Focus Ultra - idealan herbicid

INFORMATOR septembar - oktobar 2011.

BasF srbija d.o.o.11070 Novi Beograd

Omladinskih Brigada 90btel: 011/ 30 93 400fax: 011/ 30 93 423

www.basf.rs

U prirodi se nešto promenilo...osim ljudske ćudi

proizvodi BasF su

registrovani u EU

U prirodi se nešto promenilo... osim ljudske ćudi

Same biljke i insekti nam pokazuju da se u prirodi nešto promenilo. Divlji sirak koji se oduvek pojavljivao posle prvog maja, možemo pronaći već polovinom aprila i to visine od 15 santimetara. Toploljubivi korovi kao što su: ambrozija, tatula, pepeljuga mogu se, bez problema, pronaći već krajem marta. Nekada su se pojavljivali tek polovinom aprila. Velika brojnost cikada, tripsa, grinja, sovica takođe ukazuju na promene.

Vreme je sve ekstremnije. Iz pretoplog, vrlo brzo ulazimo u previše hladno vreme i obrnuto. Nestali su pravo proleće i prava jesen. Iz džempera i kaputa ulazimo u majce kratkih rukava.

Mnogi pamte da je nekada bilo prijatno sunčati se na 30 stepeni. Kada je temperatura prelazila 35 stepeni, javljalo se crvenilo i opekotine. Poslednjih nekoliko godina već na temperaturi od 28 stepeni osećamo da nam sunce prži kožu kao nekada na 35.

Nestale su promene vremena na koje smo navikli. U današnje doba kada se uspostavi neko vreme, veoma teško se promeni. Ako je toplo, toplo je po 2-3 meseca. Ako pada kiša, ne zna da stane... Zaboravljamo kako je izgledao letnji pljusak posle kojeg smo se bosi šetati po ulici dok voda isparava sa vrelog asfalta praveći sitnu izmaglicu. Sada od šetnje po asfaltu možemo dobiti opekotine ili će nam se u nogu zabosti čep od piva...

Čovekov metabolizam je veoma brz i prilagodljiv pa ipak, vrlo često, ni to nije dovoljno. Svedoci smo da temperature mogu veoma brzo da variraju i po 20 stepeni za jedan ili dva dana (npr jedan dan je 32, a već prekosutra 12 stepeni). Tada se većina ljudi oseća pospano i umorno. Ustvari, samo nam treba vremena da nam se organizam navikne na drugačije uslove u prirodi. U tim periodima postajemo osetljiviji na bilo kakve neuobičajene promene...

Biološki procesi u biljkama su mnogo sporiji nego kod ljudi. Biljke direktno zavise od temperature. Još imaju i dodatni problem jer ne mogu da se sklone, ohlade ili zagreju.

Kada je nama teško, upamtite, biljkama je još teže! Biljke u tim periodima mnogo lošije reaguju na neuobičajene stvari, kao što su pesticidi.

U poljoprivredi sve zavisi od vremenskih prilika. Zato je i poznata agronomska izreka da se svake godine ide u prvi razred. Znanje i iskustvo prikupljeno godinama, pomaže nam da prepoznamo sličnosti sa nekim ranijim situacijama da bi brže i bolje reagovali. Danas pravi agronom mora dobro poznavati osobine i tehnologiju gajene sorte (a ne samo biljne vrste), mehanizaciju, zaštitu bilja i sve detaljnije potrebu u hranivima datog sortimenta. I ono što ne zna, zna gde da pročita ili koga da pita.

Najteže je doneti pravu odluku kada nam priroda napravi situaciju koja nam je potpuno nepoznata. Takvih situacija, zbog promene u prirodi, imamo sve više (neuobičajena oboljenja, neuobičajeni insekti, čudni simptomi na biljkama). Sa druge strane, veliki deo prizvodnje zavisi baš od snalaženja u ovim, teškim i nepoznatim situacijama.

Kada se nađemo u situaciji koja nam je nepoznata potreban nam je savet agronoma. I tada, najčešće možemo čuti dva rešenja. Rešenja sa manje rizika (agronomska) i veoma rizična rešenja (kockarska).

Rešenje sa manje rizika može pružiti samo pravi agronom. Kada slušate savete pravih agronoma nikada nećete čuti da ja nešto 100 % efikasno, sigurno ili bezbedno. Pravi agronomi su svesni da niko ne može predvideti vremenske prilike tako dobro da ne postoji bar mali rizik od

nagle promene i neželjenih posledica. Ako se takve nagle promene vremena dogode, rezultati će biti malo drugačiji od željenih. Oni će vam, u svom savetu, reći da postoji rizik i da ništa nije 100 %. Možda to nije ono što bi proizvođač u nevolji želeo da čuje, ali je pošteno i realno.

“Pravog agronoma morate da pitate sami“

Veoma rizična rešenja se nude sama. To su sva ona rešenja o kojima se govori da su laka i bez rizika. Kakvo kockanje sa vašim usevom i vašim parama?! Bez obzira što čovek zna da je u poljoprivredi sve pod vedrim nebom i da ne postoji ništa baš tako jednostavno i bez obzira što je negde u dubini duše svestan da se tu negde krije prevara lakše mu je, pošto je u nevolji i traži pomoć, da veruje u bajke (ma samo prskaj, to je to isto, ma to je 100% efikasno). Tu počinje kockanje sa vašom imovinom. Kockanje je u tome što onaj koji savetuje ne zna pravi razlog problema, ali je njemu važno samo da proda pa kako bude. Ako imate sreće, prskanje će uspeti, a ako ne pronaći će se na brzinu razna opravdanja koja vi više nikada nećete moći proveriti (reći će da su biljke bile pod „stresom“ pa nije uspelo ili su se pojavila oštećenja... jedino neće reći da je njegov posao bio da proceni da li su biljke pod stresom ili ne). Onaj ko vas je tako olako savetovao (kockar sa tuđim parama) neće se ni malo postideti. On nastavlja da traži drugog proizvođača (čitaj žrtvu). Njima je lakše da glume nego da sednu i nauče i tako stvarno pomognu i sebi i drugome. samo dokazuju da se ljudska ćud nije promenila. I danas ljudi bez savesti gledaju kako da iskoriste i prevare ljude u nevolji... Ustvari, možda i grešim. Možda se ljudska ćud i jeste promenila, ali na lošije i bezobzirnije.

Negde sam čuo izreku „da je to lako, ne bi do nas došlo “. Nije loše razmisliti o tome kada neko počne da nam „sladi“ nešto, a vi vidite da sve što on zna o poljoprivredi je da gleda u čorbu, a vadi meso...

Promene u prirodi ne odgovaraju nikome ko se ozbiljno bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Zbog promena u prirodi povećan je rizik proizvodnje i zbog toga je potreban stalni nadzor i kontrola od ljudi koji se u tu proizvodnju razumeju. Promenama u prirodi se raduju jedino prodavci čuda i magle. Jednostavno tražite i verujte pravim agronomima i kada vam se ne dopada to što čujete.

U prirodi se nešto menja. Nismo jači od prirode, već se samo možemo prilagođavati njenoj snazi sa našim znanjima i iskustvom.

Siniša Ilinčić, zaštitar

02 BasF informatorseptembar - oktobar 2011.

BasF nastavlja tradiciju uvođenjem novih i još boljih proizvoda u Srbiju. Takav je slučaj i sa fungicidom Caramba.

Aktivna materija u Carambi zove se metconazol. To je nova generacija fungicida sa širokim spektrom delovanja i to u: pšenici i uljanoj repici.

Uljana repica ima puno kritičnih faza razvoja, od setve pa do žetve. Jedna od tih faza je prezimljavanja biljke. Upravo fungicid Caramba pomaže biljci da spremnija udje u zimu.

Primenom fungicida Caramba u jesen u dozi od 0,7lit/ha, dovodi do toga da će uljana repica zaustaviti rast stabla, intezivirati rast korena i tako spremnija ulazi u zimu.

Caramba se u jesen primenjuje kao regulator rasta, a u proleće kao fungicid protiv prouzrokovača bolesti uljane repice i to ekonomski najznačajnije bolesti: bele truleži.

Prošle jeseni Caramba je primenjena na jednom uzornom poljoprivrednom imanju u količini od 0,7 lit/ha u Oktobru mesecu. Imao sam priliku da pratim razvoj ovog useva cele vegetacije. Jasno se moglo videti da je tretirana površina pod uljanom repicom bila zelenija i zadnja je kombajnirana.

a najvažnije dolazi na kraju – prinos! Prinos je bio veći za preko 100 kg/ha semena na tretiranom delu sa samo primenom u jesen. Da je urađeno i prskanje Carambom u proleće, rezultat bi bio još bolji.

U zemljama gde se uljana repica gaji na mnogo većim površinama (Poljska, Češka, Nemačka...) Caramba je već zauzela značajno mesto u proizvodnji.

Caramba kao fungicid može se mešati sa insekticidom Fastac i herbicidima Butisan i Focus Ultra.

O Carambi i primeni u drugim kulturama, posebno pšenici, nekom drugom prilikom. I dalje slušajte svoje parcele i uvek uradite onako kako treba.

Aleksandar Stajić dipl. Ing.

Uljana repica u Jesen

ZAšTITA UlJANE REPICE U JESENC a r a m b a regulator rasta i fungicid

u uljanoj repici

Uljana repica u Jesen

03BasF informatorseptembar - oktobar 2011.

Celebrity Plus – prva godina primene je iza nas…

Caramba sadrži aktivnu materiju metkonazol 60g/l i formulisan je u obliku koncentrata za emulziju (EC). Caramba je sistemični fungicid sa protektivnim, kurativnim i eradikativnim delovanjem.

Primenjuje se u usevu pšenice za suzbijanje prouzrokovača oboljenja: pepelnice (Blumeriela graminis), rđe (Puccinia sp.), siva pegavost lista (Mycosphaerella graminicola) i paleži klasa (Fusarium spp.) i u usevu uljane repice za suzbijanje bele truleži (Sclerotinia sclerotiorum) i suve truleži (Phoma lingam).

U pšenici se primenjuje u količini od 1.2 – 1.5 l/ha, a u usevu uljane repice u količini od 0.7 – 1.25l/ha.

PUn PogodaK

gaRanCIJa KVaLITETa I VIsoKIH PRInosau pšenici i uljanoj repici

04 BasF informatorseptembar - oktobar 2011.

Banaćanin (pripravnik) u sremu

Banaćanin (pripravnik) u sremu Uf, odakle da počnem...Pa od početka.

Rekli su mi da u Sremu postoje dve vrste Sremaca i to: Sremci i Srijemci. Svi se oni bave poljoprivredom i još po nečim.

Kao rođeni Banaćanin sa solidnim iskustvom u direktnoj poljoprivrednoj proizvodnji u Sremu sam se iznenadio sa puno novina.

Kao prvo to su ljudi. Uglavnom Sremce odlikuje jedna osobina, a to je maksimalna uzdržanost u prvom, a bogami i u drugom kontaktu sa nepoznatim licima. Pogotovo je bila izražena nepoverljivost prema meni, Banaćaninu iz jedne hemijske kompanije, kao što bi jedan rekao: „...ima vas ko sitnih svetaca, ali ovi tvoji čak nisu našli nikog iz Srema za posao, nego tebe iz Banata...“. Bilo je još puno takvih i sličnih komentara, ali sve se to brzo zaboravi.

Posle skoro godinu dana, mogu se pohvaliti da sam upoznao puno dobrih ljudi, domaćina i da sam bogatiji za par prijateljstava koje sam stekao radeći ovaj posao u Sremu. Sada najmanje pričamo o poslu.

šta je fasciniralo jednog Banaćanina kad je došao u Srem? Mnogo stvari! Prvo: Banat je ravan ko’ tepsija, a u Sremu nalazi se Fruška Gora, za nas iz Banata kao Alpi (doduše i signal za mobilni je kao na Alpima). Tu su prelepi obronci Fruške Gore sa puno voćnjaka i vinograda, sve do ravnice u donjem Sremu. Tu su i reke Dunav i Sava, koje ulepšavaju Srem još više, od Krčedina i Sase (pardon Novih Karlovaca) pa do šida i reke Bosut.

U ravnom Banatu uglavnom cveta suncokret, trska i šaš. Ima i puno kanala, uglavnom bez neke funkcije, možda su pre nečem i služili, ali sada su samo rasadnici korova. U Sremu je svaki komad zemlje obrađen i za zemlju se ne štedi, samo najbolje.

što se tiče poljoprivrede, tu je razlika očigledna. Dovoljno je proći i videti sremačka i banatska sela. Bogatija zemlja u Sremu daje bogatije ljude. Ovde se pored ratarskih kultura, uzgajaju i bostan, dinje, paradajz, paprika, kupus, voće, grožđe i aronija. Dakle, u Sremu ima svega. Kada se sve ovo proizvodi u Banatu potrebno je mnogo više snage, jer je zemlja teža, a priroda surovija.

Najlepši pogled je kada se spuštate sa Fruške Gore kod Divoša i Erdevika, tada se vidi ceo Srem...

Kao i svuda, najveće blago su sami ljudi tj. Sremci i Srijemci. I nema puno taktiziranja. što na um to na drum. Kada rade, rade žestoko i ne žale se, ali takvi su u i slavlju. Od svih koje sam upoznao, oni najbolje znaju kako se zora dočekuje...

sremci vidimo se kako u njivi tako i u kafani!

Banaćanin po rođenju, a u duši paor.Aleksandar Stajić, zvani pripravnik

Dodatak tekstu od urednice ovog Informatora, koja je rodom iz Bačke – Rumenke:„Ono što je u Sremu za mene najlepše, jeste pogled na Bačku“Anamarija Mašić

05BasF informatorseptembar - oktobar 2011.

Pepelnica na vinovoj loziNa vinovoj lozi među prouzrokovačima bolesti najveću opasnost predstavljaju plamenjača, pepelnica, siva trulež, crna trulež, fomopsis. Štetnost ovih prouzrokovača bolesti je različita od vegetacije do vegetacije, odnosno zavisi od vremenskih uslova, izabranih preparata za zaštitu, vremena njihove primene.

Treba iskoristiti priliku i još jednom skrenuti pažnju na crnu trulež (prouzrokovač gljiva Guignardia bidwellii). Crna trulež se javlja od početka vegetacije, pri čemu gotovo svaka kiša donosi zarazu. Prema iskustvima sa terena postaje sve redovnija u pojavi, postaje redovna opasnost po vinograde (što se tiče zaštite bilo je reči u BasF Informatoru za period maj-jun).

Međutim pepelnica ili oidium (prozrokovač gljiva Uncinula necator) je najredovnija u pojavi i štetama koje prouzrokuje, a i može se reći da je po štetama u vinovoj lozi obeležila tekuću godinu. Ovo je i očekivano, jer je pepelnica najmanje zahtevna u pogledu spoljašnjih uslova za zarazu, kako u pogledu temperature tako i u pogledu vlažnosti vazduha.

Pepelnica u našim uslovima prezimljava micelijom u pupoljcima ako su oštrezime ili na površini lastara ako su blage zime. U nekim drugim vinogorjima, pepelnica se održava i u obliku kleistotecija, koje za naše vinogradare još uvek ne predstavljaju problem, ali obzirom na promene klime, možda ne bude daleko dan kada će i ovaj oblik prezimljavanja imati značaja u razvoju ove bolesti

Sa otvaranjem pupoljaka počinje i njeno brzo širenje.

E sad, većina problema u zaštiti bilja se javlja kao posledica učinjenih grešaka. Tako je i sa suzbijanjem pepelnice.

- Zakašnjenje u određivanju početka suzbijanja. Još uvek ima vinogradara koji su mišljenja da pepelnica počinje da se razvija tek kad počne žetva pšenice.Ovo je tačno, ali tada je pepelnica već na bobicama i onda je njeno suzbijanje gotovo neizvodljivo. Sa otvaranjem pupoljaka počinje i razvoj pepelnice. Potrebno je dakle sa pojavom prvog lista (5-10 cm novoizrasli deo) početi zaštitu od ove bolesti (ovde počinje i zaštita od fomopsisa i crne truleži). Kako u ovom periodu još uvek može biti hladnije treba primeniti neki od fungicida koji dobro deluje pri nižim temperaturama.Takav je Karathane gold. Deluje brzo i snažno, preventivno i kurativno i na temperaturama od oko +5°C. Dobar start predstavlja dobru osnovu za dalju zaštitu.

- Pogrešno pozicioniranje preparata po osobinama aktivnih materija. Već je navedeno gde je mesto preparata Karathane gold u programu zaštite. Sa bržim porastom lastara vinove loze potrebno je primeniti preparate sa dužim periodom preventivnog delovanja, takvi su na primer stroby dF ili Cabrio Top. Dobrog usvajanja bez posebnih zahteva za temperaturom u delovanju.

- U periodu cvetanja i precvetavanja, tj. formiranja bobica potrebna je posebno dobra zaštita. U ovoj fenofazi pepelnica se pored lišća i lastara razvija na bobicama. U ovoj fazi za preporuku je preparat Collis. Preparat sa dve aktivne materije iz različitih grupa jedinjenja, različitog mehanizma delovanja. Obe aktivne materije u preparatu Collis se brzo usvajaju i raspoređuju u biljci. Obe aktivne materije se međusobno dopunjuju i pojačavaju jedna drugoj delovanje. Collis ima dugo preventivno delovanje. Suzbija prouzrokovača crne truleži, i ima izvesno delovanje i protiv prouzrokovača sive truleži (Botrytis cinerea).

- Pored navedenog pepelnica je jedna od bolesti za koju je potreban veći utrošak tečnosti tj. dobra pokrivenost svih zelenih delova biljaka. Zato je pepelnicu lakše suzbijati dok je manje lisne mase na samom početku vegetacije – do precvetavanja.

- U periodu od otvaranja pupoljaka do precvetavanja, potrebno je stalno držati vinovu lozu pod zaštitom preparata. Ovim se smanjuje potencijal bolesti pa je kasnije daleko lakše njeno suzbijanje. Dakle pritisak na pepelnicu odnosno intenzivno je treba suzbijati u početku od otvaranja pupoljaka do precvetavanja a razmak između prskanja zavisi od istorije bolesti u određenom vinogradu, osetljivosti sorata koje se gaje i primenjenog preparata.

- što se tiče uslova za zarazu ovom bolešću oni su, na to se može gotovo uvek računati, ispunjeni. Ali još jednom treba istaći da je najbolja preventivna primena fungicida pre ostvarenja uslova za zarazu, a pogotovo pre pojave simptoma bolesti na bobicama.

Kumulus¢ dF Sumpor se za suzbijanje pepelnice vinove loze uspešno primenjuje od 1846. godine. Deluje parama. Još uvek nema rezistentnosti. što se tiče primene njega su poslednjih godina zamenili visokoefikasni sistemični fungicidi. Međutim ne treba zaboraviti i isključiti primenu sumpornih preparata u zaštiti vinove loze i još nekih kultura od pepelnice. Pored delovanja na pepelnicu, preventivnog i kurativnog, sumporni preparati deluju i na eriofidne grinje. Jedan od najstarijih sumpornih preparata je Kumulus dF. Stalno u potrazi za boljim rešenjima poboljšane su osobine samog preparata. Kao što je poznato krupnije čestice sumpora (WP formulacije) imaju dugotrajno, ali sporo i slabije delovanje. Sitnije čestice su brzog i snažnog delovanja ali kraće deluju i povećan je rizik od fitotoksičnosti. Kod Kumulus-a dF je izbalansiran odnos sitnijih i krupnijih čestica pa je omogućeno brzo i snažno početno delovanje zahvaljujući sitnijim česticama, ali i duže preventivno zahvaljujući krupnijim česticama. Ovim je smanjen i rizik od fitotoksičnosti. Primena je na temperaturama od 15-28°C. Kumulus dF se može tokom vegetacije (ne u periodu cvetanja) u navedenom temperaturnom intervalu primeniti uz neki od preparata sa sistemičnim delovanjem za suzbijanje pepelnice, jer će delovati i na grinje. Pored pojačanog delovanja na pepelnicu Kumulus dF primenjen u ovakvoj kombinaciji čuva preparate sa sistemičnim delovanjem od razvoja rezistentnosti.

ljubiša Milenković, dipl. Ing.

Pepelnica na vinovoj lozi

Pepelnica na vinovoj lozi

Pepelnica na vinovoj lozi

Pepelnica na lišću vinove loze (sorta Frankovka)

Početak tretiranja protiv pepelnice

PEPELnICa NA VINOVOJ lOZI

Pepelnica na vinovoj lozi

06 BasF informatorseptembar - oktobar 2011.

Vrlo često proizvođači mogu da čuju kako imaju pauka na gajenim biljkama. Reakcije na ovu konstataciju su različite. Pomalo ima straha i panike, ali i neizvesnosti šta to znači. To nisu paukovi koje srećemo u svakodnevnom životu (vrlo česti po ćoškovima soba) iako se i oni sreću na gajenim biljkama i od velike su koristi. Ovde se misli na fitofagne grinje (hrane se na biljkama, praveći različite štete). Ima nekoliko različitih vrsta grinja koje se javljaju na biljkama, a mi ćemo ovde biti slobodni da kažemo, da se na gajenim biljkama u Srbiji prema višegodišnjim iskustvima sa terena, najčešće srećemo sa tri vrste.

Najčešće vrste grinja koje se sreću kod nas su crveni voćni pauk (Panonychus ulmi) koji se najčešće i gotovo uvek nalazi samo na jabuci. smeđi (žuti, dvotačkasti) pauk (Tetranychus urticae) i eriofidne ili crvolike grinje (Eriophyidae) su vrlo polifagne i prisutne su gotovo u svim zasadima i usevima praveći različite štete. Inače da dodamo i to da se crveni voćni i smeđi pauk još nazivaju i grinjama paučinarima, po tome što u slučaju jačeg napada pletu mrežu na biljkama.

Upravo su 2011-u godinu obeležile grinje.

Da li tražiti razloge?

Oni su svakako uslovljeni:

• vremenskim prilikama, visoke temperature – veći broj generacija (brži razvoj)

• upotreba insekticida koji suzbijaju i prirodne neprijatelje grinja (izostanak prirodne kontrole brojnosti grinja)

• neadekvatno suzbijanje (pogrešno vreme primene, pogrešan izbor preparata...)

Crveni voćni pauk(Panonychus ulmi) je po običaju najviše pravio problema („pustošio“) po zasadima jabuka, a u toku 2011. više nego ranijih godina. Ovo je već dobro poznato svima, da u toplijim godinama grinje predstavljaju veći problem nego u godinama sa hladnijim vremenom. Jer kao što je već navedeno, razvoj generacije traje kraće. Razvije se veći broj generacija, veći je broj jedinki pauka, pa su samim tim i veće štete.

Crveni voćni pauk razvije 6-8 genercija godišnje. Ima svoja žarišta u zasadu, mesta odakle počinje da se širi. U većoj brojnosti u zasadima jabuke može da se javi još pre početka cvetanja, oko faze roze pupoljka. Po osetljivosti sorata ima razlike. Među najosetljivijim, koje najpre napada, su sorte jabuke Crveni i Zlatni Delišes sa klonovima, iako i ostale sorte ne zaostaju po ostetljivosti. Javlja se na lišću i plodovima. štetnost se ogleda u bronziranju lišća. Zaustavlja se porast biljaka i samih plodova. Plodovi pored toga što ostanu sitniji, kod crvenih sorti često izostane karakteristična boja plodova. Često dovodi do slabije rodnosti u narednoj godini.

Eriofidne ili crvolike grinjesu sitnije od prethodne dve vrste. Ne mogu se videti golim okom. Ima ih poput smeđeg pauka na velikom broju kultura. Napadaju lišće i plodove. štete su pre svega bronziranje lišća i naravno smanjen prinos. Manje su štetne od prethodne dve vrste. Eriofidne grinje su uvek prisutne na višnjama (par dana pred berbu), šljivama, breskvi (olovna boja lišća), jabuci, kruškama (rđasta prevlaka plodova), malinama, kupinama (jedan deo ploda ne sazreva), paradajzu...

smeđi pauk (žuti, dvotačkasti)

(Tetranychus urticae) je vrlo polifagna vrsta grinja koja napada, i može se naći u toplijim godinama, na gotovo svim biljkama. Redovno se pored puta može primetiti da lišće burjana počinje da dobija svetliju boju, a vrlo brzo se sasušuje. Na naličju lišća burjana mogu da se vide pokretni stadijumi i jaja smeđeg pauka. Pored burjana smeđi pauk je prisutan i na drugim korovskim biljkama. Kada su gajene biljke u pitanju uglavnom se javlja i počinje da pravi štete sa prvim letnjim danima (ako pre toga već nije bio u plastenicima i staklenicima). Prisutan je na gotovo svim gajenim biljkama, od kojih ćemo navesti na kojima se najredovnije javlja: jabuka, breskva, višnja, šljiva, kupina, malina, jagoda, plavi patlidžan, paradajz, krastavac, ruže, soja... a ove godine je uočen i na kukuruzu. Na višnjama se ove godine mislilo da je „toplotni udar“ taj koji je izazvao sušenje lišća. Ustvari je do sušenja dela lišća na višnjama došlo usled prisustva i ishrane na njemu smeđeg pauka. Za razliku od crvenog voćnog pauka, kao što je već navedeno, javlja se nešto kasnije - početkom leta. Izuzetno se teško suzbija. Živi uglavnom na naličju lišća duž glavnog nerva, gde polaže i jaja. Povija malo listove na krajevima ka naličju i otežava pristup akaricidima.

Crveni voćni i smeđi pauk se mogu, uz malo više napora,videti i golim okom.

Suzbijanje grinja

Odrasle jedinke i oštećeni list od crvenog voćnog pauka

Karakteristični simptomi oštećenja smeđeg pauka na listu kukuruza

Simptomi oštećenja od ishrane smeđeg pauka na licu lista kupine

07BasF informatorseptembar - oktobar 2011.

SUZBIJANJE gRInJa

Poznavanje biologije, ciklusa razvoja grinja, je od pomoći. Potrebno je poznavanje osobina akaricida, koju vrstu grinja koji akaricid suzbija. Mehanizam delovanja akaricida takođe treba znati da bi sprečili pojavu rezistentnosti.

• A opet da bi se uspelo u zaštiti treba primeniti i odgovarujuću količinu pripremljene tečnosti za tretiranje po jedinici površine. Ovo je potrebno odrediti u skladu sa bujnošću , gustinom sadnje, visinom biljaka a u cilju postizanja dobre pokrivenosti svih delova biljaka. Ovo je jedna od najvažnijih stvari koju treba ispoštovati. Tretiranje je, naravno uz sve ovo, potrebno obaviti po tihom vremenu bez vetra.

• Potrebno je i dobro poznavanje delovanja fungicida i insekticida na korisne insekte-predatore grinja. Predatori značajno mogu kontrolisati razvoj ovih štetočina, ako se predatorima dozvoli da se razviju u dovoljnoj brojnosti.

U tekućoj godini za mnoge proizvođače spasonosno rešenje je bio novi akaricid na tržitu Srbije Masai 20 WP. U prošlom broju BasF Informatora izneti su podaci o osobinama ovog akaricida. Sve navedene osobine su u ovoj jako teškoj godini za suzbijanje grinja došle do punog izražaja.

• Nezavisnost u delovanju od temperature, delovao i kad su dnevne temperature prelazile 40°C (primenjen u večernjim satima).

•Osobina translaminarnog kretanja (salica na naličje lista), pokazao efikasnost sa obe strane lišća (posebno značajno kod suzbijanja smeđeg pauka, ali i ostalih vrsta grinja).

• Delovanje na sve razvojne stadijume.Zahvaljujući kontaktnom i digestivnom delovanju (ishranom), u roku od 24h dolazilo je do uginuća pokretnih oblika, a nije bilo daljeg piljenja jaja.

•Selektivnostzakorisneinsekteipredatoregrinja, osobina koju posebno treba ceniti kod Masai 20 WP. Predatori grinja da podsetimo se hrane ovim štetočinama i dalje ne dozvoljavaju njihovo povećanje brojnosti. Brojnost predatora grinja je uvek bila izuzetno visoka posle primene Masai 20 WP.

•Kad je količina primene u pitanju tu sedobilo više od očekivanog, jer je Masai 20 WP crvenog voćnog i smeđeg pauka suzbijao primenjen već sa količinom od 250-300 g po hektaru. Trebalo je samo osigurati dobru pokrivenost svih biljnih delova. Kada su eriofidne grinje u pitanju tu već treba primeniti najmanje 0,5 kg po ha.

•Visoko selektivan za gajene biljke.Primenjen i u daleko većim količinama nije ispoljio fitotoksičnost.

•Dugorezidualnodelovanjejerezultatsvihgore navedenih osobina.

•Toksikološki prihvatljiv sa mogućnošćuprimene (KARENCOM) od samo 7 dana u jabuci.

ljubiša Milenković, dipl. Ing.

suzbijanje grinja je pojedinih godina, treba li istaći, jako teško. U nekim kulturama im se ne pridaje dovoljan značaj...

Oštećenja od smeđeg pauka na lišću višnje

Pučina smeđeg pauka

Oštećenja od smeđeg pauka na lišću višnje Burjan - korov (Sambucus ebulus)

Oštećenja od smeđeg pauka na lišću višnje

08 BasF informatorseptembar - oktobar 2011.

BasF srbija d.o.o. � Omladinskih brigada 90b � 11070 Novi Beograd

Radivoj Jakovljević

tehnička podrška za region ju`ne Bačke

Tel.: +381 11 3093 425

+381 21 421 194 Fax:

+381 11 3093 423Mobil:

+381 63 244 531E-mail:

radivoj.jakovljevic�basf.com

Višnja Mileusnić

podrška za ju`neu Bačku i Srem

Tel.: +381 64 217 05 26

E-mail: visnjamileusnic�yahoo.com

Goran Puhar

tehnička podrška za region srednjeg i

južnog Banata

Tel.: +381 11 3093 400

Fax: +381 11 3093 423

Mobil: +381 63 457 703

E-mail: goran.puhar�basf.com

Jovana Vidarić

podrška za srednji i južni Banat

Tel.: +381 63 530 501

E-mail: vidaric�neobee.net

ljubiša Milenković

tehnička podrška za region centralne,

zapadne i južne Srbije

Tel.: +381 11 3093 424

Fax: +381 11 3093 423

Mobil: +381 63 312 068

E-mail: ljubisa.milenkovic�basf.com

Maja Urošević

podrška za centralnu i južnu Srbiju

Tel.: +381 64 24 98 664

E-mail: maja.urosevic�yahoo.com

Aleksandar Stajić

tehnička podrška za region Srema,

Mačve, Braničeva i grada Beograda

Tel.: +381 11 3093 400

Fax.: +381 11 3093 401

Mobil: +381 63 356 371

E-mail: aleksandar.stajic�basf.com

Majda Kužnik

podrška za Beograd i okolinu, Mačvu i

istočnu Srbiju

Tel.: +381 69 11 27 872

E-mail: majdakuznik�gmail.com

Dragan Maćoš

tehnička podrška za region zapadne

i severne Bačke i severnog Banata

Tel.: +381 11 3093 441

Fax: +381 11 30 3 423

Mobil: +381 63 312 043

E-mail: dragan.macos�basf.com

Jelena Dakić

podrška za zapadne i severnu Bačku i

severni Banat

Tel.: +381 64 181 27 70

E-mail: jelenadakic�yahoo.com

BasF Agro TimBasF Agro TimBasF Agro TimBasF Agro TimBasF Agro Tim

BasF MKT podr{ka BasF MKT podr{ka BasF MKT podr{kaBasF MKT podr{ka BasF MKT podr{ka

Kontakt za medije: Miroslav Brnjak � Telefon: +385 91 6000 063 � E-mail: miroslav.brnjak�basf.com

CHEMgEnERaTIon.CoMONlAJN HEMIJA ZA POČETNIKE I NAUČNIKE

Predstavljen vebsajt, pomoćno sredstvo u nastavi, kao deo globalnog obeležavanja Međunarodne godine hemije. Projekat je pokrenula kompanija BasF srbija d.o.o, a podršku su pružili Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu, srpsko hemijsko društvo i Centar za promociju nauke.

Beograd, 16.05.2011. - Chemgeneration.com, prva onlajn edukativna baza u oblasti hemije, predstavljena je srpskoj javnosti na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. UNESCO je 2011. godinu proglasio Međunarodnom godinom hemije, čiji je globalni sponzor kompanija BASF koja je i kreirala Chemgeneration.com kao panevropski projekat dostupan u 10 zemalja i na 11 jezika. Kompanija BASF Srbija d.o.o. takođe se uključila u ovaj međunarodni projekat i zajedno sa svojim partnerima omogućila da ovaj edukativni vebsajt oživi na srpskom jeziku.Glavna namena veb stranice je da služi kao pomoćno sredstvo u edukaciji u oblasti hemije, da ovu nauku približi mladim ljudima i predstavi ulogu koju hemija ima u svakodnevnom životu. Chemgeneration.com je moderan i interaktivan vebsajt, usmeren na mlade korisnike Interneta, što je velika prednost u njegovoj upotrebi u nastavi i promociji ove nauke. „Hemija je nauka koja se bavi prou~avanjem prirodnih i svih drugih procesa i de{avanja na molekulskom, odnosno atomskom nivou. U tom smislu ona je osnovna nauka za sve prirodne nauke. Zbog toga, svaka dr`ava koja te`i da se uklju~i i da bude deo porodice modernih dr`ava, mora da razvija hemiju. Ukoliko je hemija u nekoj dr`avi na visokom nivou, onda je i sveukupni nivo te zemlje visok’’, izjavio je Branislav Jovančićević, dekan Hemijskog fakulteta.Projekat Chemgeneration.com su osim Hemijskog fakulteta podržali i Srpsko hemijsko društvo, Centar za promociju nauke i Ministarstvo prosvete i nauke kroz učešće Tinde Kovač-Cerović, državne sekretarke u ovom Ministarstvu.“Ministarstvo prosvete i nauke kao svoj glavni prioritet ima bolje obrazovanje, koje se ogleda kroz jednakopravnost, kvalitet i efikasnost. Sajt kao {to je chemgeneration upravo u ovim oblastima doprinosi kvalitetu obrazovanja jer u~enicima nau~ni i edukativni materijal prezentuje u atraktivnoj, zanimljivoj formi, pre svega dostupnoj svima, bilo da ra~unar imaju kod ku}e ili ga koriste u {koli. Kombinuju}i u~enje i zabavu, povezuju}i nauku i svakodnevni ̀ ivot chemgeneration kod u~enika podsti~e motivaciju za bavljenje naukom i u~enje i tako|e doprinosi ispunjavanju modernih ciljeva obrazovanja”, izjavila je Tinde Kovač-Cerović.Vesna Milanović i Aleksandar Đorđević, studenti Hemijskog fakulteta, predstavili su mogućnosti primene Chemgeneration.com u nastavi. Osim časova istorije i mogućnosti povezivanja preko Fejsbuka i Tvitera, ovaj multimedijalni sajt nudi podatke o najvećim dostignućima u oblasti hemije, njenom uticaju na razvoj civilizacije i omogućava pristup onlajn laboratoriji, interesantnim laboratorijskim eksperimentima, foto i video materijalu.„Kao najve}a hemijska kompanija na svetu, BASF ne radi samo na razvoju novih i inovativnih hemijskih proizvoda, ve} intenzivno razmi{lja kako promovisati hemiju kao nauku bez koje je ~ove~anstvo nezamislivo. Hemija je dala svoj pe~at pro{losti, oblikuje na{u sada{njost, a itekako }e uticati i na na{u budu}nost. Upravo zato se okre}emo mladim ljudima, budu}im nau~nicima i nastavnicima, da im olak{amo razumevanje hemije, ali i da pobudimo njihovo interesovanje za ovu uzbudljivu nauku. Drago mi je {to je Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu prepoznao zna~aj ovog vebsajta i {to su ga njegovi studenti vrlo brzo po~eli koristiti. Sa velikim zadovoljstvom Chemgeneration.com predajemo svim u~enicima i studentima {irom Srbije”, rekao je Harald Kube, direktor BASF Srbija.

n BasF u SrbijiPreko svog predstavništva u Beogradu, kompanija BasF je u Srbiji prisutna više od 20 godina. Osnivač firme BasF srbija d.o.o. je BasF SE iz Nemačke sa 100% osnivačkog udela. Sa 30 zaposlenih, BASF Srbija d.o.o. ima za cilj da na lokalnom tržištu realizuje osnovnu ideju koncerna BasF - da putem neprekidnih inovacija i proizvoda visokog kvaliteta, koji kupcima pomažu da budu uspešni u svojim branšama i rade na poboljšanju životnog kvaliteta, bude vodeća hemijska kompanija na svetu. Proizvodni program obuhvata oblasti hemikalije, plastične mase, proizvode za oplemenjivanje i sredstva za zaštitu bilja a plasira se na tržišta Srbije, Makedonije i Republike Srpske. Predstavništvo se nalazi u Omladinskih brigada 90b, 11070 Novi Beograd, kontakt-telefon 011/30-93-400, www.basf.rs ili www.agro.basf.com

o kompaniji BasF

BasF - The Chemical Company je vodeća hemijska kompanija na svetu: Proizvodni program obuhvata hemikalije, plastične mase, proizvode za oplemenjivanje, sredstva za zaštitu bilja, naftu i gas. Kao pouzdan partner, BASF pomaže svojim kupcima iz gotovo svih branši da budu još uspešniji. Svojim visokokvalitetnim proizvodima i inteligentnim rešenjima, kompanija BASF doprinosi rešavanju globalnih izazova kao što su zaštita klime, energetska efikasnost, ishrana i mobilnost. Godine 2010. BASF je sa 109.000 zaposlenih ostvario promet od preko 63,9 milijardi ¤. Ostale informacije možete pronaći na www.basf.com ili www.agro.basf.com