Anksiozni poremećaji

Anksiozni poremećaji ( AP ) definišu se kao nepsihotičnimentalni poremećaji kod kojih je anksioznost jedini ili vodeći simptom a da pri tom nije uzrokovan organskim oboljenjem mozga ili drugim psihijatrijskim poremećajima.

Predstavljaju najučestaliju grupu poremećaja savremene psihijatrijske prakse.

Normalan strah – emocija koja se javlja u situacijama kada postoji objektivna opasnost po osobu sa telesnim simptomima aktivacije Sy ili Psy

Patološki strah - anksioznost , neprijatno emocionalno stanje sa osećanjem preteće neposredne opasnosti bez konkretnog objekta ili ideje uz difuznu napetost ,uznemirenost ,nelagodnost ,zebnja.

Fobični anksiozni poremećaji ( F 40 )

A. Agorafobija

B. Socijalna fobija

C. Specifična (izolovana ) fobija

Karakteristično je :• doživljaj straha bez objektivne opasnosti • doživljaj anticipatorne anksioznost u očekivanju situacije koje

se osoba plaši

• izbegavanje situacije koja provocira anksioznost

Drugi anksiozni poremećaji ( F 41)

A. Panični poremećaji

B. Generalizovani anksiozni poremećaj

C. Mešoviti anksiozno-depresivni poremećaj

Karakteristično je :• doživljaj visoke anksioznosti praćen telesnim simptomima

ali bez fobične strukturacije.

Agorafobija agora (lat.)- trg

fobo (lat.) – bojati se

Strah od većeg broja specifičnih situacija ili mesta koja se najčešće izbegavaju.

Strah je najčešće uzrokovan očekivanjem paničnog napada ili simptoma sličnih paničnom napadu.

Prevalencija – 2 – 5 % populacije

3 – 4 : 1 odnos između žena i muškaraca

Kognitivno –bihejvioralni model

Agorafobija je naučeno ponašanje izbegavanja različitih situacija koje su potencijalno opasne tj. koje izazivaju strah .

1. klasično (trumatsko ) uslovljavanje

2. interoceptivno uslovljavanje

Psihoanaliticki model

Anksioznost kod agorafobije se javlja kao signal Ega da postoje neprihvatljive želje (obično seksualne prirode) koje mogu da naruše psihičku ravnotežu , pri čemu Ego potiskuje zabranjene želje a agorafobija ponašanjem izbegavanja štiti osobu od neprihvatljivih seksualnih poriva.

Za dijagnozu agorafobije:- gužva- javna mesta (pozorište ,restorani)- samostalna putovanja -samostalan izlazak iz kuće

Diferencijalna dijagnoza :-panični poremećaj -fobični poremećaj( anticipacija situacije)

Klinička slika

• Panični napad • Strah od mesta ili situacije• Izbegavanje• Rasterećenje, osećanje relativne sigurnosti• Ograničenje svakodnevnog funkcionisanja i

ponašanja • Vezanost za kuću ili ,, fobičnog pratioca”• Komplikacija depresijom i alkoholizmom

Terapija• Farmakoterapija – ukoliko postoje panični napadi• Bihejvioralna terapija – postepeno izlaganje u

realnosti ili zamišljanjem situacija koje izazivaju strah i posledično ponašanje izbegavanja .

Samostalno ,postepeno ,svakodnevno izlaganje situacijama od najmanjeg ka najvećem strahu.

Socijalna fobija Karakteriše je intenzivna iracionalna anksioznost od

moguće negativne procene i kritike drugih ljudi.

Osoba doživljava strah od poniženja , sramoćenja i zbunjivanja u razgovoru sa drugim ljudima ili na javnim nastupima.

Prevalencija je oko 3 %

češće kod žena.

Etiologija socijalne fobije• Uzrok se može tražiti između bioloških i genetskih

faktora kao i sredinskih faktora i faktora razvoja .• Kod normalnih osoba anksioznost raste pre i na

početku javnog nastupa zatim lagano opada , a kod soc. fobije konstantno raste.

• Glavni simptomi su :

Kongitivno bihejvioralni pristup – osoba ima pogrešna i preterena verovanja da će biti neadekvatna u socijalnom okruženju.

Psihoanalitički pristup- javlja se kod osoba sa strogim Superegom zbog konflikta između visokih ambicija i neadekvatnosti i negativnih posledica sa druge strane .

Integrativni etiološki pristup – genetska osobina ličnosti koja se primećuje kod dece i odnosi se na inhibiciju povlačenje i strah u novim nepoznatim situacijama .

Dijagnoza : ukoliko kod osobe postoji strah od posmatranja , procenjivanja ili pojave somatskih siptoma anksioznosti u socijalnim situacijama .

Diferencijalna dijagnoza : Agorafobija , depresija , psihoze praćene socijalnim povlačenjem.

Klinička slika

• Obično se prvi put javlja u adolescenciji , na javnom mestu bez vidljivog uzroka .

• Vegetativni znaci straha

• Anticipatorna anksioznost

• Izbegavanje socijalnih aktivnosti

• Generalizovani oblik

• Ograničen fokalni oblik

Terapija

• Farmakoterapija :

-specifični inhibitori preuzimanja serotonina

fluoxetin , fluoxamin , sertralin

- inhibitori MAO – fenelzin

Terapija traje 6-8 meseci , izbegavati benzodiazepine zbog sedacije.

Kod fokalnog oblika – propanolol 10-40 mg

• Psihoterapija - grupni setting