Click here to load reader

Anksiozni poremećaji

  • View
    347

  • Download
    3

Embed Size (px)

Text of Anksiozni poremećaji

Anksiozni poreme aji

Anksiozni poreme aji ( AP ) defini u se kao nepsihoti ni mentalni poreme aji kod kojih je anksioznost jedini ili vode i simptom a da pri tom nije uzrokovan organskim oboljenjem mozga ili drugim psihijatrijskim poreme ajima.

Predstavljaju naju estaliju grupu poreme aja savremene psihijatrijske prakse.

Normalan strah emocija koja se javlja u situacijama kada postoji objektivna opasnost po osobu sa telesnim simptomima aktivacije Sy ili Psy Patolo ki strah - anksioznost , neprijatno emocionalno stanje sa ose anjem prete e neposredne opasnosti bez konkretnog objekta ili ideje uz difuznu napetost ,uznemirenost ,nelagodnost ,zebnja.

Fobi ni anksiozni poreme aji ( F 40 )A. AgorafobijaB. Socijalna fobija C. Specifi na (izolovana ) fobija

Karakteristi no je : do ivljaj straha bez objektivne opasnosti do ivljaj anticipatorne anksioznost u o ekivanju situacije koje se osoba pla i izbegavanje situacije koja provocira anksioznost

Drugi anksiozni poreme aji ( F 41)A. Pani ni poreme aji B. Generalizovani anksiozni poreme aj C. Me oviti anksiozno-depresivni poreme aj Karakteristi no je : do ivljaj visoke anksioznosti pra en telesnim simptomima ali bez fobi ne strukturacije.

Agorafobijaagora (lat.)- trg fobo (lat.) bojati se

Strah od ve eg broja specifi nih situacija ili mesta koja se naj e e izbegavaju. Strah je naj e e uzrokovan o ekivanjem pani nog napada ili simptoma sli nih pani nom napadu. Prevalencija 2 5 % populacije 3 4 : 1 odnos izme u ena i mu karaca

Kognitivno bihejvioralni modelAgorafobija je nau eno pona anje izbegavanja razli itih situacija koje su potencijalno opasne tj. koje izazivaju strah . 1. klasi no (trumatsko ) uslovljavanje 2. interoceptivno uslovljavanje

Psihoanaliticki modelAnksioznost kod agorafobije se javlja kao signal Ega da postoje neprihvatljive elje (obi no seksualne prirode) koje mogu da naru e psihi ku ravnote u , pri emu Ego potiskuje zabranjene elje a agorafobija pona anjem izbegavanja titi osobu od neprihvatljivih seksualnih poriva.

Za dijagnozu agorafobije: - gu va - javna mesta (pozori te ,restorani) - samostalna putovanja -samostalan izlazak iz ku e

Diferencijalna dijagnoza : -pani ni poreme aj -fobi ni poreme aj ( anticipacija situacije)

Klini ka slika Pani ni napad Strah od mesta ili situacije Izbegavanje Rastere enje, ose anje relativne sigurnosti Ograni enje svakodnevnog funkcionisanja i pona anja Vezanost za ku u ili ,, fobi nog pratioca Komplikacija depresijom i alkoholizmom

Terapija Farmakoterapija ukoliko postoje pani ni napadi Bihejvioralna terapija postepeno izlaganje u realnosti ili zami ljanjem situacija koje izazivaju strah i posledi no pona anje izbegavanja . Samostalno ,postepeno ,svakodnevno izlaganje situacijama od najmanjeg ka najve em strahu.

Socijalna fobijaKarakteri e je intenzivna iracionalna anksioznost od mogu e negativne procene i kritike drugih ljudi. Osoba do ivljava strah od poni enja , sramo enja i zbunjivanja u razgovoru sa drugim ljudima ili na javnim nastupima. Prevalencija je oko 3 % e e kod ena.

Etiologija socijalne fobije Uzrok se mo e tra iti izme u biolo kih i genetskih faktora kao i sredinskih faktora i faktora razvoja . Kod normalnih osoba anksioznost raste pre i na po etku javnog nastupa zatim lagano opada , a kod soc. fobije konstantno raste. Glavni simptomi su :

Kongitivno bihejvioralni pristup osoba ima pogre na i preterena verovanja da e biti neadekvatna u socijalnom okru enju. Psihoanaliti ki pristup- javlja se kod osoba sa strogim Superegom zbog konflikta izme u visokih ambicija i neadekvatnosti i negativnih posledica sa druge strane . Integrativni etiolo ki pristup genetska osobinali nosti koja se prime uje kod dece i odnosi se na inhibiciju povla enje i strah u novim nepoznatim situacijama .

Dijagnoza :ukoliko kod osobe postoji strah od posmatranja , procenjivanja ili pojave somatskih siptoma anksioznosti u socijalnim situacijama . Diferencijalna dijagnoza : Agorafobija , depresija , psihoze pra ene socijalnim povla enjem.

Klini ka slika Obi no se prvi put javlja u adolescenciji , na javnom mestu bez vidljivog uzroka . Vegetativni znaci straha Anticipatorna anksioznost Izbegavanje socijalnih aktivnosti

Generalizovani oblik Ograni en fokalni oblik

Terapija Farmakoterapija : -specifi ni inhibitori preuzimanja serotonina fluoxetin , fluoxamin , sertralin - inhibitori MAO fenelzin Terapija traje 6-8 meseci , izbegavati benzodiazepine zbog sedacije. Kod fokalnog oblika propanolol 10-40 mg Psihoterapija - grupni setting