THE CHARMING QUIRKS OF OTHERSCopyright Alexander McCall Smith 2013. obrada: Pepe le Tvor, Lenawww.balkandownload.org

Aleksandar Mekol Smit

OARAVAJUE UDIDRUGIH LJUDI

S engleskog prevela Tanja Milosavljevi

Samizdat B92, Beograd 2013.

Robinu Strausu, sa zahvalnou

1Subota uvee, primetila je Izabel Dalhusi. Vreme da ti ui gore.Gaj Peplo, koji je sedeo preko puta nje u skrovitoj nii kafea Glas i

Tompson, pogledao ju je belo. Izabel je bila sklona zagonetnim izjavama to je znao i nije mu smetalo ali pomislio je kako je ova neuobiajenonerazumljiva.

Promeao je svoju kafu. Ne razumem ba najbolje, Izabel. Ne banajbolje. Da ti ui gore.

Osmehnula se. Nije se namerno izrazila nerazumljivo i, uostalom, Gaj je inaeo temu subotnjih veeri; ona ju je samo nastavila. Bee pomenuootvaranje izlobe kom je prisustvovao prole subote, posveene kotskomslikaru koga su za ivota ignorisali, ali su ga sada veliali kao genija. Svisu bili tamo; to znai, rekao je smejui se, svi koji subotom uveeposeuju otvaranja izlobi u galerijama. Preostalih etiristo osamdesetosam hiljada ljudi koji ive u Edinburgu i njegovoj najblioj okolini po svojprilici je radilo neto drugo.

To bee podstaklo Izabelinu primedbu o goruim uima, koju je sadobjasnila. Mislila sam na to da se u subotu uvee u Edinburgu odravajubrojne veere. Isti ljudi veeravaju s istim ljudima. Svi se poznaju uzdu ipopreko. A o emu tada razgovaraju?

O onima koji nisu tu? sugerisao je Gaj.Izabel se saglasila. Tano tako. I postoje izvesni ljudi o kojima se mnogo

pria. Zna, ovo ba i nije velika bara. Ovo je selo, na neki nain.Gaj je potvrdno klimnuo. Svi gradovi imaju svoja sela, rekao je. ak i

oni veliki. London ih je pun. Njujork takoe.Ali Njujork ima selo, rekla je Izabel. Zove se Vilid.1 to je korisno,

pretpostavljam.Gaj se nasmejao; Izabelini opori, uzgredni komentari, umeli su da deluju

tako upeatljivo, ak i onda kad je, poto ih analizira, teko rei zato: ovoje bio jedan takav primer. U onome to je rekla nije bilo niega izuzetnog na prvi pogled ali primedba o korisnosti ostavljala je oveka zbunjenog.

Dabome, nastavi Izabel, kad se zove samo Selo, to pokazuje kakoda kaem? da si poprilino uobraen. Onaj stareina klana koga zovusamo Makgregor: ispravlja li on one koji ga nazovu krtenim imenom?Mora li da im kae: Ne, samo Makgregor, moliu?

Siguran sam da ne mora, rekao je Gaj. Takvi ljudi su obino veomaskromni. Kad si petsto godina aktivan, obino ne udara to na sva zvona.

Izabel je pomislila da je to sasvim tano. Poznavala je nobelovca koji jegovorio o maloj nagradi koju su jednom bili tako dobri da mi daju sasvim nezaslueno, razume se. Za to je trebalo truda, a i snage karaktera;koliko bi nas, pitala se, sakrilo Nobelovu nagradu pod tepih? Njen prijateljje uo vest, seala se da joj je rekao, kroz poruku ostavljenu na telefonskojsekretarici: Ovde Odbor za dodelu Nobelove nagrade u Stokholmu; sazadovoljstvom vas obavetavamo da vam je dodeljena ovogodinjaNobelova nagrada za...

Meutim, neto je drugo imalo da se kae za Makgregore. Zna li da imje ime bilo zabranjeno? rekla je. Dejms esti je, bojim se, veoma otroreagovao na neko ravo ponaanje Makgregora i stavio je njihovo prezimevan zakona. Morali su da ponu da se nazivaju Marijima i tome slino.

Gaj je ovo znao. Izabel je i ranije govorila o tome; iz nekog njemupotpuno nerazumljivog razloga esto je pominjala Stjuarte. Ali ljudi imajusvoje istorijske pasije, pretpostavljao je, a Stjuarti nisu bili ba dosadnadinastija. Moda bi bilo bolje da jesu, pomislio je; za sopstveno dobro, tojest.

Samo da zna, ree Izabel, mora se rei da je Dejms esti bio doneklebedan tip. Nastojim da simpatiem kasnije Stjuarte, zna, ali moram dakaem da me to staje truda. arls Prvi bio je slabi sklonsamopovlaivanju, a kad smo najzad stigli do Lepog princa arlija, geni suse bili sasvim pokvarili. Dejms esti je, pretpostavljam, bio znatno bistrijiod veine njih, ali mora biti da je uglavnom bio veoma teak za druenje.Mada, zanimljivo: gej kraljevi su obino takvi.

On je, bee, imao nesreno detinjstvo, rekao je Gaj. Ponekad je toopravdanje, zar ne? To to je nekome bilo grozno kad je bio dete, moetota da objasni, rekao bih.

Izabel je posegnula za svojom kafom. Misli? Pitam se. Ja pak mislim da

postoji valjan razlog za to to ostavi najranije godine iza sebe. Ogromanbroj ljudi to i radi. Odrastu i onda povuku crtu.

Gaj je razmislio o ovome. Ipak, te najranije godine nee nuno nestati.Ako si kao mlad beznadeno nesrean, zar nisi oteena roba?

Izabel je bila spremna da uini taj ustupak Dejmsu estom. Imao je toggroznog kunog uitelja, Bjukanana, koji ga je zastraivao.

Gaj je potvrdno klimnuo. Nehumani humanista. Vrlo alosno.Uz to je Dejms, nastavila je Izabel, bio podizan bez imalo ljubavi.

kolski primer deteta lienog majke. Pri tom moramo imati na umu i da sunjegovoj majci kasnije odsekli glavu. To teko dovodi do sree. A otac muje bio raznesen u eksploziji, zar ne? to nikako ne valja da se dogodineijem roditelju, niti ikom drugom, kad smo ve kod toga. Zastala je,zagrevajui se za temu, koja joj je inae bila jedna od omiljenih. Smatrala jeda je Henri Darnli, Merin mu, bio sujetan ovek i spletkaro, narcisoidan, iak iako ovek nikom ne eli da nastrada u eksploziji, ima ljudi koji tonaprosto sami trae. A teko da je bio dobar otac i pre nego to je odleteou vazduh; zaboga, ubio je Merinog sekretara i imao tolike ljubavnice.

Osvrnula se naokolo. ena za oblinjim stolom ju je sluala i nije setrudila da to sakrije; shvata li uopte, pitala se Izabel, da razgovaraju odogaajima od pre etiri stotine godina? Ali neka je, nek slua. I onda,dabome, kad malo svetlosti konano obasja Dejmsov ivot, i to mu budeoduzeto.

Svetlosti?Njegov roak, rekla je Izabel. Ezme Stjuart, njegov roak iz Francuske.

Doao je u kotsku kad je Dejmsu bilo trinaest godina, i Dejms sezaljubio u njega. Zabeleeno je da je bio veoma lep, a Dejms je najzadimao prijatelja. Siroti deak.

Oi prislukivaice su se nevoljno razrogaile.Pisao je poeziju, nastavila je Izabel. Ovaj tuni kotski kralj-deak

pisao je poeziju. Nakon to je plemika zavera oterala Ezmea Stjuarta izkotske, Dejms je napisao poemu o retkom arapskom feniksu koji jedoao u kotsku, gde su ga progonili. To je bio Ezme, rekla je. Mladikoga je voleo. U poemi ga je preruio u enku feniksa, jer, uj, u tovreme... To je bilo tako tuno. A stihovi su stvarno divni puni tuge i

gubitka. I nije ni udo to su takvi, pomislila je. Kolika to tuga mora bitikad voli nekog ko ti ne uzvraa ljubav; ili kad voli nekog za koga svetkae da ga ne sme voleti?

Oboje su zautali. Potom je Gaj rekao: Pominjala si neke gorue ui.Izabel se poigravala svojom oljom. Da. U ovom gradu postoji

nekolicina ljudi koji znaju da e se njihovo ime pominjati na bezbrojnimveerama. Oni to znaju. Zamisli to, Gaje. Zamisli da zna da postoji deset,moda dvadeset stolova na kojima e te secirati i potom ponovo sastavljati ako ima sree.

Gaj je napravio grimasu. Neprijatno.Da. Dekonstrukcija je uvek takva.2 A tu upadaju ui koje gore. Ako ima

makar i zrnce istine u ideji da ti ui gore kad neko pria o tebi a nema je,normalno zamisli tada ui tih nesrenika. Mora biti da sjaje kao svetioniciu noi.

Ogovaranje, rekao je Gaj. Niko ne bi trebalo da se sekira zbogogovaranja. Nema potrebe da ikome gore ui.

Izabel je naglo podigla pogled. Ma nemoj? Zar ne misli da ogovaranjemoe da povredi ljude?

Da, odvratio je Gaj. Zlonamerno ogovaranje moe. Ali veliki deoogovaranja je umeren i stvarno pomalo besmislen.

Izabel se slagala s tim. Krajnje besmislen, rekla je. Pogledaj samo onedreave asopise koji objavljuju rekla-kazala o poznatima. Pri tom niko odtih ljudi zapravo ne nudi nita to bi ikom ita znailo. Ne uistinu. Ali da liljudi vole da itaju o njihovom privatnom ivotu? O, da. I te kako. On seraziao s njom. Ona kupuje kuu u Francuskoj ili su je primetili na jahtitoga i toga. Ona veba u teretani i fotografisali su je kako izlazi iz nje. Itako dalje i tome slino. Zato ljudi itaju takve stvari?

Da li ih ti ita? upitao je Gaj.Ja? Naravno da ne, odvratila je Izabel. Zautala je. Jo dok je

izgovarala odgovor, shvatila je da to nije tano i da e morati da se ispravi.ovek nikad ne bi smeo da dovede prijatelja u zabludu, pa ni neprijatelja,kad smo ve kod toga, pomislila je. Svima dugujemo iskrenost, bez obzirana to ta o njima mislimo. Ne kupujem ih, ali, to se itanja tie pa,nikad, to jest, ne dok ne doe do zuba.

Gaj ju je opet pogledao belo.itam ih kad odem kod zubara, rekla je. Postoje neki asopisi koje

itamo samo kad odemo kod zubara. Moj zubar ih sve ima u ekaonici. Imai one luksuzne modne asopise s reklamama za skupe dizajnerske naoariza sunce i tome slino, i asopise o jahtama. Rekao mi je da ima jahtu.Tako da s vremena na vreme itam te asopise. Ali samo kod zubara.Pokajniki ga je pogledala. Treba li da se stidim?

Gaj je odmahnuo glavom. Ne. Svi mi imamo neka svoja grenazadovoljstva. Tvoje je sasvim bezazleno. Naas je zastao. Ali, da sevratimo goruim uima. Ko su ti kojima ui gore?

Izabel se osmehnula. Direktori kola, odvratila je. Sledei put kad senae negde na veeri, sluaj. Ljudi priaju o direktorima kola u koje idunjihova deca. Stalno to rade.

Gaj je vario ovu informaciju, a onda se namrtio. udno.Izabel je slegla ramenima. Ljudima je to duevna hrana. Dodue, nije da

ti nastavnici rade ita dramatino ili je barem uglavnom tako, premda jedosta traeva kruilo prole godine kad je jedna gimnazija postavila novogefa odseka za francuski jezik i onda ga smenila ili promenila, boljereeno pre no to je uopte poeo da radi na tom mestu.

Gaj ree da je uo neto o tome ali neodreeno.Jezici su se razmahali svom snagom, rekla je Izabel. Svata se

prialo.Na primer?Da ovek ne poveruje. Ja sam, recimo, ula priu da se na konkurs

prijavio pod lanim imenom i da ga je traila francuska policija. Francuskapolicija! Valjda mu to doe egzotinije nego da te trai neka druga policija.Nije nimalo glamurozno ako te juri glazgovska policija tavie, to jesasvim uobiajeno ali francuska policija e, to je ve neto.

A istina?Upravni odbor se predomislio. Sigurno su imali svoje razloge, ali oni su

verovatno bili sasvim prozaini i nisu bili posledica loeg miljenja okandidatu. Ne bih rekla da je francuska policija imala ikakvog upliva nato.

Gaj je promenio temu. Imao je katalog za koji Izabel bee izrazila

interesovanje da ga pogleda i poneo ga je sa sobom da joj ga pokae.Predstojala je aukcija u Kristiju, u Londonu, na kojoj je imalo da se naenekoliko slika, meu njima i jedan Rejbern koji je Izabel bio poznat. Sada,kad je stavio sjajnu publikaciju na sto, odmah je okrenula na stranicu kojuje oznaio malom utom lepljivom ceduljom.

Ser Henri Rejbern, rekao je Gaj kad je Izabel otvorila katalog.Pogledaj. Portret gospoe Aleksander i njene unuke

Izabel je prouavala fotografiju koja je zauzimala vei deo stranice. enau crvenoj haljini s belim okovratnikom sedela je naspram tamnozelenepozadine. Pored nje je bila devojica, moda od svojih osam godina, napolauei, s mukom oslonjenom na eninu stolicu.

Njegove boje, rekla je Izabel. Rejbern je upotrebljavao udesne boje,zar ne? Nastanjivao je svet tamnozelenih i crvenih. ta misli, je li to bioEdinburg njegovog doba?

Njihovi enterijeri su bili takvi, pretpostavljam, rekao je Gaj. Tezavese. Pogledaj.

Izabel je pruila ruku i dodirnula fotografiju, pratei prstom obris tkaninanabranih iza sedeih figura. Uhvatim sebe kako razmiljam kakav je bionjihov svet, rekla je. Kad je ovo naslikano? Pie li?

Ovo je kasni Rejbern, rekao je Gaj. Osamsto dvadeseta? Tu negde.Znai, ova curica, rekla je Izabel, koliko je mogla poiveti? Do

osamsto sedamdesetih, moda. Ako je imala sree.Pretpostavljam.A onda je njena kerkica praunuka nae gospoe Aleksander

poivela, recimo, od 1870. do 1930, ili ak 1940. Premda je zapravo bilastarija od toga kad je umrla.

Gaj ju je upitno pogledao. O?Izabel se zavalila u stolicu. Moja baka s oeve strane, rekla je. Tako

da je ona..., ona pokaza na devojicu, moja ukunbaba.Bilo je oigledno da je Gaj iznenaen. Zato si se ti, znai, raspitivala za

ovo. ula si?Jesam. Znala sam da je Rejbern naslikao jednu moju pretkinju dve, u

stvari. Otac mi je to ispriao kad sam bila tinejderka pokazao mi je nekeRejbernove slike u Galeriji portreta, i rekao da su Aleksanderi bili porodica

njegove majke. Ova slika se pominjala u nekoj od knjiga o Rejbernu, alitamo je pisalo da nije poznato gde se nalazi. Pokazala je prema katalogu.Sve dosad.

Gaj je klimnuo glavom. Shvatam. Pa, onda je tebi ova prodaja vana.Hoe li da se nadmee za ovu sliku?

Izabel je posegla za katalogom. Otvorivi ga, okrenula je stranicu sfotografijom. ta ti misli?

Gaj je slegao ramenima. Ovo je lep dupli portret. Tu je sve ono toRejberna ini tako velikim portretistom. Ta lakoa veoma brzo je slikao,zna, to njegovim slikama daje tu udesnu plastinost. To ovde ima. Alica... pa, veoma su draesna, zar ne? Izraz na licu devojice je prilinonestaan. Moda je planirala neku nepodoptinu ili joj je Rejbern priaoneku zabavnu priu ne bi li je naterao da miruje dok on radi. Slika odajeoseaj velike prisnosti.

Izabel je pomislila da je to tano, ali nije joj to bilo vano. Vana joj jebila spona koja je postojala izmeu nje i dveju osoba na slici. Moj rod,pomislila je. Moj rod.

ta misli, za koliko e otii?Nije joj mogao dati odreen odgovor na ovo, i to su oboje znali. Sve

zavisi. Uvek zavisi od aukcije. Nikad ne zna ko e biti u sali. Nikad nezna kome e se slika dopasti. Neki imaju dublji dep od ostalih.

elela je da joj kae neku konkretnu cifru, stoga je nastavila da navaljuje.etrdeset hiljada funti, rekao je. Tu negde. Ali moglo bi ti se i

posreiti, pa da je dobije za dvadeset pet ili trideset. Zainteresovana si?Izabel je imala etrdeset hiljada funti. Ne u gotovini, razume se, ali u

sluaju potrebe mogla je da ih namakne prodajom deonica. Ove godine jeve bila kupila dve slike jednu za tri, a drugu za osam hiljada funti. Nijeimala obiaj da na umetnika dela troi mnogo vee sume od toga, premdasu ranije umele da joj se omaknu. Ovo je, meutim, bilo neto posebno.Klimnula je glavom u znak pristanka. Hoe li da pokua?

Dau sve od sebe, odvratio je Gaj. Zatraiu izvetaj o stanju dela iproveriti je li sve o redu. Potom moemo da pokuamo, ako hoe. Daj migornju granicu.

Zatvorila je oi i videla, umnogome na svoje iznenaenje, svoju majku,

svoju svetu ameriku majku kako ju je nazivala. Ne proputaj anse kojeti ivot prua, rekla joj je jednom majka. A sada joj je to ponovila.

Trideset..., oklevala je. Njena sveta amerika majka imala je neto dakae. Trideset osam.

Da?Konana cena trideset osam hiljada. Hajde da ne idemo dalje od toga.Gaj je uzeo katalog i pribeleio napomenu na margini. Trebalo bi da nam

ovo proe, rekao je.Izabel je pogledala na sat. Grejs je uvala arlija ovih nekoliko sati; bee

ga odvela kod neke prijateljice koja ima dete istog uzrasta. Vratie se udva, rekla je, a Izabel je htela da bude kod kue kad se vrate.

Moram kui, rekla je ustajui od stola. Kad je aukcija?Za est nedelja, rekao je Gaj. Imamo vie nego dovoljno vremena.

Odrava se u Londonu, tako da emo se nadmetati telefonom. Ako sepredomisli, javi.

Neu se predomisliti.Gaj je znao da nee. Prilino je dobro poznavao Izabel i bee uoio dve

stvari u vezi s njom. Govorila je istinu i drala je re. Tada je i on ustao, i utaj mah se postarija ena koja je sedela za oblinjim stolom nagnula preko iobratila mu se.

Gospodin Peplo? Vi ste gospodin Peplo, zar ne?Jesam, odvratio je Gaj uz lak naklon.Samo sam htela da znate koliko mi se dopadaju vae slike, rekla je

ena. One divne slike ostrva Jona. I Mala, takoe. Tako su upeatljive.Izabel se ugrizla za usnu.Bojim se da nisu moje, utivo je odvratio Gaj. Moj deda. Semjuel

Peplo. On ih je naslikao.ena je delovala iznenaeno. Stvarno? Kako vreme prolazi, zar ne? O,

boe. Pa, ipak elim da znate da mi se zaista veoma dopadaju, ak iako ihje naslikao va deda a ne vi.

Gaj joj je utivo zahvalio; izbegavao je Izabelin pogled. Kad su se nalinapolju, pogledao ju je, oiju blistavih od veselja. Ma vidi ti to!

Izabel je razmiljala o Rejbernu, i o eni i njenoj unuci. Svi smomeusobno povezani mi i oni pre nas; ovo je bio i njihov grad, ove ulice

njihovi kolski putevi, ove kamene zgrade njihovi domovi. udna,anahronina greka ene u Glas i Tompsonu samo je pokazala kolikoporozne mogu biti barijere izmeu sadanjosti i prolosti. Izabel je zatvorilaoi i ugledala svoju majku; isto je tako mogla da pogleda u ogledalo i vidiu obliku svog nosa ili u liniji svog ela neto to bi moda prepoznala nadvema figurama na Rejbernovom portretu. Mi smo mi, ali mi smo i drugiljudi; naa prolost ispisana je na nama poput linija povuenih napalimpsestu ili grube umetnikove skice ispod povrine slike. A mali arli ponekad je u njemu videla sebe, u tome kako su mu se usta izvijala kad seosmehne; i njen otac je bio tu, u arlijevim oima nalik na dva iskriavajezerceta zelenila i plavetnila.

Pogledala je na svoj sat; morae da pouri ako hoe da bude kod kuekad se arli vrati. elela je da bude u predsoblju, da ga uzme od Grejs ivrsto privije uza se, to joj je dozvoljavao, ali samo naas, pre no to bipoeo da se vrpolji ne bi li joj se izmigoljio iz zagrljaja. To je krst majkisinova; zagrli ih i dri ih u naruju, ali ak i u asu najvee nenostinapreu se da se otrgnu, i naposletku i uspeju u tome.

2Naredni dan bio je radni za Izabel. Kao urednica a sad i vlasnica Revije za primenjenu etiku, bila je u situaciji da sama sebi odreuje radnovreme, ali samo donekle. urnal je izlazio tromeseno, to je neupuenemoglo navesti na pomisao da bi Izabelin posao teko mogao biti tegoban. Tineupueni ne bi bili u pravu kao to neupueni najee i jesu. Premda suizmeu uzastopnih izdanja urnala proticala tri meseca, ta tri meseca bila suodreena nizom obaveza koje su bile redovne poput plime i oseke, i istotako neumitne. Bilo je potrebno poslati radove na kritiko ocenjivanje i, akose njihovo objavljivanje odobri, uraditi korekturu. Profesori filozofije kojisu pisali te radove bili su, kako je ustanovila Izabel, samo ljudi; pravili sugramatike greke koje su u nekim sluajevima bile neuvene, a u nekimdrugim tek manja ogreenja o pravila. Veinom ih je sama korigovala,nastojei da u tome ne bude preterano pedantna. Tolerisala je upotrebuneodreenih zamenica i tamo gde im nije mesto, zato to je bilo onih koji suprigovarali rodno odreenim zamenicama. Stoga se u takvim sluajevimanije smelo rei njemu ve si morao rei njemu ili njoj, to je bilo nezgrapnoi neprikladno, i zvualo je poput sitniavog jezika kakvog sudskog pisara.Tolerisala je tu i tamo i malo ispreturan red rei u reenici, to je bilaredovna pojava, zato to se to pravilo sad ve gotovo univerzalnoignorisalo. Uostalom, ko ga je uopte odredio? Zato da ovek ne ispreturamalo rei ako ve hoe? Smisao je svakako lako razumeti, bez obzira na tokojim su redom rei napisane.

Meutim, nije troila vreme samo na korekturu radova. Vaan deo svakogizdanja bio je deo s recenzijama, koji je sadrao prilino opirne kritikeosvrte na etiri ili pet nedavno objavljenih knjiga iz oblasti etike, s kratkimkritikama posveenim nekolikim drugim, manje povlaenim knjigama.Zatim, tu je bila kratka kolumna s naslovom Nove knjige u kojoj su senabrajale knjige koje su izdavai poslali, ali koje nisu bivale podvrgnutesudu kritike. Bila je to bedna sudbina za knjigu, ali opet bolja nego daproe nepomenuta. urnal je makar obznanjivao da je knjiga objavljena, to

je moda bilo najvie emu su se poneki autori mogli nadati. Neke knjigenemaju ni tu malu privilegiju; ispadnu iz tamparske prese olovno teke,ostanu neproitane, bez ikog ko bi rekao neto o njima. A ipak, negde, izatih dosadnih tomova, nalazio se autor, ponosni roditelj te knjige, za kog jeona moda ak predstavljala krunu karijere; a sve to je usledilo po njenomobjavljivanju bila je tiina, duboka i nedokuiva tiina.

Tog jutra su na Izabelinom radnom stolu u njenoj velikoj viktorijanskojkui u Meristonu ekale etiri velike koverte. Zatvorila je vrata za sobomi pogledala u sto. etiri paketa su oigledno bila knjige tako su izgledala dok je nekoliko drugih koverti koje njena domaica Grejs bee podigla spoda u predsoblju isto tako oigledno sadravalo pismene podneskenamenjene za objavljivanje. Zakljuila je da e potrajati do ruka dok nepozavrava ovo; Dejmi je imao slobodno prepodne nije imao ni ake niprobe to je znailo da je mogao da se posveti svom sinu. Njih dvojica suila do ribnjaka u Blekfordu, budui da su tamonje patke predstavljale zaarlija izvor neizmerne oaranosti. Zatim e otii nekuda drugde, rekao je,ali tek je trebalo da odlui kud. arli e imati svoje miljenje, rekao je.On e mi rei.

arli je sada prilino dobro govorio, primitivnim reenicama koje suimale subjekt koji je mahom bio on sam i glagol, obino u sadanjemvremenu, ali povremeno i u prolom. Izabel je pak uoila da njegovo prolovreme ima poseban prizvuk. On upotrebljava vrlo posebno prolo vreme,rekla je Dejmiju. To je alostivi perfekt. alostivi perfekt se koristi da bise izrazilo aljenje zbog neega to se dogodilo. Sve otilo jeste alostiviperfekt, isto kao i Patke pojele sav leb. Razume se, jo je priao omaslinkama; masinka je bila prva re koju je izgovorio, i jo uvek ih jeslatko jeo. Fine masinke, rekao je prethodnog dana Izabel, a i ona jesmatrala da su ba fine. Zatim su se pogledali; arli je zurio u majku onimnetreminim pogledom svojstvenim detinjstvu. A ona je ekala da on kaejo neto, ali nije rekao vie nita. Izgledalo je da su o maslinkama rekli sveto je imalo da se kae, stoga se prignula i spustila mu lak poljubac na elo.

Sada, dok je razgledala svoj radni sto, razmiljala je o tome. Uzdahnula je;bila je majka, ali i urednica asopisa i filozof, i morala je da radi. Smestivise za sto, otvorila je prvi paket. Iz njega su ispale dve knjige, praene

priznanicom o poklonu na kojoj je neka nemarna ruka navrljala Za uslugurecenzije. Ispod toga stajao je datum objavljivanja i molba da se nikakvarecenzija ne pojavi u tampi pre toga. Tome se, pomislila je Izabel, lakomoe izai u susret, s obzirom na to da se recenzije u asopisu ponekadpojave tek dve godine posle objavljivanja dela. Jednom je napisalarecenziju za knjigu osamnaest meseci poto je objavljena, a tek kad jeasopis s recenzijom izaao iz tampe saznala je da je autor knjigepreminuo pre est meseci. Ta knjiga nije bila dobra i u svom kritikomosvrtu napisala je kako veruje da e sledea autorova knjiga o toj temi bitimnogo bolja. to je bilo jo gore, prokomentarisala je kako je prozadonekle beivotna. A on je bio mrtav; moda je umirao jo dok je pisaoknjigu. Stresla se setivi se toga. Bee pokuala da bude blaga u svomsudu, ali nije bila dovoljno blaga. Imaj to na umu, rekla je sebi; imaj to naumu u svom ponaanju prema drugima moda umiru.

Obe knjige su delovale prilino zanimljivo. Jedna je bila o moralnimimplikacijama koje blizanatvo nosi sa sobom; druga je sadravala opaanjao pravinosti u ekonomskim ocenama ta e ii u nove, pomislila je... osimako autor nije na samrti, razume se. Okrenula je zadnju koricu i pogledalafotografiju autora. Deluje mladoliko, zakljuila je, i dovoljno zdravo danapie jo jednu knjigu, koja e moda i dobiti punu recenziju. Moe da gasmesti meu nove bez opasnosti da tako poini... nepravdu, taman je htelada kae sebi, kad je shvatila da je nepravedna. To to nju rasprave opravinosti u ekonomiji ne zanimaju naroito, ne znai da ne bi zanimalenekog drugog. Ne, ta knjiga e ipak biti svrstana meu one kojima sledujeKratka kritika. Tako je pravedno. to se tie knjige o blizancima, otvorivije ugledala je reenicu: Budui da bliskost donosi moralnu obavezu,opravdano je rei da blizanac ima veu obavezu prema svom blizancu negoneblizanci prema svojoj brai ili sestrama. Namrtila se. Zato? Prelistalaje jo nekoliko strana i nasumino proitala: Od mnogih nedoumica skojima se suoavaju blizanci, naroito je zahtevna odluka da li saoptitisvom blizancu za dobijenu medicinsku dijagnozu. Ako je jednom blizancudijagnostikovano genetsko oboljenje, na primer, neki oblik kancera koji seesto nasledno prenosi, tada bi drugi blizanac to trebalo da zna. Tu, reeIzabel u sebi, nema nikakve nedoumice. To se kae.

Knjiga o blizancima morae da dobije kritiki osvrt i Izabel pade na pametda bi bilo zanimljivo da ga napie neko ko je i sam blizanac. Meutim, tajblizanac bi morao biti filozof, a nije bila sigurna da poznaje ikog koodgovara tom opisu. Moda autor poznaje nekog takvog; pisae mu i pitatiga. Razume se, nee se obavezati da angauje toga koga joj predloi autori ne biraju svoje recenzente ali to bi bio poetak.

Otvorila je sledei paket i izvukla iz njega tanku knjigu s plavimkoricama. U nju je bilo zadenuto presavijeno pismo, koje je izvukla irastvorila. Ugledala je zaglavlje i naas zadrala dah. Potom ga je proitala.

Pismo je bilo od profesora Letisa, nekadanjeg predsednika upravnogodbora Revije i prijatelja i saradnika profesora Kristofera Dova, a ako jeIzabel imala ikog ko bi se mogao nazvati neprijateljem, tada je Dov bio taj.Nije ona odabrala Dova za svog neprijatelja sam je uzeo tu ulogu i uprocesu se ispostavio kao neprincipijelan ovek. Nedavno je bio optuioIzabel da je objavila plagirani lanak, ali je bio primoran da optubupovue. Letis ga je u poetku podravao, ali ga je Izabel ubedila dapromeni miljenje Ja sam stvarno jedna glupava salata, glasila jenjegova nezaboravna primedba tom prilikom. Sad je izgledalo da su Dov iLetis ponovo prijatelji, jer je Letis, evo, poslao Izabel novu Dovovu knjigu inudio da napie recenziju za nju.

Draga Izabel (pisao je Letis)Nadam se da vas ovo pismo zatie u dobrom zdravlju i da Revija u

vaim sposobnim rukama dobro napreduje. Na zajedniki prijatelj(na zajedniki prijatelj, promrmlja Izabel sotto voce)3 Kris Dov(Kris!) napisao je, kao to moda znate, novu, veoma zanimljivuknjigu. Ne znam je li vam izdava poslao primerak moda i jeste ali evo, rizikujui da vas opteretim nekolikim primercima, aljem ga ija. Pomislio sam da bih vam mogao ponuditi da napiem recenziju zaovu knjigu i ve sam stavio nekoliko reenica na papir, ako seslaete. Napisau oko dve hiljade rei, zato to smatram da je posredidelo koje zavreuje pristojan osvrt. Trenutno sam malo u guvi ovanesrena rabota s procenom istraivanja je takvo optereenje a Doli(Doli Letis, njegova ena, pomisli Izabel. Sirota zena. Doli!) nalazi

se usred planova za preureenje nae kue u Vimbldonu, tako da nadomaem frontu imamo pune ruke posla ali trebalo bi da je zavrimdo kraja meseca i tada u vam je poslati. Mnogo vam hvala topristajete na ovo i molim vas molim vas da mi se javite kad reiteda se malo izvuete iz provincije i doete u London. Otii emonegde na ruak, ja astim.

Sve najbolje,Robert Letis

Izabel je osetila nelagodu izazvanu oseajem uvreenosti, ali nije bila

sigurna koji je izvor te uvreenosti znaajniji. Letis se nije libio da uvredikotsku koja nije engleska provincija ve drava i to starodrevna kojanaprosto bitie u zajednici s Engleskom. Nita ne bi moglo biti viesraunato da iznervira kotlananku, i Letis bi to trebalo da zna. Ali to jebila naprosto stvar linog ponosa, koji je Izabel mogla dovoljno lakoprogutati; mnogo joj je tee bilo da istrpi neverovatnu drskost njegovepretpostavke da moe da napie recenziju a da mu to niko nije traio.Zahvaljivao joj je to je pristala da je objavi e, pa, nije pristala i bila jevie nego sklona da i ne pristane, i nee se dati potkupiti vedrim pozivomna ruak u Londonu.

Odluila je da e pisati Letisu i zahvaliti mu na ponudi da napierecenziju za Dovovu knjigu, ali rei e da mora veoma nerado ipakodbiti, zato to... Ona razmisli o razlozima. Bila je u iskuenju da kae daje to zato to knjiga Kristofera Dova nije dovoljno zanimljiva da zasluujerecenziju zaista je bila u velikom iskuenju. Ili bi mogla rei da jeodluila da sama napie recenziju za tu knjigu. Tu je iskuenje moda bilojo vee, zato to bi joj to pruilo priliku da baci Dovovu knjigu u mraneponore, to je nesumnjivo i zasluivala. Nije verovatno da e ovaj bednidoprinos knjievnosti, mogla bi da napie, pronai brojnu italakupubliku. Ili: Plod napora da se baci malo svetlosti na teku temu hrabar,ali, naalost, ipak bezuspean pokuaj.

Zaustavila se. Ovakve misli, ree ona sebi, nisu nita drugo do nezrelomatanje o osveti. Dov bee skovao zaveru protiv nje i verovatno bi uspeoda je izbaci s posla da nije posedovala sredstva da mu ispred nosa kupi

Reviju, a potom da se otarasi ne samo njega nego i Letisa, koji mu je biosauesnik u zaveri. Dov jeste bio planirao da je ukloni s poloaja, ali to nijeznailo da bi sad ona trebalo da se spusti na njegov nivo i trai osvetu takoto e napisati kritiki osvrt na njegovu knjigu. To bi bilo sasvim pogreno.

Podigla je pogled prema tavanici. Jedna od negativnih strana pozivafilozofa bila je ta to postane svestan ta sve ne bi smeo da radi, a to tioduzme tako mnogo mogunosti da uiva u isto ljudskom zadovoljstvuosvete ili pohlepe ili pukog matanja. Dobro je i rekao Sveti Avgustin:Molim te, boe, uini me asnim, ali ne jo; upravo tako se oseala Izabel.A ipak, nije mogla nije mogla da dozvoli sebi zadovoljstvo da vrati Dovuistom merom, zato to to jednostavno ne bi bilo u redu. Dunost joj je daoprosti Dovu i, ako se sasvim ozbiljno latila toga, da ode i dalje i da gavoli. Mrzi ono to svaki Dov ovog sveta radi, a ne njih same, promrsi ona;tako kau za greh, bee? Mrzi greh, a ne grenika.4

Odloila je Letisovo pismo i uzela Dovovu knjigu. Proitala je naslov:Sloboda i izbor: granice odgovornosti u svetu s vrsto utvrenim ulogama.Nabrala je nos. Jesu li uloge u ovom naem svetu uistinu vrsto utvrene?Sloboda izbora, meutim, bila je tema koja ju je zanimala i o kojoj je,tavie, pisala za vreme postdiplomskih studija. Okrenuvi kraj knjige,pronala je bibliografiju s komentarima. Bilo joj je jasno da je Dov biorevnostan u nabrajanju literature i tu su, da, tu su se navodila i njena dvarada na ovu temu. A posle prvog od njih rada koji je u svoje vreme bioobjavljen u urnalu filozofije i prilino esto citiran nalazio se Dovovkomentar. Sadravao je samo jednu re: Nepouzdan.

Dejmi se vratio u podne. arli bee zaspao u kolicima malecki ovek

u jednodelnom odelcetu sa arom Makfersona i zelenim cipelama. Odelceje spreda bilo vlano od soka od pomorande i deje pljuvake; cipele suna sebi imale tanku blatnjavu koricu. Osmehnula se; imao je aktivno jutro socem. Poljubila ih je obojicu; arlija lako u elo, da ga ne bi probudila;Dejmija u usta; a on ju je drao u naruju produavajui zagrljaj.Nedostajala si mi, rekao je.

Izgledala je iznenaeno. Danas pre podne?Da. Voleo bih da si bila s nama. Videli smo patke. Stavie, bilo je ba

napeto to vreme koje smo proveli s patkama. Posmatrali smo ih pola sata.Osmehnula se. Oigledno su opinjavajue kad si... Ona pokaza prema

arliju. Kad si toliki. Pomisli kakve mu moraju izgledati. Ogromne.Dejmi je pratio njen pogled. Obeznanio se. Da ga ostavimo tako?Da, neka ga, nek spava. Povukla je Dejmija u stranu. Hou neto da

te pitam.Odvela ga je u radnu sobu i pokazala mu Dovovu knjigu. Dejmi ju je

uzeo od nje i pogledao naslov na koricama. Kristofer Dov, rekao je.Tvoj prijatelj.

Dobila sam je jutros, od profesora Letisa. Moe li da poveruje?Dejmi je slegao ramenima. Nikad nisam mogao da ih razlikujem. Letis

bee onaj debeli, naduveni? A Dov je onaj visoki od kog oveka podilazijeza?

Dobro si ih opisao, sloila se Izabel. Da, to su oni.Pa dobro, rekao je Dejmi. Dov je, znai, napisao knjigu. Valjda ne

eli da je proitam?Izabel mu je rekla za Letisovo pismo i njegove niim izazvane

pretpostavke. Taj ovek oigledno nema ni stida ni srama, rekla je. A jastvarno ne znam ta da radim. O tome sam i htela da popriamo.

Dejmi se spustio u jednu od udobnih fotelja u Izabelinoj radnoj sobi.Odbij. Poalji mu knjigu nazad i reci da si ve odluila za koje e seknjige pisati recenzija. Budi utiva ali odluna.

Bila je svesna da je ovo savreno dobar savet. Ne bi trebalo da ostaviLetisu nimalo sumnje u pogledu svog stava; svako okolianje znaie da eon naprosto nastaviti da pie recenziju, a tada e joj biti teko da je odbije.A ipak, ipak... Pogledala je Dejmija. Nije mogla ni da ga zamisliumeanog ni u kakvu svau jednostavno je bio predobar za to. I previeljubazan. Takoe je bio iskren: govorio je ono to misli i retko kad semuio poput nje pre no to formira svoje miljenje.

Verovatno si u pravu, rekla je. Ali, neto me brine. Dejmi je podigaoobrvu. Ne boji se Letisa, valjda?

Naravno da ne. Ne. Ali brinu me moji razlozi da ga odbijem. Kakav ezakljuak izvui? Ne ini ti se da e pomisliti da sam sitniava iosvetoljubiva? A i drugi bi mogli da pomisle to isto bude li Dov priao

naokolo kako sam ignorisala njegovu knjigu zato to sam kivna na njega. Amogao bi to da kae, zna.

Tano, mogao bi. Ali mora li stvarno da se zabrinjava zbog toga takae Dov? Ne mora da znai da e mu ljudi poverovati.

Razmislila je o ovome. Prieljkivala je da je zaista tako, ali nije joj seinilo da jeste. Ljudi su i previe spremni da poveruju u sasvim oigledneneistine. Kada je re o opaskama koje druge prikazuju u loem svetlu,drage volje e poverovati u sve to ih oslikava kao slabe ili na bilo kojidrugi nain nesavrene; verujemo u to zato to se tada oseamo bolje; to jenaprosto tako.

Zna, rekla je Izabel, Dov opisuje jedan moj rad kao nepouzdan. Takoje naveo u bibliografiji te svoje nove knjige.

Dejmi je izgledao iznenaeno. Nepouzdan? Dov je tako rekao?Izabel je potvrdno klimnula. Averzija koju je oseala prema Dovu

narastala je; njen tinjajui bes znaio je da tek sad poinje da osea uticajte omalovaavajue rei: nepouzdan. Kako se usuuje? I ta je time hteo dakae?

Zatvorila je oi. Bes izobliava. Rekla je to sebi, duboko uzdahnula, ionda ponovila te rei. Bes nas izobliava i moramo ga izbegavati. Moramo,bez obzira na to to u sebi moda kljuamo.

Mislim da treba da ga pustim da napie recenziju, rekla je.Uprkos primedbi o nepouzdanosti?Ako mu pokaem da u bez problema objaviti kritiku upuenu svom

radu, moda ga to natera da ponovo razmisli.Da ponovo razmisli o tebi?Da. O meni.Dejmi je ustao. Spustio je Dovovu knjigu na sto, preao preko sobe do

Izabel i zagrlio je. Poljubio ju je s naglom, neodlonom strau. ime samto, upita se ona, izazvala ili zasluila ovo? Uzvratila mu je poljubac.Bestraga s Dovom; bestraga s Letisom; nita joj ne znae, sad kad ima ovogizuzetnog, nenog mladog oveka koji je tako neoekivano uao u njenivot. Ona ima sve, a Dov i Letis nemaju nita. Stoga bi trebalo da imoprosti i objavi Letisovu recenziju, ak i ako se ispostavi da je ona averovala je da hoe kao pean5 liku i delu Kristofera Dova. Neka ga, nek

uradi to; ona ima sve i moe sebi da dozvoli da bude velikoduna.Izvukla se iz Dejmijevog zagrljaja. Objaviu je, rekla je. Odluila

sam.Ako je to ono to eli, rekao je Dejmi neno je gledajui. Zna, ti si

neverovatno dobar ovek. Zbog toga te volim, izmeu ostalog. Zbog tetvoje dobrote.

Bila je zateena. Ima mnogo boljih ljudi od mene.Delovao je sumnjiavo. Navedi jednog.Ti, ree ona. Skuvao je ruak inija lake testenine s peurkama; salata. Jeli su u

kuhinji, razgovarajui o koncertu koji je trebalo da se odri naredne nedelje.Poinjala je da se snalazi u politici muzike; sada je shvatala kapricedirigenata, uprava koncertnih dvorana, temperamentnih, prgavih upravnika.U reklamiranje tog koncerta, rekao je Dejmi, ulae se nedovoljno napora.

A onda, kad poseta bude slaba, pitae se zato, rekao je.Ljudi ne mogu da prisustvuju dogaajima za koje ne znaju da se

odravaju, rekla je Izabel. A onda se nasmejala; konstatovala je neto tose samo po sebi razume.

Dejmi se saglasio.Odjednom se neega setila. Da li se deavalo da muziari zaborave da

dou? upitala je.Dejmijevog osmeha je nestalo. Nemoj, rekao je.Upitno ga je pogledala. Ti?Pogledao je u svoj tanjir. Ne mogu da nateram sebe ni da mislim o

tome, rekao je.Bilo joj je jasno da je uznemiren; ono to je poelo kao vedro askanje

postalo je ozbiljno.Ne sme da dozvoli da te to sekira, tiho je rekla. Ima li ikog da nije

nenamerno uradio neto runo? Pomislila je na svoju recenziju knjigeumirueg oveka. Moramo oprostiti sebi, zna.

Potvrdno je klimnuo. Morali su da otkau. Morali su da vrate ljudimanovac za karte.

Oprosti sebi.

Stvarno.Da. Ljudi kanjavaju sebe katkada godinama. Ali to nije uvek

neophodno. Oprotaj dozvoljava oveku da pone iz poetka, a ne da seoptereuje neim to je bilo i prolo.

Prisetila se onih studija konverzije, koje pokazuju kako se ljudi, da bi seoslobodili tereta prolosti, priklanjaju novoj veri ili ideologiji. Misle da sutako postali novi ljudi i uspevaju da zaborave ono to su nekad uradili. Nijebila sigurna da li to znai da su oprostili sebi ili da su se iznova pronali; tosu dve sasvim razliite stvari, zapravo, i nije mogla a da ne smatra da jenovo pronalaenje sebe samo izvlaenje. Nisam ja, glasi poruka. To jeuradio neko sasvim drugaiji. to moe da bude suta istina. Odrastajui,postajemo drugaiji ljudi; dete nije ista osoba kao odrastao ovek.

Zamiljeno je pogledala Dejmija. Kakav si bio kao deak?Slegnuo je ramenima. Pa deak, rekao je. Zna ve... deak.Pokuala je da ga zamisli kao sedmogodinjaka. Kakva ti je bila kosa?Ista. A tvoja?Nosila sam pletenice, odvratila je. Imala sam lutku zvanu Mala Izabel i

imale smo iste haljine. Ako bih obukla haljinu od kariranog cica, MalaIzabel bi obukla istu takvu.

Dejmi se osmehnuo. Mala Izabel! Ba lepo ime. Sigurno si je volela.Jesi li?

Izabel je odvratila pogled. Mala Izabel je bila ostavljena u autobusu,rekla je. Oi sam isplakala. Pokuavali su da me navedu da posvetimpanju svojim ostalim lutkama, ali ja sam elela samo Malu Izabel.

utao je neko vreme, a onda je progovorio. Zna ta, Izabel? Ubio samsvog mecu. Bacio sam ga s Dinovog mosta zna, odmah iznad Litske reke,tamo gde skau samoubice. Bacio sam ga preko ograde. Ne znam zato samto uradio. Valjda sam eleo da ga vidim kako pada, ali je ograda bilaprevisoka i nita nisam video. I vie ga nije bilo. Majka je rekla: Eto ta siuradio. Nema vie mece. Zastao je. Nikad nisam govorio o tome. Nikad.

Pruila je ruku i dodirnula ga. Mislim da moe oprostiti sebi i zbogtoga.

Ustao je i poeo da sklanja sudove od ruka. U redu, opratam sebi.Dobro je.

Izala je u predsoblje, gde behu ostavili arlija da nastavi da spava.Neno ga je podigla; odnee ga u krevet. Bila je svesna da su ona i Dejmiu kuhinji upravo doiveli trenutak intimnog poveravanja, razgovarajui odetinjstvu, o nekim sitnicama koje moda deluju nevano ali su oiglednopokopane negde u umu, gde umeju da budu jae nego to modazamiljamo. Katkada sa zapanjujuom snagom volimo ono to posedujemou detinjstvu; to nam je dragoceno uprkos svojoj jednostavnosti iliofucanosti. Mala Izabel bila je jeftina lutka, ali strasno oboavana, isto kaoto je, bez imalo sumnje, bio i iznevereni meca.

Nosei jo uvek usnulog arlija uza stepenice, Izabel je zatekla sebekako se pita zato je Dejmi bacio svog mecu preko ograde Dinovog mosta.Nesumnjivo ga je kanjavao ili je kanjavao sebe. A ako je kanjavaosebe, zbog ega? Pitae prijateljicu psihoterapeutkinju, koja se razume u testvari. Ta prijateljica je jednom rekla Izabel da sebe kanjavamo iznajrazliitijih razloga, ali da je ta kazna najveim delom nezasluena. Ustvari, rekla je tada Izabel, pitam se ko zaista zasluuje kaznu. Kakvodobro moe proizai od kanjavanja nekog? Svaka kazna samo poveavabol celog sveta.

Prijateljica je zurila u Izabel. Da, rekla je. I potom, posle jo nekolikominuta razmiljanja, opet je rekla da. To zvui sasvim ispravno, reklaje. A ipak, Izabel, ini mi se da veoma grei. A Izabel je pomislila: da,greim. Ona je u pravu; ja nisam.

3Ket bee zamolila Izabel da sutra ujutru pomogne u delikatesnoj radnji iIzabel je pristala, kao i uvek. Znala je da njena bratanica trai pomo samoonda kad joj je istinski potrebna, a u ovom sluaju je razlog bio vie negoopravdan: imala je zakazano kod lekara.

Izabel nije mogla a da ne strepi. Vest da neko ima zakazano kod lekaraneretko se shvata kao nagovetaj najgoreg; to je sasvim prirodno, ak ipored toga to ljudi lekaru odlaze najrazliitijim bezazlenim povodom. Jeli sve u redu? upitala je. I pomislila: ne bih podnela da te izgubim.

Idem kod dermatologa, rekla je Ket. Imam mlade i moja lekarka opteprakse kae da...

O, Ket...Sluaj, nemoj tu da mi panii. Ljudi imaju mladee. Rekla je da njoj

izgleda potpuno normalno, ali je predloila da ga pogleda specijalista.Znam, znam. Stvar je naprosto u tome to... I tu je umalo rekla ne bih

podnela da te izgubim, ali ipak nije. Stvar je naprosto u tome to se jauvek zabrinem kad neko ima zakazano kod lekara.

E, pa, ne zabrinjavaj se, rekla je Ket. Nego, bi li mogla da...Biu tamo, rekla je Izabel. Treba li da otvorim radnju?To e Edi, objasnila je Ket, ali bilo bi dobro ako Izabel moe da doe

ubrzo posle toga. On u poetku nema problema, ali se sav unervozi ako jepredugo sam u radnji. Zna kakav je.

Izabel je znala. Edi joj je bio drag, znala ga je ve nekoliko godina inavikla je na njegovu osetljivost, i pored toga to nikad nije uspela da jerazume. inilo joj se udno da mladiu tako robusnog izgleda nedostajesamopouzdanja, u toj meri da nije kadar da se nekoliko sati stara o radnji.Meutim, shvatala je da je anksioznost upravo takva da nema nikakvogsmisla; ba kao to ne moe ublaiti neiji strah od mraka ukazujui mu nato da ga odatle nita ne vreba, isto tako i anksioznost moe da bude sasvimneosnovana.

Ediju se neto dogodilo neto mrano za ta je Ket znala, ali nije htela

da uputi Izabel u to. Izabel pak nije navaljivala; ako joj je Edi to rekao upoverenju, svakako nije elela da Ket to poverenje izda. Ali nagaala je,meutim, i pretpostavljala da je posredi neto to ima veze sa seksom i sastavom koji uz to ide. Saoseala je sa Edijem; prieljkivala je da ga zagrli ikae mu da ne treba da se stidi, da nije on kriv, da nije nita uradio i da nanjemu nema nikakve mrlje. Prieljkivala je da mu kae da se takve stvarideavaju i mukarcima i enama, i da ne znai da je zato manje muko. Alishvatila je da mora da postoji neko ko je Ediju sve to ve rekao, pa nitanije vredelo. Strah i stid ne moe da izbrie pomou nekoliko rei; to neide tako.

Edi je, razume se, napredovao u odreenoj meri. Imao je devojku i,premda nije bila onakva kakvu bi Izabel moda elela za Edija bila jedarkerka, sledbenica mode koja je podrazumevala bledi ten i tamnu odeu izgledalo je da se on razvija dok je bila s njim. Ali, koliko je Izabel znala,vie nisu bili skupa, a ne bee ula da ju je zamenila neka druga.

Izabel?Izvini. Misli su mi odlutale.Ket je bila navikla na ovo. Smatrala je da Izabel previe razmilja.

Rekoh: hoe li Dejmi moi da uva arlija?Ketino pitanje je umereno iznenadilo Izabel. Njena bratanica imala je

velikih tekoa da se pomiri s tim da je njena tetka i pored toga to jeIzabel veoma mlada tetka ula u vezu s njenim bivim dekom, i bilo jevremena kad je pomno izbegavala svaki pomen Dejmijevog imena.Meutim, izgledalo je da joj je to postalo mnogo lake, to je otkrivalo ovopitanje.

Hoe, odvratila je Izabel. Dejmi e ga uvati, ili Grejs ako Dejmiima zakazane asove. U svakom sluaju, neko e ve zabavljati arlija.

Dogovor je bio napravljen i tog jutra, nedugo posle devet, Izabel seuputila Meriston kreentom prema delikatesnoj radnji na Brantsfild plejsu.Bilo je toplo jun se uz nevoljni porast temperature prelio u jul i zelenilou vrtovima pokraj kojih je prolazila bilo je raskono. Sagnula se da izbegnenaroito bujnu ruu puzavicu koja bee poslala izdanke na putprolaznicima; tavie, na jednom od tih izdanaka, zakaen za trn opakogizgleda, bio je komadi plave tkanine. Neki prolaznik se zakaio, zakljuila

je Izabel, i izgubio deli bluze ili koulje. Stala je i paljivo otkaila tkaninus trna. Ne, odluila je, ako ve vlasnik ovog vrta nee da potkree ovusmetnju bezbednom koritenju plonika, ona hoe, pre no to ovo trnjenekom ne istera oko. Podigavi ruku, uhvatila je jednu ruu tamo gde jeprelazila preko gvozdenih ipki ograde i otro je trgla u stranu. Biljka jepopustila, premda ne dovoljno; izdanak je sad visio prema tlu, obeshrabrenali ne i otkinut.

Izvinite!uvi glas iz vrta, Izabel se trgla.Izvinite, ta vi to radite?U vrtu je na videlo izbio mukarac ima pedesetak godina, pomislila je

s batenskim grabuljama u rukama.Vaa rua puzavica pruila se preko plonika, rekla je Izabel. Bojim se

da je to pomalo opasno. Samo sam je potkresala umesto vas.Mukarac je koraknuo napred. Imao je kaki koulju, s velikim mrljama od

znoja pod mikom. Lice mu je bilo rumeno i prilino podnadulo. Pomislilaje da izgleda kao da je pretrpeo modani udar, i to ne tako davno.

Ne smete to da radite, natmureno je rekao. To je moja rua rua. Nesmete tako da je lomite. ta vi umiljate?

Pruala se preko plonika. Neko se ve zakaio. Pogledajte evokomadia tkanine koji sam otkaila s trna. Mogla bi gadno da povredinekog. Da ubode nekog u oko.

Mukarac je priao jo jedan korak. Sad mu je ve ula disanje; bilo jeplitko i veoma ubrzano. Pomislila je kako nije zdrav.

Gluposti, rekao je podiui ton. Gluposti gluposti. Ne smete da diratetue tue rue i da ih lomite lomite. Ne smete ne smete.

Izabel nije govorila nita. Ovo udno ponavljanje rei koje jekarakterisalo njegov govor bilo je uznemirujue.

Zato zato naprosto ostavite moje rue rue na miru, rekao je mukarac.Izabel je ustuknula. Gledala je u grabulje u njegovoj ruci. Izvinjavam

se, rekla je. Moda biste mogli da ih barem malo potkreete.Namrtio se. Potkreem potkreem, rekao je. Da.Nastavila je dalje. Oseala se nekako ranjivo posle ovog susreta;

oigledno je patio od nekog neurolokog oboljenja i ne bi smela da mu

zameri to ju je opomenuo, ali ipak se oseala nelagodno. Tekoe ugovoru nagovetavale su da negde u njegovom mozgu postoje lezije ilipogrene konekcije, ili da moda neke konekcije vie ne postoje. Zagledalaje oko sebe, u kamene zgrade i metalne obrise kola parkiranih na ulici. Sveje to tako vrsto i otporno, dok je na mozak tako mekan i iv. Nekolikoelija se pokvari, zaboravi svoju funkciju ili umre, i taj divni dar govora seizoblii. A onda ode jo nekoliko elija, pa potom krvni sud, i to donesesmrt kao udarcem ekia. Samo tanuna membrana, zid krhkog krvnogsuda, stoji izmeu nas i unitenja i katastrofe.

Stigavi u duan zatekla je za tezgom Edija koji joj se vedro osmehnuo.Ket je ostavila cedulju, rekao je. Hvala to ste doli.Ispriala mu je ta joj se usput dogodilo. Neka rua je izrasla preko

plonika pruila jedan dugaki izdanak. Bio je pun trnja, pa sam pokualada ga otkinem. Vlasnik se naljutio zbog toga. Ali vrlo je udno govorio ponavljao je rei.

O, pa znam ga, rekao je Edi. Dolazi ovamo. Trai sir sir. A kad muvratim kusur, kae: Hvala hvala vam vam. Uvrnuto.

Ko je on? upitala je Izabel.Jednom mi je rekao kako se zove, rekao je Edi. Ali seam se samo

imena, ne i prezimena. Derald, ini mi se. Tako nekako. Ispriao mi jesvoju ivotnu priu, ali ljudi su ekali da budu uslueni i poeli su dadeluju nestrpljivo. Rekao je da je godinama radio u Amsterdamu. Netovezano za banku.

Koju? upitala je.Edi je slegao ramenima. Neku, ne znam. Ree da mu je ena

Holananka. Ali nju nikad nisam video.To je vrlo udan govorni poremeaj, rekla je Izabel. Vrlo neobian.Lii na eholaliju, rekao je Edi.Izabel ga je iznenaeno pogledala. ta je to?Edi je obrisao neke mrvice sira s daske za seenje. Moj deda je to imao.

Ponavljao je sve to mu kae. Ako mu kae: Bio sam u gradu, rekao bi:U gradu. Ili, ako mu kae: Pljuti ko iz kabla, rekao bi: Iz kabla. Bioje kao eho, razumete.

Razumete.

Da, rekao je Edi. To bi bilo to.udno, rekla je Izabel.udno, ponovio je Edi kao odjek i onda se nasmejao. Nije bio

nesrean. Mislim da nije ni bio svestan da to radi.Izabel se upita je li ovek s batenskim grabuljama nesrean i pomisli da

verovatno jeste. Meutim, nije imala vremena da nagaa o tome, poto su uradnju ule dve muterije i izgledalo je da obe trae da im se posvetipanja.

Ket je stigla u pola dvanaest. U prvom delu prepodneva imali su guvu,

ali se dotad raistila i u duanu je sada bilo mirnije.Izabel je gledala u bratanicu nadajui se da e videti neki znak po kom bi

pretpostavila kako je proao pregled.Je li sve u redu? upitala je, spustivi glas kako je Edi ne bi uo.Ket je slegla ramenima. Da, dobro je.Izabel se s olakanjem osmehnula. Znai, smatraju da nema niega

zabrinjavajueg u vezi s mladeom?Pa, ne bih rekla, odvratila je Ket. Isekli su ga bio je prilino mali. Ali

dali su mi lokalnu anesteziju, tako da nisam nita osetila.I sve je bilo u redu?Poslali su ga u laboratoriju, rekla je Ket.Izabel se trgla. O...Izabel, to je standardni postupak, rekla je Ket. Nema potrebe da brine.

To moraju da urade uvek kad neto iseku. Za svaku sigurnost. Lekar jerekao da njemu izgleda da je tu sve u redu, ali eto, za potpunu sigurnost.

Razume se.Ket je poela da razvezuje pantljike na Izabelinoj kecelji. Stoga, kako bi

bilo da mi da ovo i ode da sedne. Doneu ti kafu. Tamo na stalai imajueranju Republiku. Moe da veba svoj italijanski. Ket je ove novinedonosio neko iz italijanskog konzulata, ko je svakodnevno navraao uduan u povratku s posla. Ona sama ih nije itala, ali ih je zato italo ilise pravilo da ih ita dosta muterija koje su navraale na kafu. Jedno ilidvoje ne umeju da itaju italijanski, rekla je jednom prilikom Ket. Volelibi, ali ne umeju. Zato sede i prave se da itaju tako deluju sofisticirano,

valjda. Ili se barem nadaju da je tako. Izabel je dobro itala italijanski; akojoj je La Republika i priinjavala ikakve tekoe, one su se ticale iskljuivosloenosti italijanske politike. Podozrevala je, meutim, da je to sluaj i sapolitikom svih ostalih. Pri tom nije posredi samo jezika razliitost; nikadnije razumela ni kako funkcionie amerika politika. Izgledalo je daAmerikanci svake etiri godine izlaze na biralita kako bi izabralipredsednika koji ima iroka ovlaenja. A opet, kad doe na taj poloaj,sasvim je mogue da e se nai u situaciji da ne moe da uradi nita odonoga to je obeao, zato to ga u tome ometaju drugi politiari, koji bimogli staviti veto na njegov zakon. U emu je onda, uopte, svrha izbora?Zar ljudima ne smeta to to su govorili o neemu, a onda ne mogu da uradenita u vezi s tim? Meutim, politika joj je u mladosti uvek delovala kaonedokuiva misterija. Seala se ta joj je majka jednom rekla za nekogamerikog politiara s kojim su bili u dalekom srodstvu. Ne marim mnogoza njega, rekla je. Bure svinjetine.6

Izabel, koja je tada bila dete, pomislila je da je ovo pomalo neljubazno odnje. On po svoj prilici nije bio kriv to lii na bure svinjetine. Ali onda je,mnogo kasnije, shvatila da je tu zapravo re o nainu funkcionisanjapolitike. Problem je, meutim, u tome to politika moda i funkcionie, alivlada ne.

Uzela je La Republiku i sela za sto na drugom kraju duana. Nekolikominuta kasnije, Edi joj je doneo veliku olju kafe s mlekom. Ba kao tovolite, rekao je.

Zahvalila mu je i nastavila da ita novine. U Napulju je sudija pronaenkako pluta u moru; vlada u Rimu je izjavila da je to veoma ozbiljno i da eposlati nove sudije. Neemo dozvoliti mafiji da nas zastrai, rekao jeportparol vlade. Takoe u Napulju, neidentifikovani izvor blizak snaniminteresima izjavio je, kako je navedeno, da ovaj nesreni dogaaj nemanikakve veze ni sa kim u gradu, te da samo istie potrebu da plivai voderauna o sebi dok su u moru. Izabel se najeila od ovog cinizma. A ipak, tiljudi ti snani interesi posvuda se sve vie pribliavaju centrima moi.Korupcije ima na svakom koraku, a oni koji se zalau za potenje iintegritet postaju sve ranjiviji i sve usamljeniji meu hordama ljudi kojinaprosto nemaju nikakvog oseaja za moral. I nije to samo Italija; svugde,

ak i ovde u kotskoj, dolo je do erozije granica izmeu integriteta ikompromisa. ak i ovde u kotskoj, banci koja uva moralni kapitalprezviterijanske estitosti, ima bogatih biznismena koji misle da mogu dakupe panju onih na vlasti i to i ine, ponekad sasvim otvoreno. A onda,kad narod pone da se pita ili se pobuni, politiari o kojima je rejednostavno odbace svaki nagovetaj da je u dogovoru bilo ieganedozvoljenog. Moda su samo poteni; novac govori sva nareja i svejezike, i retko kad e neko rei da ga nije uo. Sve su ljudske rabotepokvarene, pomislila je Izabel; moda je politika moralnost samo pitanjenastojanja da se ta pokvarenost ogranii.

Spustila je novine, posegla za svojom kafom i trgla se. Pred njom jestajala ena; kako su do maloas novine bile pred njom, nije je videla, i sadje poskoila od neoekivanog oka.

Izabel Dalhusi?Preturala je po mozgu ne bi li se setila odakle zna ovu enu.Da, vedro je odvratila. enino lice bilo je neobino, prilino uglasto, ne

od onih koja se lako zaboravljaju. Zdravo.Pribojavala se da e postati oigledno da je nije prepoznala, i tako je i

bilo. Moda me se ne seate, rekla je ena. Ne smeta vam da vam sepridruim?

Izabel je pokazala praznu stolicu s druge strane stola. Izvolite.ena je sela. Izabel je uoila da je obuena dobro, s jednostavnou koja

je ukazivala na dobar ukus i dubok dep; to nije bila upadljiva i skupaodea ve svedena elegancija koja prazni kreditnu karticu.

Oprostite to vas prekidam, poela je ena. Ja sam Dilijan Makinli.Srele smo se kod...

Izabel se setila. Kod Stivensonovih. Da, sad znam. Izvinite, nisam moglada se setim. Ljudima je jasno kad ne moe da se seti odakle ih zna;najbolje je, smatrala je, da tada bude iskren i izvini se. Pri tom jeizvinjenje obino potrebno; premda moda jeste iskreno, jao, da meubijete ne mogu da se setim ko ste nije ba melem za povreena oseanjaonoga koga ne moete da se setite. Ako se mi nekog seamo, kako je tajneko mogao da nas zaboravi? Zar nas je tako lako zaboraviti?

Dilijan je klimnula glavom. Videla sam se sa Suzi pre neki dan, na

koncertu. Priala je o vama, u stvari. Rekla je neto o tome kako stepomogli nekome koga poznaje.

Izabel nije bila sigurna ta da kae. Jeste povremeno pomagala ljudima,ali to nije bilo neto to je bila spremna da razglasi na sva zvona.

Da, nastavila je Dilijan. I onda sam se upitala... pa, eto, htela sam davas pozovem. A onda sam vas spazila ovde i pomislila da bi bilo lake dapopriam s vama u etiri oka, nego da vam telefoniram. Zautala je ipogledala u Izabel kao da eka podsticaj.

Mislim da je bolje kad vidite osobu s kojom razgovarate, rekla jeIzabel, dodavi: po pravilu. Danas se oveku tako esto deava da pria snekim ureajem tamo negde vrlo saoseajnim, razume se, ali ipakureajem. Ne zamerite mi, ali, da vas pitam jeste li u nekakvoj nevolji?

Dilijan je pocrvenela. Ne, o, boe, nisam. Nisam ja. Ne lino.Izabel je osetila olakanje. Naas joj bee proletelo kroz glavu da e joj

Dilijan sada poveriti neku svoju tajnu o muu koji vrlja, moda, ilinekom drugom porodinom problemu, a onda e ona morati da jojobjanjava kako bi volela da moe da joj pomogne, ali... U glavi su jojodjeknule Dejmijeve rei: Sluaj, Izabel, znam da misli da si obaveznada pomogne, ali ne meaj se molim te, ne meaj se u tue braneprobleme. To retko kad pomae. I bio je u pravu. Ljudi s branimproblemima obino ele saveznike, a ne savetnike.

Dakle, rekla je Izabel, ne znam mogu li ita da uradim i, razume se, neznam ni koji problem imate. Ako biste bili tako dobri da mi kaete.Uputila je Dilijan ohrabrujui osmeh; enino ponaanje bilo je proetonelagodom i elela je da joj olaka. Istovremeno je pomislila: Imam sasvimdovoljno posla. Imam arlija. Imam Reviju. Imam Dejmija. Brata Lisca...

Dilijan je mahnula Ediju, koji je priao i uzeo njenu porudbinu za kafu.Kad se Edi udaljio, spustila je glas i rekla: Taj mladi deluje nekakoizgubljeno, zar ne mislite?

Izabel je bila oprezna. Edi?O, poznajete ga?Da. Znate, vlasnica duana je moja bratanica. Povremeno radim ovde.Dilijan je ponovo pocrvenela. Ba sam netaktina. Izvinite.Uopte niste. U pravu ste to se tie Edija. Ali mislim da napreduje.

Samopouzdaniji je. Dobar je to mladi.Izgledalo je da je Dilijan drago zbog toga. Odlino. Zbog suprugovog

angaovanja u koli, viam mnogo mladih. Deake u tinejderskimgodinama. I mislim da ponekad ne shvatamo koliko je njima u ovo vremeteko. ini mi se da je devojicama mnogo lake. Deaci su vie zbunjeni.Izgubili su ulogu koju su nekad imali znate, da budu jaki i tako to. Miiidanas ne znae nita.

Ba tako.Tako da esto moete naii na deake koji su sasvim izgubljeni. Povlae

se u sebe ili se okreu svojim kultovima. Skejteri su jedan takav primer. Ilibarem neki od njih.

Izabel je razmislila o skejterima. Sa svojim nedostatkom interesovanja zatakorei sve sem svojih veito istih salta i gimnastikih vetina, nepredstavljaju neku atraktivnu grupu. Ali tu grupu ine mahom tinejderi, atinejderi odrastaju, premda tu i tamo mogu da se vide i stariji skejteri, vegotovo zali u tridesete, prerasli deaci zaglavljeni u mladalakomponaanju. Zadrhtala je. Odreene grupe ljudi umele su da je nateraju dazadrhti: ekstremisti, sa svojom ideologijom mrnje; nadmeni; arogantni;narcisi iz mondenskih krugova selebriti kulture. A opet, to su sve ljudi, aovek treba da voli ljude ili da se makar trudi...

Skejteri su tipian kult onih koji trae pribeite, rekla je Dilijan.Povlae se u grupu i ne razgovaraju ni sa kim drugim.

Izabel je odvratila kako misli da to rade mnogi tinejderi, a ne samoskejteri. Jeste, tano je, rekla je Dilijan, ali skejteri su ekstreman primer.Izoptavaju ostatak sveta, znate. Misle da postoje skejteri i ostali. Gadno.Saekala je asak, pa dodala: Znam dosta o tome, znate. Na sin je postaojedan od njih. Dve i po godine nije razgovarao s nama. Samo bi progunaoneto tu i tamo. To je bilo sve.

Ali vratio se?Jeste. Vratio se. Meutim, protraio je one dragocene godine deatva.

Pomislite samo ta je sve mogao da vidi i uradi, umesto to je provodiovreme na ulici, besciljno vozei skejtbord. Samo pomislite.

Svi mi na neki svoj nain traimo vreme, rekla je Izabel. Setite segolfa... ime se va sin sada bavi?

Radi za jedan hed fond.Izabel nije mogla a da se ne osmehne. O.Da, zvui smeno, rekla je Dilijan. Ali deca ne ispadnu uvek onakva

kakva se nadamo. A vi, da li...Imam sina. Jo je veoma mali. Tek treba da... da nam otkrije svoje

karte.Edi se vratio. Doneo je kafu i za Izabel. Na vrhu pene bee iscrtao

okoladnim prahom obris deteline sa etiri lista. Razgledala je crte, a zatimpodigla pogled prema njemu. Za sreu, rekao je i namignuo.

Ljupko, rekla je Dilijan kad je otiao. Umoila je kaiicu u vrh svojekafe i olizala je. Nee vam smetati da vas zovem Izabel?

Izabel nije smetalo, mada nije bila sigurna u vezi s ovom enom. Bilo je unjoj neega zapovednikog, oholog, to ju je nagonilo da posumnja da biikada mogle biti bliske. Ako postoji jasna podela izmeu prijateljstva ipoznanstva, tada e Dilijan, zakljuila je, ostati poznanica.

Moj mu Aleks lan je svih moguih odbora, rekla je Dilijan. Baviose biznisom pre no to smo se preselili na farmu blizu Bigara, i sad gabiraju u takorei sva mogua javna tela u Lanarkiru. Ja nekako trpim, anjemu se, izgleda, dopada. Moete misliti koliko je zauzet.

Kako ono kau? upitala je Izabel. Ako hoe da posao bude uraen,zovi zauzetog.

Istina. A on bogme odradi svaki posao. To stvarno ume. Dilijan jezautala i otpila gutljaj kafe. Izmeu ostalog, lan je odbora direktora ukoli Biskup Forbs. Znate je? im se izae iz Zapadnog Lintona.

Dabome da je znama, odvratila je Izabel. Ila sam u kolu u Edinburgu.Obiavali su da nam dovoze deake iz Biskupa Forbsa na kolskeigranke.

Jo to rade, rekla je Dilijan. alju ih na igranke s devojkama. Poto jeto muka kola, nastoje da deaci imaju dodira sa enskim svetom. Nije,dodue, da je ovima u tom pogledu potrebno mnogo pomoi.

Izabel je pogledala kroz prozor. Priseala se kolske igranke na kojoj jejedna od devojaka tvrdila da je zavela jednog deka u laboratoriji kabinetaza hemiju, tako to se iskrala s njim u hodnik. Nisu joj verovale i navalilesu na nju da im ispria pojedinosti. Briznula je u pla i optuila ih da su joj

pokvarile divno iskustvo. Kakva si ti laljivica, rekla je jedna devojka. Adruga je dobacila: Samo ti sanjaj. Kako su deca okrutna.

Izabel se vratila u stvarnost, onome to je Dilijan govorila.Aleks je sluajno predsedavajui odbora direktora. To mu je ve drugi

mandat; nakon prve tri godine na toj dunosti, pokuala sam da ganagovorim da je preda nekom drugom, ali znate kakvi su neki ljudi misleda su nezamenljivi. To, i imaju oseaj dunosti.

Izabel se naprezala da se seti Dilijaninog mua. Te je veeri kodStivensonovih bilo desetak, dvanaest gostiju. Meu njima je bio i visokmukarac veoma otmenog izgleda, koji je lako mogao biti predsedavajuiodbora direktora. Razgovarao je s njom o umetnosti, prisetila se; o Kauiju.Da, razgovarali su o retrospektivnoj izlobi njegovih dela u galeriji Din.

Dodue, ne bih ni elela da se odrekne svega, nastavila je Dilijan. Nemogu da zamislim nita gore nego da se po ceo dan sapliem o svog mua.Stoga se i dalje bavi time, s mojim blagoslovom, a ja dajem sve od sebe dabudem dobra u ulozi supruge predsedavajueg, premda je meni kolskapolitika, iskreno reeno, smena. Ta sitniavost. Ali, valjda su sveinstitucije takve.

Upravnik je veoma dobar ovek Harold Slejd. Moda ga poznajete. Premnogo godina, bio je u kotskoj veslakoj reprezentaciji. Kao onaj politiar kako se ono zove? Ming Kembel. On je bio olimpijski trka, bee?Dakle, Harold je obznanio da e prihvatiti mesto upravnika u meunarodnojkoli u Singapuru. Ne zbog novca mislim da je naprosto bio zreo zapromenu, to je sasvim u redu. Dvanaest godina je bio upravnik u Forbsu,to je veoma dugo za istu osobu na tom mestu. I tako smo objavili konkurs,a Aleks je normalno bio predsednik konkursne komisije.

Dilijan je opet gucnula malo kafe. Dobili smo mnogo vie molbi negoto smo oekivali. Neki kandidati bili su veoma dobri. Jedno ili dvoje su izraznih razloga povukli kandidaturu, ali naposletku su se u uem izborunala tri jaka kandidata, svi iz kotske. Oekivali smo da e biti i nekihimpresivnih kandidata iz Engleske, ali, iz nekog razloga, engleski kandidatibili su veoma slabi. Tako je lista umnogome sastavljena od domaih, usledega je lake proveriti preporuke i tako to. Aleks voli da lino razgovara sdavaocima preporuka, ako ikako moe, i uspeo je, zato to su sva trojica

kotlanani.Izabel je potvrdno klimnula. Pretpostavljam da je vano razgovarati s

ljudima, rekla je. Teko je biti iskren kad dajete pismenu preporuku.Oekujete da e je se kandidat na ovaj ili onaj nain domoi. A onda, akoste napisali neto loe po njega, nastanu najrazliitije neprijatnosti. To jepoput zdravstvenih kartona. Lekari vie ne smeju da napiu ono to stvarnomisle zato to pacijent moe to da vidi.

Dilijan je imala svoje miljenje o tome. to je sasvim u redu, rekla je.Lekari su ranije pisali strane stvari. Imala sam prijateljicu koja je saznalada su je u zdravstvenom kartonu opisali kao uasno neprijatnu.

A je li takva? upitala je Izabel. Smesta je opet progovorila; ovo joj jeizletelo i odmah se izvinila. Ne, nisam tako mislila. Htela sam... Glas jojje zamro. Ima uasno neprijatnih ljudi, a lekari moraju da izlaze na kraj snjima.

Uopte nije, odvratila je Dilijan. Moda je malice zahtevna, ali tonije isto to i uasno neprijatna.

Ne, dabome da nije.Dakle, nastavila je Dilijan svoju priu, izgledalo je da neemo imati

tekoa da naemo odlinu osobu koja e preuzeti posao, ali onda je mojmu dobio anonimno pismo. U normalnim okolnostima bi jednostavno baciotako neto u korpu za otpatke, ali u ovom sluaju je tu bilo neega to ga jespreilo da tako postupi.

Re je bila o kandidatima?Da. Pa, da i ne. O jednom od njih. Na nesreu, nije pisalo o kojem.

Pisalo je samo da postoji neto u vezi s jednim kandidatom to e nanetisramotu koli ukoliko bude izabran. Ali nita detaljnije od toga.

Nasumian potez, procenila je Izabel. Sasvim je mogue da autorpisma samo pokuava da napravi tetu. Moda je to jedan od odbijenihkandidata. Ljudi umeju da se gadno iznerviraju zbog toga.

I ja sam to pomislila, rekla je Dilijan. Ali ovo pismo je bilokarakteristino. U njemu su bila navedena imena svih kandidata. Prematome, onaj ko ga je napisao morao je da vidi spisak kandidata uzetih u uiizbor. A nikako ne mislim da je takvih bilo mnogo. Tu su lanovi odbora a teko da je to iko od njih. Zatim... pa, kolska sekretarica, gospoica

Karti. Ona vam je od onih ljudi na koje nailazite u kolama i koji kao danemaju krteno ime, ali u njenom sluaju, to je Denet. Prilino bezbojnaena, verovatno nezadovoljna zbog neega.

to bi se moglo rei za veinu nas, pomislila je Izabel. Veina nas je zbogneega nezadovoljna.

Neto drugo? Je li jo neto pisalo u tom pismu? upitala je.Dilijan je odmahnula glavom. Nije.Bilo je otkucano?Nije. Pisano rukom. Zelenim mastilom.Izabel se osmehnula. Postoji uvreeno miljenje da je zeleno mastilo

omiljeno ludacima. U emu nesumnjivo nema ni trunke istine. Ali ljudi takopriaju. Kau da pravi manijaci vole zeleno mastilo.

Dilijan je ponovo posegnula za svojom oljom. Izgledalo je da je reklasve to je htela i da sad eka Izabelinu reakciju.

Sigurno je vrlo zabrinjavajue, rekla je Izabel. To mi je jasno. Ali neznam ta bih vam drugo umela rei.

Biste li se pozabavili time? upitala je Dilijan.Dakle, stvarno ne vidim ta bih mogla da uinim. Stvarno ne vidim.Dilijan se nagnula napred. Molim vas, rekla je. Moramo naimenovati

upravnika. Ali jednostavno ne smemo da se izloimo opasnosti inaimenujemo nekog ko e da zglajzne zbog svoje prolosti. Skandal je netoto sebi ne moemo priutiti shvatate to, zar ne?

Izabel je rekla da shvata da je ugled vaan. Ali to, izgleda, nijezadovoljilo Dilijana, koja se vratila na temu. Ne mogu dovoljno danaglasim koliko je vano da izbegnemo skandal, rekla je. Obrazovanje jedanas oblast u kojoj vlada velika konkurencija. Roditelji imaju izbora.Samo nagovetaj da neto nije sasvim kako valja i ostadosmo bez aka sasvim sigurno.

Razumem. Ali, stvarno, ta oekujete da uradim?Dilijan je spustila glas. U radnju bee uao mladi par i seo za susedni

sto. ena ih je gledala tako da je to nagovetavalo vie od usptnoginteresovanja. Potreban nam je neko veoma diskretan a koliko ujem, viste ba takvi. Potreban nam je neko da malo istrai stvar i sazna koji od ovetrojice ima... pa, prolost.

Svi imamo prolost.Dil je ovo skrajnula. Ima prolosti i prolosti. Zastala je, pa nastavila:

Molim vas da nam pomognete. Poslednje to smemo da uradimo jeste dadovedemo profesionalne istraitelje zamislite da se tako neto prouje.Stoga nam je potreban neko poput vas neko ko dobro poznaje Edinburg,ko razume ovdanje probleme. U vas nikad niko ne bi posumnjao. A ja samdobro uradila svoj domai zadatak to se vas tie poznati ste, znate, potome da pomaete ljudima.

Izabel je zurila u sto. Narednih nekoliko nedelja imala je vie negodovoljno obaveza. A opet, jo nikad nije odbila neposrednu molbu zapomo. Dilijan to nikako nije mogla znati, ali Izabel je bilo zaista teko takorei nemogue da nekom kome je potrebna njena pomo kae da jeod nje nee dobiti.

U redu, rekla je.Dilijan je posegla preko stola i stisnula Izabelinu ruku. Vi ste aneo.Nisam, pomislila je Izabel. Ja sam slabi.Gledajte, rekla je Dilijan. Nisam sigurna kako vi to radite, ali zato

vam ne bih poslala fotokopije molbi tih kandidata? Svaka sadri i biografiju to e vam rei sve to morate da znate.

I vie nego to bi trebalo da znam, rekla je Izabel.Dilijan ju je pogledala s nerazumevanjem. Ne shvatam...Poverljivost, rekla je Izabel.Dilijan se oputeno nasmejala. O, nikad se ne sekiramo zbog toga.

Zastala je. A vi?Izabel ju je oamueno pogledala. Ali sami ste rekli da elite da se

pozabavim ovim zato to ne elite da se prouje. To nagovetava dapoverljivosti pridajete barem izvesnu vanost.

Dilijan je odgovorila ustro. Kad je to neophodno, rekla je. Ali inaene.

4Dilijan Makinli, rekla je Izabel sedei za kuhinjskim stolom.Dejmi je jedva podigao pogled sa poreta. Te veeri je on spremao

veeru, a sa arlijem uukanim u krevetu i dotad ve duboko usnulim upet je ve bio veoma umoran, pa su ga ranije nahranili i okupali kua jebila tiha. Svako iznenadno odsustvo dece, primetila je Izabel, ini normalnutiinu u kui jo izrazenijom; malo dete ume da bude sredite buke, kaociklon koji se kree meteorolokom mapom, sve dok se oluja, negde uvreme za spavanje, naglo ne stia, i u kuu se vrate mir i tiina.

Koja Dilijan?Makinli, odvratila je Izabel. Upoznali smo ih kod Stivensonovih, pre

nekog vremena... Razmiljala je brzo; u ivotu veine nas postoji vremepre susreta s partnerom i vreme posle susreta s partnerom: u njenomsluaju, pre Dejmija i posle Dejmija, premda bi ovo drugonagovetavalo da je Dejmi prolost, to on nije bio, tako da bi prikladnijebilo rei Dejmijevo vreme. Bila je sigurna da se to upoznavanje kodStivensonovih odigralo u Dejmijevo vreme.

Ne mogu da se setim, promrmljao je Dejmi.Naravno da ne moe, pomislila je Izabel; u svom drutvenom krugu

takvom kakav je susreu tako mnogo ljudi, i ne moe se oekivati daovek zapamti sve razgovore na svakom piu ili veeri. Veina tihrazgovora je mahom takva da na jedno uvo ulaze a na drugo izlaze,stapajui se jedni s drugima izglaeni banalnou.

Nema ni razloga da je se sea. I ja zamalo nisam kad sam je danas prepodne videla, ali ona mi je predusretljivo objasnila ko je. Ljudi naslute kadnema pojma ko su.

Beli luk, rekao je Dejmi.Upitno ga je pogledala. Beli luk?Izvini. Pokuavam da uradim ovo kako treba. Nisam stavio belog luka, a

rekla je da bi trebalo. Ili bar mislim da je rekla.A ona je?

Dejmi je zamoio kaiku u sadraj lonca i probao rezultat. MeriKontini?7

Proveri recept.Odmahujui glavom, spustio je kaiku. Ne znam gde sam ostavio knjigu.

Tu je negde, ali ne znam... ta misli, je li beli luk bitan?Izabel se osmehnula. Pa naravno da jeste. U jelima s belim lukom osea

se ukus belog luka. Zastala je; ta je Dejmiju veeras? Zar ne? Dok se ujelima bez belog luka...

Dejmi je uzdahnuo. Ne osea ukus belog luka.Pogledala ga je. Uzdisanje mu je bilo nesvojstveno; nagovetavalo je da je

njen komentar smatrao zamornim, slabanim pokuajem da bude duhovita.Hoe li da ja preuzmem? Nije mu traila da spremi veeru

dobrovoljno se ponudio. Odavno je ustanovila da je dobar kuvar i da je, zarazliku od mnogih mukaraca, spreman da se pridrava recepta ili jebarem uglavnom bio takav. Primetila je da su mukarci skloni da merenjukoliina, pa ak i odabiru sastojaka, pristupaju nasumino; njen otac, koji jepripadao pokolenju mukaraca koji su se retko odvaivali da uzmu varjauu ruke, jeste povremeno kuvao, ali je, to se metoda ticalo, davao sebivelianstvenu slobodu, zamenjujui nanu bosiljkom i, jednom uvenomprilikom, crni luk krompirom.

Dejmi je odbio Izabelinu ponudu, ali ne ba ljubazno, pomislila je. Bio jenekarakteristino razdraljiv, i kao da ga je cele veeri neto muilo. Da gapita ta mu je? Posmatrala ga je dok je stajao pored poreta. Da, odao ga jegovor tela: u njegovom poloaju bilo je neega napetog, kao da oseaneprijateljstvo prema onome to radi, kao da bi se najradije sklonio odade.Stajao je, pomislila je, onako kako stoji operski peva koji se sprema da, uteatralnom prikazu razjarenosti, odmarira s pozornice.

Da ja...Nije joj dao da zavri. Sve je pod kontrolom. Samo bih voleo da imam

recept pri ruci... Beli luk.Pa stavi ga. S belim lukom ne moe da pogrei. Moe, naravno.Promrsio je neto nerazgovetno. Zatim je jo jednom promeao jelo, vratio

poklopac na sud i okrenuo se prema njoj.Ta ena, Dilijan kako se ve zvae ta je s njom?

Dilijan Makinli. Srela sam je danas u radnji. Dola je i sela za moj sto.Dejmi je priao Izabel i izvukao stolicu da sedne. O? Je li ti smetalo?

Mene pomalo nervira kad hou da itam neto ili da naprosto sedim irazmiljam, a onda neko naie.

Izabel je odmahnula glavom. Ne, nije mi smetalo.I? Oklevao je, paljivo je posmatrajui. Nije... Uzdahnuo je. Traila

je da uradi neto za nju? Je l to to?Naas nije odgovorila. Tano je znala ta e Dejmi misliti i rei o

ovome. Odavno ju je posavetovao da prestane s onim to je nazivaopetljanjem u tua posla ali smatrala je da to nije petljanje u tua posla.Petljanje je kad se umea a da ti to niko nije traio; njoj su uvek traili. Tuje, zatim, jo jedna razlika: nametijivac se ne petlja uvek u tua posla zaraddobrobiti drugih nametljivci neretko imaju na umu sopstvene interese ilipostupaju podstaknuti prostakom radoznalou. A u emu je, upita se ona,razlika izmeu prostake radoznalosti i one prihvatljive? Nije li jednostavnoposredi to da nam je sopstvena radoznalost savreno normalna i razumljiva,dok tuu smatramo prostakom? Osmehnula se na ovu pomisao; ova vrstadistinkcije predstavlja sutinu mnogih naih diskriminatorskih postupaka.Ono to se meni dopada je umetniko delo; ono to se dopada tebi je ki.Moja stara kola imaju karakter; tvoja su olupina.

Dejmi se namrtio. ta je smeno? Zvuao je dangrizavo i Izabel jeprestala da se osmehuje.

Razmiljala sam o neemu, odvratila je jednolinim tonom.Nisi mi odgovorila na pitanje.Podigla je au do usana gledajui ga preko ruba. Jeste, zamolila me je

da joj pomognem. A pre no to ita kae, ne vidim zato ne bi trebalo dapristanem na takve molbe. Najzad, ja sam po struci filozof morala, i akooseam obavezu da pomognem, teko mi je da ostanem po strani. To ti jejasno, zar ne?

Na njeno iznenaenje, Dejmi se nije raspravljao. Slegao je ramenima. Uredu. Dobro.

ekala je. Sada je gledao u stranu, kroz prozor, i tog asa je znala, znalaje s ubeenjem i sigurnou koji su je iznenadili, da neto nije u redu. Znalaje i da mora odmah da ga pita ta je to.

Neto nije u redu, zar ne?Bilo je kao da nije uo njeno pitanje, jer je nastavio da netremice zuri na

drugu stranu ne govorei nita.Dejmi?Okrenuo se i videla mu je suze u oima. Ustala je i obila oko stola da bi

stala pored njega. Petljala je; preturila je svoju au, ali sad je ve bilaprazna i naprosto je opisala poluluk na stolu i smirila se nepovreena.

Dejmi, ta nije u redu? Mili moj... ta je bilo?Uzeo ju je za ruku. Ovo je bio grozan dan, rekao je.Zato? Ispriaj mi. Hajde.Oseala je napetost u njegovoj ruci; ak i tu.Bezuspeno je pokuao da otare oi. Zna onu novu grupu s kojom

sviram? Onu kamernu?Potvrdno je klimnula. Rekao joj je neto malo o tome. Ona koja se

okuplja u Stokbridu? U Ulici Sent Stiven?Da. Tom stanuje tamo. On vodi grupu. U avgustu imamo koncert na

Frindu.8 Radimo i jo poneto pored toga. Svadbeni prijem. Tu je i moguiangaman u Stirlingu...

Da? Zar neto ne ide kako treba?Ne, sve je u redu. Stvar je u tome da je u grupi ta devojka, Pru. Ona je

elistkinja.Izabel je osetila kako je obuzima napetost. Da?Pre dve nedelje ispriala mi je da je bolesna. Kazala je da je to neto

oko ega lekari ne mogu da uine nita. Kazala je da ima jo nekolikomeseci ivota to je sve.

Nastavivi da ga dri za ruku, Izabel ga je zagrlila oko ramena. O,Dejmi!

Ima tu bolest, razume. Znao sam da joj neto nije dobro, zato to mi jepriala da ide kod lekara u Glazgov, nekog specijaliste. Stekao sam utisakda je to od ega boluje prilino retko. U svakom sluaju, danas smo imaliprobu, a ona je delovala tako bolesno stvarno bledo i mravo. To mi jebilo tako... tako uznemirujue. Krenuli smo zajedno Ulicom Sent Stiven.Ona stanuje na Lesli plejsu, odmah preko mosta, i upitala me je da li bihdoao kod nje u stan. Rekla je da ima potrebu da razgovara s nekim, a u

stanu nema nikog. I tako sam otiao s njom, i skuvala je aj i... i sve mi jeto tako teko palo.

Izabel nije rekla nita. Nije imalo ta da se kae. Smatrala je da, suoenes neim ovakvim, rei utehe umeju da budu otrcane i ak razdraujue.Jednom je izgubila kolsku drugaricu u automobilskoj nesrei, a njen otac,u nespretnom pokuaju da je utei, rekao joj je neto poput: Barem nijepatila. Rei su mu bile dobronamerne ali neprikladne, i samo su doprineleda se naljuti na njega. Poenta nije bila u odsustvu patnje; poenta je bila upreranom gubitku.

Ali mogla je da kae da joj je ao to to uje, pa je tako i uradila. Dejmijoj je zahvalio stiskom ruke, rekao hvala i potom ustao; trebalo jeproveriti ta se deava u erpi, a i vee je odmicalo. Posmatrala ga je dokje sluio krompir koji je bio prilog uz glavno jelo. Stavio je dva na svojtanjir i dva na njen, a onda, poput posluitelja u kolskoj kuhinji, reenog dabude bespogovorno pravedan, stavio je jo jedan i po krompir na njen tanjiri isto toliko na svoj.

Posmatrala ga je i doe joj misao: postupci lepih umeju da budu udnooaravajui, umeju da poprime gotovo sakramentalnu prirodu. Svako odnas moe da radi neto jednostavno, recimo, da vezuje pertle ili da se eljaili da, kao sad, stavlja krompire na tanjir, i ti nai postupci nee delovatinimalo izuzetno. Ali kad Dejmi ili neko poput njega radi te stvari, tada tajin postaje neto vie od svoje ovozemaljske sustine. Umetnici tonasluuju, pomislila je, i umeju da uhvate znaaj toga. Kroz Vermerove oimoemo satima gledati u mladu enu koja ita pismo. Znamo da je to samodevojka koja ita pismo ali je i vie, mnogo vie od toga.

Seo je i jeli su u tiini prekidanoj samo uzgrednim opaskama. Negde napolovini obeda pruila je ruku i dodirnula ga po miici. Zastao je i pogledaoje, i naas zatvorio oi. Dodirnula ga je jo jednom, sasvim lagano, inastavili su da jedu.

Progovorio je sputenog pogleda. Izvini, uopte nisam svoj.Shvatam Zaista je shvatala. I mogla je i da zamisli kako mu je; onu

ranjivost koja nas obuzima kad ujemo lou vest, oseaj beznaa koji sejavlja sa spoznajom da svi moramo umreti, neki od nas pre ostalih. Jedinovreme kad nas ovo ne boli jeste ono dok jo imamo u sebi besmrtnost

mladosti, ali Dejmi je to ve odavno prevaziao.Kad su zavrili jelo, rekla mu je da nema potrebe da joj pomae u

raiavanju stola i slaganju sudova u mainu.Ne, pomoi u ti, odvratio je.Nee. Idi i sviraj klavir. Ostavi vrata otvorena, da mogu da sluam.Nije vie navaljivao i otiao je iz kuhinje. ula je kako otvara vrata

dnevne sobe i nekoliko trenutaka kasnije prosuo se zvuk prvih nota. ubert.Dejmi je svirao oko pola sata. Izabel je zavrila raiavanje kuhinje i

otila u radnu sobu, gde je uzela lanak koji je ranije itala pa ga ostavila.Teko joj je iao i znala je da ga ne moe prihvatiti za Reviju. Ipak, uautorovoj diskusiji bilo je odreene istrajnosti i, uprkos sebi, zatekla sekako ga ita do kraja. Tamo je autor zakljuio: Naposletku delamo zaraddobra zato to vidimo da postoji kao sunce. Ne moemo suditi o suncu,tako da nema svrhe ni da pokuavamo. Sunce je tamo. Mi smo ovde. Oveinjenice ne moemo objasniti ni opovrgnuti.

Odloila je papir sa strane. Nije bila ubeena. Sugestija da delamo zaraddobra zato to vidimo da postoji nije bila odgovor, osim, moda, uintuitivnom sistemu etike. Kako znamo da je ono to smatramo dobrimuistinu dobro? U tome se sastoji posao filozofa morala i nema koristi odtoga da kaemo da dobro naprosto postoji, kao sunce. Oseala je kakopostaje sve razdraenija, ali je onda, sasvim iznenada, pomislila: osim...osim ako dobro zaista nije neto poput sunca, neto to oseamo, ba kaoto oseamo sunce na svojoj koi. Dobrota bi bila sjaj, izvor energije, silakoja zrai i koju moda nikad neemo razumeti, ali koja ipak postoji.Gravitacija postoji, i oseamo je, ali da li je iko, sem teoretiara fizike,stvarno razume? ta ako je dobro ista takva sila: neto to postoji, ne moese videti niti okusiti, ali je ipak kadro da nas uvue u svoju orbitu?

Oseala je gotovo vrtoglavicu pri samoj pomisli na to. Moda postoji silamoralne dobrote, na svoj nain isto tako snana kao svaka od fizikih silakoje primoravaju elektrone da krue oko jezgra atoma. Moda je razumemo,i pored toga to joj se svojim postupcima odupiremo, i pored toga to jenegiramo. A ta se sila moe nazvati bilo kojim imenom; Bog je samo jednoime koje su joj ljudi dali. A mi znamo da postoji zato to oseamo njenoprisustvo, jednako kao to je vernik svim srcem ubeen u Boje prisustvo, i

pored toga to ne umemo da opiemo njenu prirodu.Ili je to samo stanje mozga neto u nama a ne izvan nas, biohemijska

varka? Oseaj prepoznavanja koji doivljavamo pri susretu s ovom silomdobra moda nije nita vie do potpuno subjektivno stanje, izazvano timeto je neto to smo videli ili to smo samo pomislili da vidimo stimulisalo neku regiju naeg mozga. Percepcija dobra kao sile, prematome, moda nije nita znaajnije od toplih oseanja izazvanih alkoholom ilidrogama koje poboljavaju raspoloenje. Opti konsenzus glasi da su tespoznaje nevane i solipsistike9 hemijska iluzija koja ne znai nita.

Trenutak je proao. Pomislila je da je dola do izvesnog poimanja dobra,ali to je bilo iluzorno, nepredvidljivi blesak vizije, nita vie. Moda nasdobro ili Bog ba tako i poseuju: tako brzo i bez najave da nam lakomogu promai, ali bez obzira na to primetni i kadri da se preobraavaju utoj meri da to nadmauje preobraajnu snagu iega drugog to znamo.

Sledeeg prepodneva, dok je Izabel bila u svojoj radnoj sobi, dvorinom

stazom koja je vodila ka kui ila je Dilijan Makinli, s kovertom u ruci.Grejs, koja je izvela arlija da se igra u vrtu, presrela ju je dok se ovapribliavala ulaznim vratima.

Izvolite? rekla je. Dobro jutro.Dilijan se trgla. O, izvinite, malo ste me prepali. Nisam oekivala da e

iko vrebati...Grejsine nozdrve su se rairile i zadrhtale. Nisam vrebala. arli i ja...Posetiteljka je porumenela. Izvinjavam se. Nisam tako mislila. Samo sam

bila zateena. Zautala je i osmehnula se arliju, koji je ne trepui gledaonavie prema njoj. Ovo je kua Izabel Dalhusi, zar ne?

Grejs je posegla za velikim kovertom koji je Dilijan oigledno dola daisporui. Jeste. Ja sam domaica.

Shvatam. U tom sluaju, da li biste mogli da predate ovo Izabel?Ba sam to htela da vam predloim.Usledilo je kratkotrajno utanje. Dilijan je ponovo spustila pogled prema

arliju. Dakle, ti si jedan veoma ozbiljan deki, zar ne?arli joj je uzvraao pogled i onda se, bez ikakvog upozorenja, rasplakao.Dilijan je delovala zbunjeno. O, teko meni, uznemirila sam ga.

Drei koverat u levoj ruci, Grejs je desnom podigla arlija. Proi ega, rekla je. Odneu sad ovo pismo.

Kad joj je Grejs donela koverat, Izabel je sedela za svojim pisaimstolom. Isporueno je lino?

Grejs je potvrdno klimnula. Zato ljudi isporuuju potu lino? upitalaje. Da bi pronjurali naokolo, ako mene pitate.

Izabel se nasmejala. Pa, to je sasvim razumljivo. Veinu nas zanimajutue kue.

Prema izrazu na Grejsinom licu, bilo je jasno da s njom to nije sluaj.Pokazala je na arlija, koji bee pronaao korpu za papir i sada se trudioda je isprazni. Uplaila je arlija. Rasplakao se.

Deca ponekad umeju da osete averziju bez ikakvog razloga, neodreenoje prokomentarisala Izabel rasecajui kovertu noem za papir koji je Dejmisvojevremeno pronaao u antikvarnici u Stokbridu. Zavirivi unutra,prelistala je vrh papira ne vadei ih. Bilo je to ono to je oekivala. Podiglaje pogled; Grejsine oi poivale su na koverti.

Ne, rekla je Izabel. Nije ono to misli. Nije napisala lanak za Reviju.Nije to.

Grejs je podigla obrvu.Ovo je neto sasvim drugo, nastavila je Izabel. Ovo je... Zautala je.

Bilo je jasno da bi Grejs elela da zna, ali nije bila sigurna eli li da jojkae. Grejs je bila sklona da zabada nos, oigledno verujui da ima pravoda zna Izabelina posla. Ali, ima li? Poneto e svakako saznati samim timto je u kui i to je u prilici da izbliza posmatra Izabelin ivot, ali to joj nedaje pravo da zna sve.

Poelela je da kae: Ovo je privatno, ali to bi izgledalo tako sitniavo,tako neljubazno. Stoga je, umesto toga, rekla: Ponudila sam se dapregledam molbe za mesto upravnika kole. Nita posebno uzbudljivo.

Na ovo, Grejs se samo jo vie zainteresovala. Gde? upita ona. Ukojoj koli?

Izabel je oklevala. Bojim se da je to poverljiva informacija.Grejs je buljila u nju. Umem da uvam tajnu, rekla je, dodavi

optuujuim tonom: Znate da umem.Izabel je to odista znala. Grejs ne bi nikad nikom rekla nita to se deava

u kui; to se toga tie, imala je poverenja u nju. U redu, Biskup Forbs.Vidi se kad prolazi pored Zapadnog Lintona.

Znam, naprasito je odvratila Grejs. Nagnula se napred, pogledauperenog u koverat. Koliko ih je?

Trojica, rekla je Izabel. Ovo je ui izbor. Ali stvarno mislim da ne bihsmela da kaem nita vie o tome.

Grejs se okrenula. Ajmo, arli. Ovde nismo poeljni.Ne elim da zvuim neutivo, urno je rekla Izabel.A ja ne elim da znam ono to ne elite da mi kaete, rekla je Grejs.

Iako sluajno znam ko je jedan od njih.Izabel je podigla ruku. Kako, molim?Grejs se pretvarala da ju je ba briga. Sluajno znam, kad bolje

razmislim. ovek se preziva Frejzer. On je jedan od njih, zar ne?Izabel je pogledala u koverat; imena su bila jasno ispisana na vrhu prve

stranice svake molbe. Grejs je bila u pravu. Don Frejzer. Zaboga, otkudsi znala? upitala ju je. Koverat je bio zalepljen; Grejs ga nije moglaotvoriti na kratkom putu od dvorine staze do Izabeline radne sobe, a sve ida je mogla, nikad ne bi uradila tako neto. Jeste da je katkad umela dabude ljubopitljiva, ali je bila krajnje korektna u svom ponaanju premadrugima.

Da, rekla je Grejs, ne bez primese zadovoljstva. Don Frejzer je roakene koja dolazi na naa okupljanja. Ponekad sedim do nje. Ona mi jeispriala. On je ispriao njoj, a ona meni. Rekao joj je da je konkurisao zato mesto zato to je trenutno pomonik upravnika u nekoj koli blizuStirlinga. Ambiciozan je, kae ona.

Izabel je varila ovo. Okupljanja o kojima je govorila bila su, dabome,njene spiritualistike seanse. Izgledalo je da na njih zalaze najrazliitijiljudi, budui da je Grejs esto pominjala poznanstva stvorena na ovoj ilionoj seansi. Prisetila se svog razgovora s Gajem Peploom, o selima; nesamo Edinburg cela kotska je selo.

Nisi ga upoznala, zar ne? upitala je Izabel.Ne, njega nisam. Kao to rekoh, njegova roaka ponekad sedi do mene.Izabel je klimnula glavom. Je li mnogo priala o njemu?Grejs je naas razmislila. Ne bih rekla. Mada ga mnogo voli. Koliko sam

shvatila, kao deca su bili veoma bliski i nikad nisu prestali da se drue. Onje...

Izabel je ekala. Da?Planinar je, ini mi se. On...Napolju se pomerila senka; Izabel ju je primetila krajikom oka. Brat

Lisac? Katkada se i danju unjao kroz vrt, naputajui stazu koju je sebinapravio pod rododendronima i odvaujui se da izae nasred travnjaka,trepui na suncu. ta lisice vide? pitala se.

Znai, penja. Zanimljivo.Mislim da je on od onih koji se penju na Manroe. Znate skupljaju

uspone.Izabel je znala za to. Manroi su kotske planine visoke preko devet stotina

metara, nazvane po uvenom kotskom planinaru. Ima ih nekoliko stotina, apravi manroisti nastoje da se za to krae vreme popnu na sve njih; ponekadje to nekoliko godina, ponekad ceo ivot.

Izabel je naas razmislila. I ona je imala roakinju Deliju, ispisnicu svogoca, koja se bavila planinarenjem i bila postojana lanica kotskog enskogplaninarskog drutva. Jednom prilikom, kad se penjala na Glenko, roakaDelija povela je sa sobom tada osamnaestogodinju Izabel i njih dve suboravile u kuici koja je pripadala klubu. Bilo je to u jeku leta, s njegovimbelim noima, i Izabel se probudila rano, malo posle etiri, a prvi zracisunca ve su milovali vrhove planina. Odvaila se da izae iz kuice,preplaivi dve ovce to su pasle pokraj male, belo okreene graevine, ione su otkaskale uzbrdo dok je za njima osulina klizila niz obronak. Ovajdoivljaj urezao joj se u seanje, kako to ve umeju neki trenuci, poputfotografije ostavljene u album uhvaen trenutak njenog ivota.

Kasnije tog dana, kad su se sputale s planine, neko vreme pratile su tokreke u koju se na jednom mestu ulivao potok koji se survavao niz padinu.Na tom slivu nalazilo se jezerce oivieno glatkim stenama koje su se blagosputale pod vodu. Delija se okrenula prema njoj i rekla Izabel se takojasno seala njenih rei, ponovo jedna od onih udnih uspomena koje namse ni iz kakvog posebnog razloga ureu u pamenje: Ovde su plivalimukarci; ene-planinari kupale su se u jezercetu koje se nalazi malo nie.A ona je u svojoj mati osamnaestogodinjakinje videla mukarce u vodi

kako plivaju odluno, kako to ve mukarci rade, dok iza ugla, u svomskrivenom jezercetu, kotske dame stoje uronjene dopola, poput Dijane injenih nimfi koje je neki slikar-namernik ugledao i zauvek ovekoveiobojama.

Pogledala je u Grejs, koja bee ponovo podigla arlija i lagano ga jebacala gore-dole u naruju, na njegovo oigledno zadovoljstvo. ta misli,da li bih mogla da se upoznam?

Grejs je nastavljala da bacaka arlija. S njim?Ne, s njom. S tvojom prijateljicom. Tom enom koja dolazi u...U Spiritualistiki centar? Tako je glasio naziv organizacije koja je

odravala skupove na koje je odlazila Grejs.Da. Volela bih da je upoznam.Grejs je slegla ramenima. Ona ne dolazi svake nedelje. Uglavnom je