Ante Tomiæ

Ništa nas ne smije iznenaditi

Fraktura

jedanKo te ljubi dok sam ja na straži?Dugo je èekao to proljeæe. Prije mu ono nije toliko znaèilo. Kada bolje promisli, prije vojske nije valjda ni zamjeæivao prirodu. Trebao je doživjeti da mu se negdje u nekoj makedonskoj vukojebini, na tisuæu tristo metara, na minus dvadeset tri smrzne slina iz nosa, ili da se u razmoèenom i teškom sivomasli-nastom šinjelu koprca kroz snijeg do pojasa, pa da zacvili za onim bezbrižnim toplim danima na rivi i shvati koliko je bio sretan. U šest mjeseci koliko je ovdje trajala zima veæ je nekako bio poèeo vjerovati da je ta sreæa zauvijek izgubljena. Od listopada do ožujka, a da sunce nijednom nije provirilo iza teških i gnjecavih, niskih oblaka, oštar studeni vjetar stišavao bi se samo kako bi u krupnim i gustim pahuljama napadalo novih èetrdeset centimetara snijega, i on je bivao sve tjeskobniji i tjeskobniji. Ujutro je još bilo donekle podnošljivo, ali popodne, kada bi veæ poslije ruèka èitava njihova strana planine utonula u sjenu, strašna potištenost uvlaèila se u ljude. Sati su se sporo cijedili, u pet bi ti se èinilo da je veæ ponoæ. Noæ je bila beskrajna. Èitavu zimu bio je jadan, bezvoljan i ispunjen samosažaljenjem, a rjeðe se i kupao. Kao i drugi, uostalom. Velika spavaonica u kojoj su živjeli, s usijanom peæi od lijevanog željeza èija bi gornja ploèa crvenozasjala na sredini sobe naveèer kad bi ugasili svjetlo, bila je pregrijani svinjac u kojemu su kiselo smrdjele neoprane noge i znoj. Bilo je to tako drukèije od onoga umivenog i izglaèanog, šminkerskog studentskog života kojemu je pripadao do prošlog lipnja, a, opet, tako se lako naviknuo na to životinjsko bivanje. Uistinu, bio je kao životinja koja u brlogu èeka da grane proljeæe.Onda je ono došlo. Èuo ga je, doslovce, jedno jutro u pet i trideset, na asfaltiranom dvorištu, još u mraku u kojemu su žuto svijetlili prozori karaule, kada je u savršenoj tišini odnekud zacvrkutala neka ptica. Taj sitan cvrkut, jebeš mu sve, bio je najljepše što je ikada u svome životu èuo. Bio je to prvi, maleni traèak radosti koji je obasjao njegovu sumornu dušu. Onda je krenulo, mic po mic, gotovo nezamjetno, ali sigurno i neumitno. Prvi put u svojih dvadeset šest vidio je proljeæe, pred kojim snijeg kopni i povlaèi se u sve manje otoke da bi naskoro sasvim potonuo u žutozelenoj travi. Gledao je tu silnu vodu kako se cijedi i slijeva niz planinu u zamršenoj mreži potoèiæa što brzaju izmeðu naslaga gnjilog šušnja, kako se diže do crnih grana na kojima se iz pupova izmetnulo sitno lišæe. Zatvorio bi oèi i uèinilo bi mu se kako gotovo može èuti jednakomjerni ritam vode koja osloboðena pulsira cijelom planinom, da bi se dolje na dnu, u dolini, izlila u jezero, èija se površina na crvenom svjetlu sutona pretvarala u rastopljeno zlato."Doktore." "Molim?" "Opalim te golim!"Siniša se nasmiješi. Glupa fora, ali zbog neèega, nekakve pro-stodušne dokonosti s kojom ju je Ljuba izrekao, u tom je èasu osjetio èudnu prisnost s tim ljudima koji su u prostoriji iza njegovih leða kartali, drijemali, èitali trivijalno, pretežno porno-grafsko štivo, ili sa strastvenom znanstvenom znatiželjom otkrivali da metan u

prdežu izgara lijepim modrim plamenom. U deset mjeseci koliko je s njima dijelio napor u zajebavanju dnevnih zapovijedi i Pravila službe Oružanih snaga SFRJ, razvila se medu njima èvrsta solidarnost, a katkad i istinsko muško bratstvo, gdje je gotovo pitanjem èasti shvaæano da kada neki majmun sa širitima i zvjezdicama nešto zatraži od tebe, ti to ili uèiniš nesolidno i loše ili ne uèiniš nikako. Sto se, na posljetku, po nekakvom, obièajnom pravu i oèekivalo od njih. Njihova junska klasa, za prijatelje junci, odnedavna je brojala dvoznamenkasto do kraja vojnog roka, a to je veæ znaèilo biti teški džomba, koja se, razdrljen i nepodšišan, ne da zlostavljati glancanjem èizama, pušaka ili sanitarnih prostorija.Sunce koje je jutros izašlo na istoku socijalistièke Jugoslavije, sada je veæ sasvim zašlo iza planine, u susjednu i razmjerno neprijateljsku, premda takoðer socijalistièku Albaniju. Siniša se okrene od prozora i sjedne do èetvorice koji su, izvaljeni na spojenim krevetima igrali šnaps u cigarete. Ljuba, poznat i kao Ljuba Vrapèe, vedro mu namigne."Doktore, jebote, gledaj šta im radim", reèe bacajuæi aduto-vu desetku."Konju!" opsuje desetar Milèo."Jao, deèaci, šta æu sa vama", reèe mangup tobože samilosno, skupljajuæi karte s prašnjave sive deke. "Još morate puno voæa da jedete, i mleka da pijete, da biste jednom kad porastete mogli da igrate kao èika Ljubomir.""Ne seri, nego igraj", reèe Hasan Šišmiš zlovoljno.Vrijeme im je sporo prolazilo. Stajali su tu u proljeæe 1985. na braniku zemlje èekajuæi da Albanci napadnu, jer je bilo sa-svim pouzdano da æe Albanci, kao jedan dokazano zloèinaèki narod, jednom svakako, muèki i iz potaje, kako to samo oni znaju, napasti. Pokušat æe ih zateæi na spavanju, prikrasti se s mrakom preko granice s bajunetama u zubima, sigurni u svoju pobjedu, no najbolji sinovi naših naroda i narodnosti, koji su inaèe gostoljubiva i pitoma èeljad, ali zmija ljutica ako se drz-neš taknuti u integritet i ustavnopravni poredak njihove samoupravne domovine, silovito æe ih odbaciti, a onda i pojuriti preko cijele Albanije, natjerati sve do Jadranskog mora, u koje æe onda ti kukavelji u panici poskakati i sramno se utopiti... jer Albanci, razumije se, ne znaju plivati... da bi na površini ostale plivati samo tisuæe i tisuæe njihovih tradicionalnih bijelih kapica.Tako je po prilici u oficirskim projekcijama izgledao rat s Albanijom, i svi su mu se neobièno veselili i trljali ruke u slatkom išèekivanju da poène. Èeznutljivo su zurili u tminu nièije zemlje, naprezali oèi i trzali se na svaki šum, a njihovi su ovèarski psi požudno njušili studeni zrak. Ali Albanci nisi dolazili. Nije ih èak bilo ni vidjeti. Pješaèili su desetke kilometara svakoga dana, a da nijednom nisu naišli ni na otisak neprijateljske èizme, ni na kožuricu salame s albanskim natpisom ili slinavi opušak. Ništa! Šuma jela s granama povijenim pod težinom snijega bila je uvijek jednako tiha i pusta, sve je bilo bijelo i netaknuto kao da je svijet istom jutros stvoren. Poneki srndaæ, na kojega je pod prijetnjom višemjeseènog vojnog zatvora bilo zabranjeno pucati, šmugnuo bi u gustiš i to je bilo sve. O Albancima su samo slušali u regrutskim predajama vrlo dvojbene vjerodostojnosti. Kako je neki njihov, na primjer, jednom davno kroz kišu metaka prebjegao na našu stranu s nacrtima za nuklearnu podmornicu, ili nešto slièno, jednake uvjerljivosti, a sve drugo u vezi s njima bilo im je potpuni misterij.Sve dok Ljuba Vrapèe nije naletio na jednoga.O, to je bila frka, sjeti se Siniša. Pa i sada, dok gleda tog dušanovaèkog frajera, kako s cigaretom dogorjelom gotovo do noktiju miješa karte fuækajuæi Rain Drops Keep Falling On My Head, ne može sakriti zadivljenost njegovim držanjem u tom slavnom sluèaju. Prije dva mjeseca otprilike Ljuba se rano ujutro vratio iz patrole s viješæu da je vidio albanskoga granièara duboko u našem teritoriju. Karaula se silno uzbudila, a ambiciozni poruènik Nad brzo je Ljubu izolirao od ostatka voda kako ne bi širio paniku i smjestio ga u svoju

kancelariju da napiše izvještaj. Puna èetiri sata Ljubi je trebalo da ga sastavi, dok je Nad nervozno pušio šeæuæi gore-dolje hodnikom, a vojska u spavaonici šaptom razvijala scenarije sada veæ posve izglednog rata. Onda je Ljuba napokon, nekako oko ruèka, izašao iz kancelarije zakopèan i s titovkom na glavi, odrješitim korakom prišao poruèniku, stao mirno pred njim i salutirao, ozbiljno mu i bez rijeèi predajuæi naèetvero presavijen papir. Imre Nad uzeo je izvještaj i samo lagano kimnuo otpuštajuæi regruta, a ovaj je ušao u spavaonicu i umorno sjeo na krevet praæen od dvadeset jednog para preplašenih oèiju. Samo èasak kasnije požarni je uletio u prostoriju s poruènikovim nareðenjem da se èitava posada karaule, pod punom ratnom opremom, ima u roku od pola minute nacrtati postrojena na pisti.Nakon trideset sekundi svi su bili tamo, s puškama na ramenima i šljemovima natuèenim na oèi."Mirno!" dreknuo je poruènik i svi su se hitro isprsili zatežuæi remenje pušaka."Ljubomir Karanoviæ!" viknuo je Nad potom. "Ovde!""Tri koraka napreeeed marš!"Trup! trup! trup!... zatuklo je odsjeèno na zaleðenom dvorištu karaule."Naaaalevo krug!"Ljubomir Karanoviæ zvani Ljuba Vrapèe spremno se okrenuo na peti lijeve i prstima desne noge i propisno ponovno sastavio stopala, stojeæi sada licem u lice s vodom vojnika."Ljubomire Karanoviæu, proèitajte svojim drugovima svoj izveštaj o susretu s albanskim vojnikom", rekao je Nad pružajuæi mu onaj isti naèetvero presavijen papir.Ljuba Vrapèe je uzeo papir i rastvorio ga."Albanski vojnik kojeg sam video dvadeset treæeg ovog me-seca tekuæe godine", proèitao je sveèano, "brzo se prebacivao sa grane na granu.""Dalje, druže vojnice!" zapovjedio je poruènik Nad. "Nema dalje, druže poruènice!" odgovorio je Ljuba Vrapèe.Poruènik Imre Nað zamišljeno je napravio krug oko Vrapèe-ta i zaustavio se iza njegovih leða, sasvim blizu, kao da mu hoæe nešto prisno šapnuti na uho, tako je to izgledalo, a onda u deset minuta, a da pritom nijednom nije udahnuo ... kako æe svi poslije prièati, makar je to, naravno nemoguæe, jer bi to bilo više od dvostruko duže od svjetskog rekorda ... prosiktao nesuvislu bujicu najživopisnijih psovki, uvreda i prijetnji koje je vojnièki genij ikada izmislio. Siniši se, recimo, osobito upeèatljivim uèinio moment kad je Nad Ljubi rekao da mu nekoga, je li to bila majka, sestra ili tetka, Siniša se više nije sjeæao, jebe u slezenu!Za sve to vrijeme Ljuba Vrapèe ostao je u propisnom stavu mirno, praznim pogledom zagledan preda se. Možda mu je samo10u jednom kratkom trenutku, tako kratkom da je to teško sa sigurnošæu kazati, kraj usana zadrhtao u podrugljivu smiješku.Siniša nikada prije ni poslije nije sreo nikoga tko je bio tako cool kao Ljuba Vrapèe. Mladi beogradski taksist u vojsku je bio došao s èvrstom nakanom da se tu nipošto ne zadrži duže od mjesec dana, pa je noæima izbezumljeno vrištao budeæi se tobože iz straviènih mora i zapišavao vojnièke madrace ne bi li se prikazao emocionalno nestabilnim za služenje domovini. Uz to je vladao fascinantnom vještinom da može zaplakati kad poželi. Siniša nije mogao vjerovati kada bi to vidio: èasak ili dva Ljuba bi se koncentrirao, a onda bi krenuo neviðeno uvjerljiv, neutješan plaè sa svim njegovim simptomima, brada bi mu zadrhtala, ramena se poèela tresti, a niz obraze bi mu se poèele cijediti krupne suze. Na nesreæu, u skopskoj je vojnoj bolnici bio jedan valjda potpuno nastran psihijatar, major po èinu, koji je odmah, na prvom i jedinom pregledu emocionalno nestabilnom regrutu kazao da te simulantske fore

kod njega ne prolaze. Da Ljuba eventualno pojede nekoliko komada žileta, viljušku ili nešto stakla, on bi bio spreman ozbiljno razmisliti o njegovu prijevremenom povratku u civil. Ljuba, naravno, tako æaknut da bi jeo staklo i žilete ipak nije bio, pa je prestao vrištati i mokriti u postelju i razmjerno se ipak socijalizirao u "vojnièkom kolektivu", sa sporadiènim incidentima koji su ga dvaput odveli u vojni pritvor i priskrbili mu nebrojeno mnogo prekorednih požarnih ili stražarskih službi, koje bi uvijek uredno, ali bez trunke kajanja odradio, ravnodušno slušajuæi oficirska urlanja.Tada su nekako, kada se Vrapèe pomirio sa sivomaslinas-tim usudom, on i Siniša postali bliskiji. Jednog sparnog srpanjskog predveèerja Siniša je na klupi ispred restorana èekao postrojavanje za veèeru slušajuæi Ramonese na walkmanu, i vjerojatno je u jednome trenutku poèeo pjevušiti ... KKK Took My11Baby Away je, sjeæa se, slušao ... jer se kraj njega odnekud našao Ljuba Vrapèe i kucnuo ga po ramenu. Siniša je u èudu skinuo slušalice."Ajde, budi drug", zamolio je Ljuba pokazujuæi na walk-man, "pusti i mene malo."Siniša mu je prepustio walkman, a Ljuba je sjeo na klupu do njega, stavio slušalice i poèeo se ritmièno treskati."Jesi li prije slušao Ramonese?" upitao ga je Siniša.Vrapèe nije èuo."Jesi li prije slušao RamoneseV." ponovio je Siniša gotovo vièuæi.Ljubomir Karanoviæ zvani Vrapèe ga je pogledao i nije ništa rekao, samo je otkopèao rukav košulje i zavrnuo ga do ramena, gdje je stajalo tetovirano GABBA GABBA HEY.And that was beginning of the beautiful friendship. Premda je Siniša bio gotovo sedam godina stariji, unatoè razlici u obrazovanju i podrijetlu i mimo zemljaèkih okupljanja, beogradski mangup i mladi lijeènik iz èinovnièke, ponešto blazirane obitelji splitskih koljenoviæa, otada su puno vremena provodili zajedno, dijeleæi strast prema stripovima i prezir prema nogometu, no iznad svega su bili Ramonesi, Crampsi, New York Dollsi, Talking Headsi, Clash i Hendrix, Velvet Undergound, Waits i Zap-pa, Iggy Pop... gomila bezobrazne muzike u kojoj se vojnièka realnost nekako otkrivala apsurdnom i nakaznom. Rokenrol ih je oslobaðao od urlanja i maltretiranja, od postrojavanja, marši-ranja, glancanja i pucanja, od noænih uzbuna i pjevanja u hodu, na èudan je naèin razgoliæavao nadmenu neukost koja se skrivala iza besmislenih vojnièkih rituala i zabrana. Urotnièki su se smiješili dok im je ta muzika iz slušalica tutnjala u glavi, èineæi12se sami sebi nekako boljima od drugih, kao da znaju nešto što ovi nikada neæe znati."Hendrix je bog!" rekao bi Ljuba. "Hendrix je bog!" složio bi se Siniša.I to što su možda samo njih dvojica od dvije i po tisuæe ljudi u skopskoj kasarni znali da je Hendrix bog, snažilo je njihovo savezništvo meðu neznabošcima koji se klanjaju zlatnom teletu Bijelog dugmeta ili Lepe Brene. Ljuba je u tome bio ortodoksniji. Za njega to nije bila muzika, nego život. Za Ljubu stvar je bila jednostavna: ako slušaš Rolling Stonese, moraš bacati televizore kroz prozor. Kao što je, uostalom, jednom i uèinio, iz èista mira, prošlog ljeta, dok je èitava èeta nabijena u uèionici živèano gledala neku utakmicu na Europskom nogometnom prvenstvu u Njemaèkoj. Sinišu su silno zabavljali ti njegovi ispadi, a najviše mu se sviðalo kada bi Vrapèe izbezumljivao oficirski i podoficirski kadar postupcima za koje oni nisu znali jesu li bezoèna provokacija ili znak potpune imbecilnosti."Karanoviæu, zašto ti nisi u èizmama?" "Na pranju su mi, druže poruènice." "Dao si èizme na pranje?""Ne, druže poruènice, u vešeraju su rekli da oni ne peru èizme, pa sam morao

sam da ih operem.""Èizme!?""Jeste, druže poruènice. Deterdžentom i toplom vodom.""Je li ti to mene zajebavaš, Karanoviæu?""Ne zajebavam, druže poruènice."13Ipak, ono što je Sinišu i Ljubu Vrapèeta vjerojatno više od svega zbližilo jest to da su bili zapravo posve razlièiti ljudi. Sinišu je golicala Ljubina frajerska smionost, da bude ono što on sebi ni u najrazuzdanijim maštarijama ne bi dopustio ... šutnuti desetara, na primjer, iz sve snage nogom u stražnjicu ... dok je Ljubu strahovito impresioniralo druženje s intelektualcem, lijeènikom, a kada je još èuo da ovaj namjerava specijalizirati ginekologiju, umalo nije nièice pao pred njim. To da netko po èitav dan dodiruje ženske genitalije i da ga još i plaæaju zbog toga, dušanovaèkom je frajeru bilo vrlo blizu poimanja apsolutne sreèe. I nikako se nije dao uvjeriti da postoje ipak stanovite razlike izmeðu ginekologije i seksa. Tvrdio je da Siniša tako govori samo zato što je skroman."Ovo je moj drugar Siniša, ginekolog iz Splita", rekao bi Vrapèe kad bi se upoznavali s djevojkama u skopskim kafiæima. Ono ginekolog ... ne buduæi ginekolog, nego baš ginekolog ... vjerojatno je trebalo cure upozoriti kako im je bolje da se ne smiraju pred jednim struènjakom koji žensku intimu ima u malome prstu, nego da, ako je moguæe, koliko odmah skinu gaæice i podaju im se na licu mjesta. Doduše, valja priznati, uistinu su imali priliènog uspjeha kod žena ako se ima na umu njihov nimalo prestižan regrutski status, no Siniša je to pripisivao više Vrapèetovoj zavodnièkoj okretnosti negoli ženskoj impresioniranosti "ginekologom iz Splita". Neizrecivo ga je zabavljalo Vrapèetovo umiljavanje curi. Katkad sasvim nedostojan-stveno, gradeæi se jadnim i nezaštiæenim poput šteneta, trabunjao je kako njegovo srce krvari, duša ga boli, bubrezi mu otkazuju... ako mu dotièna ne udijeli mali, posve malecki poljubac. Koliko god je s muškarcima bio hrabar, drsko izravan, podrugljiv i nadmoæan, toliko se sa ženama trsio biti ljubazan i drag,14gdjekad gotovo do ljigavosti, makar je i ovdje znalo biti trenutaka kada bi na površinu isplivala njegova prava narav."Jao, Svetlana", uzdahnuo je jednom nemoæno gledajuæi djevojku svojim plavim oèima, "kako bi" ja sad voleo da te uvatim za tu tvoju sisu."Svetlana se ukoèila od užasa. Siniša se ukoèio od užasa. Djevojka s kojom je Siniša bio ukoèila se od užasa. No, na posljetku, Vrapèetu se nešto kasnije na klupi u parku želja ipak ostvarila. Siniša ih je u toploj rujanskoj noæi, u kojoj je èitavo Skopje mirisalo na mokru prašinu i peèene paprike, zlovoljno slušao kako uzdišu i stenju iz mraka. Njemu, struènjaku za žensku intimu, njegova sramežljiva djevojka nije dala ni za ruku da je primi, nego su brbljali o Prevertu i Malom princu i pretvarali se da ne èuju pohotno cicanje iz grmlja.Svakako je Siniši, kojega je Jugoslavenska narodna armija strpljivo èekala da završi fakultet, a onda nakon osam godina zakljuèila da joj zapravo nisu potrebne njegove medicinske usluge pa ga umjesto u neki ugodan, èist i zagrijan vojnièki stacionar bacila u prašinu pješadijske èete, bilo zabavno s Vrapèe-tom. Èitava bi mu ta zajebancija puno teže pala da nije bilo Ljube, ili da je ovome upalilo ono s pišanjem u krevet i emocionalnom nestabilnošæu.Uzgred, sa septembarskom je klasom bio došao neki luðak iz Belog Manastira koji je poslije posjeta psihijatru stvarno pojeo pivsku flašu i umalo umro od unutrašnjeg krvarenja.Mrak se veæ bio spustio pa je netko upalio svjetlo u spavaonici. Desetar Milèo se prebrojao, ustanovio da je na kartama izgubio upravo toliko da mu ostanu još èetiri cigarete, dvije poslije veèere, jedna prije spavanja i jedna sutra

nakon doruèka, pa je15prepustio svoje mjesto Siniši, skinuo se u potkošulju i otišao na hodnik trenirati s nunèakama. Kada je otvorio vrata, u spavaonicu se ušuljao poznati miris mesnih okruglica, masne i paprene industrijske hrane koja je u karaulu dolazila u velikim neo-znaèenim ... kao da je i to nekakva vojna tajna ... konzervama od tri kilograma i koju bi kuhar samo istresao u lonac i podgrijao, servirajuæi je s raskuhanom rižom ili makaronima. Na zgužvanoj posteljini unaokolo regruti su kartali, svojim draga-nama pisali nježna pisma koja æe poslije poprskati jeftinim de-zodoransima, ili razmjenjivali neèiste i poderane, bogzna kada kupljene vestern-romane u kojima krezubi nasilnici nisu imali šanse protiv naoèite èestitosti."Miso, piše li snajka?" upita Ljuba iznenada."Ne piše, majku mu!" odgovori s drugog kraja sobe Miša nasmijano.Miša Bajramoviæ, nizak i debeljuškast Rom, koji je jedini medu njima bio oženjen, prijazno bi se, gotovo ulizièki nacerio svojim bijelim zubima uvijek kada bi mu se tko obratio."Ako, ako...", rekao je Vrapèe zadovoljno. "I ne treba da piše. Bolje da pere i da kuva nego da piše pisma. Je li tako, Miso?""Pa jeste", složi se Miša, kako se i inaèe slagao sa svime."Nego, sve nešto mislim kako to moram da te pitam", nastavi Ljuba, "koliko si ti platio svoju nevestu?""Pa nisam je platio?" "Nisi je platio?!" "Nisam." "Džaba si je dobio?"16"Jeste.""U, jebote!" zaèudi se Vrapèe. "A ja sam mislio da vi Romi kupujete žene.""Ma, ne", reèe Bajramoviæ, "to je bilo pre.""Kurac je bilo pre", reèe Ljuba Vrapèe, "ja znam èoveka u Beogradu, jedan Šaša, Ciganin, da izvineš, tako kao ti, inaèe je iz Vranja... Možda ga znaš?"Miša odmahne glavom da ne zna Šašu iz Vranja. "Prodaje èuke na Kaleniæ pijaci." "Šta prodaje?" upita Siniša."Èuke, èasovnike", pojasni Ljuba Vrapèe. "Iz Turske. Imitacije poznatih marki, lažnjake. Za male pare. A dobre èuke... E, šta sam poèeo da prièam, on kad je hteo da se ženi, otišao dole kod svojih u Vranje i kupio ženu za dvadeset miliona.""Pa nije puno dao", oglasi se netko."To je bilo pre tri godine. Onda je to bila para, sa dvadeset miliona u to vreme mogao si auto da kupiš.""A on kupio ženu?" èudio se Siniša."Jeste", reèe Ljuba. "Pametan èovek. A ne ko moj æale. On petnaest miliona oroèio na banci na èetiri godine i sad ima kurac.""Inflacija", reèe netko suæutno. "Inflacija", složi se Vrapèe."Znaš, Miso", nastavi Vrapèe, "baš nešto mislim, nije zgodno kad se èovek oženi pre vojske. Jebi ga, tebe godinu dana nema kod kuæe, a žena sama... rizik je to."17Miša Ciganin sada se tjeskobno zagledao preda se. Oèito je to bila tema o kojoj je puno razmišljao."Pazi da ne bi komšijsku decu "ranio kada se vratiš kuæi", reèe Vrapèe zloslutno. Znaš kako ona pesma kaže: Ko te ljubi doksam ja na straži!""E, burazeru", reèe Miša mraèno, pokazujuæi dlanove s kratkim, debelim prstima, "ovim bi je rukama ubio!""Dobro, jebi ga, nije to baš nešto za što se ubija", umiješa se sada Siniša."Kurac, nije. Ne znaš ti tu stvar, doktore", reèe Vrapèe. "Za to se kod nas odma" sekira poteže."

Siniša je dovoljno dobro poznavao Vrapèeta da bi nazreo gotovo nezamjetni ton podrugljivosti u njegovu glasu."Je li tako, Vladika?!" povièe Ljuba preko cijele sobe."Sta kažeš?!" oglasi se pozvani otegnutom, pastirskom intonacijom."Ako te žena vara, šta æeš drugo neg da ubiješ kuravu?" upita Vrapèe imitirajuæi crnogorski izgovor."Jest, bogami!" složi se Danilo, pleæat momak iz nekakve vukojebine na Durmitoru. Svi su ga zvali Vladika, a njemu se, èini se, to sviðalo."Ja sam èuo tako za jednoga iz Bijelog Polja", nastavi Ljuba, "što je spavao s komšijinom ženom dok je ovaj bio u vojsci. I to ne samo da je spavao, nego žena ostala u drugom stanju s njim. Trojke joj napravio!""Trojke?!" zaèudi se netko."Trojke!" reèe Vrapèe sigurnim glasom.18Èitava spavaonica sada se utišala slušajuæi njegovo pripovijedanje. Siniša zamijeti kako je Miša Bajramoviæ spustio glavu na jastuk i u oèaju pokrio lice rukama."I sad, ovaj se vrati iz armije", nastavi Vrapèe, "i, fala kurcu, oæe da ubije i nju i njega. Nju ubije, a on mu pobegne kroz prozor.""A trojke?""Trojke smeste u dom za siroèad, ali nisu one sad važne. Važan je ovaj što je pobego. Vladika, šta misliš gde je pobegao?!""Gdje?!"Ljuba Vrapèe napravi dramatsku stanku duboko uvlaèeæi dim cigarete. Sinišu je živo zanimalo što æe sada izmisliti."U Španiju!" kaže Ljuba. "Pobegao èovek u Španiju i tamo postao èuveni toreador.""Sta je posto?!""Toreador, borac s bikovima.""Je li to istina?""Živa istina. Æela Španija ga obožavala. El Montenegro ga zvali.""El Montenegro?" zainteresira se Siniša."El Montenegro", potvrdi Vrapèe, "najhrabriji toreador u celoj istoriji španske koride.""Sereš!" reèe sada netko razumno."Kurac serem, to je poznat sluèaj. Doktore, jesi li ti možda èuo za to?""El Montenegro, kako da ne", prisnaži ginekolog iz Splita. "U Startu je, mislin, pisalo o njemu."19"E, baš tako je ovaj s èijom je ženom taj spavao i saznao za njega. Posle dvadeset godina vidi njegovu sliku u novinama, pa sednu u auto on i njegova tri roðaka i pravo u Madrid. I ubiju ga. Ubiju ga u koridi. Taman kada se ovaj spremao da dokrajèi svog sedamdeset sedmog bika, njih èetvorica, svaki sa dva pištolja, upadnu u koridu i pred pedeset iljada ljudi, meðu kojima je bio i španski kralj Juan Carlos, poènu da pucaju. Bam! Bam! Bam! Bam!..."Tu Ljuba ponovno zastane i povuèe dim."I šta je bilo?" upita netko nestrpljiv da èuje kraj prièe."A šta æe da bude", reèe Vrapèe. " I toreador i bik na mestu mrtvi!"I tada, baš kao da je Ljuba tako režirao da podcrta dramatiènost svoje pripovijesti, zaèuje se prasak stakla i nestane svjetla u hodniku, gdje je desetar Milèo, treæi put u posljednja dva mjeseca, nunèakama razbio luster.20dvaBit æe to naša mala tajna"E, ljudi, nemoj da se zajebavamo, poruènik samo što nije došo", kumio je Milèo uspavanu vojsku.

Ništa. Ni na jednom se krevetu nitko nije ni pomaknuo. Ležali su ušuškani u sive deke, ne pokazujuæi ni trun želje da ustanu u studenu zoru koja se tek poèela ljubièasto pomaljati na istoku."Drugovi...!" zavapio je desetar. "Mama ti je drug!""Dobro, sami ste to hteli", rekao je Milèo. "Ako poruènik doðe, ja æu da kažem da sam vas budio, a vi kako "oæete.""Laku noæ, Milèo!" viknuo je netko.Milèo tiho izaðe iz spavaonice. Još èitav sat ovdje æe se èuti još samo lagano hrkanje i zadovoljan, prigušen prdež stare vojske, a Milèo æe, muèen savješæu koju ipak nije zadovoljila birokratska forma da je na vrijeme oglasio buðenje, strepiti osluškujuæi komandirov dolazak.Poruènik Nað stanovao je u desetak kilometara udaljenoj Strugi i za vedrijih je dana svako jutro razlokanim putem dola-21zio u karaulu na Yamahinu crosseru, u šminkerskom crnom kožnom motociklistièkom odijelu sa crvenim ušitcima na lakto-vima i ramenima i sjajnom crvenom kacigom na glavi. Još iz velike daljine èulo bi se rezanje njegova motora, pa bi karaula namah živnula, svi bi poskakali iz postelja, sakrile bi se igraèe karte i pornografski magazini, stražar bi se uspravio s kalašnji-kovom o ramenu u stražarnici na krovu, poravnali bi se kreveti, svi bi se zakopèali i natukli kape na glave. S dolaskom oficira vojnièki bi se stroj pokrenuo lijeno i psujuæi. Kada bi Imre pr-duckajuèi zamaknuo iza gaja, karauli bi se, s neizrecivom mrzovoljom regruta koji ni u jednom èasu nisu sumnjali u potpunu besmislenost onoga što èine, makar prividno vratio njezin vojnièki ponos i blijedo bi se promolila njezina istinska svrha.Ako bi noè prije padala kiša, poruènik bi obièno došao tako uprskan blatom da se ništa od njegove skupe motociklistièke opreme ne bi raspoznavalo. Pojavio bi se nekakav glineni èovjek i tek kada bi podigao vizir kacige, vojnici bi vidjeli da je to njihov voljeni komandir. U rijetkim trenucima kada bi osjetio nekakvu prisnost, nešto što je izdaleka možda bilo i nekakvo prijateljsko èuvstvo, Sinišu bi ispunilo sažaljenje prema tom momku, dvije godine mlaðem od njega, koji se tako silno trsio ,biti frajer. Njegov motocikl, kožna jakna i kaciga, njegovi, inaèe sasvim nepropisni, podulji uvojci na zatiljku, njegov štemer-ski nastup s cigaretom u uglu usana - sve je to djelovalo krajnje apsurdno ovdje u planini i otkrivalo duboko beznaðe tog subo-tièkog Maðara koji je u svojoj dvadeset èetvrtoj, nabijen životom, neobjašnjivim hirom vojnih vlasti zatoèen u ovoj makedonskoj zabiti. No, bilo je teško osjetiti suèut prema njemu, Siniši je samo iznimno to uspijevalo. Imre Nað naprosto nije želio da išta ljudsko osjetiš prema njemu, ili makar takvo što nije oèekivao od regruta. Bio je ohola budala koja je zazirala od22intimnosti, uvijek s nekakvim uvrijeðenim grèem na licu, kao da mu je uèinjena strašna, do neba vapijuæa nepravda.Siniša, Hasan Šišmiš i Ljuba jednom su ga tako sluèajno sreli u nekom struškom kafiæu i razveselili mu se, kako se veè ljudima u nepoznatoj sredini odjednom i sasvim površni znanac uèini neobièno bliskim. Stajao je tamo u kaubojskim èizmama, trapericama i istoj onoj svojoj motoristièkoj jakni, s crnom kožnom kapom, kao da je sišao s omotnice albuma Village Peop-lea,is èašom piva u ruci, turobno zagledan u svoj odraz u ogledalu nasuprot šanku, kada su njih trojica ušli, veè pomalo pripiti i buèni."Zdravo, druže poruènice."Nije ih èuo. Barem se tako isprva èinilo. Smjestili su se uz šank odmah do vrata, dva ili tri metra od njega. Došla je konobarica, mala, blajhana i natapirana, s velikim sisama zbijenim u kipuèi dekolte."Èekaj, sad èu da pogodim", rekao joj je Vrapèe kažiprstom policijski pokazujuæi na nju, "Ilinka se zoveš!"

"Milica", ispravila ga je djevojka nasmiješeno."Znao sam!" viknuo je Vrapèe zadovoljno tresnuvši dlanom o mramornu ploèu Šanka. "Milice, daj meni i mojim drugarima tri piva...Koje pivo imate?""Skopsko", rekla je konobarica ponešto zaèuðeno, jer je Skopsko bilo upravo jedino pivo koje se moglo dobiti u èitavoj Socijalistièkoj Republici Makedoniji."Skopskopivo?I Ne-ve-ro-vatno! Ko da ste mene pitali!" oduševio se Ljuba. "Daj onda meni i mojim drugarima tri Skopska piva i još jedno za druga poruènika ... Druže poruènice, može pivo?"23Drug poruènik ih ponovno nije èuo."Druže poruènice... ?"Nad ih napokon zlovoljno pogleda."Može pivo?""Ne", odgovori on kratko i neprijateljski."Kaže se Ne, hvala", ne izdrža Vrapèe.Nekoliko neugodnih sekundi Siniša i Hasan èekali su da se Ljuba i poruènik dohvate, pa da ih njih dvojica moraju razdvajati. Hasan je veæ stavio dlan Ljubi na prsa, a Siniša je ispod oka motrio na poruènika. Onda je, sreæom, poruènik odustao. Možda je zakljuèio da mu ne trebaju sranja s vojnom policijom, a možda je naprosto bio kukavica."Odjebi", rekao je na posljetku tihim glasom, tako tihim da je bilo jasno da je to zapravo njegov poraz, a Hasan je gurnuo Vrapèeta na stolicu, pa je onda nekako došla i Milica s pivom i Vrapèe je našao ugodniju zanimaciju.Ostatak veèeri bio je veseo. Napetost se ispuhala u bezazlenom èavrljanju s konobaricom, koja je, doznali su uskoro, imala deèka, nekakvog Gorana, koji je služio vojni rok u Zadru, na što je Ljuba sasvim ozbiljno rekao da u tom sluèaju ona neizostavno mora izaæi s njim, jer je njemu upravo pitanje vojnièke èasti da on pazi na djevojku svog druga Gorana. "Regruti se moraju uzajamno pomagati", govorio je Milici koja nije bila sasvim naèisto je li on ozbiljan ili se šali."Gledaj ovamo", objašnjavao je Vrapèe, neobièno suvislo za nekoga sa šest piva u želucu, "nema ništa ružno ako ti i ja odemo u bioskop, jer ja, kao vojnik, moram da èuvam devojku drugog vojnika. Isto tako tvoj Goran sada u Zadru može daode, i u redu je da ode, u diskoteku s nekom Zadrankom èiji mladiæ služi vojni rok u, na primer, Beogradu, a taj njen u Beogradu, taj Zadranin, možda baš sada dok ti i ja prièamo, moju devojku vodi na kolaèe i limunadu. I tako je krug zatvoren, razumeš?"Konobarica nièim nije odala da razumije."Ajde, matere ti, ponovi još jednom, nisam te ni ja baš najbolje s"vatio", zamolio je i Hasan.Siniša je kroz smijeh u jednome trenutku uhvatio pogled poruènika Nada. Zurio je u njih sa svoje strane šanka zlim, vodenastim pijanim oèima, u kojima je Siniša jasno vidio koliko je nesretan jer æe se svi oni za neko vrijeme uistinu vratiti svojim curama, u svoje lijepe, osvijetljene gradove širokih ulica, a samo on æe zauvijek ostati ovdje, osim ako u Saveznom sekretarijatu za narodnu obranu, gdje mora biti da ima netko tko ga neobjašnjivo mrzi, samo za njega ne izmisle neki još zaostaliji kraj. Ustao je u neko doba i teturavim korakom izašao iz lokala ne pozdravivši."Jebate, stvarno je jadan", rekao je Siniša za njim. "Ma, pakšu!" dodao je Ljuba Vrapèe. "Sta si reko?" upitao je Hasan. "Šupak!" objasnio je Ljuba podrignuvši. "Jest vala, pravi pravcati", složio se Hasan.Sad kada je došlo proljeæe bilo je lakše živjeti s njim, jer su putovi bili prohodni i on je po završetku radnog vremena mogao ponovno sjesti na motor i sjuriti se natrag u Strugu. Zimus, meðutim, kada je znalo biti da ih snijeg i

na nekoliko dana potpuno odsijeèe od ostatka svijeta, pa bi Nad morao spavati u2425f fsobièku sa željeznim krevetom pokraj kancelarije, gdješto je bilo zbilja neizdrživo. U tom nesretnom oficiru, koji je krupnim koracima nepokolebljivo grabio u alkoholizam, na èudan su se naèin miješale dvije opreène ljudske osobine, mraèna malodušnost zbog jezivog mjesta službovanja i sumanuta ambicija da èe svojim zalaganjem uspjeti uvjeriti pretpostavljene kako je prema njemu uèinjena nepravda, te èe oni, makar sa zakašnjenjem, to jednom ipak ispraviti, unaprijediti ga najmanje u majora i naèi mu nekakvu lijepu bezbrižnu dužnost u glavnom gradu.Ta je ambicija, naravno, bila posve besmislena, jer dok god Albanci nisu pokazivali namjeru da pokore Jugoslaviju, nije bilo nikakve šanse da se istakneš u službi na albanskoj granici, što je Nad vjerojatno znao. Ništa ga na ovome svijetu nije moglo spasiti od njegove sjebane sudbine. Osim možda vinjaka. No, vinjak ga nije èinio veselijim i srdaènijim, kako je to obièno s pijancima sluèaj. Poruènik Nad bio je u onoj malobrojnijoj kategoriji mraènih pijanaca. S vinjakom je postajao zajedljiv, okrutan i zloèesto sitnièav, stalno uvodio pojaèana patroliranja i straže uz granicu, uzbunjivao ih usred noèi i tjerao na postrojavanja po cièoj zimi, pa je ponekad bilo teško razluèiti koliko je to bila revnost, a koliko pakost - revnost i pakost stajale su u savršenom suglasju.Kada bi zimus po nekoliko dana ostao u karauli, bilo je užasno živjeti s njim i njegovim promjenama raspoloženja, koje su varirale od bezvoljne povuèenosti, kad po èitav dan ne bi izlazio iz sobe pa su svi šapèuèi hodali uokolo, do divljeg, nerazumnog bijesa kad ih je pred spavanje èitav sat tjerao da spremaju i raspremaju postelje. Razdražljivost se bila uvukla medu vojsku i nije bilo dana da se tkogod ne bi potukao. Tada se dogodio i sluèaj kad je Ljuba Vrapèe vidio onog albanskog vojnika što se "brzo prebacivao s grane na granu".26Izmeðu poruènika i Ljube stajala je obostrana i nepomirljiva nesnošljivost. Kad god bi se sreli, gledali bi èvrsto u oèi jedan drugom, hladno i prezirno, s neodreðenom prijetnjom, odmjeravajuæi se kao boksaèi ili kao bikovi prije nego što èe jurnuti jedan na drugog, s tom razlikom što se Ljuba pritom doimao uvjerljivijim. Ljuba Vrapèe bio je krupniji, razvijeniji i èitava je njegova pojava odavala onaj pravi štemerski gard, pa si nepogrešivo i otprve, makar ga i ne poznavao, znao da u tome nema nimalo poze, nego da bi taj, ni èasa ne kalkulirajuæi, neustrašivo skoèio na protivnika. Siniša je, makar mu je Ljuba bio silno drag, znao koliko on može biti opak u takvoj situaciji. Vidio je nekoliko puta da Ljuba nije od onih koji èe ustuknuti kada vide krv, da ga bol neèe uplašiti, nego razjariti, i da neèe biti, kao što ljudi nesvikli tuènjavi obièno budu, uzbuðen i smeten kada nekoga zvizne šakom, nego da èe savršeno predano, a katkad i... Siniša se toga posebno užasavao ... s nasladom, lica obasjana iskrenom sreæom, udarati i rukama i nogama sve dok mu se protivnik cièeèi ne sklupèa na tlu. Nað, što god on mislio o sebi, ipak nije bio takav. Ljuba mu je jednom prilikom, dok se ovaj zbog neèega izdirao na njega, prodao onaj prastari trik trznuvši ramenom kao da èe ga udariti, na što je ovaj uplašeno odskoèio dobar korak unatrag i posramljeno se zacrvenio kada je shvatio da je prevaren."Drugi put, druže poruènice", rekao je Ljuba drsko, "drugi put èemo to.""Jedva èekam, Karanovièu", kazao je poruènik ne osobito odluèno.Poruènik Nað tog je dana, a bio je ponedjeljak drugoga travnja 1985., došao neuobièajeno kasno, tek oko deset sati. Posada karaule veè je sama od sebe

bila ustala, odjenula se, doruèko-vala. Sjedili su u dvorištu sunèajuæi se na škrtom proljetnom27suncu. Nekolicina ih je napucavala nogometnu loptu, Vladika je džepnim nožiæem svinute oštrice iz zelenog drva djelao nešto što je slièilo na frulicu, Hasan Šišmiš odsutno je lupkao nekakav ritam po butinama, a Lanišnik iz Novog Mesta lunjao uokolo tražeæi dva èvrsta i prikladno udaljena stabla o koja bio objesio ležaljku zbog koje je upropastio dvije vojnièke deke, kada se zaèulo brujanje. Sve bliže i bliže èulo se kako se japanski stroj muèi po makedonskoj planinskoj cesti, pa su regruti hitro po-ustajali, zakopèali se i ukoèili u stavu mirno."Druže poruènice", proderao se Milèo koliko ga je grlo nosilo istom što je oficir skinuo kacigu, "posada karaule obavlja svoje redovne aktivnosti prema dnevnoj zapovijesti. Druga desetina je se u obilasku i kontroli..."No, Nað se nije zaustavio da odsluša raport. Zamišljen, natmurena lica, prošao je nepropisno i bezobrazno pokraj desetara, hitro preskoèio tri stube što su vodile na betonsko dvorište i zaputio se prema vratima karaule nikoga ne pogledavši. Pažnju mu je privukla samo nogometna lopta zaboravljena nasred dvorišta. Zaustavio se, ljutito je šutnuo u šumu, nešto nerazgovijetno opsovao i nestao u zgradi. Milèo je trèeæi pošao za njim, a regruti su se vratili ljenèarenju."Koji je danas?" upitao je Raèiæ, koji je do tada nezainteresirano èitao neki raskupusani, tjedan dana star primjerak NoveMakedonije."Drugi.""Jebote, pa sutra je utakmica.""Koja utakmica?""Cibona - Real, finale Kupa prvaka u Ateni.""Jaka stvar!" kazao je Ljuba prezrivo.28"Radi li drugi program?"Televizijska slika u karauli bila je uglavnom jeziva, što se objašnjavalo dvjema, u biti jednakim, teorijama zavjere. Prema jednima, to je bilo sto posto zato što Albanci ometaju prijem, dok su drugi bili skloni vjerovati da ga ometaju naši. Trezveniji su ipak sumnjièili antenu i neumorno se penjali po krovu, ili tjerali Mišu Ciganina da se umjesto njih vere i aluminijskom konstrukcijom u zraku napipava nešto tako nematerijalno kao što je televizijski signal. Bilo je neèega gotovo šamanskog u tom, uglavnom sasvim uzaludnom, trudu. Dovikivali su sirotom Romu da se popne malo više, ili malo niže, pomakne pola koraka ulijevo, vrati natrag, okrene antenu prema jezeru, pa još malo desno... naganjali su ga, katkad s posve proturjeènim nalozima po glatkim, vrlo strmim limenim ploèama krova, a na ekranu je svejednako treperio televizijski snijeg iz kojega bi se tek povremeno nasluæivali obrisi programa. Samo jedan jedini put na starom je crno-bijelom ureðaju marke EI Niš zatitrala stvarno dobra slika, bistra i bez ikakvih smetnji, sa savršeno jasnim zvukom, tako dobra da su svi u uèionici spontano zapljeskali i poèeli urlati od ushiæenja kada su je ugledali, no to je potrajalo možda samo pet sekundi, sve dok se Miša nije skotrljao s krova i s uganutim gležnjem zajeèao ispod prozora. Nikada kasnije, koliko god su se trudili, nisu otkrili ono mitsko mjesto i kut antene na kojem se on našao prije nezgode."E, društvo, ajde da svi pobegnemo na utakmicu", predložio je Ljuba."Di da pobjegnemo?" "Pa u Atinu!""Jesi normalan!" pobunio se Hasan. "Iz vojske da pobjegnemo u inostranstvo! Dobili bi svaki najmanje po sto godina zatvora."29"Ajde, jebote, što ste pièke."

"Èekaj", rekao je Siniša, "ali tebe uopèe ne zanima košarka.""Što si glup", rekao je Vrapèe. "Ne bi ja pobegao zbog košarke, nego bi pobegao da pobegnem.""Doktore, Nad te treba", došao je Milèo u tom èasu."Di?""U kancelariju je reko da mu doðeš.""Sad æe da te jebe u dupe", kazao je Ljuba."Ne virujen", rekao je Siniša. "On više voli kad mu pušin."¦*o**"Izvolite, druže poruènice.""Zakljuèaj vrata.""Da zakljuèam vrata?" zaèudio se Siniša."Jeste."Siniša je zakljuèao vrata. Nad je izgledao bijesan zbog neèega. Na stolu je izmeðu papira, na prljavoj i išaranoj štabnoj karti, stajala dopola puna boca Rubinova vinjaka i jedna èaša od dva deci s prstom smeækastog alkohola na dnu."Oæeš da popiješ jednu", upitao je oficir primijetivši njegov pogled na boci."Ne bi, fala.""Uzmi, popij, ne moramo baš uvek da budemo zvanièni", rekao je Nad neobièno prijazno.30Otkud sad to? pomislio je regrut. Kao i obièno, oficirska ga je ljubaznost samo uèinila sumnjièavim. Posljednji je put ovako fin prema njemu bio jedan major obavještajne službe koji ga je htio navuæi da mu prièa o nacionalizmu."Sta ti misliš, Siniša", upitao ga je major tada slatkim glasom, "ima li u Splitu nacionalizma?""Ima", rekao je Siniša spremno."A je li", poveselio se major, "pa gde si se ti to susreo sa nacionalizmom?""U javnim zahodima.""Ajde! U javnim zahodima, kažeš?""Javni zahodi su puni nacionalistièkih poruka po zidovima", objasnio je Siniša."Pa ko to piše", prošaptao je major zabrinutim glasom, dok su mu se oèi krijesile."Nemam pojma, valjda neke budale", rekao je vojnik nevi-no."A ti nisi sluèajno nekoga vidio da piše?""Pa ne, znate, ja u zahod obièno idem sam", odgovorio mu je Siniša jednostavno.I to je bilo sve što je seronja dobio od njega. Nije bio baš takav idiot da bi se dao zavesti njegovim tobožnjim drugar-stvom, pa je i sada, kada ga je Nad ponudio alkoholom, nasluæivao da u njegovoj srdaènosti, u iznenadnom i Naðu tako nesliènom kršenju krutog staleškog odnosa izmeðu oficirskog plemstva i regrutskog kmetstva, svakako ne može biti ništa dobro za njega, te je još jednom odbio vinjak.31"Ne bi", rano mi je.""Shvatam", kazao je Nad, ponešto smeteno, uèinilo se Siniši, kao da je oèekivao drukèiji odgovor. Ušutjeli su. Poruènik je s rukama u džepovima nekako oèajno zurio preda se, a Siniši je bilo neugodno, pa je kružio pogledom po sitnoj prostoriji, od plavog metalnog ormara na kojem su jedna vrata visjela malo ukrivo, preko crno-bijele fotografije Josipa Broza u maršalskoj uniformi, do crnog bakelitnog telefona na kojem je pisalo Pazi, neprijatelj sluša!"Sedi", rekao je Nað odjednom.Siniša je sjeo na stolicu nasuprot stolu. Oficir je ostao stajati.

"Sirišèevièu, mogu li da imam poverenja u tebe?" upitao ga je tada ozbiljnim glasom.Siniša je upitno podigao obrve."Situacija je zajebana", nastavio je Nad, "i u ovome mi treba èovek od apsolutnog poverenja. Tražim tvoju èasnu komunistièku reè da ništa što je izgovoreno ovde...""Oprostite, ja nisam u Partiji", prekinuo ga je vojnik."Nisi u Partiji?""Ne.""Zašto sam ja onda mislio da jesi?"Siniša je zbunjeno, pomalo možda i kao da se isprièava, slegnuo ramenima."Dobro, nije važno", nastavio je Nad, "ono što "ocu da kažem jeste da je situacija vrlo zajebana i da ja u ovome tražim èoveka na kojeg mogu u potpunosti da se oslonim. Jesi li ti taj?" upitao je Nad ozbiljno.32"Pa ovisi..." "Sta ovisi?""Ovisi je li opasno. Mislin... ne bi" baš volija poginit", kazao je Siniša oprezno."Neèeš da pogineš. U tom smislu nema nikakve opasnosti za tebe. Sve što se od tebe oèekuje jeste da èutiš. Je li umeš da æutiš?""Pa, šta ja znan... umem", rekao je vojnik."Umeš ili ne umeš?""Umem!""Stvarno?""Stvarno!"Poruènik Imre Nad pogledao ga je još jednom sumnjièavo, pa obišao stol i stao pred njega. Na pola metra po prilici."Ovo što èeš sada da vidiš", reèe, "ko da nikad nisi video, razumeš?"Onda se uhvatio za remen i poèeo otkopèavati hlaèe. Siniša se ukoèio."Ne boj se", reèe poruènik."Ne kužin", procijedi vojnik zateèeno."Moram nešto da ti pokažem."Shvativši u tom trenutku da mu je glava toèno u visini ofici-rovih prepona, Siniša hitro ustane."Ne, ne, sve je u redu, sedi", umiri ga Nad. "U èemu je stvar?"33"Sve je u redu, sedi, imam jedan problem koji moram da ti pokažem", govorio Nad, sada samo u sivomaslinastim platnenim gaæama, s hlaèama na pola bedara.Siniša nespokojno opet sjedne. Izvrši nareðenje pa se zali, sine mu taj èas kroz glavu. Vrijedi li to naèelo u ovakvim sluèajevima? Predviða li Pravilo službe ovakve sluèajeve?Nad tada spusti i gaèe i stane pred njim svojim golim rudla-vim preponama, pa uzme ud u ruku i smakne prepucij."Pogledaj ovo!""Šta?""Sta ja znam šta, ti si lekar, ti meni kaži."Siniša se, osjetivši kako ga preplavljuje olakšanje, zagleda u Naðev penis. Na osjetljivoj sluzokoži, tik do glaviæa stajala je ovalna krvavocrvena rana, velièine po prilici kao otisak palca."Mora bi oprat ruke." "Zajebi sad ruke."Lagano, kao neku malu životinju, kao pile ili zamorca, Siniša uze u ruku kurac svog poruènika i jagodicom kažiprsta takne izraslinu tvrdih rubova na njemu. Onda pipne vidno nateèene limfne èvorove na preponama. Poruènik tiho zajeèi."Boli?" "Malo."Mladi je lijeènik takvo nešto dosad viðao samo na slikama, no nakon što se èitavih mjesec dana kinjio s Kožnim i spolnim bolestima Franje Kogoja, s

autoritetom petice iz der-matovenerologije, s popriliènom je pouzdanošæu mogao kazati...34"Sifilis, druže poruènice.""Jao!" prostenjao je drug poruènik."Jeste li posljednjih dana, posljednja tri tjedna, recimo, imali odnose s osobama... tako... kako bih rekao, sumnjivih seksualnih navika.""Pièke!" zavapio je Nað ogorèeno. "Bilo ih je više?" zadivi se Siniša."Ma, ne, ne, nego ovi moji, pièke jedne, svi su se smejali kada sam otišao sa kuravom. Znali su, mamu im jebem, svi su znali, a niko nije hteo da mi kaže."Poruènik Nað, oèito, ni meðu kolegama oficirima nije bio osobito omiljen."Kada ste ovo primijetili?""Jutros.""Jeste li veæ bili u lijeènika?""Bio sam... Ušao i izašao.""Ne razumijem. Jeste li bili na pregledu?""Ma, nisam", odgovori Nað. "Uplašio sam se... Ne smem, Sirišèeviæu... Ja došao u ambulantu, a èovek pita, gde je vaš karton? Kad sam èuo "vaš karton", meni se noge odsekle. Neæu da mi to bude u kartonu, razumeš?""Ali, to je medicinski karton, to nije osobni dosje.""Pusti ti to", reèe oficir nepovjerljivo. "Sve to posle završi na istom mestu."Ma, da, pomisli Siniša, otkud bi on tako nešto mogao znati. To da bi se u personalnom dosjeu mogle naæi intimnosti poput35spolnih bolesti, svakako nije bila najnevjerojatnija stvar koju možeš zamisliti."Ti æeš da me leèiš", rekao je tada Nad odluènim glasom. "Ej, pomalo, ne ide to tako", pobunio se Siniša. "Moraš to da mi napraviš", neumoljiv je bio oficir."Ali, kako, èovièe? Ja ovde službeno nisam lijeènik, nemam lijekova, ako me uvate...""Niko neæe da te uvati", kazao je Nad. "Samo nabavi lekove i pomozi mi da se resim ovoga sranja, a ja æu znati da ti se odužim. Ali, o tome, pazi, nikom ništa ne smeš da govoriš. Nikom ni reci! Ni vojsci ni oficirima, nikom živom! Ovo æe da bude naša mala tajna..."Naša mala tajna! Kako romantièno, pomislio je Siniša."Dok ovo traje, karaula je u stanju pojaèane borbene gotovosti i niko ne srne da ude ni izaðe", nastavio je Nad sada, valjda sasvim nesvjesno, vojnièkim tonom. "Samo æeš ti još danas da odeš u Strugu i nabaviš sve što ti je potrebno, a usput...", poruènik je ovdje malo zastao pa nastavio smirenijim glasom, "...usput æeš da odeš do moje žene.""Nisam znao da ste oženjeni.""Jesam.""A jeste li u meðuvremenu možda...?""Nisam", presjeèe oficir."Mislim, to morate znati", reèe Siniša, "to nije zajebancija, jer ako ste imali odnose sa suprugom nakon što ste...""Nisam imao odnose sa suprugom", prekine ga još jednom poruènik, odsjeèno naglašavajuæi svaku rijeè. "To nije tvoj posao,36to ne moraš da brineš. I kod nje kad odeš, ovu stvar ne spominji, razumeš?"Siniša kimne."Ona isto ništa ne srne da zna. Samo joj reci da je sranje na granici i da neko vreme... Koliko æe leèenje da traje?""A, slušajte, najmanje tri tjedna." "Tri nedelje!?" zaprepasti se poruènik.

"Ne može manje.""U, jebote, to nisam znao... Ali, nema veze, ti æeš dakle da odeš do moje žene, ja æu da ti dam adresu, i da joj kažeš da je ovde sranje, da je primeæeno, šta ja znam, veliko pomeranje albanskih trupa na granici i da mene tri nedelje...""Najmanje tri nedjelje", naglasi Siniša."Najmanje tri nedelje neæe da bude kod kuæe", završi poruènik Imre Nad. "Razumeš, Sirišèeviæu?!""Razumem, druže poruènice!" "Ima li kakvih pitanja?" "Ima." "Kaži.""Jeste li možda alergièni na penicilin?" upitao je Siniša plaho.37triKad Nadalina noge toæaŠesnaestinke nekog Mozartovog klavirskog koncerta tukle su kao sitna gusta kiša dok je, veæ pomalo supijan, isto to popodne ležao u bijeloj, svijetloj ambulanti garnizonskog stacionara u Strugi. Buku izvana, urlanje nekog oficira na pisti i udaranje vojnièkih potplata, dreku djece što su se popela na raz-listale lipe pred prozorom, automobile, sve je zastrla ta vedra glazbena raskoš. Stacionar je bio u vanjskoj zgradi, no s ulazom iz kasarne, i prozori u prizemlju zastrti rešetkama gledali su na ulicu. Regruti u ispranim svijetloplavim flanelskim pidžamama kroz prozore su pružali sitniš djeèacima na ulici šaljuæi ih po cigarete i pivo, ili su dovikivali djevojkama, koje bi sramežljivo ubrzavale korak. Bilo je nekako i oèajno i smiješno u isti mah vidjeti te stravièno ošišane vojnike kako pružaju mršave ruke izmeðu rešetaka. "Mešaj, seko!" èulo se svako toliko kako jedan piskutavo vièe valjda svakoj koja bi prošla ploènikom. Kada je možda petnaesti put u posljednjih deset minuta to ponovio, Siniša i Esad su se pogledali i stali se smijati."Marva simulantska!" rekao je Esad veselo.Esad je maloèas bio izašao ispod tuša i sjedio je za stolom mokre kose, u bijelom frotirskom ogrtaèu, dok se Siniša ispružio38na najlonom presvuèenom ambulantnom krevetu, na prsima pažljivo držeæi èašu viskija. U jednom je trenutku bio sasvim blizu da usne, ali se trgnuo. Lijepo je bilo ovdje. Mozart iz srebrene linije u kutu, frotirski ogrtaè, dvanaest godina star Johnnj Walker, kristalne èaše, mala biblioteka probrane beletristike na polici ormariæa s lijekovima... U ubogu vojnièku ambulantu s bijelim, otuèenim limenim pokuæstvom lijeènik iz Sarajeva unio je dašak udobnosti, lijepog graðanskog života. Kada bi vojni rok trajao pola godine duže, taj bi valjda ovamo donio i nekakav stilski naslonjaè, pomislio je Siniša ne bez zavisti. Makar je, naravno, dobro znao da nijedan od njih dvojice nije kriv što on gore u planini jede govna, dok se Esadu ovdje u gradu èak i pukovnici obraæaju smjernim druže doktore. Esadu Rešidbegoviæu se posreæilo, a Siniši Sirišèeviæu nije, i to je naprosto bilo tako. Tražiti skriveno objašnjenje ili bjesnjeti zbog toga što je od dva lijeènika jedan završio u Sanitetskoj oficirskoj školi, a drugi s njemaèkim ovèarom u planini, bilo je besmisleno. Ako je ispoèetka možda i imao stanovitih zabluda oko toga, Siniša je brzo shvatio da su svi oni ovdje, regruti baš kao i oficiri, poruènici i kapetani ... a vjerojatno ni sa pukovnicima i generalima stvar ne stoji bitno bolje ... uglavnom bespomoæni u gluposti, sasvim nedokuèivoj i neljudskoj, koja valja golemi armijski stroj. Ovo je ovdje moglo biti Sinišino mjesto, ovo je mogao biti njegov viski, iz srebrene Tehnicsove linije u kutu sada je umjesto Mozarta mogao tuæi London Calling ili Stop Making Sense, no to se nije dogodilo, i nitko nije bio kriv zbog toga."Mešaj, seko!" vikao je onaj blesan s prozora neumorno.U svemu ovome bilo je dobro to što je Esad bio dobar tip. Bio je bistar i nije se dao zaplašiti apsurdnim vojnièkim zabranama, a istodobno i vrlo susretljiv,

i Siniša je znao da može zatražiti uslugu od njega, makar s njim nikada nije uspostavio istinski39prijateljski odnos. Sarajlija je bio posebna mustra, uvijek na stanovitoj otmjenoj distanci od drugih, èovjek koji æe na poligonu, primjerice, u stanci vježbe gaðanja, izvaditi pribor za manikiranje u futroli od teleæe nape i malim nožicama uzeti pomno striæi zanoktice, dok èitav bataljun razrogaèeno zuri u njega i nitko se, ni od vojnika ni od oficira, ne usudi sprdati s njim. Kod Esada je to djelovalo prirodno i ozbiljno, a pomalo je vjerojatno i plašilo seljaèku djecu. Neusiljena uglaðenost naprosto je nekako pripadala tom izdanku staroga muslimanskog plemstva, koje je vjekovima tiskalo dukate od šljiva, oraha i vune, da bi se po aneksiji Bosne i Hercegovine razmiljelo na školovanje po europskim metropolama. On sam bio je lijeènik u èetvrtom naraštaju glasovitih bosanskih lijeènika, osnivaèa bolnica, kirurških odjela i medicinskih katedri. Pripadao je sjajnoj tradiciji u kojoj je siæušna sjena, kako se Esad jednom povjerio Siniši, bio tek djed, koji se u Drugom svjetskom ratu iz neobjašnjiva razloga, osim valjda zbog svoje ovisnosti o morfiju, slizao s ustašama i poslije završio na Golom otoku, no naskoro je bio osloboðen i rehabilitiran, a usput i izlijeèen od nezdrave navike, nakon što je tamo, na mermeru, nekog udbaša spasio od perforacije slijepog crijeva."Slušaj, jarane, nemam ti extencillina." "Ma, daj...""Jebeš mu mater, nemam", pravdao se Esad. "Nestalo mi je. Saèekaj, u èetvrtak bi mi moglo doæ iz Skopja s narednom pošiljkom lijekova.""Ne mogu, kasno mi je u èetvrtak.""Pa uzmi penicilin.""A šta æu s penicilinom!" zavapio je Siniša.40"Èuj njega, šta æe s penicilinom?! Pomozi se za prvo vrijeme. Malo je jebeno, ali šta æeš.""Da je extencillin...""Sve ja razumijem šta ti meni govoriš, ti bi mu nabio jednu injekciju extencillina sedmièno i boli te kurac. Ali, èuješ šta ti kažem - nemam! Matere mi, imam samo penicilin!"Penicilin je Sinišu stavljao u situaciju da Nadu svaki dan, tri tjedna, dvadeset jedan put mora dati injekciju, a to mu se nikako nije sviðalo. Poruènikov sifilis obvezivao ga je više nego što je planirao. Osim toga, dosad je tek dvaput nekoga ubo injekcijom, još prije nekoliko godina na bolnièkoj praksi, i pacijentima je, sudeæi po njihovim reakcijama, to svakako moralo biti dosta muèno iskustvo."Da ste kojim sluèajem veterinar i da je ovo bio konj, kolega, sada biste vjerojatno dobili kopitom u glavu", kazao mu je sijedi primarijus podrugljivo."Èuj, je li ja znam toga tvog?" znatiželjan je bio Esad. "Nemam pojma." "Kako si reko da se zove?" ^ "Nad. Imre Nad.""Crni? Niži? Ima brkove?""Nema brkove.""Ma, znam, viðao sam ga ovdje po kasarni. Kakav je tip?""Pizda.""Pa što ga lijeèiš?""E, jebi ga..."41"E, znaš šta, kad bolje promislim", reèe Esad, "i ja bih ga lijeèio. Dvadeset injekcija æeš mu nabit u guzicu. Koje æe to sranje bit! Ako ti se nešto zamjerio, jebalo majku..."Siniša se nasmiješi. Vidiš, o tome nije razmišljao."I ti se još žališ što nemaš extencillina. Ma, i da ga imaš... E, a šta kaže, gdje je fasovo sifilis?"

"Nisam ga puno ispitivao. Bila je, koliko sam ga razumio, nekakva oficirska tervenka.""A ko je drugarica?""Ne znam. Nisam baš siguran ni da on zna.""I sad hoæe da ga ti lijeèiš? Da niko ne zna?"Siniša kimne."Joj, budale!""Boji se da mu to ne uðe u karakteristiku. Osim toga je i oženjen.""A je li karo ženu poslije ove?" "Kaže da nije.""Sigurno je više i ne kara. Sto posto neki gabor... Te oficirske žene, meni je to tužno za gledat, jadna domaæa konfekcija, jeftin materijal, ukrivo skrojeno...""Ajde, pa nisu baš sve...""I, dobro, kako je on to zamislio. Dok ga ti ne izvadiš iz belaja, on ne ide kuæi?" vratio se Esad na poruènika. "A jesi li mu ti kazao koliko to traje?""Sve sam mu ja reka. I sad mu ženi moran poruèit da je frka na granici i da mu se do daljnjega ne nada."42"A ideš i k njoj?""Èuj, ipak sam ti ja sad njegov èovjek od povjerenja."Otpise još po gutljaj onog dvanaest godina odležanog viskija."Frka na granici?!" oglasi se zatim Esad. "Kako frojdovski. Seksualnu traumu sublimira obranom domovine!""Ne sublimira. Izmislio je.""To nema veze. Da ti samo znaš kako ti oficiri mogu zaozbiljno povjerovati u ono što su sami izmislili.""To je istina", složi se Siniša."Uopæe, èitava je ova vojska jedan strašni psihoanalitièki sluèaj", nastavi Esad. "Jebo majku, jedina civilna tema za razgovor ovde je seks. Seks! Seks! Seks! Seks! Samo o seksu prièaju. Na kurac su mi se više popeli sa svojim seksualnim aluzijama. Nekad mi se èini ko da sam u onom vicu o Muji i igri asocijacija.""Ne znan ga.""Ne znaš ga. Igrali se Mujo i Haso asocijacija. Haso kaže: "Lubenice?", Mujo kaže: "Sise!" Haso kaže: "Jabuke", Mujo kaže: "Sise!" E, jebi ga, misli se Haso, pa kaže: "Brisaèi?", a Mujo opet, ko iz puške: "Sise!" "Slušaj, Mujo", kaže Haso, "dobro što su ti lubenice sise, dobro i što su ti jabuke, ali kako ti brisaèi mogu bit sise? "Fino", kaže Mujo, "cmok!... cmok!... cmok!... cmok!...", cmakao je u zraku Esad mašuæi glavom lijevo desno.Siniša se nasmiješi."Tako se ja nekad osjeæam ovdje. Što god im ti kažeš, oni ti kažu "Sise!" i ti po tomu taèno vidiš koliko je frustrirajuæi njihov svijet bez žena. Koliko su sjebani od nejebanja."43"Mešaj, seko!" zaèulo se još jednom piskutavo s prozora vojnièkog stacionara.Bila je to sasvim nova zgrada, neureðenog okoliša, još s vidljivim tragovima gradnje, hrpicama pijeska uokolo i širokim daskama položenima u stazu do svakog ulaza, da za kišnih dana noge ne upadaju u blato. Peterokatnica s tri ulaza, jednostavna, kockasta betonska graðevina, blijedožuta, sa smeðim plastiènim rebrenicama, apsurdno se izdizala u èetvrti trošnih neožbukanih kuæica s trulim i naherenim drvenim zahodima u dnu dvorišta."Poruènik Nad me poslao."Potrajalo je nekoliko sekundi tišine. Interfon je, èulo se po tihom šumu ureðaja, bio ukljuèen, ali žena nije ništa rekla. Napokon..."Doðite gore", kazala je.Koji kat, htio je upitati Siniša, no tada se veæ zaèulo zujanje s vrata, pa je

hitro ušao unutra, u bijelo olièeni haustor, još èist, bez smrada smeæa i mokraæe, bez natpisa na zidovima, s neošteæenim poštanskim sanduèiæima u dnu stubišta. Prezimena na sanduèiæima, baš kao i na interfonu, netko je ... Siniši se èinilo da je to svakako morao biti neki intendantski zastavnik ... svima natipkao na pisaæem stroju s crvenom vrpcom i svaki je natpis bez iznimke sadržavao oficirski ili podoficirski èin stanara, ali ni ovdje nisi mogao saznati tko je na kojem katu. Uspinjao se zastajuæi kod svakih vrata da proèita ime na njima i nijedno mu nije zvuèalo makedonski. Bila je to iskljuèivo vojna zgrada. Svi su stanari ovdje, voljom armijskih vlasti, došli odnekud, mogao ih je zamisliti kako nose svoj namještaj, televizore i kar-44tonske kutije s tanjurima i lusterima umotanim u stare novine, trpaju ih u kamione sa sivomaslinastim ceradama na prikolici i sele od jedne do druge prekomande, od jednog do drugog stana u vlasništvu vojnostambenog fonda, u zgrade koje su od lokalnog stanovništva bile zaštiæene interfonima i metalnim vratima s armiranim staklom... Siniša ipak nije morao gledati imena. Na treæem je katu mlada, kratko ošišana crvenokosa žena u sivoj pamuènoj trenirci stajala u papuèama na vratima oèito èekajuæi njega."Poruènik Nad me je poslao...""Uðite, uðite...", prekinula ga je žena jugoslavenskog poruènika.Prièekala je da uðe pa zakljuèala vrata i prošla pokraj njega u kuhinju."Sedite", rekla je. "Jeste li za kafu?" "Može.""Obièno je sama pijem", govorila je toèeæi nad sudoperom vodu u lonèiæ. "Imre, znate, nikad ne pije kafu."Valjda se boji da ga ne otrijezni, pomislio je Siniša osvræuæi se po maloj garsonijeri golih zidova, bez sagova na podu i zavjesa na zidovima. Od sveg namještaja bili su tu samo kauè uz duži zid sobe, fotelja okomito prema njemu, stoliæ sa staklenom ploèom i televizor na podu pred kauèem. Mali blagovaonièki stol s tri stolice stajao je prislonjen uz pregradu prema kuhinji. Odjeæa, muška i ženska, virila je iz kartonskih kutija u kutu. Kroz odškrinuta vrata ugraðenog ormara na nekoliko vješalica vidio je jedno crno, kao vjenèano, civilno odijelo i nekoliko haljina. Jedne uglancane crne oficirske špicarice, otrcane teniske i par zagasitoružièastih štiklica bili su složeni pokraj vrata. Pro-45zori su bili zamagljeni od centralnog grijanja, nekakav malo sladunjav tjelesni miris ležao je u toplom ustajalom zraku."Sedite", ponovila je žena vraæajuæi se u sobu.Gotovo istodobno spustili su se, ona na kauè, on u fotelju. Siniša ju je sada malo bolje promotrio. Esad nije bio u pravu, jer supruga poruènika Nada svakako nije bila jadna domaæa konfekcija. Na sitnom licu s velikim smeðim oèima lijepo je stajala crvena frizura kao u Bowieja iz faze Ziggvja Stardusta - kratka naprijed s malo dužim pramenovima na zatiljku. Zbog široke trenirke nije mogao dobro vidjeti kako je graðena, no ono što se vidjelo, uski bokovi i male sise s bradavicama koje su se jedva primjetno ocrtavale kroz tkanje, nije se èinilo nimalo neprivlaènim."Onda, šta hoæe poruènik Nað?" upitala je, zbog neèega pomalo podrugljivo gledajuæi vojnika."Problemi su na granici, pa vam poruèuje da neko vrijeme neæe dolaziti kuæi", slagao je on spremno."Problemi na granici?""Da, znate...", rekao je Siniša, hineæi kao da mu je neugodno, kao da mora objaviti neki neizrecivo povjerljiv vojni podatak, èudeæi se u tom èasu sam u sebi koliko je solidaran s nekim tko mu je tako izrazito nesimpatièan kao suprug ove sirotice. "Primijeæeno je da Albanci", nastavio je ozbiljnim, poslovnim glasom, "premještaju trupe pa je oglašena uzbuna i nitko ne smije

napuštati karaulu.""A kako ste je onda vi napustili?" upitala je iznenada žena bistro."Tajno", bubnuo je Siniša. "Poruènik Nað me tajno pustio da vam prenesem poruku."46Supruga poruènika Nada podigne obrve i zakima, kao da hoæe reæi da joj je jasno, makar sluti da je ta prièa s Albancima najobiènije sranje. Siniša junaèki otrpi njezin ispitivaèki, ironièan pogled."A zašto poruènik Nað nije sam tajno došao?" zanimalo je crvenokosu.Siniša sada ipak odustane od ovog malog igrokaza. Iskoristi neotuðivo pravo svakog regruta da bude blesav i samo zbunjeno slegne ramenima. Žena se nasmiješi."I tako", reèe.Vojnik kimne da je tako, makar i nije bio baš naèisto o èemu se radi."Odakle ste?" "Iz Splita.""Ma nemojte?" iznenadi se supruga zapovjednika karaule. "Baš iz Splita?""Bas iz Splita.""Na moru?"Siniša kimanjem potvrdi da je Split na moru."Kupate li se?""Pa da...", reèe Siniša. "Ljeti je to dosta uobièajeno.""Ipevate.""Molim?""Vi Dalmatinci se samo kupate i pevate.""Pa sad..."47"Kupate se, pevate i baš vas briga", reèe žena vedro. "Dobro, nije baš tako...""Kako bese ona pesma... Kad Nadalina noge toæa srid mora u maštilu", zapjeva ona lijepim glasom."Dvora", ispravi je Siniša."Kako?""Nije mora nego dvora. Srid dvora u maštilu.""Dvor?""Da.""A šta mu to doðe?""Dvor. Dvorište.""To je kao skraæeno?""Pa... recimo""Srid dvora u maštilu?" ponovi žena."Da. Mislim, veæ i po logici, zašto bi neko držao maštil u moru", nasmije se Siniša."E, da, a šta je to maštil, to sam se uvek pitala?""Maštil je posuda... Veæa posuda za pranje... Korito!""A šta je to toæa?""Toæa je glagol. Toæati kao moèiti. Prati.""Aha."Žena zastane kontajuæi nešto u sebi."To je znaèi pesma o tome kako žena pere noge u dvorištu?"48"Tako nekako.""A ja sam uvek mislila da je to nešto lepše. Ne znam, tako mi je nekako zvuèalo..."Vojnik slegne ramenima kao da se isprièava što je tako, a supruga poruènika Nada ustane i ponovno ode u kuhinju iza pregrade."Lijepo pjevate", reèe Siniša za njom.

"Nekad sam pevala u folkloru", reèe žena sipajuæi žlicom kavu u lonèiæ s prokljuèalom vodom. "Tako smo se Imre i ja i upoznali, bili smo sa folklornim grupama na jednom takmièenju u Osijeku.""Nad je plesao folklor?""Ko?""Vaš muž. Plesao je folklor?""A on... Jeste, na Akademiji. Ali nemojte da mu kažete da sam vam ja rekla... Kakvu kafu pijete? Sladu? Gorèu?""Srednju.""On je bio na prvoj godini Akademije, a ja sam još u srednju školu išla. Ja sam iz Rume. Znate gde je to?""Znam.""Èudo neviðeno!... I tako, on je bio na Akademiji u Beogradu, ja u Rumi, pa smo se jednu godinu dopisivali, a onda sam ja posle upisala fakultet u Beogradu i tako...""Što ste studirali?""Socijalni rad. Ostala su mi još dva ispita za treæu godinu", reèe žena spuštajuæi šalice na stoliæ pred njima. "A vi? Studirate li?"49"Završio sam medicinu.""A jeke?!" zaèudi se žena. "Doktor!"Siniša uzme šalicu, otpi gutljaj i opeèe jezik."Je li vam dobra?""Odlièna.""Doktor", ponovi ona s uoèljivim poštovanjem u glasu."Dobro, nije to sad baš nešto...""Ma, jeste, nemojte tako. Da znate kako bi" ja volela da sam završila fakultet.""Pa još vam nije kasno.""Nije kasno, nije to u pitanju, nego gde? Gde, èoveèe?! Ovde u Strugi?" reèe ona gorko.Siniša pomisli kako to baš nije nešto o èemu bi slušao."Zakopao me ovde ko da sam... Ko da sam mrtva", doda ona tihim glasom, pa pogleda vojnika i blijedo mu se nasmiješi.Njemu je bilo neugodno."Dalmatinac", reèe i to je ponovno malo razvedri. "Imate li devojku?""Ne... Trenutno, ne.""A jeste bili u nekoj dužoj vezi?""Skoro èetiri godine.""I šta je bilo?""Nije važno.""Ona je prekinula?"50"Nije važno", ponovi Siniša neljubazno. Zadnje što je u ovom trenutku želio je da u stanu svog pretpostavljenog s njegovom ubogom ženom razgovara o Zori."Nedostaje vam?" ustrajna je bila poruènikovica."Svašta mi nedostaje", reèe Siniša diplomatski."I meni, bogami", kaže žena.Pogledaju se u tom èasu i nasmiju jedno drugome."Jeste li za nešto žestoko?"Siniša odmahne glavom da neæe."Imre to nikad ne odbija."Prièaj mi malo o tome, reèe vojnik u sebi."O, bože, tako sam usamljena!" prošapæe iznenada supruga poruènika Nada i brižne u suze.Jebote, pomisli Siniša.

"Izvinite", reèe žena izmeðu ridanja."Ništa, sve je u redu.""Izvinite."Siniša spusti ruku na njezinu ruku, a žena neoèekivano okrene dlan nagore, ispreplete prste s njegovima i grèevito ih stisne. Njezin maleni znojni dlan i mršavi prsti s bezbojnim lakom na noktima uèine da se vojnik sasvim izgubi od straha i od želje, strese od bezumnog uzbuðenja koje ga je èasovito proželo, pa gotovo nesvjesno digne i drugu ruku i prisloni je uz njezin vreli obraz. No, žena se tada prene i skoèi s kauèa."Šta radiš ti!?"51"Oprostite", zbuni se Siniša."Ma, šta "oprostite", džukelo jedna!" reèe žena neprijateljski. "Sta ti misliš, ko sam ja?!""Nisam mislio...""Znam ja šta si ti mislio. Mislio si, kurava, sad æu da je pova-lim! To si mislio, priznaj!""Nisam, majke mi, tu ste plakali pa sam...""Pa si gledao da me uvatiš dok sam ranjena?""Skužajte, zaletija san se."Žena se smiri. Iznenada kao što je i planula, stane i pogleda"Zaletija san se", reèe Siniša još jednom poniznim glasom."Zaletija", ponovi žena za njim, ironièno imitirajuæi njegov izgovor."Oprostite.""Dobro je, nemoj da se izvinjavaš", reèe ona ljubaznije pa ponovno sjedne na kauè i otare zadnju suzu s obraza. "Ajde da popijemo kafu do kraja."Regrut, nakon što je sebe veæ vidio pred vojnim sudom zbog napastovanja supruge pretpostavljenog, sada se opusti. Vani se pomalo veæ hvatao sumrak i u sobi je bilo sve manje svjetla. Minutu ili dvije sjedili su u potpunoj tišini u kojoj se èulo samo srkanje sada veæ sasvim ohlaðene kave."Jeste svi vi Dalmatinci takvi?" upita poruènikovica znatiželjno."Kakvi to?"52"Takvi da koristite svaku priliku.""A zar je ovde bila neka prilika?" upita regrut mangupski."Pa ne znam ja", reèe žena zagonetno se smiješeæi. "Ti mi kaži?""E, znaš šta...?""Šta?""Da je prilika...""Sta bi da je prilika?""Ne bih ti oprostio!""Ma nemoj?""Aha.""E, pa da znaš, neæe da bude prilike.""Onda ništa.""Èoveèe, pa ja ne znam ni kako se zoveš!""Joj, stvarno. Siniša", reèe Siniša pružajuæi ruku."Ja sam Mirjana."Rukovaše se gledajuæi se izazovno u oèi. Sranje, pomisli Siniša."Mirjana", reèe on moleæivim glasom, "umrit æu ako te ne poljubin.""Jao, vi Dalmatinci", kaže Mirjana."Ozbiljno ti govorin", kaže Siniša sjedajuæi do nje na kauè i hvatajuæi je oko pasa, a žena poruènika Nada zatvori oèi i malo zabacivši glavu pruži mu usne na poljubac.53¦**¦o*

Kad Nadalina muti jaja, Zamuti pamet svima I svakin danon sve je slaja Ka i gucaj dobrog vina...èetiriJebaè napred, ostali stoj!Pjevao je Siniša te veèeri posrèuèi kao pijan po planinskom putu, a njegov je glas odjekivao meðu golemim jelama koje su se crno ocrtavale na mjeseèini.Tek što je Siniša otišao u Strugu, poruènik je oglasio uzbunu. S pištoljem o pojasu, zelenim šljemom na glavi, u èizmama i radnoj uniformi, pojavio se u dvorištu gdje ga je veè èekala postrojena posada karaule. Namrgoðen je stao pred vojnike koji su, sastavljenih peta i uvuèenih trbuha, sasvim plitko dišuæi, desnicama stiskali remenje svojih pušaka. Oficir, èisto dojma radi, nekoliko èasaka nije ništa rekao. Ozbiljnim, malo kao umornim oèima ispitivao je lica podèinjenih i neki su se od njih, rijetki meðu njima, u tim èasovima doista osjetili važno i sveèano. Naðev nastup, njegove Èizme, pištolj u ulaštenoj kožnoj navlaci i zamišljen pogled ispod limenog oboda šljema, sugerirao je da se dogaða nešto sudbonosno i oni su se potrudili izgledati doraslo toj situaciji, odluèno i zajebano. Neki od njih dali su sve od sebe da njihov pretpostavljeni vidi kako može raèunati s njima. No, veæina je ipak samo neèujno uzdahnula misleæi: Sto sad opet hoæe ovaj kreten?"Drugovi!" viknuo je tada poruènik zvonko. "Situacija se ovde, u našoj zoni dejstvovanja neoèekivano komplikuje. Sipta-ri, kako pokazuju nedavna izviðanja, grupišu svoje trupe uz granicu s nama."5455"Pa zar opet!?" prošaptao je podrugljivo vojniku do sebe Ljuba Vrapèe."Karanoviæu, izvoli, nešto si hteo da kažeš", èuo ga je Nad. "Ništa, druže poruènice.""Kaži, kaži..." hrabrio ga je oficir. "Ako je nešto važno, pa da svi èujemo.""Ma, reko", poèeo je Ljuba nevoljko, "ti Šiptari, druže poruènice, izgleda da ne mogu da žive ko ljudi, da se zezaju, da vata-ju ribe, da idu u bioskop, da ... šta ja znam ... Nego se stalno nešto grupišu! Pun mi je više kurac njihovog grupisanja!"Nað nije znao što bi rekao na ovo. Na dvorište karaule na nekoliko se trenutaka spustio neugodan muk."Drugovi, situacija je takva i mi smo tu nažalost nemoæni", nastavio je poruènik nešto mirnijim glasom. "Neprijatelj, kako je svima nama poznato, nikad ne spava, pa ni mi sebi ne možemo dozvoliti da se opustimo. Dok traje ovakva situacija, do daljnjeg se zabranjuje svako napuštanje karaule, a oni od pre odobreni izlasci, slobodni vikendi i redovna odsustva se otkazuju."Meðu postrojenim granièarima zaèuje se val poluglasnog negodovanja."Druže poruènice", javi se Vladika, "meni od jutros teèe redovno, popodne u tri sam hteo da vatam autobus za Skopje.""Kad nisi veè otišao, neèeš ni da odeš", reèe Nað neumoljivo."Ali, ja sam od jutros zvanièno na redovnom, kuvar me veè skinuo s brojnog stanja.""Bit èeš vraæen na brojno stanje... Dalje, ima li još neko pitanje?"56"Koliko èe to da traje?" upita netko."Do daljnjega.""Otprilike?"Imre Nað zastane nekoliko trenutaka pred strojem, s rukama na leðima, gotovo se neprimjetno klackajuæi na potplatima èizama."Prema meni dostupnim informacijama", reèe, "ovo neèe da potraje manje od tri nedelje.""Uuu, jebote!" povièe iz stroja netko zgranuto."Koliko je rekao?"

"Tri nedelje!""Mater mu jebem!""Puuu!" pljune jedan ogorèeno."Leleee!" zaleleèe drugi.Kao da nisu u stroju, vojnici do jednoga stadoše psovati, proklinjati i pljuvati. Nað ih pusti neko vrijeme, a onda drekne..."Tišina u stroju!"U hipu opet sve zamukne."Ako vam je tako lakše", reèe oficir, "sve što važi za vas, važi i za mene. Dok god je ovo sranje, ja, kao ni vi, ne smem da napuštam karaulu, a nemojte da mislite da se ovo meni sviða. I ja bih voleo da sam negde na nekom drugom mestu, da idem u bioskop, da vatam ribe, kako reèe Karanoviè, ali ne mogu. Drugovi, ponavljam, situacija je ozbiljna i ja oèekujem od vas da se u njoj postavite odgovorno, kako biste i sebi i meni olakšali posao. Patrola uz granicu do daljnjega se obavlja prema dnev-57noj zapovesti, ali se svima koji nisu u službi strogo zabranjuje udaljavanje iz kruga karaule. Kada dam voljno, možete da odložite puške i skinete šlemove, ali ne izuvajte èizme. Doðem li u spavaonicu i naðem nekoga da je legao, najebo sam mu se majke. Vod, mirno!"Stroj se ukoèi. "Voljno!"Vojnici se bezvoljno razidoše ponovno psujuæi i proklinjuæi. Jedino je Vladika potrèao za zapovjednikom da mu se ipak umilostivi za ono njegovo redovno, ali sve što mu je uspjelo dobiti bilo je jedno prekoredno èišæenje sanitarnih prostorija.Kasnije u spavaonici, toliko su svi još bili pod dojmom prijetnje izreèene na dvorištu da se jedino Ljuba odvažio ispružiti na postelji. Drugi su sjedili, nalaktivši se na koljenima, zureæi zamišljeno preda se i dugo, dugo nitko nije ništa rekao."E, ljudi", oglasio se na posljetku Kovaèeviæ iz Slavonskog Broda odmaknuvši mali tranzistor od uha, "pa na vijestima nema ništa o ovome.""O èemu?""Pa o ovome s Albancima.""E, baš æe na vestima da bude o ovome", reèe Aksentijeviæ, visoki suhi Nišlija, prezrivo. "Ovo je vojnièka stvar, s tim se ne izlazi u javnost. Koliko je samo ovakvih situacija bilo, a da narod nije ni znao za njih.""O èemu ti prièaš", reèe tada Ljuba glasom u kojemu se osjeæalo da jedva vlada gnjevom, "ako se ne zna da ih je bilo, kako onda ti znaš za njih?""Pa pretpostavljam."58"Kako pretpostavljaš? Na osnovu èega?""Pa te stvari se znaju.""E, ajde se odluèi, znaju li se ili se ne znaju?""Paaa... kako bi rekao", poèeo je Aksentijeviæ, "ljudi znaju da se dogaðaju sranja, ali vojska neæe da prièa o tome da se narod ne uznemiri.""Daj, zajebi!" prasne Vrapèe. "Šest meseci ko vukovi se klatarimo po ovoj planinèugi i ko je ikada video ikakvo sranje? Ko je ikad uopšte video Siptara?""A ako ga ti ne vidiš, to ne znaèi da ga nema. Ima neko ko ga vidi.""Ko ga vidi? Pijani Nad ga vidi?!""Drugovi!" vikne tada Milèo, preplašen što je svaða otišla tako daleko da se veæ i oficiri vrijeðaju. "Drugovi, nemoj da se svaðaju!""Milèo, kaže se svaðate!" ispravi ga netko. "Ti æeš da me uèiš!" obrecne se desetar."Jebote, kako se kojemu oficiru digne kurac, odma da uzbunu", rekao je tada više za sebe, i ne sluteæi koliko je blizu istini, Ljuba Vrapèe paleæi

cigaretu.Siniša je došao negdje oko sedam naveèer, poletan i vedar. Sva su mu osjetila još treperila od žudnje za poruènikovicom, miris njezina rublja, s nepoznatim dezodoransom koji je isparavao iz njezine tople kože, još mu je bio u nosnicama, okus njezine sline, s neèim voænim, kao od žvake, bio mu je u ustima, pred59oèima su mu bile njezine male naježurene bradavice i oštre, ug-ljenocrne, vlažne kovrèe njezina krila, polegnute od gaæica kao trava poslije kiše. Još kao civil dugo nije bio sa ženom i zbog toga se veæ tada doživljavao uskraæenim, nevoljenim i bezvrijednim. Poslije, kada je navukao grubu èohu uniforme, odrpanu regrutsku odjeæu koju je tko zna koliko nesretnika prije njega nosilo, u jadnoj sivomaslinastoj odjeæi u kojoj nije bilo nièeg osobnog, nego ga je ljudski upravo sasvim poništavala, njegov se oèaj samo pojaèao. Ponekad, pogotovo spoèetka, u prvim danima vojnog roka, osjeæao se tako nesretnim i napuštenim da ga je to gušilo; poèeo bi isprekidano disati, a jednom je èak, jedno popodne u vojnièkoj spavaonici, zureæi u šperploèu gornjeg kreveta na kojoj je neki cinik tintanom olovkom napisao Sitno - 364!, i kriomice zaplakao.Zora je bila svemu kriva. Ona je bila gvalja u grlu zbog koje je svaki vojnièki zalogaj bio odvratniji, ona je bila slabost tijela zbog koje je svako ustajanje u zoru bilo užasnije. Svaka pomisao na nju, još i sada, osamnaest mjeseci nakon što su prekinuli, bio je mukli udarac negdje u utrobi. Hasan Šišmiš imao je jednu pjesmu koju je povremeno pjevušio, jedan glupi i sasvim neoriginalni narodnjak o crnim lažljivim oèima nevjernice, Zorice prokletnice se zvala. Bila je to vrsta muzike koju je Siniša inaèe duboko prezirao, no u ovom sluèaju nalazio je kako pjesma opisuje njemu nešto neviðeno istinito i blisko. Svaki put bi ga silno dirnula kada bi je èuo, kada glavni junak na kraju pjesme pode da se baci u rijeku. Samo je sretni sluèaj što oni na planini nisu imali nikakve rijeke Sinišu sprijeèio da se ne povede njegovim primjerom.Makar ona njegova Zorica, ako æemo pravo, uopæe nije imala crne oèi, nego smeðe. Obiène, vrlo svakodnevno smeðe oèi. Bila je zgodna, ali ne posebno lijepa i kada su poèeli hodati u60tome uistinu nije bilo nièega sudbonosnog. Siniša nije bio zaljubljen u nju, dapaèe, nije je ni zapažao. Studentica pravnog fakulteta, godinu dana mlaða, našla je njega, izabrala ga od svih muškaraca u njihovoj klapi koja se okupljala na zidiæu na rivi, stisnula se uz njega na jednom koncertu Azre, pa je on plaho stavio ruku na njezin bok i poèeli su se ljubiti. Sve dalje dogaðalo se spontano, po inerciji koja je Sinišu gotovo iznenaðivala; èinilo mu se kao da je to nešto u èemu on zapravo i ne sudjeluje. U klapi su ih poèeli smatrati parom, njegovo je ime spominjano uz njezino, za koji mjesec Sinišina je mama znala za Zoru i Zo-rina za Sinišu i obje su bile vrlo sklone njihovoj vezi. Zorina je bila vrlo ljubazna kada bi Siniša nazvao i prenijela bi poruku ako Zore nije bilo kod kuæe, a Sinišina je Zori, valjda veæ u treæem njihovom telefonskom razgovoru, otkrila da je Sinišu rodila gotovo mjesec dana prije termina i da mu je porodna težina bila tri tisuæe i tristopedeset grama. Kada je, nekih pola godine nakon što su prohodali, Siniša sam sebe zatekao kako nesputano, potpuno gol šeæe po stanu njezinih roditelja... oni su u to vrijeme bili na skijanju u Austriji... pomislio je kako je èitava ta stvar meðu njima možda i prebrzo postala ozbiljna. Nije tako lako htio žrtvovati svoju momaèku nezavisnost. Barem si je tako utvarao u tom trenutku.No, onda je jednom Zorica izašla na kavu sa svojim bivšim deèkom, koji je studirao kazališnu režiju u Zagrebu, i Siniša je osjetio divlju ljubomoru u sebi. Bilo je to nešto èime nije mogao vladati, vidjelo se na njegovu licu,

èulo se u njegovim jadnim i patetiènim pokušajima da bude zajedljiv. Tada je shvatio da je tako silno voli da mu je bolna i pomisao da bi je mogao izgubiti, otkrio je kako je postao ovisan o njoj i prvi put mu je sinulo ono što je zapravo od poèetka znao - da je ona, postoji li neki drugi naèin da se to kaže, bolja od njega. On je bio iz skromne61i zapravo sasvim neugledne obitelji, sin opæinskog èinovnika i medicinske sestre, dok su njezini bili arhitekti s privatnim uredom, pomodno nazvanim studio, u prostranom potkrovlju u koji se iz stana stizalo kružnim stubištem, i sve im je bilo u svijetlom drvu, kao iz žurnala o ureðenju interijera, s biranim pokuæstvom, porculanom i grafikama na zidovima. Bilo je to toliko ljepše od njihova zagušljivog, pretrpanog stana, toliko drukèije od nevještih tapiserija njegove mame i ruzinave limenke sa slanim srdelama njegova oca, da se Siniša u tome doživljavao strancem i u njemu dragim trenucima samosažaljenja mislio, makar nikada stvarno nije bilo osnove za to, kako je samo hir bogatašice koja æe ga se prije ili kasnije zasititi. Dok se cijela stvar razvijala spontano i nepromišljeno, bilo je sve u redu, no u èasu kada je ozbiljno poèeo prihvaæati vezu sa Zoricom, zaskoèio ga je osjeæaj inferiornosti kojega se nikako nije mogao otresti, koji je èitavo vrijeme trovao njihovu ljubav i koji ju je na posljetku uništio. Kada su se, nakon skoro èetiri godine na Zo-rièinu inicijativu rastali, nije to doista bilo zato što ga se ona zasitila, nego zato što više nije mogla slušati njegovo jadno, nesigurno kukanje kako æe ga se zasititi. Siniša je tako na osobnom sluèaju upoznao glasovit pouèak iz priruènika popularne psihologije - ne možeš ako misliš da ne možeš. Zorica mu je iznervirano dala cipelicu nakon njegova valjda tisuæitog cmizdravog monologa o nepomirljivim klasnim razlikama izmeðu njih dvoje, a on se našao emocionalno potpuno uništenim, makar sa zdravom spoznajom da je to veæim dijelom bilo zbog njegove gluposti.Ali, nije sebi mogao pomoæi, bijedno i sasvim nedostojan-stveno i dalje ju je proganjao, nazivao, trudio se kao sluèajno zateæi u njezinu društvu, no svaki put bi imao bolni grè na licu, pa bi još nepromišljeno bubnuo nešto uvrijeðeno i ružno i time,62ako je još uopæe bilo takve moguænosti, ubio svaku šansu u obnovu njihove veze. U njegovu posljednjem susretu s bivšom ljubavi ona je èak rekla da razmišlja o preseljenju negdje daleko, u Australiju, na primjer, samo da ga više ne gleda, a on je napokon sabrao mrvice razuma što mu je još preostao, položio ispite koji su mu se nakupili dok je cvilio za njom i diplomirao. Akademska titula vratila mu je malo samopouzdanja, u nekoliko mjeseci stažiranja u bolnici otkrio je, premda to nijednom nije iskoristio i, da tako kažemo, utjelovio, koliko je ženama privlaèan u bijeloj kuti s crveno vezenim prezimenom na džepiæu na prsima, ali je onda došao poziv da se èetvrtog lipnja do devet ujutro, s priborom za osobnu higijenu ima nacrtati na porti Vojne pošte 5461 u Skopju, i njegovo s mukom steèeno duševno zdravlje ponovno je otišlo u krasan kurac. Sav jad njegova intimnog života dobio je zaokruženost i puninu pod usijanom limenim šljemom koji je kloparao na njegovu tjemenu, dok je na plus trideset dva trèao u prašini za tenkom u vježbi "odelenja u napadu"."Nekad mi se èini da više nikad neæu jebat", povjerio se jednom Ljubi, malo nakon što su se upoznali, dok su u pauzi užinali sok od breskve i èajne kolutiæe, meðu vojskom znamenitije kao oèajni kolutiæi.""Oæeš, èoveèe, "oæeš, samo da se ratosiljamo ove bede", utješio ga je Ljuba. "A, ko zna, možda nam se i pre toga posreæi".I tako je stvarno bilo. Ako veæ nije imao znaèajnijeg erotskog uspjeha kada ga je Ljuba reklamirao kao "ginekologa iz Splita", danas popodne, prvi put poslije toliko vremena, zagrlio je golu ženu i ljubio se s njom, zajeèala je i

zgrabila ga za kosu kada joj je lagano zagrizao bradavicu, trznula je karlicom kada je prstima zaronio u vlagu njezine pièke, jebali su se kratko i63pohlepno prvi put, onda dugo i strpljivo malo poslije. Kada su napokon oznojeni legli jedno pokraj drugog, ona je, valjda da otjera osjeæaj krivnje, nepovezano brbljala, a on je gledao u strop i osjeæao se tako lakim da mu se uèinilo da bi se mogao odlijepiti od postelje i lebdjeti. Mirjana Nad, blagoslovljeno bilo njezino malo blijedo tijelo, otplavila je jednu strašnu moru; sva poniženja i sve muke, i fizièke i one duševne, sada su se èinili beznaèajnima. Vraæajuæi se u karaulu, èinilo mu se da bi mogao otrèati sva tri kilometra uzbrdo i nije gotovo ni primijetio da je stigao.""Ko je to?" dreknuo je iz mraka stražar revno. "Siniša Sirišèeviæ jebaè!" odgovorio je veselo. "Jebaè napred, ostali stoj!"Vojska se pomalo veæ spremala na poèinak. U uèionici nekolicina je oèajnika zurila u televizor, na kojemu se kroz snijeg smetnji nasluæivalo nešto što su, s podjednakom vjerojatnošæu, mogle biti vijesti, baš kao i utakmica, vestern ili obrazovna emisija o gljivama. Ljuba Vrapèe sa svojim osobitim smislom za hazardne igre, inaèe izrièito zabranjene u Oružanim snagama SFRJ, jednog se mraènog, oèajnog zimskog popodneva prije nekoliko mjeseci bio dosjetio bizarne oklade: da uplate po sto hiljada i pokušaju pogoditi što je na televizijskom programu, a pregled programa u novinama odluèit æe pobjednika, koji uzima sav novac. Tipovi su se strašno zagrijali, kao što ih je inaèe tih dana bilo lako zagrijati za svakakve bedastoæe, i gotovo svi uplatili, strasno se opredjeljujuæi za program posve proturjeène prirode, pa su jedni tvrdili da vide partizanski film, drugi doku-mentarac o životinjama, treæi emisiju narodne glazbe, èetvrti prijenos atletskog mitinga, a jedan je èak navijao za crtiæ o Ka-64mièku i Muharku koji se valjda veæ deset godina nije prikazivao. I nitko nije pogodio. Na programu, naime, nije bilo ništa.Kada je ušao u karaulu, u dugaèki hodnik u kojemu se na blijedozelenom, izgrebenom linoleumu na podu mutno odražavalo slabo neonsko svjetlo s niskog stropa, Siniša u svojoj veselosti nije zamijetio da se išta neobièno dogaða, promakla mu je tišina, zabrinuta i uvrijeðena lica, èak i to da su svi još u èizmama nije mu upalo u oèi."Gde si ti, èoveèe?" upitao ga je požarni, što je sjedio za išaranim stolom u dnu hodnika, pred poruènikovom kancelarijom, dižuæi glavu sa šahovskog problema iz nekog enigmatskog magazina, koji je pokušavao odgonetnuti na siæušnom džepnom šahu s magnetnim figuricama."Ima san nekog posla u gradu.""Ima si nekog posla u gradu", ponovio je za njim vojnik podrugljivo.Siniši se katkad sviðalo, a katkad i ne kad bi netko oponašao njegov dalmatinski izgovor. Kada je to, recimo, danas popodne èinila gospoða Nað, nalazio je to vrlo zgodnim, ali ga je silno nerviralo kada je neki revni kreten u ulozi požarnog to koristio da ga pozove na red.""Ko te je pustio?" nastavio je ovaj policijski."Sta tebe boli kurac ko me je pustio", obrecnuo se Siniša."Ja sam požarni, ja to moram da znam.""Što nisi pita Nada ko me je pustio?""Za tvoju informaciju, Nad je danas zabranio sve izlaske.""Ma, daj..." zainteresirao se sada Siniša.65"Na tri nedelje. Nema izlazaka, vikenda, redovnih. Neka je frka tamo preko.""A šta je reæ? Siptari se opet grupišu?""Jeste.""Mamu im šiptarsku jebem!" opsovao je Siniša vedro.

"A gde si ti ceo dan?" pitao je opet požarni ustrajno."Je li Nad tu?" preèuo je lijeènik pokazujuæi na vrata komandirova ureda i, ne èekajuæi odgovor, pokucao.""Ko je to?!" viknuo je Nad s druge strane promuklim, bijesnim glasom."Sirišèeviæ!"""Ko?!""Siniša Sirišèeviæ, druže poruènice!"Iznutra se zaèuje neki tresak, kao da se nekakva stolica srušila na pod, a onda se blijeda, rašèupana i razdrljena, izmuèena pojava mladog oficira pojavi na vratima."Uði", reèe.Sirišèeviæ uðe namigujuæi usput požarnom."Zakljuèaj vrata."Sirišèeviæ zakljuèa vrata. Nad je izgledao solidno unereðen, a Siniša je mogao i vidjeti od èega. Ona jutros napola puna boca vinjaka sada je ležala prevrnuta na stolu. Šteta, jer je baš mislio kako veèeras neæe odbiti èašicu. Kada te Nad nudi s piæem, shvatio je, tu nema kolebanja."Jesi doneo?" upitao je oficir.66Siniša kimne. Još jutros osjeæao je stanovit, možda ne prevelik, ali ipak strah od ovoga nevoljnika, no onda se u samo nekoliko sati odnos moæi meðu njima stubokom promijenio. Držao ga je za jaja, doslovce i u prenesenom znaèenju, a onda mu je još nabio rogove. Tko bi ikada pomislio da vojska može biti tako zabavna."Imam dvadeset pet injekcija", rekao je lijeènik izvlaèeæi medikamente iz vojnièke torbice. "U iduæa tri tjedna morat æete svaki dan odvojiti malo vremena za nas dvojicu.""Èekaj", reèe Nad, "rekao si da æe da bude samo tri injekcije.""E, pa zajeba san se" otpovrne Siniša. "Jedino što san uspija nabavit je ovo.""Dvadeset pet komada", protisne poruènik užasnuto."Èetiri su za rezervu. Spustite hlaèe i ležite na trbuh.""Gde da legnem?"Siniša se osvrne po kancelariji."Oæete da odemo u vašu sobicu?" upita.Postajaše nekoliko èasaka gledajuæi jedan drugoga. Nad je razmišljao."Ne", reèe, "kad smo veæ ovde.Uhvati onu bocu što je ležala na stolu pa je makne u stranu, pomakne telefon i nekakve fascikle koji su na gomili ležali do telefona, oslobodi dio plohe pa otkopèa hlaèe i spusti ih, smakne i gaæe, rukama se nasloni na stol i svojim bijelim dlakavim dupetom okrene vojniku. Siniši se pogled zaustavi na jednom krupnom crvenom prištu koji je krasno sazrio u toplini esembe-61gaæa, na masnom tkivu mladog èasnika. Takav prišt upravo je mamio da ga istisneš. Sekundu ili dvije, gotovo je bio u napasti da to uèini."Ajde, šta èekaš", probudi ga Imre.Siniša se prihvati posla. Izvadi boèicu alkohola, razmota sterilnu gazu, natopi je alkoholom i obriše mjesto za injekciju."Opustite se", reèe, "opustite se, ne smijete biti ovako napeti."Poruènikova se tvrda stražnjica malo opusti."Znate li vi, druže poruènice", upita Siniša lomeæi ampulu penicilina, "kako je došao sifilis u Evropu?"Drug poruènik ne reèe ni da zna ni da ne zna."Baš sam danas o tome nešto razmišljao", nastavi Siniša. "O tome smo, znate, uèili na fakultetu, u kolegiju povijesti medicine. Prvi sluèajevi sifilisa ili luesa u Europi su zabilježeni u Španjolskoj 1493. godine, kratko nakon što su se Kolumbovi mornari vratili preko Atlantika, tako da se neko vrijeme mislilo

da je bolest došla iz Amerike.""Amerikanci", procijedi Nad gnjevno. Pa da, takvo je nešto mogao i oèekivati. Odakle bi, nego iz imperijalistièke Amerike uopæe mogao doæi virus koji æe napasti oficira jedne zemlje slobodnog svijeta?"Ali, ta je teorija sada uglavnom odbaèena", razoèara ga Siniša. "Nego, nisam o tome zapravo želio govoriti. Ono što mi se èini zanimljivim za ovaj naš sluèaj je kako se sifilis proširio Starim kontinentom. Malo nakon što su prvi sluèajevi zabilježeni u Španjolskoj, francuski kralj Karlo Osmi, smatrajuæi, zaboravio sam sad zašto, da mu pripada napuljsko prijestolje, krenuo je u68vojni pohod na Italiju. Karlovu vojsku od trideset šest hiljada plaæenika, koji po dobrom vojnièkom obièaju na svom putu ubijaju, pljaèkaju, otimaju, pale i siluju, pratilo je osamsto prostitutki. Koja po prilici vojna formacija ima osamsto ljudi?""Bataljon", reèe Nad."Bataljon", složi se Siniša. "Karlovoj vojsci bio je, dakle, za razonodu pridružen bataljon kurvi. Danas bi se to vjerojatno zvalo kulturno-umjetnièka jedinica.""Jaooo!" zajauèe Nad."Dobro je", reèe lijeènik izvlaèeæi iglu iz poruènikove stražnjice. "Ostanite sada malo ovako... Nego, di sam stao. Pravi pièvajz poèinje kada je Karlo Osmi ušao u Rim. U èetiri tjedna koliko su njegovi junaci boravili u Rimu, omiljeno su im društvo èetrnaest hiljada kurvi koje su dijelom tek nedavno došle... Odakle su došle? Iz Španjolske! U bjesomuènim orgijama vojske i kurvi tu se rasplamsa epidemija sifilisa koja æe veæ u nekoliko iduæih godina opožariti èitavu Evropu. Tako da znate, druže poruènice, ovo što se vama dogodilo, to da ste od neke kurve fasovali sifilis, to zapravo nije ništa novo ni zabrinjavajuæe. Ne, u tome vi samo nastavljate jednu slavnu, skoro petsto godina staru vojnièku tradiciju."Siniša se, s praznom špricom u ruci, uspravi i zašuti pomisliv-ši nije li možda ipak malo pretjerao s ovom uvredom. Nad se svakako nije bunio. Stajao je naslonjen na stol ne mièuæi se."Druže poruènice, gotovi smo", reèe Siniša. Drug poruènik nièim ne pokaza da ga je èuo. "Druže poruènice", zovne ga vojnik ponovno.Ništa. Siniša proðe oko stola i zirne. Glavom nabijenom meðu laktove, s hlaèama i gaæama oko koljena, nagužen na stolu u69svojoj kancelariji, poruènik Imre Nad tiho je jecao. Siniša pokupi medicinski pribor u torbicu i ostavi je na stolu pokraj njega."Saèuvajte ovo", šapne, "trebat æe nam još." Onda otkljuèa vrata i tiho se iskrade iz prostorije.70petŽivio prijateljski narod Maroka!Ujutro kad su izašli, magla je ležala ispod karaule, zastiruæi dolinu, pravokutni raster polja, naselja i jezero, negdje se neodreðeno u daljini spajajuæi sa sivim nebom. Sav svijet ispod njih sasvim je išèeznuo u toj pari koja se polagano, tiho valjala i bilo je to nekako nestvarno, kao da planina visi u oblacima. Siniša i Hasan bili su u patroli uz granicu. Pognuti su gazili uskom šumskom stazom, skrivajuæi lica od gustih sitnih kapljica koje je vjetar dugo vijao prije nego bi pale na tlo. Njemaèki ovèar Lobo, vesela, dobrodušna životinja, znatiželjno je njuškao po mokrom lišæu ili bi otrèao daleko naprijed i nestao, a onda se, kao da ih je htio iznenaditi, dašæuæi pojavio iza njihovih leða. Svako toliko dizao bi stražnju nogu pred nekim stablom."Ih što može pisat", rekao je Hasan. "Baš", složio se Siniša.

I to su dugo bile jedine rijeèi koje su razmijenili. Hasan Nezi-roviæ Šišmiš bio je šutljiv, neobièno ozbiljan mladiæ, èije bi mršavo izduženo lice zasjalo vedrinom samo kada bi na prsa objesio svoju sedefnobijelu Hohnerovu harmoniku i kada bi iz nje provalilo zamršeno tkanje šesnaestinki i tridesetdruginki razigranih71kola. "Šišmiš jede harmoniku", govorili su, a Siniša se mogao samo složiti s tim. Tek triput, jednom na sveèanoj zakletvi i dva puta ovdje u karauli, kada je Hasan zasvirao za svoju dušu, osvjedoèio se u vještinu tog samoukog deèka s apsolutnim sluhom i bio zapanjen divljom ponesenošæu njegove glazbe. Krv je tukla i blago se uspinjala u njoj sve do bezumnog transa u kojemu bi predaniji slušatelji vjerojatno mogli hodati bosi po žer-avi ili dugim iglama bosti obraze.Siniša je za njega saznao tek kada se prije devet mjeseci bio javio u skopsku kasarnu, no za mnoge je devetnaestogodišnji harmonikaški virtuoz iz Podrinja bio istinska zvijezda, koji je gostovao u nekoliko izdanja neke emisije o novokomponiranoj narodnoj glazbi, a za sarajevski je Diskoton snimio i album èije je izdavanje odgoðeno dok umjetnik ne odsluži dug domovini. Mobilizacijski poziv zatekao ga je, otkrio im je jednom, ne nalazeæi ništa smiješno u tome ... uopæe, bio je sasvim lišen smisla za humor ... a da još nije ni otplatio lijepe umjetne zube koje je njegov menadžer bio uložio u njihov zajednièki estradni uspjeh.Šišmiš je svoj èasni nadimak, poslije i umjetnièko ime, što se koèilo i na ovitku Diskotonove kasete koju im je pokazao, bio stekao vještinom da svira naglavce, obješen za noge kao šišmiš. Samo bi malo jaèe pritegnuo remenje svoje hohnerice, zakaèio se koljenima za neku preèku ili za kulisu od šperploèe koju su u televizijskom studiju bili posebno za njega uèvrstili, i svirao jednako kao da stoji objema nogama na zemlji, samo što bi se malo zarumenio od krvi što bi mu se slila u glavu. Tako su ga slikali i za naslovnicu albuma, u crnom fraku, da što više nalikuje kri-latom sisavcu, iako u Diskotonu nisu bili sasvim naèisto s tim, jer su se bojali da kupce ne bi zbunjivalo na koju stranu valja okrenuti kasetu. "72Pa ni sam Šišmiš, priznao im je jednom, nije mnogo držao do toga, a Siniši se èinilo da ga je možda malo i živciralo. U svom srcu, nasluæivao je Siniša, Hasan je bio umjetnik, a šišmiška je toèka bila za pijanu raju, koju je neobièno uveseljavalo da mu prilazi dok svira i poji gastockom, vecchiom ili mekom šljivovicom. To je takoðer spadalo u repertoar zabavljaèkih trikova Hasana Neziroviæa. Pio je naglavce, a da mu ni kap ne bi iscurila iz usta. A mogao je neviðeno popiti. Nalijevali su ga oštrim alkoholom sve èekajuæi da mu popuste noge i padne na tjeme, a on se držao kao zavaren za preèku i svirao sve brže, i brže, i brže, i brže...Kada se pojavio u kasarni u Skopju, umalo da nièice nisu padali pred njim. Šišmiš je bio gospodin muzièar, kojega se cijenilo valjda više nego da je Milko Ðurovski došao. Zadužio je pušku, a da je nije gotovo ni uzeo u ruke, niti su ga tjerali da nabija cokule strojevim korakom, niti je dana obuke taj vidio, nego, kako je došao, tako su ga smjestili u Dom JNA, da svira za oficirski kadar, pa je jeo i pio s njima i neodgovorno bludnièio s nekom mesnatom kuharicom udanom za inženjerskog vodnika koji je uglavnom bio negdje na terenu. Tako je to potrajalo šest mjeseci i tako je trebalo biti u iduæih šest, a da su Hasana pitali, mogli su mu još za toliko produžiti vojni rok. Možda nijednome regrutu nikada nije bilo tako lijepo kao njemu. A onda je on, idiot, sve upropastio. Siniši se katkad èinilo da je Šišmiš to nekako namjerno uèinio, osjeæajuæi da negdje u njegovoj mahnitoj muzici mora biti nekakav suicidalan, samou-ništavajuæi poriv. Tko bi ga znao...Kako bilo, Nova godina se slavila, Hasan je svirao još od osam, a tada je veæ

gotovo bila ponoæ i više od tri i po sata u komadu visio je obješen za noge. Znoj mu se cijedio niz crveno73lice, a košulja na njemu bila je veæ sasvim promoèena, no nije sustajao. Veèer se bližila svojemu vrhuncu, veæ su sramežljivo prasnule prve èaše, oficiri se raskopèali i poskidali kravate s lastikom, žene se uzverale na stolove, a harmonikaš je, bez stanke izmeðu pjesama, svirao, i svirao, i svirao, i svirao... Prestao je s repertoarom i svirao samo po instinktu, prsti su mu neobuzdano letjeli pucetima u èarobnoj melodiji koju nitko prije ni poslije neæe izvesti, kada je do njega došla žena generalmajora Lukovica, komandanta skopskoga garnizona, jedna prsata, blajhana i natapirana, prièalo se, stjuardesa, mnogo mlada od muža, pa se stala svojim dugim mišiæavim nogama u mrežastim èarapama izvijati pred Hasanom.Sasvim blizu mu je došla, tako blizu da je harmonikaš mogao odozdo vidjeti njezine gaæice pod crvenom kožnom mini-com. I onda je, valjda od šljivovice, Hasan pukao. Ne prestajuæi sa svirkom, izvio je kièmu lako kao da mu na njoj nije èetiri sata visio deset kila težak instrument, zabio se glavom medu genera-lièine noge i zagrizao u pamuèno tkanje. Velikom salom Doma Jugoslavenske armije u Skopju prolomio se ženin vrisak. Vrlo pohotan vrisak, kleo se Šišmiš poslije, no to uistinu nije bilo važno. Nekoliko sekundi kasnije prasnuo je hitac iz službenog pištolja koji je general Lukoviæ, neobièno prisebno, kada se sve okolnosti uzmu u obzir, ispalio u plafon i sve je utihnulo. Koliko preksutra, prvog radnog dana, Hasan Neziroviæ dobio je rješenje o prekomandi u karaulu na albanskoj granici.Siniši nikada neæe biti jasno koliko je Šišmiš bio mrzovoljan sam od sebe, a koliko je to posljedica njegova istjerivanja iz edens-kog vrta skopskog Doma armije. Premda je bio posve drukèijih stajališta, ponešto tvrd i konzervativan, posebice kada su razgovarali o ženama, makar uopæe nije kužio njihove fore i naposljetku bio potpuno opreènoga glazbenog ukusa, Šišmiš je74bio jedini kojega su Siniša i Ljuba pripustili u svoje društvo. Bio je èastan i odan, drug i komunist, uvijek na raspolaganju kada je trebalo napraviti sranje, mogao si biti siguran da te neæe izdati u tuènjavi. Jedino ga je živciralo kada ga je Ljuba zvao Bat-manom. Nikako mu nije bilo jasno zašto ga Ljuba zove Batma-nom.Hodali su po kiši, kroz šumu, izbijajuæi povremeno na nepo-šumljene proplanke s travom do pasa, poznatom rutom dugom pet kilometara, sve do mjesta gdje su se u podne trebali sresti s patrolom iz susjedne karaule. Vidjeli su pastira s pedesetak prljavih ovaca i mahnuli mu, a Lobo, dakako, nije odolio da ne protrèi kroz stado životinja koje su se uplašeno razmicale pred njim. S tim stoèarima iz albanskih sela uz granicu, koji su sa svojim stadima slobodno šetali izmeðu dviju država, vojnici su tradicionalno gajili srdaène odnose, povremeno s njima na obostrano zadovoljstvo trampeæi nareske i sardine za izvrstan ovèji sir, nimalo se ne obaziruæi na to što su im oficiri kenjali o diverzantima prerušenima u pastire, koji ispod svojih otrcanih kaputa, u pasu povezanih komadom obièna užeta, kriju bombe i strojnice. Bio je to jadan svijet, iz musavih sela s malim naherenim prizemnicama na kojima je kroz otpalu žbuku provirivala trska. Blatnjavim ulicama trèala su neuhranjena djeca poplavjela od studeni, muškarci su sjedili na gajbama pred trgovinom mješovite robe i uvijek bi sramežljivo zamukli kada bi neki vojnik došao po cigarete ili alkohol, a žene bi vidio samo kada bi provirile kroz prozor da vide tko prolazi ili kada bi, u dimijama i šarenim papuèama preko vunenih èarapa, pred kuænim vratima prolijevale vodu iz plastiènih korita. Siniša, koji nikada prije nije vidio ništa slièno, bio je užasnut njihovom bijedom i još jedan put spoznao koliko je Jugoslavija velika i proturjeèna zem-lja.75

Vojska mu je inaèe bila prvi susret s toliko razlièitih kultura, nazora i navika, pa je prvih mjeseci razrogaèenih oèiju, ponekad možda i malo uplašeno, gledao to šarenilo. U svojih dvadeset šest nekoliko je puta bio u Italiji, vidio je i Njemaèku i Englesku, ali ništa ga tamo zapravo nije tako iznenadilo koliko ga je u JNA iznenadila zemlja u kojoj je živio. Jednom je, još u Skopju, primjerice, ušao u zahod da se popisa i zatekao momka kako pjevušeæi sapuna noge u pisoaru. To da ima ljudi koji ne poznaju pravu namjenu pisoara bilo je iskustvo na koje nije bio spreman, zapanjeno je tipa gledao nekoliko èasaka, a onda se, èisto da ga ne posrami, okrenuo put kabina i pomokrio u èuèavcu."Ljuba æe da napravi sranje", rekao je najednom Hasan Šišmiš, nakon što valjda èitava dva sata nijedan od njih nije usta otvorio. "Juèer je totalno poludio kad je Nad rekao da nema izlazaka."Bilo je to na mjestu susreta s patrolom iz susjedne karaule. Mudrijaši su kasnili, puštajuæi ih da kišnu ispod nadstrešnice od nekoliko trulih dasaka nekoæ davno zakucanih izmeðu dvije bukve."Šta ti je reka da æe napravit?" "Ništa on meni nije reko." "Pa kako onda znaš?" "Znam."Opet su zašutjeli. Kiša je svejednako padala, odjeæa im je bila sasvim promoèena, Siniša je osjetio neugodan, ledeni curak kako mu se cijedi niz kralješnicu."Idemo nazad", rekao je. "Tko ih jebe." "Ma, jašta."76"Ako Albanci napadnu, mi nismo krivi."Zaputili su se natrag u karaulu i ponovno dugo nijedan od njih nije ništa rekao. Lobo se, izmoren trkom, sada lijeno vukao za njima."Tako je i moj amidža poludio kada je komšija bagerom is-kopo njegovu šljivu", oglasio se iznenada Hasan."I šta mu je napravio?" zainteresirao se Siniša. "Ispoèetka ništa."Harmonikaš je ponovno zašutio, a Siniša nije ništa pitao. Veæ je bio nauèio da Šišmiš nije èovjek kojega smiješ požurivati. Trebalo mu je malo vremena. Baš kao i, kako se èinilo, njegovom amidži."Dvije godine ga je èekao", nastavi Hasan napokon, nakon valjda punih pet minuta šutnje."I onda? Šta?" ne izdrži Siniša. "Onda ga je ubio." "Ma, daj?""Vilama", reèe Hasan jednostavno. "Kupio sijeno na jednoj njivi pokraj ceste, kad eto ti komšije Irfana. "Irfane", kaže, "dodi-der da te nešto priupitam.""Do karaule više ništa nisu rekli. Sa stabala se èulo kako pjevaju ptice, riði rep jedne lisice u neko je doba pred njima zama-kao u mokri grm lijeske. Proljeæe je sigurno nadiralo po svim frontovima, dani su postajali duži i topliji, izmicala je godina koju su dugovali domovini i sada se sasvim približio trenutak njihova povratka u civil, u vlastitu posteljinu i odjeæu, u živote koji su pripadali samo njima. Vrhovima èizama razmièuæi gnji-77lo lišæe, dok ga je drveni kundak automatske puške lupkao po stražnjici, Siniša se prvi put osjetio èudno nostalgiènim za besmislenim regrutskim mrcvarenjem. Nostalgija je bila nešto što je sada, još malo do svršetka vojnog roka, sebi mogao dopustiti. Ili mu se barem tako èinilo.Jer, Ljuba je, Hasan je tu bio u pravu, zaozbiljno naumio napraviti sranje. Poèelo je, doduše, nevino i zajebantski. Vratili su se u karaulu i našli ga gdje stoji na stolici pokraj ulaza i petlja oko crvenih slova od stiropora koja su pribadaèama bila prièvršæena na bijeloj stiropornoj ploèi. Svaka je vojna ustanova u SFRJ bila slièno ukrašena. Iz stiropora su se izrezivale i bojale parole poput "Druže Tito mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo" ili "Proleteri svih zemalja ujedinite se", a negdje su bili ambiciozniji pa bi skrojili državnu zastavu ili èak grb sa šest baklji u sredini i klasjem okolo.

Ovdje u njihovoj karauli nepoznati je neimar jednom napravio:ÈUVAJMO BRATSTVO I JEDINSTVOKAO ZJENICU OKA SVOGA.JOSIP BROZ TITOTaj je natpis Ljubomir Karanoviæ slovo po slovo bio skinuo i upravo kad su Siniša i Hasan mokri ušli u karaulu, završavao njegovo slaganje u novi, koji je glasio:ELEKTRIÈNI ORGAZAMSuvišna slova ležala su razbacana na podu oko stolice."Uao!" rekao je Siniša zadivljeno."Sta kažeš, doktore? Dopada ti se?" upitao je Ljuba Vrapèe."Sjajno!"78"Nedostajalo mi je L pa sam morao da odlomim jedno T iz TITO", kaže Ljuba silazeæi sa stolice i odmièuæi se nekoliko koraka da izdaljega promotri djelo."Tita si odlomio?" "Aha.""Pa ne primijeti se", reèe Siniša zagledavši se malo bolje u natpis."Jebi ga, ni ne srne da se primeti", lecne se Ljuba, osjetljiv na svoju umjetnost."Bravo, majstore!" pohvali ga Siniša."Hvala lepo!" zahvali Vrapèe. "OæeŠ malo?" reèe pružajuæi mu slinavu cigaretu koju je Siniša tek sada primijetio u njegovoj ruci."Èekaj...", reèe lijeènik oprezno, takvo nešto nije vidio još od prije vojske."Uzmi, uzmi", nutkao ga je Vrapèe veselo."Je li to ono što mislin da je?""Baš to, doktore.""Sereš!" kaže Siniša uzimajuæi džoint.Povuèe jedan muški dim i od blaženstva sklopi oèi gutajuæiga."Uuuu!" reèe "Dobar!"Vrapèe se blesavo zacereka."Èekaj, videæeš još. Meni su se noge odsekle od njega.""Glupane jedan, pa otkud ti ovo?"79"Jedan drug mi poslao dva grumenèiæa u pismu. Iz Francuske doneo. Tri granice je prešao s njim.""Tri granice i sad je doša na èetvrtu. Kako je svijet mali", zakljuèi Siniša zadovoljno."Marokanac!""Ko, tvoj drug?""Ma ne, kakav drug. Hašiš!""Živio prijateljski narod Maroka", proštenja Siniša pohlepno srèuæi smotku."Prijateljski nesvrstani narod Maroka", ispravi ga Ljuba. "Mislim da oni nisu u Nesvrstanima." "Onda obavezno moramo da ih primimo.""Šta vam je to?" upita Hasan koji je zbunjeno stajao sa strane."Droga!" reèe Ljuba dramatièno, kao da ga hoæe uplašiti. "Oæeš malo?""Oæu!" reèe Šišmiš odluèno, na iskreno zaprepaštenje i Siniše i Vrapèeta."Jebote, gde je ovo došlo", kaže Ljuba, "kad i narodnjaci duvaju."Siniša, sada veæ prilièno pod djelovanjem subsaharskog ekstrakta kanabisa, poène se imbecilno kesiti."Doktore, to ti nisam prièao", reèe Vrapèe gotovo se zagrc-nuvši dimom. "Jednom nas nekoliko duvalo u soliteru, u prizemlju pred liftom kod jednog drugara, kad u neko doba upali ti se svetio i izaðe neki njegov komšija, neki èièica od sto godi-80na, u papuèama, da baci ðubre. Gleda on nas kako duvamo i kaže: "Tako treba,

deco, tako smo mi u partizanima na ceo ba-taljon jednu cigaru delili."""Koje je to sranje tamo?" zaèuje se tada s druge strane hodnika glas poruènika Nada.Siniša, Ljuba i Hasan Šišmiš prestrašeno se okrenuše. "Skloni hašiš", prošapæe Siniša."Ma, daj, zajebi", kaže Ljuba tiho. "Kao da paor zna šta je to."Uistinu, kad im je prišao, oficir nije pokazao ni trun zanimanja za smotku u Vrapèetovoj ruci. Canabis sativa i proizvodi od nje u Jugoslaviji, a posebice u JNA, te su osamdeset pete još bili razmjerno nepoznat porok. Poruènikovu pozornost sasvim je zaokupio onaj ELEKTRIÈNI ORGAZAM, koji se koèoperio na zidu, na mjestu uèene sentencije najveæeg sina naših naroda i narodnosti."Šta je ovo, Karanoviæu?" upita on oštro, od prve nepogrešivo prepoznajuæi krivca."Pa, gledajte, druže poruènice", reèe Ljuba drsko uvlaèeæi dim iz džointa, "nešto sam razmišljao da treba da malo osvežimo parole u našem radnom prostoru, da ih malo, kako bi reko, osavremenimo, aktualizujemo.""Elektrièni orgazam", proèita Nad mraèno."To vam je jedan vokalno-instrumentalni sastav iz Beograda. Jako dobar. Evo, Sirišèeviæ može da potvrdi."Sirišèeviæ ozbiljnim kimanjem potvrdi navode druga Karano-viæa. Iza vrata spavaonice provirilo je nekoliko znatiželjnih glava.81"Sem toga, aktivni su u Savezu socijalistièke omladine, sviraju na radnim akcijama...", poène sada obijesno Ljuba Vrapèe izmišljati izvrsne politièke kvalifikacije beogradskoga vokalno-instrumentalnog sastava i vjerojatno bi im svima, od bubnjara do pjevaèa, zakaèio na prsa nekakav Orden zasluga za narod, da ga Nad nije prekinuo."Dosta!" reèe poruènik odrješito. "Sirišèeviè, Karanoviæ, obojica u moju kancelariju.""Mogu li se samo prisvuæ", zamoli Siniša, još mokar od pa-troliranja uz granicu."Ne može!""Prièuvaj mi ovo", kaže Ljuba Vrapèe tutnuvši džoint u ruke Hasanu Šišmišu, koji se polusklopljenih vjeða ljuljao na tabanima.Bila je to lijepa predstava. Nad, neobièno za njega, posve trijezan i razmjerno miroljubiv, a njih dvojica napušeni, usporeni i zbrkanih misli u stavu na mjestu voljno pred njegovim stolom. Komandir karaule neko ih je vrijeme samo gledao. Ali taj stari psihološki trik, koji kod èovjeka izaziva nelagodu i osjeæaj krivnje, ako je kod Ljube i Siniše ikad i proizveo nekakav uèinak, ovako drogirane samo ih je nasmijavao."Zašto mi to radite?" poèeo je napokon Nad.Sirišèeviè i Karanoviè nisu mu umjeli odgovoriti na ovo pitanje. Piljili su preda se, ne usuðujuæi se ni pogledati jedan u drugoga, da se ne bi poèeli smijati. Nad stoga prijeðe ... valjda je u nekakvim oficirskim priruènicima stajalo da tako treba ... na pojedinaèni pristup.82"Zašto, Sirišèevièu?"Sirišèeviè slegne ramenima da ne zna."Zašto, Karanovièu?""Šta?" upita Karanoviè."Šta šta?" vrati mu Nad bijesno."Šta šta šta!" reèe Ljuba Vrapèe veselo."Šta se glupiraš, pièka ti materina!" prasne Nad.Ljuba, kojega je, sreæom, hašiš uèinio vrlo pomirljivim, ništa ne reèe."E-le-ktri-èni orgazam", ponovi Nad prezirno, gotovo s gaðenjem. "Šta ti misliš, Karanovièu, šta da sutra, evo, recimo, doðe GINA i naðe to na zidu?"

"Ko da doðe?" zainteresira se Siniša."GINA", objasni mu Ljuba, "Generalna inspekcija Narodne armije.""Taèno, Karanovièu", potvrdi Nad. "Šta da doðe GINA i...""E, druže poruènice", prekine ga Vrapèe, "a je 1" znate kako se zove Vanredna generalna inspekcija Narodne armije?""Ne interesuje me, druže vojnice", reèe Nad grubo."VAGINA", reèe Ljuba vedro, ne obaziruæi se što to poruènika ne zanima."Karanovièu, pun mi je više kurac tvojih sranja!" oficir je sada bio sasvim popizdio. "A nemoj da misliš da èu ja to više da trpim. Ako misliš da si mangup koji èe sve da nas jebe, malo si se zajebo! Jer, kad ja uvatim da te guzim, neèeš više moèi da hodaš! Ti misliš da me poznaješ, a ja ti kažem da èeš tek da me83upoznaš! Kad te uvatim, razvaliæu te ko beba zveèku, budalo jedna!"Siniša krišom pogleda Vrapèeta. Ovaj je samo polako sklapao i otvarao oèi, umorno gledajuæi èasnika. Tada je pomislio da je to tupost od hašiša. Puno kasnije, meðutim, Sirišèeviæ èe shvatiti da je to bio mirni, ravnodušni gnjev u kojemu je Ljubi bilo sasvim svejedno što èe se dalje dogoditi."Požaliæeš dan kad si došao u moju karaulu!" nastavljao je Nað zapjenjeno. "Prebièu te kao kera! Cvilièeš da te pustim, majku ti jebem, a ja èu sve gore i gore da te gazim. Ti misliš, još mesec i po pa ko ga jebe! E, nije, tih mesec i po za tebe èe da bude strava i užas! Horor, razumeš?! Otac roðeni više neèe moèi da te prepozna! A sada marš napolje i sva ona slova da si vratio na svoje mesto. Ako ih za petnaest minuta ne naðem kako su bila, bolje da tebe ne naðem, Karanovièu! Mirno!"Siniša i Vrapèe se isprsiše."Ostav!"Vojnici opušteno ispružiše desnu nogu."Mirno!"Regruti se ponovno ukoèe."Postupi po nareðenju!""Razumem!" povikaše Ljuba i Siniša."Napolje!"Vojnici se uputiše prema izlazu."Ne ti, Sirišèevièu!" zaustavi oficir Sinišu.Ostali su u muènoj tišini nekoliko èasaka nakon što je Ljuba izašao izbjegavajuæi se pogledati.84"Pretjerali ste", rekao je Siniša.Nað je šutio gledajuæi u jednu toèku negdje na stolu."On nije loš", nastavi Siniša, "ako znate s njim. Morali bi bit malo popustljiviji. Mislim, i inaèe, ne samo s Karanoviæem. Ako mene pitate...""Niko te ništa ne pita", prekine ga komandir karaule. "Zakljuèaj vrata."Uslijedilo je sve kao i juèer. U neslužbenoj i nenapisanoj povijesti bolesti stajalo je da je sifilisom zaražen poruènik Imre Nað treæeg travnja 1985. primio drugo od dvadeset jednog cjepiva penicilina i dosta ga teško podnio."Imaš tešku ruku, Sirišèeviæu", prostenjao je podižuæi isprane sivomaslinaste gaæe.Puši kurac, pederu, rekao je Siniša u sebi. Onda se, izbjegavajuæi susret s Ljubom koji je doista vraæao onu parolu na zid, vratio u spavaonicu. Tamo su svi sjedili u tišini, slušajuæi Hasa-na Šišmiša, koji se izvalio na postelji sa svojom bijelom harmonikom na prsima i odsutno svirao nekakvu razl©mljenu, potpuno rastrojenu melodiju, tako drukèiju od onoga što je inaèe svirao. Siniša je, kada je postao svjestan što Hasan svira, pomislio kako je to baš èudno, to da kanabis ima potpuno zapravo jednak uèinak na glazbenike, bez obzira radilo se o Jerrvju Garciji iz Grateful Dead ili narodnjaèkoj zvijezdi

iz Podrinja.85šestBesmrtno Titovo djeloIz daljine se èuo jasan ton mjedenog zvona na vratu nekog ovna. Sunce je granulo nakon što je èitav juèerasnji,dan i dobar dio noæi kišilo, planina je sada lagano isparavala vlagu, mokro je lišæe blistalo. S grana bi se, ako bi ih dohvatio glavom ili ramenom, prosulo kao iz tuša. Lica obasjana radošæu, gotovo kao nekim zanosom, Lanišnik iz Novog Mesta ujutro je, prstiju uprljanih prhkim crnim humusom, donio nekoliko smeækastih smrèaka, prvih proljetnih gljiva, uputio ih u njihove stožaste smežurane klobuke i poslao u šumu da nadu još, što su nekolicina njih, dobro se sjeæajuæi delicija od vrganja i lisièica prošle jeseni, spremno poslušali. Tumarali su po šumi zamišljeno zu-reæi u tlo, vrhovima èizama razmièuæi suho lišæe, podsjeæajuæi pomalo na luðake koje je Siniša na praksi u psihijatrijskoj klinici viðao kako zamišljeno lutaju bolnièkim parkom.Štafeta mladosti, koju su jutros srdaèno ispratili mladi i graðani Skopja, od deset sati je meðu pionirima, omladincima i radnim ljudima Kosova, odjekivalo je u tišini èitavim krajem, s tranzistora koji je netko iznio u dvorište karaule. Na narodnom zboru u Ðeneraljan-koviæu Štafetu mladosti od svojih vršnjaka iz Makedonije preuzeli su86mladi Kosova. Burno pozdravljena poklicima "Tito! Tito!", Štafeta mladosti se zatim uputila prema Kaèaniku, a zatim su je pozdravili i pioniri i omladina Grlice, Doganovièa, Strpca, Brezovice i drugih naselja duž puta koji preko padina Sare vodi prema Prizrenu. Tu je Štafeti prireðen naroèito sveèan doèek. Nošena rukama mladih Kosova Štafeta mladosti èe u popodnevnim satima krenuti preko Zure, Vrbljice i Dra-gasa, do sela Brodosane, gde èe da prenoæi."Kako to Štafeta noæi?!" viknuo je netko iz šume. "Jebote, ko je stavi na spavanje?!""Predsednik opštine!" predložio je jedan. "Pokrije je æebe-tom, poljubi u èelo, ugasi svetio i Štafeta mladosti, umorna od trèanja ceo dan, odma" zaæori!""A jel" sanja?""Sanja druga Tita! Svaku noæ joj dolazi u san!""E, ljudi, ko sad otkad je Tito umro prima Štafetu!?""Kad je Tito umro?" javio se neki pametnjakoviæ kao zaprepašteno. "Zašto mene niko nije obavestio o tome?!""Telefon ti je bio zauzet!""Nema on telefon!""Ne, stvarno, ko sad prima Štafetu?"Nitko izgleda nije znao tko sada prima Štafetu mladosti. Siniša se na šumskoj stazi u jednom trenutku mimoišao s Ljubom Vrapèetom. Nisu se vidjeli još od juèerašnjeg raporta kod Nada. Siniša je bio malo posramljen što se tada nije stavio na njegovu stranu pa ga je izbjegavao, no Ljuba sada nije nièim pokazao da mu bilo što zamjera. Dapaèe, u prolazu mu je namignuo i prijateljski ga stisnuo za nadlakticu.87"Kako je, doktore?" "Okej", rekao je Siniša tiho.Predsednistvo SFRJ održalo je danas sednicu kojom je predsedavao predsednik Veselin Ðuranoviæ, èulo se iz tranzistora, U radu sednice uèestvovali su predsednici Predsednistva socijalistièkih republika, socijalistièkih autonomnih pokraj na te najviši funkcioneri Federacije. Na sed-nicije, kako je objavljeno, razmotrena informacija o opskbljivanju zemlje elektriènom energijom do 1990. godine i merama za uspemo obezbe-divanje elektriène energije za zadovoljavanje sve veæih potreba stanovništva i privrede.

Predsednistvo je, polazeæi od sadašnjeg stanja i buduæih potreba, upozorilo da možemo da budemo suoèeni sa deficitom elektriène energije..."U pièku materinu!" opsovao je netko ogorèeno. "Opet èe nam nabit redukcije struje.""Živeèemo kao sove!" dobacio je drugi i zahukao kao Indijanac."Moj æale, kad su ono zadnji put bile redukcije, s rudarskim šlemom hodao po gradu!""Sad znamo na koga si ti ispao tako pametan.""Lanišnik, je li ova dobra?""Baci to.""Je 1" otrovna?""Jeste.""Narode, našao sam otrovnu gljivu!" viknuo je regrut veselo."Daj je ovamo, "ocu da umrem!""I mi"oæemo da ti umreš!""Puši kurac!"U nastavku programa emitujemo reportažu iz selajoldiæ, zadnja posta Spionica, gdeje naša novinarka razgovarala sa sezdesetosmogodi-šnjim Fadilomjoldiæem, penzionisanim obuæarom, koji je i ove godine odluèio da iz svog sela pored Srebrenika u Bosni i Hercegovinipeske doðe do Beograda i"tamo se dvadeset petog maja, na Dedinju pokloni uspomeni na voljenog i nikad prežaljenog druga Tita."Druže Fadile, sta treba èovek da ima zajedno takvo putovanje - èvrstu veru u bratstvo i jedinstvo, odluènost da se sledi ideja socijalistièke i je, besmrtno delo kojim nas je drug Tito sve skupa zadužio? Staje najvažnije?" "Cipele:""Onaj Nad totalno poludio", poèeo je Siniša u neprilici razgovor s Ljubom, nikako se ne uspijevajuæi otresti osjeæaja krivnje."Samo malo, molim te!" prekinuo ga je Ljuba osluškujuæi radijski program.Siniša je to tada razumio kao da je Vrapèe ljut na njega, da ne želi razgovarati s njim i to mu pristojno daje do znanja pa je ušutio. Osjetio se malo jadnim kada je ovaj, uopæe ga ne primjeæujuæi, kao da mu je taj èas nešto palo na pamet, odjednom sasvim izgubio svako zanimanje za gljive i brzim se korakom uputio prema karauli. Tek koji sat, sat i pol kasnije, shvatio je istinski razlog Vrapèetove užurbanosti. Bio je u kuhinji u to vrijeme, sa skupinom vojnika koja je znatiželjno promatrala kako Lanišnik vješto sjecka skupljene smrèke, kada je požarni došao do njega."Doktore, poruènik te zove."Siniša ode do sudopera da opere ruke.89"Pa šta pereš ruke?" rekao je Vladika podrugljivo. "Nad ga zove, a on pere ruke.""Vladika, to se zove higijena", kazao je netko u Sinišinu obranu. "Ljudi inaèe peru ruke, neki èak i do nekoliko puta godišnje."Siniša je bez kucanja ušao u kancelariju i veæ po navici zakljuèao vrata za sobom, okrenuo se prema oficiru, otkopèao puceta na vojnièkoj bluzi, skinuo je i stavio preko naslona stolice da bude komotniji. Imre Nad, meðutim, èitavo to vrijeme nije se ni pomakao sa stolice. Namršteno je lupkao tintanom olovkom po stolu gledajuæi prazno negdje preda se. Siniša je strpljivo èekao da poruènik primijeti da je on u prostoriji."Sedi", reèe Nad iznenada."A neæemo...?""Sedi, sedi, nešto sam te drugo zvao."Siniša sjedne. Nad podigne glavu i pogleda ga zabrinuto."Ti si dobar s Karanoviæem?" upita."Pa onako... jesam."

"Kakav je on èovek?""Dobar. Kad ga upoznate, vidite da je...""Je 1" komunista?""Mislite, je li u Partiji? Ja mislim da ne... Zapravo, prilièno sam siguran da nije..." Sinišu je dosta zbunjivao ovaj razgovor."Je 1" drug?" upita sada Nad.90"Pa... ovaj... Kako to mislite?""Je li te ikad zajebo?""Mene?!""Da."" Karano viæ?""Da.""Nije.""A je 1" inaèe voli da zajebe?""Paaa...", otegne Siniša zamišljeno, "ne. U principu, ne.""Šta znaèi "u principu, ne"?""Ma, èekajte", reèe Siniša živèano, "o èemu uopæe razgovaramo?""Taj Karanoviæ..." poène Nad napaæenim glasom. "On "oæe da ga ja pustim da peške ide do Beograda na Titov grob."Siniša je bio tako zaprepašten da se zaboravio smijati."Malopre mi došao sa zahtevom da on "oæe da se pokloni besmrtnom Titovom delu, ideji socijalistièke revolucije, bratstvu i jedinstvu, poèeo da mi kenja... Mislim", prepadne se mladi èasnik kada je postao svjestan što je rekao, "nemoj da misliš da ja mislim da je to kenjanje, bratstvo i jedinstvo i to, nego mislim da me Karanoviæ kenja."Sirišèeviæ ozbiljno kimne da ga je shvatio."I sad ne znam šta da radim. Najpre sam poèeo lepo da mu objašnjavam da je sranje na granici i da mi je svaki èovek potreban ovde, ali on se zainatio. "Oæe u Beograd i gotovo. Da je nešto drugo, ja bi ga odjebo, ali on je ðubre. Zna koliko je to91nezgodno, mamu mu jebem. "Ko može vojniku da zabrani da ode da se pokloni na Titov grob!", kaže." Nad teško uzdahne. "Još æe da ispadne da ja ovde imam nešto protiv Tita.""Onda ga pustite", reèe Siniša."Kako da ga pustim!?" drekne poruènik oèajnim falsetom. "Jesi ti normalan?!""A onda ga nemojte pustiti", odgovori mu vojnik jednostavno."E, jebi ga. Ja te zovem da mi pomogneš, a ti..." "Pa šta da vam kažem?" Nad stane da razmisli."Reci mi", kaže, "šta misliš, je li on "oæe da me zajebe ili bi stvarno išao zbog Tita?"Siniša neodluèno slegne ramenima. "Znaèi, zajebo bi me", reèe Nað. "A ne znan, možda i ne bi.""Još jedna stvar mi je pala na pamet. On je iz Beograda", kaže poruènik. "Sta ti misliš, možda je on sve ovo izmislio da ode kuæi?""Pa da mu se ide kuæi, valjda bi izmislio nešto bolje od toga da ide pješke", reèe Siniša."Da, tu si u pravu", složi se poruènik razumno. "Koliko je to uopæe kilometara?" "Šta? Odavde do Beograda? Negde oko šesto." "O, jebote!" zaprepasti se Siniša.92"Ma, nije to neki veliki problem, raèunao sam. Do dvadeset petog maja ima još mesec i po dana i da svaki dan pešaèi oko petnaest kilometara, stigao bi on na vreme, pa i pre roka. Ali, nije u tome problem, nego..." ^""Oæe li vas zajebat?" "Da."

Siniša zastane da razmisli. Pod jedan, sasvim je nesumnjivo da Ljuba Vrapèe ovo nije smislio da bi se išao pokloniti Titovom grobu. Ako je veæ nije prezirao, bio je potpuno ravnodušan prema službenoj ideologiji. Da se hodoèasti u Pariz na posljednje poèivalište Jima Morrisona, takvo bi što još mogao razumjeti, ali ovo je iskljuèivalo svaki ozbiljan motiv. Ljuba se na više-dnevno pješaèenje do Kuæe cvijeæa na Dedinju, sasvim sigurno, odluèio samo da sjebe Nada. Poslužio se Titom, jer je znao da Nad neæe imati hrabrosti, kao što je valjda nijedan oficir ne bi imao, da ga odbije. Pod dva, Siniša ništa od toga ne smije reæi Naðu. Pod tri, trebao je nekako pomiriti dvije lojalnosti, onu veliku, iskrenu i prijateljsku lojalnost Ljubi Karanoviæu s daleko manje obvezujuæom lojalnosti Naðu. Prije nekoliko dana ne bi se nimalo dvoumio oko toga, ali neobièna zavjera koja ga je prekjuèer ujedinila s oficirom, uèinila je da mu ovaj postane gotovo simpatièan. Savezništvo u zatajenom sifilisu, pa i to da su spavali s istom ženom ... makar je, naravno, ovo drugo Naðu nepoznato ... sada se neoèekivano produživalo u novom sluèaju. Sto da uèini? Jedina moguænost koja se ovdje otvarala bila je da se po drevnom vojnièkom obièaju napravi blesav i slegne ramenima. Postojao je doduše još jedan, ponešto rafiniraniji oblik vojnièke imbecilnosti, da se po drevnom obièaju napraviš blesav, slegneš ramenima i prebaciš odgovornost na višu instanciju."Sto o ovome kažu vaši pretpostavljeni?"93"UStrugi?" "Da." "Nisam pitao.""Upitajte njih. Neka oni odluèe, pa kako bude. Ako nešto pode krivo, vi niste ni za što krivi.""Pa da, imaš pravo", kaže Nad. "Mislim, i meni je ta stvar pala na pamet, ali sam se pre toga hteo sa tobom da savetujem. Ostani tu", reèe birajuæi èetiri broja, "kad ovo resim, da obavimo i onu našu stvar... Halo!", prodere se on u bakelitnu slušalicu. "Halo, ovde poruènik Nad iz karaule, je li kapetan Mišoviæ tu negde!? Dajte, molim vas... Æao, Miško! Pa gde si, èoveèe?!... Evo, gura se nekako! Ti?... A jebem mu mater!... Ma, nek puši kurac!... Sranje, èoveèe!... Jede govna! Reci mu da jede govna!... Reci mu da sam mu ja rekao da jede govna!"Siniša je zurio u crni telefon, u tipsko upozorenje na njemu Pazi, neprijatelj sluša! i pomislio kako taj njihov neprijatelj, ma tko on bio, baš svakakve pizdarije mora slušati."E, slušaj, znaš zašto te zovem... Sta me jebeš, znam da ne znaš zašto te zovem, nego se to tako kaže... Jao, što si duhovit! Evo, pao sam sa stolice od smeha. Slušaj, imam ovde jednog vojnika koji bi hteo da ide peške u Beograd na Titov grob!... Jeste, hteo bi da pešaèi do Beograda!... E, Miško, nemoj... Ma, nije smešno! Uopšte nije smešno!... Èoveèe, na telefonu smo, svi živi mogu da nas èuju!... Pa jeste!... Da!... Da!... Ma, mislim, ja neæu da mu kažem da ne može. Ako ti "oæeš da mu kažeš... Eto, vidiš!... Ajde upitaj pa mi javi.... Važi! Ajde, èujemo se!... Æao!... "Oæu. Æao!"Nad pogleda Sinišu."Sad æe da nazove Ohrid da pita pukovnika Jovanoviæa. U pièku materinu, dokle æe ovo da ode!... E, ajmo mi sad onu našu stvar."Poruènik Nad, kao da se riješio neke velike brige, poletno ustane, izvadi onu vojnièku torbicu s injekcijama iz metalnog ormariæa pa poène otkopèavati hlaèe i onda, kao da mu taj èas palo na pamet koliko je to apsurdna situacija, stane."Jebote", kaže, "da nas sad neko vidi šta radimo." "Da", reèe Siniša, "bilo bi dosta nezgodno." "A da ti nisi peder?" upita poruènik veselo."Pa ne", reèe Siniša ozbiljno. "Dugo nisam bio s muškarcem i, pravo da vam kažem, nešto mi baš i ne fali.""Sereš?!" zaprepasti se Nad. Siniša se naceri.

"Znam da sereš", kaže poruènik malo kao neodluèno. "Mangup si ti!... Znaš", nastavi on razodijevajuæi se, "na Akademiji kad sam bio, u Beogradu, imali smo obièaj da preko vikenda idemo u park kod Manježa da bijemo pedere. To je jedno mesto gde se okupljaju. Došlo bi nas dva"est, tri"est pitomaca s palicama i bokserima i prebilo ih ko kerove. Jebote, da èuješ kako peder cvili kad ga bijes. Plaèu ko mala deca. Al" jednom naletimo na jednog od dva metra. Peder, jebote, ko bizon. Ovakvi mišiæi. Neki bilder. Jednom našem iz Makarske slomio ruku."Siniša je pripremio injekciju, a Nad mu se naguzio preko stola na trbuhu skupljajuæi krajeve košulje i potkošulje."Slušaj", kaže Imre, "trebaš mi opet da odeš kod mene kuæi."Sinišu trenutno preplavi takva radost da je poželio zavikati. Sreæom, oficir mu je bio okrenut leðima.9495"Poruèili su mi da je plata stigla", govori poruènik, "pa bi trebao neko da ode do kasarne. Ja æu da odavde nazovem i kažem da æeš ti da doðeš, nemaš nikakvih problema... Ali, znaš", upozori ga Imre, "nemoj po kafanama da mi se zaustavljaš, nego odma" ženi da mi pare odneseš.""Nemate brige", umiri ga vojnik."Jedno piæe možeš da popiješ.""Fala, niste tribali", kaže Sirišèeviæ smjerno."Neka, neka. Popij", velikodušno æe Nad. "A mogao bi i meni da kupiš jednu flašu.""Vinjak?""Jes... Au, mamu ti jebem!" zavapi oficir."Boli?""Boli u pièku materinu! Jesi li ti uopšte ikad davao injekcije, idiote jedan?""Pa baš i ne.""Vidi se.""Bilo bi vam puno lakše da se malo opustite.""Koja je to kurèeva sreæa, baš si na meni morao da se uèiš. Baš da meni doðe gušter od doktora.""Jebi ga, okolnosti", kaže Siniša. "Nisam ja htio da tako bude.""Ma, znam", reèe poruènik pomirljivo. "Možete se obuæi.""Èekaj, još æu malo ovako da ostanem. Da mi dupe malo da"ne", reèe poruènik gorko se nasmiješivši. "Jebem ti život",96reèe on iznenada nekako sjetno, "znaš zašto sam ja otišao na Vojnu akademiju?... Da pobegnem od žita. Moji gore u Vojvodini seju žito. Mi smo paori. Cale doduše radi li fabrici, ali imamo tog žita u tri pièke materine. Sa jednog kraja njive se ne vidi drugi kraj. Sranje, èoveèe! Svake godine iznova ti to moraš da oreš, da seješ, da žanješ ... Žetva je najgora, kad se digne prašina i one sitne, sitne ljuskice od zrna. Ne možeš da dišeš od toga. Pa si znojan i sve ti se zalepi po licu. A vruæina. Ogadi ti se naèisto. Hleb ti se ogadi, majke mi. Ja samo kad bi državni grb video, s onim žitom okolo, meni bi došlo da povratim. A posle... Kad te baci ovako negde, burazeru, ovako u planinu, jebeš mi mater, tri dana ne bi" silazio s kombajna, samo..."U taj èas zazvoni telefon."Molim", javi se poruènik pa u hipu, èim je èuo tko ga zove, ne razmišljajuæi da ga onaj s druge strane telefonske linije ne vidi, mehanièki skoèi na noge."Izvol"te, druže pukovnièe!... Jeste, ja sarnL. Da, ja sam zvao! Vojnik se javio da bi on hteo... Jeste, sam se javio!... Pa, sad, ne znam šta da vam kažem, nije baš primeran... Razumem..."Siniša je znatiželjno prisluškivao, zagledan u poruènikovu golu stražnjicu, dopola pokrivenu košuljom. Bilo je strašno smiješno vidjeti tako nekoga u

stavu mirno. Je li ono u Kvaki 22 bio slièan prizor?"Da, da... Razumem, druže pukovnièe!... Razumem!... Da ga oslobodim svih obaveza i pošaljem... U sredu ujutru... Razumem..."O, sranje, pomislio je Siniša."O, sranje", rekao je Nad spuštajuæi slušalicu."Sta je bilo?" upita Sirišèeviæ nedužno.97"Pukovnik Jovanoviæ. Ovo je on zvao, komandant garnizona u Ohridu. Znaš ga?""Ne, ja sam došao iz Skopja.""Bolesnik!" reèe Nad. "Ništa drugo ne radi nego sadi cveèe. Da mu vidiš kasarnu, sve puno cveæa kao u botanièkoj bašti. Èak i paunove ima. Majke mi!""Dobro, a šta kaže za ovo o Karanovièu?" nestrpljivo èe Sini-ša."Kaže da ga pošaljem u sredu ujutru, a on æe da zove televiziju da ga snime za emisiju Dozvolite da se obratimo"Siniša je bio zaprepašten."On bi dao dupeta samo da ga stave na televiziju", reèe poruènik oèajnim glasom. "Ali, boli me kurac! Ja nisam ništa kriv! Ti si svedok, ja ništa nisam kriv!"Regrutska je gamad skoro sve smrèke požderala dok je Siniša bio kod poruènika. Kada je ušao u trpezariju sjedili su smiješeæi se, masni oko usta, a u velikoj tavi od rostfraja na sredini stola bilo je još samo nekoliko zalogaja kajgane s gljivama i, da je samo dvije sekunde kasnije došao, Hasan bi i to pokupio."Stani, sestru ti jebem!" dreknuo je Siniša. "Odloži oružje, ruke uvis!"Zaustavio se iznad stola razoèarano gledajuæi ostatke jela."Pa, pièka mu materina", rekao je, "i to mi je neko drugarstvo i bratstvo i jedinstvo. Vi ste kao neka vojska. Mrš! Ne srni vas èovik minutu jednu ostavit, a da vi ne napravite neko sranje."98Kajgana je bila izvanredna. Završivši s jelom^vojska je zadovoljno pripaljivala cigarete. Iz kuhinje je zamirisala kava."Lanišnik, položio si!" rekao je Siniša guštajuæi. "Moreš se udat.""Lanišnik, udaj se za mene", kazao je netko. "Moraš da poèneš da pereš noge", reèe Lanišnik. "Sve za tebe, draga." "Ljubo, nastavi s prièom", zamolio je netko."Èekaj, doktor nije bio ovde, da njemu isprièam ispoèetka", kaže Ljuba. "Doktore, moj deda rudar, prièao sam ti o njemu."Siniša kimne. Poprilièno je, doduše, bio siguran da mu Ljuba Vrapèe nikada nije prièao o svom djedu rudaru, dvojio je da je reèeni uopæe i postojao, no u Ljubinim pripovijestima takve pojedinosti nikada nisu bile osobito važne."Moj deda Milan, rudar, bog da mu duši prosti, èetr"es"sedme kopa u svojoj jami u rudniku pored Bora", prièao je Ljuba. "Lupa on krampom, lupa na hiljadu i po metara pod zemljom, kad u jednom èasu udari malo jaèe, odlomi se komad stene i mlaz danjeg svetla kroz jednu malecnu rupicu tamo gde je iskopao probije unutra u rudnik.""Na hiljadu i po metara pod zemljom!?""Jeste.""Ne može to!""Èekaj da ti isprièam. Naravno da ne može, to je i moj deda pomislio. Koji je ovo ðavo, misli on, i uvati da dalje kopa, ona se rupa širi, svež vazduh ulazi u jamu, sad se veæ èuje i kako cvrkuæu ptice, vidi se kao neko stablo tamo napolju..."99"Jebote, kako izmišlja!""Daj, pusti èovjeka da prièa!" pobuni se Vladika."Proširi on tu rupu i izaðe, kad, šta vidi, njegovo selo u daljini. Samo što je jutros, kada je ušao u rudnik, padao sneg, a sad je lep sunèan proletnji

dan, sve procvetalo...""Jutros snijeg, a sad procvjetalo?!" pobuni se sada i Siniša."Èekaj... Izašao dakle moj deda Milan iz rudarskog okna na hiljadu i po metara pod zemljom i vidi svoje selo tamo u daljini. Ptice pevaju, pèele zuje oko njega, lep proletnji dan. Uputi se on drumom. I ide on tako drumom i vidi kako mu u susret ide njegov komšija Stevan. "O, Stevane", kaže moj deda. "O, Mila-ne, pa jesi li to ti, pobogu, èoveèe?" pita ga Stevan. "A ko æe da bude nego ja?" "Pa kad si izašo iz zatvora?" "Ja?!" zaèudi se moj deda. "Kad sam ja to bio u zatvoru?" kaže. "Kako kad si bio u zatvoru", kaže Stevan, "pa ima i dve godine kako su te zatvorili." Tu moj deda vidi da je nešto sumnjivo. Promrmlja on nešto Stevanu, pozdravi se s njim i krene dalje. Ide on prema selu, sve su mu bliže prve kuæe, kad, šta vidi - "Smrt Staljinu!" piše na jednoj kuæi. Kako to "Smrt Staljinu", misli moj deda, pa Staljin je naš najveæi saveznik i prijatelj. "O, Milane", vièe mu neka žena s nekog prozora, "jesi li se to vratio iz zatvora?" I tu ti se moj deda prepadne i poène da beži."U savršenoj tišini u trpezariji karaule èulo se samo srkanje vrele kave. Siniša se obazre po licima vojnika. Svi su se smiješili u išèekivanju poante, samo je Vladika, èini se, bio iskreno prestravljen Ljubinom prièom."Trèi on kroz selo kao bez duše", prièao je Ljuba, "i vidi, sve je isto, samo se promenile parole na zidovima. Doðe on tako do kafane. Nigde nikoga. Samo je neko na jednom stolu pred kafa-100nom ostavio Politiku. Uzme on novine, a tamo na prvoj strani piše: "Sovjetski Savez izdao je temelje socijalizma". Pogleda on datum na novinama, a gore stoji 12. maja 1950."Ljuba ovdje zastane i sve ih pobjedonosno pogleda. "Ne kontam", prizna Hasan."Moj deda Milan je kroz onu rupu na hiljadu i po metara pod zemljom ušao u buduænost. Došao je u svoje selo tri godine posle, nakon Rezolucije Informbiroa. Kada smo veæ bili raskrstili sa Staljinom!""Jebote!" prošapæe Siniša tobože zaprepašteno."I stoji moj deda Milan tako s tim novinama, ruke mu se tresu, kad iz kafane izaðe gazda Radojica i kaže: "O, Milane, jesi li to iz zatvora izašao?" A moj deda mu ništa ne reèe, nego ponovno poène da beži. Trèi on nazad kroz selo, pa onom džadom kroz polje, otrèi do rudnika, provuèe se nazad kroz onu rupu, uðe u okno pa sve spotièuæi se nastavi da trèi hodnicima i onda u jednom èasu padne, udari glavom u neki kamen i padne u nesvest. Kasnije, budi se on iz nesvesti i vidi lica svojih drugova iznad sebe i prvo što im budala kaže je: "Ljudi, Staljin je sranje!" I, naravno, šta se desi?...", Ljuba ponovno napravi dramatsku stanku pa reèe: "Zbog te izjave ga bace u æorku.""Bacili su ga u zatvor zbog onoga što je vidio u buduænosti?" "Da.""Èekaj", upita Lanišnik, "a kako ga nisu pustili iz zatvora kada smo prekinuli sa Sovjetskim Savezom?""Pa zaboravili na njega", kaže Ljuba Vrapèe. "Ko te jebe kad si u zatvoru. Zaðubrio on èitavih deset godina tamo.""Je li to sve istina?" upitao je tada Vladika tihim glasom.101¦*o*¦*"Èuj", upitao je Siniša Ljubu malo kasnije, kada su ostali nasamo, "jesi li ti normalan, ti zbilja misliš pješaèit do Beograda?""Otkud ti to znaš?""Nad mi je rekao."Ljuba se zagonetno nasmiješi."Bio sam kod njega u kancelariji kad je zvao pukovnik Jo-vanoviæ iz Ohrida. Hoæe te snimit za Dozvolite da se obratimo.""Super!" kazao je Ljuba Vrapèe oduševljeno. "Ma, daj", kaže Siniša, "koja ti je to fora?"

A Ljuba ga pogleda i u jednom trenutku, èinilo se, kao da je htio nešto reæi, a onda odustane i upita:"Otkad si ti tako dobar s Naðem?""Paaa", zbuni se Siniša, "nisam baš nešto posebno dobar, sluèajno sam bio s njim kad je Jovanoviæ zvao.""A je 1?" kaže Ljuba. "A šta se onda svaki dan zakljuèavaš s njim tamo u kancelariji."Sada Siniša nije znao što bi kazao. Zateklo ga je malo da je njegovo zakljuèavanje s oficirom uopæe primijeæeno."Prièat æu ti o tome jednog dana", reèe."Ajde, doktore", reèe Ljuba, "baš æemo imati o èemu da prièamo."sedamJohn Lennon i Yoko OnoÈinovnica s visokom staromodnom punðom kakva se nosila u doba njezine mladosti, obješenih obraza ponešto nalik buldogu, s izrazom skamenjene zlovolje i neke uvrijeðene odsutnosti na licu, u jednom uredu u administrativnoj zgradi struske kasarne svojim pjegavim staraèkim prstima naèièkanim prstenjem izbrojila mu je Naðevu plaæu gotovo ga i ne pogledavši. Dio je bio u šušketavim, èistim i glatkim, tek štampanim ružièastim banknotama od pet tisuæa, najveæe nominacije dotad, s Titovim poluprofilom na lijevoj strani, koje je tih dana upravo bila pustila u optjecaj Narodna banka Jugoslavije. Siniša ih je baš tu prvi put vidio. Inflacija je nezaustavljivo gomilala ništice na novcu; za koju godinu za tu banknotu nisi više mogao ni kutiju cigareta kupiti, a nešto kasnije dodat æe joj još šest nula, no toga travanjskog dana 1985. bile su to velike pare, koje je Siniša brižljivo savio i zakopèao u džepu na prsima."Tu se potpiši", rekla je žena. "Koga da potpišem?" "Baš me briga."102103Bile su to nekakve bezvoljne godine, te osamdesete, trome i bez strasti, bez gnjeva ili ushita. Poslije Titove smrti postajalo je sve oèitije da se sve potrošilo, premda bi se samo rijetki odvažili to javno kazati. Vozili su na zadnjim parama ideološkog benzina. Bezglasno propadajuæi u nestašicama kave, redukcijama struje i sveproždiruæoj inflaciji, još su samo po navici slavili obljetnice slavnih bitaka. Siniša to tada nije puno šljivio. U dvadeset šestoj brinule su ga zapravo jedino njegove uzaludne erekcije. U kantini kasarne poèastio se kavom na poruènikov raèun, a onda je naišao Esad pa je zovnuo piæe i za njega. Stajali su nalakæeni na jednom od šankova poredanih po sredini velike prostorije, gledajuæi oficire koji su, raspoloženi zbog svojih plaæa, razmetljivo zvali stalno nove runde."Doktore, uzmi dapopiješ nešto!"Siniša se po navici okrenuo, no ponuda je bila za Esada. Nekakav major s brkovima. Majori, primijetio je, vrlo èesto nose brkove, kao da na svoj napredak od kapetana prve klase, od èetiri zvjezdice uokvirene jednom zlatnom niti, do majora, jedne zvjezdice s dvije zlatne niti, upozoravaju i uredno poštuca-nim dlakama pod nosom. Što o tome kaže Pravilo službe, smiju li uopæe, upitao se Siniša, oficiri niži od èina majora nositi brkove?"Ne bih, hvala. Drugi put", otklonio je uljudno Esad major-ovu ponudu."Coveèe, uzmi dok još imam para." "Neka, ne treba.""Jelena, daj doktoru i njegovom drugaru još jednom ovo što su imali", neumoljiv je bio èasnik."Koja si ti pizda", rekao je u pola glasa Siniša zavidno. "Oficiri te èašæavaju!"1"Dobro, ne èaste me baš svi", rekao je Rešidbegoviæ. "Doði malo..."Siniša se povjerljivo primakao preko šanka.

"Taj major, nemoj ga gledat da ne skonta da o njemu govorimo. On i ova u kantini, ova Jelena koju je sad zovnuo, su imali jednu malu avanturu. Mislim, njemu je bila avantura, jer je drug major oženjen i ima troje djece, a drugarica Jelena je naravno..." ."Ona je htjela ozbiljno.""Eto, šta ti je èovjek intelektualac", pohvalio ga je Esad. "I tako su se oni tucali, sve dok ona, sluèajno ili ne, nije ostala noseæa.""Sranje!""Totalno! Drug major se usro ko grlica. Pa se meni obratio, samo što mi nije plakao, ako bi" mogao da mu pomognem. Znaš veæ na šta mislim... Zato me sad i èasti.""Èekaj..." zaprepasti se Siniša. "Ti si...?!"Esad se samozadovoljno nasmiješi i kimne."Napravio si abortus?!"Esad potvrdno sklopi oèi."Di?!""Pa u ambulanti.""U vojnièkoj ambulanti si napravio abortus?!""Ej, tiše malo."Zamuknuše naèas jer je kantinerka donijela piæa za njih. Siniša je krišom promotri. Bila je negdje blizu tridesetih, s blajha-104105nim kovrèama koje su joj padale na lijepo lice, èvrstog tijela nabijena u svijetloplavoj kuti, veè pomalo na rubu debljanja. Mogao si toèno vidjeti zašto joj je stalo da se što prije uda."Covièe, pa to je za otiè na robiju", prošaptao je Siniša užasnuto kada se odmakla. "I da ti više nikad ne dozvole praksu."Rešidbegoviè slegne ramenima, tobože kao da se isprièava. "E, jesi hadžija!" reèe Siniša zadivljeno."Pa, da znaš, i ja sam sam sebi to rekao", prizna Esad skromno. "E, a znaš šta, da ti i to isprièam... Kad smo ono obavili, znaš veè... Nisam je morao obrijati.""Ne razumin.""Mislim, za abortus, nisam morao...""Sereš?!""Majke mi!""Izmislio si", pobuni se Siniša. "Sve si izmislio, pièko!""Tita mi!" zakune se ponovno Rešidbegoviè. "Drug major tražio od nje da se brije.""Perverznjak.""Ma, nije", naceri se Esad, "nego znaš kako su ti oficiri opsjednuti brijanjem. Svaki dan tjeraju regrute da se briju, pa onda malo izgube mjeru."Siniša se zagleda u kolegu, pokušavajuæi proniknuti što je od onoga što mu je isprièao istina. Esad je zadovoljno otpuhivao dim od cigarete."A znaš", kaže, "nisu više skupa. Nije mu mogla oprostit onaj abortus."106"Moga san i mislit", reèe Siniša."Ali se ona još uvijek brije", nastavi Esad mirnim, naoko nezinteresiranim glasom.Siniša zastane da razmisli što je Rešidbegoviè s ovim htio kazati, a onda ulovi kako je kantinerka, s pladnjem pièa na ramenu, u prolazu namignula mladom Sarajliji i kako je on namignuo njoj. Pogleda Esada, a ovaj podigne obrve kao da ga pita što mu nije jasno. Nasmiješiše se veselo jedan drugome."Jebi ga", reèe Esad kao da se isprièava, "da vidiš taj lijepi pubis, i ti bi to tražio od nje."

"Mrs, stoko!" prokune ga Siniša nježno."Nego, slušaj", uozbilji se sada Bosanac. "Ako hoèeš, sad ti mogu dat extencillina.""Neka, dobro je", reèe Sirišèeviè, "i s penicilinom se skroz dobro snalazim.""Tako sam i mislio." r#¦¦*#¦Bio je topao proljetni dan. Ovdje u dolini još se jasnije vidjelo da je zima iza njih. Prošao je preko tržnice gledajuæi nizove zemljanih posuda koje su lonèari poslagali po tezgama, pa sjajne sjekire, motike, srpove i drugi alat nasaðen na držala od uglaèanog bijelog drva, pa æilime, valjda èitave hektare vunenog tkanja, koji su se šarenili uokolo, pa staklene sanduke slanih koštica, lješnjaka, kikirikija i leblebija u izlozima prodavaèa sjemenki, pa nakit, uglavnom velike, razmetljive komade prstenja i ogrlica u siæušnim zlatarnicama, pa kolaèe u slastièarnicama, pravilne rombove baklava koje su se sjajile od šerbeta i bijele107visoke šampite malo naherene od vruæine, pa æevape, ražnjiæe, kobasice i pljeskavice, svu tu mirisnu hranu s roštilja koja se s porcijama zapeèenog graha tetovca blagovala na stolovima pod razlistalim lipama. Probijao se kroz gužvu tog buènog pazara na kojemu su se susrele razlièite civilizacije i stoljeæa, gdje se turski ili tajlandski elektronièki bofl nudio pokraj alatki ili posuda što se nije promijenilo valjda još od prapovijesnih vremena. Nekoliko musavih Ciganèiæa plesalo je breakdance okretno se bacakajuæi na rasloženim kartonskim kutijama nasred kaldrme, a prolaznici, neki tihi, pogrbljeni muškarci u džemperima, sivim sakoima s nekakvim znaèkicama na reverima i okruglim bijelim kapicama ako su bili Albanci, uljudno su se razmicali oko njih kao rijeèna struja oko kamena nasred matice. Siniša je zastao kod rasplesanih romskih malodobnika, a onda kod šibi-cara koji je na prljavom ruèniku na tlu prevrtao kutijice, ma-meæi naivce i strepeæi od milicijske patrole. Znojio se u suknenoj uniformi. S minareta se u podne zaèulo otegnuto hodžino zapje-vanje.Otezao je s odlaskom Mirjani Nad. Premda je htio upravo otrèati do njezina stana, potiskivao je svoju žudnju, jer mu se sviðala uznemirenost tijela, bilo je ugodno slušati vlastito srce, krv koja je èvrsto tukla od želje, pa je disciplinirano, vojnièki pružao nogu ispred noge, a u jednom je èasu, sasvim nesvjesno, poèeo i brojati, kao na maršu: lijeva... dva... tri... èetiri... lijeva... dva... tri... èetiri... od èega je potonuo u odsutnost, i najednom, gotovo i nesvjesno, prije nego je mislio doæi, našao se pred njezinom zgradom. Zastao je gledajuæi prozore, tražeæi onaj njezin, a onda ju je vidio na trenutak kako je prošla iza stakla i u jednom kratkom trenutku ostao bez zraka od tog prizora."Siniša je", rekao je u interfon. "Koji Siniša?" upitala je žena.108Bilo je to kao šamar."Siniša Sirišèeviæ iz karaule.""A ti si. Jao, izvini! Gurni vrata."Penjao se stubama uvrijeðen i razoèaran što ga se nije odmah sjetila, trudeæi se sada sasvim ugušiti svoju požudu. Nek bude što bude, rekao je u sebi turobno. Ali, njezino nasmijano lice na odškrinutim vratima rastjeralo je svaku malodušnost."Upadaj!" rekla je šaptom, zavjerenièki.Ušao je i ukipio se iza vrata ne znajuæi što sada slijedi. Ona je zakljuèala. On je još stajao kao bena. Od njezine prisutnosti iza leda naježila mu se koža na vratu."Donio san poruènikovu plaæu", rekao je skidajuæi kapu.Mirjana Nað je prošla oko njega, taknuvši mu lagano lakat, i stala pred

njegovim licem gledajuæi ga ispitivaèki."Donio san poruènikovu plaæu", ponovio je Siniša debilno."Èula sam te i prvi put kad si to rekao", kazala je poruèniko-vica podrugljivo."Okej", rekao je Siniša, ne znajuæi zašto je to rekao."A ti si baš dobar sa tim svojim poruènikom, kada te on stalno šalje", rekla je Mirjana ironièno.Sirišèeviæ je pametno zakljuèio da mu je bolje šutjeti."Ti si sigurno neki primeran vojnik", nastavila ga je bockati djevojka."Pa nisam baš", kazao je Siniša. "Nisi primeran?""Ne."109"Onda si zloæa", rekla je Mirjana izazivaèki. "Jesi li ti jedna zloæa, a?"Siniša, ne mogavši se više savladavati, krene rukom prema njezinoj glavi."Ej!" pobuni se Mirjana Nad, izmaknuvši se. "Kud si navro ko sivonja?!""Oprosti", reèe regrut zbunjeno.A Mirjana stane i pogleda ga veselo."Oprosti", ponovi za njim podsmješljivo, a onda tihim, izazivaèkim glasom reèe: "Koja si ti beba."Siniša nije znao kako da ovo shvati. Priðe joj i zagrli je, èvrsto, da ona vidi da on nije beba, a Mirjana Nad mu se prepusti, požudno gurajuæi jezik u njegova usta. Mirisao je šampon od jabuke u njezinim riðim pramenovima, sitnim poljupcima pokrivajuæi njezine oèi, èelo, vrat, uho..."Mmmm!" zamumljala je djevojka zadovoljno.Vojnik spusti ruku s leda na njezinu stražnjicu, ali ona ga zaustavi. Èvrsto držeæi èlanke njegovih ruku u svojim rukama odmakne se i pogleda ga ozbiljno."Toliko sam mislila o tebi", rekla je Mirjana. "Pa i ja sam mislio o tebi", rekao je Siniša. Sto je, kad bolje promisli, bila istina."O èemu si razmišljao?" upitala je supruga poruènika Nada. "O tome kako æeš da me povališ?"Pa i to je uglavnom bila istina, složio se vojnik u sebi. ""Ajde, priznaj."110Nisam lud, rekao je Siniša u sebi.""Ajde, priznaj, neæu ti ništa", ustrajna je bila Mirjana."Ma, daj...", rekao je Siniša."Sta, ma, daj?""A kako to da ti"\ rekao je Siniša lukavo, "ako si toliko mislila o meni, maloprije kada sam ti se javio na interfon, nisi odmah znala ko je?""Kako okreæeš stvar u svoju korist", rekla je Mirjana smješkajuæi se. "Napad je najbolja odbrana, je li?""Pa ne znan baš ko je koga ovde prvi poèeo napadat.""Ma nemoj?""Marnoj.""E, pa da znaš, kada o napadanju prièamo, još ja nisam ni poèela."""Oæeš me upozorit kad poèneš?""Neæe ti trebati upozorenje", rekla je Mirjana otkopèavajuæi najgornje dugme njegove vojnièke bluze. "Kad se to desi, sam æeš shvatiti... Mislim", nacerila mu se veselo, "završio si fakultet pa verujem da si toliko pametan da æeš moæi da shvatiš."Siniša pode rukama prema njezinom struku, ali se ona ponovno izmakne."Ništa ne diraj", kaže. "Idemo polako, nigde nam se ne žuri."Svojim dugim mršavim prstima vješto mu je raskopèala bluzu, a onda je uhvatila za revere, spustila niz ruke do lakata i pogledala ga u oèi."Moj si", rekla je.111Regrut se, ruku sputanih polusvuèenom jaknom, stresao od žudnje i ponovno

krenuo da æe je poljubiti, ali ona je ponovno izbjegla njegove usne."Miruj", prošaptala je. "Umiri se, Dalmatinac."Ostavivši bluzu dohvatila se njegove košulje, sada ipak ponešto šeprtljavo od želje, pa je otkinula jedno puce."E, jebi ga.""Poslije mi ga možeš zašit", kazao je Siniša."Zašij ga sam. Nisam ja ovde da ti šijem dugmad", rekla je Mirjana. "Šivanje dugmadi, dragi moj, doðe posle", govorila je odsutno prelazeæi dlanom po njegovim prsima, gladeæi bijelu majicu koju je Siniša, baš zbog ovoga, jutros èistu odjenuo. "Ako ikad doðemo do tog posle", kazala je poruènikovica zamišljeno.Siniša nije imao vremena razmisliti o tome što je upravo rekla, jer mu je tada napokon dopustila da je opet poljubi."Zatvori oèi kad me ljubiš", upozorila ga je. "Ne volim kad me ljubiš otvorenih oèiju.""Kako znaš da su moje otvorene, ako su tvoje zatvorene?""Ne prièaj gluposti."Ljubili su se nekoliko èasaka, a onda se ona opet odmakla."Šta ja ovo radim", rekla je zadihano. "Ja uopšte nisam svesna šta radim."Stala je nasred sobe pa u nekom Siniši nejasnom oèaju koji se miješao sa željom uhvatila rastezati majicu trenirke. Kao da je zarobljena u toj pamuènoj trenirci, kao nekakav Houdini koji se hoæe iskobeljati iz okova, tako je to izgledalo. Onda pogleda vojnika pa krene prema njegovu licu sa široko raširenim prstima.112"Ti...", reèe zabijajuæi mu nokte u obraze, "ti... ti... ti... ðubre jedno!""Mirjana...""Æuti. Samo æuti. Dobro je."I tada, nakon onog neuraèunljivog ispada, s neobiènom sa-branošæu skinula mu je bluzu i košulju, majicu, ljubeæi ga po prsima raskopèala mu je remen, pa hlaèe, sagnula se da mu odveže cipele pa skinula i njih, èarape takoðer, povukla mu je hlaèe do èlanaka, a Siniša je samo stajao ispunjen pohotom, nejasnom krivnjom i... ljubavlju. Uistinu, gledajuæi tu lijepu sitnu djevojku kako sklopljenih oèiju stoji pred njim, uoèavajuæi sitno podrhtavanje njezinih usnica, tog sunèanog travanjskog dana 1985. pomislio je kako s njom želi provesti ostatak života i neæe biti sretan sve dok ona ne bude sretna."Sad ti mene skini", rekla je Mirjana Nað promuklo.I on ju je skinuo, trudeæi se da to obavi barem približno onako poneseno kako je ona to uèinila. Povukao joj je majicu preko glave, i laganu bijelu majicu s naramenicama, dodirnuo njezine naježurene sise, kleknuo i spustio joj donji dio trenirke. Skidajuæi gaæice poljubio je kovrèe njezina krila, šiljatim jezikom dodirnuo vlažno ružièasto meso skriveno meðu dlaèicama, a ona ga je zgrabila za kosu i podigla."Neæu ovako", kazala je. "Oæu da se okupamo." Uzela ga je za ruke i povela prema kupaonici. "Ovako goli parimo Lennon i Yoko Ono", rekao je Siniša. Djevojka ga je pogledala, oèito ne razumjevši što je rekao. "Izgledamo kao John Lennon i Yoko Ono."113Ako je sada razumjela, nije u tome nalazila ništa zabavno. Ušli su u malenu kupaonicu. Dok je ona namještala toplu vodu, on je gledao oštri hrbat njezine kralježnice, èvrstu okruglu stražnjicu i crnu sjenu spolovila u tjesnacu bedrenih mišiæa. Prošli put sve je nekako prošlo u bunilu i to tijelo mu je ostalo samo u bljescima nekih slièica koje nikako nije mogao složiti u cjelinu. Sada je dobro sve vidio i svidjelo mu se što je vidio. Njezine skladne vretenaste udove, ni predugaèke ni prekratke, malena stopala, mlijeènobijelu put bez ožiljaka i mrlja...

"Ej!", zovnula ga je poslije, kada su se veæ tuširali. "Molin?""Šaraj malo okolo, majstore. Ima veæ pet minuta kako me sapunaš po sisama.""Oprosti, zanija san se."Nasmijala se grleno, zabacivši glavu i otkrivajuæi bijele zdrave zube. Onda se i on poèeo cerekati. Prskali su uokolo, èupavi svijetloplavi sag pokraj kade bio je sasvim promoèen i potamnio od vode."Uhhhhh.""Kaži?""Dobro to radiš.""Nije ovo ništa. Da vidiš šta sve devojke nauèe na takmièenjima folklornih grupa.""Da san to zna", rekao je Siniša tobože ogorèeno, "ne bi" ja iša na veslanje.""Veslanje", rekla je Mirjana posprdno.Potom su ponovno otišli u sobu, gdje je on morao saèekati da ona razvuèe trosjed i prekrije ga plahtom. Nije htjela brzopleti114snošaj kao prošli put, nego je požudu nakratko potisnula svojom ženskom potrebom za redom, èistoæom i komforom. Ni u neèemu ovako nedoliènom nije ju napuštao osjeæaj za doliènost. Onda ga je oborila na ležaj i zajahala, okretno vrteæi bokovima istreniranim višegodišnjim plesanjem kola, tih tradicionalnih rituala zavoðenja što su stoljeæima tancala na gumnima naših naroda i narodnosti, a Siniša je, možda i više nego u slasti koja mu se širila iz prepona, uživao gledajuæi koliko je predana i slobodna u svojoj putenosti. Kako je zadovoljno dahtala nabijajuæi se najprije polako i kao ispitivaèki, a onda sve brže, sve do klimaksa koji je naslutio u sitnim potresima njezine karlice."Tu sam", rekla je."Daj, ljubavi", ohrabrio ju je Siniša."Doði sa mnom.""Neæu.""Dooodiii", zacvilila je."Neæu.""Stoko!" rekla je ogorèeno, a onda se sva zgrèila, zajeèala nekoliko puta boreæi se za zrak, a onda svršila s dugim, drhtavim: "Uuuuuu!"Onda se on popeo na nju uhvativši je nogama ispod koljena. Sada je bio red na nju da gledala njega i smiješi se njegovoj nemoæi. Uspuhani i znojni, cerili su se sretno licem u lice."Jesi blizu?" upitala ga je. "Blizu èega?" "Nemoj da se foliraš."Bio je blizu. Sasvim blizu, sve bliže, i bliže, i bliže... a onda je tisuæe svjetlaca prasnulo u tami iza sklopljenih kapaka.115"Vadi ga!" povikala je djevojka trezveno. "Vadi ga napolje, konju jedan!"Sa svim onim jadnim ostacima razuma koje je u tom èasu mogao sabrati, izvukao se iz nje i prosuo po njezinu trbuhu.Ležali su jedno pokraj drugog. Ona je glavu mazno zavukla u njegovo pazuho. On ju je jednom rukom dirao po kosi, a drugom zapali cigaretu. Oblaci nošeni vjetrom povremeno su zasti-rali sunce, pa bi u jednom èasu bili u hladnoj sjeni, a veæ èasak kasnije zaslijepljeni žutom svjetlošæu proljetnog popodneva. Iz nekog se stana najednom zaèuo zvuk bušilice. Žena je nemoæno pogledala u plafon."Ceo dan nešto buše i razbijaju", rekla je. "Nismo se ni uselili, a oni veæ ruše i pregraðuju. Neki dan su na sastanku kuænog saveta tražili da im se dozvoli da probijaju nove prozore.""Pa jesu li im dali?""Videæe, kažu, da li se slaže sa planom zgrade.""A možda im je i bolje bez prozora", kazao je Siniša. "Da ih promaja ne

ubije.""Sta æe biti sa nama?" upitala je tada Mirjana tiho. "Ne znam", rekao je vojnik. Onda su još malo šutjeli."Glupo je to", poèela je ona napokon, ponešto odsutno, "kad si devojèica, sve vodi toj prokletoj udaji. Valjda još i ne proho-daš, kad poènu da skupljaju posteljinu i peskire za tvoj miraz. I posle, kada doðu neke godine, malo-pomalo još samo o tome prièaju. Ta je li ti, dete, misliš da se udaješ... Ja sam u tvojim godinama veæ bila udata za tvog oca, a ti tako neozbiljna...116Proæi æe ti život, Mirjana, a ostaæeš sama..." i sve tako u tom stilu. Kad sam otišla u Beograd da studiram, moji nisu skoro ni pitali kako mi ide škola, da li dajem ispite, nego sve "kako je Imre?", "je li se slažete?"..., a jednom, kada smo se nešto posvaðali, gore nego da sam pala godinu. Cale mi napisao pismo na pet strana da budem pametna i gledam šta radim. A posle, kada sam odluèila da prekinem studij i udam se, mislila sam da æe mi zvocati. Ama, jok, èoveèe! Ništa!..."Siniša, meðutim, gotovo da je nije ni slušao. Ugasio je cigaretu u pepeljari na podu pokraj trosjeda, pogledao njihova tijela u hrpi zgužvanih plahti i poželio zauvijek zaustaviti taj trenutak. Baš kao Lennon i Yoko Ono, ponovno mu je palo na pamet. Baš kao njih dvoje kada su sedamdeset i neke izležavajuæi se u krevetu nekoliko dana prosvjedovali protiv rata u Vijetnamu, tako je on poželio da ostane u bijeloj posteljini s ovom krasnom golom ženom, a ne da se vraæa gore u planinu, u prljavi muški æumez vojske, nauljenog oružja i èizama, noænih straža, paranoja... Pacifizam je bio nešto za njega. Svim svojim srcem on je zapravo bio za mir u svijetu. Jagodicom kažiprsta lagano je zaokružio po njezinoj bradavici."Oæemo opet?""Veæ sam mislila kad æeš to više da upitaš", rekla je Mirjana.117osamIzvrši nareðenje pa se žaliBila je to stalna neispavanost. Osobito prvih dana, kada se tijelo još nije bilo sviklo na režim ranog lijeganja i ustajanja i zato što je bio gušter koji tek treba nauèiti sve vojnièke smicalice; samo što bi naèas zamrlo desetarsko urlanje, dovoljna je bila jedna jedina minuta da sjedne negdje u toplome, s glavom na laktovima za stolom u uèionici, recimo, ili na nekoj klupi u zabaèenom kutu kasarne, pa da usne, i opet, onako isprepadan, sanja kako vièu na njega i tjeraju ga da èisti oružje, poravnava krevete, maršira i kopa. Prvih mjesec dana vojnog roka proveo je u bunilu, umorno glavinjajuæi kasarnom, ne znajuæi više pravo što se stvarno dogodilo, a što je samo sanjao. I bila je to masovna pojava. Èitava Jugoslavenska narodna armija grèevito se borila ostati budna, u stabilnom miru u kojem su veæ èetrdeset godina živjeli. San je bio najveæi neprijatelj te vojne sile, odnoseæi joj strašne gubitke u ljudstvu. Svako toliko vidio bi kako se neki vojnik beživotno srušio negdje izvan pogleda svojih pretpostavljenih. Kuhari su spavali na hrpama mokrog zelja i krumpira, skladištari na brdima šinjela, vozaèi kamiona u kamionima, spavalo se u uredima, uèionicama, na livadama, gdje118god bi malo popustila disciplina, našao bi regrute kako su se ušuškali u jakne, s glavom na prsima i æurkom sline koji im se s ruba usana cijedi niz bradu. U vrijeme televizijskog Dnevnika, koji su zbog politièke svjesnosti svi morali gledati, još prije vijesti iz svijeta sa svih bi se stolica zaèula skladna orkestracija puhanja, hrkanja i zadovoljnog mljaskanja usnulih regruta, a osobito je lijepo bilo zaspati u doba užine. U deset ujutro, kada kuhari podijele gazirane sokove s napolitankama ili èajnim kolutiæima u pola sata koje si imao slobodno, svi bi tražili nekakav miran osunèani kut i

usnuli. Jednom je vidio kretenski prizor gdje je jedan iz njegove skopske jedinice, neki Bosanac iz Prijedora, zaspao s dopola pojedenom napolitankom meðu zubima, pa je došao jedan Sinjanin i iz zajebancije ga uhvatio hraniti."Na, mali, na", šaptao je nježno mu gurajuæi napolitanku u usta, kao što bi ovci gurao busen trave u njušku, a ovaj je, ozarena lica, poslušno mljackao i na posljetku smazao èitav dugaèki vafl s nadjevom od limunove kreme, a da se uopæe nije probudio.Usnuvši apsurdan san da gol radi sklekove, dok iznad njega, u oficirskoj uniformi s neraspoznatljivim oznakama èina na ramenima, stoji Mirjana Nad i strogim mu glasom broji od sto naniže, Siniša se jednog proljetnog prijepodneva gnijezdio u sijenu, u štali koja je inaèe pripadala konju Riðem, bezvoljnoj tovarnoj životinji na èijim su leðima teglili provijant i poštu kada je karaula bila zametena snijegom. Bio je u plitkom snu, djeliæem svijesti veæ zapravo na javi, kada se zaèulo cviljenje vratnica i kako netko ulazi, pa je otvorio oèi i vidio Vladiku kako skida šinjel, prostire ga po sijenu, pa se raspasuje i izuva, došao oèito s istom namjerom kao i Siniša. Crnogorac njega, skrivenog u suhoj travi, u polumraku, nije vidio. "Ej, Vladika!" htio je veæ viknuti Siniša, ali je onda ugledao neobièan prizor da119ovaj stavlja u usta i zubima stišæe naèetvoro složen zeleni vojnièki ruènik. Šta mu je ovo, pomislio je Siniša? Pritajio se znatiželjno gledajuæi što to èovjek radi. A Crnogorac je legao na tlo, ispružio se na boku s ruènikom u ustima i mirovao. Potrajalo je tridesetak sekundi ili možda i èitava minuta da je tako ležao šumno dišuæi, da bi najednom stao drhtati èitavim tijelom, pa se naglo izvio u luk, uhvatio nekontrolirano ritati udovima, udarati i vrtiti, kroz tkaninu prigušeno jeèeèi i režeæi. Siniša je prestrašeno skoèio iz sijena. Kada je došao do njega, Vladika se veæ ponešto umirio i još se samo crven, kao da mu se sva krv slila u lice, tresao zakovrnutih bjelooènica."Vladika, jebote!" viknuo je Siniša panièno.Vladika ga nije èuo, nego je samo nekoliko puta oèajno zasop-tao boreæi se za zrak."Vladika!"Najednom, kao što je i poèeo, napadaj je tada završio i vojnik se umirio, mišiæi su mu se opustili, sklopio je oèi i zaspao. Siniša mu je iz èeljusti izvadio ruènik mokar od sline i maknuo mu oznojenu kosu s èela. Minutu kasnije vojnik se probudio i smeteno pogledao Sinišu."Vladika, u pizdu materinu", rekao je Siniša, "jesi li dobro?"Izbezumljeno gledajuæi negdje izmeðu, Vladika nije rekao ni da mu je dobro ni da nije."Je li ti znaš uopæe šta se dogodilo?"Crnogorac je šutio pomalo dolazeæi k sebi. Siniši je sinulo, kako je uopæe mogao biti tako glup? Naravno da je èovjek znao što mu se dogodilo. Osjetivši auru napadaja padavice, bio se sklonio od drugih i brižljivo pripremio za njega. Ta mu se stvar svakako morala i prije dogaðati.120"Doktore", oglasio se napokon vojnik slabašnim glasom, "nemoj, molim te, nikomu govorit što se desilo.""Vladika, daj, nemoj se zajebavat", kazao je Siniša. "Moraš kod likara otiæ, èovièe, ta stvar nije za zajebanciju.""Doktore, molim te, nemoj", umalo je zacvilio vojnik. "Ja to kontrolišem, nije nikakav problem.""Pa kako si ti doša u vojsku?" "Nemoj, doktore, molim te...""Kako si uopæe prosa na komisiji? Majmune jedan, moga si èilo ovo vrime lipo doma bit..."A onda se zaustavio i, gledajuæi Vladikino moleæivo lice, sve shvatio. Došlo mu je do pameti da epilepsija mora biti strašan biljeg kada si iz neke

pastirske vukojebine na Durmitoru, da je to sramota koju moraš zatajiti pred svijetom, jer æe te u suprotnom, kao ludog i nastranog, ako veæ ne i s optužbom da si vukodlak ili nekakvav slièan ukletnik opsjednut neèistom silom, izopæiti iz zajednice. U užasnutim oèima toga jadnog glupana, koji mu inaèe nije bio osobito simpatièan, Siniša je mogao samo naslutiti razmjere te nesreæe u kojoj je on, da ne bi bio sumnjiv, pred regrutnom komisijom sakrio svoju bolest i prvi je put zaozbiljno razumio koliko ponekad potresno istinita može biti ona narodna izreka da tko nije za vojsku, nije ni za ženidbu."Nemoj, doktore", ponovio je još jednom Vladika gotovo plaènim glasom.Siniša to doista, pa ako možda i nije bilo sasvim u skladu s lijeènièkom etikom, nikome nije spomenuo, a Vladika je postao neobièno ljubazan s njim, ulagivao mu se, nudeæi ga cigaretama i suhim razmrvljenim kolaèima iz paketa koji je tko zna kad dobio od kuæe, ustravljeno ga gledajuæi kad bi se mimoišli, sve121dok to Spliæaninu nije postalo neugodno, pa ga je odveo na stranu i rekao mu da može biti miran i bez imalo straha raèunati na njegovu odanost i diskreciju.Prošlo je nekoliko lijepih sunèanih, bezliènih dana na granici. Završio je jubilarni trideset peti turnir muških parova u belo-tu, najuspješnijima su podijeljene diplome i priznanja, te je odmah obavljeno ždrijebanje za trideset šesto natjecanje. Djeliæ uzbuðenja meðu regrute je unio neki mladi srndaæ koji je jednom poslije ruèka, dok su se prežderani izležavali u dvorištu, zalutao meðu njih, banuo nenadano iz šume, pogledao ih zaèuðeno kao da pita "Koji ste vi?" i pobjegao natrag u gustiš, a sve je trajalo tako kratko, da su poslije zajebavali desetara Milèeta da se njemu prièinilo."Vide li ti ovo?!" viknuo je Milèo zaprepašteno."Koje?" upitao je Hasan Šišmiš."Jelen, mamu mu jebem!""Koji jelen?" kazao je Hasan nezainteresiranim glasom."Jelen! Doktore, jesi li ti video jelena?!""Kojeg jelena?"Bio je to uvod u skupno iživljavanje nad desetarom. Zavjerenièki su, svi do jednoga, poricali posjet tog srndaæa, te je Milèo naposljetku stvarno povjerovao da je posrijedi bila halucinacija, premda je ljubazno otklonio ponudu da mu pipnu èelo radi provjere tjelesne temperature.Sutradan ujutro došle su svinje. Prave, ne one metaforièke sa zlatnim zvjezdicama na ramenima. Èetvero mladunèadi, od kojih122petnaestak kila u svakome, s plastiènim veterinarskim znaèkama na ušima, a po leðima išarano nekakvim neèitljivim crvenim oznakama, njuškicama je rovalo prljavu slamu u prikolici starog sivomaslinastog kamiona marke Deutz, sve dok ih vojnici što su stigli s njima, dva krupna bilmeza u modrim ogrtaèima i gumenim èizmama, ne zgrabiše za stražnje noge i, posve neosjetljivi na njihovo užasnuto skvièanje, ne odniješe naglavce obješene do svinjca. Kada su ih smjestili, gotovo svi iz karaule okupili su se da gledaju kako životinje žderu gnjile jabuke otpisane u nekoj vojnoj intendanturi.Karaula bi svake sezone, hraneæi ih malo stoènim krmivom, a malo otpacima hrane, uzgojila po èetiri praseta. Ujutro, na smotri, kada se èitala dnevna zapovijed, pored uobièajenih vojnih dužnosti kao što su patroliranje uz granicu, straža i požarstvo, uvijek su se odreðivala i dvojica regruta koji su taj dan skrbili o svinjama, potom jedan zadužen za dva njemaèka ovèara i jedan koji je hranio i timario konja. Svinje bi u proljeæe sasvim sitne dovezli, a nekako iza Nove godine, kada bi se životinje ugojile i do dvjesto kila, iz Ohrida bi došao ovlašteni vojni mesar da ih pokolje. Karaula sama od toga nije imala gotovo ništa, jer je meso, kako je JNA bila vrlo centralizirana

ustanova, odlazilo u nekakvo skladište, no razumije se da bi, kako je JNA bila i vrlo korumpirana ustanova, nekoliko kilograma ipak bilo zatajeno kod vaganja. U sijeènju je tako k njima bio došao neki Mitar, podrijetlom negdje iz Šumadije, krupni brkati mesar s èinom zastavnika, što je, obilato se krijepeæi šljivovicom, u dvorištu zaklao i na sklopivoj tronogoj konstrukciji spretno rasjekao prošlogodišnju svinjsku èetvorku. Taj Mitar bio je dobar neki striko, koji nije mnogo mario za vojnièke formalnosti, nego ih je zvao deco i svakome dobrostivo udijelio lijepi komad još pušeæe svinjetine, koji bi naboli na dugi ljeskov prut i ispekli malo da-123lje, èuèeæi oko otvorene vatre kao Indijanci, svaki sa svojim improviziranim ražnjiæem u ruci. Siniša, koji nikada prije nije bio na nekom kolinju, pamtit æe taj roštilj kao možda najukusniji mesni obrok koji je ikada pojeo.Od ovih èetvero ipak, palo mu je na pamet tri mjeseca kasnije, dok je naslonjen za ogradu svinjca gledao blijedoružièaste životinjice kako se proždrljivo tiskaju oko betonskog korita, ništa neæe pojesti. Kada njih budu klali, pomislio je zadovoljno, on æe veæ odavno biti u civilu, potiskujuæi svaku, pa i onu vedriju, uspomenu na ovo mjesto. Jedan od one dvojice što su došli sa svinjama džepnim je nožiæem dubio gnjile dijelove jabuka i oèišæene dijelio vojnicima, pripovijedajuæi zgodu iz farme u kojoj je službovao, gdje je neki regrut veterinar odbio sterilizirati male prašèiæe te je zbog toga završio u pritvoru i sada èeka vojni sud."Došlo za uškopit jedno dvjesto komada, a on ih sredio jedno tri"est, èetr"est i... puko! Plaèe èovjek ko ljuta godina. Jebo mater ako lažem, suza suzu goni. "Neæu", kaže. "Ubijte me, ne mogu više." "Ma, hajde, Zlatko" ... Zlatko se on zove ... "nemoj me zajebavat", kaže kapetan, "pa za ovo si se školovao." "Nisam se ja za to, druže kapetane, školovao", kaže ti ovaj njemu, "nego da pomažem životinjama." I tako ti se njih dvojica neko vrijeme natezati, ovaj - ajde, ovaj - neæu, ovaj - moraš, ovaj opet da neæe i na kraju, bogami, kaže kapetan: "Znaèi odbijaš nareðenje?" "Odbijam, druže kapetane", kaže ti ovaj Zlatko. I, ajde, zovi vojnu policiju. Vojnik odbija nareðenje.""I u zatvor?" "Pritvor." "Isti kurac.""A kapetan ga ko sina volio", kazao je tužnim glasom vojnik u plavom ogrtaèu i gumenim èizmama. "Baš ko sina ga volio."124"I šta sad?""Ne znam. Prièaju da je kazna za to tri do pet godina.""Ma, daj", prosvjedovao je netko, "pa ne može ga bacit pet godina u zatvor zato što neæe da škopi prasad!""Može, jebote. Odbio je nareðenje.""Dobro, ali nije to neko nareðenje... Šta ja znam, nešto što vojnik inaèe mora da uradi.""Nareðenje je nareðenje", reèe netko fatalistièki. "Izvrši pa se žali."Svi na ovo složno kimnuše. Bila je to sama srž vojnièke egzistencije - izvrši pa se žali. Tek je neki skeptik rekao..."Ali, šta æe se žalit nakon što prašèiæima otkine jaja?! Šta to što se on žali može popravit po tom pitanju. Oni ostaju bez muda i gotovo. Nema smisla.""Jebi ga, puno toga nema smisla.""Ali je èovek u zatvoru", dometne jedan turobno."U pritvoru", ispravi ga drugi."Ma, isti kurac.""A još ako mu nabiju nešto politièki...", pripomenuo je neki zloslutnik."Šta politièki?!" razgnjevio se sada skeptik. "Šta politika ima sa škopljenjem svinja?!""Ne znam ja...", rekao je onaj oprezno.Neko vrijeme zamišljeno su šutjeli. Spominjanje politike ubilo je svu slast

razgovora te se još èulo samo zadovoljno roktanje svinjskih mladunaca. Siniši je prièa djelovala neuvjerljivo, ali se125nije htio miješati u debatu, jer ga je silno zabavljalo regrutsko osebujno tumaèenje vojnih propisa, njihovo priprosto pretjerivanje, kako su rigidni u svojem strahu i neznanju. Naposljetku ipak, pomislio je gledajuæi svinje kako jedna drugoj otimaju jabuke iz njuške, veæ zbog toga što su Jugoslavensku narodnu armiju veæim dijelom èinili baš takvi glupani, nikakvo pretjerivanje nije bilo nevjerojatno, nikakva rigidnost odveæ strašna."Bio je tako jedan sa mnom na regrutaciji", osmjelio se napokon jedan, "iz neke sekte što odbija nositi oružje.""Jehovin svedok", dodao je drugi upuæeno."Jest, mislim da je tako nešto rekao. On, kaže, neæe da nosi pušku, nego ako mogu da ga stave u sanitet, u kuhinju ili tako nešto, negdje gdje ne mora da puca, a neki pukovnik u komisiji popizdio. Baš mu se najebo majke. Ali, ovaj svjedok se ne da. Drži se on svoga i ne sluša šta mu pukovnik sere. I, na kraju, odvojili ga u jednu sobu i zvali vojnu policiju. Došla vojna policija, stavili mu lisice i ajmo, jarane.""Zatvorili ga?" "Nego šta.""Budala", kazao je netko, "ko da je problem u oružju. Uzmeš pušku i baš te briga. Kao da moraš nekoga da ubiješ s njom.""Ali, kad on ima takav princip...""Ma, beži, èoveèe. Koji kurèev princip. Šta bi mu se desilo da je uzeo pušku ko što smo je ti i ja uzeli? Ništa. Ko je od nas ikoga ubio?""Ja znam jednoga što je na gaðanju ubio vodnika.""To je drugo. To je nesreæan sluèaj, jedan na sto hiljada. Sve drugo je zezanje."126"A u sluèaju rata?""Šta u sluèaju rata?""Šta bi ovaj, kako se zove... svjedok, u sluèaju rata?""Pa, jebote, ko da mora da puca u meso", rekao je ovaj sa svojim zdravim konformizmom. "Neka puca u vazduh. Bolje i to nego da se kurèi s nekim principima pa završi u zatvoru. Koji principi! Odguliš dvanaest meseci, praviš se blesav i boli te uvo."Zaista, rijetko su kada razmišljali o pravoj naravi oružja. Bilo je, doduše, manijaka koje je to rajcalo pa su povazdan rastavljali i laštili crne strojnice, zanosno jurišali na manevrima i valjda od ushita svršili u sivomaslinastim gaæama kada su im na gaðanju podijelili pravu municiju. Velik dio njih ipak je bio ponešto ravnodušniji prema zaduženim puškama i nakon poèetnog uzbuðenja, kada su potrošili sve svoje filmske fascinacije nasiljem, od Bulajiæeve Bitke na Neretvi do Peckinpahove Divlje horde, ostalo im je tek neizrecivo mrcvarenje èišæenja i podmazivanja i besmisleno premještanje tog predmeta s desnog ramena uz nogu i natrag. Ako su fazani možda još i nalazili nekakvo zadovoljstvo u praskanju manevarskih metaka, starija je vojska te æorke samo gledala uvaliti nekom drugom, jer su strašno èaðavili cijev."Nego", upitao je jedan ovu dvojicu što su došli sa svinjama, "šta dole kažu za ovo sranje na granici? Koliko æe još da potra-je?""Koje sranje?""Pa ima veæ par dana da ne smemo da mrdnemo odavde.""Ma nemoj", zaèudio se svinjovodac, "nemam pojma o tome.""Jebi ga, vas na farmi ne zajebavaju s tim", rekao je netko zavidno.127"A šta je, baš takva frka da ne možete da izaðete?""Niko živ. Svi izlasci zabranjeni do daljnjega. Nema ni redovnih.""Albanci se grupišu", rekao je netko gorko.

"Jebo majku, ne bih vam volio bit u koži", rekao je vojnik u modrom ogrtaèu i gumenim èizmama umazanim svinjskim izmetom."Ne bi ni mi, prijatelju. Ne bi ni mi."Siniša je poèeo uoèavati napredak u lijeèenju Naðeva sifilisa. Veè zbog èinjenice da je mladi èasnik bio rijetko zdravstveno osviješten te zatražio struènu pomoè veè u najranijem stadiju bolesti, a potom i stoga što je disciplinirano podnosio svakodnevnu torturu stomiligramskih injekcija, na sluzokoži njegova penisa u meðuvremenu se pojavila samo još jedna manja ranica, da bi se s djelovanjem penicilinske terapije obje, za sada još gotovo nezamjetno, poèele sužavati i sušiti. Istodobno nekako s poruènikovim se boljitkom, meðutim, u vojnièkoj zajednici stao urušavati ugled njegova lijeènika, a to je nešto s èim potonji baš i nije raèunao. Kada je pristao lijeèiti oficira, Siniša uistinu ni za tren nije pomislio kako bi drugim vojnicima moglo biti sumnjivo to da se on i Nad svaki dan zakljuèavaju u uredu. Izmeðu pretpostavljenih i podreðenih stajalo je tako duboko nepovjerenje, da se svaka intimnost meðu kastama smatrala izdajom. A nije samo Vrapèe primijetio Sinišine tajanstvene posjete oficiru. Svi su ... što je napokon bilo i razumljivo, jer karaula je bila malena sredina ... veè vidjeli ili barem èuli za to i postali malo, kao, oprezniji i rezerviraniji prema njemu. Poèelo je sa sitnim podjebavanjem jednog popodneva u uèionici.128"Doktore, šta kažu, hoèe li Albanci još dugo da se grupišu?""Šta mene to pitaš?" upitao je Siniša rastreseno, èitajuèi nekakav krimiè s tako idiotskim greškama u pisanju engleskih imena, da je autor, unatoè anglosaksonskom pseudonimu na koricama, svakako morao biti domaèe èeljade."Pa ne znam, reko, ti si stalno kod Nada pa ti je valjda prièao o tome", nastavio je onaj znatiželjno.Spliæanin je zateèeno podigao glavu. Osvrnuo se po prostoriji i zaprepašteno shvatio da svi zure u njega. Igraèi belota ostali su s kartama u zraku, a oni što su slušali prijenos utakmice odmakli se od tranzistora."Sta je?" upitao je trudeæi se da to zvuèi nevino i bezbrižno."O èemu onda vas dvojica razgovarate kad ne razgovarate o Albancima?" upitao ga je Rogiè iz Varaždina."A šta tebe briga o èemu mi razgovaramo", rekao je Siniša svadljivo."Pa ne briga me", rekao je Rogiè iz Varaždina. "Boli me kurac o èemu vi razgovarate, sve dok znam da ne razgovarate o meni.""A šta bi mi to razgovarali o tebi?" "Ne znam ja, nego samo kažem..."Reèenica je ostala zlokobno otvorena visjeti u zraku izmeðu njih."Šta?!" razgnjevio se Siniša. "Šta ti to kažeš?! Ajde, majke ti, šta ti to kažeš?!""Kažem da ako neko u ovoj karauli poène cinkat", rekao je Rogiè ozbiljno, "neæemo puno trebat razmišljat ko je to."129"Ma nemoj?!"Rogiæ, taj malešni pizdek koji je Siniši oduvijek zapravo išao na jetra, slegnuo je ramenima kao da je ta stvar razumljiva po sebi."A bi li da ti ja pièku razbijem?!" upitao ga je Siniša susretljivo.Vidjelo se da se Varaždinac na to malo pokolebao. Premda se nikada nisu našli u takvim okolnostima, Spliæanin je bio znatno krupniji od njega i veæ po tome djelovao kadar ostvariti svoju prijetnju. No, Siniša se tada ponovno osvrnuo po prostoriji i shvatio da Rogiæ nije jedini njegov problem. Ozbiljni, ispitivaèki pogledi prisutnih odali su mu da je Rogiæ kazao nešto što sve njih muèi. Nesigurno je potražio Ljubu. Trebalo mu je njegovo prijateljsko lice. S nogama na stolu Vrapèe se ljuljao na stolici u uglu uèionice, ali nije se doimao saveznièki. Dapaèe, bezglasno se cerio Sinišinoj nelagodi. Gledali su se oèi u oèi nekoliko sekundi, sve dok Beograðanin nije podigao obrve, kao da

kaže: "Sta me gledaš? Ja nemam ništa s tim." Spliæanin je, meðutim, pomislio kako bi lako moglo biti da baš on ima nešto s tim. Zbog neèega je povjerovao kako je upravo Vrapèe izmislio ovu regrutsku paranoju."Dajte, ljudi, pustite èovjeka na miru", prekinulo je odjednom muènu tišinu u uèionici. "Otac vas jebo, pa nije doktor cinkaroš."Bio je to Vladika. Siniša ga je zahvalno pogledao. Valjda zato što je on odano èuvao njegovu tajnu, taj se sirotan s Durmitora osjeæao obaveznim zaštititi onu Sinišinu. U tom èasu on je bio jedini kojega je mogao dobiti na svoju stranu. Jedan jedini u èitavoj prostoriji za kojega je znao da ne bi bio u grupi130sjena koja bi ga, kao kolaboracionista, u gluho doba pokrila dekom i isprebijala.Tih su dana inaèe u Italiji èetvorica jugoslavenskih atletskih reprezentativaca osuðena na novèane kazne zbog kraða kozmetike i odjeæe koje su u trgovinama u Trstu poèinili u studenom prošle godine. Kod željeznièke stanice Glibovac pokraj Smeðe -revske Palanke prevrnula su se èetiri vagona meðunarodnog teretnog vlaka s bikovima koje je jedan slovenski poljoprivredni kombinat prodao u Grèku. Prilikom nesreæe uginulo je ili ranjeno mnogo bikova, ali su sva èetvorica pratitelja stoke prošla bez težih ozljeda. Hu Yaobang je u Pekingu primio delagaciju SKJ-a predvoðenu Dušanom Èkrebiæem, generalni tajnik Ujedinjenih naroda Perez De Cuellar u svojoj se mirovnoj misiji na Srednjem istoku u Bagdadu sastao s iraèkim predsjednikom Sadamom Huseinom, a u Kartumu je Vojno vijeæe predvoðeno generalom Svar El Dahabom svrglo predsjednika Džafara Ni-meirija. Ništa od toga vojnicima zabaèene planinske jedinice JNA nije imao tko kvalificirano protumaèiti, jer je poruènik Nad dosta neodgovorno zapostavljao moralno-politièki odgoj regruta, te su se oni sami morali domisliti pravoj naravi tih dogaðaja, njihovim moguæim posljedicama na situaciju u svijetu, s posebnim naglaskom na situaciju u socijalistièkoj i samoupravnoj Jugoslaviji."I tako nam više nema Nimeirija", rekao je Lanišnik."Kojeg Nimeirija?!" povikao je s kreveta Miša Ciganin uzrujanim glasom."Bivšeg sudanskog predsjednika", kazao je Slovenac zbunjeno.131"A tog Nimeirija", umirio se Miša."A ti možda znaš nekog drugog Nimeirija?""Ma, ništa. Nije važno", rekao je Miša. "Pomešao sam ga s nekim.""Ej, ljudi, šta mislite kako bi to bilo da, baš ko u Sudanu, mi u Jugoslaviji doðemo na vlast?" javio se Kovaèeviæ iz Slavonskog Broda."Ko to mi?" "Pa mi. Vojska.""A ti misliš da bi tebi, kao regrutu, dali da budeš nekakva vlast kad bi generali napravili puè?""Pa ne, nego...", zbunio se Kovaèeviæ. "Raèunam, vojska je vlast, a vojska, to smo svi mi.""Ja nisam!" viknuo je netko nepatriotski."Ni ja!" pridružio mu se još jedan veleizdajnik."Jebem te u glavu", kazao je Lanišnik Kovaèeviæu ogorèeno, "kad ti poslije deset mjeseci ovde možeš reæi da smo svi mi vojska.""Ne znam, samo sam mislio...", poèeo se Kovaèeviæ isprièavati."Koja vojska!? Koji mi!?" razgnjevio se Slovenac."Dobro, nisam mislio...""Pa i vidi se da nisi mislio", prekinuo ga je Lanišnik."E, šta mislite, a bi li Nad bio neka vlast kad bi bio puè?""Ma kakvi! Njega su veæ i zaboravili ovde na granici."132"Eventualno, kad bi netko odavde bio vlast, to bi bio Milèo!"

"Molim!" javio se desetar Milèo, kada je èuo da spominju njegovo ime."Govorimo kako bi u sluèaju vojnog udara u Jugoslaviji", objasni mu netko, "tebe, kao jednog primernog desetara, sto posto povukli u Beograd i dali ti neku visoku funkciju.""Jedi govna", rekao je desetar lakonski."Zamisli Milèu na mestu, šta ja znam...", poèeo je zamišljati jedan."Saveznog sekretara za unutrašnje poslove!" predložio je drugi- ""To! Baš sam to hteo da kažem! Milèo da bude šef svim mi-licionerima u državi.""Pa da svi milicioneri umesto pendreka nose nunèake!""Nemaš saobraæajnu, a milicioner te zdimi nunèakama po glavi.""Jasna stvar.""Hu!... hu!... hu!... hu!" poèeo je jedan ispred Milèeta hukati kao Bruce Lee, mašuæi rukama kao da vitla ubojitim karataš-kim palicama, a desetar se raspizdio pa skoèio za njim, na što je ovaj preplašeno zdimio u hodnik zalupivši za sobom vratima spavaonice."Ljudi", oglasio se tada ponovno Kovaèeviæ, "nešto sam razmišljao, možda ipak ne bi bilo loše da u nas vojska preuzme vlast.""Koji je tebi kurac danas?" upitao ga je Lanišnik iz Novog Mesta.133"Mislim, sve se raspada, kriza i to, pa možda ne bi bilo loše da vojska uvede malo reda.""Ej, doði malo ovamo", zovnuo je Lanišnik Kovaèeviæa, pa skoèio s ležaja i stao pokraj vrata."Zašto?""Doði da ti nešto pokažem."Kovaèeviæ mu je nevoljko prišao. Dvojica vojnika stali su na vrata."Pogledaj ovo", kazao je Slovenac. "Šta?""Ovo sve", rekao je Lanišnik pokazujuæi na svinjac vojnièke spavaonice, na hrpe zamazane posteljine na kojima su kartali regruti, na njihove blatnjave èizme ispod postelja i komade odjeæe koji su se vukli u prašini na podu."Ti bi da svima u Jugoslaviji bude kao nama ovde?" upitao ga je nježnim, oèinskim glasom.134devetKod crnog pastuvaU tih nekoliko mirnih proljetnih dana, srdaèno pozdravljena od žitelja mjesne zajednice Brodosane, Štafeta mladosti 4. travnja ujutro nastavila je put po Kosovu. Simbol bratstva i jedinstva omladine Jugoslavije pronesen je pokraj spomenika Bore Vukmiroviæa i Ramiza Sadikua u Landovici. Štafeta je dalje nastavila put prema Dakovici, Deèanima, Peæi, Istoku, Klini i Mališevu, da bi u veèernjim satima stigla u Orahovicu, gdje je i noæila. Prevalivši put dug oko sto osamdeset kilometara, sutradan je, u svom treæem danu boravka na Kosovu, Štafeta stigla u Prištinu. U glavnom gradu Pokrajine, tom znamenju mlade generacije i simbolu njezina samoupravnog Titova puta prireðen je impresivan doèek. Na ulicama Prištine i Trgu bratstva i jedinstva, gdje je održan veliki narodni zbor, Štafetu je pozdravilo oko pedeset tisuæa pionira, omladine i graðana. Štafeta je noæila u Omladinskom domu Boro i Ramiz, gdje je prireðen bogat kul-turno-umjetnièki program za mlade. U toku dana inaèe Saveznu štafetu mladosti srdaèno su doèekali i omladina, pioniri i graðani Suve Reke, Uroševca, Vitine i Gnjilana. Završivši svoj put po Kosovu, Štafeta je 7. travnja stigla u Crnu Goru. Mladi te republike preuzeli su je od svojih vršnjaka s Kosova na sveèa-135nosti u Zubinu Potoku, nedaleko od Titove Mitrovice. U ime mladih Kosova Štafetu je predala Drita Ljuhi, radnica tekstilnog kombinata Emin Duraku iz Ð

ako vièe. Štafetu mladosti je u ime mladih Crne Gore preuzeo Dušan Radoviæ, radnik RO Gornji Ibar iz Rožaja. Nositelji Štafete su se zatim uputili ibarskom magistralom prema Ribariæima i Rožajama, gdje im je, u prisutnosti nekoliko tisuæa omladinaca, radnih ljudi i graðana, prireðen sveèan doèek ispred hotela Rožaje. Prvog dana boravka u Crnoj Gori Štafeta je obišla Ivangrad, Plav i Gusinje, da bi noæila u Vunarskom kombinatu u Bijelom Polju. Drugog dana boravka u Crnoj Gori te 1985. Štafeta je zasipana cvijeæem stigla u Tomaševo, Vrulju i rudarsko naselje Gradac, gdje su je srdaèno pozdravili mještani i rudari rudnika olova i cinka Šuplja stijena. Posebno sveèan doèek prireðen je Štafeti mladosti na Trgu 13. juli u Pljevljima, gdje se na velikom narodnom zboru okupilo više od deset tisuæa graðana. Iz grada rudara Štafeta je nastavila put preko Odžaka i Kostajnice do mosta na Durðeviæa Tari, gdje je predana omladini Zabljaka. Štafeta je noæila u Plužinama, da bi je sutradan, treæeg dana njezina puta po Crnoj Gori, sveèano pozdravili pioniri, omladina, radni ljudi i graðani Grahova, Cetinja, Rijeke Crnojeviæa i Danilovgrada. Pokraj Vezirova mosta od mladih Danilovgrada Štafetu su preuzeli mladi glavnog grada Crne Gore. Pošto je prethodno obišla nekoliko radnih organizacija i obrazovnih institucija, Štafetu je na sveèano ukrašenu tribinu na Stadionu malih sportova donio student Ekonomskog fakulteta Vujica Lazoviæ. U prigodnom kulturno-umjetnièkom programu oko 260 sudionika na simbolièan je naèin iskazalo ljubav mlade generacije prema Titovu djelu...136"Ubit æu te, mamu ti jebem!" vikao je Hasan Šišmiš gnjevno, u promoèenoj bluzi i hlaèama, s kapljicama vode što su mu se još sjajile u kosi, jureæi oko karaule za Misom Ciganinom."Nemoj, Šišmiše!" derao se Miša."Ubit æu te, vole!""Nemoj, bato, sluèajno je bilo!""Uši æu da ti išèupam! Crijeva æu da ti izvadim!" grozio se Šišmiš strašnim glasom, odluèan da krvavim primjerom obeshrabri sve one koji su ga posljednjih mjeseci u klozetu zlostavljali po nacionalnoj osnovi. Jer, što je bilo? Bilo je jedno plavo gumeno crijevo od po cola, koje su armijske vlasti jednom davno, uviðavne prema obièajima vojnika muslimanske vjeroispovijesti, prièvrstile na jednu slavinu u sanitarnoj prostoriji, da bi se ovi mogli oprati nakon obavljene velike nužde. Ta guma vijugala je preko prostorije do kabina s èuèavcem, na usluzi svima koji su mlaz bistre vode pretpostavljali ružièastom toaletnom papiru, a anonimni se zloèinac nekoæ davno ... puno prije nego što su oni došli, bila je to vojnièka tradicija koja se prenosila s generacije na generaciju granièara ... dosjetio da, dok regrut s golim dupetom iznad smrdljive rupe bespomoæno èuèi u kabini, vodu odvrne na najjaèe. Divlji mlaz iz vodovoda, iz nekog mrzlog planinskog izvora negdje gore pod vrhom, naglo bi šiknuo kroz plavo crijevo, nekontrolirano mlatarajuæi njime po zidovima uske kabine i prskajuæi vojnika zateèenog u izvanredno delikatnoj okolnosti. Nakon što su ga desetak puta tako iznenadili, Hasan se odluèio osvetiti jednom mudrijašu i, ako je bilo suditi po Mišinu užasnutom cijukanju koje se razlijegalo iz bukava, upravo je izvršavao svoj grozni naum.137Svaka je aktivnost u spavaonici na nekoliko minuta zamrla, dok su kroz otvorene prozore nasmiješeno osluškivali Bajramo-viæevo preklinjanje iz šume. Siniša je sa svog kreveta pogledao Ljubu Vrapèeta, pokušavajuæi na njegovu licu dokuèiti što on misli. Malo su se družili posljednjih dana, zadržali bi se kratko kad bi se susreli i razmijenili nekoliko nespretnih reèenica u kojima nije bilo prave volje za razgovorom. Odnosno, razgovor je èitavo vrijeme bio tu negdje, osjeæala se napetost iz koje je svaki put mogla poteæi prièa, imali su toliko toga reæi jedan drugome, ali nije više bilo onog uzajamnog povjerenja. Vrapèetu je na usnama stajao zloèest, zagonetni

smiješak, Siniši otprije dobro poznat. Vidio ga je, recimo, kada je ono Nað podivljao u onom incidentu s albanskim granièarom koji se prebacivao s grane na granu. Bio je to smiješak koji je pouzdano nagovještavao da je Ljuba naumio napraviti nekakvu psinu, ali što je ta psina bila, Siniša nije mogao znati, jer je osjeæao da izmeðu njih više nema one bliskosti da ovaj to podijeli s njim."Sta ti misliš?" upitao je jednom Hasana, "je li Ljuba stvarno misli iæ" pješke do Beograda?""Ne znam", kazao je Hasan zbunjeno podižuæi obrve. "Kako je lud, možda i "oæe.""A je li tebi reka išta o tome?" "Jok! Kad god ga ja upitam, on samo namigne." "Pa šta misliš, je 1" to znaèi da "oæe ili da neæe?" Hasan je zbunjeno slegnuo ramenima."Sta misliš, "oæe li Karanoviæ stvarno da pešaèi do Beograda?" pitao bi Sinišu Nað ama baš svaki dan kada bi ovaj došao da mu da injekciju."Neman pojma", govorio je Siniša.138Dogaðaji su izmicali njegovu nadzoru. Donedavno pasivni regrutski život, ono bezlièno bivanje od kojega nisi oèekivao ništa više nego da što prije završi, odjednom i bez ikakve najave, zamrsio se s tuðim životima, željama i frustracijama. Poruènik mu je u diskreciji povjerio brigu o vlastitom zdravlju, a njegova mu je nesretna žena dala svoje srce i on je, ne razmišljajuæi o posljedicama, uzeo i jedno i drugo. No, kada je Ljuba Vrapèe, svojom sumanutom nakanom da se na Dedinju "pokloni besmrtnom Titovom djelu", zatresao konstrukciju od obmana u èijoj je gradnji i sam sudjelovao i koja mu je dotada bila silno zabavna, došlo mu je do pameti koliko je bio nesmotren i kako uopæe nije iskljuèeno da bi i on mogao najebati u toj gunguli. Paranoièan veæ po svojoj prirodi, zamišljao je kako ga zbog neovlaštenog vršenja lijeènièke prakse izbacuju iz komore, kako ga tuže i pred graðanskim i pred vojnim sudom, kako mu u divljem napadu ljubomore Imre Nað prazni spremnik službenog pištolja u prsa... Kada je poèeo razmišljati o tome, èisto se zaèudio koliko je širok izbor tragiènih ishoda sadašnje situacije i kako se oni meðusobno èak i ne iskljuèuju, nego bi mogli doæi i pojedinaèno i skupa, u paketu sranja koja bi ga mogla zeznuti za èitav život, a on je sam više ili manje bespomoæan da utjeèe na išta, nego se sve odvija mimo njegove volje i svakim danom zapravo sve blesavije i blesavije.Primijetio je tako, recimo, da su Nað i Karanoviæ u posljednjih nekoliko dana postali srdaèni jedan s drugim. Najprije ih je jedno prijepodne vidio kako opušteno razgovaraju u dvorištu karaule. Nezamisliv prizor. Vojnik je bio s rukama u džepovima i bez kape, a Nað ga je prisno nudio cigaretama. Onda ih je malo kasnije zatekao pokraj Naðeve Yamahe i izdaljega èuo kako razgovaraju o motorima. Treæi put banuo je poruèniku u kancelariju, a njih su se dvojica tamo, bekrijski raskopèani i zavaljeni u stolce, s èašama vinjaka u rukama, smijali neèemu.139"Uði, Sirišèeviæu", zovnuo ga je ga Nad vedro, oèito veè malo pripit."Neka, neka, poslije æu", rekao je Siniša zbunjeno i zatvorio vrata, uhvativši na tren Vrapèetov ironièan pogled.Koji sat poslije toga opet, malo prije veèere, na hodniku karaule naletio je na scenu da Ljuba pokazuje oficiru neku boksa-èku flntu koju je valjda pokupio negdje na beogradskim ulicama i prvi se put odvažio priæi tom neobiènom društvu."To je jedan opak udarac", objašnjavao je Ljuba, u gardu s rukama ispred glave, usporeno pružajuæi šake prema Nadu, koji mu je opušteno stajao nasuprot. "Levom rukom gaðaš levu stranu lica, a onda ovaj digne ruku da se zaštiti. Tada, kada on digne ruku, hvataš momenat kada je srce nezaštiæeno i

udaraš ovako, aperkatom pod sisu. To je jedan strašan udarac. Coveku se oduzme æela jedna strana i onda možeš da mu radiš šta hoæeš. A može da doðe i do aritmije, od udarca mu se poremeti rad srca i pada kao pokošen. Može i da umre.""Šta je, pièko", rekao je podsmješljivo Siniša malo kasnije, kada se poruènik odmakao, "štekamo se pretpostavljenima, a?""Pa mora se malo", odgovorio mu je Ljuba Vrapèe uzvišenim glasom. "Dugo mi je trebalo, ali sam konaèno shvatio kako to ide. I više nemam problema. Moj mi je pretpostavljeni kao otac.""Ma, bogati? Ka otac?""Jeste", kazao je Vrapèe odluèno. "Baš kao otac." "Strog, ali pravedan?" upitao je Siniša. "Strog, ali pravedan", složi se Vrapèe sveèano.Drsko su se cerili jedan drugome, èvrsto se gledajuæi oèi u oèi, odmjeravajuæi tko æe prvi odustati od komiènog igrokaza o vojnièkoj odanosti.140"Šta me tako gledaš?" upitao je Ljuba napokon. ""Oæeš li to da me jebeš?""Ne. "Oæeš ti mene?""Pa malo si mi debeo.""Ajde, baš dobro. Veæ sam se uplašio", rekao je Siniša.Postajali su još nekoliko èasaka gledajuæi se, dok je Sinišu razdirala želja da kaže: "Daj, seronjo, šta se foliramo jedan drugome", i da je samo u jednom jedinom trenu našao makar zeri-cu nekadašnje prisnosti u Ljubinim oèima, sve bi mu rekao, i za Naðev sifilis, i za lažnu uzbunu na granici, možda bi mu povjerio èak i little affair s Naðevom ženom. Toliko mu je nedostajalo to prijateljstvo. Ali, Ljuba je nepopustljivo zurio u njega kroz obrazinu ironije iza koje se sve vrijeme skrivao od vojnièkih sranja i Siniša je shvatio da je i on sam za njega sada na drugoj strani, jedan od onih koji su zbog gluposti ili konformizma odustali od pobune protiv neljudskog armijskog maltretiranja. Taj strašni sustav stao je izmeðu njih dvojice i Ljuba ga je sada gledao umalo kao Stevicu Jokiæa, jednog iz prošlogodišnje januarske klase, bijednika koji unatoè nekoliko zvjerskih æebovanja u sitnu uru nije odustajao od cinkarenja. "Sve je to malo složenije nego što misliš, moj Vrapèe", htio mu je reæi Siniša, ali Vrapèe mu nije dao priliku za to. Razišli su se, a Siniša je u grudima osjetio srh tuge što je izgubio prijatelja.Puno kasnije mislio je kako je možda pogriješio, odbio Ljubu od sebe kada mu je rekao da se ulizuje Naðu. Jer, naravno da se Ljuba nije ulizivao poruèniku. Bilo je upravo obratno. Ustrav-ljen da ga ovaj ne zajebe, glupi se Nad poèeo ulizivati regrutu. U onih nekoliko dana koliko ih je dijelilo od èasa kada je Vrapèe trebao stati pred pukovnika Jovanoviæa, htio je poništiti nesnošljivost što ju je u posljednjih sedam mjeseci svojom gadnom141naravi izazvao kod Vrapèeta. Nuðenjem cigareta, èavrljanjem o motociklima i pijuckanjem obojenog alkohola u uredu komandira karaule mislio se, kao na nekom partijskom teèaju gdje se u sedam dana svladavala èitava povijest marksizma, ekspresno sprijateljiti s njim, kako bi ga ovaj u što ljepšem svjetlu predstavio kod komandanta ohridskog garnizona. Panièno je trošio svoje oficirsko dostojanstvo ne bi li se umilio Karanoviæu i Karanoviæ mu je na to stvarno odgovarao toplom ljubaznošæu, zbog èega je blesan naposljetku povjerovao da njegovo ulizivanje doista ima uèinka. J"Onaj tvoj drug Karanoviæ je baš neki dobar èovek", rekao je jednog od tih dana Siniši nakon penicilinske terapije, laktovi-ma naslonjen na stol.A Siniša je šutio i gledao njegovu guzicu. Da je netko drugi bio na Naðevu mjestu, netko stvarno dobar, netko do koga mu je stalo, rekao bi mu da ga Ljuba Vrapèe zajebava, da se, sadistièki se naslaðujuæi, poigrava s njim, hini da mu je prijatelj kako bi ga u presudnom èasu njegova, to jest Vrapèetova, podlost što strasnije zaboljela. Sve bi to Siniša, ni trena ne dvojeæi koliko

je u pravu, rekao Imretu Naðu da mu je taj èovjek bio imalo bliži. Ovako je šutio i gledao preda se, u bijelo mršavo dupe u kojemu je upravo bio sav jadni smisao druga poruènika. I malo se, kao, sažalio nad njim."Baš dobar èovek", ponovio je Nad, valjda nespokojan što mu Siniša ništa ne odgovara."Pa jesam li vam rekao", kazao je Siniša."Jeste, bio si u pravu", nastavio je Imre. "Bio sam prekrut, nisam imao razumevanja za vojnièke potrebe. Ne treba da uvek imamo zvanièan odnos, nego možemo da budemo drugovi. Naposletku, svi smo tu negde istih godina."142Ma, da, pomislio je Siniša, sjetivši se da je valjda navlas istim rijeèima Nad i njega vabio kada su mu trebale njegove lijeènièke usluge. Drugovi? Možeš si misliti!"Pa sam baš mislio o neèemu, šta bi ja, sa svoje strane, mogao da uèinim za vas, da vam nekako olakšam boravak u Armiji", prièao je Nad, "pa mi je pala na pamet jedna stvar... Slušaš me?""Da, recite.""Odluèio sam da nabavim stol za ping-pong!" rekao je Imre.O, jebote, pomislio je Siniša, liberalizacija u JNA je baš uzela maha."Spomenuo sam to i Karanoviæu. On misli da je to odlièna ideja.""Pa je", složio se Siniša nevoljko."Jelda?" ozario se Nað. "Veæ znam za jedan stol u podrumu u Domu Armije u Strugi, koji æu da uzmem za nas ovde. A onda možemo i turnire da organizujemo. Karanoviæ je, doduše, otišao malo predaleko pa je predložio da igramo u svlaèenje.""Sta je predložio?" zaprepastio se Siniša."Da igramo stoni tenis u svlaèenje. Kao poker. Nakon svakog izgubljenog poena da skineš po jedan deo odeæe. Ali, to bi ipak bilo malo previše", rekao je Nað trezveno.Siniša je pokušao zamisliti neuhranjene vojnike kako samo u sivomaslinastim soknama skakuæu s reketom za stolni tenis u rukama i nije znao bi li se nasmijao tom prizoru ili se užasnuo kako se Ljuba bezoèno sprda s oficirom, a da ovaj pojma nema o tome. Ping-pong na svlaèenje! Pa to valjda ni sotoni ne bi palo na pamet.143¦#o*#¦"Ej, doktore", èuo je kroz san kako mu netko šapuæe. "Doktore... Doktore, probudi se.""Molim!" prenuo se Siniša."Pst!" ušutkao ga je glas. "Nemoj da se dereš. Digni se, ide-<mo!""Staje, uzbuna?!""Ma, kakva uzbuna", govorila je silueta nad njegovom posteljom. "Idemo u kafanu!""Kakvu kafanu?""Zajebi prièu, digni se i obuci. Posle æu sve da ti objasnim.""Di je svitlo?" mucao je još nerazbudeni Sirišèeviæ. "Koja je ura?""Nema svetla, oblaèi se u mraku", rekla je crna prikaza u kojoj je Siniša tek sada, na blijedom svjetlu punog mjeseca koje se jedva probijalo kroz neèiste prozore vojnièke spavaonice, prepoznao Vrapèeta."Di su mi gaæe?" upitao je ustajuæi s mukom.Ljuba se zacerekao."Šta ja znam gde su ti gaæe", rekao je. "Valjda na tebi.""Jako smiješno", kazao je Siniša, trljajuæi oèi. Sta on oèekuje, da bi on u ovom stanju, u ovaj sat mogao vladati suptilnim znaèenjskim distinkcijama ri]eèigaæe u razlièitim narjeèjima hrvatskog ili srpskog? Koji je sat,

uostalom?"Pola jedan", obavijestio ga je Ljuba Vrapèe. U dahu mu se osjeæao nekakav alkohol.144Pola jedan, pomislio je Siniša. Ponoæ i po, preveo je to u sebi. Zašto ga bude u ponoæ i po? Je li ono Ljuba spomenuo nekakvu kafanu? Sranje. On ne želi ni u kakvu kafanu. Njemu se spava."Alo, drugar!" zatresao ga je Vrapèe bezdušno, otkopèavajuæi mu usput dugmad pidžame. "Nema više æorenja. Otadžbina zove. Idemo!"U bunilu i po mraku nespretno se odjenuo, košulju, hlaèe i bluzu, na minutu je ponovno zaspao, sjedeæi na krevetu, s jednom èarapom navuèenom tek do pola stopala, a onda ga je Ljuba ponovno drmusnuo i u razvezanim ga èizmama gotovo odvukao izvan karaule. Svjež noæni zrak ga je sada sasvim razbudio. Stajao je zaèuðeno slušajuæi nekakvo brujanje, da bi napokon skontao da to bruji motor kampanjole, službenih kola koja su, zbog Naðeve sklonosti motorima, malo korištena stajala u jednom dijelu sjenika."Sta je ovo?""Daj, dosta prièe", rekao je šaptom Vrapèe gurajuæi ga prema automobilu parkiranom u dvorištu. "Idemo u kafanu?""Kakvu kafanu, jebote?!" shvatio je napokon Siniša i otrgao mu se. "Koju kurèevu kafanu?! Jesi li ti normalan, idiote jedan?! Nad æe nas ubit zbog ovoga!"Iz otvorenog se auta tada zaèuo neèiji razdragan smijeh. Onda se i Ljuba poèeo cerekati. A Siniša se ukipio u nevjerici. Nije valjda...?"Sirišèeviæu, ulazi u kola, to je nareðenje!" dreknuo je, potvrðujuæi Sinišine najstrašnije slutnje, iz kampanjole vedrim glasom poruènik Imre Nad."Pst!" psiknuo je ponovno Vrapèe veselo. Morali su biti jako, jako pijani za ovakvo što.145"Mi smo malo popili", rekao je Vrapèe kao da èuje što Siniša misli. "Zapravo, popili smo sve što smo imali pa bi trebalo neko da nas vozi Kod crnog pastuva da dalje pijemo. Ti si jedini kojeg smo se setili koji može da ispuni taj zahtevni zadatak.""Daj, nemojte me zajebavat", rekao je Siniša. /"Sirišèeviæu", kazao je iz kampanjole Nad autoritativnim glasom, "u-la-zi u a-u-to-mo-bljuuu...", završio je ponešto neraz-govjetno drug poruènik, jer mu je baš došlo da povrati pa je na betonirani krug karaule preko stranica kampanjole izruèio kiseli sadržaj svoje izmuèene utrobe. Vrapèe se poèeo divlje smijati."Vi ste totalno poludili", rekao je Siniša sjedajuæi, još kao nevoljko, za volan, premda mu se zapravo sviðala njihova ludost."Kod piæa", objasnio je, malo se pribravši, poruènik sa stražnjeg sjadala, "nije važno koliko èovek može da popije, nego da zna kad mora da povrati."Ni Siniša ni Ljuba nisu replicirali na tu poruènikovu mudrost. Siniša je upalio kratka svjetla, ubacio u brzinu, spustio ruènu koènicu i lagano digao nogu s kvaèila, a kampanjola se trznula, protresavši ih tako da se Siniša prepao kako bi se oficir još jednom mogao pobljuvati, ovaj put po njegovim leðima. Onda su krenuli, polako, razlokanim putem, po mjesecu, što bi vjerojatno bilo iskušenje i za nekog vozaèa planinskih relija. Vrapèe i Nad, sreæom, nisu bili tako pijani da bi ga dekoncen-trirali svojim brbljanjem, nego su ozbiljno i strpljivo desetak minuta šutjeli sve dok se Siniša nije uspio nekako dokopati sela i malo bolje makadamske ceste."Vrlo dobro", pohvalio je njegovu šofersku vještinu Nad otraga.146"Služim narodu!" odgovorio je regrut spremno. "Imaš nagradni vikend za ovo." "Kažite mi to sutra, kad se otrijeznite."

"Sutra ne može", kazao je poruènik odsjeèno, "Ili uzmi sad, ili ništa!""Onda ništa.""To cenim", rekao je Nad pružajuæi mu preko naslona desnicu da se rukuju. "Svaka èast, majstore!""Druže poruènice, vozim", upozorio ga je Siniša."Izvini, nisam znao", isprièao se Imre, ponovno se zavaljujuæi u sjedalo.Spustili su se napokon do asfaltirane prilazne ceste prema Strugi, provezli se kroz usnuli grad i izbili na pravac prema Ohridu. Veliki okrugli mjesec srebreno se ljeskao na jezeru, kao da veliko ogledalo leži na mirnoj površini vode. Siniši nije trebalo pokazivati put. Znao je za Crnog pastuva. Svi su znali. Najkasnije u prvih sat vremena u bilo kojoj jedinici Ohridskog garnizona JNA svaki je vojnik beziznimno bio upozoren da mu je najstrože zabranjeno odlaziti u to leglo grijeha uz jezero. I ta se zapovijed poštovala. Ne, naravno, zato što su vojnici bili nešto specijalno disciplinirani ... dapaèe, zabrana je prije mogla biti shvaæena izvanrednom preporukom za zloglasnu ugostiteljsku destinaciju i uroditi njezinom od regruta neobiènom brojnom posjeæenošæu ... nego zbog èinjenice da je pred birtijom stalno dežurala patrola vojne policije. Èak i sada, malo prije jedan u noæi, bili su tamo kada je Siniša parkirao pred širokom katnicom, ispod neonskog cimera s konjem u propnju iznad kojeg je, s nekoliko mrtvih, ugašenih slova, krezubo treptalo jarkocr-veno Kod crnog pastuva. Kao hijene kada nanjuše strvinu, dvojica147s bijelim uprtaèima i pendrecima za pašom krenuli su prema njima, no tada je Nad izašao iz kampanjole i rekao..."Dobro je momci."Dvije zvjezdice na njegovim ramenima uèinile su da se, kao dodirom èarobnog štapiæa, policijska patrola gotovo u pokretu zaustavi. U travanjskoj noæi jeka je preko jezera kroz èitav kraj, sve valjda tamo do planina prema Albaniji, raznosila poneseni narodnjak iz gostionice...Bila mi je jedna topla zima, Bila mi je sve sto srce ima, Bila mi je, ali vise nije, Prijatelju stari, pozdravi je..."Idemo, dobri moj Vergilije", rekao je Siniša, sjetivši se u tom èasu renesansnog epa o kojemu je ponešto sitno naèuo u prvom srednje."Molim?" kazao je zaèuðeno Ljuba Vrapèe, koji nije bio baš redovit na nastavi.Žute žarulje u jednostavnim tanjurastim lusterima mutno su sjale kroz duhanski dim što se dizao i kovitlao pod niskim stropom u velikoj prostoriji s drvenim podom, pokrivenim otrcanim i mjestimice poderanim linoleumom, koji je, poput broda od stroja u svojoj utrobi sve vrijeme lagano podrhtavao. Èinilo se kao da je prostorija živa i pulsira u jednoliènom tutnju basova iz razglasa, kroz koji se jedva nazirala iskidana melodija sintesaj-zera, žamor gostiju i pokoji povik konobarima ili muzici. Za nekim su stolovima pjevali i nazdravljali pjevaèu u srebrenom sakou zasukanih rukava, koji je na nisko podignutoj pozornici u kutu, s klavijaturistom i gitaristom, bez stanki izmeðu pjesama, poletno šibao standardni repertoar narodnjaèkih hitova.148IKlijentela je bila veæim dijelom muška, tek za nekoliko stolova sjedile su neke upadljivo našminkane žene, natapirane, u mini-cama s volanima, koje su se smijale dlanom pokrivajuæi usta. Za stolom do njihova neki je krupni sredovjeèni muškarac, u razdrljenoj košulji i razvezane kravate, sklopljenih oèiju, gotovo poneseno, dlakavom rukom mijesio sisu djevojke koja je mirno sjedila u njegovu krilu i prstima mu nježno prolazila kroz znojnu kosu."Strašno mjesto", rekao je Siniša Nadu dok su se spuštali na stolce."Stasi rekao?!""Strašno mjesto!" ponovio je Sirišèeviæ primièuæi se poruèni-kovu uhu, gotovo

vièuæi.Imre je zadovoljno kimnuo."Jedno veèe", rekao je, "pili smo ovde. Mnogo se popilo. Kad, u neko doba, ja pogledam u tavanicu, a ono sve puno zmija. Zmije, jebote, na hiljade njih, pužu gore i sikæu na mene. Usro sam se ko grlica."Siniša pogleda u plafon. Makar su Nadu zmije došle u alkoholnom deliriju, gotovo je oèekivao da bi ih i on mogao vidjeti. Kod crnog pastuva bilo je takvo nekakvo mjesto gdje bi pomislio da æe oživjeti sve sumanute deliriène vizije. I doista, spustio je pogled sa stropa i... uh! Ništa nije èuo ni vidio, nego iznenada, kao prikaza, na možda petnaestak centimetara pred njegovim se licem ukazalo lice vjerojatno najmršavije žene koju je ikada vidio. Sivo, umorno, ispijeno lice izboèenih jagodiènih i èeonih kostiju, s oštrom bradom i tankom plavom kosom èvrsto skupljenom na zatiljku. Pod oskudnim, mutnim žutim svjetlom taj je kostur, kao neki izaslanik Strašnog suda, stajao kraj njega s149blokiæem i kemijskom u ruci i bijelom pregaèicom oko uskih bokova."Rajka, daj nam da pijemo", rekao joj je Nad jednostavno.Rajka, pomislio je Siniša osjeæajuæi kako mu se život lagano vraæa u udove. Neobièno ime.Mali mrav, mali mrav, U nedrima nešto. Moram da ga naðem Da menjamo mesto,pjevalo se sada Kod crnog pastuva, neki su u dnu prostorije zanosno digli ruke u zrak, a neka se žena popela na stol štiklica-ma se vrteæi izmeðu staklarije."Sta ti misliš, Sirišèeviæu", povikao je Nad, "oæe li mene ova pièka od Karanoviæa ujutro da zajebe?""Kad ujutro?""Pa ujutro, kad ode kod Jovanoviæa?""A to je veæ ujutro?""Jeste. Ovde smo došli da se oprostimo. Ako on ode da pešaèi do Beograda, više se nikad neæemo videti.""Fala kurcu", rekao je na to Ljuba Vrapèe drsko."I ja isto kažem", složio se poruènik pomirljivo. Onda se zagledao u Vrapèeta pa mu iskreno, od srca kazao: "Idi u tri pièke materine, da te moje oèi nikad više ne vide.""Razumem!" dreknuo je Ljuba veselo. "Jedi govna!" rekao je oficir iznervirano. "Razumem!"150"Onda", odustao je Nað i ponovno se okrenuo Siniši, "šta misliš, oæe li pièka da zajebe?""Sto ga sami ne upitate?" rekao je Siniša gledajuæi Ljubu kako se smije."Ne smem", rekao je Nad iskreno. "Bojim se."Rajka im je, oèito upuæena u Imrine navike, donijela tri èaše vinjaka, a Nað joj je naložio da odnese i pivo nekom starijem zdepastom èovjeèuljku, koji je sam, izgubljeno gledajuæi preda se, kao da razmišlja o samoubojstvu, sjedio nekoliko stolova dalje."Ko je to?" upitao je Siniša oficira."Kurva", kazao je Nað ogorèeno. "Zastavnik za prekomandu."Siniša ga je zadivljeno promotrio, jer nikada prije nije vidio to mitsko èudovište, gospodara života i smrti, središte mraènih intriga u svakoj kasarni JNA, èisto, nerazrijeðeno zlo, podoficira koji je u rukama imao moæ da stvara i upropaštava karijere èak i onih s èinom puno višim od njegova. Tko bi rekao da zastavnik za prekomandu može biti jedna takva potištena pojava? Najbliže nekom zastavniku za prekomandu bio je kad je u Skopju upoznao njegova æatu, nekog Sandžakliju, koji je o svom šefu govorio sa strahom i obožavanjem, kakvo valjda ni amazonski uroðenik pred laserom ne bi osjetio. Taj zastavnik, govorilo se, nekog je jadnog potporuènika poslao na drugi kraj države, samo

zato što je taj gušter neupuæeno parkirao na njegovu mjestu. Iskreno se potrudivši naæi mu vojnu poštu bez automobila^, otpravio ga je èak na Premudu, gotovo napušteni kamen usred jadranske puèine, u isturenu graniènu jedinicu prema Italiji.151"Neka sad ðubre parkira u Zadru", prièaju da je rekao potpisujuæi rješenje o prekomandi.Zoveš me na piæe, zoveš me na lom Zar ne vidiš, druže, bol u srcu mom,pjevao je sada glazbeni umjetnik u sakou od srebrenog la-mea, a gosti su, sve više njih kako je noæ odmicala, ustajali i pratili ga:Daj mi malo hleba, daj mi malo soli, I najlepsu ženu koju srce voli.Negdje u magli praskale su èaše. Konobarica iz zemlje sjena im je u nekom èasu neprimjetno donijela novu turu. Ili možda i dvije. Siniša je pomalo u nogama osjeæao vinjak, tuklo mu je u glavi. Gledao je Nada, Nad je gledao Ljubu, a Ljuba je piljio u onu sisatu za susjednim stolom. Zapravo, djevojka je sada bila na stolu, podignutih ruku, a onaj što joj je gnjeèio sise spavao je s glavom na mokrom stolnjaku. Jedan je s rukom na stražnjici djevojke u minici s volanima odmicao stubištem na kat. Zastavnik za prekomandu je ustao i otišao. Nað ga je ispratio èeznutljivim pogledom, ali ovaj se nije osvrnuo.Poruènik ga je, oèito redoviti posjetitelj gostionice, upoznavao s gostima, majorima, kapetanima, zastavnicima, potporuè-nicima i poruènicima, a Siniši je pomalo postajalo jasnije zašto je vojna policija pred vratima. Valjda više od polovice gostiju Kod crnogpastuva plaæu je dobivalo iz budžeta Saveznog sekretarijata za narodnu obranu. Ovaj je æumez zapravo bio oficirski klub, poput nekakvog zlog blizanca Doma JNA. U noæima poput ove aktivna vojna lica tu su se praznila od dnevnih frustracija svojega užasnog posla, od represije salutiranja i raporti-ranja, od svojih oèetkanih špicarica, redovitog sisanja i brijanja,152od nesnosnih mjesta službovanja i nepravdi u promaknuæima. Ovo ovdje, prikladno smješteno na moèvarnom tlu, u blato i šaš Ohridskog jezera, bio je njihov svijet nagona...U razmišljanju o tome Sinišu najednom prekine Nad koji ga iz èista mira zgrabi u strastven zagrljaj, s oèima punim suza cvileæi pjesmu koja je tog èasa bila na repertoaru:Moj jarane, jarane, jarani smo mi,Ne daj, ne daj jednoj ženi da nas da nas zavadi.Shvativši o èemu pjesma govori, Siniša se smrznuo od užasa. Zašto mu poruènik ovo pjeva? Da možda ne sumnja? Nije se valjda èuo s ženom? Bi li mu ona išta rekla? I je li ga ovo grli ili davi?Ljubio je sutra ja iV ljubio ti Neæe moæi, jarane, da nas rastavi,zakleo se Imre Nað potresenim glasom, a onda je njegov stisak ipak popustio i glava mu se srušila na stol. Dobro je, pomislio je Sirišèeviæ. Poruènik samo jako voli ovu pjesmu. Onda shvati kako ga je Ljuba èitavo vrijeme gledao."Sta je bilo?" upita."Ništa", rekao je Vrapèe, "samo gledam."Poruènik se uto ponovno malo pribrao, obrisao suze i otpio dobrih pola èaše vinjaka."Vidiš onu žensku tamo?" nagnuo se u jednom èasu povjerljivo Siniši na uho."Koju?""Onu malo puniju, duge plave kose, tamo s onim tipom za stolom levo od bine?"153"Onu što je frajer ljubi po vratu?""Da. Ta", rekao je Nad. "Od nje sam dobio... znaš veæ.""A je 1?""A ovaj što je ljubi po vratu je jedan inžinjerac, moj klasiæ. Èak mi je jedno

kratko vreme bio i cimer na Akademiji.""Pa hoæete li upozorit cimera?""Ma, ko mu jebe mater", rekao je Imre Nad, nakon što se èitave tri sekunde premišljao o tomu.154desetUðite u srca vojnikaVratili su se u zoru, desetak minuta nakon ustajanja. Laniš-nik, još u papuèama i s èetkicom za zube u ruci, zapanjeno je izvirio iz kupaonice ugledavši ih kako se prebijeno vuku hodnikom."Cao, Lanišnik", rekao je Nad u prolazu, a Slovenac je zinuo, dok mu se pjena od zubne paste cijedila niz bradu.Siniša i Ljuba mislili su skrenuti put spavaonice, no Nad im je pokazao da nastave ravno, u njegov ured."E, sad kad legnem...", rekao je Siniša ulazeæi u kancelariju, ne obaziruæi se što mu je neposredni pretpostavljeni tu, a dnevnom zapoviješæu baš i nije predviðen poèinak regruta."Zajebi, nema ti spavanja", kazao je oficir premoreno se spuštajuæi u stolicu."Dajte, druže poruènice, èilu noæ smo bili vanka.""Ne može, Sirišèeviæu, trebaš mi. Odluèio sam da ti ideš s Karano vicem.""Di?!" zaprepastio se Siniša. "Na Dedinje?! Oæete da i ja pje-šaèim do Beograda?!"155"Imaæu društvo", dodao je Ljuba Vrapèe zadovoljno."Ma, ne../", rekao je Nad pokazujuæi na Sinišu. "Ti æeš da ga otpratiš do kasarne u Strugi. Da budem siguran da je otišao.""A, dobro, to može", složio se Sirišèeviæ. Odjednom mu se više nimalo nije spavalo. Da otprati Karano vica do Struge? Kako da ne, njemu je uvijek drago otiæi u Strugu."Sta se smeješ?" upitao ga je poruènik. "Ja?!" iznenadio se Siniša. "Ti! Smejao si se!" "Može bit... Sluèajno."Poruènik ih je sumnjièavo pogledao, jednog pa drugog, i onda, po tko zna koji više put u posljednjih nekoliko dana, upitao Sinišu..."Sta misliš, "oæe li Karanoviæ da me zajebe?"""Oèe", rekao mu je napokon Siniša jednostavno."Misliš?""Sto posto.""Da æe da zajebe?""Raèunajte da je to gotova stvar."Ljuba je stajao i bezizražajno zurio preda se, kao da se ništa od toga njega ne tièe. Mladi je oficir uzrujano ustao sa stolice, zgrabio se oèajno rukama za kosu pa im okrenuo leda i zagledao se kroz prozor. Stajao je nekoliko trenutaka tamo pred prozorom. Siniša je mislio da plaèe. Ali nije. Okrenuo se i oèi su mu bile suhe, ali je nekako odjednom izgledao strašno iscrpljeno i najmanje deset godina stariji.156"Nemoj da me zajebeš", rekao je tihim, oèajnim šaptom Ljubi. "Budi drug. Nemoj, molim te.""Neæu", odgovorio mu je Ljuba, Siniša se prenuo i pogledao ga."Je !" neæeš? Stvarno neæeš?" ponovio je Nad glasom punim nade.Stvarno neæu", rekao je Vrapèe iskreno, prijateljski. Nad se blijedo nasmiješio."Pa šta si ti meni rekao da æe da zajebe?" rekao je Siniši. "Onako", kazao je Siniša. "Zeza san se.""Ma, ajde u kurac", oraspoložio se Nad i vedro odmahnuo glavom. "Koji ste vi mangupi. Nego, slušaj", obratio se sada Ljubi, "razmišljao sam o ovom tvom

putu do Beograda. Valjda ne misliš ozbiljno da ideš peške? Zajebi tu prièu. Nego ideš od mesta do mesta autobusom ili vozom i samo koji kilometar pre nego što æeš negde da doðeš, negde gde znaš da æe da te èekaju, lepo izaðeš, propešaèiš ono malo koliko ti je ostalo, onako, samo da se malo oznojiš i naprašiš èizme.""Vidiš, to je dobra ideja", složio se Siniša."Ma, jasno", rekao je poruènik, "ko æe sad da ide peške šesto kilometara.""Jebote stvarno", kazao je Ljuba, kao da mu je taj èas ta stvar sinula."Ajde, pa nije valjda da nisi i sam razmišljao o tome?" zaèudio se Nað."Pa sad...", poèeo je Karanoviæ."Daj, nemoj da se foliramo", kazao je poruènik prisno.157"Dobro, jesam...", protisnuo je Ljuba. "Mislio sam da idem vozom.""Fala kurcu", rekao je Nad, "svi bi išli vozom... E, ali nemoj da kažeš da sam ti to ja rekao."Stajao je pred vojnikom i nasmiješeno ga gledao, a onda, u jednom èasu skoèi i grèevito ga zagrli."Sreèan ti put, majstore", kaže."Fala, druže poruènice." 7"I nemoj da mi zameriš ako sam nešto...""Neæu, druže poruènice.""A ti", reèe Nad puštajuæi Ljubu i okreæuæi se Siniši, "da mi paziš na njega."Otuširali su se, obrijali i presvukli, na brzinu pojeli doruèak. Ljuba je potom u mali vojnièki ruksak stavio pribor za osobnu higijenu, jednu èistu košulju, èarape, gaæe i majicu. Sve kako je stajalo u detaljnim, opširnim uputama koje su, s oznakom "Vojna tajna, strogo poverljivo" u lijevom gornjem uglu dokumenta, po kuriru prekjuèer stigle iz Komande Ohridskog garnizona. Pukovnik Jovanoviæ, naime, vrlo je seriozno shvatio vojni-kovu namjeru da hoda do Beograda i dao naèiniti podroban nacrt njegova putovanja, podijelio ga na dionice s postajama u razlièitim armijskim ustanovama, što su po prilici bile jednako udaljene jedne od drugih, organizirao da Karanoviæa tamo èekaju topli obroci, èista odjeæa, tuševi i namještene postelje. Èitav taj put, od Ohrida u Socijalistièkoj Republici Makedoniji, preko Socijalistièke Autonomne Pokrajine Kosovo, kroz užu Srbiju do glavnog grada, bio je za Vrapèeta pomno iscrtan; mogao si zamisliti sobu punu mladih oficira kako se grbe nad veli-158kim topografskim kartama, s mastiljavim olovkama u rukama, trudeæi se do najsitnije potankosti isplanirati tijek te zamašne vojne akcije.Ispraæeni pogledima èitave karaule Vrapèe i Siniša izašli su iz kruga, pa kroz šumu, do sela gdje su èekali stari, razlupani autobus za Strugu. Putem su malo razgovarali."Blago tebi, ti ideš kuæi", rekao je Siniša."Da, jebote", kazao je Vrapèe. "Veæ sam nazvao svoje da me èekaju.""Malo si isto uranija.""Ma, dok se keva obuèe i našminka, taman nekako æu da doðem.""A ti stvarno misliš iæ" u Beograd?""Pa ne znam, možda i odem... Sednem u voz, pa malo pešaèim, zezam se putem, nema poruènika da me zajebava. Zašto ne?""Ajde, ako ti tako kažeš...", rekao je Sirišèeviæ sumnjièavo.Onda su ponovno zamukli i šutjeli sve dok autobus nije stigao u Strugu. Malo prije devet ujutro je bilo. Popili su kavu u kafiæu kroz izlog zagledani na ljude na ulici. Potom su izašli i zaustavili se na ploèniku."Eto ga, doktore", kazao je Ljuba Vrapèe. "Idem ti ja." Siniša ga je iznenaðeno pogledao."Sta?" rekao je Ljuba. "Nisi valjda ozbiljno shvatio Nada? Ti mene stvarno misliš otpratiti do kasarne?"

"Ma, ne...", zbunio se Siniša. "Naravno da ne."159r ""Ajde, jebote, veæ sam mislio...", kazao je Vrapèe.Nasmiješio se Siniši i Siniša se nasmiješio njemu. Onda su se zagrlili."Nedostajat æeš mi, doktore.""Piši."""Oæu. Piši i ti meni." ,Onda su se okrenuli jedan od drugoga i pošli svaki svojim putem. Siniša je zamaknuo iza ugla, da bi tamo zastao i izbro-jao do dvadeset. Pa se vratio i virnuo je li Vrapèe odmakao. Na udaljenosti od kojih pedesetak metara, istodobno pazeæi da Vrapèeta ne izgubi u gomili prolaznika i da Vrapèe ne vidi njega, pratio ga je nekoliko ulica, sve do kasarne i vrlo se zaèudio kada je ovaj stao na portu i dežurnom predao svoju vojnu knjižicu.Pred rampom, malo prije nego što æe uæi u kasarnu Ljubomir Karanoviæ se okrenuo i mahnuo u smjeru telefonske govornice od pleksiglasa iza koje se skrivao Siniša Sirišèeviæ. Kurva jedna, pomislio je Sirišèeviæ smiješeæi se u sebi. Premda ga je malo ipak bilo sram.Tad je zadnji put vidio Ljubu.Mirjana mu je skinula kapu i prošla mu prstima kroz kosu, a on je malo držao njezino lice u svojim dlanovima i cmoknuo je u nos. Zaljubljeno se privila se uza nj. Siniša se poèeo raskopèavati, no žena ga je zaustavila."Ne sad", rekla je. "Idemo napolje."160Zbog susjeda ju je morao èekati stotinjak metara niz ulicu. Gledao ju je kako mu prilazi, u kontralihtu, sa suncem u svojim kratkim crvenim pramenovima, u sivoj minisuknji koju je gotovo sasvim pokrio široki svjetloružièasti pulover. Preko pulovera je imala bijelu zimsku jaknu do pola bedara, s pojastuèenim ramenima. Tako se tada nosilo. U bijelim niskim èizmicama gazila je izmeðu lokava koje su se napunile u uleknutom i razmrvljenom asfaltu. Prvi put ju je vidio da nije u trenirci i bila mu je lijepa."Mladiæu, ja vas odnekud znam", kazala je hvatajuæi ga ispod ruke."Pa i vi ste meni poznati."Obgrlila je njegovu nadlakticu i prislonila mu glavu uz rame.""Oæeš da ti danas skuvam ruèak?""Pa može", rekao je vojnik. "Zašto ne? Na regrutaciji su nas cijepili protiv svih poznatih crijevnih zaraza.""Vole jedan!"Siniša ju je poljubio u tjeme."Sta voliš da jedeš?""Pašticadu s njokima.""Stati je to?""Zaboravi."U jednoj maloj slastièarnici ona je jela žito sa šlagom, jer je tih dana bila neka slava, sveti Arhangel Gavrilo, tako je nekako rekla, za koju su njezini u Rumi uvijek imali punu kuæu gostiju. Siniša se malo lecnuo na spomen vjere i svetaca. On ni one katolièke nije baš znao. Uzeo je baklave, po drugi put po-161kušao s bozom i ostao u uvjerenju da to definitivno nije napitak za njega. Posluživao ih je sitan, vjerojatno malodoban slastièarski pomoænik rumenih obraza. Potom su prošli gradom, pogledali oskudan izbor gramofonskih ploèa u izlogu neèega što je bila knjižara i prodavaonica papirne galanterije. Jedva vidljiv u hrpi narodnjaèkih kaseta stajao je Little Creatures Talking Headsa. Kako se ta ploèa našla u ovoj zabiti, Siniši je bio potpuni misterij, ali baš tu ju je prvi put vidio i silno se uzbudio zbog toga. Mirjana nikada nije èula za Talking Headse. Nakon toga su završili u valjda jedinoj struškoj

parfumeriji, gdje je ona iskušavala deodorante, a on se nosom naginjao nad njezin vrat da prosudi. Nije odolio da je ne ugrize za usnu resicu, na što je ona ciknula, a prodavaèica u ljubièastoj kuti je namjestila uvrijeðeno lice. Besciljno hodajuæi naposljetku su izbili na jezero i nasmrt se prepali jata pataka koje je pokraj njih divlje gaèuæi izletjelo iz šaša. Odnekud se zaèula lovaèka pucnjava."Evo ga", razveselio se vojnik. "Napokon. Albanci napadaju.""Molim te, samo nemoj reæi da sada moraš da se javiš u jedinicu.""Ne moran. Riješit æe to i bez mene."Plaža je bila pusta, a veliki bijeli, moderno graðeni hoteli zatvoreni. Virili su kroz stakla u napušteno hotelsko predvorje s mramornim podom, kožnim foteljama i fikusima. Ona je htjela plesati na praznoj terasi, èak je i zapjevala Dok palme njim grane da ga privoli, ali on se nije dao. Bilo mu je i malo kao neugodno. Sreæom je odnekud iskrsnuo šepavi èuvar i otjerao ih."Volela bi da završim fakultet", rekla je Mirjana. "Da se zaposlim. Ujutro kad ustanem, da imam negde da idem."162Sjedili su na klupici u malenom parku pokraj zatvorenog hotela. Ona se šæuæurila u njegovu krilu igrajuæi se s pucetom na njegovoj bluzi."Mrzim samu sebe", nastavila je. "Živim ko zadnja guska."Osjetio je kako se lagano zatresla pod njegovom rukom. Onda je posve tiho, kao da se stidi, zajecala."Nemoj, dušo. Sve æe bit dobro.""Neæe. Ništa neæe biti dobro.""Nemoj...""Izvini", kazala je otiruæi suze. "Vidi ovo.""Šta?""Otkinula sam ti dugme.""Oæeš mi ga zašit?" upitao je Siniša i stisnuo njezinu malenu šaku u kojoj je stajalo sivomaslinasto dugme s reljefnom petokrakom."Ajde, daj", rekla je Mirjana."To mi je jedna od najveæih misterija vojske", prièao je regrut gledajuæi kako djevojka, s njegovom jaknom preko koljena, usredotoèeno šiva gumb. ""Ko se prvi sitija, "ko je mudrijaš kojemu je palo na pamet da iglicu s malo konca vojnik mora nosit zataknuto s unutrašnje strane, u postavi kape. Kako je naša baš to misto? To je, ja mislin, jedna velika vojna tajna. Sta ti misliš?"Mirjana Nad nije ništa mislila o tome."Stavit iglu i konac u kapu", nastavio je Siniša zadivljeno. "Zamisli, neko je jednon razmišlja o tome. Muèilo ga je. Noæi-163ma nije moga spavat zbog toga. A onda mu je sinilo. Postava kape! Naravno! Logièno! Kako se prije nije toga sitija! Onda je napisa propis o tome, potpisa se, doli udrija peèat i to je umnoženo u po miljarde primjeraka i po kuririma poslano u sve jedinice JNA. Potrošeno je ne znan koliko radnih sati, papira, tinte, kurca-palca da bi svi regruti stavili iglu i konac u postavu kape. Šta to nije jedna... jedna...", vojniku je ponestalo rijeèi da to opiše. "Jedna uznemirujuæa glupost", završio je napokon.Pogledao je Mirjanu. Ona je pogledala njega."A jel" tebe inaèe uznemiruju takve gluposti?" upitala je jednostavno zubima kidajuæi kraj konca."Ma, ne...", rekao je Siniša i zamukao zureæi u ženu. Ona nije razumijela ni rijeèi od onoga što joj je rekao. Ta je stvar bila sasvim izvan obzora njezina zanimanja, kao što je i inaèe bila potpuno ravnodušna na štošta od onoga što je njemu znaèilo. Èitavi su svijetovi stajali izmeðu njih. U jednoj je maloj sekundi shvatio kako je bliskost medu njima moguæa samo u ovom trenutku i ovdje, a izvan toga je bez ikakve šanse. No, to je potrajalo doista samo jednu

jedinu malenu sekundu i bilo netragom otjerano toplim poljupcem njezinih usana.Na povratku su na tržnici kupili pile i zelenu salatu. On je u samoposluživanju izabrao bocu nekakvog makedonskog crnog vina, ona kekse Domaæica. Vratili su se u stan kao što su i izašli, ona je otišla naprijed, a on poslije nekih pet minuta za njom. Zajedno su nad sudoperom ogulili krumpir, pa je Siniša otišao na trosjed. Sjeo je i, umoran od sinoænje terevenke u Crnom pas-tuvu, istog se èasa srušio u crnu provaliju sna.Sat i po kasnije možda ona ga je probudila sitnim poljupcima. Otvorio je oèi i vidio kako se smiješi pred njegovim licem.164Otkrio je da mu je skinula cipele, podigla noge na ležaj i pokrila ga dekom dok je spavao."Uzmi", rekla je gurajuæi mu jedan keks u usta."Mmmm... Daj još.""Ne može sad. Operi ruke pa da ruèamo."Povirio je na stol i vidio staklenu vatrostalnu zdjelu u kojoj su se sjajili krumpiri i piletina sa zlatnožutom koricom od peèenja, pa drugu zdjelu sa zelenim listovima salate, dva tanjura jedan nasuprot drugome, èaše što su se caklile na suncu s prozora, bocu vina koja je na grliæu imala masnicu od salvete, da se tekuæina ne cijedi po bijelom stolnjaku koji je još imao pregibe od glaèanja. Usred svega toga u uskoj je vazi stajala jedna žuta ruža. Mirjana Nað ga je dirala po kosi. Ako je ikada prije osjetio toliku sreæu, sada se toga nije mogao sjetiti."Kad se moraš vratiti u karaulu?" "Jebe mi se za karaulu."Uz njegovo ime uvijek se spominjala ta prièa s paunom, neumrla u regrutskoj predaji. Pukovnik Radisav Jovanoviæ, poznat i kao Rade Orhideja, nizak i okrugao èetrdesetpetogodišnjak bolesno blijedog tena, uvijek uspravan i malo podignute brade, kao što se katkad znaju držati vrlo niski ljudi, bio je opsjednut ukrasnim biljem, rijetkim grmovima, travom, lukovicama tulipana, sjemenjem i sadnicama. Dio jutra redovito je provodio u gumenim èizmama, ogrtaèu i s radnim rukavicama od žute kože, pa kopao, razbacivao gnoj, obrezivao, zalijevao i prskao otrove protiv biljnih nametnika na zelenim površinama u krugu ohrid-165ske kasarne. U zimskim mjesecima nisi gotovo ni znao da taj èovjek postoji, sasvim bi se povukao u sebe, kao da valjda nije ni disao, gotovo poput onih životinja što u hibernaciji na minimum svedu životne funkcije. Za mraènih sijeèanjskih popodne-va pred osvijetljenim bi prozorom kancelarije s rukama na leðima katatonièno piljio u smrznutu zemlju i gole grane kestena. Ali, èim bi izbili prvi pupovi i sitno prolistalo, s buðenjem prirode budio se i Rade Orhideja. Na sve strane se kopalo, grabljalo, sijalo, sadilo, podrezivalo i šišalo. One uobièajene ideološke dekoracije koje su se u parkovima armijskih ustanova slagale od obojenih kamenèiæa ili zdrobljene cigle, sve one crvene zvijezde, srpovi i èekiæi, parole, partijske i državne zastave, u Ohridu su bile od gladiola, dahlija, begonija, nevena, sunovrata, maæuhica, ljiljana, gerbera... sve s uredno ispisanim latinskim nazivljem, sitnim slovima na malim bijelim ploèicama sa strane. Bili su krasni ti pomno ureðeni vrtovi, no strast koja ih je naèinila svakako nije bila previše zdrava, jer je Jovanoviæ obièavao, bez pardona, prekorednim stražarstvima kažnjavati èitavu jedinicu ako bi regruta zatekao da gazi po travnjaku ili bere cvijet.Tko zna otkud i zašto, valjda stoga jer ih je vidio na Dedinju pokraj Kuæe cvijeæa, Rade Orhideja je prije dvije godine za svoj park bio dobavio dva para paunova, dvije malene, neugledne ženke i dva mužjaka s raskošnim lepezama od perja na guzici. Te šarene kokoši šepurile su se po èitavoj kasarni, slobodno ulazile u vojnièki restoran ili kantinu, u spavaonice, urede i radionice, jer

je bilo najstrože zabranjeno da ih itko uznemiruje. Neka od tih ptica, recimo, zaustavila bi se nasred piste u vrijeme jutarnjeg postrojavanja i uzela bi tako divlje krièati da oficiri pred strojevima ni sami sebe više ne bi mogli èuti. Smotra bi se zaustavila, svi bi disciplinirano ušutjeli dok paun ne bi rekao što je imao. A jedan od njih, prièaju, bio je posebno bezobrazan. Baš166zloèinaèka narav. Ta opaka ptica, kao da to namjerno èini, tiho bi se, neèujno prikrala s leða nekom vojniku ili cijeloj skupini, na metar ili èak bliže i tako nesnosno zajaukala da bi se èovjek oduzeo od užasa. Sve do jednom. Neki vojnik je bio, u predaji mu je zatureno ime i podrijetlo, koji je jednom kleèeæi na travnjaku dubio rupe za nekakvo pukovnikovo grmlje, kada mu se paun došuljao, gotovo na centimetar od uha prišao i zalelekao tako strašno, kao da mu je ovaj èas mater umrla."Mrs, konju jedan!" zavikao je obnevidjeli vojnik, pa se okrenuo i, ne razmišljajuæi o posljedicama tog èina, vojnièkim ašovèiæem mlatnuo po lijepoj kruni na paunovoj glavici.Rade Orhideja, koji je malo dalje nadzirao vojnièke radove, brzo je pritrèao mjestu udesa, no jedino je mogao suznih oèiju dijagnosticirati smrt svojega pernatog ljubimca. Istog je èasa prekinut popodnevni odmor i uslijedilo je žurno postrojavanje èitave kasarne. Svi koliko ih ima izletjeli su u èizmama i šljemovima na glavama, s oružjem i stali mirno na prostranoj asfaltiranoj pisti, a onda je pukovnik Jovanoviæ izveo pred njih ubojicu i veleizdajnika, neprijatelja socijalistièkog poretka, pedofila, sodomita...Tko zna što je taj, u stanju posvemašnje duševne rastrojenosti, sve nadrobio u desetak minuta neèuvenog verbalnog zlostavljanja, prije nego što je zvjerski ispljuskao vojnika, pljunuo mu u lice i prepustio ga dvojici vojnih policajaca koji su ga bacili u æeliju vojnog zatvora, odakle je ovaj, zbog pokušaja samoubojstva vješanjem, poslije dva dana odveden na psihijatrijski odjel vojne bolnice u Skopju.Radisav Jovanoviæ zvani Rade Orhideja bio je neuraèunljiv tip, koji je iz mraène potištenosti skakao u vatru nekontroliranoga gnjeva. Kao patološki pedant zbog nevjerojatnih se sitnica sadistièki iživljavao nad podèinjenima, a osobito mu je veselje167bilo otvoreno, pred vojnicima, ponižavati mlade oficire. Kod nekih je regruta zbog toga èak i stekao stanovite simpatije. Bio je prznica, zlopamtilo i hvalisavac gladan publiciteta, te je stalno pozivao i èastio nekolicinu ohridskih novinara, koji su dosad objavili neviðenu kolièinu zadivljenih reportaža i crtica o njegovim botanièkim uspjesima.U ralje takvog èudovišta, na stražnjem je sjedalu njegova tamnosivog službenog Audija, cestom od Struge prema Ohridu upravo hitao Ljuba Vrapèe. Brbljavi vozaè s vojvoðanskim naglaskom htio je zapodjenuti razgovor, ali Vrapèe je zamišljeno šutio, gledajuæi kroz prozor olovnosive oblake kako se gomilaju iznad jezera. Limuzina je bez zaustavljanja ušla u ohridsku kasarnu i zaustavila se pred komandom, gdje je neki vodnik prve klase Ljubu lagano uhvatio za nadlakticu i bez rijeèi ga poveo u zgradu. Popeli su se na drugi kat gotovo trèeæi stubama."Sve je to, drugovi, rezultat kvalitetnog vaspitnog rada sa regrutima", govorio je za to vrijeme komandant garnizona novinarima. "Sa svojih osamnaest godina, oni su još deca i prevas-hodni zadatak svakog oficira je da bude otac tom mladicu koji mu je dodeljen. Samo takav pristup garantuje neki uspeh. Otac, nepopustljiv, ali pravedan, treba da usadi socijalistièke samoupravne vrednosti tom detetu koje je još u godinama kad luta i kad mnogi neprijatelj našeg sistema samo gleda da ga zavrbuje na svoju stranu..."Sjedili su u kožnim foteljama u salonu pokraj Jovanovièeva ureda, ispod monstruozno velikog ulja s prikazom junaèkog boja partizanskih gerilaca s

njemaèkim okupatorom u nekoj suroj vrleti. Pijuckali su pukovnikov konjak, televizijska ekipa emisije Dozvolite da se obratimo, koja je samo zbog ovoga jutros doletjela iz glavnog grada Federacije, dopisnici Nove Makedonije i168Ekspres politike s fotoreporterima. Snimatelj je namještao kameru na stalak, rasvjetljivaè je petljao s reflektorima, a Rade Orhideja nastavljao samozaljubljeno mljeti..."Budite roditelji svojim vojnicima, to je ono što ja stalno ponavljam oficirima. Ako vidiš da nekoga od njih nešto muèi, pridi mu i pitaj: "Sine, treba li ti nešto?" Uðite u srca tih vojnika, jer samo tako možete da u njima usadite ljubav i veru za našu socijalistièku feredativnu otadžbinu", govorio je Jovanoviè angažirano, sjedeæi na rubu fotelje, malo nagnut prema sugovornicima, a onda je povukao stražnjicu, izvalio se u naslon i zadovoljno dodao: "Takvom predanom i nesebiènom radu mi danas možemo zahvaliti da je jedan od vojnika ovog garnizona odluèio da pešaèi šesto kilometara, od svoje jedinice ovde u Ohridu sve do glavnog grada, kako bi se u jutro dvadeset petog maja, na Dan mladosti, poklonio uspomeni na našeg nikad prežaljenog vrhovnog komandanta."Zgromljeni snagom ovih rijeèi svi su posut jeli nekoliko èasa-ka, a onda je drug s televizije lagano podigao ruku s praznom èašom."Izvolite, hteli ste nešto da upitate", rekao je, krivo shvativši ovu gestu, Jovanoviè susretljivo."Ako bi mogao da dobijem još jedan konjak", kazao je ovaj smjerno."Naravno, kako da ne."Poruènik, koji je iza pukovnikovih leda diskretno èekao naloge svog pretpostavljenog, spremno je natoèio beogradskom novinaru, pa su i lokalni dopisnici, koji nisu imali drskost kolege iz glavnog grada, iskoristili priliku i sramežljivo primaknuli èaše.169"Todorovski, ako se dobro seæam, vaša supruga voli tulipane?" upitao je Rade Orhideja jednog od njih.Todorovski je nacereno, služinski kimnuo."Onda svakako morate da mi doðete, ove godine sam iz Holandije nabavio jednu novu narandžastu sortu, prelepi su mi ispali."Kroz vrata u dnu prostorije tada je provirio vodnik prve klase i kimnuo poruèniku, a ovaj je nešto šapnuo pukovniku."Izvinite", isprièao se Jovanoviæ drugovima iz masovnih medija ustajuæi i popravljajuæi bluzu, "baš su mi javili da je vojnik stigao."170jedanaestCrna cijev službenog pištoljaGrabežljivo ga odmjeravajuæi, pukovnik je napravio krug oko vojnika koji se ukoèio na sredini prostorije. Prebrojao mu je dugmad na bluzi, unoseæi mu se u lice provjerio ne viri li koja èekinjica na njegovoj bradi, da možda kosa ne pada po ušima, je li zatiljak propisno izbrijan, ima li èistu košulju. Nezadovoljno je frknuo ugledavši iskrzan ovratnik. Baš se ni u èemu nije mogao osloniti na podèinjene."Karanoviæ, je li?" upitao je Jovanoviæ, završivši ciklus u Vrapèetovoj orbiti, sada ponovno oèi u oèi s njim."Jeste, druže pukovnièe."Oficir je kimnuo kao da je to neobièno važan podatak."Imam sina tvojih godina", rekao je. "Služi u Panèevu."Ispravno zakljuèujuæi da se od njega ne oèekuje nikakav komentar podatka da Jovanoviæev sin, a njegov vršnjak služi u Panèevu, Vrapèe je šutio èvrsto zagledan preda se."Da moj sin napravi ono što si ti naumio, Karanoviæu", kazao je sveèano

komandant ohridskog garnizona, "ja bih bio naj-sreæniji otac na svetu."171Ako ga je imalo ganuo pukovnikov prisan oèinski nastup i to što se u ovome èasu sjetio svoga sina, Karanoviæ to nije baš nièim pokazao. Rade Orhideja mu se toplo nasmiješio."Ovde u drugoj sobi su drugovi novinari koje sam pozvao da te snime, da naprave prièu o tebi, prièu koja èe da bude svetao primer mladiæima i devojkama svih naših naroda i narodnosti. Zato je vrlo važno da ostaviš dobar dojam. Nemoj da se bojiš, neèe dugo da te gnjave, uglavnom èu ja da govorim. Sve je dogovoreno, samo da se pripremimo na nekoliko kratkih pitanja, razumeš?""Razumem, druže pukovnièe.""Ono što èe prvo da te pitaju jeste kako si došao na ideju da ideš peške do Dedinja. Sta èeš da im kažeš?""Poruènik Nad me nagovorio", rekao je Ljuba Vrapèe.Jovanoviè se malo lecne."Ne, ne, èekaj, ne možeš to da im kažeš", reèe.Ne bi imao ništa protiv èinjenice ako je poruènik potaknuo vojnika, dapaèe, smatrao bi to vrlo poželjnom oficirskom inicijativom, ali takvo što ipak nije bilo za televiziju."Trebaš da kažeš ovako: Drug Josip Broz Tito nas je sve zajedno toliko zadužio", govorio je pukovnik kao da èita s nekog papira, "da sam osetio da je najmanje što ja, kao vojnik Jugo-slovenske narodne armije, mogu da uèinim, jeste to da se na njegovom poslednjem poèivalištu poklonim delu velikana i za-kunem na svoju doživotnu vernost. Ponovi!""Sve to?" upitao je Ljuba plašljivo."Sve!"172"Drug Josip Broz Tito nas je sve zajedno zadužio...", poèeo je Ljuba nesigurno."...da sam osetio da je najmanje što ja", pomogao mu je pukovnik kimajuæi."...da sam osetio da je najmanje što ja..." "...kao vojnik Jugoslovenske narodne armije...""...kao vojnik Jugoslovenske narodne armije...", ponavljao je Ljuba kao na vojnièkoj zakletvi."...mogu da uèinim...""...mogu da... Druže pukovnièe, dozvolite da nešto kažem", rekao je Vrapèe plaho."Sta je sad?" upitao je Jovanoviè pomalo živèano. "Ja ne bih da idem na Titov grob."Rade Orhideja stane kao da ga je netko hladnom vodom polio."Kako to misliš?!""Druže pukovnièe, dozvolite...""Jesi li ti normalan, idiote jedan?!"Ljuba Vrapèe pokrije lice dlanovima kao da se stidi. Radisav Jovanoviè mu bijesno makne ruke."Kako to misliš da ti ne bi da ideš na Titov grob, majmune?!" zavièe. Potom, sjetivši se da su novinari u drugoj sobi, siktavo doda: "Misliš li ti da je ovo neka zajebancija?!""Ne mislim, druže pukovnièe, nego..." "Nego šta?"173"Ja nisam hteo... Meni je, druže pukovnièe...", rekao Vrapèe jadnim glasom, "meni je poruènik Nad zapretio da moram da idem... On mene, druže pukovnièe, mora da zbog neèega mrzi... Proganja me... Ma-ha-ha-ltretira", jedva je izgovorio vojnik Ka-ranoviè gušeæi se u navali plaèa.Doista je zaridao. Makar se dugo nije koristio tom vještinom, toènije, sve od

onog vremena kada je psihijatra u skopskoj vojnoj bolnici pokušao uvjeriti da je emocionalno nestabilan za služenje domovini, suze su mu se spustile niz obraze, spustio je ramena i stao se tresti od jecaja, a Rade Orhideja je iskolaèio oèi na njega."Rekao mi je da èe da mi se krvi napije ako se ne javim", nastavio je Vrapèe pribravši se na trenutak. "Baš tako je rekao... Krvi èe da mi se napije... I majku mi je psovao...""Èekaj", rekao je "ali kako... Ako je... Jesi li se ti javio da èeš da pešaèiš ili nisi?Vrapèe zatrese glavom da nije."On te prijavio?"Vrapèe kroz suze zakima glavom."Pu! Oca vam jebem!" pljune pukovnik."Ja mislim, druže pukovnièe... Ja mislim da je to zato što je on a-ha-ha-hambiciozan."I onda opet udri u suze."A ja...", promucao je nemoæno šireæi ruke. "Sta sam ja mogao, druže pukovnièe?..." i tu Vrapèe više ne izdrži, nego zacvili otegnuto i jadno kao prebijeno štene i ponovno pokrije lice dlanovima. Srce bi ti prepuklo gledajuæi ga. Ali, Rade Orhideja174nije bio tako tankoæutna dušica. On je u ovome Èasu više nekako razmišljao kako bi nekome otkinuo glavu."Mater vam jebem, da vam jebem", prošaptao je gnjevno. "Slušaj, mlatimudane, šta je bilo, bilo je, ti sad moraš da ideš!""U-hu-hu-hu...", ridao je Vrapèe."Jesi, razumeo! Ovo sad nije zajebancija! Ti moraš da ideš!" šaptao je Jovanoviè uzrujano. "Glavu èu da ti otkinem ako ne odeš!""U-hu-hu-hu..." "Pederu jedan!" "U-hu-hu-hu!""Prestani da plaèeš!" gotovo je zavikao komandant garnizona zgrabivši ga za prsa i ljutito ga drmusajuæi. "Prestani da plaèeš! Prestani da plaèeš!""Uuu-huuu-huuu-huuu!" zaplakao je Vrapèe nedisciplinirano, još neutješnije.Shvativši svu uzaludnost svojega uvjeravanja, pukovnik Jovanoviè se odmaknuo od njega i napravio živèan krug po kancelariji, šutnuvši nekakvu hrpu spisa koja je ležala na podu. Pogledao je kroz prozor i uhvatio jagodicama prstiju masirati sljepooènice. Na nekoliko se trenutaka sabrao da vidi što mu je èiniti. Nije, znao je, imao puno vremena za to. Vojnika, ovako zaslinjenog plakanjem, nije mogao pustiti pred novinare. Pa i da se umiri, tko može jamèiti da se idiot neèe ponovno slomiti i napraviti novi ispad, ovaj put pred kamerama. Ta mu sramota nije trebala. Odluènim koracima otišao je do vrata salona, nekoliko puta duboko udahnuo da se smiri, a onda otvorio.175"Drugovi", rekao je skrušenim glasom novinarima, "krivo su me obavestili. Sa žaljenjem moram da vam saopštim da je vojnik Karanoviæ, koji je jutros trebao da poðe na šesto kilometara dug put, jutros u patroli uz albansku granicu pao i slomio levu nogu.""Jao, šteta", rekao je Todorovski iz Ekspres politike."Pa gde baš danas", dodao je televizijski novinar razoèarano.Rasvjetljivaè je ugasio reflektor."Nesreæan sluèaj", isprièao se Jovanoviè. "Njegov oficir, koji je trebao da ga oslobodi svih drugih obaveza, nije poslušao moje nareðenje i zbog toga èe, to vam garantujem, biti primerno kažnjen, a vas sve najlepše molim da prihvatite moje izvinjenje. Siriæu", okrenuo se Rade Orhideja sada poruèniku iza svojih leða, "prenesi da sam naredio da se drugovima novinarima na-bere gladiola."Visoki je oficir saèekao nekoliko minuta dok novinari nisu spakirali opremu i odjenuli jakne, èitavo vrijeme ponizno ponavljajuæi:

"Zao mi je da je ovako ispalo... Sta èete, nesreèan sluèaj... Ništa nas", pokušao je biti duhovit, "ne srne iznenaditi... Todorovski, vi obavezno morate doèi sa suprugom... Pa i vi ostali, uvek ste dobrodošli... Žao mi je... Više sreèe drugi put..."Sve su se isprike, meðutim, èinile suvišnima. Novinari, èak i oni iz Beograda, neobièno su ravnodušno primili ovakav rasplet. Štoviše, ako bi njih pitao, ovo im se èak sviðalo. Pristojno su se smješkali, jedva zapravo èekajuæi da nestanu odavde i negdje zapiju dnevnice, jer su te mrcine odavno izgubile svaku strast za svoj posao. Svako je uzbuðenje, ako ga je uopèe i bilo, išèeznulo još prije mnogo godina, kada su poèeli otaljavati bes-176mislene prièe poput ove s vojnikom koji bi pješaèio od Ohrida do Beograda. Sve se utopilo u beznadnom alkoholizmu, sitnom potkradanju poslodavaca i zajebavanju koje je zdušno poticao sustav socijalistièkog samoupravljanja. Premda, pravo reci, ni Jovanoviè nije bio sasvim iskren i ozbiljan u isprikama. Rastreseno je drobio nestrpljivo se ljuljajuæi na tabanima, samo èekajuæi èas kada èe novinari nestati na stubama, pa da se svim svojim bièem preda slasti osvete. Mahnuo im je zadnji put i njegovo se lice momentalno smraèilo. Svojim je kratkim nogama hitro odmarširao natrag u kancelariju, gdje je Ljuba Vrapèe još uvijek stajao u ponešto pokislom stavu mirno.Jovanoviè se, èim ga je vidio, veè s vrata, zaletio prema njemu i pljunuo ga. Ljuba je isti èas ponovno poèeo cviliti. Pukovnik je onda uzeo nekakvu Novu Makedoniju sa stolice, presavio je i uzeo ga divlje mlatiti novinama. Vrapèe se prestrašeno pokrio po glavi dok su udarci pljuštali po njemu, jedan, drugi, treèi, èetvrti... Valjda èitavih deset minuta ga je Rade Orhideja lemao, sve dok mu se novine nisu raspale u ruci. Zaustavio se teško dišuæi. U tišini se nekoliko èasaka èulo samo to njegovo disanje i Vrapèe-tovi jecaji."Siriæu!" viknuo je pukovnik."Izvol"te, druže pukovnièe!" javio se poruènik iz druge sobe."Vodi ovu stoku odavde.""Gde da ga vodim, druže pukovnièe?""Vodi ga...", zastao je komandant garnizona. "Vodi ga u pièku materinu, da ga ne vidim.""Da ga pustim?"Rade Orhideja je malo stao da razmisli. Pogledao je Vrapèe-ta. Njegovo uplakano lice sasvim ga je obeshrabrilo. Da ga baci177u zatvor, taj bi se, kao onaj ubojica prije nekoliko godina, još pokušao objesiti. U nekom bijednom ostatku svoje ljudskosti možda je èak osjetio i siæušni srh suæuti za vojnika."Pusti ðubre", rekao je naposljetku velikodušno. "I nazovi mi onog poruènika iz njegove karaule", dodao je zlokobnim glasom.¦#o*#¦Nikakva limuzina Ljubu Vrapèeta sada nije èekala da ga odveze natrag u Strugu. No, nije bio razoèaran zbog toga. Štoviše, bio je sretan da pred vratima komande nije zatekao kam-panjolu vojne policije. Pogrbljen, umornim korakom, jer nije mogao biti siguran da ga Jovanoviæ ne gleda s prozora kancelarije, vukao se preko puste asfaltirane piste. Izašao je iz kasarne. Zamakao iza ugla. I tek je tu, pred izlogom nekog kafiæa, pogledao svoj odraz u staklu i osmjelio se nasmiješiti sam sebi. Ušao je na pivo."Èekaj, sad æu da pogodim", rekao je Vrapèe konobarici spuštajuæi se na visoki stolac uz šank, "Ilinka se zoveš!""Silvija", ispravila ga je djevojka."Uvek pogodim!" viknuo je Ljuba zadovoljno.Vani se naglo smraèilo i prve su kapi kiše kliznule niz prozorsko okno, kada je zazvonio crni telefon u kancelariji.

"Nad, izvolite", rekao je poruènik uslužno. "Naaad", zaèulo se kao jeka iz slušalice.178Mladi se oficir skamenio od straha. Podrugljiva, otegnuta intonacija kojom je onaj s druge strane ponovio njegovo obiteljsko ime, taj zli glas koji je odmah prepoznao, bili su dosta pouzdan znak da se nièemu lijepom ne smije nadati."Naaad?""Izvol"te, druže pukovnièe?""Jebo sam ti majku!""Razumem, druže pukovnièe", rekao je, oduzet od strave, Imre blesavo."Šta razumeš, stoko jedna?!""Ništa, druže pukovnièe!""Ništa ne razumeš?!" zaprepastio se Rade Orhideja.Poruènik se malo sabrao i odšutio."Jebo sam ti majku, Nad", ponovio je pukovnik prisnim šapatom."Druže pukovnièe, dozvolite."Æuti! Ko ti je dao pravo da govoriš?!... Ko je ona pièka koju si mi poslao?!""Jutros sam ga poslao, druže pukovnièe." "Je li ti razumeš šta te ja pitam, konju?!" "Pa jutros je...""Je li ti razumeš šta te ja pitam, govno jedno maðarsko!? Ko je ona plaèipièka koju si poslao da me osramoti pred novinarima?""Ja ne znam, druže pukovnièe... Ja sam poslao vojnika kako ste vi rekli da pošaljem...?"179"Kojeg vojnika, Nad!?" raspametio se sada komandant garnizona. "Kojeg si mi to vojnika poslao!? Jesi li mogao veæu pizdu da mi pošalješ?!"Poruènik je bijednim ostatkom razuma koji nije bio zakoèen od straha pred starješinom zastao da razmisli o smislu onoga što je pukovnik kazao. Je li se Karanoviæ stvarno javio Jovanoviæu? Ili je ipak pobjegao? O èemu ovaj prièa? Komandant garnizona naposljetku mu je sam objasnio."Bednik se rasplakao preda mnom da on ne bi da ide do Beograda, nego da si ga sve ti nagovorio", rekao je Jovanoviæ uzrujano. "Rasplakao se ko pièkica, a mene novinari èekaju. Pu, majku ti jebem, Nad, mene si našao da zajebeš!""Druže pukovnièe, nisam ga ja...", povikao je mladi oficir skontavši što se dogodilo. "On se sam javio. Majke mi! Sam se javio! Sam mi je došao da bi on da pešaèi!" ponavljao je poruènik preklinjuæim glasom."Nad, nemoj da lažeš, ja sam video vojnika. Taj jadnik se nije sam javio. To je nemoguæe. Nemoj da me lažeš, Nað!""Druže pukovnièe...""Nemoj da lažeš, Nad, nego lepo, kao èovek reci: Hteo sam da zajebem pukovnikaJovanoviæa.""Druže...""Reci, Nad. Hteo sam da zajebem pukovnika Jovanoviæa. Reci to, Nad. Ponovi: Hteo sam da zajebem pukovnika Jovanoviæa. Ako si imao hrabrosti da me zajebeš, imaj sad hrabrosti, pièka mu materina, da to priznaš.""Ali, kad nisam, druže pukovièe, nisam hteo..."180"Jesi, Nad, jesi. Hteo si da me zajebeš i zajebo si me! Uspeo si, svaka èast, druže poruènice! Zajebo si me! Mene! Mene si našao, kurvin sine?! Oooo!" zaookao je Rade Orhideja zloslutno, glasom drhtavim od gnjeva. "Oooo! Kako æu da te sjebem, druže poruènice! Krv æeš da propišaš, lepi moj druže poruènice! On mene onako da osramoti! Marva jedna, kopile prljavo, ušt-va pederska, sestru mu u dupe jebem!..." nabrajao je sada Radi-sav Jovanoviæ nadahnuto, gotovo bez stanki izmeðu uvreda, padajuæi u gnjevni trans, u odsutnost u kojoj je najednom kao išèeznuo njegov sugovornik, te su uvrede iz drugog prešle u treæe lice jednine.

Promjena zamjenice, meðutim, nije nimalo uspokojila Imru Nada. Tresla mu se ruka sa slušalicom, èitavo mu je tijelo obamrlo u strašnoj spoznaji da je i onaj //" od maloprije i ovaj on sada, sve vrijeme isto, njegovo maleno usranog."Ciganin, zgaziæu ga ko bubu æu da ga zgazim, ðubre jedno paorsko...", pjenio je dalje Jovanoviæ, "...šupak, pas mu mater jebo, konj, izdajnik, sluga neprijatelja, krvopija kapitalistièka...!""Druže pukovnièe", oglasio se poniznim glasom Nað, da ga upozori da je njegova beznaèajnost još uvijek tu, a i zato što je pretpostavljeni u svojoj mahnitosti s normalnih, ideološki neutralnih uvreda zakoraèio u opasno podruèje politièkih kletvi."Molim?!" prenuo se Rade Orhideja. "Druže pukovnièe, dozvolite da vam...""Šta da dozvolim, Nað", rekao je komandant garnizona sada neobièno smirenim glasom. "Šta da ti dozvolim, govno maðarsko?! Ti nakon svega hoæeš da ti ja nešto dozvolim?! Nema, Nað! Nema milosti za takve kao što si ti!..."181"Dru...!""Æuti, majmune, i slušaj dobro šta æu sad da ti kažem. Video sam tvoj karton. Video sam sve one molbe koje si poslao za prekomandu. E, pa da te upozorim Nad, nemoj više da ih pišeš. Ne vredi. Džaba ti je. Svaku tvoju molbu koja doðe ja æu sop-stvenim rukama da pocepam i bacim u ðubre. Za prekomandu, unapreðenje, bilo šta da zatražiš, nema šanse. Razumeš, Nad? Gotov si. Ti si mrtav èovek! Istrunuæeš tu u toj planini, ne zvao se ja Radisav Jovanoviæ. Vukovi æe tamo gore da te pojedu, druže poruènice. Jesi li razumeo? Jesi li me razumeo, Nað?"Poruènik Imre Nad nije mogao kazati ni da je razumio ni da nije, jer kao da mu se sav život istoèio iz udova, slušalica mu je ispala iz ruke i tresnula o ploèu stola, èitava mu se kancelarija zavrtjela. Rade Orhideja nastavljao je divljaèki siktati, ali komandir karaule ga više nije èuo. Ustao je i primio se rukama za plavi metalni ormar, pa bijesno zaljuljao tu golemu limenu kutiju, povukao je svom snagom i srušio preko stola. Tresnulo je da se uèinilo kao da se èitava zgrada zaljuljala. Po èitavoj prostoriji rasuli su se spisi, zemljovidi, poruènikove košulje, par blatnjavih èizama, nekoliko pornografskih magazina, službeni pištolj u navlaci od smeðe kože odletio je sve do vrata, prazne su boce vinjaka zazveèale kotrljajuæi se po podu ... cin, cin, cin, cin... èulo se kao da se neko društvo kucka èašama, a onda se sve ponovno utišalo i negdje iz sveg tog krša odnekud se ponovno zaèulo slabašno..."Jesi li razumeo, Nad? Ti si mrtav èovek! Možeš slobodno sam sebi da iskopaš grob negde gore u šumi, jer do smrti neæeš da se makneš odatle. Upropastit æu te, ðubre jedno!..."Imre se osvrnuo ne bi li vidio odakle dolazi taj glas, a onda je ugledao telefon koji je pao na pod ispod prozora. Prošao je oko182stola, uzeo slušalicu i ponovno je prinio uhu, upravo u trenutku kada je komandantu garnizona postala sumnjiva buka koju je èuo pa je zašutio osluškujuæi što se to tamo dogaða. Na nekoliko su èasaka oba èasnika zamukla, u telefonskoj se liniji èulo samo kako se nerazgovijetno miješaju neki daleki glasovi."Nað, pièko, jesi li tu?" progovorio je napokon pukovnik prvi."Tu sam", rekao je Nað. "Uništiæute.""Odjebi, majmune", kazao je tada ogorèeno, jasnim glasom, mladi poruènik.U porazu u kojem je izgubio sve što je zapravo mogao izgubiti, kada je pao na dno s kojega se više nikakvom predanošæu, vezama ili ulizivanjem nije mogao podiæi, osjetio se najednom slobodan i jak ... gotovo uzvišen bio je taj osjeæaj ... da tom manijaku Jovanoviæu, u kojemu se u tom trenutku utjelovio èitav onaj manijaèki sistem koji mu je upropastio mladost, kaže sve što mu je

na duši."Šta si rekao?!" propištao je bijesno komandant garnizona. "Ponovi šta si to rekao?!""Odjebi, majmune!" poslušao ga je, odsjeèno naglašavajuæi svaku rijeè, poruènik Nað, i bilo je to tako slatko reæi, tako ugodno i oslobaðajuæe, da je morao kazati još jednom, pa još jednom, kao brojalicu je ponavljao: "Odjebi, majmune! Odjebi, majmune! Odjebi, majmune! Odjebi, majmune!...", još dugo nakon što je shvatio da je Rade Orhideja prekinuo vezu.Kada je to napokon otkrio, spustio je ruku sa slušalicom i dugo je gledao, dok mu je èitavo tijelo drhtalo od šoka u ko-183jemu više nije bilo ni straha, ni bijesa ni zadovoljstva, nièega osim potpune izgubljenosti i strašnog umora. Pogled mu je pao na pištolj u kožnoj futroli na podu kraj vrata i slika koja ga je èesto proganjala, slika što mu je posljednjih godina ponekad i u posve bezazlenim prigodama bljesnula u svijesti ... dok bi se ujutro pospano brijao pred ogledalom, recimo, ili dok bi razgledavao novinske naslove u izlogu kioska, dok bi žvakao Karaðor-ðevu šniclu u restoranu Doma Armije, a jednom èak i dok je gledao svoju ženu kako stenje pod njim ... slika kako je uzeo taj pištolj i njegovu crnu cijev gurnuo sebi u usta, uèinila mu se jasnijom nego ikada."Èekaj, imaš malo ajvara ovde", rekao je Ljuba Vrapèe brišuæi preko stola djevojci salvetom rub usana, a ona se umirila i malo isturila bradu. Kao na poljubac. Sto je u osnovi, znali su to oboje, i bio skriveni smisao tog brisanja. Vojnik je konobarici uklonio crvenu mrljicu, a onda je ozbiljno pogledao u oèi, zgužvao u lopticu papirnatu salvetu i nadlanicom je, jer su mu jagodice bile masne od lepinje natopljene uljem od peèenja, pomazio po obrazu. Silvija se plaho nasmiješila."Dobri æevapi", rekao je Vrapèe. "Ha?!" prenula se konobarica."Kažem, odlièni æevapi ovde. Na dobro mesto si me odvela. Jebi ga, ja ovo sam nikad ne bi" našao. Sreæa da sam na tebe naišao. Ali, zapravo, ko zna, možda i nije sreæa, nego mi je neg-de u glavi sinulo ono što je nama vojnicima jedan vodnik uvek govorio: "Drugovi, slušajte ovamo", tako bi on poèeo, "kad ste na nepoznatom terenu, zajebite i busolu, i mahovinu, i zvezdu184Severnjaèu. Najvažnija je, drugovi, kvalitetna saradnja s lokalnim stanovništvom. Kartu èitaj, seljaka pitaj!"" mljeo je Ljuba raspoloženo, osvræuæi se po malenoj peèenjarnici, koja je sva bila u tamnoj lamperiji, s kitnjasto uokvirenim i ostakljenim, gotovo do neraspoznatljivosti izblijedjelim posterom šampionske Hajdukove momèadi iz "74. na zidu.Silvija ga je zadivljeno gledala s druge strane stoliæa, ne razumijevajuæi zapravo baš puno od onoga što je govorio ovaj šašavi, pomalo prepotentni Beograðanin. Svi su Beograðani koje je Silvija srela, a u njezinom su se iskustvu, raèunajuæi ovoga današnjeg, skupila èak trojica, bili prepotentni. Samo bi valjda netko iz Beograda, poput ovoga preko puta ... je li ono Ljuba rekao da se zove?... imao smjelosti staviti ruku oko pasa djevojci koju je tek upoznao. Bilo je to kada su izašli iz kafiæa. Pozvao ju je na æevapèiæe kad joj je završila smjena, pa su izašli, i on je bez pitanja stao pod Silvijin kišobran i stavio ruku na njezin bok, nekako prirodno i samorazumljivo, kao da su njih dvoje neki stari par. Ona se malo lecnula. Ta se gesta nikako nije slagala s ohridskim poimanjem djevojaèke èestitosti pa je najprije mislila maknuti njegov znojni, vruæi dlan i oštrim ga glasom upozoriti: "Slušaj, ti, ja ne znam kakvi su obièaji kod vas u Beogradu, ali ovdje kod nas..." No, onda opet, nije to uèinila, jer joj se zapravo svidjela ta drskost, uzbuðivala ju je sloboda da zagrljena s nepoznatim muškarcem hoda ploènikom. Odavno je, uostalom, nitko nije grlio. Rijetko je tko uopæe bio ljubazan sa Silvijom. Deèki s kojima je dosad imala posla, oni ovdašnji, bili su nesigurni u sebe,

ili odveæ plahi, ili odveæ agresivni, ili bi sramežljivo zamuckivali, ili bi je vrijeðali, alkohol ih je nosio iz jedne krajnosti u drugu, a ovaj ovdje je bio tako samouvjeren i spontan, nije mu trebala rakija da joj priðe, imao je neku mirnu snagu uz koju se, nakon poèetne osupnutosti kada ju je zagrlio,185osjetila sigurnom. Iako je cijelim putem do peèenjarnice ipak bila ponešto drvena i u sebi strepila da ne naiðe netko poznat. Gledala je ispod oka njegov profil. Odmah joj se svidio. Bio je, vidjelo se veæ kada je ušao u kafiæ, veliki mangup, no nije bio sirov. U njegovu udvaranju, unatoè tomu što se sve tako brzo dogodilo, ni u jednom èasu zapravo nije osjetila da je nametljiv i nasilan, zaprièao ju je i nasmijao nekoliko puta, lukavo vrebajuæi ... znala je ona te fore ... kako da je dotakne."Jao, kakva ti je to minduša", rekao je u jednom èasu jutros u kafiæu, krenuvši rukom preko šanka prema njezinoj kosi."Èekaj, sama æu da ti pokažem", pobunila se Silvija nasmiješeno koraknuvši unatrag i mièuæi pramen iza uha."Šta je to?"Konobarica se nalaktila na šank sasvim blizu regrutu."Je li to safir?""Ma, ne, neko staklo.""Meni izgleda kao safir. Gde si to kupila?""Na pijaci.""Onda nije safir. Ali, ovako kad gledaš, skoro isto izgleda", rekao je Ljuba primivši lagano, kao sluèajno, njezinu usnu resicu izmeðu palca i kažiprsta. "Odlièna imitacija.""A otkud se, molim te, ti razumeš u te stvari?" upitala je Silvija sumnjièavo."Od jednog drugara.""A on je zlatar?""Provalnik. Obija zlatarije. On je video tonu ovoga.""Zezaš me?"186"Ma, ne. Èovek je provalnik, sad je u zatvoru u Holandiji. Baš pre neki dan sam dobio pismo od njega.""Provalnik ti piše. Lepo ti društvo", rekla je konobarica ironièno."Pa nije on loš, nego, eto, okolnosti...", kazao je Vrapèe tronuto. "Znaš, keva mu je umrla.""Jao", rastužila se Silvija. "Je 1" bio mnogo mali kad je umrla?""Dvadeset sedam godina.""Beži, budalo jedna", naljutila se Silvija odmièuæi se od šanka. "Mene si našao..."Okrenula se od vojnika i otišla poslužiti dvojicu u kutu, pa se vratila i zapalila cigaretu. Ponovno je pogledala Beograðanina, a on joj je veselo namignuo. Onda se i ona nasmijala."Dvadeset sedam godina?" rekla je konobarica."Jedva", kimnuo je Ljuba ozbiljno. "Baš bio napunio dvadeset sedmu.""C, c, c...", zacoktala je Silvija prijekorno vrteæi glavom."E, ajde doði da ti vraèam", pozvao ju je Ljuba."Ti da mi vraèaš!?""Da vidiš kako vraèam. Iz dlana. Sve pogodim.""Ti?""Ja. Jednom sam komšiji pogodio da æe da dobije prinovu u kuæi.""I? Je li dobio?" "Šestero?"187"Šta šestero?!" zgranula se Silvija. "Kuèiæa", rekao je Vrapèe. "(Dvoliènih." Sivija se vedro zacerekala."E, snajka, sunce te ogrejalo, doði da ti vraèam", rekao je vojnik unjkavo,

kao neka Ciganka."Ma, beži!" odmahnula je konobarica."Ne, stvarno, da vidiš kako vraèam", uozbiljio se Ljuba. "Daj ruku ovamo."Djevojka je pružila dlan crven i hladan od vode u sudoperu, a vojnik ga je odozdo uzeo lijevom rukom, dok je kažiprstom desne gledajuæi zamišljeno slijedio neke linije na njemu."Golicaš me."Ljuba se naoko stvarno zadubio."Ti si sve izmislio samo da me pipkaš.""Neverovatno!" kazao je Beograðanin zaprepašteno, ne obaziruæi se na ono što djevojka govori."Šta je?!" uplašila se Silvija."Linija života! Ti æeš da uhvatiš... Samo malo...", nešto je kao brojao u sebi, da bi napokon sveèano prošaptao: "Cetiristo sedamnaest godina!""Koliko?!""Cetiristo sedamnaest!""Vole!" rekla je konobarica izvlaèeæi ruku. Odmakla se ponovno od njega i otišla posluživati. Ispraznila je pepeljare i oprala šalice i èaše, ispod šanka je iznijela praznu gajbu piva i iz skladišta se vratila s punom, a Beograðanin, bezobraznik jedan,èitavo vrijeme nije skidao pogled s nje. Napokon, nije više izdržala, pa je pogledala i ona njega. Nasmiješili su se jedno drugome."Koliko ti je još ostalo do skidanja?" upitala je Silvija."Ti samo reci", kazao je Ljuba spremno, "i ja mogu ovaj èas da se skinem.""Ha, ha!" nasmijala se konobarica usiljeno. "Nemoj da se glupiraš, znaš ti šta sam ja mislila. Koliko ti je još do kraja vojnog roka?""Nema više.""Odslužio si?""Gotovo.""I sad ideš nazad u Beograd?"Ljuba je kimnuo."Beograde, Beograde, na uscu dvejureka ispodAvale... ", zapjevušio je potom lokalpatriotski.Silvija se nasmiješila. *"Ajde sa mnom", pozvao ju je Ljuba."Gde?""Pa u Beograd.""Ma, daj..."Malo nakon toga završila joj je smjena i otišli su na æevape. Vani je pljuštala kiša pa je ona otvorila kišobran, a on se zavukao do nje i stavio joj ruku oko pasa. Sa Silvijom, u njezinih devetnaest godina, nikada nitko nije zagrljen hodao ploènikom. Nije ni znala koliko je to lijepo. Premda je malo strepila da ne naiðe netko poznat, privila se uz vojnika, praveæi se tobože da je189to zbog kiše. A kada su pojeli i vojnik se preko stola nagnuo da je poljubi, pomislila je kako je dobro da nije uzela æevapèiæe s lukom."Onda", rekao je Ljuba, "ideš sa mnom?""Gde?""U Beograd?""Jesi li ti normalan?""Zašto?" upitao je Beograðanin. "Ajde, doði. Možeš kod mene da spavaš.""Baš kod tebe?" upitala je konobarica zajedljivo."Pa ne kod mene u krevetu, naravno. Iako možeš i to.""Je li ti uvek tako?""Šta?"

"Upoznaš devojku i odmah je zoveš kod sebe?""Ne uvek. Samo ako devojka ima ono nešto. Razumeš o èemu govorim?"Silvija je kimnula da razumije. Ona je svakako imala ono nešto. Samo što to do sada nitko nije primjeæivao."Onda? Idemo?" Konobarica se ugrizla za usnu. "Šta kažeš?" uporan je bio Vrapèe. Silvija je plaho kimnula."To!" viknuo je vojnik pobjednièki. "Samo... Znaš", dodao je, "ako ti nije problem, imaš li možda neku civilku u kuæi?Moji mi nisu poslali na vreme, a ja jedva èekam da se ratosiljam ovih dronjaka.""Možda bi" ja od æaleta mogla da uzmem nešto odeæe", rekla je Silvija."Šta onda èekamo?" kazao je Vrapèe nasmiješeno. Vani se, valjda zbog kiše, lagano veæ poèelo mraèiti.190191dvanaestSmrt Envera HoxheOtvorio je oèi i vidio Mirjanu nagnutu iznad njega. Ležala je na boku, s golim bedrom preko njegovih prepona, i noktom kažiprsta zamišljeno šarala po njegovim prsima. Dok je spavao, oboje ih je pokrila smeðom dekom. Kiša je u naletima vjetra udarala u prozor. S poda ih je oskudno osvjetljavala jednostavna stolna lampa sa žutim limenim sjenilom."Žedan san", rekao je Siniša promuklo.Žena ga je poljubila. Dlanom ga je uhvatila za obraz, liznu-la mu ispucane usne i mekano gurnula vlažni i topli mišiè jezika u suha usta. Istog mu se èasa digao i ona je to primijetila te se uhvatila koljenom trljati o njega. Slobodnom ju je rukom uhvatio za stražnjicu i povukao na sebe. Uprla se rukama o ležaj kod njegovih ramena i skopljenih oèiju mokrim se žbunom mazila o njegovo èvrsto spolovilo. Deka joj je kliznula s mršavih lopatica, otkrivajuæi sise koje su se lagano zibale u pokretima zdjelice. Pridigao je glavu i uhvatio joj bradavicu medu zube."Za dupe me drži!" rekla je zapovjednim tonom. "Tako... Jaèe! Jaèe, sreèo!""Daj mi da te jebem", zamolio je Siniša.192"Sve èu da ti dam", prošaptala je Mirjana. "Sve èu da ti dam, samo budi dobar. Budi dobar prema meni."Uzela ga je u ruku i uvukla u sebe, pa se spustila svom težinom i gladno poljubila. Bili su kao stroj, s radilicom u njezinim bokovima, mehanizam zadihanih tijela u kojemu je njegov klip skladno ulazio i izlazio iz tople rodnice. S uzbuðenjem se lagano poveèavao broj okretaja. A onda se žena podigla i otraga uhvatila rukama za njegova koljena. Izvila se u luk miješajuæi stražnjicom kao da pleše. Kao da joj tijelo nosi nekakva divlja melodija."Budi dobar prema meni", ponavljala je isprekidano. "Hoèeš biti dobar prema meni? Reci da èeš biti dobar prema meni.""Bit èu dobar prema tebi." "Bièeš dobar prema meni."Svjetlo s poda ocrtavalo joj je rebra pod napetom kožom. Zabacila je glavu te se Siniši èinilo kao da u rukama ima tijelo koje završava ramenima, kao da iza kljuènih kostiju nema više ništa, samo zrak. Na stropu gore iza nje micala se njezina velika crna sjena. Bila je, ili se to muškarcu samo èinilo, neobièno lagana. Ponešto sablasna je bila ta ... tada to još nisu znali... njihova zadnja ševa.Nešto kasnije, dok je ona stisnuta ležala uza nj, Sinišu je preplavila mrzovolja. Najednom ... je li to bila mamurnost od sna ili tuga što dolazi poslije snošaja, u èasovima kada se tijelo trijezni od strasti ... nije osjeèao više nimalo onoga zanosa od jutros. Samo nekakav oèaj, bijes i sram.

Odjednom ga zaskoèio onaj njegov poznati jad i bio mu je strahovito neugodan dodir njezina mlitavog znojnog tijela na njegovim prsima. Tako su mu se jadnima èinili njih dvoje. Ta beznadna žena koja se tiho,193uplašeno šæuæurila uza nj uistinu je mogla naæi samo nekoga tko je jednako beznadan poput njega. Pod sintetièkom dekom, na kauèu pokraj Mirjane Nað, u crnoj struškoj veèeri iza stakala niz koje se slijevao diluvijalni proljetni pljusak, Siniši je u jednom trenutku došlo da bi se najradije objesio. Što on uopæe radi ovdje? Ova oficiruša, premda takvo što nije rekla, sasvim je jasno, oèekuje da je on spasi od njezina odvratnog života, od usamljenosti i èemera u makedonskoj zabiti, pokraj muža koji veæ u dvadeset i nekoj trusi bocu vinjaka dnevno. On je trebao iskupiti njezine mladenaèke grijehe, kada se bezglavo zagledala u gubitnika Nada, i izvesti je iz tog ropstva. Oženiti je, valjda. Izroditi djecu s njom. Jebote bog! Neæe to iæi, curo, pomislio je u sebi. Što bi njih dvoje radili skupa? Da se upišu u nekakvo kul-turno-umjetnièko društvo i u opancima skakuæu na sveèanim akademijama za Dan borca? Kako bi mogao doæi u Split s njom? Poslije puno vremena ponovno se sjetio Zorice. Kako bi se samo ona smijala da ga vidi s nekom iz Rume, koja èak ni fakultet za socijalni rad nije uspjela završiti. Poslije puno vremena ponovno je osjetio onaj mukli udarac u utrobi, pa slabost, pa gušenje nakon kojega su dolazile suze."O èemu razmišljaš?" upitala ga je Mirjana Nad bojažljivim glasom."Ništa", rekao je Siniša prenuvši se. "Mora bi poæ." "Kiša je. Ostani još malo." "Ne mogu... Stvarno ne mogu."Èekajuæi Silviju koja je otišla po odjeæu za njega, Ljuba se bio sklonio preko puta, pod tendom ispred jedne trgovine rub-194ljem i posteljinom. U prljavom izlogu stajale su plahte i jastuènice posivjele od prašine. Oko osam je moglo biti, ulice su veæ valjda èitav sat bile sasvim puste, tek bi poneki rijetki automobil prošao ulicom i nikakav se ljudski glas nije èuo. Sve je zastrla kiša što je zvonila u olucima. Bujice su tekle kaldrmom i kloko-tale nestajuæi u podzemlju. Neki se mršavi mokri pas drhtureæi nakratko zaustavio kod njega, Ljuba ga je pomazio po leðima, a on se nezahvalno otresao i otišao. Cipele i nogavice do koljena bili su mu sasvim promoèeni. Veæ je prošlo dosta vremena otkako je djevojka otišla i vojnik je poèeo misliti da je odustala od bijega s njim, kada je kampanjola vojne policije izronila iz mraka i kiše i posve polako, vjerojatno ne brže od dvadeset na sat prošla pokraj njega. Ljuba je prekasno zamijetio natpis na boku kola. A stajao je pred osvijetljenim izlogom. Nisu ga mogli promašiti. Gledao je kako se na desetak metara od njega pale crvena zaustavna svjetla na stražnjoj strani auta, sekundu se predugo premišljajuæi bi li bježao ili ih èekao. Kampanjola je krenula u rikverc."Knjižicu i dozvolu", rekao je izlazeæi iz auta desetar s bijelim uprtaèima kratko i službeno."Dobro veèe", nacerio se Ljuba."Ajde, nemoj da se glupiraš, knjižicu i dozvolu.""Jebote, al" ste opasni", kazao je Ljuba posežuæi prema džepu na prsima. "Doðete, kao i ja, na dvanaest meseci u vojsku i samo zato jer su vam dali te bele kajiše mislite da možete da me prcate kako vas volja."Zlovoljno prouèavajuæi njegovu dozvolu, desetar mu nije ništa rekao na ovo."Ovde piše da imaš izlaz do dvanaest", primijetio je samo.195"Pa da. A sad još nije ni osam. Imam znaèi još više od èetiri èuke slobodno.""Ovde piše dvanaest", neumoljiv je bio policajac. "Ne dvadeset èetiri.""E, jebi ga", rekao je Vrapèe razoèarano, "pa neæete valjda zbog toga da mi sad pravite sranja?"Desetar se s njegovom vojnom knjižicom u ruci lupkao po dlanu druge ruke.

"Daj, èoveèe", rekao je Ljuba, "pa zajedno smo u ovim govnima. Ja možda i duže od vas, više od deset meseci me zajebavaju kao mladog majmuna i baš sad, kad sam izašao da se malo provedem sa devojkom, vi doðete da me drkate s tom dozvolom.""Jovice, matere ti, vidiš li ti neku djevojku ovde?" upitao je posprdno policajac koji je ostao u autu, po naglasku Bosanac.Desetar Jovica se nacerio."Tu je, u ovoj kuæi preko puta", objasnio je Ljuba Vrapèe. "Otišla je samo da nešto uzme. Sad æe da iziðe.""Pazi da ti ne povjerujemo", rekao je Bosanac."A šta misliš da radim ovde na ovoj kiši? Kao da se meni sviða da bezveze kisnem. Èekam devojku, majke mi, sad æe da doðe. E, ljudi", dodao je Vrapèe prisnim tonom, "dva meseca je barim da mi da ribe i baš veèeras bi trebalo da mi se posreæi. Ajde, budite drugari, nemojte da mi to zajebete."Desetar je pogledao kolegu u kampanjoli, a ovaj mu je vedro namignuo."Nemojte da ste stoka", zamolio je Vrapèe.196"A da saèekamo tu njegovu djevojku?" predložio je Bosanac.Desetar je razmišljao nekoliko èasaka. Kasniti osam sati s povratkom u kasarnu bio je ozbiljan prekršaj. No, ovo je bio džomba, junac, za manje od dva mjeseca æe se skinuti, èak je stariji od njega. Osim toga, spominje djevojku. To da je netko savladao hendikep regrutske uniforme i našao žensku ... ako ju je našao, ako ne laže ... ispunjavalo ga je silnim poštovanjem. Ako æe on doista ševiti veèeras, bilo bi vrlo ružno osujetiti ga u tome. Vojni su propisi uzmicali pred erotskim motivima."Imaš pet minuta", rekao je napokon. "Ako ne doðe za pet minuta, sjebo si se."Stajali su pod tendom duæana s rubljem i posteljinom i šutjeli. Kiša se nije stišavala."Odakle si?" upitao je Bosanac iz auta. "Iz Beograda.""Ozbiljno?!" razveselio se vojni policajac. "Je li znaš Dragana?""Kojeg Dragana?""Dragana iz Beograda.""Èoveèe, u Beogradu živi milion ljudi.""Ali njega svi u Beogradu znaju. Dragan, jebote, kako ne znaš?""Misliš na glumca Dragana Nikoliæa?""Ne, nije on, nego jedan drugi", rekao je vojni policajac, koji je oèito bio malo kratak izmeðu ušiju. "Onako, viši, crn, s brkovima.""Zao mi je", kazao je Ljuba ljubazno, "ali ne znam èoveka."197"Velike brkove nosi, malo lièi na Kiæanoviæa.""Ne, ne znam... Mislim, možda bi" ga prepoznao da ga vidim."Desetar Jovica je pogledao na sat, pa Vrapèeta, ali Vrapèe nije nièim pokazivao da je zabrinut. Izvadio je cigarete iz džepa i bez rijeèi ponudio policajce. Desetar je odbio, a Bosanac uzeo. Ljuba im je obojici pripalio."Imaš još dve minute.""Jesi li primetio u filmovima, kada treba da demontiraju bombu na kojoj otkucava sat, to uvek naprave u zadnjoj sekundi."Patrola vojne policije nije se udostojila komentirati tu nevjerojatnu podudarnost. U tom trenutku, meðutim, otvorila su se vrata kuèe preko puta i na kišu je istrèala Silvija s malenom sportskom torbicom od nepromoèiva platna u ruci."Izvini što si me èekao", kazala je nasmiješeno Ljubi Vrapèe-tu."Nema veze, tu sam se malo zaprièao s drugovima. Daj da te upoznam. Ovo je Jovica...""Silvija, milo mi je", rekla je Silvija rukujuæi se s desetarom. "A ovo je...", rekao je Ljuba pokazujuæi na policajca u autu.

"Dino", rekao je Bosanac spremno, pružajuæi desnicu kroz prozor."Dino ima prijatelja Dragana u Beogradu", kazao je Vrapèe."Je li ona isto iz Beograda?" upitao je Bosanac. "Možda ga ona zna?""Ona je odavde", razoèarao ga je Ljuba.198"E, pa idemo mi", rekao je Jovica znaèajno stisnuvši nadlakticu vojniku."Obaveze zovu", pojasnio je Dino."Sreæno, mladenci!" dometnuo je desetar krenuvši oko auta na suvozaèevo mjesto.Tek što patrola nije bila otišla, deset sekundi im je trebalo za to, vjerojatno i manje, desetarova je ruka veæ ležala na kvaki kampanjole i Ljuba je mislio da se izvukao, no tada se Silvija stisnula uz njega i nasmiješeno mu ... nepotrebno, idiotski, bez ikakva smisla ... rekla..."Donela sam ti odeæu."Desetar je sumnjièavo zastao."Kakvu odeæu?""Pa civil", kazala je konobarica jednostavno.Ljuba Vrapèe je samo sklopio oèi."Vojni bjegunac, a?" rekao je s vozaèkog sica Bosanac podrugljivo. "Ajde, baš mi je drago. Sedam dana nagradnog. Je li se ono daje sedam dana za hvatanje vojnog bjegunca."Desetar je kimnuo."A je li svakome po sedam ili dijelimo?""Ja mislim da je svakome.""Mašala!" zadovoljno æe policajac. Onda se osvrne preko ramena. "Sta nisi", kaže, "još koga poveo sa sobom?"Ljuba je zlovoljno šutio otraga, držeæi u krilu ruke u lisièinama.199"Šta misliš", zamislio se Dino, "da je tako uhvatit deset vojnih bjegunaca i dobiješ dva i po mjeseca skraæenja?!""Ili da ih je dvadeset", dodao je desetar razdragano, "pa bude pet mjeseci.""Ili pedeset dva", zanio se Bosanac, "pa ne moraš ni iæ" u vojsku.""E, jebi ga", upozorio ga je Jovica, "to ne može. Kako æeš da uhvatiš vojnog begunca, ako uopšte nisi došao u vojsku.""Da, vidiš", složio se Dino, "o tome nisam razmišljao."Kiša je bubnjala po natruloj ceradi na krovu kampanjole, koja se muèila uz blatnjavu planinsku cestu prema karauli."Jebalo majku, a ovoliko je falilo", rekao je Bosanac ponovno se razvedrivši, "da nam umakne. U zadnji èas smo ga dofati-li.""E, burazeru", sjetio se tada desetar gledajuæi Vrapèeta u retrovizoru, "znaš kad ono u filmovima bude tempirana bomba...?"Puši kurac", rekao je Vrapèe."A ti mora da si se nešto gadno zamjerio ovom svom poruèniku", kazao je Bosanac. "Da znaš kako se obradovo kad je èuo da smo te našli. Samo što nije poèeo vikat. "Dovedite ga ovamo", kaže. "Ne može, druže poruènice", govorim mu ja, "po propisima je da ga mi sad vodimo u pritvor." Ali, on ni èut. "Dovedite ga ovamo, to je nareðenje", kaže...""Koji ste vi kreteni", kazao je Ljuba gorko."Udari ga", rekao je Dino."Neæu", sažalio se Jovica. "Ko gubi, ima prava da se ljuti.""Majmuni", nastavio je Vrapèe izazivaèki.200"Majmuni imaju sedam dana nagradnog", dobacio mu je desetar. "A ti, budalo, ideš u zatvor.""To si mu dobro kazao", rekao je Dino.Karaula se blistavo osvijetljena dvorišnim reflektorima pro-molila iza gaja

jela. Vidjevši kampanjolu vojne policije, poruènik Nad je izašao ispod nadstrešnice pred ulazom i krenuo prema njima. Premda je službeno veæ bilo poveèerje, na svim su prozorima bila natiskana lica znatiželjnih regruta. Bosanac se zaustavio i ugasio motor. Desetar je izašao u susret poruèniku i salutirao mu. Oficir mu je ovlaš odzdravio. Pognuti od kiše kratko su razgovarali nasred dvorišta."Jebi ga, šta ti je ovo trebalo", kazao je tihim glasom Bosanac Ljubi.Ljuba mu nije ništa rekao."Zao mi je", nastavio je Dino."Ma, nemoj", prošaptao je Vrapèe. "Baš ti je žao?!""Duše mi, baš mi je žao", zakleo se Bosanac."Daj, æuti!"Desetar se vratio do auta i izveo vojnog bjegunca.""Oæeš mu skinit lisice?""Oficir je rekao da mu ih ostavimo. Kod njega su kljuèevi", kazao je Jovica."Pa nemoj ostavljat lisice", pobunio se Dino. "Ništa ne brini, sve je sreðeno."Držeæi ga lagano za nadlakticu, jer se ovaj baš nimalo nije otimao, desetar je doveo Ljubu pred Nada, na dva metra, po prilici, od oficira.201"Evo ga, druže poruènice.""Možete da idete", rekao mu je Imre ne gledajuæi ga."Razumem!"Vojni je policajac ponovno pozdravio i otrèao do kampanjo-le. Okrenuli su se u dvorištu i nestali nizbrdo. Možda minutu je to potrajalo, a da se Nad nije ni pomakao, niti je štogod rekao. Kisnuli su nasred dvorišta zureæi jedan u drugoga. Kiša im se niz obrve cijedila u oèi pa ih je bilo teško držati otvorenima. Oficir je oèito bio pripit. Oglasio se tek kada je zvuk automobila nestao u šumu kiše."Zajebo si se što si se vratio", rekao je."Nisam ja ni mislio da se vraæam", odgovorio mu je Ljuba. "Vratili su me.""Hteo si da pobegneš, je li, pièko?""Pa, onako", kazao je Vrapèe šeretskim tonom, "jesam malo."Nacerio se izazivaèki oficiru, a ovome se smraèilo lice."Zašto si mi ono napravio?""Onako... Zezao sam se.""Zezao si se?"Ljuba je kimnuo."Vi oficiri sve preozbiljno shvatate... Ne znate da se opustite, da se zabavljate...""Ðubre!""Nisi se valjda naljutio na mene?"Nad ovo više nije mogao otrpjeti, nego se zaletio i svom snagom tresnuo šakom Vrapèeta posred lica. Vojnik je, s rukama u202lisicama, nespretno zateturao nekoliko koraka unatrag. Iz nosa su mu se isti èas izlila dva tanka crvena æurka i blijedo se razvodnjavala na kiši. Podigao je ruke da se obriše rukavom, ali poruènik je veæ bio kod njega i udario ga desnicom u prsi. Pa lijevom u stomak. Ljuba se srušio na tlo, u plitku lokvu na mjestu gdje je beton bio malo ulegnut, a oficir ga je uhvatio mlatiti èizmama. Ljubi je prokrvarilo iz usta, pa iz arkade, pa ga je jedan udarac zahvatio po vratu i on se zakašljao i poèeo gušiti."Koja stoka, bije èovjeka s lisicama na rukama", rekao je netko u gomili vojnika koja se nagurala na prozore spavaonice."Jebi ga, da mu skine lisice, zna da bi dobio po pièki.""Ljudi, pa neæemo valjda ovo mirno gledat?!" zavapio je jedan humanist.

"A zašto ne bi gledali?" odgovorio mu je drugi mirnim glasom."Kome bih pomogao, ne smijem, a kome bih smio, tome neæu", presudio je Lanišnik jednostavno.Vani u dvorištu Nad se bio zapuhao, a vjerojatno ga je i alkohol uèinio pomalo malaksalim. Zastao je pognut s rukama na koljenima, dok se Ljuba s mukom uspravio, naèinio nekoliko koraka unatrag i uhvatio malo zraka. Sada je bio puno spremniji nego maloèas i, kada se Nad zaletio da ga dohvati aperkatom po licu, on se izmakao i skupljenim ga šakama mlat-nuo po desnom obrazu. Mlaz sline i krvi istog je èasa šiknuo iz poruènikovih usta."Ubij ga, mater mu jebem!" povikao je netko poneseno iza prozora."Raskrvari ga, Vrapèe!" "Imre, je li ti to došla menga?!"203Karaula je vedro zagrajala. Dvojica u dvorištu ionako ih od kiše nisu mogli èuti. Tuènjava se pomalo pomicala prema istoènom rubu dvorišta, a omjer udaraca s jedne i druge strane sada se gotovo izjednaèio. Kiša je, èinilo se, pomalo poèela slabiti."Žilav si, kopile jedno", rekao je Nad pljujuæi krv."Pa neæu valjda da dozvolim da me pièkica kao što si ti prebije", kazao je Ljuba jezikom dodirujuæi jedan rasklimani zub. "Pre bi" se sam ubio."Nad se pognut zatrèao prema njemu i tjemenom ga udario u stomak, a Ljuba je zateturao i pao na leda, u grm lijeske. Otkotrljao se po mokrom šušnju, dok ga je šiblje udaralo po licu, nekoliko metara nizbrdo u grabu. Poruènik je, èuo je, padao za njim. Nekoliko èasaka nijedan od njih ništa nije vidio. Èuli su se samo jecanje i psovke negdje neodreðeno iz tmine. Konaèno, Ljubi su se oèi pomalo naviknule na mrak i na slabom svjetlu koje je jedva probijalo kroz gusto lišæe vidio je siluetu kako se diže i èetveronoške baulja prema njemu. A on je bio pao na trbuh i sputan lisicama jedva se stigao okrenuti, kada se oficir bacio na njega, zajahao ga i stao divlje udarati šakama po licu. Ruke su mu bile zarobljene pod njegovim bedrima pa mu nije zapravo mogao ništa. Èinilo mu se veæ da æe se onesvijestiti, kada je oèajnim trzajem bokova ipak nekako uspio zbaciti oficira sa sebe. Otkotrljali su se još niže u jarak. Ovdje se više ništa nije vidjelo."Gde si, jajaro?" zvao ga je Nad odnekud. "Što se ne javljaš?... Pritajio si se, a?"Ljuba je pomalo dolazio k sebi. U glavi mu je bubnjalo, krv mu se cijedila u oèi, ruke i noge od bolova gotovo nije mogao pomaknuti.204"Javi se, šupèino!" izazivao ga je poruènik.Pod prstima je u mokrom šušnju napipao nekakvu granu. Valjda je to bila grana. Bit æe jako loše ako je vanjski korijen nekog stabla. Osluškivao je poruènikove nespretne korake u šušnju, sve bliže i bliže, èinilo se."Karanoviæu, pa gde si, èoveèe? Nisi mi valjda pobegao?"Nije to trebao reæi. Vrapèe ga je po glasu toèno mogao odrediti na dva metra, možda i manje, malo lijevo od sebe. Uèinilo mu se èak i da ga vidi. Uzeo je èvrsto s obje ruke onu granu ... bila je to grana, suha grana otpala s nekog stabla ... i pritom se zaèuo sitan sušanj. Oficir se zaletio na tu stranu, a Ljuba je naslijepo, svom snagom zamahnuo iznad sebe. Puklo je o nešto tvrdo. Crna prilika, jedva zamjetno tamnija od mraka koji ih je okruživao, s krikom se srušila pokraj njega. Vrapèe se hitro podigao na koljena i nastavio udarati. Osjeæajuæi samo da je por-uènikovo tijelo tu negdje na tlu, udarao je bjesomuèno nemajuæi pojma udara li po nogama, trupu, glavi... Ni sam više nije znao koliko je puta spustio toljagu na njega. Onda je naèas zastao i osluhnuo. Nad se nije ni micao, ni govorio, ni jeèao. Ništa. Pipnuo je poda se i našao mu glavu, pa se spustio niz vrat do prsiju. Pretražio gornje džepove bluze. Pa donje. Kljuèevi od lisièina bili su u lijevom džepu poruènikovih hlaèa.Kiša je prestala i šuma je zamirisala. Vonj paprati, mahovine, gnjilog lišæa,

smole i ciklama lebdio je u ozonu. Oblaci su se tiho razišli, u modrini su zasjale zvijezde, kao da je netko sitnom saèmom probušio limeni svod neba."Dosta dugo ih nema."205"Bogami, sigurno dvadeset minuta."Hasan, Milèo i Lanišnik nazuli su èizme, zakopèali se i izašli. Razmaknuli su široke grane lijeskova grma kod kojeg su posljednji put vidjeli Nada i Vrapèeta, a Milèo je baterijskom svjetiljkom posvijetlio u grabu."U, jebem ti mater!" opsovao je Lanišnik."Šta je? Je li ih vidiš?""Jedna kap mi je s grane pala niz vrat", rekao je Slovenac.Oprezno gazeæi po mokrom lišæu spuštali su se u prirodni jarak, na èijem su sjenovitom dnu još donedavno žilavo opstaja-li posljednji otoèiæi smrznutog snijega. Na svjetlu lampe vidjeli su razlomljeno granje, razbacan sušanj, na jednome mjestu, uèini se Milèi, èak i krv, ali nijednog od aktera tuènjave još nisu bili našli, kada je negdje odozgo netko viknuo..."Šta to radite?!""Jebote, kako si me prepo!" rekao je Hasan, prepoznajuæi Sinišu na vrhu grabe."Nad i Ljuba se potukli", obavijestio je, reklo bi se, gotovo veselim glasom Lanišnik Spliæanina."Nemoj me jebat?!""Majke mi, baš onako muški se poštemali. Sad ih tražimo. Ovde su negde završili.""Evo jednoga!" dreknuo je desetar Milèo s dna. "Poruènik! Ljudi, našao sam poruènika!""Èekaj mene!" viknuo je lijeènik spremno, spuštajuæi se hitrim koracima prema svjetlu u Milèinoj ruci.206Imre Nad jedva je èujno stenjao, krvava i nateèena lica, ležeæi èudno raskreèen na nizbrdici, s glavom naniže. Tako izoblièen je bio da ga je desetar zapravo prepoznao tek po zvjezdicama na ramenima razderane, prljave i mokre oficirske bluze."Pa lepo ga je udesio", rekao je desetar zadivljeno. "Èekaj da naðemo drugoga", opomenuo ga je Šišmiš. "Ako ga naðemo", optimistièki je dodao Lanišnik."Najbolje je ništa ne dirat", kazao je Siniša dižuæi se iz èuènja, nakon što je vidio poruènikovo stanje. "Ako mu je kièma stradala, samo æemo napravit pizdariju. Triba bi neko otiæ po nešto tvrdo, najbolje neka vrata da skinu. I tribalo bi doæ još ljudi.""Idem ja!" javio se Lanišnik."I ponesi jednu deku da mu imobiliziram vrat!""Razumem, druže doktore!" viknuo je Slovenac uspinjuæi se uz grabu. Istrèao je na dvorište, krenuo prema karauli. A onda je negdje napola zaèuðeno zastao. Nekakvo brujanje se èulo izdaleka. Pa sve bliže. Nekakav automobili... ne, više njih, dolazili su iz doline. Veliki se Deutz, baš poput onoga u kojemu su prije nekoliko dana došle svinje, njišuæi se visokom prikolicom na neravnoj cesti, te se èinilo da æe se prevrnuti, promolio iza ugla. Pa još jedan. I još jedan. Tri kamiona jedan za drugim ušla su u dvorište i zaustavila se. Brujanje je prestalo. Iz prvih kola iskoèio je oficir, major po èinu, u èizmama i s kacigom na glavi i, èinilo se, uopæe ne primjeæujuæi zaprepaštenog Lanišni-ka, oštro zapovjedio iskrcavanje vojnika. Ispod cerada poèeli su iskakati remci u punoj ratnoj opremi. Utrobe kamiona u svježu su proljetnu noæ izrigale valjda èitava dva voda isprepadanih207klinaca s automatskim puškama u rukama, s gasmaskama, rancima na leðima i ašovèiæima što su ih tukli po stražnjicama. Uèas, èitavo se dvorište napunilo

kaotiènom gomilom uspanièene vojske u koju su niži oficiri pomalo uvodili red."Koji je ovo kurac?" upitao je Slovenac jednoga."Ne znam", rekao je deèko uplašeno. "Prièaju da je umro Enver Hoxha.""Albanci se grupišu", dobacio je drugi užasnutim glasom. "Zar opet", zavapio je Lanišnik malodušno.208Oj, drugovi, je 1" vam žaoEnver Hoxha, roðen je 16. listopada 1908. u Qirokastri, u južnoj Albaniji. Školovao se u Qirokastri i Korci. Godine 1930. i 1931. u Montpellieru je studirao prirodne znanosti, a zatim u Bruxellesu pravo. U belgijskom je glavnom gradu od 1932. bio tajnik u albanskom konzulatu, da bi se 1936., kao nesvršen student, vratio u domovinu i do 1939. predavao francuski u gimnaziji u Korci. Netom po povratku u Albaniju prikljuèio se Korèanskoj komunistièkoj grupi. Na osnivaèkoj skupštini Komunistièke partije Albanije, 8. travnja 1941., izabran je za generalnog sekretara Centralnog komiteta. U ratu je bio komandant glavnog štaba albanskih partizana. Nakon osloboðenja postaje prvi predsjednik albanske vlade, a istodobno je i ministar vanjskih poslova i narodne obrane. Na èelu vlade ostaje do 1954., kada tu dužnost ustupa Mehmedu Shehuu. Za prvog sekretara Albanske partije rada jednoglasno je biran na svim njezinim kongresima, poèevši od prvoga u prosincu 1948. Na toj dužnosti ostao je sve do svoje smrti 11. travnja 1985.U saopæenju najvišega državno-partijskog rukovodstva Narodne Republike Albanije, koje je netom po Hoxhinoj smrti209objavila Albanska telegrafska agencija, istaknute su zasluge prvog sekretara Centralnog komiteta Albanske partije rada u Drugom svjetskom ratu, poslijeratnoj obnovi Zemlje orlova i provoðenju njezine vanjske politike. Osim toga, naglašen je Hoxhin doprinos borbi protiv svakovrsnih revizionista i unutrašnjih neprijatelja, njegovo znaèenje kao teoretièara i marksi-stièko-lenjinistièkog mislioca, njegove nemjerljive zasluge u industrijalizaciji zemlje i razvoju poljoprivrede, kao i u kultur-no-ideološkoj probrazbi albanskog naroda. "Ne postoji nijedno podruèje u politièkom, ideološkom i društvenom životu naše Partije u kojemu filozofska misao, organizatorske sposobnosti i vodeæa uloga druga Envera nisu našli svoj puni izraz", reèeno je u saopæenju u povodu smrti politièara, koji se desetljeæima odluèno suprotstavljao amerièkom i sovjetskom imperijalizmu i svjetskoj reakciji, hrabro odbacivao oportunistièka skretanja u tumaèenju Marxa, Engelsa, Lenjina i Staljina i lavovski se borio protiv unutrašnjih neprijatelja partije, frakcionaških grupa i stranih agenata. Državno-partijski vrh pozvao je Albance da u trenucima žalosti zbog gubitka dragog vode zbiju svoje redove i daju svoju punu podršku partiji i Centralnom komitetu.Smrt tog slavnog druga krasno je sjebala sve pograniène jedinice Jugoslavenske narodne armije. Ispravno raèunajuæi da tuga èovjeka katkad nagoni na posve iracionalne postupke, u Saveznom sekretarijatu za narodnu obranu hitro su se osigurali za sluèaj da Albanci, obnevidjeli od boli, suznih oèiju navale na teritorij SFRJ, te je u svim karaulama proglašen najviši stupanj bojeve gotovosti i dovedena su neviðena pojaèanja u ljudstvu i materijalno-tehnièkim sredstvima. Graniènim je patrolama udije-ljena ovlast da bez upozorenja otvore vatru èim im se nešto uèini sumnjivim, što je u jednom sluèaju glavom platio stanoviti ideološki neopredijeljen izgladnjeli vuk, neupuæen u delikatne raz-210like izmeðu albanskoga i jugoslavenskog socijalizma. Èitav tjedan, koliko su u susjednoj državi sve zastave službeno bile spuštene na pola koplja, u karaulama se s naše strane, a zacijelo nije bilo drukèije ni u njihovima, spavalo u èizmama, svi su izlasci, razumije se, bili ukinuti, a za napuštanje jedinice bez dozvole fasovao se vojni zatvor.

Regruti što su one veèeri isprepadani poiskakali iz kamionskih prikolica, koje su u nedostatku smještajnih kapaciteta u vreæama za spavanje nabili da spavaju na podu uèionice, neobièno su ozbiljno shvatili tu uzbunu. Dok je onaj major na smotri piskutavo urlao kako je baš njih dopala èast da doèekaju prvi udar albanskog napada na Jugoslaviju, udar koji se pouzdano oèekuje u iduæih èetrdeset osam sati, a u kojemu æe, prema procjenama vojnog vrha, najmanje osamdeset pet posto njih poginuti, ta su djeca razrogaèenim oèima oèajno gledala jedni u druge, kao da traže rijetkog sretnika medu njima koji æe izmaæi sveèanom pogrebu o trošku Federacije i posthumnom odlikovanju za nesebiène zasluge za socijalistièku domovinu. Stara vojska bila je ipak ponešto manje uzrujana. Džombe iz karaule, otupjeli na oficirsku paranoju, strpljivo su èekali da proðe i to sranje u nepreglednom nizu vojnièkih sranja koja su otrpjeli od poèetka služenja.Dašak uzbuðenja medu njih donijela je tek pojava jednog obavještajnog kapetana, koji je došao ispitati sluèaj Vrapèetova bijega. Nizak brko zalizanih crnih kovrèica pojedinaèno je sa svima ljubazno porazgovarao o tome i svi su ... u neshvatljivoj epidemiji imbecilnosti, kakvu obièno izazivaju pojave oficira tajne službe ... listom, na sva pitanja odgovarali da ne znaju, nikad r|isu èuli, sa šutljivim Karanoviæem nitko od njih zapravo nije bio osobito blizak, momak je bio introvertirani èudak, dosta211nezamjetan u vojnièkom kolektivu. Vrhunac je idiotizma bio kada je Lanišnik na pitanje nije li bjegunac èitavih osam mjeseci spavao na postelji do njega, sramežljivo kazao da je to lako moguæe istina. Kapetan je otišao sa slabašnom utjehom da su mu se svi susretljivo obeæali javiti ako im nešto naknadno padne na pamet. O Ljubi Vrapèetu, baš kao i o Nadu kojega su one veèeri beživotna odvezli sivomaslinastim ambulantnim kombijem, nakon toga u planinskoj karanteni nisu imali nikakvih vijesti.Devet dana je prošlo prije nego što je Siniša izašao u grad. Uljudno je otklonio ponudu Šišmiša i Kovaèeviæa da se, u slavu novosteèene slobode, svi skupa zvjerski obloèu. Ostavio ih je u kafiæu, gdje æe koji sat kasnije njih dvojica upasti u nepromišljenu tuènjavu s nekim brojèano višestruko premoænijim lokalnim propalicama, i zaputio se do periferijske peterokatnice u kojoj su svoje braèno gnijezdo svili Mirjana i Imre Nað. Nije zapravo znao zašto ide onamo. Je li u tome možda bilo zaostalog srha požude? Ili je to bila krivnja i sram? Èudno pomiješanih osjeæaja stajao je pred novogradnjom. Iskoristio je trenutak kada je izlazila neka žena i pokraj nje se, promrmljavši ispriku koja ni njemu samome nije bila jasna, progurao u zgradu. Popeo se na treæi kat i zastao pred vratima. Podigao je ruku do zvona. Onda ju je spustio. Sto ako mu Imre otvori, sinulo mu je, premda je u sebi znao koliko je neznatna vjerojatnost da bi Imre mogao otvoriti. Spuštajuæi se tromim korakom stubištem, u sebi je znao da nije pozvonio jer se bojao da ne otvori Imrina žena. Izašao je iz zgrade i zadnji se put melodramatièno osvrnuo na poznati prozor, kada je iza sebe èuo..."Siniša, jesi li to ti?!"Siniša valjda u životu nije osjetio takav strah. Okrenuo se.212"Ej...", protisnuo je nelagodno.Ženi to, vidio je, nije promaklo. Ako ga je i poželjela dotaknuti, zastala je na metar od njega, s vreæicama u rukama. U jednom siæušno malenom trenutku njihova su se tijela gotovo nezamjetno zanjihala nošena magnetizmom nekadašnje intimnosti, približila se i udaljila jedno od drugoga i sve je u tom èasu, shvatili su oboje, medu njima bilo mrtvo."Pa gde si, èoveèe?" upitala je Mirjana Nað."Evo... Nisam mogao prije, uzbuna je bila. Enver Hoxha...", rekao je muškarac blesavo, pokazujuæi rukom prema planinama.

"Zašto tako govoriš? Jesi li dobro?" kazala je žena, koju ni u tako neugodnom trenutku nije napuštao njezin sjajni osjeæaj za ironiju."Ma, ne", promucao je Siniša, "nego objašnjavam zašto ti se nisam mogao prije javiti.""A to", kimnula je Mirjana. "Sigurno je bila neka frka na granici?""Da.""Pa što nisi nekoga poslao da mi javi?" upitala je Mirjana lukavo se smiješeæi.Sada se i Siniša nasmiješio."E, znaš šta...", rekao je."Sta?" kazala je Mirjana znatiželjno.Na sekundu se uèinilo kao da bi medu njima sve moglo biti kao nekada. Ona ga je gledala sjajnim oèima èekajuæi da je zagrli. Toliko ga je željela da joj se èinilo da bi se mogla ovdje,213na ulici, skinuti i pred svima mu se podati. No, tada je Siniša, pizda, ustuknuo i suho je upitao..."Kako si ti?""Dobro... Imre je u bolnici.""Znam.""Neki vojnik ga je prebio."Siniša je kimnuo."Šta je to bilo gore u karauli?""Svašta... Komplicirano je objasnit", odmahnuo je regrut."Ima jedna stvar..." poèela je tada Mirjana Nad.Siniša je naslutio što æe reæi i ukoèio se od neugode."...u bolnici su otkrili da Imre ima sifilis."Vojnik nije ništa rekao."A neko ga je leèio tamo gore. U karauli", nastavila je supruga jugoslavenskog poruènika. "Znaš li ti nešto o tome?"Lijeènik ju je pogledao i isprièavajuæi se podigao obrve. "Znaš da si ti jedan kvaran tip", rekla je Mirjana.Siniša se nije trudio obraniti od ove uvrede jer se u tome èasu upravo tako i osjeæao."Je li dobro?" bilo je jedino što se usudio upitati."Ko? Imre? Jeste, dobro je. Bit æe dobro. Razmišlja da ode iz vojske i vrati se svojima u Vojvodinu. Uželeo se, kaže, kombaj-na."A ti?"214"Ne znam", kazala je žena. "Nisam još odluèila... A bi li ti, Dalmatinac, da me oženiš?" upitala je najednom ozbiljno."Pa zapravo...", zbunio se on. "Daj da sve ovo proðe... Javit æu ti se.""Ma, neæeš", rekla je ona kratko i ogorèeno. ""Ocu.""Neæeš, Dalmatinac. Znam ja vas muškarce. Svi ste vi ðubrad."Briznula je u suze."Koja sam ja glupaèa", govorila je kroz jecaje, ukopana u dvorištu, s najlonskim vreæicama u rukama. Èinilo se kao da èeka da je on zagrli i umiri. I Siniša je, doista, bio u napasti da to uèini i da se sve ono medu njima ponovno nastavi, kad je neki glas iza njega rekao..."Drugarice, je li neki problem? Gnjavi li vas ovaj ovde?"Siniša se okrenuo. Nekakav zastavnik prve klase nije imao drugog posla nego da glumi kavalira. Mirjana Nad zatresla je glavom i plaèuæi pobjegla put zgrade, a vojnik je ostao gledajuæi za njom, pokraj podoficira koji ga je, valjda od nelagode, da ne ispadne glup, uhvatio masirati da izvadi èešalj i ogledalce, pokaže da ima iglu i konac u kapi i naposljetku ga upozorio na jedno labavo

zašiveno dugme na bluzi.Imre Nad uistinu se više nije vraæao u karaulu, barem dok je junska klasa bila gore. Umjesto njega bio je došao nekakav pot-poruènik iz Kutine, mlad, drag deèko, još svjež s Akademije i215pod dojmom pedagoških bedastoæa o tome kako vojnici i oficiri u našoj Narodnoj armiji trebaju biti drugovi, što su džombe, jasno, nemilosrdno iskorištavale žicajuæi dozvole za izlazak. Prošao je jedan mirni proljetni mjesec u kojemu je junska klasa besramno otaljavala svoje vojnièke obaveze, veæinu vremena spavajuæi i kartajuæi, sporadièno se alkoholizirajuæi u struškim lokalima. Desetar Milèo napravio je luk i strijelu i tim oružjem navodno teže ranio jednog srndaæa, ali to nitko živ nije vidio. Hasan Šišmiš odbio je da harmonikom uveseljava svatove nekog generalskog sina u Beogradu. Bilo je to vrlo kratko prije skidanja, niti je mogao imati nekakve koristi od toga, niti su mu mogli znatnije nauditi, te je narodnjaèka zvijezda iz Po-drinja uzela sebi slobodu da u telefonsku slušalicu ljubazno otkloni ovu ponudu sljedeæim rijeèima..."Mrs u pièku materinu!" Završen citat.Siniša Sirišèeviæ prvi je u svojoj klasi okonèao služenje domovini, skrativši na samom kraju svoj jednogodišnji rok za dva tjedna neiskorištenog redovnog odsustva, plus dva slobodna dana kojima je nagraðen zbog dobrovoljnog davanja krvi. Davanje krvi u JNA stimuliralo se slobodnim danima, što je možda ponešto kompromitiralo plemenitu ideju dobrovoljnosti, ali je zato odaziv davatelja medu regrutima bio gotovo stopostotan. Èak i oni bljeði i slabokrvniji, ili naprosto plahovitiji spremno su lijegali na ambulantnu postelju i oèajno stiskali oèi dok bi im bolnièarka zabadala iglu u venu, da bi tek kasnije mogli reæi: "Imam dva dana za krv." Tako su naime regruti govorili: "Imam dva dana za krv." Neki se od njih vjerojatno ne bi puno dvoumili ni da je Armija nudila dva slobodna dana, po jedan za svaku srèanu pretklijetku. Kada je dakle od tristo pedeset šest oduzeo svojih216èetrnaest dana redovnog i "dva dana za krv", Siniša je veæ u subotu, 18. svibnja ujutro pojeo svoj zadnji vojnièki obrok. Èitava mu je karaula za doruèkom zapjevala...Oj, drugovi, je I" vam žao, Je V vam zao, je V vam žao? Rastanak se primakao, Primakao, primakao.Siniša se smiješio. Bilo mu je uoèljivo neugodno. Jedva je doèekao da pjesma završi, pa je podigao torbu, krenuo da æe im mahnuti, no Vladika je tada krenuo gotovo izbezumljeno urlati sljedeæu strofu...Rastanak nam nije mio, Nije mio, nije mio.Da bi svi u trpezariji nakon toga prihvatili...Drugarski je život bio, Život bio, život bio.Siniša je ponovno uhvatio ruèke putne torbe, ali sada je ustao Lanišnik. Sreæom, ovo je bilo kratko...Oj, mašino, slomila kotaèe, Sto razdvoji najbolje jebaèe,proderao se taj blesavi Slovenac poneseno šireæi ruke, na golemo zaprepaštenje èitave pograniène jedinice Jugoslavenske narodne armije."Pa nije ti bogzna kakva pjesma", rekao je Sirišèeviæ. "Bit æe bolje drugi put", isprièao se Lanišnik.Potom se Spliæanin sa svima izljubio, pa se spustio do sela, ondje doèekao autobus za Strugu i iz Struge nastavio autobusom217do Skopja. U Skopju je sjeo u brzi za Beograd. U Beogradu je naveèer presjeo u noæni vlak za Split. Rano ujutro iduæeg dana krmeljavim je oèima gledao svoj rodni grad, graju na peronima, seljake koji su vlakom iz Perkoviæa došli s vreæama mokrog zelja i njemaèke penzionere u predsezoni. Gledao je oronulog

nosaèa s brojem trinaest na prljavoj modroj šilterici kako umorno gura svoja kolica i dvije babe što su u uglu kolodvora nudile prenoæište, monotonim glasom ustrajno ponavljajuæi: "Soba? Tri-bate sobu?" Gledao je odrinu od divlje loze na kolodvorskoj zgradi i razlistale krošnje javorova iznad nje, bijele trajekte u luci, galebove na plavom nebu i u daljini komadiæ sivog obrisa Braèa. Mnogo je puta u posljednjih jedanaest i po mjeseci zamišljao taj trenutak. Kada bi u prosincu veæ oko dva planina utonula u mrak, u beznaðu beskrajne zimske noæi, jedina mu je utjeha bila prizor ovoga vedrog mediteranskog jutra, ova blagost prirode njegova zavièaja. No, sada, kada se napokon ponovno našao tu, na neki èudan naèin kao da ga je sve to zateklo. Osjetio se izgubljeno i tuðe.Èekali su ga sestra i zet. Seka ga je dugo grlila, malo èak i zasuzila, a on je stajao zbunjen, ispunjen nejasnom nelagodom s rukama oko njezinih ramena. Ništa od onoga što su govorili u autu do kuæe nije zapravo razumio. Pa i poslije u stanu, mama i tata su govorili, i govorili, i govorili... a on im se samo odsutno smješkao sjedeæi na rubu fotelje s rukama na koljenima. Bilo je to pomalo kao ona scena u Diplomcu, kada Dustin Hoffman u ronilaèkom odijelu zaprepašteno gleda ljude oko sebe. Dosta dugo, možda i nekoliko mjeseci po povratku iz vojske, Siniša æe trebati da ponovno pohvata niti onog života koji se prekinuo prošlog lipnja.Mama prièa o nekim njegovim prijateljima koji su je pitali kada se on vraæa. Srela je, kaže, i Zorièinu mamu. Zorica se218

udaje, kaže mama opreznim glasom, zato što nasluæuje ... majka to uvijek zna ... koliko je njemu bio bolan prekid njihove veze. No, Siniša ne reagira. Ništa mu to u ovom èasu ne znaèi."Dobio si neku razglednicu iz Marseillea", kaže majka. "Prije neki dan je došla."Siniša sjedi sa šarenom dopisnicom. Vrti je u rukama i treba mu dobra minuta dok shvati što tamo piše. A piše:Cao lepi,Evo samo da ti kažem da sam dobro i zdravo. Kapitalisti su me ljudski primili. Kapitalistkinje da i ne pominjem. Voleo bih da se jos koji put vidimo, ali znam daje to malo verovatno. Èest la vie, doktore.Vrapce."Ko je taj što ti piše?" pita mama. "Jedan...", reèe Siniša i zastane. "Nije važno."Potom je otišao u kupaonicu i napunio kadu, razodjenuo se i legao u gotovo vrelu vodu. Sklopio oèi. Èuo je lavež nekog psa, èuo je zveket lonaca iz nekog stana, èuo je vodokotliæe, automobile pod prozorima, prolaznike, djecu, limenku što je kloparala nošena vjetrom niz ulicu, èuo je jednu brodsku sirenu iz luke, èuo je tvornice. Mogao je, èinilo mu se, jasno èuti svaki jebeni zvuk u gradu. Onda je zagnjurio glavu pod vodu i sve je najednom stalo. Poželio je da nikada ne izroni.svibanj 2 002. - travanj 2 003.- KNJIŽNICA MEOISClZAGREB 3219ZahvalaNajprije je, na samom poèetku, kao iskra inspiracije na kojoj se razgorila ova inaèe posve fikcionalna pripovijest, bila anegdota Ante Tukièa, koji je jednom davno u JNA lijeèio nekog jadnog vodnika od gonoreje. Jedan drugi lijeènik, Damir Pezelj iz splitske bolnice Križine, pomogao mi je svojim znanjem iz dermatovenerologije. Lik Ljube Vrapèeta ustupljen je dobrotom Dragoslava Mihajiloviæa iz njegova sjajnog romana Kad su cve-tale tikve. Jurica Pavièiè

dao je ruke s iskustvima svojega službovanja u karauli na albanskoj granici, Ivica Ivaniševiè, kao i obièno, sa svojim je savjetima bio neprocjenjiv kada je valjalo rasplesti prièu, a nekoliko su mi korisnih sugestija dobacili i Seid Serdareviè i Igor Mirkoviè. Rade Šimiè i osoblje njegova krasnog hotela Vila Marija u Tuèepima ljubazno su me ugostili kada sam trebao samoæu da završim roman. Teofil Panèiæ bio je drug i na kraju prosijao srpske dijaloge, da mi u njima ne bi promakla koja osobeno hrvatska rijeè. Vasko Lipovac prekrasno je ilustrirao korice. Zrinka Tukiæ sve me je vrijeme strpljivo hrabrila svojom ljubavlju.peace & love & gracias para todo,Ante221SADRŽAJjedanKo te ljubi dok sam ja na straži?..................................................................5dvaBit æe to naša mala tajna............................................................................21triKad Nadalina noge toæa..............................................................................38èetiriJebaènapred, ostali stoj!.............................................................................55petŽivio prijateljski narod Maroka!................................................................71šestBesmrtno Titovo djelo................................................................................86sedamJohnLennoniYokoOno..........................................................................103osamIzvrši nareðenje pa se žali........................................................................118devetKod crnog pastuva......................................................................................135desetUðite u srca vojnika..................................................................................155jedanaestCrna cijev službenog pištolja...................................................................171dvanaestSmrtEnveraHoxhe...................................................................................192

epilogOj, drugovi, je 1" vam žao...........................................................................209Nakladnik Fraktura, ZaprešiæZa nakladnika Sibila SerdareviæUrednikSeid SerdareviæLekturaKatja Tresiæ-PavièiæKorektura FrakturaSlika na ovitku Vasko LipovacDizajn Iva BabajaPrijelom FrakturaTisakKratiš, ZagrebGodina izdanja 2003. (prvo izdanje)Objavljivanje ove knjige potpomogao je Upravni odjel za kulturu Grada Splitawww.fraktura.hrE-mail: fraktura@fraktura.hrtel. +385 1 335 78 63; fax: +385 1 335 83 20ISBN 953-7052-15-X (tvrdi uvez) ISBN 953-7052-16-8 (meki uvez)CIP - Katalogizacija u publikaciji Nacionalna i sveuèilišna knjižnica - ZagrebUDK 821.163.42-31TOMIÆ, AnteNišta nas ne smije iznenaditi / AnteTormiæ. - Zagreb : Fraktura, 2003.ISBN 953-7052-15-X (tvrdi uvez). -ISBN 953-7052-16-8 (meki uvez)430428149Ante Tomiæ roðen je 1970. u Splitu. Studij filozofije i sociologije završio je na Filozofskom fakultetu u Zadru. Radi kao profesionalni novinar u "Jutarnjem listu".Objavio je zbirku prièa Zaboravio sam gdje sam parkirao (Split 1997., Zagreb 2001. drugo prošireno izdanje), roman Što je muškarac bez brkova (Zagreb 2000.) i knjigu feljtona Smotra folklora (Zagreb 2001.).