijsku, spazmolitičnu i antiinflamatornu aktivnost (Marin, 2003).

Identifikovani su i izolovani seskviterpeni kod vrste E. creticum i to iz

heksan/etarskog ekstrakta nadzemnih delova biljke (Ayoub et al., 2003) i etanolnog

ekstrakta semena vrste E. giganteum (Muckenstur et al., 2010).


13

Saponozidi su organska glikozidna jedinjenja koja su vrlo rasprostranjena u

biljnom svetu. Utvrđeno je da metanolni ekstrakt korena (Kartal et al., 2005; Kartal

et al., 2006) i nadzemnih delova biljke (Zhang et al., 2008) E. campestre sadrže

triterpenske saponine. Saponini su klasa komponenti odgovorna za antiinflamatorni

efekat ekstrakta iz korena E. campestre, kao i za biljne ekstrakte korena E.

maritinum, E. kotschii i E. creticum (Lisciani et al., 1984; Kupeli et al., 2006).

Smatra se da biljke sintetišu saponozide kao fitoaleksine, odnosno kao zaštitu od

različitih bakterijskih i gljivičnih infekcija.

Flavonoidi su polifenoli široko rasprostranjeni u biljnom svetu. Nalaze se u

svim biljnim organima, a najviše u kori voća i povrća. Capasso i saradnici (2005)

su potvrdili da ekstrakti biljaka sadrže fenolne kiseline, flavone, izoflavone,

flavanole, katehine, tokoferole, tanine, terpene i da pokazuju antineoplastična,

antiviralna, antiinflamatorna, antialergijska i antioksidativna svojstva. Hemijska

istraživanja metanolnog ekstrakta nadzemnih delova E. campestre L. potvrdila su

prisustvo jedanaest poznatih flavonoidnih glikozida (Hawas et al., 2013).

Metanolni ekstrakt korena E. palmatum sadrži katehin, epikatehin, hlorogensku,

ruzmarinsku i galnu kiselinu (Marčetić et al., 2013). Prisustvo hlorogenske kiseline

dokumentovano je i u listovima i cvetovima E. bourgatii (Cádiz-Gurrea et al.,

2013), listovima E. foetidinum (Mekhora et al., 2012), listovima i korenu E. planum

(Kikowska et al., 2012). Listovi E. alpinum sadrže flavonoide, kvercentin i

kempferol (Crowden, Harborne, Heywood, 1969). Astragalin, kempferol i

izokvercetin izolovani su iz nadzemnih delova E. maritimum (Hiller et al., 1981). Iz

nadzemnih delova E. octophyllum izolovan je rutin, dok je iz nadzemnih deova E.

macrocalyx izolovan kempferol (Ikramov et al., 1971). Listovi E. giganteum sadrže

izokvercetin i kempferol (Zarnack et al., 1979). Iz heksan/etarskog ekstrakta


14

nadzemnih delova E. yuccifolium identifikovani su poliacetileni (Ayoub et al.,

2006), dok su kod E. agavifolium izolovani iz etanolnog ekstrakta cele biljke.

Značajna uloga flavonoida i fenolnih kiselina je njihovo učešće u

odbrambenom mehanizmu biljke. Pokazano je da su flavonoidi značajni i efikasni

“hvatači” slobodnih radikala u biljnom tkivu i da poseduju jaka antioksidativna

svojstva. Veoma su važni u životu čoveka radi zaštite od kancera, kao i u prevenciji

koronarnih i drugih oboljenja (Marin, 2003).

Kumarini su veoma rasprostranjeni u prirodi. Lokalizovani su u svim

nadzemnim i podzemnim organima biljaka. Neki od njih inhibiraju, a neki

stimulišu rast biljaka. Imaju narkotičan i toksičan efekat (Lajšić & Grujić-Injac,

1998). Erdelmeier & Sticher (1985) su identifikovali kumarine iz korena E.

campestre. Tandon et al. (1995) su potvrdili da kumarini smanjuju permeabilnost

zidova kapilara i limfnih sudova i da se koriste kod inflamatornih procesa, kao i za

smanjenje eksudacija i edema. Neki kumarini deluju kao diuretici. Takođe

povećavaju broj melanocita i pospešuju pigmentaciju pa se koriste u terapiji vitiliga

i psorijaze.

1.3.2. Dosadašnja istraživanja bioloških aktivnosti roda Eryngium

U okviru familije Apiaceae, vršena su mnoga ispitivanja kako hemijskog

sastava, tako i same biološke aktivnosti različitih ekstrakata. Ovi ekstrakti su

pokazali citotoksičnu, antibakterijsku, antifungalnu, antiinflamatornu,

antimalarijsku, antioksidativnu i antihiperglikemijsku aktivnost (Wang et al.,


15

2012). U Jordanu se E. creticum koristi u narodnoj medicini kao lek za ujed

škorpiona u ruralnim oblastima i kao hipoglikemični faktor (Jaghabir, 1991).

Vodeni ekstrakti, sveže i sušeno korenje, kao i sveži listovi E. creticum daju 100%

inhibiciju hemolitičke aktivnosti zmija i škorpiona. Etanolni ekstrakti listova i

korena inhibiraju hemolitičku aktivnost otrova na eritrocite (Alkofahi, 1997).

Ekstrakti dobijeni iz korena i nadzemnog dela vrsta roda Eryngium

(Apiaceae) koriste se u svetu kao narodni lek za lečenje mnogih inflamatornih

bolesti. U Turskoj su ispitivani etanolni i vodeni ekstrakti dobijeni iz nadzemnog

dela i korena osam vrsta iz roda Eryngium (E. campestre, E. creticum, E. davisii, E.

falcatum, E. isauricum, E. kotschyi, E. maritimum i E. trisectum). Ispitivanje je

vršeno in vivo i utvrđena je njihova antiinflamatorna i antinociceptivna aktivnost.

Rezutati su pokazali da izuzev ekstrakata vrste E. falcatum, etanolni ekstrakti

nadzemnog dela i korena ostalih ispitivanih vrsta pokazuju antiinflamatornu

aktivnost (Kupeli et al., 2006). Hlorogenska i rozmarinska kiselina, fenolne

komponente za koje je već poznato da imaju antioksidativnu aktivnost, opisane su

kod mnogih vrsta iz roda Eryngium.

Isparljivi ekstrakti E. duriaei subsp. juresianum pokazali su antifungalnu

aktivnost sa MIK vrednostima od 0.16-0.32 μl/ml protiv nekoliko vrsta gljiva

(Trichophyton mentagrophytes, T. rubrum, Epidermophyton floccosum; T.

verrucosum, T. mentagrophytes var. interdigitale, Microsporum canis i M.

gypseum) (Carlos et al., 2011). Hloroformni i metanolni ekstrakti E. maritimum

pokazali su antimikrobnu aktinost protiv 12 bakterijskih sojeva i kvasca, pri čemu

je hloroformni ekstrakt bio aktivniji (Laetitia et al., 2008).

Antimikrobna aktivnost etanolnih ekstrakata lista i korena izolovanih iz tri

vrste roda Eryngium L. (E. planum, E. campestre, E. maritimum) poreklom iz


16

Poljske testirana je metodom serije razblaženja na dve Gram pozitivne bakterije

Staphylococcus aureus ATCC 25923, Bacillus subtilis ATCC 6633 i pet vrsta

gljiva. Ekstrakti su analizirani pomoću TLC (Thin Layer Chromatography –

tankoslojna hromatografija) metode čime je potvrđeno prisustvo fenolne kiseline,

triterpenoida, saponina, flavonoida i acetilena. Istraživanje je pokazalo da etanolni

ekstrakti inhibiraju rast Staphylococcus aureus kao i rast svih testiranih gljiva

(Thiem et al., 2010).

Za vrstu E. alpinum L. je dokazano da ekstrakt korena pokazuje snažniju

antioksidativnu aktivnost u odnosu na nadzemni deo iste biljke (le Claire et al.,

2005). Marčetić i saradnici (2013) su dokazali antimikrobnu aktivnost ekstrakta E.

palmatum na osam bakterijskih sojeva (Staphylococcus aureus, Staphylococcus

epidermidis, Micrococcus luteus, Enterococcus faecalis, Bacillus subtilis,

Pseudomonas aeruginosa, Escherichia coli, Klebsiella pneumoniae) i jedan kvasac

(Candida albicans). Metanolni i hloroformni ekstrakt su pokazali antimikrobnu

aktivnost pri MIC vrednostima u opsegu 3.5-15.6 µg/ml. Najveća antimikrobna

aktivnost je dobijena sa metanolnim ekstraktom nadzemnih delova i to na M. luteus

(MIK = 3.5 µg/ml). Ovaj efekat je verovatno izražen zbog sadržaja flavonoida koji

su otkriveni u njegovom sastavu, a koji sačinjavaju kempferol, apigenin i njegovi

glikozidi. Kempferol i apigenin su dokazani i ranije kao antimikrobne supstance i

imaju više ciljnih mesta delovanja u mikrobnoj ćeliji (Marčetić et al., 2013).

Farmakološka aktivnost roda Eryngium zavisi uglavnom od visokog sadržaja

saponina, ali takođe važnu ulogu ima i prisustvo flavonoida, odnosno glikozida

kempferola i kvercetina, kao i fenolne kiseline. Istraživanja su pokazala da saponini

imaju antigljivičnu i antibakterijsku aktivnost (Sparg et al., 2004). Mnoge grupe

flavonoida kao i fenolne kiseline, uglavnom ruzmarinska kiselina imaju


17

antibakterijska svojstva (Petersen & Simmonds., 2003; Cushine & Lamb., 2005),

dok poliacetileni poseduju antibakterijska, antifungalna i antimikrobna svojstva

(Schinkovitz et al., 2008). Vodeni ekstrakti lista i cveta E. bourgatii Gouan

pokazuju antioksidativnu i antiinflamatornu aktivnost (Cadiz-Gurrea et al., 2013).

Etanolni ekstrakti raznih vrsta roda Eryngium imaju antiinflamatornu i

antinociceptivnu aktivnost (Kupeli et al., 2006).

1.4. Opšte karakteristike ispitivanih mikroorganizama

Bakterije su najzastupljenija grupa mikroorganizama u prirodi. One su

kosmopoliti, uglavnom saprofiti ili paraziti, ali ima i autotrofnih predstavnika.

Razlika u građi ćelijskog zida omogućava podelu svih bakterija na Gram

pozitivne i Gram negativne. Gram negativne bakterije imaju jedan sloj

lipopolisaharida koji pokriva njihov ćelijski zid i boje se crveno diferencijalnim

bojenjem po Gramu, dok Gram pozitivne bakterije nemaju taj sloj i boje se

ljubičasto. Zbog opisane razlike u građi i sastavu ćelijskog zida, Gram pozitivne i

Gram negativne bakterije razlikuju se i prema osetljivosti na antibiotike.

Antimikrobna aktivnost ekstrakata vrste roda Eryngium ispitana je na

patogenima koji pripadaju grupi Gram pozitivnih bakterija, Gram negativnih

bakterija, kao i grupi gljiva.


18

Enterococcus faecalis ATTC 19433

Enterococcus faecalis je nepokretna, Gram pozitivna, okrugla bakterija.

Može se javiti pojedinačno, u parovima ili u obliku kratkih lanaca. Ova vrsta je

prvo identifikovana kao Streptococcus faecalis zbog svog karakterističnog Strep D

specifičnog antigena u sastavu ćelijskog zida. Tek 1984. je klasifikovan kao

Enterococcus. Na krvnom agaru formiraju sitne, sjajne, sivkaste kolonije, često bez

zone hemolize, ali mogu biti i hemolitičke.

Bakterija je fakultativno anaerobna sa fermentacionim metabolizmom. Može

da izdrži nepovoljne uslove sredine. Optimalna temperatura za rast je 10-45 °C, a

pH 9.6. Nalaze se u crevima i u fekalijama čoveka i toplokrvnih životonja, pa se

koriste kao indikator fekalne kontaminacije vode i namernica. Postoje sojevi koji

daju neprijatan miris ali imaju i neke osobine zbog kojih se koriste u prehrambenoj

industriji.

Izaziva piogene infekcije, bakterijski endokarditis, meningitis, infekcije

urinarnog trakta, takođe se može naći kod infekcija rana zajedno sa drugim

bakterijama. Ima visoku rezistenciju na antibiotike i na veliki broj hemijskih

sredstava i jedan je od glavnih uzročnika multirezistentnih intrahospitalnih

infekcija.

Staphylococcus aureus ATCC 6538

Staphylococcus aureus je nepokretna, Gram pozitivna koka koja formira

nepravilne, grozdaste formacije. Ime je dobio po karakterističnom pigmentu koji

kolonijama daje zlatnožutu boju. Raste dobro na jednostavnim hranljivim

podlogama koje sadrže 7-10% NaCl. Kolonije su obično okrugle, glatke, uzdignute,


19

beličaste ili žuto prebojene. Na krvnom agaru se oko kolonija obrazuje uža i šira

zona beta hemolize. Samo mali procenat sojeva je nehemolitički (Hukić, 2005).

Bakterija je asporogena i fakultativno anaerobna. Optimalna temepratura za

rast je 35 °C, a pH 7.4. Obzirom da S. aureus ispoljava veliku tolerantost prema

visokim koncentracijama soli i šećera, često se javlja kao kontaminent slanih i

slatkih namirnica. Široko je rasprostranjen u prirodi, nalazi se u prašini, vazduhu,

vodi, hrani. Oko 50% ljudske populacije ima S. aureus u sastavu normalne

mikroflore respiratornih organa i kože. Sintetiše različite toksine, od kojih su neki

veoma opasni po zdravlje ljudi i životinja. Da bi produkovao toksine potrebno je da

postoje odgovarajući uslovi: aerobni uslovi (T 6-46 °C; pH 4-7.3) i anaerobni

uslovi (T 6-46 °C; pH> 5.3) (Bem, 1991). Sintetiše intracelularne (protein A, faktor

nagomilavanja, fibronektin vezujući protein) i ekstracelularne metabolite (α, β, γ i δ

toksini i superantigeni egzotoksini). Stafilokoke su najčešći uzročnici

intrahospitalnih infekcija i epidemija i veoma su značajne kao mikroorganizmi

otporni na veliki broj postojećih antibiotika.

Staphylococcus epidermidis ATCC 12228

Staphylococcus epidermidis nepokretna, Gram pozitivna bakterija, loptastog

oblika, sa ćelijama grupisanim u grozdaste formacije. Na krvnom agaru ne stvara

zone hemolize. Kolonije su bele, ravne, prečnika 1-2 mm.

Bakterija je fakultativno anaerobna. Optimalna temperatura za rast je 30-37

°C. Nalazi se uglavnom na koži i sluzokoži čoveka i toplokrvnih životinja, gde

pripada normalnoj bakterijskoj flori. Tipičan je predstavnik oportunističkih

bakterija. Prisutan je u kliničkim uzrocima kao kontaminant i izazivač je


20

intrahospitalnih infekcija. Produkuje biofilm i lako kontaminira katetere i

implantate. S. epidermidis je razvio otpornost na mnoge antibiotike (meticilin,

novobiocin, klindamicin, benzil, penicilin).

Streptococcus pyogenes ATCC 19615

Streptococcus pyogenes je nepokretna, Gram pozitivna bakterija, loptastog

oblika čije su ćelije grupisane u lance. Dijametar koke je 0.6-1.0 μm. Sadrži

kapsulu sastavljenu od hijaluronske kiseline. To je beta hemolitički streptokok

serološke grupe A. Sadrži grupni C-antigen i tipski specifični antigen (M, T i R).

Na krvnom agaru formira sitne, prozračne kolonije, koje imaju izgled kapljice rose

i okružene su širokom zonom beta hemolize. U bujonu raste stvarajući talog, bez

zamućenja; hidrolizuje hipurat i može imati žuto crvenkasti pigment.

Organizam je aerotolerantan i zahteva obogaćen medijum koji sadrži krv kako

bi mogao da raste. Optimalna temperatura za rast je 37 °C. Piogeni streptokok je

najčešći patogen ljudi, procenjuje se da je 5-15% ove bakterije normalno prisutno u

respiratornom traktu bez znakova bolesti. U prošlom veku, infekcije S. pyogenes –

om su ugrozile mnoge živote kada je ona predstavljala glavni uzrok porodiljske

groznice (sepse posle porođaja). Izaziva oboljenja respiratornog trakta, šarlah,

kožne infekcije, sepsu i meningitis.

Escherichia coli ATCC 8739

Escherichia coli je pokretna, Gram negativna bakterija, štapićastog oblika,

dužine 2-6 μm, širine 1.1-1.5 μm. Javlja se pojedinačno, u parovima i nepravilnim


21

skupinama. Većina je pokretna peritrihalnim flagelama, a mnogi imaju fimbrije.

Mnogi sojevi mogu stvarati makrokapsule, koje doprinose njihovoj virulentnosti

(Garrity et al., 2005).

Raste dobro na mnogim hranljivim podlogama. Na Endo agaru stvara kolonije

crvene boje sa zelenkastim metalnim sjajem, a na Mac Conkey agaru roze obojene

kolonije. Raspolaže velikom respiratornom (oksidativnom) i fermentativnom

aktivnošću. Fermentiše šećer laktozu, pri čemu produkuje kiselinu i gas. Pripada

grupi fakultativnih anaeroba. Escherichia coli je otporna na niske temperature, dok

je optimalna temperatura za rast od 21-37 °C. Neutrofilna je i raste u sredinama sa

pH rasponom od 5.0-9.0.

Bakterije vrste Escherichia coli imaju složenu antigensku građu: somatski O-

antigen (termostabilan); flagelatni H-antigen (termolabilan) i kapsularni K-antigen.

Predstavlja deo crevne flore ljudi i životinja i neophodna je za varenje ugljenih

hidrata i sintezu nekih supstanci (vitamin K i B12). Većina sojeva su bezopasni, ali

određeni sojevi mogu biti uzočnici bakterijskih infekcija čoveka. Na osnovu

patogenosti i faktora virulencije razlikuju se nekoliko tipova enteropatogenih E.

coli: enterotoksigene (ETEC), enteropatogene (EPEC), enteroinvazivne (EIEC),

enterohemoragične (EAEC). Svaka klasa se manifestuje drugačijom patogenezom i

simptomima. Pored pomenutih infekcija gastrointestinalnog sistema, ešerihija može

izazvati i infekcije urogenitalnog trakta i kože, sepsu, meningitis i zapaljenje pluća

(Duraković, 1996). Izražena je pojava rezistencije na brojne antimikrobne lekove,

zbog prenosa R-plazmida konjugacijom (Rolhion & Darfeuille-Michaud, 2007;

Todar, 2007).


22

Klebsiella pneumoniae ATCC 10031

Predstavnici vrste Klebsiella pneumoniae su nepokretni, kratki, Gram

negativni bacili sa velikom polisaharidnom kapsulom. Izolati iz humanog uzorka

imaju kokobacilarni oblik. Često se javljaju u parovima, nepokretni su i ne

obrazuju spore. Fimbrije sa adherentnim svojstvima i kapsula predstavljaju

značajne faktore virulencije. Poseduju somatske O i polisaharidne kapsularne K

antigene.

Dobro rastu na hranljivim podlogama širokog spektra na kojima porastu u

vidu velikih, sjajnih, sivkastobeličastih kolonija viskozne konzistencije. Na

diferencijalnim podlogama stvaraju laktoza-pozitivne kolonije. Fermentišu ugljene

hidrate, produkujući kiselinu i gas. Na krvnom agaru ne stvaraju zonu hemolize.

Ova vrsta pripada grupi fakultativnih anaeroba.

Klebsiella pneumoniae ima široko rasprostranjenje u prirodi, nalazi se u

zemlji, vodi, kao i u intestinalnom traktu ljudi i životinja. Pripada grupi

oportunističkih bakterija i oboljenja izaziva pretežno kod osoba sa smanjenom

odbrambenom sposobnošću. Najčešće izaziva oboljenja respiratornog i urinarnog

trakta. Kod prevremeno rođene dece, čest je uročnik neonatalne sepse. Ova vrsta

ima sojeve koji su razvili mehanizme rezistencije na veliki broj antibiotika.

Proteus mirabilis ATCC 12453

Proteus mirabilis je Gram negativna bakterija, štapićastog oblika. Izuzetno je

pokretna, zahvaljujući prisustvu brojnih peritrihalnih flagela. Na čvrstoj podlozi

pokazuju fenomen rojenja, tipičan za ovaj rod, pri čemu se kolonije koncentrično


23

šire po podlozi. Biohemijski su aktivni, razgrađuju glukozu i druge ugljene hidrate

do kiselina. Poseduju somatske O i flagelarne H antigene.

Proteus vrste se razmnožavaju na temperaturi od 0 do 43 °C. Mogu se

razvijati u namirnicama u kojima je pH iznad 4.0. Pripadaju grupi fakultativnih

anaeroba. Široko su rasprostranjeni u prirodi. Nalaze se u zemlji, otpadnim

materijama i vodama, kao i u intestinalnom traktu ljudi i životinja. Prilagođeni su i

parazitskom načinu života. Izazivaju urinarne infekcije, meningitis i infekcije rana.

Sojevi P. mirabilis osetljivi su na ampicilin, karbenicilin i cefalosporine (Švabić-

Vlahović, 2005).

Pseudomonas aeruginosa ATCC 9027

Pseudomonas aeruginosa je Gram negativna bakterija, štapićastog oblika,

dužine 1-3 μm i širine 0.5 -0.8 μm. Pokretna je pomoću polarno postavljene flagele.

Ne formira kapsulu, a neki sojevi imaju sluzavu ovojnicu. Kolonije pseudomonasa

su krupne, razlivene i stvaraju karakterističan pigment plavo zelene boje, koji se

naziva piocijanin ili žuto zeleni pioverdin. Pri rastu stvara karakterističan jak miris

lipe. Faktori virulencije su endotoksini i egzotoksini. Egzotoksin inhibira sintezu

proteina. Produkuje i veliki broj egzoenzima koji oštećuje tkiva. Imaju somatski O-

antigen i flagelatni H-antigen.

Optimalna temperatura za rast ove bakterije je 28 °С, dok kiseli uslovi sredine

nepovoljno utiču na rast ove bakterije. Pseudomonas aeruginosa ima ima široko

rasprostranjenje (zemlja, voda i namirnice).

Ova bakterija dovodi do upale, infekcije rana, pluća, kože i sepse (Duraković,

1996). Uzročnik je folikulitisa i teških formi akni (Todor, 2008). Takođe je jedan


24

od uzročnika infekcija postoperativnih i drugih rana (Onche & Adedeji, 2004;

Masaadeh & Jaran, 2009). Kod novorođenčadi dovodi do smrtonosne sepse.

Candida albicans ATCC 24433

Rod Candida je gljiva koja pripada podrazdelu Ascomycotina. Ćelije

kandide su ovalnog oblika, glatke, beložute boje, dijametra oko 4 μm. Ova vrsta

pripada kvascima. Razmnožava se pupljenjem, formirajući blastokonidije.

Optimalna temperatura za rast je 25 °C, a dobro uspeva i na 37 °C. Vrsta je

pleomorfna, a promena oblika zavisi od velikog broja faktora: temperature, pH,

odnosa koncentracije CO2 i O2, veličine inokuluma i sastava podloge za rast (Deva,

2010).

Patogena je za čoveka i izaziva oboljenje kandidijazu. Nalazi se u koži,

ustima i unutrašnjim organima (Ranković, 1996). Dovodi do kvarenja mlečnih

proizvoda, voća i povrća. Takođe je jedan od uzročnika superinfekcija do kojih

dolazi u toku i posle antibiotske terapije.


25

2. CILJEVI ISTRAŽIVANJA

sakupljanje i obrada biljnog materijala

ekstrakcija suvog biljnog materijala nadzemnog dela vrsta Eryngium campestre, E. amethystinum, E. palmatum i E. serbicum upotrebom metanola, etil acetata, acetona i vode kao rastvarača

određivanje minimalne inhibitorne koncentracija dobijenih ekstrakata mikrodilucionom metodom u odnosu na gram pozitivne bakterije, gram negativne bakterije i kvasac, koji su humani patogeni

poređenje dobijenih aktivnosti ekstrakata po vrstama

poređenje dobijenih aktivnosti ekstrakata po tipu rastvarača


26

3. MATERIJAL I METODE

3.1. Priprema rastvora, podloga i reagenasa

Trifenil-tetrazolijum-hlorid (TTC) je pravljen rastvaranjem 0.5 g

supstance u 100 ml destilovane vode.

Fiziološki rastvor je 0.9% (m/V) rastvor natrijum hlorida u destilovanoj

sterilisanoj vodi. Dobija se rastvaranjem 0.9 g NaCl u 100 ml destilovane vode.

Miler Hinton bujon (Müeller Hinton Broth, HiMedia, M391) je

podloga namenjena za određivanje minimalnih inhibitornih koncentracija

(MIK) antimikrobnih agenasa metodom dilucije u bujonu. Sastav ove podloge

na 1000 ml je sledeci: mesni ekstrakt 30.00 g, kazein hidrolizat 17.50 g, štirak

1.50 g (konačna pH vrednost 7.4±0.2 na 25 °C). Priprema ove podloge vršena

je suspendovanjem 21.00 g suve podloge u 1000 ml destilovane vode. Nakon

stajanja od 15 minuta i inicijalnog zagrevanja na rešou radi potpunog

rastvaranja, vršena je sterilizacija podloge autoklaviranjem u trajanju od 20

minuta na 121 °C.

Hranljivi agar (Torlak) je podloga namenjena za kultivisanje širokog

spektra mikroorganizama. Sastav ove podloge na 1000 mL je sledeci: pepton

15.00 g, mesni ekstrakt 3.00 g, natrijum hlorid (NaCl) 5.00 g, kalijum fosfat

0.30 g, agar-agar 18.00 g (konačna pH vrednost 7.3 na 25 ºC). Priprema ove

podloge vršena je suspendovanjem 38.00 g suve podloge u 1000 ml destilovane

vode. Nakon stajanja od 15 minuta i inicijalnog zagrevanja na rešou radi


27

potpunog rastvaranja, vršeno je razlivanje podloge i autoklaviranje u trajanju

od 20 minuta na 121 °C.

3.2. Biljni materijal

Biljni materijal korišćen u ovom radu sakupljan je i determinisan od

strane doc. dr Bojana Zlatkovića i prof. dr Zorana Krivošeja. Vaučeri

determinisanih vrsta se nalaze u Herbarijumu Departmana za biologiju sa

ekologijom Prirodno matematičkog fakulteta u Nišu (HMN). Vaučerski brojevi

i lokaliteti sakupljanja navedeni su u Tabeli 1.

Tabela 3. Podaci o sakupljanim biljnim vrstama

biljna vrsta vaučerski

broj u HMN

lokalitet sakupljanja

datum sakupljanja

E. campestre L. var. tenuifolium Boiss. 10801 Makedonija,

Vitoša 09.06.2013.

E. palmatum Pančić & Vis. 10802 Srbija, Niš, Trošarina 27.06.2012.

E. serbicum Pančić 10803

Srbija, Sićevačka

klisura, Višegrad

29.06.2012.

E. amethystinum L. 10804 Srbija, Kosovska Mitrovica

17.06.2003.


28

3.2.1. Priprema biljnih ekstrakata

Biljni ekstrakti su koncentrovani pripravci dobijeni iz biljnih ili animalnih

droga. Mogu biti u tečnom, polutečnom i čvrstom stanju (Kovačević, 2004). Pre

procesa ekstrakcije droga mora biti usitnjena do konzistencije grubog praška. Kao

sredstvo za ekstrakciju se koristi: alkohol različitih koncentracija, voda, aceton,

heksan, glicerol, masna ili mineralna ulja.

Osušeni i usitnjen biljni materijal (10 g) ekstrahovan je korišćenjem četiri

različitih organskih rastvarača koji se razlikuju po polarnosti i to vode, metanola,

etil-acetata i acetona (100 ml). Ekstrakcija se odvijala na tamnom mestu tokom 24

h, pri čemu je tokom prvog i poslednjeg sata predviđenog vremena ona vršena u

ultrazvučnom kupatilu. Posle filtriranja i ispiranja odgovarajućim rastvaračima

ekstrakti su upareni korišćenjem vakum uparivača do potpune evaporacije

rastvarača. Ekstrakti su zatim spakovani u bočice i čuvani u frižideru do momenta

korišćenja. Za dobijanje vodenog ekstrakta, biljni materijal je ekstrahovan vodom

na prethodno opisan način a zatim liofiliziran u aparatu za liofilizaciju. Dobijeni

liofilizat je čuvan do korišćenja u frižideru.

3.3. Bakterijske kulture

Za ispitivanje antimikrobne aktivnosti korišćeni su sledeći sojevi bakterija:

Gram pozitivne bakterije (Enterococcus faecalis, Staphylococcus aureus,

Staphylococcus epidermidis, Streptococcus pyogenes), Gram negativne bakterije

(Escherichia coli, Pseudomonas aeruginosa, Proteus mirabilis, Klebsiella

pneumoniae) i jedan kvasac (Candida albicans).


29

Tabela 4. Prikaz testiranih mikroorganizama

3.4. Mikrodiluciona metoda

Metoda dilucije se koristi za određivanje antimikrobne aktivnosti ispitivane

supstance. Cilj ove metode je da se utvrdi minimalna inhibitorna koncentracija, tj.

najniža koncentracija koja će inhibirati rast mikroorganizama. Izvodi se u

mikrodilucionim pločama koje sadrže 96 bunarčića – 12 kolona i 8 redova (A – H).

Od biljnih ekstakata napravljena je serija razređenja u dimetil – sulfoksidu

(100% DMSO) u ultrazvučnom kupatilu uz zagrevanje. Rastvaranje je rađeno u

posebnoj ploči, tako što je u 90 μl zasejanog bujona ubacivano po 10 μl štok

rastvora. Kao negativna kontrola korišćen je 10% DMSO, jer je u svakom

Testirani sojevi mikroorganizama

Gram-pozitivne bakterije Gram-negativne bakterije Sojevi gljiva

Soj Referentni

broj

Soj Referentni

broj

Soj Referentni

broj

Enterococcus faecalis ATCC 19433 Escherichia coli ATCC 8739 Candida albicans ATCC 24433

Staphylococcus

Aureus

ATCC 6538 Klebsiella pneumonia ATCC 10031

Staphylococcus

Epidermidis

ATCC 12228 Proteus mirabilis ATCC 12453

Streptococcus pyogenus ATCC 19615 Pseudomonas

aeruiginosa

ATCC 9027


30

bunarčicu to bila njegova finalna koncentracija. Testirana je antimikrobna aktivnost

biljnih ekstrakata u rasponu od 2.5 do 0.001 mg/ml. Mikrotitarske ploče su

inkubirane tokom noći na 37 °C. Kao pozitivna kontrola korišćeni su antibiotici

streptomicin i nistatin.


31

4. REZULTATI I DISKUSIJA

4.1. Prinos dobijenih ekstrakata

Ekstrakcijom biljnog materijala četiri vrsta iz roda Eryngium dobijen je

prinos koji je predstavljen u Tabeli 5. Najveći prinos imali su vodeni i metanolni

ekstrakti, dok su prinosi etil acetatnih i acetonskih ekstrakata kod svih vrsta bili

znatno niži.

Tabela 5. Prinosi ekstrakata ispitivanih biljnih vrsta

BILJNA VRSTA METANOLNI

(g)

ETIL ACETATNI

(g)

ACETONSKI

(g)

VODENI

(g)

E. amethystinum L. 1.043 0.133 0.192 1.664

E. campestre L. var. tenuifolium Boiss. 0.772 0.135 0.133 1.560

E. palmatum Pančić & Vis. 1.503 0.185 0.047 1.824

E. serbicum Pančić 1.043 0.186 0.275 0.993


32

4.2. Antimikrobna aktivnost ekstrakata testiranih vrsta roda Eryngium

U ovom radu ispitana je antimikrobna aktivnost metanolnog, etil acetatnog,

acetonskog i vodenog ekstrakta vrsta Eryngium campestre, Eryngium palmatum,

Eryngium serbicum i Eryngium amethystinum u odnosu na osam vrsta bakterija i

jednu vrstu gljiva. Efekat ekstrakata je testiran na Gram pozitivne vrste bakterija i

to Enterococcus faecalis, Staphylococcus aureus, Staphylococcus epidermidis,

Streptococcus pyogenes; Gram negativne bakterije Escherichia coli, Klebsiella

pneumoniae, Proteus mirabilis i Pseudomonas aeruginosa, dok je testirana

fungalna vrsta bila kvasac Candida albicans. Mikrodilucionom metodom

određena je minimalna inhibitorna koncentracija (MIK), koja predstavlja najnižu

koncentraciju testirane supstance koja je izvršila vidljivu inhibiciju rasta

tretiranog mikroorganizma.

4.2.1. Antimikrobna aktivnost ekstrakata vrste Eryngium campestre

Ekstrakti vrste Eryngium campestre pokazali su antimikrobni efekat u

opsegu koncentracija od 0.004-20.00 mg/ml. MIK metanolnog ekstrakta vrste E.

campestre iznosio je 0.03-20.00 mg/ml, sa najvećom aktivnošću ispoljenom

protiv kvasca C. albicans. Za etil acetatni ekstrakt izmerene su MIK vrednosti u

rasponu od 0.007-5.000 mg/ml sa najvećim inhibitornim efektom ostvarenim na

C. albicans. MIK acetonskog ekstrakta iznosio je 0.004-2.500 mg/ml, na koji se

najosetljivijim pokazao soj P. mirabilis. Vodeni ekstrakt pokazao je antimikrobno

delovanje sa opsegom minimalnih inhibitornih koncentracija od 0.03-20.00


33

mg/ml, na koji je najveću senzitivnost pokazao kvasac C. albicans. Rezultati

antimikrobne aktivnosti metanolnog, etil acetatnog, acetonskog i vodenog

ekstrakta vrste Eryngium campestre prikazani su u Tabeli 6. kao MIK izražene u

mg/ml. U poređenju sa antibioticima koji su služili kao pozitivne kontrole,

vidljivo je da je njihovo dejstvo znatno jače od dejstva testiranih ekstrakata.

Iz Tabele 6. se može videti da nema značajne razlike u delovanju u

odnosu na Gram reakciju testiranih bakterija, iako su gram pozitivne bakterije

pokazale nešto veću rezistenciju sa po dva soja (S. pyogenes i E. faecalis)

otporna na najviše testirane koncentracije etil acetatnog i acetonskog ekstrakta

ove vrste. Na iste ekstrakte, rezistentan je bio samo po jedan gram negativan soj i

to P. aeruginosa.

Najosetljivi soj na dejstvo svih ekstrakata bio je kvasac Candida albicans, dok je

zapažen veći broj rezistentnih sojeva, i to S. pyogenes, E. facealis, S. epidermidis

i P. aeruginosa, za čiju je inhibiciju bilo neophodno primenjivati najviše testirane

koncentracije ekstrakata ili pri njima inhibicija nije ni ostvarena. Radovi koji su

do sada ispitivali antimikrobnu aktivnost ove vrste su veoma oskudni i do sada su

istraživanja na ovu temu publikovali samo nekoliko autora. Thiem et al., (2010)

testirali su antimikrobnu aktivnost etanolnih ekstrakata lista i korena izolovanih iz

tri vrsta roda Eryngium i to E. planum, E. campestre i E. maritimum. Istraživanje

je vršeno na dve gram pozitivne bakterijske vrste (Staphylococcus aureus i

Bacillus subtilis), kao i na pet vrsta gljiva (Candida albicans, Candida glabrata,

Cryptococcus neoformans, Aspergillus niger i Trichophyton mentagrophytes).


34

Tabela 6. Antimikrobna aktivnost metanolnog, etil acetatnog, acetonskog i vodenog ekstrakta

Eryngium campestre na različite sojeve bakterija i gljiva

Soj bakterija Ekstrakti

(MIK u mg/ml)

Antibiotik

(MIK u µg/ml)

Metanolni

Etil acetatni

Acetonski Vodeni

Gram (+) bakterije

S. aureus 5.00 0.04 0.01 >20.00 0.04

S. pyogenes 20.00 >5.00 >2.50 20.00 0.04

E. facealis 5.00 >5.00 >2.50 2.50 0.09

S. epidermidis 2.50 5.00 2.50 20.00 0.04

Gram (-) bakterije

E. coli 0.07 0.01 0.01 0.07 0.09

K. pneumoniae 10.00 2.50 1.25 >20.00 0.09

P. mirabilis 5.00 0.07 0.004 10.00 0.04

P. aeruginosa 20.00 >5.00 >2.50 20.00 0.09

Fugalni soj

C. albicans 0.04 0.07 0.02 0.04 0.06


35

Etanolni ekstrakt korena E. campestre pokazao je antimikrobno delovanje na S.

aureus i na C. albicans pri minimalnoj inhibitornoj koncentraciji od 900 µg/ml.

Etanolni ekstrakt korena E. campestre pokazao je antimikrobno delovanje na S.

aureus i na C. albicans pri minimalnoj inhibitornoj koncentraciji od 900 µg/ml.

Nešto viša koncentracija ekstrakta lista od 1900 µg/ml bila je neophodna za

inhibiciju rasta vrste S. aureus. U ovom istraživanju ekstrakcija je vršena drugim

rastvaračima što je automatski uticalo na hemijski sastav ekstrakata i njihovu

aktivnost. Ipak, pošto su u oba istraživanja testirane dve iste vrste

mikroorganizama (S. aureus i C. albicans), prema ovde dobijenim inhibitornim

koncentracijama se može reći da je ovde utvrđena aktivnost na kvasac C. albicans

znatno veća (MIC svih ekstrakata kretala se u opsegu koncentracija od 7.00-30.00

µg/ml). Posmatrajući aktivnosti na vrstu S. aureus, etanolni ekstrakt lista E.

campestre imao je slabiju aktivnost od etil acetatnog i acetonskog ekstrakta koji

su imali aktivnost pri 10-30 µg/ml. Zbog toga se može tvrditi da etanolni ekstrakt

(i korena i lista) E. campestre ima nižu aktivnost u odnosu na ovde testirane

ekstrakte iste biljne vrste osim u slučaju vodenog i metanolnog ekstrakta (na S.

aureus).

Usta et al. (2014) su ispitivali antimikrobnu i antitumorsku aktivnost

metanolnih, etanolnih i vodenih ekstrakata jedanaest različitih biljnih vrsta

sakupljanih na području Turske, među kojima je bila i E. campestre. Istraživanje je

vršeno disk difuzionom metodom u odnosu na set od šest mikroorganizama i to na

S. aureus, S. epidermidis, S. pyogenes, P. aeruginosa, K. pneumoniae i E.coli.

Utvrđeno je da je vodeni ekstrakt ove vrste pokazao najslabiju aktivnost, jer je

delovao na samo jednu vrstu (P. aeruginosa) pri čemu je zona inhibicije bila jako

mala (11.33 mm). Metanolni ekstrakt je delovao na vrste S. pyogenes, P.


36

aeruginosa i E. coli (zone inhibicije 9.00, 10.60 i 17.33 mm), dok je etanolni

pokazao najbolju aktivnost delujući na sve vrste osim na S. aureus i K. pneumoniae

sa zonama inhibicije u rasponu od 11.30-28.67 mm. Najosetljivija vrsta na dejstvo

metanolnog i etanolnog ekstrakta bila je E. coli, koja se i u našem istraživanju

pokazala kao jako senzitivna na sve ekstrakte vrste E. campestre.


37

4.2.2. Antimikrobna aktivnost ekstrakata vrste Eryngium palmatum

Ekstrakti vrste Eryngium palmatum pokazali su antimikrobni efekat u

opsegu koncentracija od 0.004-20.00 mg/ml. MIK metanolnog i vodenog

ekstrakta vrste Eryngium palmatum iznosio je 0.004-20.00 mg/ml sa najvećom

aktivnošću ispoljenom protiv sojeva E. coli i P. mirabilis. Za etil acetatni i

acetonski ekstrakt izmerene su MIK vrednosti u rasponu od 0.004-2.50 mg/ml, sa

najvećim inhibitornim efektom ostvarenim na soj P. mirabilis. Rezultati

antimikrobne aktivnosti metanolnog, etil acetatnog, acetonskog i vodenog

ekstrakta vrste Eryngium palmatum prikazani su u Tabeli 7. kao MIK izražena u

mg/ml. Najveći antimikrobni potencijal ispoljio je etil acetatni ekstrakt sa MIK

vrednostima od 0.004-1.25 mg/ml. Najosetljiviji sojevi na dejstvo svih ekstrakata

ove vrste bili su E. coli i P. mirabilis. Najveću toleranciju na dejstvo testiranih

ekstrakata pokazali su sojevi K. pneumoniae, P. aeruginosa i kvasac Candida

albicans. Sojevi koji su pokazali rezistenciju na najviše testirane koncentracije

ekstrakata javili su se samo pri tretmanu vodenim ekstraktom, što ukazuje na

veliki antimikrobni potencijal ostalih ekstrakata, koji su uglavnom imali efekat

pri znatno nižim koncentracijama.

Dosadašnje jedino istraživanje na temu antimikrobne aktivnosti ove vrste

ispitivalo je metanolne i hloroformne ekstrakte nadzemnih delova i korena E.

palmatum (Marčetić et al., 2013). U pomenutoj studiji testirane su antioksidativna

i antimikrobna aktivnost metanolnog i hloroformnog ekstrakta u odnosu na osam

bakterijskih sojeva (Staphylococcus aureus, Staphylococcus epidermidis,

Micrococcus luteus, Enterococcus faecalis, Bacillus subtilis, Pseudomonas


38

aeruginosa, Escherichia coli, Klebsiella pneumonia) i jedan kvasac (Candida

albicans). Ekstrakti su ispitivani u opsegu koncentracija od 1.80-100.0 μg/ml i

ispoljili su aktivnost pri MIC vrednostima od 3.5-15.6 µg/ml, pri čemu su

pokazali efikasnost i na Gram pozitivne i na Gram negativne bakterije. Najveća

antimikrobna aktivnost u ovom radu je dobijena sa metanolnim ekstraktom

nadzemnih delova i to na M. luteus (MIK = 3.5 μg/ml). Ovaj efekat je verovatno

izražen zbog sadržaja flavonoida koji su otkriveni u njegovom sastavu, a koji

sačinjavaju kempferol, apigenin i njegovi glikozidi. Metanolni ekstrakt korena

koji je pokazao aktivnost pri 7.8-15.6 μg/ml sadrži katehin za koji je dokazano da

inhibira rast mikroorganizama. Iako je objavljeno da katehini imaju veću

aktivnost prema Gram pozitivnim bakterijama nego prema Gram negativnim

bakterijama (Cushnie & Lamb, 2005), u ovom radu je pokazano da metanolni

ekstrakt korena inhibira rast obe bakterijske grupe. Ova aktivnost je verovatno

zanovana na sinergističkoj aktivnosti fenolnih jedinjenja.

U istom istraživanju testirani su i nepolarni hloroformni ekstrakti iz korena i

nadzemnog dela iste vrste. Pri tome je utvrđeno da su i oni pokazali značajnu

antimikrobnu aktivnost i to pri koncentracijama od 7.8 -15.6 µg/ml, što je

pripisano sadržaju masnih kiselina (linoleinske i palmitinske) u ekstraktu iz

nadzemnog dela i zasićenih alkohola koji su nađeni u ekstraktu iz korena ove

biljke.

U poređenju sa našim rezultatima, slična aktivnost sa rezultatima Marčetić

et al. se može uočiti kod etil acetatnog i acetonskog ekstrakta ove vrste, dok su

metanolni i vodeni ekstrakti u našem istraživanju imali znatno nižu efikasnost.


39

Tabela 7. Antimikrobna aktivnost metanolnog, etil acetatnog, vodenog i acetonskog ekstrakta

Eryngium palmatum na različite sojeve bakterija i gljiva


(MIK u mg/ml)

Antibiotik

(MIK u µg/ml)

Metanolni

Etil acetatni

Acetonski Vodeni

Gram (+) bakterije

S. aureus 10.00 0.02 0.04 >20.00 0.04

S. pyogenes 2.50 1.25 2.50 10.00 0.04

E. facealis 5.00 0.01 0.04 10.00 0.09

S. epidermidis 1.25 1.25 0.62 20.00 0.04

Gram (-) bakterije

E. coli 0.07 0.01 0.07 0.07 0.09

K. pneumoniae 2.50 0.62 0.31 >20.00 0.09

P. mirabilis 0.07 0.004 0.01 5.00 0.04

P. aeruginosa 20.00 0.31 0.62 >20.00 0.09

Fugalni soj

C. albicans 20.00 1.25 1.25 20.00 0.06


40

4.2.3. Antimikrobna aktivnost ekstrakata vrste Eryngium serbicum

Ekstrakti vrste Eryngium serbicum pokazali su aktivnost u opsegu

koncentracija od 0.15-20.00 mg/ml. MIK metanolnog ekstrakta vrste Eryngium

serbicum iznosio je 0.15-2.50 mg/ml sa najvećim inhibitornim efektom

ostvarenim na soj E. coli, što je ujedno bila i najniža efikasna inhibitorna vrednost

svih testiranih ekstrakata ove vrste. Najveću antimikrobnu aktivnost od svih

ekstrakata pokazao je upravo metanolni ekstrakt, jer nije bilo sojeva otpornih na

koncentracije do 2.50 mg/ml. Sa druge strane, vodeni ekstrakt pokazao je

relativno umerenu aktivnost sa inhibitornim efektom pri koncentracijama od 2.50-

10.00 mg/ml. Isti ekstrakt je ispoljio neefikasnost pri najvišoj testiranoj

koncentraciji na čak četiri soja. U slučaju etil acetatnog i acetonskog ekstrakta,

količina dobijenog ekstrakta (prinos) ograničavala je visinu testiranog opsega pa

su najviše testirane koncentracije oba ekstrakta iznosile 2.50 mg/ml. Rezultati su

pokazali da je efikasniji bio acetonski ekstrakt ove vrste jer je delovao pri nižim

koncentracijama (MIC=0.31-2.50 mg/ml) i imao tri rezistentnih vrsta, za razliku

od etil acetatnog koji nije ispoljio inhibitorni efekat na čak pet vrsta, a delovao je

pri koncentracijama od 1.25-2.50 mg/ml. Sva četiri ekstrakta bila su efikasna na

samo dva soja i to na S. aureus i S. epidermidis, ali su za njihovu inhibiciju bile

neophodne nešto više koncentracije svih ekstrakata (1.25-10.00 mg/ml). Soj koji

se pokazao kao najotporniji na dejstvo ekstrakata vrste E. serbicum bio je S.

pyogenes, koji je pokazao osetljivost samo na dejstvo metanolnog ekstrakta i to

pri koncentraciji od 1.25 mg/ml.

Matejić (2013) je ispitala antimikrobnu aktivnost metanolnih, etil acetatnih,

acetonskih i vodenih ekstrakata dvanaest različitih biljnih vrsta, među kojima je


41

bila Eryngium serbicum. Istraživanje je vršeno mikrodilucionom metodom u

odnosu na set od šest mikroorganizama (Escherichia coli, Pseudomonas

aeruginosa, Salmonella enteritidis, Bacillus cereus, Listeria monocytogenes,

Staphylococcus aureus) i jednu vrstu gljiva (Candida albicans). Ekstrakti su

ispitivani u opsegu koncentracija od 1.56-25.00 mg/ml. Najveća antimikrobna

aktivnost u ovom radu je dobijena metanolnim i etil acetatnim ekstraktom

nadzemnih delova i to na S. aureus (MIK=1.56 mg/ml). U poređenju sa našim

rezultatima gde je vodeni ekstrakt pokazao relativno umerenu aktivnost, u ovom

radu je utvrđeno da vodeni ekstrakt ove vrste nije pokazao aktivnost na testirane

patogene.


42


Eryngium serbicum na različite sojeve bakterija i gljiva


(MIK u mg/ml)

Antibiotik

(MIK u µg/ml)

Metanolni

Etil acetatni

Acetonski Vodeni

Gram (+) bakterije

S. aureus 1.25 2.50 2.50 10.00 0.04

S. pyogenes 1.25 >2.50 >2.50 >10.00 0.04

E. facealis 0.31 >2.50 >2.50 2.50 0.09

S. epidermidis 1.25 2.50 2.50 2.50 0.04

Gram (-) bakterije

E. coli 0.15 1.25 0.31 >10.00 0.09

K. pneumoniae 1.25 >2.50 2.50 5.00 0.09

P. mirabilis 0.62 1.25 0.31 >10.00 0.04

P. aeruginosa 2.50 >2.50 >2.50 10.00 0.09

Fugalni soj

C. albicans 0.31 >2.50 0.31 10.00 0.06


43

4.2.4. Antimikrobna aktivnost ekstrakata vrste Eryngium amethystinum

Ekstrakti vrste Eryngium amethystinum pokazali su aktivnost u opsegu

koncentracija od 0.31- 20.00 mg/ml, među kojima je etil acetatni ispoljio najveći

antimikrobni potencijal sa aktivnošću pri 0.31-0.62 mg/ml i sa samo jednom

rezistentnom vrstom (S. pyogenes). Vodeni ekstrakt je pokazao slabu inhibitornu

aktivnost delujući samo pri visokim koncentracijama od 10.00-20.00 mg/ml, dok

su dva soja (E. coli i P. mirabilis) bila otporna na dejstvo ovog ekstrakta.

Metanolni i acetonski ekstrakt pokazali su sličnu aktivnost gde je za nijansu bolju

efikasnost imao acetonski ekstrakt koji je uglavnom delovao pri duplo nižim

koncentracijama od metanolnog, osim u slučaju vrste E. coli, gde su se aktivne

koncentracije značajno razlikovale (Tabela 9).

Na dejstvo ekstrakata vrste Eryngium amethystinum bio je najosetljiviji soj

K. pneumoniae. Sa druge strane, vrsta S. pyogenes pokazala je najveću otpornost,

gde ni najviše koncentracije svih testiranih ekstrakata nisu dovele do inhibicije

rasta.

Istraživanja na temu antimikrobne aktivnosti ove vrste nisu do sada

publikovana, tako da su ovo prvi rezultati o efikasnosti ekstrakata nadzemnog

dela ove biljke.


44


Eryngium amethystinum na različite sojeve bakterija i gljiva


(MIK u mg/ml)

Antibiotik

(MIK u µg/ml)

Metanolni

Etil acetatni

Acetonski Vodeni

Gram (+) bakterije

S. aureus 2.50 0.62 1.25 20.00 0.04

S. pyogenes >20.00 >2.50 >10.00 20.00 0.04

E. facealis 2.50 0.62 1.25 10.00 0.09

S. epidermidis 2.50 0.31 2.50 10.00 0.04

Gram (-) bakterije

E. coli 20.00 0.62 2.50 >20.00 0.09

K. pneumoniae 2.50 0.31 0.62 20.00 0.09

P. mirabilis 5.00 0.62 2.50 >20.00 0.04

P. aeruginosa 5.00 0.62 2.50 10.00 0.09

Fugalni soj

C. albicans 2.50 0.62 2.50 10.00 0.06


45

Posmatrajući ukupnu aktivnost testiranih ekstrakata vrsta roda Eryngium,

može se reći da su najveću efikasnost pokazali ekstrakti E. palmatum, dok su

najslabiju aktivnost imali ekstrakti vrste E. amethystinum.

Pri poređenju aktivnosti svih testiranih metanolnih ekstrakata može se uočiti

da su svi bili aktivni sa izuzetkom ovog ekstrakta vrste E. amethystinum u odnosu

na vrstu S. pyogenes (Grafik 1).

Grafik 1. Uporedni prikaz minimalnih inhibitornih koncentracija metanolnih ekstrakata vrsta

Eryngium campestre, Eryngium palmatum, Eryngium serbicum i Eryngium amethystinum.

Nedostatak stupca ukazuje na rezistenciju organizma na ekstrakt te vrste roda Eryngium.

Aktivne koncentracije su se kretale u opsegu od 0.07-20.00 mg/ml. Takođe

se može uočiti da je među ovim ekstraktima onaj izolovan iz vrste E. serbicum

ispoljio najveću antimikrobnu aktivnost, delujući na sve testirane vrste pri najnižim


46

koncentracijama. Vrste na koju su metanolni ekstrakti pokazali najbolji efekat bile

su E. coli (sa izuzetkom ekstrakta vrste E. amethystinum koji je delovao pri visokoj

koncentraciji, svi su inhibirali rast ove bakterije pri koncentracijama manjim od 1

mg) i S. epidermidis.

Na Grafiku 2 može se videti uporedni pregled inhibitornih koncentracija etil

acetatnih ekstrakata svih ispitivanih vrsta roda Eryngium, koji su inhibirali rast

testiranih bakterija pri koncentracijama od 0.004-5.00 mg/ml. Na dejstvo svih

ekstrakata bile su osetljive vrste P. mirabilis (najosetljivija), E. coli, S. aureus i S.

epidermidis. Najveću otpornost na dejstvo etil acetatnih ekstrakata pokazala je vrsta

S. pyogenes, na koju je efekat ispoljio samo ekstrakt vrste E. palmatum. Među

testiranim ekstraktima, po efikasnosti se izdvojio ekstrakt E. palmatum koji je

inhibirao rast svih testiranih mikroorganizama pri jako niskim koncentracijama

(0.004-5.00 mg/ml). Nasuprot ovom ekstraktu, najniži antimikrobni efekat ispoljio

je etil acetatni ekstrakt vrste E. serbicum koji je delovao na svega 4 soja i to pri

višim koncentracijama opsega utvrđenim za ove ekstrakte (1.25-2.50 mg/ml).


47

Grafik 2. Uporedni prikaz minimalnih inhibitornih koncentracija etil acetatnih ekstrakata vrsta



Pri poređenju aktivnosti acetonskih ekstrakata vrsta roda Eryngium

(Grafikon 3) može se uočiti da je opseg koncentracija veoma nizak i kreće se od

0.004-2.50 mg/ml. Od svih ekstrakata najveću aktivnost pokazao je ekstrakt vrste

E. palmatum koji je inhibirao sve testirane organizme u koncentracionom opsegu

0.01-2.50 mg/ml. Iako su E. campestre i E. serbicum pokazali sličnu aktivnost, pri

čemu su na oba ova ekstrakta S. pyogenes, E. faecalis i P. aeruginosa pokazali

rezistenciju, acetonski ekstrakt E. campestre je na senzitivne sojeve delovao pri

višestruko nižim koncentracijama. Finalno, E. amethystinum je inhibirao sve sojeve

osim S. pyogenes, ali su njegove aktivne koncentracije bile u proseku najviše u

odnosu na ostale ekstrakte. Na acetonske ekstrakte najrezistentnija vrsta bila je S.

pyogenes, dok je najveću osetljivost pokazala vrsta P. mirabilis.


48

Grafik 3. Uporedni prikaz minimalnih inhibitornih koncentracija acetonskih ekstrakata vrsta



Vodeni ekstrakti roda Eryngium imali su inhibitornu aktivnost u opsegu

0.07-20.00 mg/ml, pri čemu su najniže aktivne koncentracije ispoljili E. campestre

i E. palmatum na vrste C. albicans i E. coli. Najbolji efekat od svih ekstrakata imao

je vodeni ekstrakt E. campestre, koji je imao inhibitorno dejstvo na sedam od devet

vrsta mikroorganizama pri koncentracijama 0.07-20.00 mg/ml. Na isti broj

mikroorganizama delovao je i ekstrakt vrste E. amethystinum, ali pri znatno višim

koncentracijama u rasponu od 10.00-20.00 mg/ml.


49

Grafik 4. Uporedni prikaz minimalnih inhibitornih koncentracija vodenih ekstrakata vrsta




50

5. ZAKLJUČAK

1. Prilikom ekstrakcije iz biljnog materijala četiri vrsta iz roda Eryngium,

dobijen ukupan prinos može se predstaviti na sledeći način: E. palmatum >

E. amethystinum > E. campestre > E. serbicum. Prinos u odnosu na

rastvarače koji su primenjivani za ekstraciju bio je vodeni > metanolni >

acetonski > etil acetatni.

2. Antimikrobna aktivnost svih ekstrakata bila je ujednačena i nije pokazivala

selektivnost u odnosu na Gram reakciju organizama, a kretala se u opsegu

koncentracija od 0.004-20.00 mg/ml

3. Ekstrakti su delovali višestruko slabije od antibiotika koji je služio kao

pozitivna kontrola

4. Ekstrakti vrste E. campestre bili su aktivni pri koncentracijama od 0.004-

20.00 mg/ml, a najaktivniji od njih bio je acetonski koji je delovao u opsegu

od 0.004-2.50 mg/ml. Drugi po aktivnosti ekstrakt ove vrste bio je etil

acetatni, dok je vodeni pokazao najnižu antimikrobnu aktivnost.

5. Od ekstrakata vrste E. palmatum koji su delovali pri koncentracijama od

0.004-20.00 mg/ml, najaktivniji je bio etil acetatni ekstrakt sa MIC

vrednostima od 0.004-1.25 mg/ml. Drugi po aktivnosti bio je acetonski

ekstrakt, a najmanje aktivan bio je vodeni ekstrakt ove vrste.

6. Testirani ekstrakti vrste E. serbicum bili su efikasni pri koncentracijama od

0.15-20.00 mg/ml, a najbolju inhibiciju rasta testiranih mikroorganizama

ostvario je metanolni ekstrakt sa aktivnim koncentracijama od 0.15-2.50


51

mg/ml. Drugi po aktivnosti bio je acetonski, dok je vodeni pokazao najnižu

antimikrobnu aktivnost.

7. Ekstrakti vrste E. amethystinum delovali su u rasponu koncentracija od 0.31-

20.00 mg/ml, od koji je najbolju aktivnost imao etil acetatni ekstrakt ove

vrste sa MIK vrednostima od 0.31-0.62 mg/ml. Posle ovog ekstrakta najbolju

aktivnost imao je acetonski, dok je i kod ove vrste vodeni ekstrakt pokazao

najniži antimikrobni potencijal.

8. Od svih metanolnih ekstrakata, najbolji efekat imao je onaj izolovan iz vrste

E. serbicum; ekstrakt E. palmatum pokazao je najveću efikasnost od svih etil

acetatnih ekstrakata, dok su vodeni i acetonski ekstrakti vrste E. campestre

imali najbolju antimikrobnu aktivnost u poređenju sa ostalim ekstraktima

izolovanih vodom i acetonom.

9. Na osnovu svih rezultata, može se zaključiti da su ekstrakti ispitivanih vrsta

efikasni antimikrobni agensi koji se mogu koristiti za kontrolu humanih

patogena, a posebno E. coli i P. mirabilis-a, koji su bili veoma osetljivi na

dejstvo ovih ekstrakata.

10. Značajan inhibitorni efekat svih ekstrakata vrste E. campestre na kvasac C.

albicans je veoma bitan pokazatelj prisustva jedinjenja koja deluju na

fungalne ćelije u hemijskom sastavu sva četiri ekstrakta. Ovo bi moglo da

usmeri dalja istraživanja ka izolovanju i identifikaciji ovih jedinjenja i

njihovog daljeg testiranja na gljive u cilju pronalaženja efikasnog, prirodnog

i neškodljivog antimikotika.


52

6. LITERATURA

Alkofahi A., Sallal A. J., Disi A. M. 1997: Effect of Eryngium creticum on the hemolytic activities of snake and scorpion venoms. Phytotherapy research 11(7): 540-542.

Andersone U., Druva-Lusite I., Ieviņa B., Karlsons A., Ņečajeva J., Samsone I., Ievinsh G. 2010: The use of nondestructive methods to assess a physiological status and conservation perspectives of Eryngium maritimum L. – Journal of Coastal Conservation 4: 509-522.

Ayoub A., Al-Azizi M., König W., Kubeczka K. H. 2006: Essential oils and a novel polyacetylene from Eryngium yuccifolium Michaux. (Apiaceae). – Flavour and fragrance journal 21(6):864-868.

Ayoub N. A., Kubeczka K. H., Nawwar M. A. M. 2003: An unique n-propyl sesquiterpene from Eryngium creticum L. (Apiaceae). – Die Pharmazie-An International Journal of Pharmaceutical Sciences 58(9): 674-676.

Baytop T., 1999. Türkiye’de Bitkilerle Tedavi-Geçmis¸ten Bugüne (Therapy with Medicinal Plants in Turkey-Past and Present), 169., 2nd ed. Nobel Tıp Basımevi, Istanbul, Turkey.

Bencao, E. C. O. Z. 1999: Zhonghua Bencao. Shanghai Science and Technology Press: Shanghai, Vol. 5.

Bem Z. & Adamič J. 1991: Mikrobiologija mesa i proizvoda od mesa, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet.

Boršić I., Nikolić I. 2006: Flora, Zagreb. Cádiz-Gurrea M. L., Fernández-Arroyo S., Joven J., Segura-Carretero, A. 2013:

Comprehensive characterization by UHPLC-ESI-Q-TOF-MS from an Eryngium bourgatii extract and their antioxidant and anti-inflammatory activities. – Food Research International 50(1), 197-204.


53

Calvino C.I., Martinez S.G., Downie S.R. 2008: The evolutionary history of Eryngium (Apiaceae, Saniculoideae): Rapid radiations, long distance dispersals, and hybridizations. – Molecular phylogenetics and evolution 46: 1129–1150.

Capasso F., Gaginella TS., Grandolini G., Izzo AA. 2005: Fitoterapija – Priručnik biljne medicine. Prometej, Novi Sad.

Capetanos C., Saroglou V., Marin P. D., Simić A., Skaltsa H. D. 2007: Essential oil analysis of two endemic Eryngium species from Serbia. – Journal of the Serbian Chemical Society 72(10): 961-965.

Cavaleiro C., Goncalves M. J., Serra D., Santoro G., Tomi F., Bighelli A., Salgueiro L., Casanova J. 2011: Composition of a volatile extract of Eryngium duriaei subsp. juresianum (M. Lainz) M. Lainz, signalised by the antifungal activity. – Journal of Pharmaceutical and Biomedical Analysis 54: 619-622.

Crowden R. K., Harborne J. B., Heywood V. H. 1969: Chemosystematics of the Umbelliferae - A general survey. – Phytochemistry 8: 1963-1984.

Cushnie T.T., Lamb A. J., 2005: Antimicrobial activity of flavonoids. – International Journal of Antimicrobial Agents 26(5): 343–356.

Darriet F., Bendahou M., Desjobert J. M., Costa J., Muselli, A. 2012: Bicyclo [4.4.0] decane oxygenated sesquiterpenes from Eryngium maritimum essential oil. – Planta Medica 78:386-389

De Guzman C. C & Siemosma J.S. (1999) Spices, No. 13. Prosea, Leiden.

Deva R. 2010: Metabolism of arachidonic acid and formation of novel 3-hydroxyoxylipins by Candida albicans and interaction of HeLa cells-Candida albicans as a model for vulvovaginal candidiasis: redundancy of signaling pathways for activation of COX-2. PhD Disertation, Faculty of Human Medicine. Freie Universität Berlin.


54

Duraković S., Opća mikrobiologija, Prehrambeno- tehnološki inženjering, Zagreb, 1996.

Duke J. A., Bogenschutz-Godwin M. J., duCellier J Duke, P-AK. 2002: Handbook of medicinal herbs. London:277-278.

Duke J. A. 2009: Duke's handbook of medicinal plants of Latin America. USA: CRC Press, Taylor and Francis: 298–300.

Dunkić V., Vuko E., Bezić N., Kremer D., Ruščić M. 2013: Composition and Antiviral Activity of the Essential Oils of Eryngium alpinum and E. amethystinum. – Chemistry & biodiversity 10(10): 1894-1902.

Erdelmeier C.A & Sticher O. 1985: Coumarin derivatives from Eryngium campestre. – Planta medica 51(5), 407-409.

Erdelmeier C.A & Sticher O. 1986: A cyclohexenone and a cyclohexadienone glycoside from Eryngium campestre. – Phytochemistry 25: 741–743

Flamini G., Tebano M., Cioni P. L. 2007: Composition of the essential oils from leafy parts of the shoots, flowers and fruits of Eryngium amethystinum from Amiata Mount (Tuscany, Italy). – Food Chemistry 107: 671-674.

Garrity G.M., Brenner D.J., Krieg N.R., Staley J.R. 2005. Bergey's manual of systematic bacteriology, The Proteobacteria, Parts A - C.. Springer,Verlag. Vol 2.

Glowniak K., Madej A., Zak D. 2004: Chromatographic analysis of petroleum ether extract and methanol extract from fruits of Eryngium campestre L. 4th International Symposium on Chromatography of Natural Products, Lublin–Kazimierz Dolny (Poland), 106.

Goleniowski M. E., Bongiovanni G. A., Palacio L., Nuñez C. O., Cantero J. J. 2006: Medicinal plants from the “Sierra de Comechingones”, Argentina. – Journal of Ethnopharmacology 107(3), 324-341.

Hashemabadi D., Kaviani B., Erfatpour M., Larijani K. 2010: Comparison of essential oils compositions of eryngo (Eryngium caucasicum Trautv.) at


55

different growth phases by hydrodistillation method. – Plant Omics Jurnal 3(4): 135-139.

Hawas W. U., El-Kassem T., Lamia A., Awad M. H., Taie, A. A. H. 2013:. Anti-Alzheimer, Antioxidant Activities and Flavonol Glycosides of Eryngium campestre L. Current Chemical Biology 7(2): 188-195.

Hiller K., Pohl B., Franke P. 1981: Flavonoid spectrum of Eryngium maritimum L. Part 35. Components of some Saniculoideae. – Pharmazie 36(6): 451-452.

Hohmann J., Pall Z., Gunther G., Mathe I.1997: Flavonolacyl glycosides of the aerial parts of Eryngium campestre.– Planta Medica 63: 96.

Huie C., 2002: A review of modern sample-preparation techniques for the extraction and analysis of medicinal plants. – Analytical Bioanalytical Chemistry: 373: 23-30

Ikramov M.T., Bandyukova V.A., Khalmatov K.K. 1971: Flavonoids of some Eryngium species. – Himiya Prirodnyk Soedinenii 7(1): 117-118.

Jaghabir M. 1991: Hypoglycemic effects of Eryngium creticum. – Archives of Pharmacal Research 14(4): 295-297.

Jančić, R. 2004. Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd.

Jančić, R., Stojanović, D. 2008. Ekonomska botanika, korisne biljke i njihovi proizvodi, Zavod za udžbenike, Beograd.

Karakaševoć B., Aleraj D. 1967: Priručnik standardnih metoda za mikrobiološki rutinski rad. – Medicinska knjiga, Beograd.

Kartal M., Mitaine-Offer A.C., Abu-ASsaker M., Miyamoto T., Calis I., Wagner H., Lacaille-Dubois M.A. 2005: Two New Triterpene Saponins from Eryngium campestre. – Chemical and pharmaceutical bulletin 53(10): 1318-1320.


56

Kartal M., Mitaine-Offer A. C., Paululat T., Abu-Asaker M., Wagner H., Mirjolet J. F., Guilbaud N., Lacaille-Dubois M. A. 2006: Triterpene saponins from Eryngium campestre. Journal of natural products 69: 1105-1108.

Kayaoglu G., Ørstavik D. 2004: Virulence factors of Enterococcus faecalis: relationship to endodontic disease. – Critical Reviews in Oral Biology & Medicine 15(5): 308-320.

Kikowska M., Budzianowski J., Krawczyk A.,Thiem B. 2012: Accumulation of rosmarinic, chlorogenic and caffeic acids in in vitro cultures of Eryngium planum L. Acta physiologiae plantarum 34: 2425–2433.

Kitić, D. 2010. Etarska ulja. Studentski Medicinski Glasnik, 1(1): 149-156.

Khoshbakht K., Hammer K., Pistrick K. 2007: Eryngium caucasicum Trautv. cultivated as a vegetable in the Elburz Mountains (Northern Iran). – Genet Resour Crop Evol 54: 445–448.

Kovačević N (2004): Osnovi farmakognozije. Treće izdanje. Institut za farmaknognoziju, Farmaceutski fakultet, Univerzitet u Beogradu. Srpska školska knjiga, Beograd.

Küpeli E., Kartal M., Aslan S., Yesilada E. 2006: Comparative evaluation of the anti-inflammatory and antinociceptive activity of Turkish Eryngium species. – Journal of ethnopharmacology 107(1): 32-37.

Laišić S. & Grujić-Injac B. 1998: Hemija prirodnih proizvoda, Tehnološki fakultet, Novi Sad.

Laetitia M.D., Le Floch G., Magne C. 2008: Radical scavenging, antioxidant and antimicrobial activities of Halophytic species. – Journal of Ethnopharmacology 116(2): 258-262.

Lam J., Christensen L. P., Thomasen T.1992: Actylenes from roots of Eryngium bourgatti. – Phytochemistry 31:2881-2.


57

Le Claire E., Schwaiger S., Banaigs B., Stuppener H., Gafner F. 2005: Distribution of a New Rosmarinic Acid Derivative in Eryngium alpinum L. and Other Apiaceae. – Jurnal of Agricultural and Food Chemistry 53: 4367-4372.

Lev E. 2002: Reconstructed materia medica of the Medieval and Ottoman al-Sham. Journal of Ethnopharmacology 80: 167–179.

Lisciani R., Fattprusso E., Surano V., Cozzolino S., Giannattasio M., Sorrentino L. 1984: Antiinflammatory activity of Eryngium maritimum L. rhizome extracts in intact rats. – Journal of ethnopharmacology 12: 263-270.

Marčetić M. D., Petrović S. D., Milenković M. T., Niketić M. S. 2013: Composition, antimicrobial and antioxidant activity of the extracts of Eryngium palmatum Pančić and Vis. (Apiaceae). – Central European Journal of Biology 9(2): 149-155.

Marin P. D 2003: Biohemijska i molekularna sistematika biljaka. NNK international, Beograd.

Masaadeh H. A. & Jaran A. S. 2009: Incident of Pseudomonas aeruginosa in post-оperative wound infection. – American Journal of Infectious Diseases 5(1): 1-6.

Matejić J. 2003: Biološka aktivnost etarskih ulja i ekstrakata odabranih vrsta iz familije Apiaceae. Doktorska disertacija, Biološki fakutet, Univerzitet u Beogradu.

Matović M. 2000: Lekovita moć bilja. EDITPRINT, Beograd

Mazza F. 2000: Itinerari alla scoperta delle erbe officinali del Monte Amiata. Abbadia S. Salvatore, Siena, Italy: Stampa.

Mekhora C., Muangnoi C., Chingsuwanrote P., Dawilai S., Svasti S., Chasri K., Tuntipopipat S. 2012: Eryngium foetidum suppresses inflammatory mediators produced by macrophages, Asian Pacific. – Journal of Cancer Prevention 13: 653-664.


58

Moerman D. E. 2009: Native American medicinal plants: an ethnobotanical dictionary. Timber Press: Portland.

Muckensturm B., Boulanger A., Farahi M., Reduron J.P. 2010: Secondary metabolites from Eryngium species. Natural product research 24 (5), 391-397.

Nebija F., Stefkov G., Karapandzova M., Stafilov T., Panovska T. K., Kulevanova S. 2009: Chemical characterization and antioxidant activity of Eryngium campestre L., Apiaceae from Kosovo. – Macedonian pharmaceutical bulletin, 55 (1, 2): 22-32.

Nikolić V. (1973) Fam. Apiaceae. In: Josifivić M. (Ed.), Flora SR Srbije 5. Beograd, Srbija, SANU, pp. 183-348.

Nikolić T. 2013: Sistematska botanika. Alfa, Zagreb. 779-782.

Onche I., & Adedeji О. 2004: Microbiology of post-operative wound infection in implant surgery. – Nigerian Journal of Surgical Research 6(1-2): 37-40.

Pala-Paul J., Perez-Alonso M. J., Velasco-Negueruela A., Vadare J., Villa A. M., Sanz J., Brophy J.J. 2005: Essential oil composition of the different parts of Eryngium bourgatii Gouan from Spain. – Journal of Chromatography A 1074: 235-239.

Palá-Paúl J., Pérez-Alonso M. J., Velasco-Negueruela A., Vadaré J., Villa A. M., Sanz, J., Brophy J. J. 2005: Analysis of the essential oil composition from the different parts of Eryngium glaciale Boiss. from Spain. – Journal of Chromatography A 1094: 179-182.

Palá-Paúl J., Copeland L. M., Brophy J. J., Goldsack R. J. 2006: Essential oil composition of Eryngium rosulatum PW Michael ined.: A new undescribed species from eastern Australia. – Biochemical systematics and ecology 34(11): 796-801.

Paul J. H. A., Seaforth C. E., Tikasingh T. 2011: Eryngium foetidum L.: a review. – Fitoterapia 82(3): 302-308.


59

Petersena M. & Simmonds M.S.J. 2003: Rosmarinic acid.– Phytochemistry 62:121–125.

Petkov, V. 1982. Sovremena fitoterapija, Medicina i fiskultura, Sofija, 297-298.

Ping W., Zushang S., Wei Y., Guangrui D., Shiyou L. 2012: Phytochemical constituents and pharmacological activities of Eryngium L. (Apiaceae). – Pharmaceutical Crops 3: 99-120.

Ranković B. 1996. Sistematika gljiva. Prirodno matematički fakultet. Kragujevac.

Rolhion N., & Darfeuille‐Michaud A. 2007: Adherent‐invasive Escherichia coli in inflammatory bowel disease. – Inflammatory bowel diseases 13(10): 1277-1283.

Saenz M. T., Fernandez M. A., Garcia M. D. 1998: Anti-inflammatory and analgesic properties from leaves of Eryngium foetidum L. (Apiaceae). – Phytotherapy Research 11: 380-383.

Samokovlija A., Đuričić B. 2009: Escherichia coli – Old problem, new pathology. – Veterinarski glasnik 63: 113-123.

Schinkovitz A., Stavri M., Gibbons S., Bucar F.2008: Antimycobacterial

polyacetylenes from Levisticum officinale. Phytotherapy Research 22: 681-684.

Sezik E., Yesilada E., Tabata M., Honda G., Takaishi Y., Fujita T., Tanaka T.,

Takeda Y. 1997: Traditional medicine in Turkey VIII. Folk medicine in East Anatolia; Erzurum, Erzincan, Agri, Kars, Igdir provinces. – Economic Botany 51: 195–211.

Simić. D. 1968: Mikrobiologija I – Naučna knjiga, Beograd. 124-128.

Simon O. R. & Singh N. 1986: Demonstration of anticonvulsant properties af an aqueous extract of spirt weed (Eryngium foetidum L.). – West Indian medical journal 35: 121-125.


60

Sparg S., Light M. E., Van Staden J. 2004: Biological activities and distribution of plant saponins. – Journal of enthopharmacoly 94:219-43.

Švabić-Vlahović M., Đukić-Ivančevič S., Dakić I., Mijač-Vasiljević V., Opavski N. 2005: Medicinska bakteriologija. Savremena adminnistracija, Beograd. 166-264.

Stevens D. L. Streptococcus pyogenes (Group A β-hemolytic Streptococcus). http://www.antimicrobe.org/b239.asp

Tadić B., Blečić V. 2002: Sistematika i filogenija viših biljaka, drugo izdanje – Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd. 262-264.

Thiem B., Goslinsla O., Kikowska M., Budzianowski J. 2010: Antimicrobal activity of three Eryngium L. Species ( Apiaceae). – Herba Polonica 4(56). 53-57.

Todar K. 2008, http://www.textbookofbacteriology.net/staph.html.

Todar, K. (2007): "Pathogenic E. coli". Online Textbook of Bacteriology. University of Wisconsin-Madison Department of Bacteriology. http://www.textbookofbacteriology.net/e.coli.html.

Usta C., Yildirim A. B., & Turker A. U. 2014: Antibacterial and antitumour activities of some plants grown in Turkey. –Biotechnology & Biotechnological Equipment 28(2): 306-315.

Valnet J. (1977). Cura delle malattie con le piante. Giunti Editore, Firenza.

Wajs A., Kurowska A., Thiem B., Kalemba D. 2006: Composition of Essentials oil of Eryngium planum L. 37th International Symposium on Essential Oils ISE O Grasse-Opio, 116.

Wang P., Su Z., Yuan W., Deng G., Li S. 2012: Phytochemical constituents and pharmacological activities of Eryngium L. (Apiaceae). – Pharmaceutical Crops 3: 99-120.


61

Wörz A. 2006: Systematics and distribution patterns of the Balkan species of Eryngium (Apiaceae, Saniculoideae). – Phytologia Balcanica 12(2): 221-230.

Yesilada E., & Sezik E. 2003: A survey on the traditional medicine in Turkey: Semi-quantitative evaluation of the results. – Recent progress in medicinal plants 7: 389-412.

Zarnack J., Hildebrandt B., Hiller K., Otto A. 1979: To the knowledge of the compounds contained in some Saniculoideae. part XXXIII. isolation of flavonol glycosides from Eryngium giganteum M. B. – Zeitschrift fuer Chemie 19(6): 214-215.

Zhang Z., Li S., Ownby S., Wang P., Yuan W., Zhang W., Beasley R. S. 2008: Phenolic compounds and rare polyhydroxylated triterpenoid saponins from Eryngium yuccifolium. – Phytochemistry 69: 2070-2080.

Прилог 4/1

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: монографска

Тип записа, ТЗ: текстуални / графички

Врста рада, ВР: Мастер рад

Аутор, АУ: Мартина Стојковић

Ментор, МН: Зорица Стојановић Радић

Наслов рада, НР: Антимикробна активност метанолних, етил ацетатних, ацетонских и водених екстраката одабраних врста рода Eryngium

Језик публикације, ЈП: Српски

Језик извода, ЈИ: Енглески

Земља публиковања, ЗП: P. Србија

Уже географско подручје, УГП: P. Србија

Година, ГО: 2015.

Издавач, ИЗ: ауторски репринт

Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33.

Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

61 страна, 9 табела, 4 слика, 4 графика.

Научна област, НО: Биологија

Научна дисциплина, НД: Микобиологија

Предметна одредница/Кључне речи, ПО: антимикорбна активност, биљни екстракти, Eryngium campestre, Eryngium palmatum, Eryngium serbicum, Erygium amethystinum

УДК

Чува се, ЧУ: Библиотека

Важна напомена, ВН:

Извод, ИЗ: У овом раду испитана је антимикробна активност метанолних, етил ацетатних, ацетонски и водених екстраката врсте Еryngium campestre, Eryngium palmatum, Eryngium serbicum, Eryngium amethystinum у односу на осам врста бактерија и једну врсту гљива. Резултати су указали на значајну антимикробну активност тестираних екстраката која се кретала у опсегу концентрација 0.004-20.00 mg/ml, при чему су највећу активност показали етил ацетатни екстракт Eryngium palmatum и ацетонски екстакт врсте Eryngium campestre.

Датум прихватања теме, ДП:

Датум одбране, ДО:

Чланови комисије, КО: Председник:

Члан:

Члан, ментор:

Прилог 4/2

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO: Identification number, INO:

Document type, DT: Monograph

Type of record, TR: textual / graphic

Contents code, CC: Master thesis

Author, AU: Martina Stojković

Mentor, MN: Zorica Stojanović Radić

Title, TI: The antimicrobial activity of methanol, ethyl acetate, acetone and water extracts of the selected Eryngium species

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: English

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: Serbia

Publication year, PY: 2015.

Publisher, PB: Author’s reprint

Publication place, PP: Niš, Višegradska 33.

Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

61 pages, 9 tables, 4 pictures, 4 graph

Scientific field, SF: Biology

Scientific discipline, SD: Microbiology

Subject/Key words, S/KW: antimicrobial activity, plant extracts, Eryngium campestre, Eryngium palmatum, Eryngium serbicum, Erygium amethystinum

UC

Holding data, HD: Library

Note, N:

Abstract, AB: In this study antimicrobial activity of methanol, ethyl acetate, acetone and aqueous extracts of the species Eryngium campestre, Eryngium palmatum, Eryngium serbicum, Erygium amethystinum was tested against eight bacterial and one fungal species. Results showed significant antimicrobial activity of the tested extracts which ranged 0.004-20.00 mg/ml, where ethyl acetate extract of Eryngium palmatum and acetone extract of Eryngium campestre exhibited the highest inhibitory activities.

Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Defended on, DE:

Defended Board, DB: President:

Member:

Member, Mentor:

Documents

ANTIMIKROBNA AKTIVNOST METANOLNIH, ETIL ACETATNIH ... · Karadžić” u Pukovcu završila je 2005. godine. Iste godine upisuje Medicinsku školu “dr Milenko Hadžić” u Nišu,