Aleister Crowley - Magika Bez Suza

MAGIKA BEZ SUZA

ALEISTER CROWLEY

MAGIKA BEZ SUZA

Naslov originala

MAGICK WITHOUT TEARS

COPYRIGHT © OTO 1991

International Standard Book Number: 0-941404-17-XInternational Standard Book Number: 1-56184-018-1

Library of Congress Catalog Card Number: 82-083310

NEW FALCON PUBLICATIONS7025 E. 1st Ave. Suite 5

Scottsdale, Arizona 85251 U.S.A.(602) 246-3546

Aleister Crowley

Predgovor

1943.g., Aleister Crowley se upoznao sa damom koja, budu}i daje ~ula za njegovo veliko znanje i iskustvo, je tra‘ila njegov savet ookultnim, spiritualnim i prakti~nim stvarima.

Ova slu~ajna veza rezultovala je stimulativnom razmenom pis-ama. Crowley je zatim tra‘io od drugih da mu postavljaju sli~na pitanja.Rezultat je ova kolekcija od preko osamdeset pisama koja su sada izdatapod naslovom koji je on izabrao, Magika bez Suza.

Crowley nije sa~uvao kopije svojih ranih pisama gore pomenutojdami, tako da nije bio u stanju da ih uklju~i u kolekciju koju je planiraoda izda. Na sre}u ona su sa~uvana i sada su uklju~ena u Uvod za ovuknjigu. Njihov originalni oblik je zadr‘an sa formulama otvaranja izavr{avanja koje je Crowley upotrebljavao u svim svojim pismima.

Crowley je prvo nameravao da nazove knjigu #Aleister Obja{n-java Sve", i poslao je slede}i cirkular svojim prijateljima i u~enicimatra‘e}i od njih da sugeri{u predmete za uklju~enje.

Aleister Obja{njava SveAutor Knjige Thotha je bio mnogo zadovoljan da ima tako

mnogo pisama sa razumevanjem, ve}inom od ‘ena, koja mu zahvaljujuzbog ne #izra‘avanja na nerazumljivom jeziku", zbog #~injenja svegatoga tako jasnim da ~ak i ja sa mojom ograni~enom inteligencijommogu to da shvatim, i mislim da shvatam".

Pri svemu tom i pored svega toga! Mnogo godina MajstorTherion je ose}ao jaku potrebu nekog osnovnog u~enja podesnog za onekoji su upravo po~eli studiju Magike i njenih pomo}nih nauka, ili sesamo zanimaju za nju, ili su zainteresovani za nju sa namerom da studi-raju. Uvek se naprezao do krajnjih granica da u~ini svoje zna~enje jas-nim prose~no inteligentnoj i obrazovanoj osobi, ali ~ak i oni koji gasavr{eno shvataju i najvi{e ose}aju njegov rad, sla‘u se da u ovom po-gledu on ~esto nije uspevao.

Toliko o dijagnozi - sada o leku!Jedan genije, nadahnut Bogovima, sugerisao je nedavno da

zagonetka mo‘e da bude re{ena do izvesnog stepena na stari i dobrooprobani na~in #Dr. Brewer-ovog Vodi~a u Nauku", t.j., primoravanjemaspiranata da pi{u Majstoru postavljanjem pitanja, vrsta problema kojaprirodno pada na pamet nekom osetljivom pitaocu, i dobijanja njegovogodgovora u obliku pisma. #[ta je to"? #Za{to bi trebalo da zamaramsvoju glavu zbog toga"? #Koji su njeni principi"? #Kakva korist odnje"? #Kako da po~nem"? i sli~no.

Ovaj plan je stavljen u akciju; ideja je bila da se pokriju predmetiiz svakog mogu}eg ugla. Stil je bio neknji‘evni i te~an, tehni~ki izrazisu ili bri‘ljivo izbegnuti ili najbri‘ljivije obja{njeni; a pisma nisu

Magika bez suza

2

dobijana u serijama sve dok pitalac nije izrazio zadovoljstvo. Nekih se-damdeset pisama, do sada napisanih, jo{ uvek su samo tu da budu iz-vesni prodori u demonstraciji, kao oni beli ostaci na mapi Sveta, koji suizgledali tako privla~ni pedeset godina ranije.

Ovaj memorandum tra‘i tvoju saradnju i podr{ku. Lista, koja po-kazuje ukratko predmet svakog pisma ve} napisanog, je pridodata. Tre-balo bi da misli{ da }e ti svako od ovih pomo}i za tvoje sopstveneprobleme, otkucana kopija }e ti biti poslata odmah.... Trebalo bi da‘eli{ da zna{ ne{to van vidokruga, po{alji u tvom pitanju (koje treba dabude izlo‘eno {to je mogu}e potpunije i jasnije).... Odgovor bi trebaloda ti do|e, ne ra~unaj slu~ajno, za manje od mesec dana.... Kona~no jepredlo‘eno da se izda serija u obliku knjige.

Ovo je sada u~injeno.

Karl J. GermerJanuar, 1954.g.Hampton, New Jersey

Aleister Crowley

3

Predgovor

Kada sam prvi put ~itao Magiku bez Suza pre nekih deset godina,priznajem da je ostavila neznatan utisak na mene. Najmanje {to je mo-glo da se ka‘e je da je izgledala duga i dosadna. Pretpostavljam da sambio vi{e naviknut na zaslepljuju}e pirotehnike i virtuozitet ranijegCrowley-a, na The Equinox, i druge knjige od pre {ezdeset godina. Alimoja reakcija je bila ozbiljna gre{ka, {to sam otkrio nekoliko godinakasnije kada se opet pojavila zgodna prilika da je pro~itam. Jer uprkosnjene duhovitosti i humora, Magika bez Suza je ozbiljan, dobro urav-note‘en i intelektualan komad dobrog pisanja. Ona zasenjuje, ali na vi{euzdr‘an na~in nego njegovo prethodno delo. Ona zahteva mirno studi-ranje i stalo‘eno razmi{ljanje koje pravilno shvata njenu u~enost, njenduboki uvid i njenu veliku vrednost.

Pisma od kojih se sastoji ova knjiga napisana su prili~no blizukraja Crowley-evog ‘ivota ovde na zemlji. (Izgleda te{ko da se shvati zaovo pisanje da je on ro|en gotovo vek pre - 1875.g.!) Neki kriti~ari suskloni da veruju da je on postao slabouman blizu kraja, stanje koje nekismatraju #omek{avanjem" njegovog mozga zbog upotrebe droga. On jepatio od emfizema to je ta~no, do koga je dovela dugo godi{nja astma ite{ko pu{enje. Heroin je dugo pre bio prepisan da savlada njegovu bron-hialnu astmu i zato {to je to bio skoro jedini lek koji mu je davaoolak{anje, dopu{tao mu da di{e ne{to lak{e, on je eventualno postaonaviknut. U korist onih koji bi voleli da veruju da su njegove mentalnesposobnosti postale oslabljene, moram da istaknem da ova pisma de-mantuju ovu pretpostavku.

Ona su neuporedivo lucidna i dobro organizovana. âk i njegovoo~igledno lutanje (s vremena na vreme) ima motive, cilja samo na ob-ja{njenje nejasnih mesta doktrine i u~enja. Van svakog drugog razma-tranja, ova pisma dokazuju inherentnu jasno}u i neumoljivu logikunjegovog mi{ljenja. Ono nikada ne popu{ta i ne koleba se, ~ak ni najedan jedini trenutak. Op{ta semantika nalazi svog najvernijeg pristalicuu li~nosti i pisanju Aleister Crowley-a. Te{ko da postoji stranica u ovojknjizi koja ne insistira da istra‘iva~ ne izbistri njene ozna~ene stvari.Pismo 28 je sjajni primer ovog insistiranja. Ima jadno malo okultnihpisaca koji podjednako znaju {ta je svuda op{ta semantika.

Iz li~nog iskustva od pre mnogo godina, se}am se da je jedan odnjegovih stalnih drugova, gotovo biblija, bio Skeat’s Etymological Dic-tionary.1 Ovde je on ~esto gurnut pod nos i pitaoca i ~itaoca. Sve vremeon tra‘i da zna {ta ti podrazumeva{ pod izrazima koje upotrebljava{ utvojim pitanjima i izjavama. Istim znakom, on zahteva da ti ne o~ekuje{manje od njega. U ovom pogledu, ako ne u drugom, ova knjiga jedragocena.1 Skeat-ov Etimolo{ki Re~nik.

Magika bez suza

4

Prvih nekoliko pisama sa alfabetskim naslovima su bitna zbogna~ina uvo|enja, odre|uju tempo, tako re}i, za kasnija. Ali ona su pretr-pana sa najva‘nijim detaljima {to se ti~e Velikog Dela, njegove organi-zacije A? A? , i onoga {to se o~ekuje od studenta jednom kad onpostane isku{enik tog Reda.

îm su glavna pisma dosegnuta, ipak, ~ovek je zaronjen u in-telektualne i spiritualne dubine ili vrhunce za koje se autor borio da ihu~ini razumljivo jasnim. Prvo pismo pozajmljuje aksiome, teoreme istavove napisane za raniju knjigu, Magiku u Teoriji i Praksi. Oni su iz-vesno vredni prikaz i sadr‘e vi{e nego {to se pojavljuje na prvi pogled.

Red pisama ne ~ini lakim ~itanje u smislu da je neprekidan ilikonsekutivan. Ona bi mogla da budu preure|ena na takav na~in da daju~itaocu jo{ ~vr{}i i postepeni uvod u neki vi{i kompleks i polemi~naizdanja. Posle prikladnog razmi{ljanja ipak, ja sam odlu~io da ih osta-vim u njihovom sada{njem redu, i dopustim ~itaocu da izradi svojsopstveni pristup njihovim sadr‘ajima. Preporu~ljivo je da ~italac prvo~ita bez plana ~itavu knjigu da bi postao prisan sa op{tom prirodompredstavljenog materijala. Seti se da postoji tabela sadr‘aja i indeks.Kasnije, ~italac bi mogao da uzme jedno pismo vremenom, da se baviodre|enom temom, da ga studira, i razmi{lja o svemu {to odeljci togpisma izgleda da tvrde. Na ovaj na~in, verujem, on }e dobiti jo{ ve}ideo iz ove veoma duboke knjige nego ako poku{a da je ~ita neposrednos kraja na kraj kao da je ona roman, ili neki drugi konvencionalniud‘benik.

Pisma (ovde podeljena na poglavlja) 6, 7 i 8 su nazvana #Tri[kole Magike". Ona su napisana da govore naduga~ko i na{iroko o krat-kom navodu iz Libera 418: Vizija i Glas, serije transcendentalnih iskus-tava zasnovanih na Enohianskom sistemu Magike. Crowley izjavljujeda ih je napisao g. Gerard Aumont, i da on navodi iz tog dugog eseja.

Sreo sam pokojnog Gerard Aumonta 1928.g. On je bio u tovreme Francuski novinar koji je ‘iveo i radio u Tunisu, premda je do-lazio u Pariz s vremena na vreme da se sretne sa Crowley-em. îtavisadr‘aj ovog dugog eseja nosi mnogo opa‘ljivih karakteristika samogCrowley-a da bi bio napisan od nekog drugog nego od Crowley-a. Po-javilo bi se da je Crowley bio potpuno voljan da ima napisane eseje,itd., i gde je zgodno da upotrebi ili pseudonim ili da prepusti drugojstrani da uzme svu ~ast za pisanje.

Ja izjavljujem kategori~no da je Aumont bio nesposoban zapisanje ovog karakteristi~nog eseja. Svaka fraza, ve}ina preokretaizraza, sama egocentri~nost ta~ke gledi{ta, prodorno shvatanje Magike iistorije, potpuno su Crowley-ev rad i nikoga drugog. Ako je ~ovek pros-tudirao brojna dela Crowley-a i apsorbovao jedinstvenost njegove karak-teristi~ne ta~ke gledi{ta, ruka samog majstora bi}e prepoznata.

Aleister Crowley

5

Kona~no, sumnjam da bi on bio voljan da citira u tako velikojdu‘ini iz spisa nekog drugog autora za ova pisma. Mnogi kratki navodiod nekoliko pisaca sigurno se nalaze u ovoj knjizi, ali ne neki takovelike du‘ine.

Ukratko, Crowley citira sebe.Jedna od Crowley-evih li~nih predrasuda jako je osvetljena na za-

nimljiv na~in u jednom od ovih pisama. Odnosi se na boju. U navodu iz#Tri [kole Magike" on upu}uje na glupi poku{aj Annie Besant i Bisk-upa Leadbeatera da istaknu Jiddu Krishnamurtia kao Svetskog U~itelja.Ovi Teozofski predvodnici pripremili su sve za ovaj doga|aj, uklju~u-ju}i organizaciju specijalnih dru{tava i slu‘benih grupa koje bi mu ~inile~ast. Crowley je pisao o tome:

Da se poni‘enje u~ini jo{ potpunijim, izabrana je bedna kreaturakoja je, najgnusnijim moralnim osobinama, pridodala najblesaviju im-becilnost. A zatim odletela u vazduh!... Mi ne mo‘emo da pretposta-vimo da je ~ove~anstvo tako iskvareno da prihvati Krishnamurtia....

Ovome je dodata fusnota: #Ovaj navod je napisan 1924.g. e.v.Majstor Therion je ustao i porazio ga. Ono {to je izgledalo kao pretnjasada je te{ka uspomena".

Neljubaznija aluzija te{ko da bi mogla da bude napravljena. Presvega, Krishnamurti je bio izabran od dva neo Teozofa dok je jo{ biomaloletnik: na osnovu ~ega te{ko mogu da znam. Sasvim je mogu}e daje njegova de~a~ka ta{tina mogla da bude polaskana imaju}i takve uliz-i~ke po~asti i veli~anje upu}eno njemu. Op{irna aluzija na ovu epizodubila je napravljena godinama ranije u The Equinox-u, Tom I, Br. 10.Postoji odeljak, In Memoriam - John Yarker, koji je zapis o dva susretaprimitivnog Obreda Masonerije. Prvi je bio da da du‘nu po{tu JohnYarkeru, Suverenom Velikom Generalnom Majstoru ovog Obreda, kojije umro 20.-og Marta 1913.g. Drugi je protestvovao zbog prisustvaneimenovanog sledbenika Leadbeatera (iako je njegovo ime vi{e negonagove{teno), sledbenika koji

nije i nikada nije bio ~lan lo‘e u dobro utvr|enom radu podVelikom Lo‘om Slobodnih i Prihva}enih Masona. Svetili{te mora dabude o~i{}eno.... On nije ~ak ni slobodan ~ovek, ve} najmljena alatka‘ene.... Ova ‘ena - oskrnavljenje te ~iste re~i! - dolazi nama zboggnusne prevare kojom je u~inila sebe stvarnom ako ne nominalnom me-tresom T.S.-a.... Ovo je tajni predmet poku{aja da se odr‘i izborS.G.M.G. bez du‘nog obave{tenja, da se uvu~e na{ sveti Obred u blato,da se prikuje na to~kove ko~ije Krishnamurtia, da nas u~ini podvo-da~ima za staru i impotentnu ne~istotu senilnog sodomite.

Odvojeno od prezira kojim odi{e ovaj govor, postoji zanimljiv ilicemeran elemenat koji treba da bude otkriven ovde jer ne bi trebalo da

Magika bez suza

6

bude izgubljen u zbrci. Po svom sopstvenom priznanju Crowley je bio,ako ne otvoreni homoseksualni pervertit, onda osoba koja je imalamo}nu homoseksualnu komponentu u svojoj karakternoj strukturi. Nje-gove zamerke protiv Leadbeatera kao starog sodomite su, najbla‘ere~eno, dokazni materijal da je on bio ne~astan i nepo{ten gde toodgovara njegovoj nameri bez obzira na neke karakteristike svojstvenenjegovoj sopstvenoj li~nosti. To je prozivanje crne ovce. The Bagh-i-Muattar, jedna od knjiga koju je Crowley napisao tokom 1914.g., nijeni{ta drugo nego ud‘benik homoseksualnih i seksualno izopa~enihpraksi skrivenih pod maskom Sufi misticizma. To su Crowley-eva poslaa ne moja. Ali ako posle toga on napada drugu osobu na osnovu homo-seksualnosti, njegovo licemerje stoji kao osetljivi palac i pobedi}e ga sasamo malo potpore.

Ne tra‘im advokata za Biskupa Leadbeatera, veruj mi. Mojaosuda za njega ostaje, ne na osnovu toga {to je on bio #stari nitkov" ili#homoseksualac", ve} zato {to je on, zajedno sa gospo|icom Besant,odgovoran zbog potpune izdaje Teozofskog pokreta i zbog izopa~enjaoriginalnih u~enja gospo|e Blavatsky.

Crowley je vitlao sa ne ba{ zdravim izrazom #crn~uga" (#nig-ger") unaokolo isuvi{e nesmotreno. Na jednom mestu on je upotrebioovu re~ koja se odnosi na Krishnamurtia - koje je pakosni komadAnglo-Saksonskog razmetanja superiorno{}u - i za crni narod u ovojzemlji. Njegove rasisti~ke predrasude su isuvi{e o~igledne da bi ostavile~oveka komotnog.

Sledi iz govora koji je naveden iz The Equinox-a, Tom I, Br. 10,da postoji obja{njenje legalnih postupaka u Chingleputu, Indija, gde jeJ. Narayaniah apelovao na Annie Besant da ponovo stekne starateljstvoza svoja dva sina - od kojih je jedan bio Krishnamurti. O potonjem, otacje rekao: #De~ak nije bio u stanju da napi{e valjano Englesko slovo" iprema tome, naravno, bio je nesposoban da napi{e knjigu Pred Sto-palima Majstora za koju je re~eno da je njegova kreacija. Otac jeverovao, kao i mnogi ljudi od tada, da je autor Leadbeater.

Ostaje ~injenica da kada je Krishnamurti sazreo, odrekao se i Be-sant i Leadbeatera, i razli~itih organizacija koje su formirane da gaobo‘avaju i pored toga svog cilja kao Svetskog U~itelja. Zbog ovoga onzaslu‘uje veliko po{tovanje ako ne i ne{to vi{e. Zahteva veliku hrabrostvoljno napu{tanje uloge koja mu je originalno nametnuta i za koju jeshvatao da je nesposoban da je ispuni. Od tog dana on se o~igledno gadiorganizacija, dru{tava vrste Teozofskog Dru{tva, i prihvatio je slobodnifilosofski stav koji podse}a na Zen Budizam u svom najboljem izdanju.Odr‘ao je predavanja o mnogim poslovima {irom sveta, i ima nekolikoknjiga pripisanih njemu koje imaju duboke i mudre misli. Crowley-evaosuda je svirepa i surova, mo‘da zbog njegove sopstvene ambicije da

Aleister Crowley

7

bude Logos Aionos, Re~ Eona, Svetski U~itelj, i tako je bio nemilosrdnitakmi~ar koji je osudio svu drugu konkurenciju, stvarnu i nestvarnu.

îtalac bi trebalo da zapazi da svako pismo po~inje i zavr{ava sesa formulama - dva citata iz Knjige Zakona. Crowley se ose}ao primo-ranim da otvori svako pismo i zaista svaki susret sa nekom osobom saovim citatima. Re~ zbogom je bila isto tako ozna~ena istim tipomgesta. Neki ljudi su imali ose}aj da on izvr}e sebe ruglu ~ine}i tako, aliza ovu vrstu osude on nije nimalo brinuo. Toliko dugo koliko je ose}aoda mu je zapovedila ta knjiga da se pona{a na takav na~in on je nas-tavljao da ~ini tako. Upotrebljeni stihovi su #îni {to ti je volja nekabude celina od Zakona" i #Ljubav je zakon, ljubav pod voljom".Zapovest treba da bude na|ena u tre}em poglavlju Liber Legisa: #isvakom mu{karcu i ‘eni koje sretne{, pa bilo samo dok jede{ ili pije{kod njih, Zakon je da se da. Tada }e oni imati mogu}nost da borave uovom bla‘enstvu ili ne; bez razlike".

On je prilagodio ove male stihove zbog potrebe molitve zahval-nice pre obeda; vidi Pismo A za ovaj dijalog. Pored toga, on je insisti-rao da svaki student izvodi odre|ene ve‘be i molitve u odre|eno vremetokom dana, prvenstveno da ~itavi model ‘ivota tako bude posve}enVelikom Delu. On je skovao frazu #pozadina-koncentracije" za ovajpostupak. On nagove{tava da bi takvim postupanjem, bila inicirana ten-dencija prema koncentraciji koja bi dr‘ala studenta u dobrom stanjukada pristupa problemu u~enja uma da se koncentri{e na sebe. Pismo Adaje mnogo od ovog pristupa, ali koncept je rasut {irom knjige.

Njegov potpis pridodat svakom pismu je uvek #666". Ovo mo‘eda zahteva nekoliko re~i obja{njenja za ~itaoca koji ne ~ita drugeCrowley-eve knjige i nije postao prisan sa simbolom. Crowley je vaspi-tan u doma}instvu pod uticajem religije Plymouth-skog Bratstva uEngleskoj. Ovo je fundamentalisti~ka Hri{}anska sekta koja, me|umnogim drugim stvarima, smatra Bibliju doslovno nadahnutom re~iBoga. Tako nije mogla da bude promenjena ni na koji na~in, i morala jeda slu‘i kao osnova za op{te svakodnevno pona{anje za sve vreme ‘iv-ota. U ovom doma}instvu, njemu nije bila dozvoljena nikakva drugaliteratura za ~itanje sem Biblije sve dok nije bio oko dvanaest godinastar. Tako je on postao pro‘et Biblijskim u~enjem, moraju}i da je ~ita istudira godinama.

Njegova majka, u trenucima razjarenosti nije sumnjala, nazivalabi ga #zverom". Sa njegovim poznavanjem Biblije, nije mu trebalodugo da prona|e o Zveri Knjige Otkrovenja, Zver koja je bila anti-Hrist,Zver ~iji je broj bio 666. On kona~no identifikuje sebe sa tom Zveri,bez pitanja koje je pomogla i podstakla njegova majka.

Kada je do{lo vreme da se pobuni i okrene protiv religije svojeporodice, sa svim otrovom i sjajem koji je on, i samo on, mogao daprikupi, tu nije moglo da bude nikakve alternative ve} ono {to je on

Magika bez suza

8

udru‘io sa samim sobom sa onim silama koje su suprostavljeneglupostima njegove majke. Tako je on postao Zver. A po{to jeOtkrovenje izra~unalo broj Zveri i na{lo da je 666, broj ôveka, on jeusredsredio svu svoju Kabalisti~ku i filosofsku ve{tinu u kasnijim godi-nama na pronala‘enje ovog broja u svakoj zna~ajnoj re~i ili motou kojije do{ao na njegov put. Jo{ uvek kasnije, nakon {to je primio Liber Le-gis i bio prisiljen, tako re}i, da slu{a njegova nare|enja, tada je po~eo dapotpisuje sve komunikacije tim zna~ajnim brojem.

Nekoliko pisama opisuje metod za studiranje Kabale koji zas-lu‘uje vi{e nego uzgredan prikaz. Skre}em pa‘nju na to posebno zbogstraha da druk~ije ovaj pristup mo‘e da bude previ|en u masi novihideja koje }e biti naba~ene studentu ako on pristupa ovom predmetu poprvi put.

Metod je jedan koji je on po~eo da upotrebljava ubrzo nakonpridru‘enja Hermeti~kom Redu Zlatne Zore kada je uzet pod krilo AllanBennett-a koji je postao njegov guru. Gde god oti{ao, on je obra}ao spe-cijalnu pa‘nju na svaku osobu, objekat ili doga|aj sa pogledom da gasmesti na Kabalisti~ko Drvo @ivota. Lagano, na ovaj na~in, on je postaoadept u upotrebi Drveta kao ozna~itelja za sve pojave, i tako-zvanastereotipna svojstva boje, planete, Tarot karte, itd., gube}i svoju ap-straktnu formalnost postajale su ‘ive stvari.

@elim da navedem jedan paragraf iz pisma F gde je opisan ovajmetod.

Kad sam {etao unaokolo, te‘io sam da pripi{em svemu {to samvideo njegovu svojstvenu ideju. Iza{ao bih na vrata moje ku}e i razmi{l-jao da su vrata Daleth, a ku}a Beth; sada re~ dob je Hebrejski za med-veda, i ima broj 6, koji se odnosi na Sunce. Zatim dolazi{ do ogradesvog imanja a to je Cheth - broj 8, Tarot Adut 7, koji je Ko~ija; takopo~ne{ da tra‘i{ svoja kola. Zatim dolazi{ do ulice i prva ku}a kojuvidi{ ima broj 86, a to je Elohim, i izgra|ena je od crvene cigle koja tepodse}a na Mars i Razorenu Kulu, i tako dalje. îm ova vrsta rada, kojamo‘e da bude u~injena u potpuno veselom duhu, postane uobi~ajena,na}i }e{ da tvoj um ide prirodno u ovom pravcu, i bi}e{ iznena|ena utvom napretku. Nikada ne dopusti da tvoj um odluta od ~injenice datvoja Kabala nije moja Kabala; dobra ve}ina stvari koju sam zapaziomo‘e da bude korisna za tebe, ali ti mora{ da smisli{ tvoj sopstvenisistem tako da je to ‘ivo oru‘je u tvojim rukama.

Romanopisac Philip Wylie, mnogo godina pre stekao je repu-taciju za sebe pisanjem knjige koja je naslovljena A Generation of Vi-pers2 u kojoj je on odrao majke i materinstvo. Ovo je bila jedna odmnogih knjiga koje optu‘uju tako-zvanu maj~inu ljubav, spu{ta na2 Generacija otrovnica

Aleister Crowley

9

zemlju problem, koji je ve} uveliko razra|en, da je ovo dovelo do u{k-ropljenja Ameri~kog mu{karca, sme{taju}i ga u emocionalno ropstvoAmeri~kog matrijarhata.

Knjiga je stvorila svuda ra{iren pokret, i stavila svoj znak naAmeri~ku literaturu, ili bar literaturu popularne psihologije. Ako jeFrojd originalno razvio koncept Edipovog kompleksa do neke mere,zasi}en bezbrojnim slu~ajevima istorija i primera, onda ga je PhilipWylie pro{irio sa velikom snagom da bi do{ao do op{te javnosti.

Ali najogor~eniji i najgnevniji od svih napada na maj~inu ljubavsa kojim sam dobro upoznat poti~e od Crowley-a. Njegovo pismo 53treba da se pro~ita lagano i pa‘ljivo da bi bilo potpuno shva}eno. Ono jedaleko smrtonosnije i zajedljivije nego sve {to je Frojd ikada napisao, imnogo vi{e u su{tini nego Wylie-ev rad. Nema sumnje to je potvr|enolo{im odnosom koji je imao sa svojom sopstvenom majkom, o kojoj jepodrobno pisao u The Confessions of Aleister Crowley3 (New York:Hill and Wang, 1970). Ja imam razra|eno o ovome u ne{to druk~ijempravcu i sa drugim detaljima u The Eye in the Triangle4 (St. Paul:Llewellyn Publications, 1970).

Magika bez Suza je prepuna opisa neobi~nih stvari, ~udnihdoga|aja, neobi~nih ljudi i pri~a koje ~itanje ~ine fascinantnim. Velikideo materijala, na primer, o istoriji i o mogu}oj primeni Liber Legisa jetako izuzetan da zaslu‘uje ekstrapolaciju u obliku male knjige za sebe.

Postoji jedna pri~a kratko pomenuta u pismu 80 koju Crowleymora da je napisao godinama ranije, iako je rukopis bio izgubljen i janikada nisam video neku aluziju na to van ove knjige. Naslovljena#Svaka Predostro‘nost", sadr‘i sna‘an dramski udarac da dovoljnouzbudi nekog romanopisca da napravi kratku pri~u o tome. Druge pri~esu grozne i jezive prema stepenu, kao ona o ‘enskom siru koji ubija pa-cova pri kraju knjige, koje su grozne i gotovo neverovatne za ve}inu naskoji vodimo prozai~nije ‘ivote.

Anegdote koje se odnose na njegova razli~ita putovanja i iskustvapokazuju da je ovo jedinstveni materijal za ~itanje. Kona~no, njegoviopisi Magike i Yoge (po izgledu kontradiktorni pristupi samo-otkri}u),njihove sli~nosti i razlike, su me|u najlucidnijim i najprosvetljuju}im,ne ka‘em ni{ta o tome da su provokativni, prema onome {to sam ikadavideo svuda u svako vreme.

Ja ne mogu da pomognem samo ose}am da }e po~etnik u ovimstudijama isto kao i napredni student otkriti u ovim pismima pravi rud-nik va‘nih informacija i enciklopediju okultnog u~enja koja ne mo‘e dase na|e na drugom mestu. Iako naslov knjige mo‘e da bude zabavan,sadr‘aj je daleko od toga da bude takav. Crowley-eva reputacija kaopisca i u~itelja od najve}e va‘nosti mora da bude poja~ana ovim3 Ispovesti Aleister Crowley-a4 Oko u Trouglu

Magika bez suza

10

pismima, koja su tako jako preporu~ena svima onima koji tra‘eSvetlost.

Ima nekoliko veli~anstvenih bleskova dubine u ovoj knjizi kaokada Crowley istra‘uje neophodnost vo|enja dnevnika, li~ni zapis svihpreduzetih praksi. Veliki deo onoga {to mi znamo o njemu je zahvalju-ju}i ~injenici da je on vodio dnevnik za sve vreme svog ‘ivota. Ve}inaod ovih je netaknuta i sa~uvana, zahvaljuju}i savesnosti i brizi g. GeraldYorke-a, kome }e potomstvo biti mnogo zahvalno. Samo je nekolikoodeljaka izgubljeno zbog Crowley-evog konstantnog seljenja tamo-amo,i bezbri‘nosti onih oko njega.

Kako bilo, on nudi neke zna~ajne sugestije kada razmatra dnev-nik u vezi sa magijskom memorijom. On je daleko jasniji i provokativ-niji o ovom predmetu nego {to je bio ikada pre. Opet, ovi uvidi nisuograni~eni na jedno konkretno pismo ve} su razbacani kroz sva.

Zainteresovani student bi mogao da vodi nekoliko svezaka, svakaposve}ena nekom posebnom predmetu, takvom kao {to je magijskamemorija. Na ovaj na~in, on bi mogao da pripremi nekoliko veoma in-teresantnih svezaka o specifi~nim magijskim temama zasnovanim naovom naro~itom delu.

Neki recenzenti u ovoj zemlji za Ispovesti Aleister Crowley-a pri-kazali su ga kao Viktorijanskog hipika. Zato {to je on bio nekonven-cionalan u svom seksualnom ‘ivotu, slobodno eksperimentisao sadrogama i egzoti~no se odevao u to vreme, bio je opisan kao prototipsavremenog hipika. Tu se pojavljuje po prvi put neko opravdanje za ovuidentifikaciju - priprema ~oveka da ne istra‘uje tezu isuvi{e revnosno.Ali dublje kopanje i sli~no padaju potpuno odvojeno. Ima dovoljno po-dataka predstavljenih u ovom impresivnom kompletu pisama, odvojenood svega drugog {to ~ovek ima napisano u svom dugom knji‘evnom‘ivotu, da potpuno uni{ti svaku takvu mogu}nost. Boem i ekscentrik jemogao da bude - a hipik nikada! Mnogi mladi ljudi dana{njice okrenulisu se njegovom pisanju sa namerom da re{e neke od najozbiljnijih prob-lema na{eg vremena - konflikte koji ih najozbiljnije uzbu|uju i na{edru{tvo. U ovome, mislim da su pokazali duboku mudrost. Ali umnogim od njihovih otvorenih stavova i u pona{anju, izgleda da im ne-dostaje samo ~amac. Zato je potrebno da postanu dobro upoznati sau~enjima ovih pisama, da ih u~ine delom svoje sopstvene mentalne ispiritualne opreme. Oni mogu da na|u varijante odgovora i sugestijakoje, ako se slede, mogu da rezultuju u transformaciji njihovih ‘ivota ionih slede}ih generacija.

(1) Zbog aljkavosti i neurednosti Crowley nije imao apsolutnonikakve koristi. Na ekspedicijama jedne vrste ili druge on je uvek izgle-dao prljav i neuredan. Ina~e je bio gadljiv do odre|enog stepena i pono-san na to. Ne da je bio kompulzivan ili zastupnik potvr|ivanjadru{tvenih diktata ili svojevoljnih }udi teku}e mode - daleko od toga.

Aleister Crowley

11

On je bio ‘estoko protiv takvih konformisti~kih stavova, pravi pobun-jenik prema onome {to je sve drugo.

(2) Kao mnogi od dana{nje generacije on je upotrebljavao droge.On je eksperimentisao sa mnogim psihodeli~nim sredstvima - sa nekimkoja su totalno nepoznata na{im mladim ljudima danas. Zbog AllanBennett-ove astme, sa drogama se eksperimentisalo da se osetiolak{anje od bronhijalnih napada i te{kog disanja. Uzgredan i nepred-vi|eni efekat u po~etku bio je psihodeli~ni efekat, nenamerno iskustvomisti~nih stanja svesti. Ova su se desila, sklon sam da verujem, nesamo zbog farmakodinamizma droge ve} zato {to je Allan bio misti~kisklon, i zato {to je on ve} bio podvrgnut znatnom magijskom treningu uHermeti~kom Redu Zlatne Zore.

Svo znanje koje je Allan stekao o farmakologiji bilo je preneto nau~enika, Aleister Crowley-a, kada je do{ao pod starateljstvo Allana.Rezultat je bio slede}i, dugo pre nego {to je imao razvijenu astmu, on jesprovodio eksperimente sa raznovrsnim drogama da bi odredio da li bipomo}u njih vrata mogla da budu otvorena, ili dr‘ana otvorena, za vi{amisti~na stanja. Ali Crowley insistira da ove droge budu ostavljene namiru sve dok ti ne zna{ {ta ~ini{. Eksperimenat, da - ali oprezno. Opet iopet, na ovoj opreznosti se insistira odre|enim izrazima u desetinamarazli~itih spisa. U stvari, ja ‘elim da ova dela o drogama budu boljepoznata savremenoj sceni, jer ono {to je on rekao moglo bi da poslu‘ikao vodi~ u nepoznate i nemerljive oblasti uma i duha. Za reprint njego-vih eseja o ha{i{u sa o{troumnom analizom misti~nih stanja izrazimaBudisti~kih skanda, ~italac bi trebalo da konsultuje Roll Away theStone5 (St. Paul: Llewellyn Publications, 1968).

Neka od pisama u Magici bez Suza su naro~ito podesna za ovutemu, gde su ovi predmeti razgovora obra|eni jednostavno i neposrednoi inteligentno. Na primer, u pismu 78 koje je naslovljeno #OsetljiveTa~ke", on daje neke dragocene priloge za trijadu droga, seksa i religijekoje niko ne mo‘e da ostavi nepro~itane. Ima mnogo takvih aluzija. Jasam duboko impresioniran ovim karakteristi~nim pismom.

(3) On nije bio #dete cve}a" posve}eno miru po svaku cenu. Iakoodve} skrupulozan na svaki na~in, on je ipak bio sposoban za ritanje, dabije nekoga, ili da ga udari u nos. Nasilje, za njega, bilo je toliko deo‘ivota koliko i mir i spokoj. Savremeni pacifizam potpuno ga je odbi-jao. On je postavio kao pravilo ‘ivota da izla‘e sebe svim vrstama opas-nih situacija u kojima je nasilje bilo pre}utno podrazumevano i ukojima je u‘ivao. Pro~itaj #The Smoking Dog",6 poglavlje iz KnjigeLa‘i, navedeno u jednom od ovih pisama. Ono obja{njava njegovuta~ku gledi{ta silovito i jednostavno. Ljubav i Smrt su upore|ene sa dva

5 Stalno Kotrljaj Kamen6 #Pas koji pu{i"

Magika bez suza

12

lova~ka psa Boga koji gone ~oveka, koji mora kona~no da se okrene iupotrebi ih.

#Make love not war"7 sigurno bi dobilo njegovo odobrenje. Alizatim on mo‘e da insistira na promeni re~i #not" (#ne") i da je zamenisa #and" (#i"). Knjiga Zakona slu‘i kao njegov autoritet ovde, upravljasvakim njegovim stavom i moralnim pogledom. Ona daje veliki ugledljubavi - ljubavi pod voljom. Ali njeno tre}e i krajnje poglavlje nepoku{ava da ubla‘i udarce ~eki}a nasilja. #Neka sada najpre budeshva}eno da sam ja bog Rata i Osvete. O{tro }u s njima postupiti". Ovoje poruka Ra-Hoor-Khuit-a, tre}eg od bo‘anstava obuhva}enih u LiberLegisu, Nuit i Hadit su druga dva. #Odbacite milosr|e: neka su prokletisvi koji sa‘aljevaju! Ubijajte i mu~ite; ne {tedite; budite nad njima"!Mnoga pisma sadr‘e komentare i tuma~enja nekih zagonetnijih delovate knjige i tako postaju zlatni rudnik informacija.

Uskoro }e Liber Legis biti ponovo izdan od Llewellyn Publica-tions, zajedno sa Crowley-evim du‘im komentarom koji je godinamapisan, pod naslovom The Law Is for All. 8 Mislim da je to hitna potrebau ovo vreme. Ali ~ak i u ovim pismima od kojih se sastoji Magika bezSuza, ima finih bisera tuma~enja koji ne bi trebalo da budu neprime}eni.

(4) Kona~no, on je bio sposoban za ono {to su ve}ina sada{njihhipika nedostatak samodiscipline. îtav njegov ‘ivot je dinami~na pot-vrda ove ~injenice, {to pokazuje praksa meditacije i Magike - ~esto beznadzora. One su ga tako preobrazile da kada su se velika prosvetljenjadesila pri kraju prve dekade ovog veka, on je smislio Latinski motokoji, preveden, zna~i #U mom ‘ivotu ja sam pobedio Univerzum sna-gom Istine". âk i tada, on nije bio sasvim na~isto sa svojom samodis-ciplinom. Tokom II Svetskog Rata, kada je bio u SjedinjenimDr‘avama, on je nastavio, tvrdoglavo i postojano, spiritualne i magijskediscipline koje je savladao, sve kako je opisao u jo{ postoje}imdnevnicima.

Njegova osuda nedisciplinovane svetine, koja len~ari nauglovima ulica i na trgovima, dovoljna je da rasturi mogu}nost da se onopi{e kao Viktorijanski hipik. Naprotiv, savremenim ljudima, bilo da suto hipici ili ne, on je strahovito potreban i ono {to on ima da ponudi mo-glo bi da ih spasi.

Kraj njegovog pisma 45 je adekvatni podsetnik iza koga on stoji:#napredak - to zna~i Rad. Strpljiv, iscrpljuju}i, nezahvalan, ~esto zbun-juju}i Rad. Draga sestro, {ta bi ti htela sem rada! Radi slepo, ludo,zavedeno, to nije va‘no na kraju: Rad po sebi ima apsolutnu vrednost".Naravno rad na koji on upu}uje je spiritualni rad - meditacija, Yoga,Magika, u svim fazama i varijantama. Rad, a ne intelektualizacija. U7 #Vodi ljubav a ne rat"8 Zakon je za sve

Aleister Crowley

13

fusnoti za to isto pismo, on daje jasan rezime nekih od njegovih stavovai ranih iskustava {to se ti~e rada tako da njegov korespondent ne mo‘eda ode sa idejom da je on propovedao ono {to nije radio.

Njegova okultna biografija Hram Kralja Solomona, izdata u nas-tavcima u svih deset brojeva The Equinox-a, daje dovoljan dokaz nje-gove istrajnosti i vernosti {to se ti~e Velikog Dela.

Iznad svega, zapazi napomene na po~etku pisma 45. Ideje koje suizra‘ene zaista su u srcu njegovog sistema treninga i razvoja. Kritikakoju on upu}uje svom korespondentu nije ni pribli‘no tako o{tra kaoona za koju je poznato da upu}uje sebi.

Kroz ova pisma su bezbrojna upu}ivanja na The Equinox.Mla|em studentu danas, The Equinox mo‘e da prenese samo malo dokon poku{ava da kupi jedan ili vi{e njih. On }e na}i da je to gotovo ne-mogu}e. âk i ako uspe da prona|e neki od njih otkri}e da etiketapri~vr{}ena za njih nosi preteranu cenu. (ûo sam nedavno da je kom-plet od jedanaest knjiga prodat za $ 500.) Zbog ovog razloga, LlewellynPublications je ponovo izdao odabrane spise iz The Equinox-a, podnaslovom Gems from The Equinox,9 koji spadaju u opseg cena koji je uskladu sa d‘epnom knjigom ve}ine studenata.

Ali {ta su ove knjige? Izme|u 1909. i 1914.g., Aleister Crowleyje publikovao u Engleskoj veliki, lepo {tampani ~asopis. Spisak ured-nika na omotu nosi dve fraze: #The Aim of Religion"10 i #The Methodof Science".11 Ovaj ~asopis sadr‘i veliki izbor poezije, komada, kratkihpri~a i raznovrsnog okultnog materijala. Jedno izdanje se pojavljivalosvakih {est meseci, na Prole}nu i Jesenju Ravnodnevicu, tog peto-godi{njeg perioda. Deset ogromnih izdanja se pojavilo sve u svemu.

Nakon 1914.g. bio je prekid od pet godina, koji se poklapa sa ISvetskim Ratom, kada se Crowley nastanio u S.A.D. On ga je nazvaopetogodi{njim periodom }utanja, koji je bio kona~no prekinut pojavomjo{ jedne velike knjige ukori~ene u plavu tkaninu - nazvana kolokvijalnoPlava Ravnodnevica.12 Ni jedna druga nije publikovana; nije bilo vi{eraspolo‘ivog novca.

Studenti okultizma ove knjige smatraju pravim zlatnim rudnikomokultnog u~enja. Ve}ina koja ih je kupila manje je zainteresovana zaveliki knji‘evni izbor koji je ponu|en. Yoga i Magika su ono {to oveknjige predstavljaju, i u ovome se The Equinox istakao.

Jednostavno ne postoji ni{ta sli~no njima na drugom mestu. Uovim instrukcijama o okultnim majstorijama, Crowley je upotrebio jed-instvenu prozu, i rasvetlio izlo‘eni predmet elimini{u}i svakopraznoverje, mutni talog i fantaziju koja je dodata ovim temama. Ona

9 Biseri The Equinox-a10 #Cilj Religije"11 #Metod Nauke"12 The Blue Equinox

Magika bez suza

14

su remekdela instrukcije. Iz ovog razloga tih jedanaest knjiga TheEquinox-a su tako revnosno tra‘ene godinama.

U pismu 75, Crowley je napisao re~ dve o onome {to je nam-eravao da izvr{i u ovim knjigama. Ono {to on ima da ka‘e je tako in-teresantno da citiram slede}e iz tog pisma.

Moj specijalni posao je bio da sa~uvam Svetu Tradiciju, tako danova Renesansa mo‘e u prikladnom dobu da upali skrivenu Svetlost. Jasam prema tome napravio Najbolje od Drevne Mudrosti, i publikovaoto u {to je mogu}e trajnijem obliku. Ovo sam u~inio u The Equinox-u.Mo‘da je trebalo da budem strogo klasi~an, i dam pristup samo sle-de}em materijalu #Publikacije u Klasi A", #A-B", #B", i #D". Ali imaosam ideju koja bi mogla da bude dobar plan da se dodaju sve vrstedrugog materijala, tako da bi ljudi koji nisu na neki na~in zainteresovaniza pravi Rad mogli da sa~uvaju svoje kopije.... #Oni" [Tajni Vo|eReda]... su se slo‘ili o merama koje su sra~unate da se osigura opstanakMudrosti koja je vredna da se sa~uva do vremena, mo‘da tri stotina ili{est stotina godina kasnije, kada nova struja treba da o‘ivi razbijenumisao ~ove~anstva. The Equinox, jednom re~ju, treba da bude vrsta Ro-zetskog Kamena.13

Pojavljuje se da je on priznao da je trebalo da izda samo osnovneyoga i magijske instrukcije poznate kao Slu‘bene Instrukcije Reda da bise sa~uvala #Sveta Tradicija". Sada su te originalne zbirke TheEquinox-a van cirkulacije - samo je hiljadu zbirki {tampano - izgleda daje neophodno da se ponovo izda fundamentalni materijal koji je onimao na umu na po~etku - slu‘bene instrukcije. Zato se Biseri TheEquinox-a sastoje samo od ovih. Ako je to bila ‘elja tako-zvanih TajnihVo|a Reda da se sa~uva prakti~na Mudrost skrivenih Svetili{ta odneda}a rata, prirodnih kataklizmi i oskudice - sve {to sada izgleda jasnona pu~ini - ja se nadam da }e izla‘enje Bisera The Equinox-a pomo}i uispunjenju originalne namere, oslobo|ene od dodataka #svih vrstadrugog materijala". Jer, ovako oslobo|ena, ova zbirka reprinta Slu‘be-nih Publikacija A? ?A? ?sada se podudara sa onim {to se pojavljuje daje bila Crowley-eva originalna namera onako kako je izra‘ena u Magicibez Suza.

Magika bez Suza je zahtevala da bude u~injeno bri‘ljivo kre-sanje. Bio sam veoma oprezan i promi{ljen u izdavanju, samo zato {to

13 Rosetta stone Rozetski kamen. Crna bazaltna plo~a sa tri paralelna napisasa Egipatskim demotskim i hijeratskim simbolima i na Gr~kom, na|ena 1799.g.blizu Rozete (Rosetta), Egipat, i va‘na je zato {to je dala klju~ [ampolionu (Cham-pollion) za de{ifrovanje Egipatskih hijeroglifa; sada se nalazi u Britanskom Muzeju.

demotsko pismo - staroegipatsko narodno pismo.hijeratsko pismo - pismo staroegipatskih sve{tenika.

Aleister Crowley

15

sam potpuno svestan fanati~nog stava nekih Crowley-evih u~enika.Svaka re~ koju je on napisao mora da je obdarena sa nekom bo‘anskomosobinom i ne sme da bude neovla{}eno menjana - tako ide njihovoverovanje. Ono je potpuno iracionalno. Sam Crowley bi prvi priznaoovo, iako je on ~esto priznavao da je bio potpuno nesposoban zaizdavanje svog sopstvenog materijala. Jedina stvar koja je ikada iza{laiz njegovog pera za koju je zahtevao da ne sme nikada da budeure|ivana bila je grupa odabranih spisa nazvana Svetim Knjigama, iiznad svega, Knjiga Zakona. #Ne menjaj ~ak ni oblik slova...."

Ono {to sam izbrisao je uglavnom lutanje ili izjave koje se nepre-kidno ponavljaju, nekoliko navoda od Robert Browninga - {to se ni ukom slu~aju ne kosi sa zna~enjem nekog posebnog pasusa. Ovo je za-tim glavno pravilo koje je primenjeno sve vreme tokom hirur{ke inter-vencije primenjene na tekst ovih pisama. Ni{ta nije promenjeno {to bimoglo da promeni njegov slobodni tok ideja ili pravo zna~enje komu-nikacije. Tako je obim knjige smanjen, ali je promi{ljeno sa‘et, tako jestvoren lak{im za ~itanje. Bilo je nekoliko pisama tako kompletno i~vrsto napisanih da nikakvo ure|ivanje nije bilo potrebno.

Zalutali deli}i otkrivaju}eg uvida bez paralele na drugom mestusijaju tu i tamo. Na primer, on je gotovo najbolji u pismu 20 o zna~ajuLamena i Talismana i Pentakla. Njegova jasno}a ovde je vrednapore|enja sa nekim ranijim obja{njenjima, primetno izvrstan Deo IIKnjige 4 ili u Magici u Teoriji i Praksi. Stalno se pojavljuje da nikakvopravo pore|enje ne mo‘e da bude napravljeno, ipak u ovim pismimapostoje zrelost i jasno}a koje se ne nalaze ni u jednoj od pomenutihknjiga.

Opet, kada razmatra Bogove i An|ele, on je tako direktan i pravoda ka‘em sasvim impresivan. On ne poku{ava da bude licemeran, ko-ristoljubiv ili nalik guruu, ve} se bavi te{ko razumljivim problemimalagano, bez da se pla{i da pokatkad ka‘e #ne znam". Impresionira nje-govo po{tenje i iskrenost. Ne postoji drugi pisac o ovom predmetudanas koji bi bio ve}i od njega.

Jo{ jedna stvar dodirnuta u ovim pismima je pojava koja jerasprostranjena danas. Grupe mladih ljudi su se otele glavnoj strujidru{tva ili tako-zvanom establi{mentu, da formiraju male komune zakoje se nadaju da }e biti bez bolesti koje, kako oni vide, napadajudru{tvo. Oni ne ‘ele ni{ta od toga. Oni imaju velike ideale, veruju da jemogu}e da formiraju utopije jedne vrste ili druge gde korupcija,licemerstvo i prevara ne}e mo}i da cvetaju. Ima na stotine takvihkomuna {irom zemlje - sve tragaju za utopijom.

#Ja nemam nikakvo strpljenje za trgovce Utopijom", napisao jeCrowley.

Magika bez suza

16

Biologija nam jednostavno govori da je sre}no zadovoljena zajed-nica, svako sa svojim sopstvenim (~esto visoko specijalizovanim)poslom, niko u oskudici, niko u opasnosti, neminovno u zastoju. Ter-miti i drugi mravi, p~ele, dabrovi; ovi i mnogi drugi imaju proizvedenesavr{ene sisteme. [ta je prva karakteristika? Glupost. #Gde nema vizije,ljudi }e patiti". [ta Borac Termit da radi, nakon izgradnje svog doma?Ni jedna od ovih zajednica uop{te ne poseduje neko pomo}no sredstvoprotiv neke nepredvi|ene nepovoljne promene okolnosti.... Niti neko odnjih pokazuje neko postignu}e; imaju do kraja svog biolo{kog dosega daostanu ostavljeni, bez cilja, ideje, poku{aja.

Ako su utopijska zajednica i ideal neupotrebljivi, {ta su ondauslovi napretka? #Broj Jedan je o~igledno Neregularnost, Ekscen-tri~nost, Nered, Revolucionarni Duh, Eksperiment".

Ovo su o~igledno karakteristike samog Crowley-a kao osobe, iprema tome bi trebalo da o~ekujemo od njega da ih projektuje kao pre-duslove napretka.

Njegov opis tako-zvanog #ludog" avanturiste koji uklju~uje ovekarakteristike, ili svetog ~oveka, treba isto tako da bude pro~itan u vezisa onim duga~kim odeljkom Knjige Thotha koji opisuje veoma op{irnonekoliko tuma~enja Tarot karte #Luda". To mo‘e da pomogne i nekorazumevanje kako je on kona~no do{ao do shvatanja sebe. U nekolikoprilika je opisao ovaj zadatak, ne samo u ovoj fascinantnoj knjizi pis-ama, i u knjizi o Tarotu, ve} i u svojoj ranijoj knjizi Magika u Teoriji iPraksi. To je daleko od lakog za obi~nu individuu, ograni~enu uobi~a-jenim pravilima dru{tvenog pona{anja i konvencionalnim okvirima od-nosa, koja ima maglovitu ideju o onome {ta pokre}e ili motivi{eposve}enika ~ije je prosvetljenje nametnulo potpuno novu ta~ku gledi{tao svetu i ‘ivotu uop{te. îtavo pismo 79 o #Napretku" trebalo bi dabude pro~itano u vezi sa ovim.

Tako|e je interesantno da se uporede neke neobi~ne istorijske~injenice navedene u pismu 48 i drugima koje se odnose na Adolfa Hit-lera, Soror I.W.E., i Knjigu Zakona, sa nekim izmi{ljenim pri~ama iispredenim fantazijama u relativno novijoj knjizi koja je naslovljenaThe Dawn of Magic14 (neka izdanja su naslovljena The Morning of theMagicians - Jutro Magi~ara) od Louis Pauwels-a i Jacques Bergier-a.Moram da priznam da su neki od materijala u toj knjizi o Hitlerovimciljevima i pona{anju interesantni ~ak i ako su gotovo neverovatni. Alineki od materijala koji se odnose na istoriju Zlatne Zore su tako dalekovan, tako istorijski neta~ni, da stvaraju sumnju u istinitost drugih idejasa kojima ~ovek mo‘e da bude manje prisan. Tako pobu|uje sumnju uvrednost onoga {to autori izjavljuju na Hitlerovu temu, i nekolikodrugih.14 Osvit Magije

Aleister Crowley

17

Ipak, neke od aluzija u Magici bez Suza na Hitlera i SororI.W.E.-ine budalaste poku{aje da navede Hitlera da usvoji Liber Legiskao svoj li~ni zakonik da ga nametne Nema~koj a zatim ~ove~anstvu sudovoljne da se napravi jedna pauza.

Na kraju, treba da dodam da je Predgovor za ovu knjigu napisaoKarl Germer. On je bio Crowley-ev predstavnik u Americi i njegovnaslednik kao Spoljni Vo|a Ordo Templi Orientis-a. Predgovor de-limi~no opisuje kako je nastala ova zbirka pisama. Aleister Crowley jenapisao Uvod, koji se sastoji od nekoliko pripremnih pisama koja utiruput za ostala. Ja sam napisao Predgovor da istaknem neke izvanrednesadr‘aje knjige koji ne bi trebalo da budu ne prime}eni.

Da li je neka knjiga imala tako mnogo glasnika kao ova? Ja senadam da oni ne}e zbuniti ~itaoca, ve} da }e svi na neki na~in doprinetinjegovom daljem i dubljem razumevanju.

Israel Regardie6. Jun 1970.g.Studio City, California

Magika bez suza

18

Uvod

Pismo A19. Mart 1943.g.

Cara Soror,15

Do what thou wilt shall be the whole of the Law.16

Bio sam veoma radostan kada sam zaklju~io iz razgovora sa to-bom ju~e popodne da ima{ ozbiljnu nameru da po~ne{ Veliki Rad upravom duhu. Tvoj kriticizam prethodnog iskustva u toku tvojih avan-tura pojavio se kao retko razuman i opravdan. Kao {to sam obe}aopi{em ovo pismo da pokrijem nekoliko prakti~nih stvari za koje nismoimali vremena prilikom razmatranja i za koje u svakom slu~aju mislimda je bolje da se prorade putem korespondencije.

1. Od najve}e va‘nosti je da shvati{ moj li~ni polo‘aj. Zaista nijepogre{no da me smatra{ u~iteljem, ali to je sigurno sklono obmani;kolega student, ili, ako vi{e voli{, kolega sapatnik, izgleda prikladnijadefinicija.

Vrhunac mog ‘ivota je bio ono {to je poznato kao Kairski Radkoji je opisan do najsitnijeg detalja u Ravnodnevici Bogova. U to vremenajve}i deo Knjige Zakona bio je potpuno nerazumljiv za mene, a dobardeo nje - naro~ito tre}e poglavlje - krajnje antipati~an. Ja sam se borioprotiv ove knjige godinama; ali ona se pokazala neodoljivom.

Mislim da se ne hvalim nepo{teno kada ka‘em da su moja li~naistra‘ivanja od najve}e vrednosti i va‘nosti za studiju predmeta Magikei Misticizma uop{te, naro~ito moja integracija razli~itih sistema mislisveta, zna~ajna identifikacija sistema Yi King-a sa sistemom Kabale.Ali ja te uveravam da ~itavi moj ‘ivotni rad, ~ak i da je bio umno‘en sahiljadu slojeva, ne bi bio vredan ni desetog dela vrednosti jednog jedi-nog stiha Knjige Zakona.

Mislim da bi trebalo da ima{ kopiju Ravnodnevice Bogova i dastalno studira{ Knjigu Zakona. Vrednost koju moj sopstveni rad ima zatebe ne bi trebalo da bude ni{ta vi{e sem pomo}i u tuma~enju oveknjige.

2. Mo‘e biti da }e{ kasnije ‘eleti kopiju Osam Predavanja o Yogitako da ostavljam kopiju na stranu za tebe za slu~aj ako bi ti po‘elela to.

3. [to se ti~e O.T.O.-a, verujem da mogu da na|em za tebe ku-canu kopiju svih slu‘benih dokumenata. Prema tome, ja }u ti dopustitida ih pro~ita{, i ti mo‘e{ da se odlu~i{ da li ‘eli{ da se pove‘e{ saTre}im Stepenom Reda. Ja }u dosledno, u slu~aju tvoje odluke da sepove‘e{, i}i sa tobom kroz rukopis Rituala i objasniti smisao ~itavestvari; komuniciranje, uz to, sa pravom tajnom i zna~ajnim znanjemkoje obi~na Masonerija ne poseduje.15 Draga Sestro16 îni {to ti je volja neka bude celina od Zakona.

Aleister Crowley

19

4. Horoskop; ja ne volim da izra|ujem ove uop{te, ali to je deosporazuma sa Velikim Rizni~arem O.T.O.-a da bi ja trebalo da ihpreuzmem u va‘nim slu~ajevima, ako se nametnu. Ali ja vi{e volim danapravim sliku za sebe zbog budu}eg odnosa, u slu~aju da neki zna~a-jan doga|aj ~ini konsultaciju po‘eljnom.

Sada postoji jo{ jedna stvarno va‘na stvar. Jedina stvar poredKnjige Zakona koja je u prvom redu bitke. Kao {to sam ti rekao ju~e,prvo {to je bitno je posve}enje ~itavog ~oveka i svega {to ima VelikomDelu, bez rezerve neke vrste. Ovo mora da se ima stalno na umu; na~inda se ovo ~ini je da se praktikuje Liber Resh vel Helios, sub figura CC,strane 425-426 - Magike. Postoji jo{ jedna verzija ovih Obo‘avanja,neznatno op{irnija; ali ova u tekstu su sasvim u redu. Va‘na stvar je dase ne zaborave. Ja }u ti pokazati znakove i gestove koji idu sa re~ima.

Tako|e je po‘eljno pre po~etka glavnog obeda da se pro|e krozslede}i dijalog: Kucaj 3-5-3; reci, #îni {to ti je volja neka bude celinaod Zakona". Osoba na drugom kraju stola odgovara: #[ta je tvojaVolja"? Ti #Moja Volja je da jedem i pijem". Ona: #U kom cilju"? Ti#Da moje telo mo‘e da bude osna‘eno time". Ona: #U kom cilju"? Ti:#Da mogu da izvr{im Veliko Delo". Ona: #Ljubav je zakon, ljubav podvoljom". Ti, sa jednim udarcem: #Po~nimo". Kada si sama napravimonolog od toga: tako, Kucaj 3-5-3. îni {to, itd. Moja Volja je da,itd., da moje telo, itd., da ja mogu, itd., Ljubav je, itd. Udarac; i po~nida jede{.17

Nemogu}e je preuveli~ati va‘nost izvo|enja ovih malih cere-monija redovno, i postaju toliko ta~ne koliko je mogu}e s obzirom navreme. Ti ne sme{ da obra}a{ pa‘nju na zaustavljanje u sredini krcatogkolskog puta ili ne kolskog - i govori{ Obo‘avanja; i ti ne sme{ daobra}a{ pa‘nju na omalova‘avanje tvog gosta - ili tvog doma}ina - akose on ili ona poka‘u neuki da podele dijalog. To je mo‘da zato {to suove stvari tako tri~ave i trivijalne na izgled iako daju tako izvesnuobuku. One te u~e koncentraciji, opreznosti, moralnoj i dru{tvenoj hra-brosti, i mno{tvu drugih vrlina.

Za savr{enu damu, moram da imam poslasticu na kraju. Apso-lutno je bitno da po~ne{ magijski dnevnik, i da ga vodi{ svakodnevno.Po~ni sa opisom svog ‘ivota, vrativ{i se unazad ~ak pre tvog ro|enja dopradedova. U skladu sa praksom koju ti mo‘da izabere{ da prihvati{pre|a{nje, dato u Liber Thisharb-u sub figura CMXIII, paragrafi 27-38,17 It is also desirable before beginning a formal meal to go through the follow-ing dialogue: Knock 3-5-3; say, #Do what thou wilt shall be the whole of the Law."The person at the other end of the table replies: #What is thy Will?" You: #It is myWill to eat and drink." He: #To what end?" You: #That my body may be fortifiedthereby." He: #To what end?" You: #That I may accomplish the Great Work." He:#Love is the law, love under will." You, with a single knock: #Fall to." When alonemake a monologue of it: thus, Knock 3-5-3. Do what, etc. It is my Will to, etc., thatmy body, etc., that I may, etc., Love is, etc. Knock; and begin to eat.

Magika bez suza

20

Magici, strane 420-422, mora{ da na|e{ odgovor na pitanje: #Kako samdo{la na ovo mesto u ovo vreme, anga‘ovana na ovom osobenomradu"? Kao {to }e{ videti iz knjige, ovo }e te pokrenuti da otkrije{ ko siti stvarno, i eventualno dovesti te do toga da stekne{ se}anje na pre-thodne inkarnacije.

Po{to ti je te{ko da dolazi{ u Grad izuzev u retkim i nepravilnimintervalima, mogu da predlo‘im plan koji se prethodno pokazao veomakorisnim, a to je nedeljno pismo. Eliphas Levi je u~inio ovo sa BaronSpedalieri-em, i korespondencija je jedno od najinteresantnijih njegovihdela. Ti postavlja{ pitanja na koja ‘eli{ odgovor, a ja odgovaram na njihnajbolje {to mogu. Ja, naravno, dodajem spontane primedbe koje moguda budu izvu~ene iz mojih posmatranja tvog napretka i pa‘ljivog ~itanjatvog magijskog dnevnika. Ovaj, naravno, treba da bude napisan samona jednoj strani papira, tako da je suprotna strana slobodna za komen-tare, i raspored treba da bude napravljen jer on treba da bude pregledanu pravilnim intervalima.

Love is the law, love under will.18

Bratski,666

Pismo B20. April 1943.g.

Cara Soror, Do what thou wilt shall be the whole of the Law.

Veoma sam radostan {to imam tvoje pismo, i veoma sam‘alostan {to ~ujem da si ve} u nevolji. O odlaganju, ipak, mislim da bitrebalo da ti ka‘em da je izvorno pravilo Reda A? A? bilo da onajkoji uvodi pro~ita kratku lekciju kandidatu, zatim ga ostavi nasamo~etvrt sata, i po povratku dobija #da" ili #ne". Ako je postojala nekaneodlu~nost oko toga kandidat je bio isklju~en za ‘ivota.

Razlog za labavljenje pravila bio je taj {to se misli da je bolje dase pomogne ljudima u ranim stadijumima rada, ~ak i ako nije bilo nadeda }e oni ispasti prvo-klasni. Ali ja bi trebao kao i ti da realizujem topre ili kasnije, bilo u ovoj inkarnaciji ili drugoj, da te podstaknem dapoka‘e{ savr{enu hrabrost uprkos ne~emu potpuno nepoznatom, i snagubrze i neopozive odluke bez obzira po koju cenu.

Mislim da je potpuno pogre{no da dopusti{ sebi da bude{zabrinuta zbog #psiholo{kih, moralnih i umetni~kih problema". Nije do-bro da po~ne{ ne{to ma kakve vrste ako ne mo‘e{ da vidi{ jasno u jed-nostavnosti istine. Svo ovo mrmljanje i kolebanje zbog raznih stvari jemoralni otrov. Kakva je korist od toga {to si ‘ena ako nema{ intuiciju,instinkt koji ti omogu}uje da razlikuje{ pravo i la‘no?

18 Ljubav je zakon, ljubav pod voljom.

Aleister Crowley

21

Tvoje stanje duha nagove{tava mi da ti mora da si bila, upro{losti, pod uticajem ljudi koji su uvek pri~ali o stvarima, a nikadanisu radili neki pravi rad. Oni su raspravljali sve vrste nepoznatihfilosofskih stvari; to je sve veoma dobro, ali kada uspe{ u analizi svojihreakcija shvati}e{ da je sav ovaj razgovor upravo opravdanje zbog ne~injenja nekog ozbiljnog rada.

Ja sam uveren u ovu procenu zbog tvog kazivanja: #Ne znam dali ‘elim da u|em u veliki sukob. Potreban mi je mir". Na sre}u spasilasi se dodavanjem: #Pravi mir, to je ‘ivot a ne stagnacija". îtavi ‘ivot jesukob. Svaki dah koji izvla~i{ predstavlja pobedu u borbi ~itavog Uni-verzuma. Ti ne mo‘e{ da ima{ mir bez savr{enog vladanja okolnostima;i ja mislim da je to ono {to podrazumeva{ kao #‘ivot, a ne stagnacija".

Ali je od prvorazrednog zna~aja za tebe da donese{ odluku dautisne{ u ovo more uskovitlanih misli akt volje; mora{ da ka‘e{: #Mirtreba da bude tih".19 Trenutak kada shvati{ {ta su ove misli, alatke nepri-jatelja, koje je on prona{ao sa idejom da te spre~i da preduzme{ VelikiRad - trenutak kada odbaci{ sva takva razmatranja ~vrsto i odlu~no, ika‘e{: #[ta moram da radim"? i otkrije{ to, kada prione{ na posao dauradi{ to, ne dopu{taju}i prekid, na}i }e{ onaj ‘ivi mir koji ({to izgledada vidi{) je dinami~no a ne stati~no stanje. (Ima mnogo o ovoj stvari uMalim esejima o istini, i isto tako u Viziji i Glasu.)

Tvoj dodatak pismu me je nasmejao. On nije ba{ dobra reklamaza vrstu ljudi sa kojima si bila povezana u pro{losti. Moj stav je veomajednostavan. Ja sam poslu{ao zapovest da #kupim savr{eno crnu kok-o{ku, bez cenkanja". Potro{io sam preko 100 000 funti mog nasle|enognovca za ovaj rad; i da imam hiljadu puta taj iznos danas bi sav oti{ao uistom pravcu. To je samo kada je ~ovek izgra|en na ovaj na~in, da stojisasvim daleko od svake obzirnosti na dva penija vi{e ili ~etiri penijamanje, jer ~ovek dobija savr{enu slobodu na ovom Nivou Diskova.

Svi ozbiljni Redovi sveta, ili gotovo svi, po~inju insistiranjem daaspirant treba da prihvati zavet siroma{tva; Budisti~ki Bhikku, naprimer, mo‘e da poseduje samo devet predmeta - svoje tri odore, pros-ja~ku zdelu, lepezu, ~etkicu za zube, i tako dalje. Hindu i Muhamedan-ski Redovi imaju sli~na pravila; i tako rade svi zna~ajni Redovi monahau Hri{}anstvu.

Na{ Red je jedini izuzetak od va‘nosti; a razlog za ovo je da jemnogo te‘e da se zadr‘i ne~ija ~isto}a ako ~ovek ‘ivi u svetu nego akose jednostavno isklju~i iz njega. Daleko je lak{e da se postignu tehni~kapostignu}a ako je ~ovek nesputan nekim takvim uslovima. Ova praviladeluju kao ograni~enja za ne~iju upotrebljivost za pomaganje svetu.Ovo su u‘asne opasnosti, najgore opasnosti od svih, povezane sa pot-punim povla~enjem. Po mojoj li~noj proceni, {ta vi{e, mislim da je na{ideal o prirodnom ‘ivotu mnogo zdraviji.19 Still waters run deep. Tiha voda breg roni.

Magika bez suza

22

Kada prona|e{ ne{to malo o tvojim pro{lim inkarnacijama bi}e{u stanju da razume{ ovo veoma jasno i jednostavno.

Love is the law, love under will.Bratski,

666

Pismo C30. April 1943.g.

Cara Soror,Do what thou wilt shall be the whole of the Law.

Hvala ti za tvoje duga~ko pismo bez datuma, koje sam dobio predva dana. @ao mi je da se jo{ uvek ose}a{ iscrpljena. Ja tako|e nisamsasvim dobro, nalazim da je ovo vreme veoma te{ko. Odgovori}u natvoja razli~ita pitanja najbolje {to mogu.

Ja sam sredio da ti se po{alju slu‘beni papiri u vezi sa O.T.O.-mali ideja da bi ti trebalo prvo da sretne{ druge ~lanove je potpuno nemo-gu}a. âk i posle primanja za ~lana, ti ne bi srela nikoga sem ako nijeneophodno za tebe da radi{ u saradnji sa njima. Pla{im se da ti jo{ uvekima{ ideju da je Veliki Rad ~ajanka. Kontakt sa drugim studentimasamo zna~i da ti kritikuje{ njihove {e{ire, a zatim njihov moral; a ja nenameravam da ohrabrujem ovo. Tvoj rad nije rad nekoga drugog; aneusmereno brbljanje je najgori otrovni elemenat u ljudskom dru{tvu.

Kada govori{ o #stvarnom zapisu" o #Bi}u nazvanom Isus Hrist",ja ne znam {ta ti misli{. Nisam obave{ten o postojanju nekog takvogzapisa. Poznajem mnoge velike legende koje su uglavnom pozajmljeneod prethodnih legendi sli~nog karaktera.

Za tebe bi bilo bolje da nabavi{ kopiju Ravnodnevice Bogova i daje studira{. Veliko Delo je spajanje suprotnosti. To mo‘e da zna~i spa-janje du{e sa Bogom, mikrokozma sa makrokozmom, ‘enskog samu{kim, ega sa ne-egom - ili {ta sve ne.

Sa #ljubavlju pod voljom" ~ovek ukazuje na ~injenicu da je me-tod u svakom slu~aju ljubav, kojom se podrazumeva spajanje suprot-nosti kao {to je gore pomenuto, takvih kao {to su vodonik i hlor,natrijum i kiseonik, i tako dalje. Svaka reakcija, svaka pojava, je pojava#ljubavi", {to }e{ razumeti kada do|e do toga da ti objasnim zna~enjere~i #su{tina-doga|aja". Ali ljubav treba da bude #pod voljom" da bibila valjano usmerena. Ti mora{ da prona|e{ tvoju Pravu Volju, i u~ini{sve svoje akcije podre|enim jednoj velikoj svrsi.

Ra Hoor je Bog Sunca; Tahuti je Egipatski Merkur; Khephra jeSunce u pono}.

O tvojim problemima: ono {to ja moram da uradim je dapoku{am da te nau~im da misli{ jasno. Ti }e{ biti ogromno stimulisanaimaju}i skinute sve beskorisne ukrase s tvog aparata za razmi{ljanje. Naprimer, ja ne mislim da ti poznaje{ prve principe logike. Ti o~igledno

Aleister Crowley

23

prihvata{ manje vi{e Hri{}anski stav, ali u isto vreme voli{ veomamnogo ideju o Karmi. Ti ne mo‘e{ da ima{ oboje.

Pitanje novca se ne pojavljuje. Ovo staro i veoma dobro pravilo(kog sam se uvek dr‘ao) bilo je stvarno primenljivo u vreme kada supostojale stvarne tajne. Ali ja sam publikovao otvoreno sve tajne. Sve{to mogu da u~inim je da te obu~im na savr{eno egzoteri~an na~in.Moja sugestija o nedeljnom pismu bila je sa namerom da isklju~i ovopitanje, da bi ti dobila punu komercijalnu vrednost za sve {to je pla}eno.

Na tvoja pitanja o Duhu Sunca, i tako dalje, treba da bude odgo-voreno iz iskustva. Intelektualno zadovoljenje je bezvredno. Ja moramda te dovedem u stanje uma koje je potpuno superiorno u pore|enju samehanizmom normalnog uma.

Dobar deo tvog pisma je ne{to te‘i za odgovor. Izgleda da uvek‘eli{ da po~ne{ da radi{ ne{to naopako. Da li ne shvata{ da, ako bi japoku{ao da te navedem da ~ini{ ne{to ili drugo, trebalo bi jednostavnoda ti vratim vrstu odgovora za koju mislim da bi te zadovoljila, i us-re}im te? A ovo bi bilo veoma lako uraditi zato {to ti nema{ jasne idejeni o ~emu. Za jednu stvar, ti nastavlja{ da upotrebljava{ izraze o ~ijemzna~enju mi jo{ nismo u saglasnosti. Kada govori{ o #Hri{}anskomputu", da li veruje{ u zastupni~ko ispa{tanje i u ve~no prokletstvo - iline veruje{? Veliki deo konfuzije koji se pojavljuje u svim ovim pitan-jima, i narasta stalno sve gori i gori {to vi{e kolege studenti govore onjemu - slep vodi slepog - je zato {to oni nemaju ideju o nu‘nostidefinisanja njihovih izraza.

Zatim opet, ti mi postavlja{ pitanja kao #[ta je ~istota"? na kojamo‘e da se odgovori na tuce razli~itih na~ina; i ti mora{ da shvati{ {tase podrazumeva pod #univerzumom predavanja". Ako me pita{ - #Da lije ovaj uzorak hlorida zlata ~ist uzorak"? Ja mogu da ti odgovorim. Timora{ da shvati{ vrednost preciznosti u govoru. Ja bih mogao da pro-du‘im da lutam o ~istoti i o nesebi~nosti godinama i niko ne bi bio nimalo bolji.

P.S. - ili radije, nisam ‘eleo da diktiram ovaj deli}. Tvoje ideje oO.T.O.-u me podse}aju na neke ‘enske ideje o kupovini. Ti ‘eli{ da ne-hatno postupi{ sa robnom zalihom i zatim izlazi{ sa ponosnim radosnimosmehom: NE. Da li ti stvarno misli{ da bi ja trebao da skupim radismotre sve najistaknutije ljude u ‘ivotu zbog tvoje inspekcije i ocene?

Klauzula za primanje u na{u Konstituciju je privilegija: pristanakza simpati~no telo. Ako nisi Mason, ili Ko-Mason, ne bi morala dabude{ predlo‘ena i podr‘ana, a zatim saslu{ana od svirepih Inkvizitora, izatim - verovatno - ba~ena na gomilu |ubreta. Dobro, ne, to nije takolo{e kao to; ali mi sigurno ne ‘elimo nikoga ko izvoljeva da prione. Dali bi ti sama u~inila to, ako bi bila u Odboru Kluba? O.T.O. je ozbiljnotelo, anga‘ovano na radu Kosmi~kog cilja. Trebalo bi da sebi postavi{pitanje: {ta ja mogu da doprinesem?

Magika bez suza

24

Tajne: Postoji jedan izuzetak od onoga {to sam rekao o publik-ovanju svega: to je, krajnja tajna O.T.O.-a. Ova je stvarno isuvi{eopasna da se obelodani; ali je obezbe|ena jer ti ne bi mogla da jeupotrebi{ ~ak i ako bi je znala, osim ako nisi napredni Adept; a tebi nebi bilo dopu{teno da ide{ tako daleko ako mi ne bi bili zadovoljeni da siti iskreno posve}ena Velikom Delu. (Vidi Jedna Zvezda na Vidiku.)Zaista, Crna Bra}a bi mogla da je upotrebe; ali oni bi samo uni{tilisebe.


666

Pismo D8. Jun 1943.g.


Hvala za tvoje pismo. Nisam mogao da na|em O.T.O. kucanukopiju - a onda mi je sinulo da bi bilo korisno da sa~ekam tvoje reak-cije. Da sam o~ekivao neke verovatno va‘ne papire po{tom, postao bihnespokojan posle 24 sata ka{njenja (u najboljem slu~aju) i po~eo raspiti-vanje. Kako bilo, ne mogu da ih na|em u ovom trenutku; ali g. Bryantje rekao da }e ti pozajmiti svoju Plavu Ravnodnevicu; stranice 195-270daju ono {to ti je potrebno.

Ali prava stvar tvog primanja za ~lana je da me sa~uva od togada nisam stalno u mom odbrambenom stavu da ne bi pomenuo ne{to za{ta sam se zakleo da ne otkrivam. Kao u svakom ozbiljnom dru{tvu,~lanovi su zavetovani da ne otkriju ono {to su mogli da nau~e, koga suupoznali; to je tako, ~ak i u Ko-Masoneriji: zar nije: ali mogu da sepomenu imena ~lanova koji su umrli. (Vidi Liber LII, paragraf 2.) Budisre}na tada: pokojni X... Y... je bio jedan od nas. Ja se nadam da }e on iRudolph Steiner (me|u njima) zadovoljiti tvoje sumnje.

A? A? ?je totalno druga~iji. Jedna Zvezda na Vidiku govori tisve {to treba da zna{. (Mo‘da su neka od ovih pravila te{ko shvatljiva:li~no, ja ne mogu nikada da razumem ~itavu ovu Od-Zakona stvar.Prema tome ti mora{ da me pita{ {ta, i za{to, i tako dalje.)

Postoji stvarno jedna stvar za tvoju odluku. #Po njihovim plodo-vima prepozna}e{ ih". Ti treba da pro~ita{ Liber LXV i Liber VII; kojiti pokazuju do kakvih stanja mo‘e{ da do|e{ pomo}u ovog u~enja. Sadapro~itaj Majstor Hrama (Plava Ravnodnevica, strane 127-170) za opisranih stadijuma treninga, i njihove rezultate. (Naravno, tvoj put ne mo‘eda se podudari sa, ili ~ak da li~i, njegovim putem.)

Ali shvati da #ako slep vodi slepog, obojica }e pasti u jarak".Ako si videla jedan odsto od zla koje si morala da vidi{, ti }e{ sesmrznuti do sr‘i svojih kostiju na samu ideju vi|enja drugog ~lana kroz

Aleister Crowley

25

teleskop! Dobro, ja upotrebljavam sliku hiperbole, {to priznajem; ali tostvarno ne}e u~initi da se ima tuce kuvara za ~orbu! Ako radi{ samnom, ne}e{ imati vremena za gubljenje sa drugim ljudima.

Pla{im se da je tvoje #Hri{}anstvo" sli~no onom ve}ine drugihljudi. Ti odabire{ jednu ili dve slike od kojih su Aleksandrinci zgotovili#Isusa" (isuvi{e mnogo kuvara opet, preterano!) a zanemaruje{ druge.Cionista Hrist od Mateja ne mo‘e da ima vrednost za tebe; niti mo‘eAzijatski #Umiru}i-Bog" - napabir~en od Melcarta, Mithrasa, Adonisa,Bacchusa, Osirisa, Attisa, Krishnae, i drugih - koji zadovoljavaju natpri-rodne i obredne elemente pri~e.

Ispravno pita{: #[ta ja mogu da doprinesem"? Odgovor: JednuKnjigu. Ovo je ideja nedeljnog pisma: 52 tvoja i 52 moja, kompletnoizdana, ~inila bi najkorisniju knjigu. Ova bi bila tvoja svojina: tako da tidobije{ punu materijalnu vrednost, mo‘da mnogo vi{e, za tvoj izdatak.Mislio sam na plan zato {to je jedan takav dogovor nedavno do{ao dokraja, sa zapanjuju}e sre}nim rezultatima: oni bi trebalo da budu ot-voreni za tvoje zadivljeno zurenje za nekoliko meseci od sada. Uzgred,ja li~no ne izvla~im ni{ta od toga; sekretarski rad ko{ta novaca ovihdana. Ali postoji jo{ jedno veliko preimu}stvo; ono nas oboje podr‘avada obratimo pa‘nju. Tako|e, u takvim pismima veliki deo sva{tarijaznanja pojavljuje se automatski; vredni materijal, ali te{ko da odgovaraza obi~nu knjigu. Ti sugeri{e{ da je dve sedmice ~esto dovoljno; da, aliniko ne ‘eli da izgubi nit, jednom kada po~ne. Mogu}e je da bi desetdana bilo najbolje.

Ali molim te da shvati{ da se ova sugestija pojavila samo iz tvojesopstvene izjave o onome {ta ti misli{ da bi ti pomoglo u tvojim sada{n-jim okolnostima. Ipak, kako ti ka‘e{, odlu~i! Ako je to da, ja bih voleoda te vidim pre 15-og Juna kada o~ekujem da odem daleko odavde nanekoliko dana; bolje da ti dam neki pripremni rad da te zaposli u momodsustvu.


666

Pismo E18. Avgust 1943.g.


Mnogo misli je oti{lo za konstrukciju tvog Motoa. #Ja }u postati"mo‘e da bude okrenuto dovoljno jasno kao #Neka u tome budem";izbegavanjem Prve Zamenice dobija se ideja o #upijanju Sopstva u Vol-jenom", {to je ta~no ono {to ‘eli{.

Magika bez suza

26

#Stvarala~ka Sila Univerzuma" je potpuno spremna. Pyramis, 20

piramida, je ta sila u svom geometrijskom obliku; u svom biolo{komobliku je Phallus,21 Yang ili Lingam. Obe re~i imaju istu numeri~kuvrednost, 831. Ove dve re~i mogu stoga da ti slu‘e kao tajni objekattvog Rada. Kako onda mo‘e{ ti da sastavi{ broj 831?

Slovo Kaph,22 Jupiter (Jehovah) To~ak Sre}e u Tarotu - Atu X jeslika Univerzuma napravljena i okre}e se pomo}u ova Tri Principa,Sumpor, @iva, So, ili Gunas, Sattvas, Rajas, Tamas - ima vrednost 20.Isto tako ima slovo Yod23 napisano u potpunosti.

Jedan Gnosti~ki tajni na~in pisanja i izgovaranja Jehovah je IAO24

i ovaj ima vrednost 811. Isto tako ima #Neka u tome budem", Fiat,transliterisano na Gr~ki.

Sa‘imanjem svih ovih ideja izgleda da ti mo‘e{ da izrazi{ svojuaspiraciju veoma jasno, potpuno, biraju}i za svoj moto re~i FIAT YOD.


666

P.S. Molim te studiraj ovo pismo, i ove slike koje obja{njavaju.(Autor, BAPHOMET X° O.T.O.-a, u originalnom pisanju svake re~i,daje numeri~ki ekvivalenat svakog slova u pyramis, itd. Ovo ovde nijekopirano.) Meditiraj na njih sve dok nema{ potpuno asimilovanu nesamo materiju neposredno razmotrenu, ve} i op{ti metod Kabalisti~kogistra‘ivanja i konstrukcije. Zapazi kako se nove srodne ideje pojavljujuda obogate formulu.

666

Pismo F20. Avgust 1943.g.


Dozvoli mi da po~nem upu}ivanjem na moje pismo o motou i dati objasnim upotrebljivost ovog pisma.

U ovom motou ti stvarno ima{ nekoliko kombinovanih ideja, aipak one su stvarno, naravno, jedna ideja. Fiat, budu}i 811, je identi~ansa IAO, i stoga FIAT YOD mo‘e da bude pro~itan ne samo kao #Nekau tome budem" (ili #Neka postanem"), tajni izvor ~itave stvarala~ke en-ergije, ve} i kao #tajni izvor energije Jehove". Dve re~i zajedno, imaju}ivrednost 831, sadr‘e tajna zna~enja Pyramis i Phallos-a, koji su ista

20 U originalu na Gr~kom.21 U originalu na Gr~kom.22 U originalu na Hebrejskom.23 U originalu na Hebrejskom.24 U originalu na Gr~kom.

Aleister Crowley

27

ideja u razli~itim oblicima; otuda ima{ tri na~ina izra‘avanja stvara-la~kog oblika, u svom geometrijskom aspektu, svom ljudskom aspektu,i svom bo‘anskom aspektu. Ja pravim poentu od ovoga, zato {to biizrada ovog motoa trebala da ti da veoma jasnu ideju o vrsti na~ina nakoji Kabala treba da bude upotrebljena. Mislim da je korisnije da seseti{ {ta je su{tina Kabale u principu; tako, u tvojoj korespondenciji zaMalkuth, Yesod, i Hod ti jednostavno zapisuje{ neke od ideja koje seodnose na brojeve 10, 9 i 8. Prirodno, postoji veliki deo prekomernosti ipreoptere}enja ~im dobije{ dovoljno va‘ne ideje koje treba da budu in-teligentne; kao {to je pomenuto u ~lanku o Kabali u The Equinox-u,Tom I, Br. 5, sasvim je lako dokazati 1=2=3=4, itd.

S druge strane, mora{ da bude{ pa‘ljiva da izbegne{ prihvatanjekorespondencija koje su date u preporu~enim knjigama bez razmi{ljanjaza{to su one tako date. Tako, nalazi{ kamilu u broju koji se odnosi naMesec, ali Tarot karta #Mesec" se ne odnosi na slovo Gimel kojeozna~ava kamilu, ve} na slovo Qoph, i znak Pisces koji ozna~ava ribu,dok se samo slovo odnosi na zadnji deo glave; i ti tako|e nalazi{ da ribaima zna~enje slova Nun. Ti ne sme{ da nastavi{ sa ovim, i da ka‘e{ daje zadnji deo tvoje glave kao kamila - veza izme|u njih je jednostavnoda se one sve odnose na istu stvar.

Za studiranje Kabale ti si pomenula {est meseci; ja mislim da binakon tog vremena trebalo da bude{ u stanju da shvati{ da, posle {estinkarnacija neprekinute studije, ti mo‘e{ da shvati{ da nikada ne mo‘e{da je zna{; kao {to je Konfu~ije rekao o Yi King-u: #Ako bi jo{ nekolikogodina bilo dodato mom ‘ivotu, ja bih posvetio stotinu od njihizu~avanju Yi-a". Ako, ipak, radi{ na Kabali na isti na~in kao {to sam jaradio, u pravo vreme i u nevreme, ti bi trebalo da dobije{ veoma jasnoshvatanje o njoj za {est meseci. Sada ho}u da ti ka‘em kakav je ovajmetod: kad sam {etao unaokolo, te‘io sam da pripi{em svemu {to samvideo njegovu svojstvenu ideju. Iza{ao bih na vrata moje ku}e i razmi{l-jao da su vrata Daleth, a ku}a Beth; sada re~ dob je Hebrejski za med-veda, i ima broj 6, koji se odnosi na Sunce. Zatim dolazi{ do ogradesvog imanja a to je Cheth - broj 8, Tarot Adut 7, koji je Ko~ija: takopo~ne{ da tra‘i{ svoja kola. Zatim dolazi{ do ulice i prva ku}a kojuvidi{ ima broj 86, a to je Elohim, i izgra|ena je od crvene cigle koja tepodse}a na Mars i Razorenu Kulu, i tako dalje. îm ova vrsta rada, kojamo‘e da bude u~injena u potpuno veselom duhu, postane uobi~ajena,na}i }e{ da tvoj um ide prirodno u ovom pravcu, i bi}e{ iznena|ena utvom napretku. Nikada ne dopusti da tvoj um odluta od ~injenice datvoja Kabala nije moja Kabala; dobra ve}ina stvari koju sam zapaziomo‘e da bude korisna za tebe, ali ti mora{ da smisli{ tvoj sopstvenisistem tako da je to ‘ivo oru‘je u tvojim rukama.

Mislim da sam jasan ako ka‘em da je prvi korak u Kabali kojimo‘e da bude nazvan uspehom, kada napravi{ stvarno otkri}e koje baca

Magika bez suza

28

svetlo na neki problem koji te mu~i. Pre ~etvrt veka bio sam u New Or-leansu, i veoma zbunjen zbog mog neposrednog toka akcije; u stvarimogu da ka‘em da sam bio veoma zabrinut. Doslovno je izgledalo dani{ta ne bih mogao da uradim, tako da sam se setio da je bolje da pri-zovem Merkur. îm sam do{ao u podesno stanje uma, prirodno mi sedesilo, sa vrstom radosti, #Ali ja sam Merkur". To sam izrazio naLatinskom - Mercurius sum, i iznenada mi je ne{to palo na pamet, vrstabezimene reakcije, koja je rekla: #To nije sasvim u redu". Kao blesakmi je do{lo da to izrazim na Gr~kom, {to mi je dalo Hermes Eimi, isveo to brzo, dobio sam broj 418, sa svim ~udesnim korespondencijamakoje su bile tako obilno korisne za mene u pro{losti. (Vidi Ravnod-nevicu Bogova, str. 138.) Moje nevolje su nestale kao blesak munje.

Sada da odgovorim na tvoja pitanja ad seriatim; sasvim je u reduda mi postavlja{ pitanja o Knjizi Zakona; vrlo obiman komentar ve} jenapisan, ali jo{ nije publikovan. Ja }u verovatno biti u stanju da odgo-vorim na svako od tvojih pitanja iz tog rukopisa, ali ti ne mo‘e{ da ide{dalje od toga jer bi to postala diskusija; kao {to ljudi ka‘u na sudu,#Mora{ da prihvati{ svedokov odgovor".

2. Kabalu, i Gr~ku i Hebrejsku, i veoma sli~nu Arapsku, upotre-bio je autor Knjige Zakona. Ja sam gore objasnio valjanu upotrebuKabale. Ja ne mogu da ti ka‘em koliko rano su je Rozenkrojceriupotrebljavali, ali mislim da mo‘e da se pretpostavi da njihovi metodinisu bili razli~iti od na{ih. Uzgred, ne mo‘e se pouzdano govoriti oRozenkrojcerima, zato {to je njihovo ime postalo znak za slobodnodopu{tanje pusto{e}ih bujica gluposti. Ono {to je stvarno poznato ooriginalnim Rozenkrojcerima prakti~no je ograni~eno na tri dokumentakoje su oni izdali. Rozenkrojceri osamnaestog veka mogu, ili ne mogu,da budu zakoniti naslednici originalnog bratstva - ja ne znam. Ali odnjih poti~e autoritet O.T.O.-a. Pokojni O.H.O. 25 Theodor Reuss posedo-vao je izvestan broj dokumenata koji su dokazali vrednost njegovog po-laganja prava prema njemu; ali ja sam samo video dva ili tri od njih, ioni nisu bili od ve}eg zna~aja. Na nesre}u on je umro ubrzo posle pos-lednjeg Rata, a on je imao vezu sa nekima od drugih Velikih Majstora.Dokumenti nisu do{li do mene {to je trebalo da se u~ini; oni su biliugrabljeni od njegove supruge koja je imala ideju da bi mogla da ihproda po fantasti~noj ceni; a mi se nismo ose}ali sklonim da iza|emo ususret njenim pogledima. Ja ne mislim da je stvar od velikog zna~aja,rad koji su uradili ~lanovi Reda na svakom mestu za mene je sasvimdovoljan.

3. Ruach sadr‘i i moralni i intelektualni svet, koji je stvarno sve{to mi podrazumevamo pod svesnim umom; mo‘da on ~ak obuhvataneke delove podsvesnog.

25 O.H.O. Outer Head of the Order Spoljnji Vo|a Reda.

Aleister Crowley

29

4. Inicijacija od stepena Isku{enika (Neophyte) do stepena Zela-tora prolazi se na ovaj na~in. Glavni rad je dobiti pristup u, i kontrolu,astralni nivo.

Tvoji izrazi o #osloba|anju ose}anja" i tako dalje su prili~no ne-jasni da bi u{li u nau~ni sistem kao na{. Rezultat na koji ti bez sumnjeupu}uje{ automatski je postignut u toku tvojih eksperimenata. Uskoro}e{ otkriti vrstu stanja uma koje je povoljno ili nepovoljno za rad, i ti}e{ tako|e otkriti {ta je korisno i {tetno za ova stanja u tvom na~inu ‘iv-ota. Na primer, praksa kao ne primanje poklona je sasvim u redu zaHindusa u ~iji se um urezuje za deset hiljada inkarnacija {ok od prihva-tanja cigarete ili {olje ~aja. Uzgred, ve}ina Isto~nih kultova propadakada do|e na Zapad, jednostavno zato {to oni ne podnose na{e druk~ijetemperamente. Tako|e oni odre|uju zadatke koji su potpuno neprik-ladni za Evropljane - veliko razo~aranje je ve} izazvano neuspehom dase priznaju ove ~injenice.

Na tvoja pod pitanja a, b i c stvarno je odgovoreno gore. Sviizrazi koje ti upotrebljava{ su veoma neodre|eni. Nadam se da ti ne}etrebati isuvi{e dugo da iza|e{ iz na~ina razmi{ljanja sa ovim izrazima.Na primer, re~ #inicijacija" uklju~uje ~itavi proces, a kako pravitirazliku izme|u nje i prosvetljenja ja ne mogu da ti ka‘em.#Isku{eni{tvo", {ta vi{e, ako ozna~ava #Dokazivanje", nastavlja se kroz~itavi proces. Ni{ta nije gore za studenta nego da pusti sebi na volju uovim blagim razmi{ljanjima o dvosmislenim izrazima.

5. Ti mo‘e{, ako voli{, da poku{a{ da uradi{ napredak Ozirisakroz Amennti na Drvetu @ivota, ali sumnjam da }e{ dobiti neki zado-voljavaju}i rezultat.

îni mi se da bi ti trebalo da se ograni~i{ veoma strogo na stvarnirad ispred tebe. U sada{njem trenutku, naravno, ovo uklju~uje velikideo op{te studije; ali moj cilj je da upotrebljeni izrazi u ovoj studijiuvek treba da budu sposobni za preciznu definiciju. Nisam siguran da liti ima{ moje Male eseje o istini. Prvi esej u knjizi koji je naslovljen#ôvek" daje potpuni opis pet principa koji nameravaju da izgradeôveka po Kabalisti~kom sistemu. Poku{ao sam da defini{em oveizraze {to je mogu}e ta~nije, i mislim da }e{ na}i, u svakom slu~aju, dasu jasniji nego oni na koje si se navikla u Isto~nim sistemima. U Indiji,uzgred budi re~eno, nikada nije napravljen nikakav poku{aj da seupotrebe ovi neodre|eni izrazi. Oni uvek imaju veoma jasnu ideju {ta sepodrazumeva pod re~ima kao #Buddhi", #Manas", i sli~no. Poku{aji uprevodu su veoma nezadovoljavaju}i. Ja nalazim to ~ak i sa tako jed-nostavnim stvarima kao #Osam grana Yoge", kao {to }e{ videti kadado|e{ do toga da ~ita{ moja Osam predavanja.

Veoma sam zadovoljan sa tvojim ilustracijama; to je izvanrednave‘ba za tebe. Sada treba da pravi{ talismane, i Lamen za sebe, i ~ak da

Magika bez suza

30

smisli{ pe~at da slu‘i kao ono {to mo‘e{ da nazove{ magijskim grbom,a ~itava ova vrsta stvari je veoma korisna.

Palo mi je na um da toliko daleko nismo uradili ni{ta na astral-nom nivou i na ovoj stazi Tau o kojoj govori{. Jesi li imala nekoiskustvo putovanja na astralu? Ako nisi, da li misli{ da mo‘e{ sama dapo~ne{ sa postupcima koji su izlo‘eni u Liberu O, odeljci 5 i 6? (VidiMagiku, strane 387-9.) Ako nisi imala bolje je da mi dopusti{ da tepovedem kroz prve kapije. Pitanje galame trenutno se pojavljuje; mis-lim da to ne bi trebalo da radimo ranije od devet sati uve~e, a ja neznam da li ti mo‘e{ da uspe{ ovo.


666

Pismo G4. Septembar 1943.g.


#Shall be" (umesto Do what thou wilt is...) ne #is". Vidi LiberAL, I: 36, 54, i II: 54. Ne #Master Perdurabo": vidi Magiku, stranaXXIX. #Care Frater" je dovoljno.

777 prakti~no se ne mo‘e kupiti: kopije ko{taju £ 10 ili takone{to. Gotovo sve va‘ne korespondencije su u Magici Tabela I. Drugedve knjige odmah su poslate. #Pravljenje igara sa brojevima". @ao mi je{to ti ne vidi{ ni{ta vi{e sem ovoga. Kada ti bude{ bolje opremljena,vide}e{ da je Kabala najbolje (i gotovo jedino) sredstvo kojim neka in-teligencija mo‘e da identifikuje sebe. A Gematria metodi slu‘e da ot-kriju spiritualne istine. Brojevi su mre‘a strukture Univerzuma, anjihovi odnosi oblik izraza na{eg Shvatanja toga. U Gr~kom i Hebre-jskom ne postoji drugi na~in pisanja brojeva; na{e 1, 2, 3, itd. dolazi odFeni~ana preko Arapa. Nije ti potrebno ni{ta vi{e od Gr~kog i Hebre-jskog od ovih vrednosti, neke svete re~i - znanje raste sa upotrebom - iknjige koje upu}uju.

Niko ne mo‘e da postavlja u~eniku odre|ene zadatke vanpripremnog rada koji ti dajem, i trebalo bi da na|emo da ova korespon-dencija uzima jasni oblik od svoje volje. Ti ima{ stvarno vi{e nego {tomo‘e{ tako rano da radi{. I ja mogu samo da ti ka‘em {ta su pravi zad-aci od stotina po tvojim reakcijama na tvoju sopstvenu studiju i praksu.

#Osiris u Amennti" - vidi The Book of the Dead.26 Mislim damo‘e{ da poku{a{ da istra‘uje{ paralelizam izme|u njegovih putovanjai Staze Inicijacije.

26 Knjiga Mrtvih

Aleister Crowley

31

Astralno putovanje - razvoj Astralnog Tela je bitan za is-tra‘ivanje; i, iznad svega, za postignu}e #Poznavanja i Razgovora saSvetim An|elom ûvarem".

Trebalo bi da mi demonstrira{ tvoje izvo|enje Rituala Penta-grama; ti verovatno pravi{ neke gre{ke. Ja ho}u, naravno, da te pa‘ljivoprovedem kroz O.T.O. rituale do III° ~im si ti potpuno prisna sa njima.Plan stepenova je ovaj:

0° Privla~enje k Solarnom SistemuI° Ro|enjeII° @ivotIII° SmrtIV° #Egzaltacija"P.I. #Uni{tenje" (#Annihilation")V°-IX° Progresivan komentar na II° sa specijalnim upu}ivanjem

u centralnu tajnu prakti~ne Magike.

Otuda ne postoji nikakva veza sa A? A? sistemom i Drvetom@ivota. Naravno, postoje izvesne analogije.

Tvoj nagove{teni metod studije: ti si shvatila moju ideju sasvimdobro. Ali niko ne mo‘e #da te provede kroz" Stepene A? A? . Stepenipotvr|uju tvoja postignu}a onako kako ih ostvaruje{; zatim, novi zadacise pojavljuju. Vidi Jedna Zvezda na Vidiku.


666

Pismo H10.-11. Novembar 1943.g.

11 sati uve~e - 2 ujutruCara Soror,

Do what thou wilt shall be the whole of the Law.Tvoje pismo od ju~e je do{lo da me obraduje ba{ kada je celo

ve~e le‘alo prazno ispred mene: jedan posao takav veliki posao na kojija jednostavno nisam mogao da prionem dok nisam dobio pomo}: Kakoneugodno! Ipak, tvoj dobitak!

1. Taj stih (AL, I: 44) sa‘ima ~itavu magijsku tehniku. On ~inijasnom - kada ti shvati{ to - tajnu uspeha na Velikom Delu. Naravno upo~etku to se pojavljuje kao paradoks. Ti mora{ da ima{ cilj, i samojedan cilj: ipak ni u kom slu~aju ne sme{ da ‘eli{ da ga postigne{!!!

Ova poglavlja iz Knjige La‘i navedena u mom poslednjempismu27 bacaju svetlost na ovaj Bezdan samo-kontradikcije; i postoji27 Pismo datirano 12. Oktobar 1943.g. odre|eno pod Br. 48 u Magici bezSuza.

Magika bez suza

32

zna~enje mnogo dublje nego kontrast izme|u Volje (Will) sa velikimslovom V (W), i ‘elje, potrebe (want), ili slabe volje. Glavna stvar ~inise da je u ‘udnji za Mo}i ~ovek ograni~en Pravom Voljom. Ako tiupotrebi{ silu, silovanje tvoje sopstvene prirode ili zbog nedostatka ra-zumevanja ili zbog razdra‘ljive }udi, samo tra}i{ energiju; stvari sevra}aju na normalu ~im je stres uklonjen. Ovo je jedan mali slu~ajvelike Jedna~ine #Slobodna Volja = Potreba" (Sudbina, ili Karma: sveje to ista ideja). ôvek je najsurovije ograni~en uzro~nim lancem kojiga je dovukao tamo gde je; ali ~ovekova li~nost je napravila karike.

Molim te uzdr‘i se od uzvra}anja istom merom: #Onda, tokomvremena, mogu}e da ne}e{ mo}i da ide{ pogre{no: tako nije va‘no {ta~ini{". Potpuno istinito, naravno! (#Ne postoji ni jedan jedini trunpra{ine koji ne}e posti}i Budastvo": sa nekim takvim re~ima jeizopa~eni stari pokvarenjak tra‘io da ute{i sebe kada je Vreme po~eloda se sveti.) Ali odgovor je dovoljno jednostavan: ti ima{ sre}e da bude{vrsta bi}a koje misli da je va‘no u kom pravcu ide; ili, jo{ uzvi{enije, tiu‘iva{ u zadovoljstvu jedrenja.

Ne, postoji ovaj faktor u svakom uspehu: samopouzdanost. Akoanaliziramo ovo, nalazimo da to zna~i da je ~ovek svestan da sve nje-gove mentalne i fizi~ke sposobnosti rade harmoni~no. Najsmrtonosniji inajprepredeniji neprijatelj tog ose}anja je strepnja zbog rezultata; na-jfinija izmaglica sumnje je dovoljna da potamni ~ovekovu viziju, daizbaci ~itavo polje iz fokusa. Stoga, ~ak i da je svestan da postoji rezul-tat na vidiku mora da se bori protiv one vedrine duha koja je su{tinasamopouzdanosti. Kao {to dobro zna{, sve na{e automatske fiziolo{kefunkcije su poreme}ene ako ih je ~ovek svestan. Ovo je dakle pote{ko}ada se u‘iva svesno dok se ne ometa obuhva}eni proces. O~igledni fiz-i~ki slu~aj je seksualni akt; mo‘da je njegov glavni zna~aj upravo to {toje vrsta ovog izuzetnog spiritualno-mentalnog stanja. Ja se nadam, ipak,da }e{ se setiti {ta sam rekao o predmetu u paragrafima 15-17 mogTre}eg Predavanja o #Yogi za Kukavice" (strane 71-72); postoji na~indobijanja ekstaze iz najbezna~ajnije fiziolo{ke funkcije. Primeti da upreno{enju ~itave svesnosti u (recimo) svoj mali prst ili veliki no‘niprst, ~ovek ne poku{ava da se sukobi sa normalnom upotrebom svojihaktivnosti, ve} samo da shvati {ta se de{ava u organizmu, izvesnou‘ivanje u funkciji svoje normalne aktivnosti. Sa malo ma{te ~ovekmo‘e da shvati analogan slu~aj samog Univerzuma; mo‘e da shvatifrazu #Jutarnje zvezde pevale su zajedno"; i, jo{ manje okovan ~ak i na-jbla‘im ograni~enjem koje materijalni simboli neminovno (ipak malo)sugeri{u, #Zapamtite svi da je postojanje ~ista radost". (AL, II: 9.)

Je li isuvi{e smelo sugerisati ono postepeno spajanje svih ovihPuteva u isprepletano jedinstvo koje mo‘e da bude uzeto kao jedanna~in predstavljanja Postignu}a samog Velikog Dela?

Aleister Crowley

33

U svakom slu~aju, ja se ose}am sasvim zadovoljan jer meditacijao njima pojedina~no i spojeno mo‘e da ti pomogne da shvati{ odgovorna tvoje prvo pitanje.

2. Ve}ina ljudi po mom iskustvu ili kuva paklenu ~orbu od sam-oindukovanih prepreka za uspeh na Astralnom putovanju, ili sem togajure napred na krilima romanti~ne ma{te i prave budale od sebe do krajasvojih ‘ivota u maniru Seoskog Idiota. Tvoja je, sre}om, prethodnanevolja.

Samo - je li to jednostavna tvrdoglavost? - ti ne ve‘ba{ uzvi{enuUmetnost Guru-tla~enja. Ti bi trebala da napravi{ jedan izbezumljenskok u moj samrtni krevet, ugura{ sa strane kohorte Crnih Arhiman-drita, i stiska{ moj nos dok ja ne uredim da ti uradi{ to.

A ti neprestano insistira{ da je to te{ko. Nije. Da li je tu, ipak,neka duboko ukorenjena inhibicija - (Frojdovski) strah od uspeha? Da lije tu neka veza sa onim ose}anjem krivice koje se ra|a u svima aliveoma malo?

Ali ti ne daje{ tome ~estitu mogu}nost. Postoji, priznajem, nekitrik, ili ve{tina, za valjano prela‘enje; sposobnost koju ~ovek sti~e (kaopo pravilu) sasvim iznenada i neo~ekivano. Upravo kao savladavanjenekih udaraca u bilijaru. Praksa me je nau~ila kako da prenesem ovostudentima; samo u retkim slu~ajevima ~ovek ne uspeva. (To jeneverovatno: jedan ~ovek jednostavno ne bi mogao da bude uveren daje intenzivna fizi~ka primena bila pogre{an na~in da se uradi to. Tu onsedi, sa venama na svom ~elu gotovo na ta~ki pucanja, a nasloni za rukemoje omiljene stolice vidljivo drhte pod njegovim mo}nim stiskom!) Utvom slu~aju, prime}ujem da ti ima{ ovaj obi~aj pome{an sa Dharana-om: ti pi{e{ o #pra‘njenju mog uma od svega izuzev jedne ideje, itd".Zatim nastavlja{: #Prizivanje nat~ulnog Bi}a je bilo nemogu}e za menedosada". Bezobrazluk! Arogancija! Kako zna{, moljena gospo|o? (Bi-ranje brojeva nasumce: rezultati su ~esto iznena|uju}e divni!) Poredtoga, ja nisam tra‘io od tebe da priziva{ nat~ulno (kakva re~!!Zna~enje!) Bi}e odmah, ili za neko vreme: to nat~ulno mi ide na nerve:da li misli{ #u normalnim okolnostima ne treba da bude opa‘eno~ulima". Ja pretpostavljam tako.

Jednom re~ju: utvrdi zgodno vreme za kretanje na AstralnomNivou pod mojim okom: pola sata (sa malo sre}e) za ne vi{e od ~etirive~eri stavilo bi te u vrlo druk~ije stanje uma. Ti }e{ ubrzo #ose}atisvoja stopala" i zatim #ste}i sposobnost da izdr‘i{ plovidbu" a zatim,mnogo br‘e nego {to misli{ #Ploviti u aethyru, O moj Bo‘e! mojBo‘e!... Beli labude, nosi me ti gore uvek na tvojim krilima"!

3. Sada za tvoj stari Pons Asinorum o imenima Bogova! Izdr‘i uuglu pola sata sa svojim licem prema zidu! Ostani posle {kole i napi{iMalakh be-Tharshishim ve-ad-Ruachoth be-Schehalim 999 puta!

Magika bez suza

34

Moja draga, draga, draga sestro, ime je formula mo}i. Kakomo‘e{ ti da govori{ o #anahronizmu" kada je Bi}e ve~no?

Svako ime je broj: a #Svaki broj je beskona~an; nema razlike"(AL, I: 4). Ali jedno Ime, ili sistem Imena, mo‘e da bude podesniji ili(a) za tebe li~no ili (b) za rad u kome si. Na primer, ja imam veomamalo simpatije za Jevrejsku Teologiju ili ritual; ali Kabala je tako ve{tai podesna da je ja upotrebljavam vi{e nego gotovo sve - ili sve drugozajedno - za svakodnevnu upotrebu i rad. Egipatska Teogonija je na-jplemenitija, najta~nije magijska, najopredeljenija za mene (ili radije jaza nju) nekim najdubljim instinktom, i po se}anju na moju inkarnacijukao Ankh-f-n-Khonsu, jer ja je upotrebljavam (sa njenim Gr~ko-Feni~anskim detetom) za sav rad od najve}e va‘nosti. Za{to ‘igo{e{moju ‘ivotnu snagu, gospo|o! Sama Abramelinova Operacija se pret-vorila u ovaj oblik pre nego {to sam ja mogao toliko mnogo da jedovedem da radi na tome! kao Vojvotkinjina beba (opravdava ovoodu{evljenje; ali ti si podstaknuta Britanskom Lav-Zmijom).

Zapazi, molim te, da ekvivalenti dati u 777 nisu uvek ta~ni. Ta-huti nije sasvim Thoth, jo{ manje Hermes; Merkur je veoma mnogo jo{sadr‘ajnija ideja, ali ne ni blizu tako uzvi{ena: Hanuman uop{te te{ko.Niti je Tetragrammaton IAO, iako ~ak i etimologija potvr|uje identitet.

U ovim stvarima mora{ da bude{ katolik, eklekti~ar, ~ak i sink-reti~ar. I ti mora{ da uzme{ u obzir prirodu svog rada. Ako bi ‘eleo daprizovem Taphthartharath-a, tu bi zaista bilo malo pomo}i od ma kogsem Kabalisti~kog sistema; za taj duh odre|eni oblici i brojevi se nenalaze u nijednom drugom.

Obrnuto, me|utim, sigurno nije tako. Kabala, valjano shva}ena,valjano tretirana, je tako univerzalna da ~ovek mo‘e da improvizuje rit-ual da odgovara gotovo #svakom imenu i obliku". Ali u takvom slu~aju~ovek mo‘e da o~ekuje da mora da je poja~a izvesnom koli~inom is-torijske, knji‘evne i filosofske studije - i istra‘ivanja.

4. Sasvim ispravno, draga damo, na tvoju inkarnaciju se}anja de-luju kao #Vodi~ za Put Nazad". Naravno, da si ti #proma{ena EgipatskaInkarnacija", ne bi bila tako sli~na maloj Marti, koja je zabrinuta #zbogmnogo slu‘enja". Ne zasi}uj se znanjem, iznad svih stvari; to je takoo~aravaju}e, tako stra{no lako; a opasnost da postane{ sitni~ar - #\avouzima svo tvoje sitni~arstvo! ka‘em ja". Ne budi #spokojan suv trule‘do Dana Stra{nog Suda".

Ne, NE ‘elim preporu~enu knjigu. To ne bi trebalo da te povrediisuvi{e mnogo da brsti{ skupljeno seno (ili ~i~ak) takvo kakvi su ~lanciu Enciklopedijama. Uzmi Roget-ov Thesaurus28 ili Smith-ov Manji Kla-si~ni Re~nik (i sli~no) da ~ita{ dok se ne uspava{. Ali ne ismevaj sebeuzimanjem takvih studija isuvi{e ozbiljno. Ti samo pravi{ sebesme{nom poku{avaju}i da radi{ u 50-oj ono {to si trebala da uradi{ u28 Leksikon, re~nik sinonima.

Aleister Crowley

35

15-oj. Po{to nisi - tant pis! Mogu}e da ti ne mo‘e{ da dobije{ duh; da simogla, to bi ozna~avalo samo mentalno lo{e varenje. Svi smo mi ~italikako je Cato po~eo da u~i Gr~ki u 90-oj: ali pri~a se tu zavr{ava. Ni-kada nam nije re~eno {ta je dobro uradio za sebe ili ma kog drugog.

5. Bo‘ji-oblici. Vidi Magiku strane 378-9. Sasvim jasno: sasvimdovoljno: nikakva korist uop{te bez stalne prakse. Niko ne mo‘e da ti sepridru‘i - opet ide{ dalje! Ne, ne, hiljadu puta ne: ovo je praksa par ex-cellence gde ti mora{ da radi{ to sasvim sama. Vibracija Bo‘ijih-imena:to mo‘da, ja mogu bar da te testiram posle. Ali ne usu|uj se da do|e{na test dok nema{ - i to ‘estoko - bar 100 ve‘banja.

6. Minerval. U ~emu je stvar? Sve {to ima{ da uradi{ je dashvati{ to: upravo dramatizaciju procesa inkarnacije. Bolje pro|i kroz tosa mnom: ja }u to u~initi jasnim, a ti mo‘e{ da napravi{ bele{ke tvojihnevolja i njihovo re{enje za upotrebu budu}ih ~lanova.

7. Knjiga Thotha. Zaista svi izrazi nisu dobrim re~nikom obja{n-jeni u tekstu. Ne vidim {ta mogu da uradim zbog toga, u svakom slu~-aju; isti kriticizam bi se primenio za (recimo) Bertrand Russell-ov Uvodu Matemati~ku Fiziku, zar ne?

Je li x jedan R-predak od y ako y ima svako R-nasledno koje xima, ako je x izraz koji ima odnos R sa ne~im ili za koji ne{to ima od-nos sa R? (Odu{evljen uzvikuje #Da, to je to"!) On ka‘e #Broj je ne{to{to ima broj neke vrste", Ose}a{ li se bolje sada?

Jo{ uvek, bilo bi ljubazno od tebe da pro|e{ kroz stranu ili ne{totako sa mnom, i ka‘e{ mi gde cipela ‘ulja. Naravno ja sam shvatiote{ko}u davno pre; ali ja ne znam re{enje - i da li postoji re{enje. Misliosam o nazivanju Magike #Magikom bez Suza"; i poku{ao sam imaju}imoj rad unakrsno ispitan da nastavim pomo}u veoma slabijeg obra-zovanja ili kapaciteta. U stvari, Delovi I i II Knjige 4 su tako testirani.


666

Pismo I27. Januar 1944.g.


Vrlo dobro je ~uti da ova pisma ~ine dobro, ali zaista je tu‘no dapokazuju ono {to }e te u~initi tako nepopularnom. Tvoji prijatelji }e od-mah zapaziti da jezi~ne besmislice ne uspevaju da impresioniraju, imrze}e te, i govoriti la‘i o tebi. To je vredno toga.

Da, tvoj mozak je sasvim u redu; ono {to nedostaje je da steknenaviku trenutnog prikazivanja stvari. (On ka‘e ‘re-inkarnacija’ - sada {tata~no podrazumeva pod ovim? On ka‘e #prirodno je pretpostaviti...":{ta je ‘prirodno’, a {ta je nagove{teno pretpostavkom? Praktikuj ovaj stil

Magika bez suza

36

kriticizma; zapisuj {ta se doga|a. U toku sedmice ili dve ti }e{ biti za-panjena otkri}em da ima{ ono {to je o~igledno malo manje nego novimozak! Ti mora{ da stvori{ ovu naviku ne dopu{taju}i ni~emu da pro|epored stra‘ara.

Zaista, ‘elim da ide{ ~ak i dalje; u~ini pouzdanim ono {to se po-drazumeva pod ~ak i najjednostavnijim re~ima. Istra‘uj istoriju re~i po-mo}u Skeat-ovog Etimolo{kog Re~nika. Na primer, pretty (lep) zna~i‘tricky’ (‘sklon trikovima [ili podvaljivanju]’), ‘deceitful’ (‘varljiv’); sdruge strane, hussy (devoj~ura) je samo ‘housewife’ (‘doma}ica’). Za-nimljivo je, tako|e, tabby (stara toroku{a) odnosi se na Princa Attaba,unuka Ommeya - svilena ~etvrt Bagdada gde je utabi, bogata prvok-lasna svila prodavana. Ovo }e ti brzo dati mo} trenutnog raspoznavanjakada su re~i upotrebljene da sakriju zna~enje ili njegov nedostatak.


666

1

[ta je Magika?


[ta je Magika? [to bi trebalo svako da je studira i praktikuje?Veoma prirodno; o~igledno uvodna pitanja za ma koji predmet. Mimoramo izvesno da dobijemo sve ovo kristalno jasno; ne pla{i se da jane}u uspeti da izlo‘im ~itavi posao toliko sa‘eto koliko je mogu}e aipak toliko potpuno, uverljivo i jasno, koliko mo‘e da se poka‘e da je umojoj mo}i da uradim.

U svakom slu~aju ne treba da tra}im vreme govore}i {ta Magikanije; ili da se upu{tam u pri~u kako je do{lo do toga da re~ bude zlou-potrebljena za ma|ioni~arske trikove, i da simuliram ~uda takva kakvasu do danas poturale {arlatanske varalice, ili u okviru ili van RimskeVerske Zajednice, zablenutoj gomili pobo‘nih imbecila.

Prvo mi dopusti da pre|em sve Euklidovo, i da zabodem tvoj nosu Definiciju, Postulat i Teoreme date u mojoj obimnoj (ali, avaj! isuvi{enaprednoj i isuvi{e tehni~koj) Raspravi o predmetu. Evo nas!

I. DEFINICIJA.Magika je Nauka i Umetnost izazivanja Promene u skladu sa

Voljom.(Obja{njenje: Moja Volja je da obavestim Svet o nekim ~injeni-

cama u mom znanju. Ja zato uzimam #magijska oru‘ja", pero, mastilo i

Aleister Crowley

37

papir; pi{em #bajalice" - ove re~enice - na #magijskom jeziku" to jest,one koje shvataju ljudi koje ja ‘elim da uputim. Prizivam dalje #du-hove" takve kao {to su {tampari, izdava~i, knji‘ari, i tako dalje, i teramih da prenesu moju poruku ovim ljudima. Sastavljanje i distribucija jetako akt - MAGIKE - kojom ja izazivam Promene da uzmu mesto uskladu sa mojom Voljom.29)

II. POSTULAT.SVAKA potrebna Promena mo‘e da bude postignuta primenom

prave vrste i stepena Sile na pravi na~in pomo}u pravog sredstva napravu stvar.

(Obja{njenje: Ja ‘elim da pripremim uncu Hlorida Zlata. Moramda uzmem pravu vrstu kiseline, nitro-hidrohlori~nu i ni jednu drugu, udovoljnoj koli~ini i odgovaraju}e snage, i stavim je, u sud koji ne}e daprsne, curi i r|a, na takav na~in koji ne}e da proizvede ne‘eljene rezul-tate, sa neophodnom koli~inom Zlata, i tako dalje. Svaka Promena imasvoje sopstvene uslove.

U sada{njem stanju na{eg znanja i mo}i neke promene nisu mo-gu}e u praksi; mi ne mo‘emo da izazovemo pomra~enja, na primer, ilipreobrazimo olovo u kalaj, ili stvaramo ljude od gljiva. Ali teoretski jemogu}e izazvati u nekoj stvari promenu za koju je ta stvar sposobna poprirodi; a uslovi su obuhva}eni gornjim postulatom.)

III. TEOREME.1. Svaka namerna radnja je Magijska Radnja.30 (Obja{njenje: Vidi #Definiciju" gore.)2. Svaka uspe{na radnja je u skladu sa postulatom.3. Svaki neuspeh dokazuje da jedan ili vi{e zahteva postulata nisu

bili ispunjeni.(Obja{njenje: Tu mo‘e da bude neuspeh razumevanja slu~aja;

kao kada lekar postavlja pogre{nu dijagnozu, i njegovo le~enje {kodinjegovom pacijentu. Tu mo‘e da bude neuspeh primene prave vrstesile, kao kada seljak duvanjem poku{ava da ugasi elektri~no svetlo. Tumo‘e da bude neuspeh primene pravog stepena sile, kao kada rva~ imanepravilan zahvat. Tu mo‘e da bude neuspeh primene sile na pravina~in, kao kada ~ovek podnosi ~ek na pogre{an {alter Banke. Tu mo‘eda bude neuspeh upotrebe ispravnog sredstva, kao kada je Leonardo daVin~i ustanovio da je njegovo remek delo i{~eznulo. Sila mo‘e da budeprimenjena na neprikladan predmet, kao kada ~ovek poku{ava darazbije kamen, misle}i da je orah.)

29 Pod #nameran" ja podrazumevam #voljan". Ali ~ak i nenamerne radnjeprema tome po izgledu nisu ta~no takve. Tako je disanje jedna radnjaVolje-za-‘ivotom. 30 U jednom smislu Magika mo‘e da bude definisana kao ime dato Nauci odprostog naroda.

Magika bez suza

38

4. Prva potrebna stvar za izazivanje neke promene je potpunokvalitativno i kvantitativno razumevanje uslova.

(Obja{njenje: Najrasprostranjeniji uzrok neuspeha u ‘ivotu jeneznanje svoje sopstvene Prave Volje, ili na~ina na koji da se izvr{i taVolja. ôvek mo‘e da zami{lja sebe slikarem, i da tra}i svoj ‘ivotpoku{avaju}i da postane neko; ili mo‘e da bude stvarno slikar, a ipak dane uspe da shvati i da oceni te{ko}e svojstvene za tu karijeru.)

5. Druga potrebna stvar za izazivanje neke promene je prakti~nasposobnost za dovo|enje u ispravno kretanje neophodnih sila.

(Obja{njenje: Bankar mo‘e da ima savr{eno shvatanje date situa-cije, a ipak da nema osobinu odlu~nosti, ili potra‘ivanja, potrebnu da jeiskoristi.)

6. #Svaki ~ovek i svaka ‘ena je zvezda". Tako re}i, svako ljudskobi}e je su{tinski samostalna jedinka sa svojim sopstvenim osobenimkarakterom i osobenim kretanjem.

7. Svaki ~ovek i svaka ‘ena ima put, koji zavisi delimi~no odli~nosti, a delimi~no od okoline koja je prirodna i neminovna za svakog.Svako ko je potisnut sa svog sopstvenog puta, ili kroz nerazumevanjesebe, ili kroz spoljnje protivljenje, dolazi u sukob sa poretkom Univer-zuma, i otuda pati.

(Obja{njenje: ôvek mo‘e da misli da je njegova du‘nost da radina odre|eni na~in, pomo}u stvorene uobra‘ene slike o sebi, umesto daistra‘uje svoju stvarnu prirodu. Na primer, ‘ena mo‘e da u~ini sebe jad-nom za ‘ivot misle}i da vi{e voli ljubav od dru{tvene nagrade, i viceversa. Neka ‘ena mo‘e da ostane sa nesaose}ajnim suprugom kada bistvarno bila sre}na na mansardi sa ljubavnikom, dok druga mo‘e dapravi sebe budalom u romanti~nom bekstvu s ljubavnikom kada sunjena jedina prava zadovoljstva ona od predsedavanja na pomodnimdu‘nostima. Jo{ uz to, de~a~ki instinkt mo‘e da mu govori da ide namore, dok njegovi roditelji zahtevaju da postane lekar. U takvom slu~-aju, on }e biti neuspe{an i nesre}an u medicini.)

8. ôvek ~ija je svesna volja u sukobu sa njegovom Pravom Vol-jom uzaludno tro{i svoju snagu. On ne mo‘e da se nada da uspe{nouti~e na svoju okolinu.

(Obja{njenje: Kada Gra|anski Rat besni u narodu, on nije ustanju da preduzme invaziju na druge zemlje. ôvek sa rakomupotrebljava svoju hranu jednako za sebe i za neprijatelja koji je deonjega. On uskoro ne uspeva da se odupre pritisku svoje okoline. U prak-ti~nom ‘ivotu, ~ovek koji radi ono {to mu savest govori da je pogre{noradi}e vrlo nespretno. U po~etku!)

9. ôveka koji postupa po svojoj Pravoj Volji poma‘e inercijaUniverzuma.

Aleister Crowley

39

(Obja{njenje: Prvi princip uspeha u razvitku je da osoba treba dabude verna svojoj sopstvenoj prirodi, i u isto vreme da se prilagodi svo-joj okolini.)

10. Priroda je neprestani fenomen, otuda mi ne znamo u svimslu~ajevima kako su stvari povezane.

(Obja{njenje: Ljudska svest zavisi od svojstava protoplazme, ~ijepostojanje zavisi od bezbrojnih fizi~kih uslova svojstvenih za ovuplanetu; a ova planeta je odre|ena mehani~kim balansom celog univer-zuma materije. Mo‘emo zatim da ka‘emo da je na{a svest uzro~nopovezana sa najudaljenijim galaksijama; pa ipak ~ak ne znamo kako seona pojavljuje iz - ili sa - molekularnim promenama u mozgu.)

11. Nauka nam omogu}uje da upotrebimo prednost stalnosti Pri-rode za iskustvenu primenu odre|enih principa ~ije uzajamno dejstvodonosi sa sobom razli~ite vrste ideja koje su povezane jedna sa drugomna na~in van na{eg sada{njeg shvatanja.

(Obja{njenje: Mi smo u stanju da osvetlimo gradove metodamaop{teg principa. Mi ne znamo {ta je svest i kako je povezana sami{i}nim radom; {ta je elektricitet i kako je povezan sa ma{inama kojega stvaraju; a na{e metode zavise od prora~una koji obuhvatajumatemati~ke ideje koje nemaju korespondenciju u Univerzumu kao {toznamo.31)

12. ôvek ne zna prirodu svog sopstvenog bi}a i svojih mo}i.âk je i njegova ideja o njegovim ograni~enjima zasnovana na iskustvupro{losti, i svaki korak u njegovom napretku {iri njegovo carstvo. Zatone postoji razlog da postavi teorijske granice32 za ono {to on mo‘e dabude, ili za ono {to on mo‘e da radi.

(Obja{njenje: Pre dve generacije pretpostavljalo se da je teorijskinemogu}e da ~ovek ikad zna hemijski sastav zvezda nekretmica.Poznato je da su na{a ~ula prilago|ena da primaju samo beskrajno malideo mogu}ih iznosa vibracija. Savremeni instrumenti su nam omogu}ilida otkrijemo neke od ovih nad~ulnih (vibracija) indirektnim metodama,i da ~ak iskoristimo njihove naro~ite osobine da slu‘e ~oveku, kao uslu~aju Hertz-ovih i Roentgen-ovih zrakova. Kao {to je Tyndall rekao,~ovek mo‘e u svakom trenutku da nau~i da oseti i iskoristi vibracijesvih shvatljivih i neshvatljivih vrsta. Pitanje Magike je pitanje ot-krivanja i iskori{}enja dosad nepoznatih sila u prirodi. Mi znamo da onepostoje, i ne mo‘emo da sumnjamo u mogu}nost mentalnih i fizi~kihinstrumenata sposobnih da nas dovedu u vezu sa njima.)

13. Svaki ~ovek je manje vi{e svestan da njegova individualnostobuhvata nekoliko redova postojanja, ~ak i kada on dr‘i da su njegovi

31 Na primer, izrazi #iracionalan", #nestvaran" i #beskona~an".32 T.j., izuzev - mogu}e - u slu~aju logi~ki apsurdnih pitanja, takvih kakveSholasti~ari razmatraju u vezi sa #Bogom".

Magika bez suza

40

suptilniji principi samo simptomati~ni za promene u njegovom nosa~u.Sli~an red mo‘e da se pretpostavi da se {iri {irom prirode.

(Obja{njenje: ôvek ne me{a bol zubobolje sa propadanjem kojeje izaziva. Ne‘ive stvari su osetljive na izvesne fizi~ke sile, takve kao{to su elektri~na i termi~ka provodljivost; ali niti u nama niti u njima -koliko znamo - ne postoji neko direktno svesno opa‘anje ovih sila.Neprimetni uticaji su prema tome povezani sa svim materijalnim po-javama; i nema razloga {to ne bi trebalo da uti~emo na materiju po-mo}u ovih suptilnih energija kao {to ~inimo pomo}u njihovihmaterijalnih osnova. U stvari, mi upotrebljavamo magnetnu silu za pok-retanje gvo‘|a, i sun~evo zra~enje za reprodukovanje slika.)

14. ôvek je sposoban za ljudski ‘ivot, i kori{}enje, svega {tovidi, jer sve {to on vidi je u izvesnom smislu deo njegovog bi}a. Onmo‘e tako da podjarmi ~itavi Univerzum koga je svestan po svojojli~noj Volji.

(Obja{njenje: ôvek je upotrebio ideju Boga da diktira svojeli~no pona{anje, da ima mo} nad svojim drugovima, da opravda svojezlo~ine, i za bezbrojne druge svrhe, uklju~uju}i onu o ostvarenju sebekao Boga. On je upotrebio iracionalna i nestvarna shvatanja matematikeda mu pomognu za sklapanje mehani~kih naprava. On je upotrebiosvoju moralnu snagu da uti~e na radove ~ak i divljih ‘ivotinja. On jeupotrebio pesni~ki genije za politi~ke svrhe.)

15. Svaka sila u Univerzumu je sposobna da se preobrazi u nekudrugu vrstu sile upotrebom podesnih sredstava. Otuda postoji neiscrpnazaliha neke individualne vrste sile koja mo‘e da nam bude potrebna.

(Obja{njenje: Toplota mo‘e da bude preobra‘ena u svetlost isnagu ako se koristi da tera dinamo ma{inu. Vibracije vazduha mogu dabudu upotrebljene za ubijanje ljudi tako ure|uju}i njihove govore dapale ratoborne strasti. Halucinacije povezane sa tajanstvenim energi-jama seksa rezultuju stalnim produ‘avanjem vrsta.)

16. Primena neke date sile uti~e na svaki stepen bi}a koji postojiu predmetu na koji je primenjena, svejedno na koji je od ovih stepenidirektno uticano.

(Obja{njenje: Ako udarim ~oveka kamom, njegova svest, a nesamo njegovo telo, je pod uticajem mog dela; iako kama, kao takva,nema direktnu vezu s tim. Sli~no, snaga moje misli mo‘e tako da delujena um drugog ~oveka da proizvede dalekose‘ne fizi~ke promene unjemu, ili u drugima pomo}u njega.)

17. ôvek mo‘e da nau~i da koristi neku silu tako da slu‘i zaneku svrhu, usvajanjem prednosti gornjih teorema.

(Obja{njenje: ôvek mo‘e da upotrebi brija~ da u~ini sebeopreznim u svom govoru, upotrebljavaju}i ga da ise~e sebe kad godnepromi{ljeno izusti izabranu re~. On mo‘e da zadovolji istu svrhure{enjem da svaki doga|aj njegovog ‘ivota treba da ga podseti na

Aleister Crowley

41

konkretnu stvar, ~ine}i svaki utisak polaznom ta~kom povezanih serijamisli koje se zavr{avaju na toj stvari. On mo‘e tako|e da posveti svesvoje snage nekoj posebnoj stvari, odlu~uju}i da ne radi ni{ta u opreci stim, i da u~ini da se svako delo okrene u prednost za tu stvar.)

18. On mo‘e da privu~e sebi svaku silu Univerzuma ~ine}i sebepodesnim prihvatili{tem za nju, uspostavljanjem veze sa njom, i pripre-manjem uslova tako da je njena priroda prisili da te~e prema njemu.

(Obja{njenje: Ako ‘elim ~istu vodu za pi}e, kopam bunar namestu gde postoji podzemna voda; spre~avam je da curi u drugompravcu; i sre|ujem da iskoristim saglasnost vode sa zakonima hidrosta-tike da ga ispunim.)

19. ôvekova svest o sebi kao odvojenom od, i suprostavljenomprema Univerzumu je prepreka za sprovo|enje njegovih te‘nji. To gaizoluje.

(Obja{njenje: Popularni vo|a je najuspe{niji kada zanemari sebe,i pamti samo #Razlog". Koristoljubiv dovodi sebe u opasnost od ljubo-mora i rascepa. Kada organi tela isti~u svoje prisustvo druk~ije od tihogzadovoljstva, to je znak da su bolesni. Samo jedan izuzetak je organ zareprodukciju. Pa ipak ~ak i u ovom slu~aju njegovo li~no isticanje nosipotvrdu za nezadovoljstvo sa sobom, po{to ne mo‘e da izvr{i svojufunkciju dok nije upotpunjen odgovaraju}im organom drugogorganizma.)

20. ôvek mo‘e da privu~e i iskoristi samo one sile za koje jestvarno podesan.

(Obja{njenje: Ne mo‘e{ da napravi{ svilenu kesu od krma~inoguveta. Pravi nau~nik u~i iz svake pojave. Ali Priroda je nema zalicemera; jer u njoj nema ni{ta la‘no.33)

21. U su{tini ne postoji granica za obim veza nekog ~oveka saUniverzumom; jer ~im sam ~ovek ~ini jedno sa nekom idejom meraprestaje da postoji. Ali njegova mo} da iskoristi tu silu je ograni~enanjegovom umnom snagom i sposobno{}u, i okolnostima njegove ljud-ske okoline.

(Obja{njenje: Kada se ~ovek zaljubi, celi svet postaje, za njega,ni{ta drugo sem bezgrani~ne i imanentne ljubavi; ali njegovo misti~nostanje nije zarazno; njegovi drugovi su ili zabavljeni ili uznemireni. Onmo‘e da pro{iri na druge dejstvo koje njegova ljubav ima na njegasamo pomo}u svojih umnih i fizi~kih osobina. Tako su, Catullus, Dantei Swinburne u~inili svoju ljubav mo}nim pokreta~em ~ove~anstva po-mo}u svoje snage da izraze svoje misli o temi na muzikalnom i re~itom

33 To nije primedba da sam licemer nije deo Prirode. On je #endotermi~ki"proizvod, razjedinjen u sebi, sa te‘njom da se raspadne. On }e svuda da vidi svojesopstvene osobine, i da tako dobije korenito krivo shvatanje pojava. Ve}ina religijapro{losti nisu uspele u o~ekivanju da se Priroda uskladi sa njihovim idealima pristo-jnog pona{anja.

Magika bez suza

42

jeziku. Opet, Kleopatra i drugi ljudi na vlasti oblikovali su sudbinemnogih drugih ljudi dopu{taju}i da ljubav uti~e na njihove politi~ke ra-dove. Magi~ar, kako god da dobro uspeva u stvaranju kontakta sa ta-jnim izvorima energije u prirodi, mo‘e da ih koristi samo u obimu kojidopu{taju njegove intelektualne i moralne osobine. Muhamedovoop{tenje sa Gabrielom bilo je uspe{no samo zbog njegovog dr‘avni{tva,vojni{tva i uzvi{enosti njegove zapovesti na arapskom. Hertzovo otkri}ezraka koje sada upotrebljavamo za be‘i~nu telegrafiju bilo je jalovo doknije razmotreno pomo}u umova i volja ljudi koji su mogli da shvatenjegovu istinu, i prenesu je u svet rada pomo}u mehani~kih i ekonom-skih instrumenata.)

22. Svaka individua je su{tinski dovoljna sebi. Ali je nezadovol-jna sobom sve dok se ne u~vrsti u svom pravom odnosu saUniverzumom.

(Obja{njenje: Mikroskop, koliko god savr{en, beskoristan je urukama divljaka. Pesnik, koliko god uzvi{en, mora da se nametne svo-joj generaciji da bi sam u‘ivao [i ~ak razumeo sebe], kao {to bi teorijskitrebalo da bude slu~aj.)

23. Magika je Nauka o razumevanju sebe i svojih stanja. Ona jeUmetnost primene tog razumevanja u radu.

(Obja{njenje: Golf palicom namerava se da se pokrene izuzetnalopta na izuzetan na~in u izuzetnim okolnostima. Niblick treba da buderetko upotrebljen na kupici od peska, ili Brassie ispod nasipa skladi{taza ugalj. Ipak upotreba u nekom klubu zahteva ve{tinu i iskustvo.)

24. Svaki ~ovek ima neponi{tivo pravo da bude ono {to jeste.(Obja{njenje: Insistiranje da neki drugi ~ovek treba da se pov-

inuje ne~ijim sopstvenim merilima je silovanje, ne samo njega, ve} isebe, zato {to oba u~esnika jednako podnose nevolju.)

25. Svaki ~ovek mora da se bavi Magikom u svako vreme jer onradi i jednako misli, po{to je misao unutra{nje delo ~iji uticaj krajnjeuti~e na rad, iako ona ne mo‘e da radi tako u taktu.

(Obja{njenje: I najmanji pokret izaziva promenu u ~ovekovomsopstvenom telu i u vazduhu oko njega; on remeti ravnote‘u celog Uni-verzuma, a njegove posledice traju ve~ito {irom celog prostora. Svakamisao, koliko god brzo ugu{ena, ima svoje dejstvo na um. Ono stojikao jedan od uzroka svake slede}e misli, i te‘i da uti~e na svaki slede}irad. Igra~ golfa mo‘e da izgubi nekoliko jardi sa svojim udarcem uloptu, jo{ nekoliko sa drugim i tre}im, on mo‘e da se nalazi natravnjaku pukih {est in~a dalje od rupe; ali ~ist rezultat ovih tri~avihnesre}nih slu~ajeva je razlika od celog poteza, i tako verovatno izme|uprepolovljenja i gubljenja rupe.)

26. Svaki ~ovek ima pravo, pravo samo-za{tite, da ostvari sebedo krajnje granice.34

34 Ljudi #zlo~ina~ke prirode" jednostavno su u neslozi sa svojim istinskim

Aleister Crowley

43

(Obja{njenje: Funkcionisanje nepotpuno napravljenih ozleda, nesamo po sebi, ve} svega {to je povezano sa njima. Ako srce upla{enoudara zbog straha od poreme}ene jetre, jetra gladuje za krvlju, i sveti sesrcu reme}enjem varenja, {to remeti disanje, od koga zavisi zdravljesrca.)

27. Svaki ~ovek treba da u~ini Magiku osnovnim tonom svog‘ivota. On treba da nau~i njene zakone i da ‘ivi po njima.

(Obja{njenje: Bankar treba da otkrije pravi smisao svog posto-janja, pravi motiv koji ga je naveo da izabere tu profesiju. On treba dashvati bankarstvo kao neminovni ~inilac u ekonomskom postojanju~ove~anstva, umesto samo kao biznisa ~ije su stvari nezavisne odop{teg dobra. On treba da nau~i da razlikuje la‘ne vrednosti od pravih, ida ne radi na sporednim kolebanjima ve} na razmatranjima od bitneva‘nosti. Takav bankar }e se dokazati kao bolji od drugih; zato {to onne}e da bude individua ograni~ena prolaznim stvarima, ve} sila Prirode,bezli~na, nepristrasna i ve~na kao gravitacija, tako strpljiva i neodoljivakao plime i oseke. Njegov sistem ne}e biti podlo‘an panici, ni{ta vi{enego {to je zakon Inverznih Polja poreme}en Izborima. On ne}e dabude zabrinut zbog svojih poslova zato {to oni ne}e da budu njegovi; iiz ovog razloga on }e biti u stanju da upravlja njima spokojno, sapouzdanjem jednog posmatra~a bistre pameti, sa inteligencijom nepom-ra~enom li~nim interesom i snagom nesmanjenom stra{}u.)

28. Svaki ~ovek ima pravo da ostvari svoju sopstvenu volju bezstraha da ona mo‘e da se sukobi sa voljama drugih; jer ako je on nasvom pravom mestu, gre{ka je drugih ako se oni sukobljavaju sa njim.

(Obja{njenje: Ako je ~ovek kao Napoleon stvarno odre|en sudbi-nom da vlada Evropom, ne bi trebalo da bude okrivljen za primenu svo-jih prava. Suprostaviti mu se bila bi gre{ka. Neki ~ovek rade}i takonapravio bi gre{ku prema svojoj sopstvenoj sudbini, izuzev ukolikomo‘e da bude neophodno za njega da nau~i lekcije o porazu. Sunce sekre}e u svemiru bez smetnje. Poredak Prirode obezbe|uje putanju zasvaku zvezdu. Sukob dokazuje da je ~ovek skrenuo sa svog puta. Ali {tose ~ovek vi{e dr‘i svog pravog puta, ~vr{}e dejstvuje, to je manje po-desno drugima da se ubace na njegov put. Njegov primer }e im pomo}ida na|u svoje sopstvene puteve i produ‘e njima. Svaki ~ovek kojipostaje Magi~ar poma‘e drugima da rade sli~no. [to se ~vr{}e isigurnije ljudi kre}u, i {to je vi{e takav rad prihva}en kao merilo moral-nosti, to }e manje sukob i konfuzija da sputavaju ~ove~anstvo.)

Dobro, ovde se zavr{ava Prva Lekcija.

Voljama. Ubica ima Volju-da-‘ivi; a njegova volja da ubija je la‘na volja u neslozisa njegovom istinskom Voljom, zato {to on rizikuje smrt od ruke Dru{tva slu{anjemsvog zlo~ina~kog impulsa.

Magika bez suza

44

îni mi se da ovo pokriva osnovu sasvim dobro; u svakom slu~-aju, ovo je ono {to imam da ka‘em kada je ozbiljna analiza na dnevnomredu.

Ali postoji ograni~eni i konvencionalni smisao po kome re~ mo‘eda bude upotrebljena bez lutanja isuvi{e daleko od gornje filosofskepozicije. ôvek mo‘e da ka‘e:

#Magika je studiranje i upotreba onih oblika energije koji su (a)suptilniji nego obi~ni fizi~ko-mehani~ki tipovi, (b) pristupa~na samoonima koji su (u jednom smislu ili drugom) ‘Posve}enici’". Pla{im seda ovo mo‘e da zvu~i prili~no obscurum per obscurius; ali ovo je jedanod onih slu~ajeva - mi smo se verovatno sreli sa mnogo takvih u tokuna{ih istra‘ivanja - u kome shvatamo, dovoljno dobro za sve prakti~neciljeve, ono {to nameravamo, ali koji nam se izmi~u sve vi{e uspe{no{to se vi{e borimo da defini{emo njihov zna~aj.

Mo‘emo da pro|emo ~ak i gore ako poku{amo da razjasnimostvari pravljenjem spiskova doga|aja u istoriji, tradiciji, ili iskustvu, iklasifikuju}i ovo kao da je, a ono kao da nije, prava Magika. Grani~nislu~ajevi bi nas zbunili i obmanuli.

Ali - po{to sam pomenuo istoriju - mislim da to mo‘e da po-mogne, da odem pravo na drugi deo tvog pitanja, i dam ti kratki opisMagike pro{losti, sada{njosti, i budu}nosti kako je vi|ena iz unutra{n-josti. Koji su principi #Majstora"? [ta poku{avaju da urade? [ta suuradili u pro{losti? Koja sredstva upotrebljavaju?

Sre}om, imam kratki opis koji je napisao M. Gerard Aumont izTunisa pre nekih dvadeset godina, koji dovoljno razumno pokriva ovajpredmet.

Bio sam na mukama prevode}i ga s njegovog Francuskog,nadam se da isuvi{e ne podse}a na staro traduttore, traditore. Ja }u gaponovo razmotriti, podeliti ga (kao Gaul) na Tri Dela i poslati ga dalje.


666

2

Potreba Magike za sve


Zaista se radujem {to ~ujem da si bila potpuno zadovoljna sa mo-jim obja{njenjem {ta je Magika, i na ~emu se njene teorije zasnivaju.Dobro je, isto tako, ~uti koliko si zainteresovana za pogled koji ima{ o

Aleister Crowley

45

njenom dejstvu na svet; {ta vi{e, da si shvatila ~injenicu da ovao~igledno malo poznata i irelevantna informacija ima neposrednu vezusa tvojim li~nim ‘ivotom danas. Ipak, nisam iznena|en {to si dodala:#Ali za{to bi trebalo ja da specijalno studiram, i posvetim svoje vreme ienergiju za sticanje vi~nosti u, Nauku i Umetnost Magike"?

Ah, onda dobro, mo‘da nisi shvatila moje primedbe u jednom odna{ih najranijih intervjua toliko savr{eno koliko pretpostavlja{! Jer pre-sudna stvar mog izlaganja je bila da Magika nije stvar koja je tu|a glav-noj struji tvog ‘ivota, kao {to muzika, ba{tovanstvo, ili skupljanje ‘adamo‘e da bude. Ne, svaki akt tvog ‘ivota je magijski akt; kad god izneznanja, nepa‘nje, nespretnosti, ili {ta sve ne, podbaci{ u savr{enomumetni~kom uspehu, ti neizbe‘no bele‘i{ neuspeh, neugodnost, frus-traciju. Sre}om za sve nas, ve}ina aktova koji su bitni za nastavak ‘iv-ota su nenamerni; ‘nesvesno’ su postali toliko upotrebljavani da ~inesvoju #Pravu Volju" da ne postoji potreba za me{anjem; kada se takvapotreba pojavi, mi je nazivamo bole{}u, i tra‘imo da izle~imo ma{inuda oslobodimo spontano ispunjenje njene funkcije.

Ali ovo je samo deo pri~e. Kakve su stvari, mi imamo sveizlo‘eno opasnosti u Univerzumu neizmernih, neprora~unljivih, mo-gu}nosti, situacije koje nikada nije razmotrilo kretanje Evolucije. ôvekje morsko ~udovi{te; kada je odlu~io da bi bilo bolje za njega da nekako‘ivi na zemlji, on je odgajio plu}a umesto {krga. Kada ‘elimo da putu-jemo preko mekog snega, moramo da izmislimo skije; kada ‘elimo daizmenimo misli, moramo da uredimo konvencionalnu {ifru zvukova,~vorove na kanapu, rezana ili pisana slova - jednom re~ju - ukrcavamose na bezgrani~ni okean hijeroglifa ili simbola jedne vrste ili druge.(Sada moram da objasnim veliki zna~aj takvih sistema; u stvari, samUniverzum nije, i ne mo‘e da bude, ni{ta sem raspored simboli~nihoznaka!)

Evo nas, uostalom, ulovljeni smo u mre‘u okolnosti; ako ~inimone{to sasvim van automatskog vegetativnog ‘ivota, moramo svesno dase odamo Magici, #Nauci i Umetnosti" (da te podsetim!) #izazivanjapromene u skladu sa Voljom". Zapazi da najmanja mlitavost ili gre{kazna~i da se de{avaju stvari koje nisu tako u skladu; kada je ovo takouprkos na{im naporima, mi smo (privremeno) zbunjeni: kada ne znamo{ta ho}emo, ili nam nedostaje ve{tina za prilago|enje na{ih sredstavapravom cilju, tada smo u sukobu sa na{om Prirodom: na{ akt je samou-bila~ki. Takva unutra{nja borba je u osnovi gotovo svih neuroza, kao {toje Frojd nedavno #otkrio" - kao da ovo nisu pou~avali, i pou~avali beznjegovih nagomilanih gre{aka, veliki U~itelji pro{losti! Taoisti~ka dok-trina, naro~ito, je najta~nija i najodre|enija o ovoj stvari; zaista, mo‘eda izgleda nekima od nas da prebacuje metu; jer ni{ta nije dopustivo utoj {emi sem prilago|enja bez sukoba i adaptacije na okolnosti. #Dobro-du{nost i pravednost" nisu stvarno odobrene! Da neke takve ideje treba

Magika bez suza

46

ikad da postoje (ka‘e Lao-tse) samo je znak op{teg nereda. Taoisti~kisekta{i istupaju pretpostavljaju}i da se Savr{enstvo sastoji u odsustvureme}enja Toka Neznanja; a ovo je vrlo sli~no Budisti~koj idejiNibbana-e.

Mi koji prihvatamo Zakon Teleme, trebalo bi da se slo‘imo saovom doktrinom teoretski, ne mo‘emo da priznamo da bi se u praksiplan ostvario; na{ cilj je da na{e Ni{ta, idealno savr{eno kakvo je posebi, treba da u‘iva kroz ostvarenje sebe u ispunjenju svih mogu}nosti.Sve takve pojave ili #bitni-doga|aji" su podjednako #iluzija"; Ni{ta jeuvek Ni{ta; ali projekcija Ni{ta na ovom ekranu pojavnog ne samo daobja{njava, ve} uspostavlja, Univerzum. To je jedini sistem koji usk-la|uje sve kontradikcije koje postoje u Mislima, i u Iskustvu; jer unjemu #Stvarnost" je #Iluzija"; #Slobodna volja" je #Sudbina"; #Sop-stvo" je #Ne-Sopstvo"; i tako za svaku nedoumicu Filosofije.

Nije uz to lo{a analogija beskrajnog komada kanapa. Kao na po-gonskom kai{u ti ne mo‘e{ da ve‘e{ ~vor na njemu; sve zamr{enostikoje mo‘e{ da napravi{ su #Glupanovi" ~vorovi, i raspredaju se na val-jani dodir. Uvek ili Ni{ta ili Dva! Ali svako novo preure|enje bacanaknadnu svetlost na mogu}e zapletenosti, to jest, na Prirodu samogKanapa. On je uvek #Ni{ta" kada ga ti i{~upa{; ali postaje #Sve" kad seigra{ sa njim,35 po{to ne postoji granica za kombinacije koje mo‘e{ daformira{ od njega, sa~uvane samo u tvojoj imaginaciji (gde ~itava stvarpripada!) a koja raste mo}no sa Iskustvom. Ona je prema tome izuzetnovredna dok se ispunjuje na svaki shvatljiv na~in.

Tada je (re}i }e{) nemogu}e #raditi pogre{no", jer su sve pojavepodjednako #Iluzija" i odgovor je uvek #Ni{ta". U teoriji te{ko mo‘e dase porekne ova tvrdnja; ali u praksi - kako }u da postavim to?

#Stanje Iluzije koje zbog podesnosti nazivam mojom sada{njomsvesno{}u je takvo da je pravac akcije A prirodniji za mene nego pravacakcije B".

Ili: A je kra}i presek za Ni{ta; A verovatno manje stvara unu-tra{nji sukob.

Ho}e li to poslu‘iti?Ponudi psu so~nu kost i sve‘anj sena; on }e prirodno uzeti kost,

dok bi konj izabrao seno. Tako, dok zami{lja{ sebe da si Po{tena Damakoja tra‘i Skrivenu Mudrost dolazi{ k meni; da misli{ da si Crna~kiMinstrel, ti bi svirala bend‘o, i pevala pesme sra~unate da privuku sva-kida{nji novac iz Oblasti razborite Publike! Dve akcije su krajnje iden-ti~ne - vidi AL, I: 22 - i tvoje opa‘anje te ~injenice bi stvorilo od tebePosve}enika na vrlo visokom polo‘aju; ali za zanimanje svakodnevnogsveta, ti si #stvarno" Po{tena Dama, i ostavlja minstrela da slabi i stari inajamljuje se kao siroti de~ak koji nosi svoj bend‘o!35 N + N = Dva ili Ni{ta; jedan je Magijski, drugi je Misti~ni, proces. û}e{mnogo o ovome jednog dana!

Aleister Crowley

47

Sada, ono {to me brine je ovo: Imam li ja ili nemam li ja obja{n-jenu ovu stvar u #Magici" - #[to bi trebalo ja (koja sam samo ~ula zanju, bar kao za ozbiljan predmet studije) da steknem poznavanje njenihprincipa, i mo}i koje daje njeno majstorstvo"? Moram li ja da te pod-mi}ujem obe}anjima o zdravlju, bogatstvu, mo}i nad drugima, znanju,~udotvornoj ve{tini, uspehu u svakoj svetovnoj ambiciji - kao da bi ja tomogao sasvim po{teno da uradim? Nadam se da ne postoji takvapotreba - a ipak, da li da priznam to? - to je samo zato {to sam sve #do-bre stvari ‘ivota" iznenada video bezvrednim, jer sam shvatio prve ko-rake prema postignu}u one Mudrosti koja, dok u‘ivam u punoj#Svetkovini @ivota", me {titi od preteranosti u jelu i pi}u, otrova ili pre-kidanja znanjem da je to sve San, i daje mi Mo} da okrenem taj san povolji u neki oblik koji uti~e na moju Sklonost.

Dozvoli mi da rezimiram, vrlo sa‘eto; kao i obi~no, mojeodu{evljenje me je namamilo da ulep{am moje mudro predavanjePesni~kim Metaforama!

Za{to bi trebalo da ti studira{ i praktikuje{ Magiku? Zato {to ti nemo‘e{ da se uzdr‘i{ da je ne radi{, i bolje je da je radi{ dobro nego lo{e.Ti si u vezi, volela ti to ili ne; za{to produ‘ava{ da preska~e{ svojeudarce u loptu, i se~e{ svoj brassie, 36 i ~erupa{ svoj niblick,37 i vu~e{svoje gvo‘|e, i ubacuje{ svoj mashie38 a ne postoji tvoj ne‘ni udaracnapravljen na travnjaku - to jest 6, a nije ti dopu{teno da podigne{ sazemlje. Kasno je plakati za Devetnaestim, a nebo preti olujom predpredstoje}om no}i.


666

3

Hijeroglifi@ivot i jezik neminovno simboli~ni


Sasvim prirodno, ljutnja u tvom poslednjem! Ti pi{e{:

36 brassie Palica za golf sa drvenim vrhom koji ima mesinganu plo~u,upotrebljava se za duge udarce sa otvorenog prostora.37 niblick Golf. Gvozdena palica sa {irokom povr{inom u o{trom uglu,upotrebljava se da se podigne lopta visoko u vazduh.38 mashie Golf. Palica koja ima kratki gvozdeni vrh sa kosom povr{inom zaizvo|enje visokih udaraca sa srednje distance.

Magika bez suza

48

Ali za{to? Za{to sav ovaj slo‘eni simbolizam? Za{to ne ka‘e{neposredno {ta misli{? Sigurno je predmet dovoljno te‘ak u svakomslu~aju - da mora{ da ga stavi{ u masku da bi ga u~inio jasnim? Znamte dovoljno dobro do sada da sam sigurna da me ne}e{ prevariti sa ne-kom besmislicom Svetog-Willie-a o Neiskazivom, o ljudskom jezikukoji je neadekvatan da otkrije takve Misterije, o potrebi stvaranja novogjezika da se objasni novi sistem misli; naravno ja znam da je ovo u~in-jeno u slu~aju hemije, vi{e matematike, zaista u gotovo svim tehni~kimpredmetima; ali ose}am da ima{ neko drugo, dublje obja{njenje u rez-ervi. Posle svega, ve}ina od onoga {to tra‘im da nau~im od tebe je ve}dobro poznata mnogim velikim umovima ~ove~anstva mnogo vekova.Zaista, Kabala je specijalni jezik, i to onaj koji je dovoljno star; nemamnogo novog materijala koji odgovara za tu strukturu. Ali za{to su oni,na prvom mestu, pribegavali ovom simboli~nom ‘argonu?

Ti to postavlja{ veoma dobro, i kada razmislim o tome, dalekosam od toga da sam siguran da }e te zadovoljiti obja{njenje koje tiname}em, i ~ak da li }e dr‘ati vodu! U krajnjoj nu‘di, ja }u morati datvrdim da nas opravdava iskustvo, empiri~ki uspeh u komuniciranjumisli koje su negovala, i nastavljaju da neguju, na{a nastojanja.

Ali da bih dao kompletni odgovor, ja }u morati da se vratimnazad na po~etak, i druk~ije izlo‘im originalni problem; i ja te molimda ne pretpostavlja{ da izbegavam pitanje, ili da usvajam Irski metododgovaranja pomo}u drugog, iako znam da mo‘e da zvu~i kao da samja bio za to.

Dozvoli mi da krenem sa druk~ijim izlaganjem na{eg originalnogproblema; ono {to mi ‘elimo je Istina; ‘elimo bli‘i pristup Stvarnosti; i‘elimo da otkrijemo i razmotrimo valjana sredstva za ostvarenje ovogcilja.

Vrlo dobro; po~nimo sa najjednostavnijim od svih mogu}ih pi-tanja - i najte‘im - #[ta je bilo {ta"? #[ta mi znamo"? i druga pitanjakoja prirodno izviru iz ovih.

Vidim drvo.ûjem ga - {u{ti i {kripi na vetru.Dodirujem ga - tvrdo.Miri{em ga - oporo.Probam ga - gorko.

Sada sve informacije date od ovih pet ~ula moraju da se stave za-jedno, iako se ni dve ne sla‘u ni na koji na~in. Logika po kojoj gradimona{ kompleks ideja o drvetu ima vi{e rupa nego sun|er.

Aleister Crowley

49

Ali ovo je skok daleko napred: prvo moramo da analiziramojedan, jednostavan utisak. #Vidim drvo". Ova pojava je ono {to je naz-vano #poenta-doga|aja". To je dola‘enje zajedno dva, vidovnjaka ivi|enog. To je jedno i jednostavno; ipak ne mo‘emo da shvatimo ni-jedno od njih kao bilo {ta osim kompleksa. A Poenta-Doga|aja nam negovori ni{ta ni o jednom ni o drugom; oba, kao Herbert Spencer i Bog-zna-koliko-mnogo drugih su se pokazali, nesaznatljivi; to stoji po sebi,samo i odvojeno. To se desilo; to je nepobitna Stvarnost. Ipak mi nemo‘emo da potvrdimo to; jer to ne mo‘e nikada da se desi sasvim takoisto. Ono {to je jo{ zbunjuju}e je to {to oku treba vreme da prenese uti-sak svesti (on mo‘e da se izmeni na 1 000 na~ina u procesu!) sve {tostvarno postoji je se}anje na Poentu-Doga|aja, a ne sama Poenta-Doga|aja. [ta je onda ova Stvarnost za koju smo tako sigurni?O~igledno, ona nema ime, po{to se nikada nije desila pre, i ne mo‘e dase dogodi opet! Da to sasvim razmotrimo mi moramo da prona|emoime, a ovo ime (kao sva imena) mogu}e da ne mo‘e da bude ne{to vi{enego simbol.

âk i tako, kao {to je ~esto ukazano, sve {to mi ~inimo je da#bele‘imo pona{anje na{ih instrumenata". Niti smo mnogo pobolj{anikada imamo to u~injeno; jer na{ simbol, upu}uje na pojavu jedinstvenupo sebi, a ne da je drugi shvati, ne mo‘e da zna~i ni{ta ~ovekovimsusedima. Ono {to se doga|a, naravno, je ono {to je sli~no, iako neidenti~no, Poenta-Doga|aja se de{ava mnogima od nas, i tako smo ustanju da stvorimo simboli~ni jezik. Moje se}anje na misterioznu Stvar-nost dovoljno li~i na tvoje da nas navodi da se slo‘imo da oba pripadajuistoj klasi.

Ali dozvoli mi osim toga da te zamolim da razmisli{ o sklopusamog jezika. Izuzev u slu~aju onomatopejskih re~i i malog brojadrugih, nema logi~ne veze izme|u stvari i zvuka za na{e ime za nju.#Av-av" je mnogo racionalnije ime nego dog (pas), koje je samo kon-vencija podesna za Engleski, dok druge nacije vi{e vole chien, hund,cane, kalb, kutta, i tako dalje. Sami simboli, kao {to vidi{, moje dragodete, a to nije dobro za tvoje negodovanje!

Ali to se tu ne zavr{ava. Kada poku{avamo da prenesemo misaopisanjem, mi smo prisiljeni da temeljno sednemo, i stvaramo svetuKabalu iz ni~ega. Za{to bi se krivili udesno, zvu~ali kao okean, otvorenna vrhu, kao ti? I sva ova proizvoljno simboli~na slova su kombinovanasa simboli~nim i proizvoljnim zamislima da prihvate konvencionalnazna~enja, ove re~i su opet kombinovane u fraze sa ne manjom visoko-predatom procedurom.

I onda se narod ~udi kako bi tu mogla da bude gre{ka i nera-zumevanje u prenosu misli s jedne osobe na drugu! Radije smatraj to~udesnom intervencijom Provi|enja kada ~ak i jedna od ba{ najjed-nostavnijih ideja #pre|e preko". Sada dakle, budu}i da je ovo tako,

Magika bez suza

50

o~igledno je da je razumno da se sastavi svoj sopstveni alfabet, sa svo-jim sopstvenim veoma preciznim definicijama, da bi se rukovalo sate{ko razumljivim i tehni~kim predmetom kao {to je Magika. #Obi~ne"re~i takve kao Bog, sopstvo, du{a, duh i odmor su ve} upotrebljene takomnogo hiljada puta i na tako mnogo hiljada na~ina, obi~no od pisacakoji nisu znali, i nisu brinuli za neophodnost definicije tako da je nji-hova upotreba danas u nekom nau~nom eseju gotovo besmislena.

To je sve, upravo sada, sestro; ni{ta vi{e za tvoje zakeranje,molim; sedi dole spokojno sa tvojim 777, i shvati ga srcem!


666

4

KabalaNajbolji trening za memoriju


Sada mora{ da u~i{ Kabalu. Nau~i ovaj Alfabet Magike. Timora{ da ga prihvati{ sa poverenjem, kao {to dete ~ini sa svojimsopstvenim alfabetom. Niko nikada nije saznao za{to je red slovaonakav kakav je. Verovatno ne postoji neki odgovor.

Ali na{ Magijski Alfabet prvenstveno nisu slova, ve} slike, nezvuci ve} matemati~ke ideje. Sir39 Humphrey Davy, iza{av{i iz svog ~u-venog prosvetljenja (pomo}u {alitrenog oksida koga je uvukao) uzvi-knuo je: Univerzum je sastavljen samo od ideja. Mi, analiziraju}i maloovo, ka‘emo: Univerzum je matemati~ki izraz.

Sir James Jeans je mogao da ka‘e ovo, samo kada ga je njegovbankar savetovao da unov~i Boga. Najjednostavniji oblik ovog izraza je0 = 2, koji je op{irno obja{njen na drugom mestu. Samo ovo 2 mo‘e dabude izra‘eno na neograni~eno veliki broj na~ina. Svaki prost broj,uklju~uju}i neke koji nisu u serijama #prirodnih brojeva", je jedna jed-inka. Drugi brojevi sa mo‘da nekoliko izuzetaka (na primer 418) su sas-tavljeni od svojih prostih brojeva.

Svaka od ovih ideja mo‘e da bude obja{njena, istra‘ena,shva}ena, veoma razli~itim sredstvima. Prvo, Hebrejski, Gr~ki i Arap-ski brojevi su tako|e slova. Zatim, svako od ovih slova je dalje opisanopomo}u jednog od (proizvoljno sastavljenih) #elemenata Prirode";

39 Sir (plemi}ka titula).

Aleister Crowley

51

êtiri (ili Pet) Elementa, Sedam (ili Deset) Planeta, i Dvanaest ZnakovaZodijaka.

Svi ovi su raspore|eni u geometrijski model sastavljen od deset#Sephirotha" (brojeva) i dvadeset-dve #Staze" koje su spojene sa njima;ovo je nazvano Drvetom @ivota.

Svaka ideja mo‘e da bude, i treba da bude, pripisana jednom ilivi{e od ovih osnovnih simbola; tako je zelena, u razli~itim nijansama,svojstvo ili funkcija Venere, Zemlje, Mora, Libra-e, i drugih. Isto takoapstraktne ideje; nepo{tenje ozna~ava #oja|eni Merkur", velikodu{nostdobar, iako ne uvek jak, Jupiter; i tako dalje.

Drvo @ivota mora da se nau~i napamet; mora{ da ga zna{unazad, unapred, iskosa, i naopa~ke; ono mora da postane automatskapozadina za svo tvoje razmi{ljanje. Ti mora{ da zaka~i{ sve {to dolazina tvoj put na njegovu pravu granu.

U po~etku, naravno, sve ovo je stra{no zbunjuju}e; ali istraj, ido}i }e vreme kada svi prekobrojni deli}i odgovaraju za testeru, i ti pos-matra{ - sa kakvim obo‘avaju}im divljenjem! - ~udesnu lepotu isimetriju Kabalisti~kog sistema.

A tada - kakvo oru‘je }e{ imati napravljeno!Kakvu mo} da analizira{, da uredi{, da rukuje{ svojim

razmi{ljanjem!Sama Knjiga Zakona insistira na ~injenici da ona sadr‘i Kabalu

koja je bila neshvatljiva za mene u vreme njenog diktata, neshvatljiva jeza mene sada, i uvek }e biti neshvatljiva za mene u ovoj inkarnaciji.Dozvoli mi da usmerim tvoju spiritualnu pa‘nju na AL, I: 54; I: 56; II:54-55; II: 76; III: 47.

Sada je dovoljno shvatljivo za to vreme da sam uveren da je Au-tor Knjige poznavao u svakom slu~aju toliko Kabalu koliko sam je i japoznavao. Docnije sam otkrio vi{e nego dovoljno da je sigurno sti~embez gre{ke onu koju je on poznavao u jo{ ve}em delu, i to onu sasvimvi{eg reda, nego {to sam ja poznavao; kona~no, takva svetlucanja svet-losti kakva vreme i gotova na sve studiranja imaju ba~ena na mnogedruge nejasne pasuse, ne ostavljaju nikakvu sumnju u mom umu da jeOn zaista najve}i Kabalista svih vremena.

Kada si ti sasvim pravi adept ove dobro poznate kalkulacije#pripremaju te da u|e{ u Neizmernu Oblast" i iskopa{ Nepoznato.

Ti mora{ da konstrui{e{ svoju sopstvenu Kabalu!Niko ne mo‘e to da uradi za tebe. Koji je tvoj pravi Broj? Ti

mora{ da ga prona|e{ i da ga proveri{ da bude ta~an. U toku nekolikogodina, trebalo bi da izgradi{ sebe da bi bila Palata Neopisivog Sjaja,Vrt Neopisivog Ushi}enja. Ni Vreme ni Sudbina ne mogu da ukrote ovespokojne kule, ova Minareta Muzike, ni cvet ne vene u ovim Mirisnimavenijama!

Magika bez suza

52

Hm! Pakosno od mene: ali mi je palo na pamet da ba{ mo‘e dabude dobro ako u~ini{ Sepher Sephiroth svojim vlasni{tvom! Kakvapozitivno ‘ivotinjska stvar kao predlog! Ipak, predla‘em to.

Uostalom, to je sasvim jednostavno. Do svake re~i dolazi{unakrsno, svodi{ je, stavlja{ je dole prema onom broju u knjizi koji jezadr‘an zbog te svrhe. To mo‘e da izgleda dosadno i glupavo; {to bitrebalo da uradi{ ~itavi posao koji sam ve} uradio za tebe? Razlog jejednostavan. Rad na tome }e te nau~iti Kabali kao {to ni{ta drugo ne bimoglo. Pored toga, ti ne}e{ biti pretrpana re~ima koje ti ni{ta ne zna~e;a ako bi se desilo da ‘eli{ re~ koja obja{njava neki poseban broj, mo‘e{da je potra‘i{ u mom Sepher Sephiroth-u.

Pomo}u ovog metoda, tako|e, mo‘e{ da nai|e{ na bogatu ‘ilure~i za svoj ra~un koju ja nisam primetio.

Bez sumnje, Stvarno Veliki U~itelj bi rekao: #Pazi se!Upotrebljavaj moj Re~nik, i to samo moj! Svi drugi su la‘ni!" Ali ja ni-sam S.V.U. te vrste.

Za po~etak, naravno, trebalo bi da zabele‘i{ re~i koje obaveznodolaze na tvoj put u svakom slu~aju: brojeve kao 11, 13, 31, 37 i nji-hove sadr‘atelje; imena Boga i glavnih an|ela; planetska i geomantskaimena; i tvoje privatno i posebno ime sa njegovim ograncima. Posletoga, dozvoli da te vodi tvoj rad na Astralnom Nivou. Kada istra‘uje{imena i druge re~i koje ti saop{tavaju takva bi}a koja sre}e{ tamo, ilipriziva{, mnogo vi{e }e{ do}i do njihovih valjanih veza. Vrlo brzo }e{imati sasvim lep mali Sepher Sephiroth za svoj ra~un. Dosledno pamticilj, iznad svih stvari.

Izvrsna praksa je, uzgred budi re~eno, da se bavi{ mentalnomaritmetikom za vreme tvojih {etnji; stekni naviku svo|enja imena kojati dolaze za vreme tvog jutarnjeg ~itanja. Nietzsche je dobro zapazio danajbolje misli dolaze za vreme {etnje; i dogodilo mi se, vi{e nego jed-nom ili dvaput, da su stvarno va‘ne korespondencije do{le, kao blesaksvetlosti, kada sam pe{a~io.

Ti }e{ primetiti da sam se u ovom kratkom izlaganju ograni~iona Gematriju, direktnu vezu broja i re~i, izostavljaju}i svaku aluziju naNotarikon, prokletu umetnost pravljenja re~i od inicijala, kao (u svetov-nom ‘ivotu) Cari} i Gestapo i njihova stra{na mladun~ad, ili na Te-muru, umetnost menjanja polo‘aja slova u re~i, vrstu {ifre; jer ove sugotovo uvek lakomislene. Zasnivati neke ozbiljne prora~une na njimabio bi apsurd.


666P.S. Trebalo bi da studira{ The Equinox, Tom I, Br. 5, Hram

Kralja Solomona zbog podrobnijeg izlaganja o Kabali.

Aleister Crowley

53

5

Univerzum: Jedna~ina 0 = 2


Da, ja dopu{tam sve! To je sasvim moja gre{ka. Prilikom razma-tranja mojih pre|a{njih spisa, vidim da je moj jedini istaknuti poku{ajda izlo‘im zdravu ontologiju bilo moje nespretno baratanje u maloj bro-{uri Berashith.40 Od tada, izgleda da sam uobrazio da su svi znali sve onjoj; da upu}uju na nju, da je navode, ali da nikada ne zasednu ozbiljnoda doka‘u tezu, ili ~ak da je izlo‘e odre|enim izrazima. Poglavlje 0Magike u Teoriji i Praksi klizi ne‘no preko nje; #Napuljski Raspored" uKnjizi Thotha izbegava je sa stvarno |avolskom vispreno{}u. Pitam seza{to. Ona je osobito ~udna, zato {to svaki put kad razmi{ljam o Jed-na~ini, ja sam pro‘et ‘estokim strasnim zadovoljstvom da je na ovu ve-~itu Zagonetku Sfinge najzad odgovoreno.

Stoga mi dopusti da pru‘im sebi zadovoljstvo, a tebi udobnost,izlaganja problema od njegovog po~etka, i dokazivanja valjanostire{enja, - pokazivanja da je kontradikcija ove Jedna~ine nezamisliva.Jesi li spremna? Napred! Veslaj!

A. Mi smo svesni.B. Mi ne mo‘emo da sumnjamo u postojanje (bilo #stvarno" ili

#iluzorno" ne pravi razliku) ne~ega, zato {to je sama sumnja obliksvesnosti.

C. Mi trpamo zajedno sve ono ~ega smo svesni pod zgodnimimenom #Postojanje", ili #Univerzum". Kosmos nije tako dobar za ovusvrhu; jer re~ obuhvata #poredak", koji je u sada{njem stanju na{eg ar-gumenta, samo pretpostavka.

D. Mi tako|e te‘imo da mislimo o Univerzumu kao da sadr‘istvari kojih mi nismo svesni; ali ovo je potpuno neopravdano, iako jesasvim te{ko razmi{ljati bez pravljenja neke takve pretpostavke. Naprimer, ~ovek mo‘e da do|e do nove grane znanja - recimo, histologijeili Hamurabija ili jezika Irokeza ili pesama Hermafrodita Panormita.Izgleda da oni svi spremno ~ekaju na nas; mi jednostavno ne mo‘emoda verujemo da mi izmi{ljamo sve onako kako idemo napred. Zbogsvega toga, to je ~ista sofistika; mi mo‘emo samo da otkrivamosadr‘aje na{ih sopstvenih umova. Onda opet, prestaje li stvar da postojiako je mi zaboravimo? Odgovor je da ~ovek ne mo‘e da bude siguran.

Li~no, ja se ose}am uveren u postojanje Univerzuma van mojeneposredne svesnosti; ali je istina, ~ak i tako, da ne postoji za mene svedok ne zauzme svoje mesto kao deo moje svesti.

40 Vidi Crowley, Sabrana Dela.

Magika bez suza

54

E. îtav ovaj paragraf D je po prirodi digresija, jer ono {to timo‘e{ da misli{ o njemu uop{te ne dodiruje argumenat ovog pisma. Alion je morao da bude umetnut, upravo da spre~i tvoj um od pojavenepovezanih primedbi. Dozvoli mi da nastavim, stoga, od C.

F. Ne{to je.41 Ovo ne{to se pojavljuje neprora~unljivo ogromno islo‘eno. Kako je do{lo do toga da postoji?

Ovo je, ukratko, #Zagonetka Univerzuma", koja je uvek bila prvapreokupacija svih ozbiljnih filosofa od kako su ljudi uop{te po~eli darazmi{ljaju.

G. Ortodoksni idiotski odgovor, obi~no zavijen u nejasne izraze unadi da sakrije od pitaoca ~injenicu da to nije uop{te odgovor, ve} izbe-gavanje, je: Bog je stvorio to.

Onda, o~igledno, ko je stvorio Boga? Ponekad imamo Demi-jurga, stvarala~kog Boga iza koga je ve~na bezobli~na Veli~ina - sve dazbuni decu!

Ponekad Univerzum podupire slon; on, ponekad, stoji na korn-ja~i... od tog vremena on se nada da je pitaoc isuvi{e umoran i zbunjenda pita {ta dr‘i gore kornja~a.

Ponekad, veliki Otac i Majka se kristali{u iz neke velike nejasnekonfuzije #Elemenata" - i tako dalje. Ali niko ne odgovara na pitanje;bar, niko od ovih mazgova koji su izmislili Boga, sa svojim neizle~ivoobi~nim umovima.

H. Ozbiljna filosofija je uvek po~injala odbacivanjem svih ovihdetinjarija. Ona ima potrebu da bude podeljena na ove {kole: Nihilis-ti~ku, Monisti~ku i Dualisti~ku.

I. Poslednja od ovih je, po spolja{njosti, najuverljivija; jer je prvastvar koju primetimo pri ispitivanju Univerzuma ono {to Hindu {kolenazivaju #Parovima Suprotnosti".

Ova je, isto tako, veoma zgodna, zato {to je tako spremno valjanaza ortodoksnu teologiju; tako imamo Ormuzda i Ahrimana, Devasa iAsurasa, Ozirisa i Seta, et cetera i da capo, personifikacije #Dobra" i#Zla". Neprijatelji mogu da budu potpuno ravni; ali naj~e{}e pri~a go-vori o pobuni na nebu. U ovom slu~aju, #Zlo" je prolazno; uskoro }e,naro~ito sa finansijskom pomo}i pobo‘nih, #|avo" biti #ba~en u JamuBez Dna" a #Sveci }e vladati ve~no sa Hristom u slavi, Amen"! êstoje #spasitelj", #umiru}i Bog", potreban da osigura pobedu za Svemo}; aovo je obi~no ono {to mali vulgarni de~aci mogu da nazovu ‘dirljivompri~om’!

J. Monisti~ka (ili Advaitisti~ka) {kola, je istovremeno suptilnija ipre~i{}enija; izgleda da pristupa krajnjoj stvarnosti (za razliku odpovr{nog istra‘ivanja Dualista) jo{ bli‘e.

Izgleda mi da je ova doktrina zasnovana na lan~anom silogizmusumnjive vrednosti. Da ti ka‘em u‘asno sramnu istinu, mrzim ovu41 Ti mora{ da pro~ita{ Vojnik i grbavac: i? u The Equinox-u, Tom I, Br. 1.

Aleister Crowley

55

doktrinu tako mahnito da te{ko mogu da verujem sebi da je pred-stavljam potpuno! Ali poku{a}u. Me|utim, ti mo‘e{ da je studira{ uUpani{adama, u Bhagavad-Giti, u Ernst Haeckel-ovoj Zagonetki Uni-verzuma, i desetinama drugih klasika. Dogma se pojavljuje da uzbudinjene budale do odu{evljenih hvala. Moram da priznam #poeziju" ideje;ali postoji ne{to u meni {to je ‘estoko odbacuje sa mu~nom i osvet-ni~kom ‘estinom. Mo‘e biti, ovo je zato {to deo na{eg sistema ideparalelno sa prvim jedna~inama njihovog.

K. Monisti shvataju sasvim jasno i korektno da je apsurd odgo-voriti na pitanje #Kako su do{le ove Mnoge stvari (kojih smo mi svesni)u postojanje"? kazivanjem da su one do{le od Mno{tva; a #Mno{tvo" uvezi sa ovim uklju~uje Dva. Univerzum stoga mora da bude jedinstvenifenomen: on stvara ve~no i sve po~iva na njemu - t.j., ukloni sva ogra-ni~enja svake vrste - i Univerzum obja{njava sebe. Kako onda mogu dapostoje Suprotnosti, kako mi prime}ujemo da one rade? Nije li veomabitno za na{e originalne lan~ane silogizme da Mno{tvo mora da budesvodljivo na Jedno? Ljudi vide kako je ovo nezgodno; tako je #|avo"Dualista emulgovan i ispario u #iluziju"; ono {to oni nazivaju #Majom"ili nekim ekvivalentnim izrazom.

#Stvarnost" se za njih sastoji samo od Bramana, vrhovnog Bi}a#bez kvantiteta i kvaliteta". Oni su prisiljeni da mu poreknu sva svo-jstva, ~ak i svojstvo Postojanja; jer bi ih takvo ~injenje neposredno ogra-ni~avalo, i tako ih bacalo glava~ke nazad u Dualizam. Sve ono ~egasmo svesni mora o~igledno da poseduje ograni~enja, ili ne bi moglo daima razumljivo zna~enje za nas; ako ‘elimo #svinjetinu", moramo daposebno odredimo njene kvalitete i kvantitete; bar, moramo da budemou stanju da je razlikujemo od #onoga {to nije svinjetina".

Samo - trenutak, molim!L. Postoji u Advaitizmu najopsenjuju}a opasnost; to je ono, do

izvesne ta~ke, #Religiozno Iskustvo" koje te‘i da podr‘i ovu teoriju.Re~ o ovome. Prosta~ki umovi, takvi kakvi su sre}ni sa li~nim

Bogom, Vi{nuom, Isusom, Melkartom, Mitrom, i drugima, ~esto seuzbu|uju - nazivaju to #Osna‘enim Zanosom" ako ‘eli{ da bude{ sar-kasti~na! - do ta~ke do‘ivljavanja stvarnih Vizija predmeta njihovogobo‘avanja. Ali ovi ljudi ne postavljaju sebi originalno pitanje #Kakodolazi"? koje je na{ sada{nji predmet. Uni{ti ih kao odba~ene stvari!

M. Van Vishnarupadarshanae, vizije Oblika Vishnua, van one jo{uzvi{enije vizije koja korespondira po Hindu klasifikaciji sa na{im#Poznavanjem i Razgovorom sa Svetim An|elom ûvarem", je onanazvana Atmadarshana, vizija (ili shvatanje, mnogo bolja re~) Univer-zuma kao jedinstvenog fenomena, izvan svih ograni~enja, bilo vremena,prostora, uzro~nosti, ili {ta sve ne.

Vrlo dobro, onda! Evo nas sa direktnom realizacijom Advaitis-ti~ke teorije Univerzuma. Sve se savr{eno sla‘e. Tako|e, kada ka‘em

Magika bez suza

56

#realizacija", ‘elim da shvati{ da podrazumevam ono {to ka‘em usmislu tako jakom i tako apsolutnom da je nemogu}e da prenese mojezna~enje ma kome koji nema do‘ivljeno to iskustvo.42

Kako mi procenjujemo #stvarnost" obi~nog utiska u svesti? Ug-lavnom po njegovom intenzitetu, po njegovoj trajnosti, po ~injenici daniko ne mo‘e da nas nagovori da ne verujemo u njega. Kao {to ljudi go-vore o Berkley-evom ‘Idealizmu’ - #njegovi argumenti su nepobitni alioni ne uspevaju da prenesu uverenje". Ni skepti~na, ni idealisti~ka pi-tanja ne mogu da nas uvere da udarac nogom u pantalone nije ‘stvaran’u nekom razumnom smislu re~i. [ta vi{e memorija nas uverava. Ipak‘iv san mo‘e da bude na vreme, ipak mo‘e da traje godinama (iako jeto retko za neki san, sem ako se ~esto ne ponavlja, ili je povezan sapodsticajnim impresijama pomo}u neke sre}ne veze okolnosti, daostane dugo na umu sa jasno prese~enom vizijom) te{ko da se izgubizbog doga|aja stvarnog ‘ivota. Dobro: onda, po{to je podsticajni ‘ivotsan, tako - da, vi{e tako! - Religiozno Iskustvo kako je gore opisano jeReligiozno Iskustvo onog ‘ivota koji je zajedni~ki za sve nas. To nijesamo lako, to je prirodno, ne samo prirodno, ve} neminovno, za svakogkoji je do‘iveo #Samadhi" (ova re~ podesno grupi{e vi{e vrste vizija43)da smatra normalni ‘ivot #iluzijom" u pore|enju sa ovim stanjem ukome su svi problemi re{eni, sve sumnje isterane, sva ograni~enjauklonjena.

Ali ~ak i izvan Atmadarshana-e dolazi iskustvo nazvanoShivadarshana,44 u kome ovaj Atman (ili Brahman), ovo ograni~enouni{tenje Univerzuma, je po sebi ukinuto i poni{teno.

(A, sa svojim de{avanjem, razbija ~itavu Advaitisti~ku teoriju!)Neoriginalno je re}i da ni jedna re~ ne mo‘e da opi{e ovu krajnju

destrukciju. Takva je ~injenica; i ne postoji ni{ta {to ~ovek mo‘e dauradi oko toga sem da to smelo stavi dole kao {to sam ja u~inio gore.To nije va‘no za na{u sada{nju nameru; sve {to treba da znamo je da jenajja~i oslonac Monisti~ke strukture nedovoljno polomljen.

[ta vi{e, da li je stvarno adekvatno pretpostavljati poreklo Uni-verzuma; kao {to oni uverljivo ~ine? Samo da poreknem da tu nikadanije bio po~etak kazivanjem da ovo #Jedno" ve~ito ne uspeva da mezadovolji.

Ono {to je mnogo gore, ne mogu da vidim da nazivanje #iluzije"Zlom nama uop{te poma‘e. Kada Hri{}anski Nau~nik ~uje da je nje-govu suprugu ljuto povredio pekin{ki pas, on se smeje, i ka‘e da #pos-toji pravo na gre{ku". Nije dovoljno dobro.

42 Ja imam razmotreno ovo i slede}e ta~ke veoma potpuno u Knjizi 4, Deo I,stranice 63-89.43 #Vizija" je u‘asno lo{a re~ za to; #trans" je bolja, ali je idioti uvek me{aju sahipnotizmom.44 Mogu}e gotovo identi~no sa Budisti~kim Neroda-Samapatti.

Aleister Crowley

57

N. Uzelo je mnogo vremena da se razjasni osnova. To nisamo~ekivao; gornji stavovi su mi tako bliski, oni idu tako ~isto kroz mojum, da, dok nisam do{ao do toga da ih dovedem u red, nisam imaoideju kako je dug i te‘ak posao to bio.

Jo{ uvek, to je dug put, itd. Videli smo da su #Dva" (ili#Mno{tvo") nezadovoljavaju}i po poreklu, samo zato {to oni moguuvek da budu svedeni na #Jedno"; a #Jedno" po sebi nije bolje, zato {tose, me|u drugim stvarima, nalazi prisiljeno da porekne same premisena kojima je zasnovano.

Da li }e nam biti ne{to bolje ako pretpostavimo da je Ex nihilonihil neistina, da je Ni{ta poreklo Svih Stvari? Da vidimo!

O. Ho}emo li prvo da letimi~no pogledamo matemati~ki aspektza Ni{ta? (Uklju~uju}i njegovu identi~nu jedna~inu u Logici.) Ovo samrazradio davno pre 1902.g. na primer u Berashithu, koji }e{ na}ipre{tampan u The Sword of Song, 45 i u mojim Sabranim Delima, TomI.

Argument mo‘e da bude ukratko izlo‘en kao slede}e.Kada, na obi~an na~in poslovanja, napi{emo 0, trebalo bi da

stvarno napi{emo 0n. Jer 0 zna~i da subjekat nije pro{iren u nekoj di-menziji pod razmatranjem. Tako linija mo‘e da bude dve stope podu‘ini, ali po {irini i dubini koeficijenat je Nula. Mi bi mogli daopi{emo to kao 2f + 0b + od, ili n2f + 0b + 0d.

Ono {to sam nameravao u razmatranju #[ta mi podrazumevamopod Ni{ta"? bilo je da razmotrim svako mogu}e svojstvo nekog objektakao dimenzije.

Na primer, ova stranica mo‘e da se opi{e kao nf + n’b + n’’d + 0crvenilo + 0 ljubaznost + 0 brzina + 0 potencijal i tako dalje, sve dok neprimeti{ i oceni{ sva svojstva koja ona poseduje, i isklju~i{ sva koja neposeduje. Zbog podesnosti, mo‘emo da napi{emo ovaj izraz kaoxf+b+d+c+lj+b+p - upotrebljavaju}i inicijale svojstava koja mi nazivamodimenzijama.

Jo{ jedno obja{njenje u ~istoj matematici. Za tuma~enje x1 , x1+1

ili x2 , i tako dalje, usvajamo vezu sa prostornim dimenzijama. Takopretpostavljamo x1 da je linija stopu duga~ka, x2 bi}e ravan stopu kvad-ratna, a x3 kocka koja meri stopu u svakoj dimenziji. Ali {ta za x4?Nema vi{e prostornih dimenzija. Savremena matematika (na nesre}u,mislim) se slo‘ila da razmatra ovu ~etvrtu dimenziju kao vreme. Dobro,a x5? Za tuma~enje ovog izraza, mo‘emo da po~nemo razmatranjedrugih svojstava, takva kao {to su elektri~ni kapacitet, boja, moralnekarakteristike, i tako dalje. Ali ova primedba, iako neophodna, vodi nasu drugom pravcu od na{e glavne teze umesto prema njoj.

P. [ta se doga|a kada stavimo znak minus ispred indeksa (onogmalog slova gore desno) umesto plusa? Sasvim jednostavno. x2 = x1+1 =45 Ma~ koji peva

Magika bez suza

58

x1 + x1. Sa minusom, delimo umesto da mno‘imo. Tako, x3-2 = x3 : x2 =x1, ba{ kao da si samo oduzela 2 od 3 u indeksu.

Sada, najzad, dolazimo do ta~ke od stvarne va‘nosti za na{u tezu:kako }emo protuma~iti x0? Mo‘emo to da napi{emo, o~igledno, kao x1-1

ili xn-n. Dobro, podelimo. Tada x1 : x1 = 1. Ovo je isto, dovoljno jasno,ma {ta x mo‘e da bude.

Q. Ah, ali ono {to smo po~eli da radimo bilo je da otkrijemozna~enje Ni{ta. Nije korektno da to napi{emo jednostavno kao 0; jer 0obuhvata ideks 01, ili 02, ili 0n. A ako je na{e Ni{ta apsolutno Ni{ta,onda ne postoji samo broj ve} i indeks. Prema tome to moramo danapi{emo kao 00.

Kakva je vrednost ovog izraza? Postupamo kao i pre; delimo.0 = 0n-n = 0n : 0n = 0n / 1 x 1 / 0n.

Naravno 0n : 1 ostaje 0; ali 1 : 0n = T.To jest, imamo protivre~nost #beskrajno velikog" sa #beskrajno

malim"; koje nokautira #beskrajnost" (i Advaitizam sa njim!) i ostavljanas sa neodre|enim ali kona~nim brojem koji je krajnje raznovrstan. Tojest: 00 mo‘e samo da bude protuma~ena kao #Univerzum kojipoznajemo".

R. Toliko za jednu demonstraciju. Neki ljudi su na{li gre{ku ualgebri; ali logi~ni Ekvivalenat je sasvim tako paralelan. Pretpostavi da‘elim da opi{em moju studiju u jednom pogledu: Mogu da ka‘em #Ni-kakvi psi nisu u mojoj studiji", ili #Psi nisu u mojoj sudiji". Mogu da

napravim mali dijagram: P je svet pasa; S je moja studija. Ovde je to:Kvadrati su potpuno odvojeni. îtavi svet van kvadrata P je svet u komenema pasa; van kvadrata S, je svet gde nema studije. Ali pretpostavimosada da ja ‘elim da napravim Nulu apsolutnom, kao na{u 00, moram daka‘em #Nikakvi psi nisu u mojoj studiji".

Ili, #Ne postoji odsustvo psa u mojoj studiji". To jest isto kao

kazivanje: #Neki psi su u mojoj studiji"; dijagram opet:

U Dijagramu 1, #svet gde nema pasa" uklju~uje celinu moje studije; uDijagramu 2 svet odsustva psa nije vi{e tu; tako jedan ili vi{e njihmoraju da postoje na neki na~in.

Aleister Crowley

59

To je to; znam da to mo‘e da bude malo te{ko u po~etku; nasre}u postoji druk~iji na~in - Kineski na~in - izra‘avanje teorememnogo jednostavnijim izrazima.

S. Kinezi, kao mi, po~inju sa idejom za #Apsolutno Ni{ta". Oni#ula‘u napor, i nazivaju to Tao-m"; ali to je ta~no ono {to Taoozna~ava, kada ga mi istra‘ujemo. Oni vide sasvim dobro, kao {to smomi u~inili gore, da samo isticanje Ni{ta nije obja{njenje Univerzuma; ioni nastavljaju da ~ine tako pomo}u matemati~ke jedna~ine koja je ~akjednostavnija nego na{a, koja obuhvata kao da ne obavlja nikakve oper-acije van jednostavnog sabiranja i oduzimanja. Oni ka‘u #Ni{tao~igledno ozna~ava Ni{ta; ono nema kvalitete niti kvantitete". (Advait-isti su rekli isto, a zatim su potpuno ismejali sebe nazivaju}i to Jed-inim!) #Ali", nastavljaju mudraci Srednjeg Kraljevstva, #uvek jemogu}e svesti svaki izraz na Ni{ta uzimanjem dva jednaka i suprotnaizraza". (Tako n + (-n) = 0.) #Trebalo bi stoga da budemo u stanju dadobijemo svaki izraz koji ‘elimo od Ni~ega; mi samo moramo dabudemo pa‘ljivi da izrazi budu ta~no suprotni i jednaki". (0 = n + (-n).)Ovo su posle toga u~inili, i po~eli da prikazuju dijagramom Univerzumkao I - par suprotnosti, Yang ili aktivni Mu{ki, i Yin ili pasivni @enski,princip. Oni su predstavili Yang nepolomljenom (z), a Yinpolomljenom (x) linijom. (Prva manifestacija u Prirodi ova dva jeThai Yang, Sunce, i Thai Yin, Mesec.) Ovo je malo obimno i slobodno,oni su udvojili ove linije, i dobili ~etiri Hsiang-a. Oni su ih zatimnacrtali po tri vremenom, i dobili osam Kwa. Ovi predstavljaju razvojod originalnog I do Prirodnog Reda Elemenata.

Ja }u nazvati mu{ki princip M, @enski @.

M 1 1 Khien: #Nebo-Otac" @ 1 5 Khwan: #Zemlja-Majka"M 2 7 Li: Sunce @ 2 3 Khan: MesecM 3 2 Kan: Vatra @ 3 8 Tui: VodaM 4 6 Sun: Vazduh @ 4 4 Kan: Zemlja

Zapazi kako su oni zadivljuju}e sa~uvali ideju ravnote‘e. M1 i @1 susavr{enstvo. M2 i @2 jo{ uvek dr‘e ravnote‘u u svojim linijama. êtiri#elementa" prikazuju nesavr{enost; ipak oni su svi uravnote‘eni jedannasuprot drugog. Zapazi, isto tako, kako su zgodni ideogrami. M3 pri-kazuje vatre koje plamte na ognji{tu, @3, talas na ~vrstom dnu mora;M4, nepostojani vazduh, sa nepristupa~nim prostorom gore, i kona~no@4, prikazuje tanku koru zemlje koja maskira unutra{nje energijeplanete. Oni nastavljaju da udvajaju ove Kwa, tako dolaze do {ezdeset-~etiri heksagrama Yi King-a, koji nije samo Mapa, ve} i Istorija RedaPrirode.

Magika bez suza

60

îsto strasno ushi}enje zbog Harmonije i Lepote Sistema me jeodvelo tako daleko; moja jedina namera je da poka‘em kako su dobiliUniverzum od Ni~ega ovi Mudri Ljudi.

Kada asimilira{ ove dve grupe Jedna~ina, kada shvati{ kako je 0= 2 jedinstveno, jednostavno, i neminovno re{enje Zagonetke Univer-zuma, bi}e, po smislu, jo{ malo vi{e za tebe da nau~i{ o TeorijiMagike.

Trebalo bi, ipak, da zapamti{ najtrajnije da jedna~ina Univer-zuma, ma kako slo‘ena mo‘e da izgleda, neminovno se odmotava doNule; jer izvr{enje ovoga je formula tvog Rada kao Mistika. Da te pod-setim, i da poja~am neke stvari gore, dozvoli mi da navedem izMagike, stranice 152-3, fusnotu 2.

Svi elementi moraju u jedno vreme da budu odvojeni - to bi bioslu~aj sa velikom toplotom. Sada kada atome pobu|uje sunce, dobijamotaj ogromni ekstrem toplote, i svi elementi su sami opet. Zamisli dasvaki atom svakog elementa poseduje se}anje na sve svoje avanture ukombinaciji. Uzgred budi re~eno, taj atom (osna‘en tim se}anjem) ne bibio isti atom; ipak on jeste, zato {to nije dobio ni{ta od nigde izuzevovog se}anja. Stoga, tokom vremena, i pomo}u se}anja, stvar bi moglada postane ne{to vi{e nego to; tako je stvarni razvoj mogu}. ôvekmo‘e tada da vidi razlog za svaki elemenat da odlu~i da pro|e kroz oveserije inkarnacija, zato {to tako, i samo tako, mo‘e da ide; i trpi odstu-panje od se}anja koje ima tokom ovih inkarnacija, zato {to zna da }edo}i potpuno nepromenjen.

Stoga mo‘e{ da ima{ neograni~en broj bogova, koji su posebni ipodjednaki iako su razli~iti, svaki je vrhovni i apsolutno neuni{tiv. Ovoje tako|e jedino obja{njenje kako je #Savr{eno Bi}e" moglo da stvorisvet u kome rat, zlo, itd., postoji. Bog je samo jedna pojava, zato {to(kao #dobro") ne mo‘e da uti~e na samu supstancu, ve} samo um-no‘ava njene kombinacije. Ovo je ne{to isto kao misti~ni monoteizam;ali primedba na tu teoriju je da Bog mora da stvara stvari koje su svedelovi njega samog, tako da je njihovo uzajamno dejstvo la‘no. Ako mipretpostavimo mnoge elemente, njihovo uzajamno dejstvo je prirodno.

Nije primedba na ovu teoriju da se pita ko je stvorio elemente -elementi su bar tu, a Bog, kada ga tra‘i{, nije tu. Teizam je obscurumper obscurius. Mu{ka zvezda je izgra|ena od centra van; ‘enska od per-iferije unutra. Ovo je ono {to se podrazumeva kada ka‘emo da ‘enanema du{u. Ovo potpuno obja{njava razliku izme|u polova.

Svaki #akt ljubavi pod voljom" ima dvostruki rezultat (1)stvaranje deteta koje kombinuje osobine svojih roditelja, (2) povla~enjepomo}u ekstaze u Prazninu. Molim te konsultuj ono {to imam napisanona drugom mestu o #Formuli Tetragramatona"; va‘nost ovoga u ovomtrenutku je da poka‘e kako se 0 i 2 stalno pojavljuju u Prirodi kao uo-bi~ajeni Red Doga|aja.

Aleister Crowley

61


666

6

Tri {kole Magike


Ovde je prvi odeljak M. Gerard Aumont-ovog obe}anog eseja;46

on je originalno nazvan Tri {kole Magike. (Ne ljuti se, molim te, {to onnije u obliku li~nog pisma!)

Danas ima mnogo nerazumevanja zna~enja izraza ‘Magika’.Mnogi poku{aji su ve} u~injeni da se ona defini{e, ali mo‘da }e biti na-jbolje za na{u sada{nju nameru istorijsko-ideolo{kog izlaganja ovo -Magika je Nauka o Nesamerljivom.

Ovo je jedna od mnogih ograni~enih upotreba re~i; jedna je pri-lago|ena za sada{nju nameru.

Naro~ito treba da bude zapa‘eno da Magika, tako ~estopome{ana sa popularnom idejom o religiji, nema ni{ta sa njom. Ona je,u stvari, strogo suprotna religiji; ona je, ~ak i vi{e nego Fizi~ka Nauka,njen nepomirljivi neprijatelj.

Defini{imo ovu razliku jasno.Magika istra‘uje zakone Prirode sa idejom da ih upotrebi. Ona se

samo razlikuje od ‘svetovne’ nauke po tome {to se uvek dr‘i ispred nje.Kao {to je Fraser pokazao, Magika je nauka u eksperimentalnom stadi-jumu; ali mo‘e da bude, i ~esto je, vi{e nego ovo. Ona je nauka koja,zbog jednog razloga ili drugog, ne mo‘e da bude objavljenaneposve}enima.

Religija, naprotiv, te‘i da odbaci zakone Prirode, ili da ih izbegnepomo}u pozivanja na pretpostavljenu mo} za koju se pretpostavlja da ihima savladane. Religiozni ~ovek je, kao takav, nesposoban za razume-vanje {ta su stvarno zakoni Prirode. (Oni su uop{tenja vrste posmatrane~injenice.)

Istorija Magike nije nikada ozbiljno obra|ena. Iz jednog razloga,samo posve}enici zavetovani na tajnost znaju mnogo o njoj; iz drugog,svaki istori~ar je ve} govorio o nekoj manje vi{e konvencionalnoj idejiMagike, a ne o samoj stvari. Ali Magika je vodila svet i pre po~etka is-torije iz razloga {to je Magika majka Nauke. Stoga je od najve}eva‘nosti da se poku{a da se shvati ne{to od predmeta; i ne postoji,46 Nekoliko izmena - samo malo - je bilo potrebno tokom vremena.

Magika bez suza

62

stoga, nikakvo opravdanje potrebno za pisanje ovog kratkog opisanjenih istorijskih aspekata.

Uvek je bilo, bar po jezgru, tri glavne [kole Filosofske prakse.(Mi upotrebljavamo re~ ‘filosofske’ u starom dobrom {irokom smislu,kao u frazi #Filosofske Transakcije Kraljevskog Dru{tva za Unapre|enjeZnanja".)

Uobi~ajeno je opisati ove tri [kole kao @utu, Crnu i Belu. Prvaneophodna stvar je da se upozori ~italac da one nipo{to ne smeju dabudu pome{ane sa rasnim razlikama u boji; a one korespondiraju jo{manje sa konvencionalnim simbolima takvima kao {to su ‘ute kape,‘ute odore, crna magija, belo vra~anje, i sli~no. Opasnost je tim ve}a jersu ove analogije toliko zavodljive koliko i dokazivanje o ispitivanju kojezavodi.

Ove [kole predstavljaju tri potpuno odvojene i suprotne teorijeUniverzuma, i, stoga, prakse spiritualne nauke. Magijska formula svakeje toliko precizna koliko i teorema trigonometrije. Svaka pretpostavljakao fundamentalni izvestan zakon Prirode, a predmet je zamr{en ~in-jenicom da svaka [kola, u izvesnom smislu, priznaje formule drugedve. Ona ih samo smatra na neki na~in nepotpunim, drugorazrednim, iliiluzornim. Sada, kao {to }e se videti kasnije, @uta [kola stoji odvojenaod druge dve prirodom svojih postulata. Ali Crna [kola i Bela su uvekmanje vi{e u aktivnom konfliktu; a to je zato {to se ba{ u ovom trenutkutaj konflikt pribli‘ava vrhuncu koji je neophodan da se napi{e ovaj esej.Adepti Bele [kole smatraju sada{nju opasnost po ~ove~anstvo takovelikom da su oni spremni da napuste svoju tradicionalnu politiku}utanja, da bi upisali u svoje rangove neposve}ene svake nacije.

Mi posedujemo izvesni misti~ni dokumenat47 koji mo‘emo daopi{emo ukratko, zbog podesnosti, kao Apokalipsu za koju dr‘imoklju~eve, zahvaljuju}i intervenciji Majstora koji se pojavio u ovoj ozbil-jnoj krizi Sudbine. Ovaj dokumenat se sastoji od serija vizija, u kojima~ujemo glas razli~itih Inteligencija ~iju prirodu bi bilo te{ko definisati,ali koje su svakako obdarene znanjem i snagom daleko van svega na {tasmo navikli da gledamo kao svojstveno ljudskoj rasi.

Moramo da navedemo pasus iz jednog od najva‘nijih od ovihdokumenata. Doktrina je objavljena, kao {to je uobi~ajeno me|u Pos-ve}enicima, u obliku alegorije. Oni koji su postigli ~ak i osrednji stepenprosvetljenja su svesni da prosto verovanje vernog, i prosto neverovanjeismeva~a, s obzirom na stvarnost, su samo detinjasti. Svaki doga|aj uPrirodi, pravi ili la‘an, poseduje spiritualno zna~enje. To je ovo

47 Liber CDXVIII, Vizija i Glas, novo izdanje sa Uvodom i Komentarom od666. (Thelema Publishing Co., Barstow, California.) [Napomena: ovo izdanje jesada iscrpljeno. Drugo prera|eno izdanje je u pripremi od Sangreal Foundation,Dallas. - Urednik.]

Aleister Crowley

63

zna~enje, i samo ovo zna~enje, koje poseduje neku filosofsku vrednostza Posve}enika.

Ortodoksna potreba ne treba da bude uvre|ena, a prosve}enapotreba ne treba da bude prezriva, da nau~i da je ovaj pasus koji upravonavodimo, alegorija zasnovana na najmanje pristojnoj od Biblijskih leg-endi koje se odnose na Noja. On jednostavno uzima za svoje namerepodesnost Svete Knjige.

Ovde sledi izvod iz Vizije:ûje se glas: Neka je proklet onaj koji }e otkriti nagost Najuz-

vi{enijeg, jer on je opijen vinom koje je krv adepata. A BABALON gaje uspavala na svojim grudima, i oti{la, i ostavila ga nagog, i okupilasvoju decu, govore}i: Po|ite sa mnom, da se rugamo nagostiNajuzvi{enijeg.

Prvi od adepata pokri Njegovu sramotu platnom, hodaju}iunazad, i on be{e beo. A drugi od adepata pokri Njegovu sramotu plat-nom, hodaju}i postrance, i on be{e ‘ut. A tre}i od adepata se ruga{eNjegovoj sramoti, hodaju}i napred, i on be{e crn. I ovo su tri velike{kole Mudraca, koji su tako|e tri Mudraca koji su putovali u Vitlejem;48

i zato {to nema{ mudrosti, ne}e{ znati koja {kola preovla|uje, niti da lisu te tri {kole jedna.

Mi smo sada spremni da studiramo filosofske osnove ovih [kola.Moramo, ipak, da protestujemo protiv isuvi{e doslovne interpretacije,~ak i alegorije. Ona mo‘e da bude sumnjiva, zbog razloga koji bi tre-balo da bude o~igledan nakon daljeg istra‘ivanja doktrina Tri [kole, jerje ovu alegoriju prona{la Inteligencija Crne [kole, koja je bila svesnasvoje gre{nosti, i mislila da je preobrazi u ispravnost pomo}u alhemijerazmetanja sa njom. Inteligentni ~italac }e zapaziti lukavi poku{aj da seidentifikuje doktrina Crne [kole sa vrstom crne magije koja je obi~nonazvana Dijabolizmom. Drugim re~ima, sama ova alegorija je primerosobito suptilne crne magijske operacije, a razmi{ljanje o takvim zamis-lima koje su izvedene dovoljno daleko dovodi nas do razumevanja za-panjuju}e zmijskih procesa Magi~ara. Neka neposve}eni ~italac neodbaci takve o{troumnosti od svog uma kao zanemarljivu besmislicu.O{troumnost ove vrste je ono {to odre|uje cenu krompira.

Gornja digresija mo‘da nije tako neopravdana kao {to mo‘e daizgleda na prvo ~itanje. Pa‘ljivo studiranje trebalo bi da otkrije priroduprocesa misli koje su po navici upotrebljavali tajni Majstori ljudske raseda odrede njenu sudbinu.

Kada se svako nasmejao, ho}u da te zamolim da uporedi{ stvarneefekte proizvedene u toku ljudskih doga|aja od Cezara, Atile iNapoleona, s jedne strane; od Platona, Enciklopedista, i Karla Marksa49

s druge.48 Bethlehem49 Interesantno je zapaziti da su tri najve}a uticaja na svet danas od ovih

Magika bez suza

64

@uta [kola Magike razmatra, sa potpunom nau~nom i filosof-skom nepristrasno{}u, ~injenicu o Univerzumu kao ~injenicu. Za samobi}e kao dela tog Univerzuma, ona shvata njegovu nemo} da izmeni ce-lokupnost u najmanjem stepenu. Da izlo‘im to vulgarno, ne poku{avada uzdigne sebe sa zemlje navla~enjem svojih ~arapa. Ona se stogasuprostavlja struji pojava ne reaguju}i ni na mr‘nju ni na simpatiju.Toliko daleko koliko uop{te poku{ava da uti~e na tok doga|aja, ~initako na jedini inteligentni na~in koji je shvatljiv: ona te‘i da smanji unu-tra{nji sukob.

Ona ostaje, stoga, u kontemplativnom stavu. Da upotrebim izrazeZapadne filosofije, ima u njenom stavu ne{to od stoicizma Zenoa; ili odPikvikianizma, ako mogu da upotrebim izraz, od Epikura. Idealna reak-cija na pojave je reakcija savr{ene elasti~nosti. Ona poseduje ne{to odhladnokrvnosti matematike; i iz ovog razloga izgleda po{teno da seka‘e, zbog svrhe elementarne studije, da je Pitagora njen najadekvatnijieksponent u Evropskoj filosofiji.

Od otkri}a Azijske misli, ipak, nemamo potrebe da uzimamona{e ideje iz druge ruke. @uta [kola Magike poseduje jedan savr{eniklasik, Tao Teh King.50

Nemogu}e je na}i neku religiju koja adekvatno predstavlja misaoovog remekdela. Nije samo religija kao takva neuskladiva sa naukom ifilosofijom, ve} zbog same prirode u~enja @ute [kole, njeni pristalicene idu na to da izlo‘e sebe neugodnosti zbog prosve}ivanja mnogo ljudikoje oni smatraju beznade‘nim budalama.

U isto vreme, teorija religije, kao takva, je la‘no tkivo, jedinaprava snaga svake religije je dobijena od njenih kra|a Magijske dok-trine; a, religiozne osobe su po definiciji potpuno nepo{tene, sledi da jesvaka data religija sklona da sadr‘i deli}e Magijske doktrine, ukradenemanje vi{e nasumce od jedne {kole ili druge kako prilika nanese.

Neka se ~italac, stoga, najozbiljnije ~uva od poku{aja da shvatiovaj predmet pomo}u zavodljivih analogija. Taoizam se tako malo baviTao Teh King-om kao Katoli~ka Crkva Evan|eljem.

Tao Teh King uliva u glavu svesno ne delanje, ili pre nesvesno nedelanje, sa ciljem svo|enja na najmanju meru nereda sveta. Nekolikonavoda iz teksta trebalo bi da u~ini su{tinu doktrine jasnom.

X: 3:

teutonskih Jevreja: Marksa, Herca i Frojda.50 Na nesre}u u sada{njosti ne postoji publikovan prevod koji je delo Pos-ve}enika. Sve postoje}e prevode su ve} unakazili ljudi koji jednostavno ne uspe-vaju da shvate tekst. Jedan gotovo savr{eni prevod je zaista na raspolaganju, ali dosada on postoji samo u rukopisu. Jedini cilj ovog pisma je da stvori dovoljno javnointeresovanje da se u~ini ovo delo, i druga jednake vrednosti, dostupno publici.

Aleister Crowley

65

Evo Misterije Vrline. Ona stvara sve i hrani sve; ipak ona ne pri-anja njima; ona radi sve, ali ne zna ni{ta o tome, niti to objavljuje; onausmerava sve, ali bez svesne kontrole.

XXII: 2:Stoga se mudrac koncentri{e na jednu Volju, i ona je svetlost ~i-

tavom svetu. Skrivaju}i se, on sija; povla~e}i se, on privla~i pa‘nju;poni‘avaju}i se, on dobija snagu da ostvari svoju Volju. Zato {to se onne bori, niko ne mo‘e da se bori protiv njega.

XLIII: 1:Najmek{a stvar satera u tesnac najtvr|u. Nebitno prodire gde

nema otvaranja. Ovo je Vrlina Inercije.XLIII: 2:Malo je onih koji posti‘u: ~iji je govor ]utanje, ~iji je Rad

Inercija.XLVIII: 3:Onaj koji privla~i sebi sve {to je pod Nebom ~ini to bez napora.

Onaj koji se napre‘e nije u stanju da privu~e to.LVIII: 3:Mudar ~ovek je ~vrst i izbegava agresiju; njegove oblasti ne

o{te}uju druge. On se kre}e u pravoj liniji, i ne skre}e s puta; on je sja-jan, ali ne zaslepljuje svojim sjajem.

LXIII: 2:Staraj se za velike stvari dok su jo{ male, te{ke stvari dok su jo{

lake; jer sve stvari, koliko god velike i te{ke bile, imaju po~etak kada sumale i lake. Tako mudar ~ovek izvr{ava najve}e zadatke bez preduzi-manja ne~ega va‘nog.

LXXVI: 2:Prema tome krutost i tvrdo}a su znak smrti; elasti~nost i pri-

lagodljivost ‘ivota.LXXVI: 3:Nije zato pobednik onaj ko isti~e snagu; sli~no kao {to ~vrsto

stablo mo‘e biti sru{eno.LXXVI: 4:Otuda tvrdo i kruto imaju podre|eno mesto, meko i elasti~no

uzvi{eno.

Dovoljno, mislim, za ovaj deo eseja.Love is the law, love under will.

Bratski,666

7

Magika bez suza

66

Tri {kole Magike(2)


Nadaju}i se da si se oporavila od razornih otkri}a u vezi sa@utom [kolom, moram da te zamolim da se stegne{ zbog otkri}a kojasu jo{ stra{nija u vezi s Crnom. Ne me{aj to s Crnom Lo‘om niti sCrnom Bra}om. Terminologija je nesre}na, ali ja je nisam izmislio. Asada, na posao!

Crna [kola Magike se ni u kom slu~aju ne sme brkati sa [kolomCrne Magike ili ârobnja{tvom, koji su iskrivljenje Bele tradicije; Crna[kola Magike se u osnovi razlikuje od @ute [kole po tome {to ne raz-matra Univerzum kao neutralan, ve} kao prokletstvo. Njena osnovnateorema je ‘Prva Plemenita Istina’ Bude - #Sve je Patnja". U primitiv-nim klasicima ove [kole ideja patnje se brka s idejom greha. (Ova idejauniverzalnog jadikovanja je verovatno odgovorna za izbor crne kaonjene simboli~ne boje. A {to? Nije li bela Kineska boja ‘alosti?)

Analiza filosofa ove [kole pripisuje svaku pojavu kategoriji pat-nje. Potpuno je beskorisno ukazivati im da su odre|eni doga|aji pra}enirado{}u: oni nastavljaju svoje nemilosrdne prora~une, i dokazuju natvoje zadovoljstvo, ili radije nezadovoljstvo, da {to je o~igledno prijat-niji neki doga|aj, to je njegova ~ar zlo}udnije varljiva. Postoji samojedan na~in bekstva koji je zamisliv, a ovaj na~in je sasvim jednostavan,anihilacija. (Povr{ni kriti~ari Budizma su protra}ili veliki deo glupedosetljivosti poku{avaju}i da doka‘u da Nirvana ili Nibbana ozna~avane{to drugo od onoga {to etimologija, tradicija i dokazni materijal Kla-sika kombinuju da je defini{u. Re~ zna~i, sasvim jednostavno,prestanak: i razume se samo po sebi, da ako je sve patnja, jedina stvarkoja nije patnja je ni{ta, i da je stoga bekstvo od patnje dostignu}eni{tavila.)

Zapadna filosofija se pribli‘ava ovoj doktrini kada se uka‘epotreba. Ona u svakom slu~aju tvrdi da nijedan poznati oblik postojanjanije oslobo|en od patnje. Huxley ka‘e, u svojoj Evoluciji i etici, #Patnjaje oznaka svih bi}a koja ose}aju".

Filosofi ove [kole, tra‘e}i, sasvim prirodno, da isprave zlo u ko-renu, istra‘uju uzrok ovog postojanja koje je patnja, i odmah dolaze do‘Druge Plemenite Istine’ Bude: #Uzrok Patnje je @udnja". Oni nas-tavljaju s beskrajnim povezivanjem uzroka, ~iji je kona~ni korenNeznanje. (Nisam zainteresovan da branim logiku ove [kole: ja jedinoiznosim njihovu doktrinu.) Prakti~an ishod svega ovog je da je svakavrsta radnje i neizbe‘na i zlo~in. Moram da ubacim digresiju da objas-nim kako se zbrka misli u ovoj doktrini neprestano ponavlja. To je deo

Aleister Crowley

67

crnila Neznanja kome oni dopu{taju da bude osnova njihovog Univer-zuma. (Kona~no, svako ima pravo da poseduje svoj sopstveni Univer-zum na na~in kako ‘eli.)

Ova [kola budu}i lo{a po prirodi, nije toliko udaljena od konven-cionalne religije kao Bela i @uta. Najprimitivnije feti{isti~ke religijemogu, u stvari, da se smatraju prili~no vernim predstavnicima ovefilosofije. Gde preovladava animizam, #vra~" personifikuje ovo univr-zalno zlo, i tra‘i da ga umilostivi ljudskom ‘rtvom. Rani oblici Ju-daizma, i onaj tip Hri{}anstva koji povezujemo s Vojskom Spasa, BillySunday i Fundamentalistima iz zaba~enih krajeva Amerike, su dovoljnojednostavni primeri religije ~ija je su{tina odobrovoljenje zlog demona.

Kada svetlost inteligencije bledo po~inje da svi}e kroz mnogemagle u tim divljacima, dosti‘emo drugi stadijum. Sr~ani duhoviskupljaju hrabrost da tvrde da je zlo, koje je tako o~igledno, na neki ta-janstven na~in, iluzija. Oni tako bacaju nazad ~itavu slo‘enost patnje najedan uzrok; to jest na pojavu gore navedene iluzije. Tada problem do-bija kona~ni oblik: Kako tu iluziju uni{titi.

Dobar primer prvog stadijuma ovog tipa misli nalazi se u Ve-dama; drugi stadijum, u Upani{adama. Ali odgovor na pitanje, #Kakouni{titi iluziju zla"? zavisi od druk~ijeg teorijskog stava. Mo‘emo dapretpostavimo da je Parabrahm beskona~no dobar, itd., itd., itd., u komslu~aju smatramo uni{tenje iluzije zla kao ponovno sjedinjenje svesti saParabrahmom. Nesre}ni deo ove {eme stvari je da se u te‘nji da sedefini{e Parabrahma s namerom vra}anja Njegovoj ~istoti, pre ili kas-nije otkriva da On uop{te ne poseduje nikakve kvalitete! Drugimre~ima, kao {to je seljak rekao, kada su mu pokazali slona: #Ne postojitakva ‘ivotinja". Gautama Buda je uo~io beskorisnost ~a~kanja u togimaginarnog debeloko{ca. Ako je Parabrahm, rekao je Hindufilosofima, stvarno ni{ta, za{to da se ne dr‘imo na{eg originalnog shva-tanja da je sve patnja, i priznamo da je jedini na~in da se pobegne odpatnje dola‘enje do ni{tavila?

Vrlo jednostavno mo‘emo da kompletiramo celu tradiciju Indi-jskog poluostrva. Vedama, Upani{adama i Budisti~kim Tripitakamamoramo samo da dodamo Tantre od takozvane Vamacharya [kole.Mo‘e da zvu~i paradoksalno, ali Tantristi su u stvarnosti najnaprednijiod Hindusa. Njihova teorija je, po svojoj filosofskoj su{tini, primitivnistadijum Bele tradicije, zato {to je su{tina Tantristi~kih kultova da iz-vo|enjem odre|enih Magi~kih rituala ne samo da izbegavamo nesre}u,ve} i da posti‘emo blagoslov. Tantrista nije opsednut voljom-za-smrti.Nesumnjivo je te‘ak posao izvu}i neku radost iz postojanja; ali to barnije nemogu}e. Drugim re~ima, on striktno negira osnovnu postavku daje postojanje patnja, i formuli{e su{tinski postulat Bele [kole Magike, osmislu postojanja, pri ~emu univerzalna patnja (zaista o~evidna u svimobi~nim posmatranjima) mo‘e da bude demaskirana, ba{ kao u

Magika bez suza

68

inicijacijskom ritualu Isis51 u drevnim danima Khema. Tu Isku{enik(Neophyte) pod prisilom pru‘a svoja usta napr}enoj stra‘njiciMendeskog jarca, i nalazi kako ga miluju ~iste usne devi~anske sve{ten-ice one Boginje na podlozi ~ijeg oltara pi{e da Nijedan ~ovek nije podi-gao njen veo.

Uzrok Crne filosofije nije nemogu}e na}i da le‘i i u samim kli-matskim uslovima, sa rezultiraju}im stagniranjem stanovni{tva u mli-tavo, jetko, slabokrvno, grozni~avo-onemo}alo kastrirano stanje du{e~oveka. U skladu s time pronalazimo samo nekoliko pravih ekvivale-nata ove {kole u Evropi. U Gr~koj filosofiji nema traga ovakvoj dok-trini. Otrov u svom najgorem i najpakosnijem obliku do{ao je tek sHri{}anstvom.52 Ali ipak, malo ljudi od stvarnog zna~aja mo‘e da sena|e koji bi uzimali ozbiljno aksiome pesimizma. Huxley je uprkos svesvoje svirke u molskim tonovima bio eupepti~ki Torijevac. VrhunacCrne filosofije nalazimo samo kod Schopenhauera, a njega mo‘emosmatrati opsednutim, na jednoj strani o~ajanjem, proiza{lim iz la‘nogskepticizma koji je nau~io propa{}u Humea i Kanta; na drugoj, di-rektnom opsednuto{}u budisti~kim dokumentima kojima je on, kao prviod Evropljana imao pristup. Bio je, tako re}i, doveden do samoubistvasvojom sopstvenom sujetom, {to je ~udna paralela s Kirilovim iz ro-mana Opsednuti Dostojevskog.

Imamo, me|utim, dovoljno primera religija koje poti~u gotovoisklju~ivo iz Crne tradicije u razli~itim stadijumima. Ve} smo pomenuliEvan|elisti~ke kultove s njihovim okrutnim |avolom-bogom koji stvara~ove~anstvo da bi u‘ivao u njegovom proklinjanju i prisiljavao ga dapuzi pred njim, dok on klik}e s pijanim veseljem nad agonijom svogjedinog sina. 53 U istu vrstu moramo da stavimo Hri{}ansku Nauku, kojase tako groteskno pla{i bola, patnje i zla svake vrste, da njene budale nemogu da misle ni na {ta drugo, osim da glupo pori~u istinitost svegatoga u nadi da }e hipnotisati sebe do anestezije.

Prakti~no nijedan Zapadnjak nije dostigao tre}i stadijum Crne tra-dicije, Budisti~ki stadijum. Tako daleko su mogli da idu samo izolovanimistici, i oni ljudi koji se u prezirnom pokoravanju prilago|uju stan-dardu najbli‘e religije, one koja }e najmanje da ih ometa u njihovomtraganju za ni{tavilom.

Dokumenti Crne [kole Magike su ve} nagove{teni. Oni su, u na-jve}em delu, do krajnosti dosadni i odvratni svakom ~oveku zdravog

51 Izida52 Anti-semitski pisci u Evropi - na primer Weininger - nazivaju Crnu teoriju ipraksu Judaizmom, dok usled ~udne zbrke, iste ideje su nazvane Hri{}anskim me|uAnglo-Saksoncima. 1936.g. e.v. #Nacisti~ka" [kola je po~ela da razmatra ovu~injenicu.53 Hri{}anstvo je bilo u svom prvom stadijumu Jevrejski Komunizam, sli~anMarksizmu.

Aleister Crowley

69

razuma; ipak te{ko mo‘e da se porekne da su takve knjige kaoDhammpada i Stari Zavet remekdela literature. One prikazuju agonijuljudskog o~ajanja na njenom krajnjem stepenu ja~ine, a melanholi~nakontemplacija izazvana njihovim prou~avanjem nije korisna za po~etakonog raspolo‘enja koje treba da vodi svaku istinski hrabru inteligencijudo odluke o bekstvu iz okova Crnog U~itelja ka ra{irenim rukama BeleGospodarice @ivota.

Napustimo mra~an lik Schopenhauera zbog misteriozno sjajnoglika Spinoze! Ovaj filosof, makar samo zbog svog Panteizma predstav-lja sasvim dobro osnovnu tezu Bele Tradicije. Prvo {to moramo da za-pazimo je da se Bela tradicija jedva mo‘e da na|e izvan Evrope. Ona seprvo pojavljuje u legendi o Dionisu. (U vezi s tim pro~itaj pa‘ljivoBrowning-ov #Apolon i sudbine".54)

Egipatska tradicija Ozirisa nije nesli~na. Centralna ideja Bele[kole je da ukoliko prihvatimo da je za neposve}ene #sve patnja", ondaPosve}enik ima na~ina da pretvori to u #sve je radost". Ovde ne postojipitanje nojevskog ignorisanja ~injenica kao u Hri{}anskoj Nauci. Nepostoji ~ak nijedan manje vi{e intelektualni argumenat o toj ta~ki gle-di{ta koji bi, kao u Vedantizmu, promenio situaciju. Nasuprot tome, is-torijski govore}i, imamo stav koji je mo‘da pre svih, definisaoZoroaster, #Priroda nas u~i, a Proro~anstva tako|e potvr|uju, da ~ak inajgore klice Materije mogu da postanu korisne i dobre. Nemoj dastoji{ nad bezdanom optere}en talogom Materije, jer postoji mesto zatvoj Lik u ve~no sjajnom carstvu. Ako pro{iri{ svoj Ognjeni Um dopobo‘nosti, sa~uva}e{ svoje promenljivo telo.55

îni se da je Levant, od Vizanta i Atine do Damaska, Jerusalima,Aleksandrije i Kaira, bio zaokupljen oblikovanjem ove [kole u popu-larnu religiju, po~ev{i od vremena Avgusta Cezara. Jer postoje elementiove centralne ideje u delima Gnosti~ara, u odre|enim ritualima kojeFrazer prikladno naziva Azijskim Bogom, kao i u ostacima DrevnogEgipatskog kulta. Doktrina je postala odvratno izopa~ena u odboru, takore}i, i rezultat je bilo Hri{}anstvo, koje mo‘e da se smatra Belim ritu-alom koji je pokriven planinskom masom Crne doktrine, kao beba ma-jke koju Kralj Solomon nije zadovoljio.

Jednostavnim re~ima mo‘emo da defini{emo doktrinu Bele[kole u svoj njenoj ~istoti.

Postojanje je ~ista radost. Patnja je prouzrokovana zbog nemo}ishvatanja ove ~injenice; ali to nije nesre}a. Izmislili smo patnju, kojakona~no i nije od tako velike va‘nosti, da bi imali veliko zadovoljstvoosloba|anja od nje. Postojanje je tako sveta tajna.

54 #Apollo and the Fates"55 Ovaj pasus izgleda da direktno ukazuje na Formulu IX° O.T.O.-a, i napripremu Eliksira @ivota.

Magika bez suza

70

Adepti Bele [kole smatraju svoju bra}u iz Crne sli~no kao {to jearistokratski Engleski Sahib (u vreme kad je Engleska bila nacija) gle-dao na zaostalog Hindusa. Do te mere i Nietzsche izra‘ava filosofijuove [kole s prili~nom ta~no{}u i snagom. ôvek koji optu‘uje ‘ivotsamo odre|uje sebe kao ~oveka koji ‘ivotu nije dorastao. Hrabar ~oveku‘iva u davanju i primanju te{kih udaraca, i hrabar ~ovek je radostan.Skandinavska ideja Valhalla-e mo‘e biti da je primitivna, ali jemu‘evna. ôvekovu odvratnost i prezir pobu|uju, kod Hri{}ana popu-larno shvatanje raja; kod Budista nesvesno mirovanje; ili ~ak senzualnou‘ivanje kod Muslimana. On shvata da je jedina vredna radost, radostneprestane pobede, a sama pobeda bi postala dosadna i pitoma kad ne bibila za~injena jednako neprestanim porazima.

Naj~i{}i dokumenti Bele [kole se nalaze u Svetim Knjigama Te-leme. Doktrina je data u izvanrednom savr{enstvu i u Knjizi Srca opasa-nog Zmijom56 i u knjizi Lapis Lazuli. Jedan odlomak je dovoljan daobjasni formulu.

7. [ta vi{e, ugledao sam viziju reke. Na njoj je bio mali brod; a unjemu pod purpurnim jedrima bila je zlatna ‘ena, slika Asi iskovana unajfinijem zlatu. A reka je bila od krvi, a brod od blistavog ~elika. Za-tim sam je obljubio; i izgubiv{i svoj opasa~, bacio sam se u tok.

8. Vratio sam se u mali brod, i voleo sam je mnogo dana i no}i,pale}i prekrasan tamjan pred njom.

9. Da! Dao sam joj cvet moje mladosti.10. Ali ona se nije uzbudila; samo sam je svojim poljupcima

okaljao, tako da se pretvorila u crnilo preda mnom.11. Ipak, obo‘avao sam je, i dao sam joj cvet moje mladosti.12. I dogodilo se da je ona pritom obolela i uvela preda mnom.

Gotovo sam se bacio u reku.13. Tada na ozna~enom kraju njeno telo bilo je belije od mle~nih

zvezda, a njene usne crvene i tople kao zalazak sunca, a njen ‘ivotu‘arena toplota kao toplota sredi{njeg sunca.

14. Tada je ustala ona iz bezdana Vekovnog Snivanja, i njenotelo me je obgrlilo. Topio sam se sav u njenoj lepoti i radovao se.

15. Reka je tako|e postala reka Amrita, a mali brod bile su ko~ijeod mesa, a njegova jedra krv srca koje me rodilo, koje me rodilo.

(Liber LXV, Poglavlje II)âk i u svetovnoj literaturi nalazimo ovu doktrinu Bele [kole

Magike:

O Buda! zar ne mo‘e{ nigde da podupre{Sto‘er univerzuma?

Moraju li sve stvari da budu jednako ispovedane56 The Book of the Heart Girt with a Serpent

Aleister Crowley

71

Dok promene kletvom odjekuju?

Kunem se svim bla‘enstvom plavetnilaDa moja Phryne sa svojim puderom na sebi

Jednako je neverna - i jednako stvarna - Kao i tvoj odvratni kostur.

Svako prema svom ukusu: ako vi{e voli{Ovo mrsko razmi{ljanje o Truljenju;

Ja nazivam to Rastom, i ljupkijim postajeOd svih ~ari dana.

Ti se ne bi zabavljao sa DoreenJer njena lepota vene,

Jer ti zna{ da stvari prljaveSmrtnom devojku ~ine.

Da je njeno trulo telo bilo moje,Uzeo bih ga kao svoju prirodnu hranu,

Pori~u}i sve osim Bo‘anskogJednako u zlu i u dobru.

Aspasia mo‘e da me prevari,A Lais da mi natovari bolest

Jesu li ovo, jadna zadovoljstva, gorke pogodbe?Prezre}u Diogena.

Sledi svoju ma{tu dovoljno daleko!Jer na kraju sigurno dolazi{ k Bogu.

Tako u ovoj [koli nema poku{aja da se porekne da je Priroda,kako je Zoroaster rekao, #fatalna i zla sila"; ali Priroda je, tako re}i,#Prva Stvar Dela", koja treba da se pretvori u zlato. Radost je funkcijana{eg sopstvenog udela u ovoj alhemiji. Zbog ovog razloga nalazimonajhrabrije i najve{tije adepte kako namerno istra‘uju najodvratnije ele-mente Prirode da bi njihova pobeda mogla da bude ve}a. Formula jeo~igledno neustra{iva hrabrost. Ona izra‘ava ideju vitalnosti i mu‘ev-nosti u svom najdinami~nijem obliku.

Jedina religija koja uop{te odgovara ovoj [koli je ona iz starogEgipta; a verovatno i Haldejska religija. I to zato {to su te religije Magi-jske religije u strogo tehni~kom smislu; njihova religiozna komponentaje zanemarljiva. Ukoliko postoji, postoji samo za neinicirane.

Magika bez suza

72

Postoje, me|utim, tragovi po~etaka uticaja ove [kole u Judaizmui Paganizmu. Postoje, tako|e, odre|eni dokumenti ~istog Gr~kog duhakoji nose tragove toga. To je ono {to su oni nazvali Teurgijom.

Hri{}anska religija u svojoj najjednostavnijoj su{tini, idejom sav-ladavanja zla kroz Magijsku ceremoniju, Raspe}e, ~ini se na prvi po-gled dobrim primerom Bele tradicije; ali ideja greha i ispa{tanjaodvratno je nju ukaljala Crnilom. Postojali su, me|utim, odre|eniHri{}anski mislioci koji su preduzeli hrabar logi~an korak da posma-traju zlo kao izum Boga za uve‘bavanje radosti borbe i pobede. Ovo je,naravno, savr{eno Bela doktrina; ali je smatrana najopasnijom od jeresi.(Rimljanima VI: 1, 2, itd.)

Ideja svega toga le‘i u slede}em. Sama Misa je u su{tini tipi~noBeli ritual. Njena namera je da se sirova stvar direktno pretvori uBo‘anstvo. To je stoga i glavna operacija Talismanske Magike. Ali uti-caj Crne [kole je nagrizao tu ideju teolo{kim dodacima, metafizi~kim sjedne strane, i praznovernim s druge, tako potpuno da je Istina sasvimzamaskirana.

Za vreme Reformacije, nalazimo jalov poku{aj da se odstraniCrni elemenat. Protestanski mislioci su u~inili {to su najbolje mogli dase oslobode od ideje greha, ali je ubrzo uvi|eno da napor mo‘e dadovede samo do protivre~nosti; i oni su shvatili da bi to sigurno uni{tiloreligioznu ideju kao takvu.

Katoli~ki i Protestanski misticizam je u~inio dalji poku{aj daoslobodi Hri{}anstvo od tamnog oblaka nepravednosti. Oni su udru‘ilisnage sa Sufima i Vedantistima. Ali to je ponovo dovelo do pukog pori-canja stvarnosti zla. Udaljiv{i se na taj na~in, malo po malo, od jasnogshvatanja ~injenica Prirode, njihova doktrina je postala ~isto teoretska, ipostepeno nestajala, dok se olujni oblak greha ugnezdio vi{e nego ikad.

Najva‘niji od svih napora Bele [kole, s egzoteri~kog stanovi{ta,je Islam. U njegovoj doktrini postoji poneka blaga mrlja, ali mnogomanje nego u Hri{}anstvu. To je mu‘evna religija. Ona gleda ~injeni-cama u o~i, i priznaje njihov u‘as; ali ona predla‘e da se one savladajusamo pomo}u ~ove~nosti. Na nesre}u, metafizi~ke koncepcije njenihtobo‘e-svetovnih [kola su grubo materijalisti~ke. Samo PanteizamSufija elimini{e koncepciju umilostivljenja; a u praksi, Sufi su prebliskopovezani s Vedantistima da bi se dr‘ali realnosti.

To je sve za sada.Love is the law, love under will.

Bratski,666

Aleister Crowley

73

8

Tri {kole Magike(3)


U istoriji postoji samo jedan pokret ~ija je svrha bila da organi-zuje odvojene adepte Bele [kole Magike, i taj pokret je potpunonepovezan s religijom, osim utoliko, {to je pru‘io svoj uticaj reforma-torima Hri{}anske crkve. Njegov poziv uop{te nije bio upu}en svim lju-dima. On je jedino nudio da otvori veze, i razgovara o odre|enimprakti~nim tajnama mudrosti, s izolovanim nau~nicima u celoj Evropi.Ovaj pokret je op{te poznat kao Rozenkrojcerski.

Re~ pobu|uje sve vrste korespondencija za ‘aljenje; ali adepti togReda nikad nisu bili zabrinuti zbog upotrebe njihovog imena u {arlatan-ske svrhe, ili zbog napada koje su na njih uperili zavidni kriti~ari.Zaista, oni su tako mudro skrivali svoje aktivnosti, da su neki savremeninau~nici povr{nijeg tipa izjavljivali da takav pokret nikad nije postojao,da je to bila ve{ta {ala koja je delovala na znati‘elju lakovernogSrednjeg Veka. U krajnjem slu~aju sigurno je, da od vremena original-nih objava nisu iznesene nikakve slu‘bene publikacije. Glavne tajne suse odr‘ale nepovre|ene. Ako su za vreme nekoliko poslednjih godinaoni objavili prili~an broj dokumenata, iako ne pod svojim imenom, to jezbog krize koja preti civilizaciji, o kojoj }emo kasnije govoriti.

Ne postoji dobar razlog, ~ak i da je dozvoljeno, za raspravljanje oprirodi osnova nau~nog dostignu}a koje je sr‘ doktrine tog Dru{tva.Potrebno je samo da se naglasi da je njegova korespondencija s alhemi-jom jedna istinska ~injenica kojoj je bilo dozvoljeno da iza|e na videlo;zato {to se Rozenkrojcer, kao {to je pokazano njegovim centralnim sim-bolom, golim krstom na kome je na~inio rascvetalu ru‘u, bavi u prvomredu duhovnom i fiziolo{kom alhemijom. Uzimaju}i za #Prvu StvarDela" neutralnu i inertnu supstancu (ona je uvek opisana kao najobi~nijai najbezvrednija stvar na zemlji, i mo‘e zaista da ozna~ava svaku sup-stancu) on je promi{ljeno truje, tako re}i, dovode}i je do stadijumatransmutacije koja je op{te nazvana Crnim Zmajem, i nastavlja da radina tom ku‘nom otrovu dok ne postigne teoretski najve}e mogu}esavr{enstvo.

Slu~ajno, imamo gotovo preciznu paralelu sa ovom operacijom usavremenoj bakteriologiji. O~igledno bezopsni bacili bolesti se uzgajajudok ne postanu hiljadu puta otrovniji nego na po~etku, i iz te kulture sepriprema vakcina koja je delotvoran lek protiv svih mogu}ih pusto{enjate vrste mikro-organizma.

Magika bez suza

74

Mi smo obavezni da izlo‘imo, mo‘da u podu‘em obliku, glavnedoktrine triju [kola. Zadatak, koliko god dosadan, je potreban da se ob-jasne s razumnom jasno}om njihove veze sa svetom koga vode te nji-hove ideje; tako re}i, da se objasni priroda njihovih politi~kih aktivnosti.

@uta [kola, u skladu sa svojom doktrinom savr{eno elasti~nereakcije i ne-uplitanja, dr‘i se, uop{teno govore}i, potpuno po strani odsvih takvih pitanja. Te{ko mo‘emo da je zamislimo dovoljno zainter-esovanom za bilo koji doga|aj da bi agresivno reagovala. Ona se ose}adovoljno jakom da se uspe{no bavi s bilo ~ime {to mo‘e da se pojavi;uop{teno govore}i, ona ose}a da bi bilo koja zamisliva radnja s njenestrane pre pove}ala nego smanjila zlo.

Ona se dr‘i nekako prezirno po strani od ve~nog sukoba Crne[kole sa Belom. U isto vreme, postoji me|u @utim adeptima izvestanose}aj da ako bi jedna od ovih [kola bila uni{tena, rezultat bi verovatnomogao da bude taj, da bi pobednik pre ili kasnije okrenuo svoju oslo-bo|enu energiju protiv njih samih.

Stoga, u skladu s njihovim op{tim planom ne-delovanja, kao {toje izra‘en u Tao Teh King-u, o bavljenju zlom pre nego {to postane isu-vi{e jako da bi bilo opasno, oni ne‘no upadaju s vremena na vreme dabi odr‘ali ravnote‘u.

Za vreme poslednje dve generacije Majstori @ute [kole bili suprimorani da zapaze progresivno uni{tavanje Belih adepata. Hri{}an-stvo, koje je posedovalo barem tra~ak Bele formule, je pred svojomstvarnom smr}u u agoniji raspadanja. Matrijalisti~ka nauka je uni{tilaveru i nadu Hri{}ana (oni nikada nisu posedovali neko milosr|e koje bibilo uni{teno) s iskazivanjem patnje, prolaznosti i okrutne ni{tavnostiUniverzuma. Ogroman talas pesimizma je progutao tvr|avu ôvekovedu{e.

Bio je to zaista smrtonosan udarac adeptima Bele [kole kad seNauka, njihov sopstveni prisan prijatelj kome su verovali, okrenulaprotiv njih. Ba{ zbog tog sticaja okolnosti su @uti adepti poslali u Za-padni svet glasnika, Helenu Petrovnu Blavatsky, s odre|enim zadatkomda uni{ti, s jedne strane, grube {kole Hri{}anstva, a s druge, da iskorenimaterijalizam iz Fizi~ke Nauke. Ona je uspostavila potrebnu vezu s Ed-ward Maitland-om i Anna-om Kingsford, i s tajnim predstavnicimaRozenkrojcerskog Bratstva, koji su bezuspe{no poku{avali da prenesuegzoteri~ne formule Bele [kole u ruke studenata. Nije na nama naovom mestu da procenjujemo stepen uspeha koji je ona postigla svojimposlanstvom; ali u svakom slu~aju, danas vidimo da Fizi~ka Naukaprodire do duhovne osnove materijalnih fenomena. Radovi HenryPoincare-a, Einstein-a, Whitehead-a i Bertrand Russell-a su dovoljandokaz za to.

Hri{}anstvo je tako|e palo na nivo ni‘i i sramotniji nego ikad.Shvataju}i da je na samrti, ono je napravilo krajnji i samoubila~ki napor

Aleister Crowley

75

i sko~ilo u smrtni gr~ Prvog Svetskog Rata. Bilo je previ{e izopa~eno dareaguje na podsticaje Bele formule koji su mogli da ga spase. Vidimodanas da je Hri{}anstvo bogomoljski zatucanije i udaljenije od stvar-nosti nego ikad. U nekim zemljama crkva je ponovo postala napast imu~itelj.

S zlobnim veseljem adepti Crne [kole su posmatrali ove krvo-lo~ne napade. Ali Crna [kola je u~inila i vi{e. Ona je mirno sredilasvoje snage i pripremila ih da o~iste razvaline bojnih polja. Sada jezavetovana (1924.g. e.v.) svom glavnom zadatku da progna mu‘evnerase iz svog duhovnog carstva. (Gr~ se jo{ uvek [1945.g. e.v.] nastavlja;zapazi dobro pro-nema~ke uzvike Anglikanskih Biskupa i intrigeVatikana.)

Crna [kola je uvek radila podmuklo, izdajstvom. Ne trebamo dabudemo iznena|eni otkriv{i da je najistaknutiji predstavnik bila otpadnisledbenik Blavatske, Annie Besant, i da je ona bila zadu‘ena od svojihCrnih Majstora zadatkom da nagovori svet da prihvati za svog U~iteljanegroidnog Mesiju. Da bi poni‘enje bilo potpunije izabrano je jadnostvorenje koje je, najodvratnijim moralnim kvalitetima dodalo najglu-plju slaboumnost. A tada se sve raspalo!

To je, dakle, sada{nje stanje rata Triju [kola. Ne mo‘emo dapretpostavljamo da je ~ove~anstvo u tolikoj meri iskvareno da biprihvatilo Krishnamurtija; a ipak, to {to je takva {ema ikad mogla dabude zami{ljena simptom je gotovo bespomo}nog propadanja Bele[kole.57 Crni adepti se otvoreno prse da su trijumfovali du‘ cele linije.Njihova formula je uni{tila sve pozitivne kvalitete. Samo je jednastepenica do stadijuma kad }e se uni{tenje celog ‘ivota i misli pojavitikao sudbonosna potreba. Materijalizam i ‘ivotni skepticizam sada{njegvremena, mahnita jurnjava za zadovoljstvom s totalnim zanemarivan-jem bilo kakve ideje o izgradnji budu}nosti svedo~i o stanju potpunogmoralnog nereda, i bedi duhovne anarhije.

Bela [kola je tako bila paralizovana. Se}amo se pauka koga jeopisao Fabre, koji u{trcava u svoje ‘rtve otrov koji ih parali{e, ali ih neubija, tako da njegovo mladun~e mo‘e da ima sve‘e meso. A to je ono{to }e se dogoditi Evropi i Americi, osim ako neko ne{to oko toga neu~ini, i to u vrlo skoro vreme.

@uta [kola nije mogla da ostane ravnodu{an posmatra~ tihgadosti. Madam Blavatsky je bila samo prethodnik. Oni su, u saradnji sTajnim Vo|ama Bele [kole u Evropi, Vo|ama koji su bili primorani dazbog op{teg moralnog izopa~enja koje je zahvatilo rase iz kojih oni crpesvoje adepte obustave sve poku{aje egzoteri~nog prosvetljenja, pripre-mili vodi~a za ~ove~anstvo. Taj ~ovek, krajnje moralne snage i uz-vi{enosti, spojene s dubokim ose}ajem za svetovne stvarnosti, je stupio57 Napomena. Ovaj pasus je napisan1924.g. e.v. Majstor Therion se digao ismo‘dio ga. Ono {to je izgledalo kao pretnja sada je jedva uspomena.

Magika bez suza

76

napred poku{avaju}i da spasi Belu [kolu, da rehabilituje njenu formulu,i da izbaci iz bastiona moralne slobode urlaju}e divljake pesimizma.Ukoliko se njegov poziv ne ~uje, ukoliko ne do|e do mu‘evne reakcijeprotiv gmi‘u}e atrofije koja ih truje, ukoliko se ne svrstaju do pos-lednjeg ~oveka pod njegovu meru, velika odlu~na bitka }e bitiizgubljena.

Ovaj prorok Bele [kole, koga su izabrali Majstori te [kole i nje-gova bra}a, da bi spasio Teoriju i Praksu, naoru‘an je ma~em koji jedaleko mo}niji od Excalibur-a. Njemu je poverena nova Magijska for-mula koju mo‘e da prihvati ~itava ljudska rasa. Njeno usvajanje }e po-ja~ati @utu [kolu daju}i pozitivniju vrednost njihovoj Teoriji;ostavljaju}i postulate Crne [kole netaknutim, ona }e ih nadma{iti i po-di}i njihovu Teoriju i Praksu gotovo do nivoa @utih. A {to se ti~e Bele[kole, ukloni}e iz njih svaki trag otrova Crne, i vratiti snagu njihovojcentralnoj formuli spiritualne alhemije daju}i svakom ~oveku nezavisanideal. To }e prekinuti moralno kastriranje uklju~eno u pretpostavku dasvaki ~ovek, ma kakve god prirode bio, mora da porekne samog sebe dabi sledio neki fantasti~an i neostvariv ideal dobrote. Uzgred, ova for-mula }e spasiti samu Fizi~ku Nauku tako {to }e u~initi neva‘nim o~a-janje zbog beskorisnosti i ‘ivotni skepticizam koji je nju kastrirao upro{losti. Ona pokazuje da radost postojanja nije u cilju, jer je to zaistanedostupno, ve} u samom kretanju.

Ovaj zakon je nazvan Zakonom Theleme. Sa‘et je u ~etiri re~i,Do what thou wilt (îni po svojoj volji).

Nije potrebno obja{njavati da razumevanje ove poruke ne mo‘ebiti postignuto brzopletim ispitivanjem. Bitno je da se studira sa svaketa~ke gledi{ta, da se analizira najo{trijom filosofskom pronicljivo{}u, ikona~no da se primeni kao klju~ za svaki problem koji postoji, unu-tra{nji i spolja{nji. Ovaj klju~ }e, ve{to primenjen, otvoriti svaku bravu.

S najdublje ta~ke gledi{ta, najve}a vrednost ove formule je ta {toona pru‘a, prvi put u istoriji, osnovu za pomirenje izme|u tri velike[kole Magike. Ona }e nastojati da ubla‘i ve~ni sukob razumevanjem dase svaki tip misli odvija na svoj na~in, i da razvija svoje sopstvenekarakteristi~ne kvalitete bez tra‘enja da se upli}e s drugim formulama,koliko god su (povr{no) one suprotne njenoj sopstvenoj.

Ono {to je istinito za svaku [kolu jednako je istinito i za svakuosobu. Uspeh u ‘ivotu, na osnovu Zakona Theleme, podrazumevastrogu samo-disciplinu. Svako bi}e mora da napreduje, kako nas bi-ologija u~i, putem strogog prilago|avanja na uslove organizma. Ako je,kao {to Crna [kola neprekidno tvrdi, uzrok patnje ‘elja, jo{ uvekmo‘emo da izbegnemo takav zaklju~ak pomo}u Zakona Teleme. Ono{to je neophodno je da ne tra‘imo neki fantasti~an ideal, koji je potpunoneprikladan za na{e stvarne potrebe, ve} da otkrijemo pravu priroduovih potreba, da se one ispune, i da se radujemo u tome.

Aleister Crowley

77

Ovaj proces je ono {to se zaista smatra inicijacijom; tako re}i,kretanje u samog sebe, i stvaranje svog mira, tako re}i, svim snagamakoje se tu nalaze.

Raspravljanje o prirodi Knjige Zakona, Svetog Spisa Theleme,ovde je zabranjeno. âk i nakon ~etrdeset godina temeljnog stru~nogispitivanja, ona ostaje do velike mere tajnovita; ali ono malo {to znamoo njoj je dovoljno da se poka‘e da je ona uzvi{ena sinteza svih Nauka isvih etika. Pomo}u ove Knjige ~ovek mo‘e da postigne stepen slobodeza koji se do sada nikad nije ni slutilo da je mogu}, duhovni razvitakpotpuno van onog {to je do sada poznat; i, {to jo{ vi{e treba naglasiti,kontrolu spoljnje prirode, koja }e u~initi da hvalisava dostignu}apro{log veka ne budu vi{e nego detinjaste pripreme za neuporedivomo}nije ~ove~anstvo.

Neki ka‘u da se Zakon Theleme odnosi samo na elitu ~ove~an-stva. Bez sumnje postoji istina u tvrdnji da samo najvi{i mogu daupotrebe potpuno preimu}stvo od izvanrednih mogu}nosti koje on nudi.U isto vreme, #Zakon je za sve". Svako, prema svom stepenu, mo‘e danau~i da shvata prirodu svog sopstvenog bi}a i da je razvija u slobodu.Na taj na~in Bela [kola Magike mo‘e da opravda svoju pro{lost, spasisvoju sada{njost i osigura svoju budu}nost, garantuju}i svakom ljud-skom bi}u ‘ivot Slobode i Ljubavi.

Takve su, dakle, re~i Gerard Aumonta. Ne bi trebalo da odobrimsvaku frazu; ali celo izlaganje je toliko majstorsko po svojoj jezgrovito-sti, napete energije, i tako neuporedivo s nekim drugim dokumentomkoji mi je na raspolaganju, da mislim da je najbolje da ti dozvolim daga ima{ u njegovom originalnom obliku, sa samo nekoliko izmena kojesu tokom vremena postale potrebne.


666P.S. Na{a sopstvena [kola spaja Krv kao rubin crvenu sa zlatom

Sunca. Ona kombinuje najbolje karakteristike @ute i Bele [kole. Usvetlu g. Aumont-ovog izlaganja ovo je lako razumeti.

Za nas, svaki fenomen je Akt Ljubavi. Svako iskustvo jepotrebno, ono je Sveta Tajna, ono zna~i Rast. Stoga, #postojanje je ~istaradost" (AL, II: 9). #Svetkovina svakog dana u va{im srcima u radostimog zanosa! Svetkovina svake no}i za Nu, i u‘ivanje krajnjeg zanosa!"(AL, II: 42, 43)

Magika bez suza

78

9

Tajne vo|e


Milo mi je, po{to sam jedno vreme bio obavezan da budem pot-puno nepopustljiv zbog tvoje nametljive radoznalosti, da prime}ujem daje tvoja ‘elja da bude{ informisana o Tajnim Vo|ama A? A?opravdana; od prvorazrednog zna~aja je da ti i ja treba da imamo svepotpuno jasno u na{im umovima o Onima pod ~ijom jurisdikcijom i tu-torstvom oboje radimo.

Upravo me podse}a{ da je jedna od mojih najranijih krilatica bila#Tajanstvenost je neprijatelj Istine";58 kako onda da se pomirim sa poli-tikom skrivanja tako va‘ne stvari?

Mo‘da je najbolji plan za mene da zabele‘im ~injenice slu~aja,toliko daleko koliko je mogu}e; iz njih mo‘e da se pojavi da nikakvaalternativna politika nije mogu}a.

Prvi uslov ~lanstva A? A? je da je ~ovek zaklet da identifikujesvoje sopstveno Veliko Delo sa onim koje uzdi‘e ~ove~anstvo na vi{inivo, spiritualno, i na svaki drugi na~in.

Prema tome, razumno je da oni koji su optere}eni vo|enjemReda treba da budu bar Majstori Hrama, ili bi njihova odluka bila bez-vredna; i bar Mudraci59 (mada ne i ona naro~ita vrsta Magusa kojadonosi svetu Re~ Nove Formule svakih 2 000 godina ili tako) ili bi onibili nesposobni da uti~u na doga|aje u nekoj meri srazmernoj ciljuRada.

Koje prirode je ova Mo}, ovaj Autoritet, ovo Razumevanje, ovaMudra-Volja?

(Idem od Geburaha do Chokmaha.)S pasivne strane je uporedivo lako formirati neku ideju; jer su

bitni kvaliteti uglavnom pro{irenja onih koje svako od nas poseduje unekom stepenu. A da li je Mudrost Shvatanja #prava" ili #pogre{na"mora da bude do velikog stepena stvar mi{ljenja; ~esto samo Vrememo‘e da odlu~i takve stvari.

Ali za aktivnu stranu je neophodno da pretpostavi postojanjeoblika Energije na njihovom raspolaganju koji je u stanju #da izazovepromenu u skladu sa Voljom" - jedna definicija #Magike".

Ovo je sada, kao {to zna{, osobito kompleksan predmet; njegovateorija je okoli{na, a njegova praksa okru‘ena svakom vrstom te{ko}e.

Ne postoji li jednostavan metod?

58 #Mystery is the enemy of Truth".59 Magi

Aleister Crowley

79

Da: ~udotvorna ma{ina raspola‘e tipom energije koja je pri-lagodljivija nego sam Elektricitet, i ja~a i suptilnija nego ovaj, njegovaanalogija u svetu svetovne nauke. Mo‘e da se ka‘e, da je ona elektri~ni,ili bar jedan od elemenata #Zvu~ne-formule" savremene Matemati~keFizike.

U R.R. i A.C., ovo je nagove{teno Adept Minoru pomo}u nazivakoji mu je dat na njegovoj inicijaciji u ovaj stepen: Hodos Chamelionis- Put Kameleona. (Ovo nagla{ava omnivalenciju sile.) U vi{im stepen-ima O.T.O.-a - A? A? ?ne voli izraze kao {to je ovaj koji te‘i slikovi-tosti - on je obi~no nazvan #Zmijskim Vibracijama", tako stavljaposeban naglasak na njegovu zmijsku snagu, pronicljivost, njegovukontrolu ‘ivota i smrti, i njegovu mo} da prodre u svaki ‘eljeni sklopokolnosti.

[to se ti~e ovog univerzalno mo}nog oru‘ja Tajni Vo|e su du‘nida poseduju potpunu kontrolu.

Oni mogu da navedu devojku da izveze tapiseriju, ili inicirajupoliti~ki pokret da do|e do vrhunca u svetskom ratu; sve u stremljenjuza nekim planom potpuno van delokruga shvatanja najdubljih i najsup-tilnijih mislilaca.

(Trebalo bi da va‘i bez kazivanja da ve{ta upotreba ovih vibracijaomogu}ava ~oveku da izvede sva klasi~na ‘~uda’.)

Ove mo}i su ~udesne. Ove mo}i vode u dimenzije vremena iprostora koje su potpuno druk~ije od onih sa kojima smo prisni. Nji-hove vrednosti su neshvatljive za nas. Za Tajnog Vo|u, ve{to rukovanjeovim oru‘jem, #Tanano vo|enje potamnelog {tapa" mo‘e da bude besk-rajno va‘nije nego rat, glad i kuga kao takvi mogu da istrebe tre}i deorase, da unaprede one ~ije je blagostanje pitanje Njegove zakletve, i jed-ini razlog Njegovog postojanja!

Ali ko su Oni?Iako su Oni #nevidljivi" i #nepristupa~ni", ne mogu samo da

budu izmi{ljotine koje je izmislio samo-zvani #Majstor", koji nije pot-puno siguran u sebe, da podupre svoj klimavi Autoritet?

Dobro, #nevidljivi" i #nepristupa~ni" kriticizam mo‘e podjed-nako da bude usmeren na Kapetana A, i Admirala B, PomorskogObave{tajnog Odseka. Ovi #Tajni Vo|e" kriju se iz ta~no istih razloga;a ove osobine trenutno nestaju u trenutku kad Oni ‘ele da uti~u na tebe.

Napisano je, {ta vi{e, #Neka mojih slu‘itelja bude malo i tajnih;oni }e vladati mno{tvom i znanim". (AL, I: 10)

Ali jesu li Oni onda ljudi u uobi~ajenom smislu re~i? Oni moguda budu inkarnirani ili neinkarnirani: to je stvar Njihove pogodnosti.

Jesu li Oni do{li do Svog polo‘aja prolaze}i kroz sve stepene A?A? ?

Magika bez suza

80

Da i ne: sistem koji mi je dat da ga izlo‘im je samo jedan odmnogih. #Iznad Bezdana" sve ove tehni~ke bore su ispeglane. Jedan~ovek za koga sumnjam da je Tajni Vo|a te{ko da uop{te ima nekopoznavanje tehnike na{eg sistema. To {to on prihvata Knjigu Zakona jegotovo njegova jedina veza sa mojim radom. To, i njegova upotrebaZmijskih Vibracija: ne znam koji od nas je bolji u tome, ali sam siguranda je on na veoma dugom putu ispred mene ako je jedan od Njih.

Ti ve} ima{ na ovim stranicama i na drugom mestu u mojimspisima brojne i razli~ite primere o na~inu na koji Oni rade. Lista jedaleko od kompletne. Stvari o Ab-ul-Diz-u i o Amalantrah-u prikazujujedan metod komunikacije; zatim postoji na~in direktne #inspiracije",kao u slu~aju #Hermes Eimi" u New Orleansu.60

Opet, Oni mogu da po{alju obi~nog ‘ivog ~oveka, bilo jednog odNjih samih ili ne, ne ose}am se siguran, da mi naredi neki zadatak, ilida me ispravi kada gre{im. Zatim su tu bile poruke prenesene pomo}uprirodnih stvari, ‘ivih i ne‘ivih.61 Nepotrebno je re}i, istaknut primer umom ‘ivotu je ~itavi Plan Kampanje u vezi s Knjigom Zakona. Je li Ai-waz ~ovek (verovatno Persijanac ili Asirijac) i #Tajni Vo|a", ili je On‘an|eo’ u smislu da je Gabriel an|eo? Je li Ab-ul-Diz Adept koji mo‘eda projektuje sebe u auru ‘ene sa kojom ‘ivim, iako ona nema pre-thodno iskustvo te vrste, ili uop{te neko interesovanje za takve stvari?Ili je On bi}e ~ije je postojanje potpuno izvan ovog nivoa, samo usvajaljudsku pojavu i sposobnosti da bi bio opa‘ljiv ~ulima i razumljiv za tu‘enu?

Nikada se nisam usudio da postavim neko takvo pitanje. To nijebilo zabranjeno; a ipak sam ose}ao da je bilo! Uvek sam insistirao,naravno, na najstro‘em dokazu da On stvarno poseduje autoritet na kojiima pravo po Sebi! Ali sam ose}ao da je neumesno da preduzmemneku drugu inicijativu. Samo stvar dobrih manira, mo‘da?

Objasni}u na drugom mestu za{to su oni izabrali tako jadnuvucibatinu kao {to sam ja da objavim Re~ Eona, i obavim sve poslovekoji su pridodati ovom posebnom Delu.

Teret je sve te‘i kako godine prolaze; ali - Perdurabo.Love is the law, love under will.

Bratski, 666

P.S. îtanje ove kucane kopije jo{ jedan put zbog #{tamparskihgre{aka" podsetilo me je da bi mogla da pita{, sasvim opravdano, #Aliako Tajni Majstori imaju ove neograni~ene mo}i, za{to dozvoljavaju da

60 Seti}u se da ti dam detalje o ovim doga|ajima kada se uka‘e prilika.61 Jednu stvar smatram sigurnom iz mog li~nog iskustva: kada pozove{, Onidolaze. Okolnosti obi~no pokazuju da je poziv bio predvi|en, i pripreme su u~in-jene da se odgovori na poziv, dugo pre nego {to je u~injen. Ali ja pretpostavljam dana neki na~in poziv mora da opravda ~injenje.

Aleister Crowley

81

te mu~e {tampari, zaustavlja nedostatak sekretara, brinu sve vrste prak-ti~nih problema?... Za{to, jednom re~ju, sve uvek ide pogre{no"?

Ima nekoliko linija odgovora; sjedinjene zadovoljavaju:1. [ta je #pogre{no"? Zato {to su ~etiri rata Njihova ideja o #is-

pravnosti", ti mo‘e{ da se upita{ kojim merilom mo‘e{ da proceni{doga|aje.

2. Njihov Rad je kreativan; Oni rade na neodre|enoj masineostvarenih mogu}nosti. Tako oni nailaze, prvo, na protivljenje Iner-cije; drugo, na ustuknu}e, reakciju, odbijanje.

3. Teoretski izvodljive stvari prakti~no su nemogu}e kada (a)iako njihovo postignu}e mo‘e da bude po‘eljno ono nije podvig bitan zakonkretno Delo u igri trenutka; (b) je suma ukupne raspolo‘ive energijeupotrebljena za taj specijalni zadatak a ne postoji ni{ta raspolo‘ivo zabo~ne izlaze; (c) je protivljenje, pasivno i aktivno, isuvi{e jako, privre-meno, da bi bilo savladano.

Jo{ {ire, ~ovek ne mo‘e da proceni kako plan napreduje kadanema preciznu ideju {ta je on. Vojniku je re~eno da #napadne"; on jemo‘da nameravao da potpuno pobedi, da pokrije op{te povla~enje, ilida dobije vreme pomo}u promi{ljene ‘rtve. Samo Vrhovni Komandantzna {ta nare|enje zna~i i za{to ga on izdaje; i ~ak i kad ne zna ishod, ilida li }e pokazati i opravdati njegovu vojnu ve{tinu i odluku.

Na{ posao je samo da slu{amo nare|enja: na{a odgovornost sezavr{ava kada smo zadovoljni jer oni poti~u iz izvora koji ima pravo dazapoveda.

P.P.S. Pri~a posetioca upravo me je podsetila na mogu}nost dasam ja Tajni Vo|a bez da znam to: jer su drugi ljudi ve} prepoznali dasam se pona{ao kao takav iako nisam bio svestan te ~injenice u tovreme.

10

[kola crva62


Ti stvarno ‘eli{ da zna{ kako da razlikuje{ zlato od bakarnihpirita - #gvozdenog pirita" kako su ga ljudi nazivali’49.g. Kalifornija -ne! nisam bio tamo - ili #apsolutni" alkohol i - Liker Viski od #alki"(komercijalni alkohol - vidi Jack London-ovu Princezu, sjajnu pri~u - nepropusti je!) i Ratni Viski kakav je prodavan u ve}ini Britanskih kr~mi1944.g. era vulgari.62 The Scolex School

scolex n. [N.L., Gr. scolex (pl. scoleces), crv.] Okrugli, sli~an glavi segmentna jednom ekstremitetu pantlji~are, slu‘i kao organ za pri~vr{}enje; larva pantlji~are.

Magika bez suza

82

Jedan lep plan je da uzme{ remekdelo, nasumce izabere{ stra-nicu, prevede{ je na Francuski ili Nema~ki ili bilo koji jezik koji najvi{evoli{, pro{eta{ oko svoje stolice tri puta (toliko koliko da zaboravi{Engleski) a zatim je prevede{ ponovo nazad.

Ti }e{ dobiti koristan utisak vrednosti remekdela zapa‘anjemvrste te{ko}e koja se pojavljuje u radu na prevodu; jo{ vi{e, od posma-tranja efekta koji je na tebe ostavilo ~itanje rezultata; i kona~no, odprocene ponovljenog prevoda: ima efekat originala koji je ve} poja~anizvr{enim radom na njemu? Da li je original postao jasniji? Da li ti jestvarno dao informaciju koju je nameravao da da?

(Ja ti ulivam poverenje zbog veoma neobi~ne sposobnosti; ovajtest nije lako napraviti; i, o~igledno, ti mo‘e{ da pokvari{ ~itavu kom-poziciju, naro~ito gde njena vrednost vi{e zavisi od njene forme nego odnjene su{tine. Ali mi ne razmatramo poeziju, ili poetsku prozu; sve {to‘elimo je razumljivo zna~enje.)

Ne sledi da je pasus besmislen zato {to ti ne uspeva{ da ga ra-zume{; on mo‘e jednostavno da bude isuvi{e te‘ak za tebe. Kada Ber-trand Russell pi{e #Ka‘emo da je funkcija R ‘prvobitno Q -konvergentno ? ’ ako postoji ~lan y iz suprotnog podru~ja od R i polja Qtako da vrednost funkcije za argumenat y i za svaki argumenat za koji yima odnos Q je ~lan ? ". Uspevamo li?

Ali ti ne sumnja{ da bi bila u stanju da sledi{ njegovu misao akobi nau~ila zna~enje svih ovih nepoznatih izraza.

Sada uzmi paragraf od #okultnog u~itelja".[ta vi{e, ja }u ti dati p{enicu a ne grahoricu; izgleda stra{no lako

za valjanu instrukciju da se degeneri{e u ‘pridiku’. Ovde ide!

Uz u~itelj Nirmanakaya-ovu skromnu odoru ide ve~no bla‘enstvoza li~nost, pomo} za ~ovekovo spasenje. Dostizanje bla‘enstva Nirvanekoje samo odri~e to, je najva‘niji, poslednji korak - najve}i na PutuOdricanja.

Sledi zdravo razumski komentar od Frater O.M.-a.

Sve ovo o Gautami Budi koji se odrekao Nirvane je o~igledno~ist pronalazak Madam Blavatske i nema autoritet po Budisti~komkanonu. Buda je ~esto ukazivao na to da je #pro{ao pored onog prolazakoji ne ostavlja ni{ta iza". Opis njegovog rada na ovome je dat u Ma-haparinibbana Sutta; i on je bio predmet spora Teozofa da li je ova#velika, uzvi{ena Nibbana pri~a" bila ne{to neobi~no za Gautamu Budu.Oni su po~eli da razgovaraju o Parinibbani, super-Nibbani; kao da je tubio neki put oduzimanja jednog od jednog koji bi ostavio vi{u, uz-vi{eniju vrstu ni~ega, ili kao da je tu bio neki put ga{enja sve}e koji bi

Aleister Crowley

83

ostavio Mojsija u mnogo ve}em Egipatskom mraku nego {to smo miikada pretpostavljali kada smo bili deca.

Ovo nije nauka. Ovo nije posao. Ovo je Ameri~ki Nedeljni ‘ur-nalizam. Indusi i Amerikanci su sli~ni u ovoj nevinosti, ovoj #naiv-nosti" koja zahteva izmi{ljene pri~e sa sve ve}im divovima. Oni nemogu da podnesu ideju da postoji ne{to kompletno i ura|eno u istovreme. Na ovaj na~in, oni uvek govore u superlativu, i te{ko seizra‘avaju kada ih ~injenice sustignu, i moraju da pronalaze nove super-lative. Umesto da govore da postoje cigle razli~itih veli~ina, i posebnoodrede ove veli~ine, oni imaju ciglu i super-ciglu, i #jednu" ciglu, i#neku" ciglu; i kada do|u do kraja jure kroz re~nik za nekim drugimepitetom za ciglu, koji }e izazvati ose}aj ~u|enja za veli~anstveni napre-dak i super napredak - predstavljam Ameri~ku publiku ovom re~ju - zakoji se pretpostavlja da je ve} u~injen. Verovatno je ~itava stvar raz-metanje bez jedine ~injenice iza nje. Gotovo sva Hindu psihologija jeprimer ove vrste ‘urnalizma. Oni nisu zadovoljni sa najve}im Bogom.Drugi ~ovek ‘eli da se razme}e time da ima ve}eg Boga od ovog, akada tre}i ~ovek do|e zatim i na|e ih kako se takmi~e, to ga pobunjujeda prona|e najve}eg super Boga.

Jednostavno je sme{an poku{aj da se doda definiciji Nibbane ovajpronalazak Paranibbane, i samo se }askala bave ovim fantasti~nimspekulacijama. Ozbiljan student vodi ra~una o svom sopstvenom poslu -poslu koji mu je pri ruci. Predsednik Korporacije ne pla}a svog knjigo-vo|u da napravi izve{taj o bezbrojnim bilionima profita koji treba dabude napravljen u nekoj budu}oj godini. Ne zahteva veliku sposobnostnizanje niza nula posle zna~ajnog broja sve dok mastilo isti~e. Ono {tose ‘eli je stvarna ravnote‘a sedmice.

îtaocu se preporu~uje da ne dopusti sebi da se opija fantasti~nimletovima misli, koje su otrov uma, zato {to one predstavljaju poku{aj dase pobegne od stvarnosti, rasturanje energije i kvarenje moralne snage.Njegov posao je, na prvom mestu, da upozna sebe; drugo, da sredi ikontroli{e sebe; tre}e, da razvije sebe na zdravim organskim poslovimamalo po malo. Ostalo je samo ko‘a i tkanina.

Postoji, ipak, svest o tome da je slu‘enje ~ove~anstvu neophodnoza savr{enost Adepta. On nije za to da se odleti isuvi{e daleko.

Neke napomene o ovom putu su date u bele{ci za slede}i stih.Studentu se tako|e preporu~uje da obrati pa‘nju na uslove za

~lanstvo A? A? .(The Equinox, Tom III, Dodatak 57-59.)

Spu{tamo se na osrednje popularnog #u~itelja", na ~istu podvalu.Pro~itaj ovo:

Magika bez suza

84

Jednog dana, uskoro, bi}e otkrivena potpuno druk~ija vrsta elek-triciteta koja }e doneti toliko mnogo dubokih promena ljudskom ‘ivotukoliko i prvi tip. Ovaj novi elektricitet }e nas premestiti u finiji etarnego {to ~ini na{a dobro poznata vrsta, i tako }emo biti bli‘i po vibracijipetoj dimenziji, najdubljem izvoru stvari, oblasti #unutra{njosti" gdesve dr‘i u ravnote‘i kolosalna sila, ona ista sila koja je sabijena uatomu. Elektricitet broj dva }e biti nezamislivo mo}niji od na{egsada{njeg elektriciteta broj jedan.

(V.S. Alder, Peta dimenzija, str. 132.)

Iscrpljen sam; moram da preni‘em moj poklon.Love is the law, love under will.

Bratski,666

11

Nejasna visokoparnost pobo‘nog #U~itelja"


Ja ne mislim da je to bila neka nova vrsta elektriciteta. Mislim daje to bio pasus koji mi je priredio neuralgiju. Gadi mi se - ostajem bezre~i.

Da izlo‘im stvar ukratko, jezgrovito, koncizno, sa‘eto, svet jepokvaren od svakog ovog -

Aleister Crowley

85

Astmati~nog Razmi{ljanjaVolovskog R.@vaka~kog R.Rasplinutog R.Izlu~nog R.Maglom ograni~enog R.Ogovara~kog R. Zbrkanog R.Bolesnog R.Nazadnog R. Kobnog R.Olovnog R.Linjavog R.Neuroti~nog R.Sirotog R. Gre{nog R.Gadnog R.Rokoko R.Ropskog R.Licemernog R.Neukog R.Lo{e izgra|enog R.Udarenog R.Lenjog R.Zbrkanog R.Poganog R.Masnog R.Gnojavog R.Aljkavog R.Neurednog R.Suvi{e civilizovanog R.Lepljivog R.Osaka}enog R.Maglovitog R.Op{irnog R.Oportunisti~kog R.Mutnog R.Ne~istog R.Mlitavog R.Neodgovaraju}eg R.Izve{ta~enog R.Teatralnog R.Maglovitog R.Kratkovidog R.Neozbiljnog R.Nesvr{enog R.Meleskog R.Bezveznog R.Uskogrudog R.Snobovskog R.

Uko~enog Razmi{ljanjaNesigurnog R.Otrovnog R.[tene}eg R.Skotskog R. Cik-cak R.Ambivalentnog R.Skrhanog R.Za~epljenog R.I{~a{enog R.Sitni~arskog R.Brbljivog R.Mrzovoljnog R.Ogovara~kog R.Izvrnutog R.Dre~e}eg R.Podlog R.Leukorejskog1 R.Umolj~anog R.Nesistemati~nog R.Praznog R.Nesigurnog R.Atrofiranog R.Nadmenog R.Kanceroznog R.Tupog R.Evroazijskog R.Besciljnog R.Nezrelog R.Be‘ boje R.Slabog R.I{~a{enog R.Vodnjikavog R.Zabavnog R.Negroidnog R.Brbljivog R.Onanisti~kog R.Hibridnog R.Nebuloznog R.U‘urbanog R.Praznog R.Uzaludnog R.Nejasnog R.Beskrvnog R.Surogatskog R.Papskog R.Nezrelog R.Ugla|enog R.Nametljivog R.Obmanjuju}eg R.

Odvratnog Razmi{ljanjaUsedeli~kog R.Purgativnog R.D‘angrizavog R.Prevrtljivog R.Povr{nog R.La‘nog R.Neuravnote‘enog R.Lepljivog R.Brbljivog R.Lajavog R.Prevrelog R.[upljeg R.Nejasnog R.Klimavog R.Ispod pete R.Vrdavog R.Bezobli~nog R.Krivog R.Pla~ljivog R.Napitog R.Nji{tavog R.Gnusnog R.Prozai~nog R.Drhtavog R.Otpadnog R.So~nog R.Tuberkuloznog R.Zagla|enog R.Nejasnog R.Mlitavog R.Emeti~nog2 R.Nezdravog R.Mra~nog R.Pristrasnog R.Sitni~arskog R.Nadmenog R.Murdarskog R.Otrcanog R.[ugavog R.Kobnog R.Nejasnog R.Drvenog R.Sapunjavog R.Brbljivog R.@eljnog R.Kalu|erskog R.Pomodnog R.Nemu‘evnog R.Ljigavog R.3

1 leukoreja (gr~. leukos - beo + rheo - te~em) med. belo pranje,bolesna pojava kod ‘ena.2 emetici (gr~. emetikos - lek koji izaziva povra}anje) med.sredstva koja gone na povra}anje.3 [Napomena urednika: U originalnom Rukopisu spisak pridevasadr‘i oko 1 000 re~i; upotrebljen je samo mali izbor.]

kakvo nalazimo kod Brunton-a, Besant-ove, Clymer-a, Max Heindel-a,Uspenskog, i kod mamipara~kih varalica tajnih torbara, U.B., O.H.M.,

Magika bez suza

86

A.M.O.R.C., i svoj drugoj bagri samozvanih Rozenkrojcera; trebalo bida budu izvi‘dani na sceni.

Sada smo se dogovorili o uslovima koji treba da budu zadovol-jeni, ako dopustimo da dat predlog uop{te sadr‘i Misao, valjano je daobratimo na{u pa‘nju na relativnu vrednost razli~itih vrsta misli. Ovopitanje je od prvorazrednog zna~aja: ~itava teorija Obrazovanja zavisiod ispravnog merila. Postoje ~injenice i ~injenice: ~ovek ne bi bio nemi-novno mnogo mudriji ako bi nau~io napamet Enciklopediju Britaniku,ili Logaritamske Tablice. Jedini cilj Matematike, stvarno - Whiteheadukazuje na ovo u svojoj jevtinoj Aritmetici - je da u~ini da jedna ~in-jenica obavlja rad hiljada.

Ono {to mi tra‘imo je u~inak Hijerarhije înjenica.Ovo nas odmah vra}a na na{e originalno #sabiranje i oduzi-

manje" napomenuto u mom pismu o Umu. Klasifikacija, prvi korak,nastavlja stavljanjem sli~nih stvari zajedno, a odvaja razli~ite stvari.

Jedno preimu}stvo u Obra~unu ~injenice je iznos znanja koje onapokriva. (2 + 5)2 = 49; (3 + 4)2 = 49; (6 + 2)2 = 64; (7 + 1)2 = 64; (9 +4) = 169 su izolovane ~injenice, ne vi{e; gore, koincidencije 49 i 64mogu da pokrenu najlu|e fantazije u tvojoj glavi - #ne{to misteriozno oovome". Ali ako napi{e{: suma kvadrata neka dva broja je suma kvad-rata svakog plus dvaput njihov sadr‘atelj - (a + b)2 = a2 + 2ab + b2 -ima{ ~injenicu koja pokriva svaki mogu}i slu~aj, i pokazuje jedan as-pekt prirode od mnogobrojnih. Va‘nost re~i raste u svom rangu od po-jedina~ne konkretne do op{te i apstraktne. (Zanimljivo je da najve}evrednosti svega, #Zakoni Prirode", nisu nikada podjednako ‘istinite’ zaneke dve osobe, jer jedna osoba ne mo‘e nikada da posmatra identi~nepojave opa‘ljive ~ulima kao druga, po{to dva ~oveka ne mogu da buduta~no na istom mestu u ta~no isto vreme: ipak upravo su ove ~injenicepodjednako istinite za sve ljude.)

Zapazi, molim te, veliki zna~aj se}anja. S jedne ta~ke gledi{ta(blagoslovi svoje srce!) ti uop{te nisi ni{ta sem sve‘nja se}anja. Kadaka‘e{ #ovo se doga|a sada" ti si falsifikator Bo‘je svete istine! Kadaka‘em #vidim konja" istina je da #bele‘im ovim izrazima moju hijero-glifsku interpretaciju nepoznate i nesaznatljive pojave (ili‘poente-doga|aja’) koja je manje vi{e nedavno uzela mesto u drugomkraju mog sistema za primanje utisaka".

Onda dobro! Shvata{, naravno, koliko mnogo miliona ili bilionase}anja tu mora da bude da bi sa~inilo prose~no dobro obu~eni um. Sviovi nizovi prideva pojavili su se spontano; nisam ih tra‘io u karakteris-ti~nim knjigama; zamisli obim mog punog re~nika! A re~i su samopolu pe~ene cigle sa kojima ~ovek stvara.

Gledaj da ne prihvati{ bezvredni materijal; da izabere{, i izabere{opet, uvek u ta~nom poretku i proporciji; da organizuje{, strukturali{e{

Aleister Crowley

87

svoju misao, uvek sa jednim ciljem s obzirom na izvr{enje VelikogDela.

Dobro, sada, pre nego {to u|em dalje u ovo, moram da sepona{am kao poslednji nitkov, i osramotim svoje porodi~no drvo, iumrljam svoj grb i pisanku zbunjuju}i te zbog #realizma". Izvini: nijemoja zbrka; nju je napravila vekovima ranije dru‘ina prokletih monaha,predvo|ena nekim Duns Scotusom - nazvanim tako zato {to je bio Irac -ili ako nije od nekoga drugog koji je podjednako nepo‘eljan. Oni su sedr‘ali Platonske dogme arhetipova. Oni su tvrdili da je postojala origi-nalna (bo‘anska) ideja takva kao #neiskusnost" ili #svinja", i da jeneiskusna svinja, kakva je prime}ena u prirodi, bila upravo jedan primerove dve idealne su{tine. Njima su se suprostavili #nominalisti", koji surekli, suprotno, da #neiskusnost" i #svinja" nisu bili ni{ta po sebi; oni subili samo imena (nominalizam od Lat. nomen, ime) izmi{ljena zbogpodesnosti grupisanja. Ova doktrina je o~igledno zdravo razumska i jane}u da tra}im vreme u ru{enju realista.

Svako a priori mi{ljenje, najgora vrsta mi{ljenja, ide sa #realiz-mom" u ovom smislu.

Sada izgleda{ {okirana i iznena|ena! Nije ~udo! [ta (ti uzvikuje{)je ~itava Kabalisti~ka doktrina sem apoteoze ovog #realizma"? (Takozvani #idealizam" o~igledno bodri i te{i studenta na njegovom te{komputu!) Nije li Acilut #arhetipski svet"? Nije li...

Oh, u redu, u redu! Zadr‘i svoju bluzu na sebi! Nisam se trudioda uradim to. Ti si potpuno u pravu: po izgledu Drvo @ivota je kao to.Ali je pogre{an put gledati na to. Mi dobijamo na{ broj dva, na primer,kao #onaj koji je zajedni~ki za pti~ije noge, ~ovekove u{i, blizance,kubni koren od osam, ve}a svetle}a tela, 63 gvozdene {iljke vile", itd., aliimaju}i ga, mi ne smemo da nastavimo da dokazujemo da broj dva pos-eduje od ove ili one svojine, stoga tu mora da bude dva od ne~ega ilidrugog koje iz jednog razloga ili drugog ne mo‘emo da izra~unamo nana{im prstima.

Nevolja je {to ponekad mo‘emo da uradimo tako; mi smo vrlo~esto primorani da radimo tako, i to izlazi ispravno. Ali mi ne smemoda verujemo u neku takvu teoremu; to je malo vi{e nego nagove{taj kojinam poma‘e u na{im pretpostavkama. Primer: an|eo se pojavljuje i go-vori nam da je njegovo ime MALIEL (MLIAL) koje sabrano do 111 jetre}ina od brojeva Sunca. Da li mi zaklju~ujemo da je njegova prirodasolarna? U ovom slu~aju, da, mo‘da, zato {to, (po teoriji) je uzeo toime zbog stvarnog razloga koji je u skladu sa njegovom prirodom. Ali~ovek mo‘e da stanuje u Srebrnoj Ulici br. 81 bez da je umobolan, ilida je ro|en u pet sati 5-og Maja, 1905.g., i poka‘e se kao veoma jadanvojnik.

63 Sunce i Mesec.

Magika bez suza

88

Mislim da ve} shvata{ glavnu stvar: mora{ da strukturali{e{ svojerazmi{ljanje. Mora{ da nau~i{ kako da razlikuje{ i kako da integri{e{svoje misli. Ni{ta ne postoji u izolaciji; ona je uvek uslovljena svojimvezama sa drugim stvarima; zaista, u jednom smislu, stvar nije ni{tavi{e nego suma ovih veza. (Jer je samo #stvarnost", na kraju krajeva,kao {to smo videli, Predmet Razmatranja.)

Sada, ovaj zadatak organizovanja uma, izgradnje jasne i ra-zumljive strukture, je ogromno olak{an pomo}u Kabale.

Kada, u jednom od onih ~udnih nastupa neraspolo‘enja na kojase povremeno ‘ali{, i ~iji ti je uzrok nepoznat, vidi{ ru‘i~aste leopardena stepeni{tu, #Ah! boja Kraljevske Skale Tipharetha - Oh! oblik Leo,verovatno na Kraljevskoj Skali" i time se pove}ava tvoj re~nik za ovedve stvari. Zatim, mo‘da, neko nagove{tava da je indiskrecija uobo‘avanju Dionysusa odgovorna za posmatrane pojave - dobro, opetpostoji Tiphareth istovremeno; Sve{tenik, {ta vi{e, nosi leopardovuko‘u, a pege nagove{tavaju Sunce. Tako|e, Sol je Gospodar Leo-a:prema tome tu si! ru‘i~asti leopardi su ta~no ono {to ima{ pravo dao~ekuje{!

Sve dok praktikuje{ ovaj metod, ~itav dan i svaki dan, za dugovreme, ti ne mo‘e{ da ka‘e{ kako ~udesno tvoja mnemotehni~ka mo}raste pomo}u toga. Samo uvek pa‘ljivo razvrstavaj nove ideje kako onedolaze zajedno po njihovom pravom redu va‘nosti.

To nije nalik na sistem klju~eva kakav se upotrebljava u velikimustanovama, takvima kao {to su hoteli. Prvo, niz klju~eva, od kojihsvaki otvara jedna vrata, i samo jedna vrata. Zatim, niz koji otvara svavrata samo na jednom spratu. I tako dalje, do odgovornog ~oveka kojiima jedan jedinstveni klju~ koji otvara svaku bravu u zgradi.

Postoji jo{ jedna stvar o ovom ~itavom Sistemu Kabale. On ~inivi{e nego da samo pove}ava mnemotehni~ku sposobnost za 10 000posto ili tako; navika bacanja tvojih misli okolo, manipulisanje njima,pere ih i osve‘ava, pakovanje misli na njihova prava mesta u tvoj#Kristalni Orman" daje ti ogromno naraslu mo} nad njima.

Osobito, to ti poma‘e da ih o~isti{ od emocionalne prljav{tinekoja ih normalno ometa;64 ti postaje{ savr{eno ravnodu{na za svaku im-plikaciju sem za njihovu vrednost u pogledu ~itavog sistema; a ovo jeod velike pomo}i pri sticanju novih ideja. To je razlika izme|u ~ovekakoji poku{ava da iskopa gar iz o~iju svoje supruge nezgrapnim masnimprstima ogrubelih od kopanja kanalizacije i o~nog lekara opremljenogmetalnim ogledalom i svim instrumentima koji su potpuno podesni zazadatak.

Jo{ jedna stvar. Pored osloba|anja od emocija i utisaka kojizamagljuju misao, ~injenica da se ti stalno pita{ #Sada, u koju fijoku64 Nadam se da nema potrebe da ponovim da je totalno nebitna neka datamisao bilo prijatna ili nepo‘eljna ili druk~ije uprljana od Vedana-e.

Aleister Crowley

89

kog ormana ide ova misao"? automatski te navodi da posmatra{ sistemkao va‘ni ~inilac u operaciji samo zato {to je on zajedni~ki za svakogod njih.

Tako ne samo da ima{ oslobo|enu Sanna-u (percepciju) od mrljeVedana-e (senzacije) ve} i uzdignutu (ili sru{enu, ako vi{e voli{ dagleda{ na to u tom svetlu!) da bude samo ~lan Sankhara-e (tendencije)klase, tako te sna‘no uzdi‘e do ~etvrtog stadijuma, poslednjeg pre pos-lednjeg! prakse Mahasatipathana-e.

Jo{ samo jedna re~ o elementu Vedana-e. Intelekt je ~isto me-hani~ki izum, toliko ta~an i nemaran za ono {to izvr}e koliko i RegistarKasa. On prima utiske, ra~una, saop{tava rezultat: to je SVE!

Nikada ne poku{avaj da ograni~i{ misao na neki na~in, da vidi{kako je po sebi u vezi sa onim drugim elementima koji su potrebni daje stvore onim {to ona jeste.

Iznad svega, ne #me{aj nivoe". Kama mo‘e da bude o{tra ilitupa, prava ili kriva; ona nije #r|avog izgleda", ili ~ak #pouzdana", izu-zev onoliko koliko je kvalitet njenog ~elika ~ini takvom. Litica nije#namr{tena" ili #prete}a". Snegom pokriveni gle~er nije #podmukao":recimo to samo zna~i da su ~lanovi Alpskog Kluba i druge osobe kojene poznaju planinarske ve{tine nesposobne da otkriju polo‘aj pokrivenihpukotina u gle~eru.

Sve takve stvari mora{ da re{i{ sama za sebe; va‘na stvar je da titreba da odbaci{ svaku takvu ideju.

Iznad svega, ne izbegavaj, i olako ne prelazi preko, neprijatnihnizova misli i bolnih problema. Ne reci #on je pre{ao dalje" kada misli{#on je umro" i ne nazivaj a{ov krvavom lopatom!

Ja }u prekinuti ovu kratku bele{ku na ovoj ta~ci, tako da ti mo‘e{da ima{ vreme da mi ka‘e{ o onome {to sam do sad govorio pokriva-ju}i ~itavu osnovu tvog pitanja.


666

12

Levi put#Crna Bra}a"


Uvo|enje re~i ‘self’65 je izazvalo takva {kakljiva pitanja. To jezaista pomalo zbunjuju}e; putokazi #Desni Put" i #Levi Put" prvo nam65 self li~nost, sopstvo, jastvo.

Magika bez suza

90

izgledaju skoro potpuno neodgonetljivi; zatim, za tako veliki period, oniizgledaju potpuno isto. A na kojoj ta~ci se razilaze?

Odgovori su stvarno sasvim jednostavni.Tako dugo dok se radi o dostignu}u ili postignu}u, ta dva puta su

po pravilu identi~na. U stvari, ~ovek se gotovo ose}a obaveznim dapretpostavi neke unutra{nje pogre{ke sadr‘ane u najranijim stadijumimakoje je potpuno nemogu}e otkriti.

Odluka koja odre|uje katastrofu suo~ava se samo sa AdeptusExemptus-om 7° = 4‚. Sve dok se ne dostigne taj stepen, i to zaista upotpunosti, sa svim dugmi}ima valjano u{ivenim, ~ovek nije sposobanda shvati {ta se podrazumeva pod Bezdanom. Sve dok #sve {to ima{ isve {to jesi" nije identi~no sa Univerzumom, njegovo uni{tenje biostavilo vi{ak.

Dobro obrati pa‘nju na ovu prvu razliku: #Crni Magi~ar" iliVra~ar je jedva ~ak i daleki ro|ak #Crnog Brata". Razlika izme|u sitnoglopova i Hitlera nije lo{a analogija.

Levi Put je potpuno razli~ita stvar. Po~nimo od po~etka.Se}a{ se da sam rekao da su samo dve operacije mogu}e u Pri-

rodi: sabiranje i oduzimanje. Primenimo ovo na magijsko napredovanje.[ta se de{ava kada Aspirant priziva Dijanu, ili poziva Lilith? On

pove}ava sumu svojih iskustava na ovaj osobeni na~in. Ponekad on ima‘iskustvo-veze’, koje povezuje dve glavne linije misli, i stoga je vrednodesetina izolovanih dobitaka.

Dakle, ako u sli~nom slu~aju uop{te postoji neka razlika izme|uBelog i Crnog Adepta, ona je ta, da jedan rade}i uz #ljubav pod voljom"posti‘e sjedinjenje s novim idejama, dok drugi jedino grabe‘om dodajesulo‘nicu u svoj harem robinja.

Budu}i da Crni Brat neprestano ograni~ava sebe; on je zadovoljans vrlo ograni~enim idealom; on se boji gubljenja svoje individualnosti -{to nas podse}a na ona #Nordijska" brbljanja o #rasnom zaga|enju".

#Sada, Majstore"! (Kakav prekor u tonu tvog glasa!) U redu, uredu! Samo hladnokrvno! - Znam da je to precizan izraz upotrebljen uViziji i Glasu, za opis Velikog Belog Brata ili Bebe Bezdana, ali zanjega to zna~i pobedu; Levi~aru bi to zna~ilo poraz, razorno pusto{enje,ne{to nepopravljivo, kraj. To je ta~no ono ~ega se on najvi{e pla{i; a toje ono ~emu on mora na kraju da do|e, zato {to ne postoji uravnote‘u-ju}i elemenat u njegovoj ideji o strukturi.

Ali (pita{) kako ~ovek mo‘e tako daleko da zastrani nakon {to jekao Adeptus Minor postigao #Znanje i Razgovor Svetog An|elaûvara"?

Seti se odlomka iz 14. Aethyra, #Vidi gde te tvoj An|eo doveo",i tako dalje. Mo‘da Crni Brat napu{ta svog An|ela kad ostvari Program.

Mo‘da je njegova gre{ka od samog po~etka bila tako duboko uk-orenjena, da je to bio njegov Zao Duh koga je on prizvao.

Aleister Crowley

91

U takvim slu~ajevima prirodna ~ovekova politika je da prekinesve veze s Bo‘anskim Trojstvom, i da ga zameni pronala‘enjem la‘nekrune Daatha. Njima }e Znanje biti sve, a {ta je Znanje ako ne pravadu{a Iluzije?

Odbijaju}i tako pravu hranu za sve svoje sposobnosti, oni gubesvoje strukturalno jedinstvo, i moraju da se okrepljuju stalnim dozamaopojnih sredstava u bolnom samo-o~uvanju. Tako sva njihova hemijskaizjedna~enja postaju endotermi~ka.

Opis alternativnog stava trebalo bi da se objasni pomo}u kontra-sta; u svakom slu~aju kontemplacija bi trebala da bude prijatnapromena.

Svaki dodatak mora da me promeni. Ja ‘elim da on ~ini tako.@elim da ga potpuno asimiliram. @elim da ga u~inim trajnom odlikommog Hrama. Ne bojim se gubljenja samog sebe u njemu, jer ga i japreoblikujem u ~inu sjedinjavanja. Ne pla{im se njegovog postojanjakao ‘pogre{ne’ stvari, jer svako iskustvo je #igra Nuite", a najgore {tomo‘e da se desi je privremeni gubitak ravnote‘e, koji se trenutno is-pravlja ~im se primeti, pomo}u vra}anja i stavljanja u akciju formulekontradikcije.

Seti se Fama Fraternitatis: kad su otvorili Grobnicu koja je ~uvalaOstatke na{eg Oca Christian-a Rosencreutz-a, #sve te boje bile su blis-tave i rasko{ne". To zna~i, na jednoj plo~i veli~ine 20" sa 40" simbol(recimo, ‘ut) }e zauzeti 400 kvadratnih in~a, a pozadina (u ovom slu~-aju ljubi~asta) drugih 400 kvadratnih in~a. Tako oni zaslepljuju; nestajeograni~enje, restrikcija, razgrani~enje; a rezultat je postojana idejaoblika i boje koja je izvan fizi~kog razumevanja. (Jedno vreme Picassoje poku{avao da razradi ovu ideju na slikarskom platnu.) Uni{ti tu rav-note‘u jednim deset-milionitim in~om, i efekat je izgubljen. Neurav-note‘en deo {tr~i kao civil usred puka.

Istina, ova ve{tina, ovaj ose}aj za ravnote‘u mora da se stekne;ali kad ga jednom stekne{ on je nepogre{iv vodi~. Trenutna neugodnostupozorava; podstrek da se ona izbri{e (analogija je isuvi{e zgodna da bibila odba~ena) je neodoljiv.

I ah! kakav imperativ je ovo!Sve dok tvoj Univerzum nije savr{en - a savr{enstvo uklju~uje

ideju ravnote‘e - kako mo‘e{ da do|e{ do Atmadarshana-e? Hindusmo‘e da smatra da je Atmadarshana, ili u svakom slu~aju Shivadar-shana, ekvivalenat prelaza preko Bezdana. ûvaj se takvih zaklju~aka!Transevi su jednostavno izdvojena iskustva, o{tro odse~ena od normal-nog mislenog ‘ivota. Pre}i Bezdan je trajan i fundamentalan preokret ucelini ~ovekovog bi}a.

Gornje vredi mnogo vi{e na rubu Bezdana. Ako nedostaje ili jesuvi{an ~ak i jedan atom, cela strahovita i silna masa mora da te‘i da sepokrene s neodoljivim pokretom u pravcu uspostavljanja ravnote‘e da

Magika bez suza

92

se to otkloni - dakle, razmisli o ‘iroskopu! Kako onda mo‘e{ da uni{ti{to u jednom jedinom ~udesnom gestu. Ah! Slu{aj Viziju i Glas.

Mo‘da je najbolji i najjednostavniji plan za mene da izaberemnajva‘nije od zna~ajnih pasusa i stavim ih kao dodatak ovom pismu.Tako|e, zbog kontrasta, i one aluzije na #Crnu Bra}u" i #Levi Put".Ovo bi trebalo da ti da jasnu ideju o tome {ta je svako od njih, i {ta ~ini,{to razlikuje njihove individualne metode koje su na neki na~in takozbunjuju}i iste. Nadam se zaista najiskrenije da }e{ nao{triti svoj Magi-jski No‘ na Kamenu Mudrosti, i da }e{ rukovati najspretnije i najod-lu~nije s obe rezaljke; i onom Bele i onom Crne dr{ke. U poku{aju daizrazim ova mi{ljenja, neprestano me progoni strah da mo‘daizostavljam neku presudnu stvar, i da ~ak dopu{tam da sama igra re~ipro|e kao argumenat. Sve se to ~ini jo{ gorim kad neko tako naviknutna Neshamahovske ideje zna, ~ak i pre nego {to ka‘e, da je neminovnoneistinito ono {to namerava da ka‘e, toliko neistinito koliko i kontradik-torno. Prema tome kako mo‘e da ima zna~aj ono {to neko ka‘e?

Takve sumnje prigu{uju!#Dosta o Zato! Neka bude ba~en psu!"Slede citati iz Vizije i Glasa.

An|eo se ponovo pojavljuje

Tama se zgu{njava, tako je gusta, tako prianjaju}a, tako pro-dorna, tako pritiskaju}a, da prema ovoj sve druge tame koje sam ikadvideo izgledaju kao sjajno svetlo.

Njegov glas {apatom dolazi: O ti, koji si majstor pedeset kapijaRazumevanja, nije li moja majka crna ‘ena? O ti, koji si gospodar Pen-tagrama, nije li jaje duha crno jaje? Ovde prebiva strava i slepi bolDu{e, i gle! ~ak i ja, koji sam puka svetlost, zatvorena iskra, stojim uznaku Apophisa i Typhona.

Ja sam zmija koja izjeda ~ovekov duh stra{}u svetlosti. Ja samnevidljiva no}na oluja koja obavija svet o~ajem. Haos je moje ime, igusta tama. Znaj da je tama zemlje rumena, a tama vazduha siva, alitama du{e je potpuna crnina.

Jaje duha je baziliskovo jaje, a kapija razumevanja ima pedeset,ovo je znak [korpiona. Stubovi oko Isku{enika (Neophyte) krunisani suplamenom, a grobnica Adepata je osvetljena Ru‘om. A u bezdanu jeoko sokolovo. Ali nad velikim morem Majstor Hrama ne}e na}i nizvezdu ni mesec.

I hteo sam da mu odgovorim: #Svetlost je u meni". Ali pre nego{to sam mogao da oblikujem re~i, odgovorio mi je velikom re~ju kojaje Klju~ Bezdana. I on re~e: U{ao si u no}; da li jo{ uvek ‘udi{ zadanom? Patnja i bol je moje ime. Ja sam omotan nevoljom. Ovde jo{uvek visi Raspeti, i ovde Majka pla~e za decom koju nije rodila.

Aleister Crowley

93

Sterilnost i pusto}a je moje ime. Nepodno{ljiv je tvoj bol, i neizle~ivatvoja rana. Rekoh, #Neka me tama prekrije"; i opazih da sam okru‘encrninom koja nema imena. O ti, koji si bacio svetlost u zemlju, takomora{ ve~ito da ~ini{. A svetlost sunca ne}e sjati na tebe ni mesec tine}e dati svoj sjaj, i zvezde }e biti skrivene zato {to si ti pro{ao vanovih stvari, van potrebe za ovim stvarima, van ‘elje za ovim stvarima.

Ono na {ta sam mislio bili su obrisi stena, pre ose}eni negovi|eni, sada se pojavljuju velom pokriveni Majstori koji sede apsolutnomirno i tiho. Niko ne mo‘e da razlikuje nijednog od drugih.

I An|eo re~e: Vidi gde te je doveo tvoj An|eo! Tra‘io si slavu,mo} i u‘ivanje, zdravlje i bogatstvo i ljubav, i snagu i dugove~nost. Uh-vatio si se za ‘ivot sa osam pipaka kao hobotnica. Tra‘io si ~etiri mo}i isedam radosti i dvanaest oslobo|enja i dve i dvadeset Povlastica, i deveti ~etrdeset Manifestacija, a gle! ti si postao kao jedan od Ovih. Pognutasu njihova le|a na kojima po~iva Univerzum. Prekrivena su njihovalica, koja vide{e neopisiv sjaj.

Ovi adepti izgledaju kao Piramide - njihove kapulja~e i odore sukao Piramide.

I An|eo re~e: Zaista je Piramida Hram Inicijacije. Zaista je tak-o|e to i grob. Misli{ li da postoji ‘ivot u Majstorima Hrama koji sedepokriveni kapulja~ama, ulogoreni nad morem? Zaista, nema ‘ivota unjima.

Njihove sandale bile su ~ista svetlost, i oni su ih skinuli s svojihnogu i bacili ih kroz bezdan; jer ovaj Aethyr je sveto tlo.

Tu se ne pojavljuju nikakvi oblici, ni vizija Boga licem u licepretvorena u Athanor koji je nazvan raspadom, ili vizija iskovana ujedno u kova~nici meditacije, na ovom mestu ona je samo huljenje iprevara.

I Bla‘ene Vizije nema vi{e, ni sjaja Najvi{eg nema vi{e. Nemavi{e znanja. Nema vi{e bla‘enstva. Nema vi{e mo}i. Nema vi{e lepote.Jer ovo je Palata Razumevanja; jer ti si jedno s Iskonskim stvarima.

Opij se izmirnom mog govora, koja je smrvljena s ‘u~i pticerok,66 i rastopljena u mastilu sipe, i namirisana smrtonosnim velebiljem.

To je tvoje vino, ti koji si bio pijan od Iacchus-ovog vina. A zboghleba ti }e{ jesti so, O ti koji si se udebljao na Ceresovom ‘itu! Jer kao{to je ~isto postojanje ~isto ni{tavilo, tako je ~ista mudrost ~isto...67 itako je ~isto razumevanje ti{ina, mirno}a i tama. Oko je nazvano se-damdeset, a trostruki Aleph ~ime ga opa‘a{ deli broj u‘asne re~i koja jeKlju~ Bezdana.

66 roc, rok, n. [Ar. rukh.] Legendarna ogromna ptica koja je igrala ulogu uArapskoj mitologiji i smatra se da je to bila fosilna slon ptica, Aepyornis maximus,~iji su ostaci na|eni na Madagaskaru.67 Pretpostavljam da bi samo Magus mogao da ~uje ovu re~.

Magika bez suza

94

Ja sam Hermes, koji sam poslan od Oca da diskretno objasnimsve stvari s ovim poslednjim re~ima koje }e{ ~uti pre nego {to zauzme{svoje mesto me|u onima, ~ije su o~i zape~a}ene i ~ije su u{i zapu{ene i~ija su usta stisnuta, koji su umotani u same sebe, ~iji su telesni sokoviisu{eni, tako da ne ostaje ni{ta osim male piramide praha.

I ta jasna svetlost utehe, i taj o{tar ma~ istine, i sva ta mo} i le-pota koju oni od sebe samih u~ini{e, odba~ena je od njih, kao {to jenapisano, #Video sam Satanu kao munju {to pada s Neba". I kaoplameni ma~ spu{ten je kroz Bezdan gde ~etiri zveri paze i stra‘are. Ipojavio se na nebu Jupitera kao jutarnja ili kao ve~ernja zvezda. A svet-lost od toga sija ~ak do zemlje, i donosi nadu i pomo} onima koji ‘ive utami misli i ispijaju otrov ‘ivota. Pedeset je kapija razumevanja, i sto i{est je razdoblja. A ime svakog razdoblja je Smrt. (Vizija i Glas, 14.Aethyr)

A za njegovo Delo posle toga?Tako dolazimo na zemlju, a tamo je velom pokrivena figura u

potpunoj tami. Ipak je mogu}e savr{eno videti u tami, tako da nam seni najmanji detalji ne otimaju. A na koren jednog cveta on izlivakiselinu tako da se koren previja kao da je udaren na muke. A drugi od-seca, a vrisak je kao vrisak Mandragore razderane od korena. I jo{ jedanon spr‘i vatrom, i jo{ jedan on pomaza uljem.

A ja rekoh: Te‘ak je rad, ali je zaista velika nagrada. I mladi ~ovek mi odgovori: On ne}e videti nagradu; on ~uva vrt.A ja rekoh: [ta }e mu se desiti?I on re~e: To ti ne mo‘e{ znati, niti se to otkriva pomo}u slova

koja su totemi zvezda ve} samo pomo}u zvezda.I on mi sasvim nepovezano re~e: ôvek zemlje je odan. Ljubav-

nik daje svoj ‘ivot radu me|u ljudima. Samotnik napreduje sam, i lju-dima daje samo od svoje svetlosti.

A ja ga pitah: Za{to mi on to govori?I on re~e: Ne govorim ti. Ti sam govori{, jer ti razmi{lja{ o tome

ve} dugo vreme, a nisi na{ao svetlost. I sada po{to si nazvan NEMO,odgovor na svaku zagonetku koji nisi na{ao netra‘eno }e iskrsnuti utvom umu. Ko mo‘e da ka‘e kog dana }e cvet da procveta?

I ti }e{ deliti svoju mudrost svetu, i to }e biti tvoj vrt. A {to seti~e vremena i smrti, ne obaziri se na te stvari. Jer iako je draguljskriven u pesku pustinje, ne}e biti skriven za pustinjske vetrove, iako jeon samo pesak. Zato jer je radnik radova radio na tome; i zato {to je~ist, nevidljiv je; i zato {to je te‘ak, ne pokre}e se.

Sve ove re~i ~uje svako, ko se zove NEMO. Istim se on obra}arazumevanju. A on mora da shvati vrlinu voda smrti, i mora da shvativrlinu sunca i vetra, i crva koji okre}e zemlju, i zvezde koje prekrivaju

Aleister Crowley

95

vrt. I on mora da shvati odvojene prirode i sklonosti cveta, ina~e kako}e negovati svoj vrt? (Ibid., 13. Aethyr)

Tako za Majstore Hrama; kako za Crnu Bra}u?

Jer Choronzon je sli~an lju{turi ili izmetu ove tri staze, i zato jenjegova glava uzdignuta do Daatha, i zbog toga je Crno Bratstvo Daathproglasilo detetom Mudrosti i Razumevanja, njega koji je samo kopileSvastike (Kukastog Krsta). A to je ono {to je zapisano u Svetoj Kabali ovrtlogu i Levijatanu i o Velikom Kamenu. (Ibid.)

[ta vi{e, postoji Marija, huljenje protiv Babalon, jer se ona zat-vorila; i stoga je ona Kraljica svih onih zlih |avola koji hodaju na zem-lji, onih koje si video kao male crne mrlje koje prljaju Nebo Uranije. Isvi ovi su izmet Choronzona.

A zbog ovoga je BABALON pod mo}ima Magi~ara, jer se onaprihvatila Dela; ona stra‘ari nad Bezdanom. A u njoj je savr{ena ~isto}aonog {to je iznad; ipak je ona poslana kao Osloboditeljica onima koji sudole. Jer nema drugog puta do Vrhovne Tajne osim preko nje i Zveri nakojoj ona ja{e; i Magi~ar je postavljen kraj nje da prevari bra}u crnine,da oni ne bi sami sebi napravili krunu; jer ako bi postojale dve krune,tada bi Ygdrasil, to drevno drvo, bilo ba~eno u Bezdan, iskorenjeno iba~eno dole u Najkrajnjiji Bezdan, i Tajna koja je u Svetili{tu bila bioskrnavljena; i Kov~eg bi bio o{te}en, a i Lo‘u bi uhodili oni koji nisumajstori, a hleb Svete Tajne bio bi izmet Choronzona; a vino Svete Ta-jne bilo bi voda Choronzona; a tamjan bi bio razbacan; a vatra na Oltarubi bila mr‘nja. Ali digni se; ustani, igraj ~oveka, jer gledaj! tamo }e tibiti otkriven Veliki U‘as, za~u|uju}a stvar koja nema ime. (Ibid., 3.Aethyr)

I sada Ona ponovo dolazi, ja{u}i delfina. Sad opet vidim one lu-taju}e du{e, koje su tra‘ile ograni~enu ljubav, i koje nisu razumele da je#re~ greha ograni~enje".

Vrlo zanimljivo; izgleda da ~itavo vreme neprestano u‘urbanotra‘e jedan drugog, ili ne{to. Oni se me|usobno sudaraju, a ipak ne}e davide jedni druge, ili ne mogu da vide jedni druge, zato {to su tako omo-tani u svoje ogrta~e.

A glas odzvanja: To je najstra{nije za ~oveka koji se zatvorio iu~inio se uzdr‘anim prema univerzumu. Jer oni koji sede ulogoreni nadmorem u gradu Piramida zaista su zatvoreni. Ali oni su dali svoju krv,~ak do poslednje kapi, da ispune pehar BABALONE.

Ovi koje vidi{ zaista su Crna Bra}a, jer je napisano: On }e sesmejati njihovoj nesre}i i rugati se kada se budu bojali. I time ih uzdi‘ena nivo ljubavi.

Magika bez suza

96

I jo{ je napisano: On ne ‘eli smrt gre{nika, ve} da se gre{nikokane svoje gre{nosti. Sada, ako bi jedan od njih odbacio svoj ogrta~,taj bi video sjaj dame Aethyra; ali oni to ne}e.

I opet:

Oh, vidim prostrane ravnice ispod njenih nogu, ogromne pustinjepro{arane velikim stenama; i vidim male usamljene du{e kako bespo-mo}no tr~e okolo, bezna~ajne crne kreature sli~ne ljudima. A one vrlo~udno zavijaju, to ne mogu da uporedim s ni~im {to sam ikad ~uo; ipakto je neobi~no ljudski.

A glas re~e: To su oni koji su zgrabili ljubav i prilepili se uz nju,mole}i se pred nogama velike boginje. To su oni koji su se zatvorili utvr|ave Ljubavi. (Ibid., 7. Aethyr)

[ta vi{e, ovo tako|e:

A ovo je zna~enje Pashalne Ve~ere, prolivanje krvi Jagnjeta jeritual Crne Bra}e, jer su zape~atili Pylon68 krvlju, da ne bi An|eo Smrtiu{ao unutra. Tako se odvajaju od zajednice svetaca. Na taj na~in se od-vajaju od samilosti i od razumevanja. Prokleti su jer zatvaraju svoju krvu svoja srca.

Uste‘u se od poljubaca moje Majke Babylon, i u svojimusamljenim tvr|avama mole se pogre{noj luni. I oni se povezuju za-jedno jednom zakletvom, i s velikim prokletstvom. I zajedno kujuzaveru u svoj svojoj zlobi, i imaju mo} i gospodstvo, i u svojim kot-lovima vare oporo vino prevare, pome{ano s otrovom njihovesebi~nosti.

Tako di‘u rat protiv Svetog, {alju}i svoju prevaru ljudima isvemu {to ‘ivi. Tako da se njihova la‘na samilost naziva samilo{}u anjihovo la‘no razumevanje naziva se razumevanjem, jer ovo je njihovanajmo}nija bajalica.

Ipak, od sopstvenog otrova stradaju; Vreme }e ih progutati u nji-hovim usamljenim tvr|avama, Vreme koje ih je prevarilo da ih slu‘i, istrada}e od mo}nog |avola Choronzona, njihovog majstora, ~ije je imedruga Smrt, zbog krvi kojom su po{kropili svoj Pylon, koja je preprekaAn|elu Smrti, ali koja je i klju~ pomo}u kojeg on ulazi unutra. 69 (Ibid.,12. Aethyr)

68 pylon, pilon, n. [Gr: pylon, pyle, kapija.] Visoki masivni ulaz u Egipatskihram.69 Mislim da je nevolja sa ovim ljudima bila to {to su oni ‘eleli da zamenekrvlju nekoga drugog svoju sopstenu krv; zato {to su ‘eleli da sa~uvaju svojeli~nosti.

Aleister Crowley

97

Kona~no:

Ipak, onaj koji shvata mora dalje da u|e u najspoljniji Bezdan, itu mora da govori s njim koji je postavljen nad ~etvorostrukim u‘asom,s Princem Zla, ~ak i sa Choronzonom, mo}nim |avolom koji prebiva unajspoljnijem Bezdanu. A niko ne mo‘e da govori sa njim, niti da gashvati, osim slu‘itelja Babylone, koji shvataju, i oni koji su bez shva-tanja, njeni slu‘itelji.

Gledaj! ne ulazi u srce niti u um ~oveka shvatanje ove stvari; jerbolest tela je smrt, a bolest srca je o~ajanje, a bolest uma je ludilo. Ali unajspoljnijem Bezdanu je bolest te‘nje, i bolest volje, i bolest su{tinesvega, a ne postoji ni re~ ni misao u kojoj bi se slika te slike moglaodraziti.

I ko god ulazi u najspoljniji Bezdan, izuzev onih koji shvataju,pru‘a svoje ruke i nudi svoj vrat Lancima Choronzona. I kao |avove~no {eta po zemlji, uni{tava cve}e zemlje, i kvari sve‘ vazduh, i trujevodu; i vatru koja je prijatelj ~oveka i nada njegove te‘nje, jer se stalnouzdi‘e kao Piramida uvis, i vidi da je nju ~ovek ukrao u {upljem {tapuod Neba, ~ak i tu vatru on pretvara u ru{evinu i u ludilo i u groznicu i uuni{tenje. A ti, koji si gomila suvog praha u gradu Piramida, mora{ dashvati{ ove stvari.

Zato ~uvaj se! O ti, koji si odre|en da shvati{ tajnu NajspoljnijegBezdana, jer stoga u svakom Bezdanu ti mora{ da preuzme{ masku ioblik An|ela. Ako ima{ ime, nepovratno si izgubljen. Stoga tra‘i da linegde postoji kap krvi koja jo{ nije skupljena u pehar Prekrasne Baby-lon; jer ako u toj malenoj gomili praha postoji makar samo jedna kapkrvi, sve }e biti potpuno izopa~eno; to }e ra|ati {korpije, zmije otrov-nice i blatnjave ma~ke.

A ja rekoh An|elu: #Ne postoji li neko odre|en kao stra‘ar"?A on re~e:Eloi, Eloi, lama sabachthani.Takva ekstaza patnje me mu~i da ne mogu da je izrazim, ipak

znam da je to patnja Gethsemane. (Ibid., 11. Aethyr)Love is the law, love under will.

Bratski,666

Magika bez suza

98

13

Sistem O.T.O.-a


Obave{tava{ me da te je Najozbiljniji Istra‘iva~ u tvom podru~juzamolio da mu objasni{ razliku izme|u A? A? i O.T.O.-a; i da madaje tvom umu sve savr{eno jasno u vezi toga, nalazi{ da je nemogu}e daizazove{ sli~nu jasno}u u njegovom. Dodaje{ da on nije (kako bi ~oveku po~etku mogao da pretpostavlja) idiot. I da li bih ja mogao, molimvas, da ne{to u~inim u vezi toga?

Dobro, ovde je bitna razlika ab ovo usque ad mala: A? A? seodnosi na pojedinca, njegov razvoj, njegovu inicijaciju, njegovo pro-la‘enje od #Studenta" do #Ipsissimusa"; on nema kontakta bilo kojevrste sa nekom drugom osobom izuzev Isku{enika (Neophyte) koji gauvodi, i nekim Studentom ili Studentima koje mo‘e, nakon {to postaneIsku{enik, da uvodi.

Detalji ovog #Hodo~asni~kog Napretka" su vrlo razra|eno izne-seni u Jednoj Zvezdi na Vidiku; i zaista bi trebalo da budem glup idrzak pa da poku{am da uradim to bolje nego Jedna Zvezda na Vidiku.Ali je istina {to se ti~e O.T.O.-a da ne postoji sli~an priru~nik sa in-strukcijom. U Manifestu i u drugim Slu‘benim Objavama postoje onikoji bi trebalo da budu adekvatni podaci; ali ja potpuno shvatam da nisuura|eni i klasifikovani kao {to bi smo ‘eleli; sigurno je da jo{ postojiprostor za jednostavan osnovni prikaz porekla Reda, njegovih principa,njegovih metoda, njegovog oblika, Vrline njegovog postepenog nizaStupnjeva. To }u poku{ati da iznesem barem u osnovnim crtama.

Po~nimo od po~etka. [ta je Dramski Ritual? To je sve~anost oDo‘ivljajima Boga koga nameravamo da prizovemo. (Bacchae odEuripida je savr{eni primer za ovo.) Sada, u O.T.O.-u, predmet cere-monija je Inicijacija Kandidata, to je onaj ~iji se Put u Ve~nost prika-zuje u dramskom obliku.

Kakav je Put?

1. Ego je privu~en ka Sun~evom Sistemu.2. Dete do‘ivljava Ro|enje.3. ôvek do‘ivljava @ivot.4. On do‘ivljava Smrt.5. On do‘ivljava Svet izvan Smrti.6. îtavi ovaj ciklus Glavnih-Doga|aja je povu~en u

Anihilaciju.70

70 Annihilation n uni{tenje.

Aleister Crowley

99

U O.T.O.-u ovi uzastopni stadijumi su predstavljeni kao slede}i:

1. 0° (Minerval)2. I° (Inicijacija)3. II° (Posve}enje)4. III° (Odanost)5. IV° (Savr{enstvo, ili Ushi}enje)6. P.I. (Perfect Initiate - Savr{eni Posve}enik)

Od ovih Doga|aja ili Stanica na Putu svi osim tre}eg (II°) su jed-instvena kriti~na iskustva. Mi smo, ipak, zainteresovani za ve}inu istin-skih razli~itih iskustava @ivota.

Svi slede}i Stadijumi O.T.O.-a su prema tome razrade II°, po{toje te{ko mogu}e u jednoj ceremoniji skicirati, ~ak i u najsa‘etijemobliku, U~enje Posve}enika u vezi s @ivotom. Rituali V°-IX° su stogauputstva Kandidatu kako bi trebalo da se pona{a; i oni mu prenose,postepeno, Magijske Tajne koje ga ~ine Majstorom @ivota.

Da se vratimo na trenutak pitanju Tajnosti: ne postoji pravilo kojebi spre~avalo da protiv mene navede{ jednu od takvih mojih pametnijihprimedbi, kao #Tajanstvenost je neprijatelj Istine"; ali u jednoj stvarisam ja, i uvek sam bio, vo|a Krajnje Levice u Ve}nici Grada Piramida,tako da ako se uop{te pre}utno sla‘em sa sistemom O.T.O.-a {to se ti~e#tajne nad tajnama" IX°, to je stvarno stvar li~ne ~asti. Zbog mogzaveta datog pokojnom Frater Superioru i O.H.O.-u, Dr. TheodorReuss-u. Zbog svega tog u ovom posebnom slu~aju to je van svakesumnje stvar obi~ne mudrosti; i osim toga, zloupotreba tajne, barnaizgled, vrlo je laka i primamljiva, i zato ako to postane op{te poznatastvar sam Red mo‘e da do|e u opasnost od kleveta i proganjanja; jer tutajnu je lak{e pogre{no tuma~iti nego oskrnaviti.

Lege! Judica! Tace!Love is the law, love under will.

Bratski, 666

14

Buka


Pita{ me {ta je, u sada{nje vreme, najve}a prepreka ljudskomnapretku.

Odgovaram jednom re~ju: BUKA.

Magika bez suza

100

Seti}e{ se da je u Yogi sa‘et izvod Posve}ene Instrukcije:

Sedi mirnoPrestani da razmi{lja{]uti, iIza|i.

Drugo od ovoga zahteva tre}e; jer niko ne mo‘e niti da misli nitida prestane da razmi{lja pri svem tom bu~nom de{avanju.

Zatim, êtvrta Mo} Sfinge je ]utanje; o ovom predmetu moramda te uputim na Male eseje o istini (Br. 14, str. 75).

Mi stvarno poku{avamo da razmatramo ne{to totalno druk~ije;ne{to prakti~no u svakodnevnom ‘ivotu. Vrlo dobro, onda; zapazi daGoetia zna~i #urlanje", da slu‘beno upotrebljavamo Zvono, Dobo{, Ba-jalice, Mantre, i tako dalje. Sve potpuno istinito za Magiku; ali ni{ta odtoga se ne primenjuje u Yogi, jer ~ak i praktikovanje Mantre ide br‘e imirnije kako ~ovek nastavlja sve dok ne postane #MentalnoMrmljanje". M je slovo koje se izgovara usnama koje su ~vrsto zat-vorene; a ]utanje je smisao MU korena od Mystery.71

Ipak, moramo da priznamo vrednost ritmi~nog, usmerenogzvuka; koji je potpuno druga~iji od Buke. Stari Francuski ima noise,nose, rasprava, prepirka, buka; Provansalski noisa, nausa, nueiza. AliDiez potvr|uje izvo|enje od nausea - i zbog @ivih Ratobornih Konzer-vativaca, smatram Dieza sto posto belim ~ovekom!

Jednom sam imao najpametniju lekciju: koliko je rasplinutog istoga nepotrebnog u na{em tobo‘e sa‘etom govoru.

Moj Pretpostavljeni je tra‘io od mene rekonstrukciju odre|enogrituala. Ovo je bilo 1912.g.; tempo sveta je ve} bio nemilosrdno ubrzan;nagovoriti ljude da nau~e ~ak i kratke pasuse napamet ne bi bio lakposao. Tako, opomenut zbog preop{irnih, pobo‘nih, uobra‘enih ibezna~ajnih u‘asa Slobodne masonerije (naro~ito naprednih stadijuma[kotskih i Egipatskih Obreda), odlu~io sam da prese~em blebetanje ido|em do posedovanja na najdrasti~niji na~in za koji sam bio sposoban.

To je bio veliki uspeh.Samo tada smo imali kandidata koji je bio gluv kao top. (Ne

#malo nagluv"; njegove bubne opne su bile o{te}ene.)O~igledno, ~ovek je mogao da mu poka‘e par~e papira, po{to

nije mogao da razgovara s njim. Ali onda bi u ve}em delu ceremonijekandidat morao da bude prevaren! Ni{ta sem da se komunicira pomo}ualfabeta gluvonemih. Ovo sam uradio - i otkrio da sam mogao da izba-cim na podsticaj trenutka bar ~etrdeset posto od #nesmanjivog mini-muma" bez da sam uop{te o{tetio efekat rituala. #To sam nau~io odnjega"!71 mystery s. misterija, tajanstvenost.

Aleister Crowley

101

Van toga sam da se ‘alim {to ozbiljno verujem da je organi-zovana zavera Crnih Lo‘a da se ljudima onemogu}i da razmi{ljaju.

Nagi i besramni! U nekim zemljama ve} postoji prinudnoslu{anje programa Vlade; i ko zna koliko dugo }e biti pre nego {to svibudu izlo‘eni po zakonu blejanju, mukanju, bljuvanju prodornog ble-betanja B.B.C. - izdanja?

Prema tome nikome ne sme da se dopusti da uop{te razmi{lja.Dole s javnim {kolama! Decu moraju mentalno da obu~avaju polu obra-zovani pastiri ~ije bi plate bile obustavljene na prvi znak neslaganja saposlodavcima. Zbog ostatka, zaglu{uje se ~itavi svet besmislenombukom. Mehanizuje se sve! Nikome se ne daje mogu}nost da razmi{lja.Standardizuje se #zabava". [to glasnije i kakofoni~nije to bolje! Kratkiintervali izme|u jedne buke i slede}e mogu da budu ispunjeni apelima,koji se ponavljaju sve dok im hipnoti~ka mo} ne da snagu nare|enja, dase kupi ovaj ili onaj proizvod #Poslovnih ljudi" koji su stvarna mo} uDr‘avi. Ljudi koji varaju svoju zemlju po jasnom {ablonu.

Istorija poslednjih trideset godina dovoljno je re~ita - ~ovek bimogao da pomisli. Ono {to ovi gnjecavi imbecili nikada ne shvataju jeda ‘ivi organizam mora inteligentno da se prilagodi svojoj okolini ili dapropadne pri prvoj ozbiljnoj promeni okolnosti.

Gde bi Engleska bila danas da tu nije bio jedan ~ovek, deceni-jama promi{ljeno dr‘an #u pustinji" kao #nezdrav", #ekscentri~an",#opasan", #nepouzdan", #nemogu} za rad s", da preuzme zemlju odzbunjenih #pouzdanih" ljudi?

A {ta bi mogao da u~ini ako ljudi ne bi reagovali? Ni{ta. Prematome postoji jo{ uvek ostatak ~ija nezavisnost, ose}anje stvarnosti, imu‘evnost po~inju da vrede kada se drago, dobro, vuneno stado raspr{iu u‘asu pri prvom vukovom urliku.

Da, oni su tu, i oni mogu da nas vrate na{oj slobodi - samo akomo‘emo da navedemo ljude da shvate da je neprijatelj u Beloj Ku}ipodmuklije fatalniji nego neprijatelj u Braon Ku}i.

Odmah posle ove bele{ke o nadanjima ja }u se vratiti mom}utanju.


666

Magika bez suza

102

15

Seks MoralnostUklju~uju}i Artemis Iota-u


Hvala ti! Ja obuhvatam ~itavo pitanje seksa sa nekoliko dobroizabranih re~i? Pretpostavljam li ja da ti ‘eli{ da pozajmi{ novac? Takvoservilno laskanje nagove{tava indirektan pristup.

Pravo da ka‘em, tvoj predlog nije tako nemoralan kao {to zvu~i upo~etku; jer toliko daleko koliko Engleski jezik ide, te{ko da stvarnopostoji ne{to vredno ~itanja. 98. 138 odsto od toga je ono {to FrancesRidley Ravergal uobi~ajeno naziva #koje{ta, koje{tarija, sranje i glupost.

Me|utim, nedavno sam izdao Encikliku za Vernog sa atraktiv-nim naslovom Artemis Iota, i ja predla‘em da pro~itamo ovaj zapis, dase spasimo od nevolje, i zato {to on daje spisak prakti~no svih klasikakoje bi trebalo da pro~ita{. Tako|e, on sa‘ima informacije i savete za#po~etnike", sa prikladnom aluzijom na pozitivne zapovesti date uKnjizi Zakona.

Jo{, zbog svrhe ovih pisama, trebalo bi da izlo‘im ~itavu stvar umalo re~i. Drvo @ivota, kao i obi~no, pru‘a podesna sredstva zaklasifikaciju.

1. Na fizi~ku stranu seksa primenjuju se fiziolo{ki zakoni. #Nemajmuni{i s kru‘nom testerom"! onako kako John Wesley mo‘e dapredlo‘i mada sumnjam da je tako ~inio.

2. ‘Moralna’ strana. Kao u slu~aju volta‘e meku{ca ne postojisamo jedna. Vodi ra~una o svom poslu! je jedino dovoljno pravilo. Tra-ganje za socijalnim, ekonomskim, religioznim i sli~nim aspektima jebezvezno i ne~isto.

3. Magijska strana. Seks je, direktno ili indirektno, najmo}nijeoru‘je u arsenalu Magi~ara; i upravo zato {to ne postoji moralni vodi~on je neopisivo opasan. Dao sam mnoge velike sugestije, naro~ito uMagici i Knjizi Tota - neke od karata su gotovo razmetljivo otkri}e;tako sam o{tro udario preko prstiju zbog davanja deci da se igraju sa{ibicama. Moje opravdanje je da ona ve} imaju {ibice, da su moja ob-ja{njenja usmerena da pridodaju svesne predostro‘nosti postoje}oj auto-matskoj za{titi.

Gornje primedbe se odnose uglavnom na tehniku posla; i to jekretanje na veoma dugom putu da ti uka‘em da bi trebalo da bude{ ustanju da izgradi{ principe od tvog op{teg poznavanja Magike, osim

Aleister Crowley

103

Formule Tetragramatona, koja je jasno izlo‘ena i obja{njena u Magici,Poglavlje III. Kombinuj ovo sa su{tinom Poglavlja XII i ima{ to!

Ali postoji jo{ jedna sporna stvar. Ovo je, uzgredno, gde #auto-matska za{tita" ulazi. #Ti nema{ prava osim da vr{i{ svoju volju" (AL,I: 42) zna~i da #neve{to kretanje prema nepoznatim" ciljevima mo‘esamo da bude nesre}no. Mogu}e je, u hemiji, izazvati endotermi~kureakciju; ali to je samo tra‘enje nevolje. Proizvod nosi u svomsopstvenom srcu seme poni{tenja. Prema tome, najva‘nija priprema zasvaku Magijsku operaciju je da se osigura da njen objekat nije samoharmoni~an sa, ve} nu‘an za, tvoje Veliko Delo.

Zapazi isto tako da upotreba ovog najva‘nijeg metoda obuhvatamanipulaciju sa energijama koje su neiskazivo tajne i tanane; on je upore|enju sa operacijama obi~ne Magike kao poslednja re~ u artiljerijiprema kremenja~i!

[ta je prokleta stvar u svakom slu~aju?Upravo je to nevolja; jer to je prva od maski na licu Prave Volje;

i ta maska je Bezizra‘ajno Lice!Koliko je svaka prava Umetnost spontana, genijalna, krajnje iz-

van ~itavog svesnog znanja i kontrole, isto toliko je i seks. Zaista, ~ovekmo‘e da ga oceni jo{ dubljim nego Umetnost; jer se Umetnost usvakom slu~aju trudi da na|e razumljiv na~in izraza. To je mnogo bli‘edu{evnom zdravlju nego slepa strasna ‘elja seks nagona. Najlu|i genijegleda s Chokmaha ne samo prema Binahu, ve} prema plodu onog jedin-stva u Daathu i Ruachu; seks nagon ne koristi Binahu za razumevanje,tuma~enje i prenos. On ne ‘eli ne{to vi{e od instrumenta koji }e gauni{titi.

[ta je onda magijski lek? O~igledno dovoljno za Kabalistu.#Ljubav je zakon, ljubav pod voljom". Ona mora da bude prilago|ena usvojim najranijim manifestacijama sa svojim osobenim Binahom, takoda te~e slobodno du‘ Staze Daletha, i ponovo uspostavi izgubljenu Rav-note‘u. Poku{aji da se potisne su fatalni, da se sublimi{e su la‘ni iuzaludni. Ali, vo|ena mudro od po~etka, vremenom postaje jakanau~iv{i kako da koristi svoje vrline kao najbolje preimu}stvo.

A {ta s paralelnim instinktom u ‘eni? Izuzev u (retkim) slu~a-jevima uro|ene bolesti ili deformiteta problem nikada nije tako akutan.Jer Binah, ~ak i dok ona namiguje na Chokmah, ima drugo oko {irokootvoreno, okrenuto ka Tipharethu. Njena Prava Volja je tako podeljenapo Prirodi od po~etka i njena tragedija je ako ne uspe da ujedini ova dvaobjekta. Oh, bo‘e moj, da, znam sve o spretae injuria formae i furensquid femina possit; ali to je samo zato {to kada joj nedostaje njenzalogaj ona se ose}a dvostruko osuje}ena, li{ena ne samo ekstati~neSada{njosti, ve} i bajne Budu}nosti. Ako ona samostalno jede PlodDrveta @ivota kada je nedozreo, ima ne samo lo{ ukus u ustima, ve}sledi te{ko varenje. Tada, ‘ive}i toliko mnogo u svetu ma{te, stalno

Magika bez suza

104

pro‘ivljavaju}i senovite slike svoje @elje, ona nije ni blizu tako pod-lo‘na ‘estokom ludilu puke slepe ‘udnje kao mu{karac. Bitna razlika jenagove{tena njihovim individualnim orgazmima, ‘enski talasast, mu{kiporazan.


666

Artemis Iotavel

De coituScholia Triviae

Dianae sumus in fide Puellae et pueri integriDianam pueri integri Puellaeque canamus.

CatullusRe~ Greha je Ograni~enje. O ~ove~e! ne odbijaj svoju ‘enu ako

ona ho}e! O ljubavni~e, ako ti je volja, napusti! Nema spone koja mo‘esjediniti razdvojene osim ljubavi; sve ostalo je prokletstvo. Proklet!Proklet neka bude eonima!

Pristanak ili odbijanje treba da budu odre|eni samim nagonombez aluzije na neke druge motive koji kao takvi obi~no uti~u na akciju.

Tako i sve tvoje; ti nema{ prava osim da vr{i{ svoju Volju. Svakamisao, re~, ili akt bez izuzetka je predmet ovog zakona. #îni {to ti jevolja" ne dozvoljava da se ~ini ma {ta drugo; iz straha da ovo ne budeshva}eno doktrina je ovde izri~ita: #Ti nema{ prava osim da vr{i{ svojuvolju".

Svaki deli} energije mora da bude ugra|en u ovu jednosmernuma{inu volje; direktno ili indirektno, mora da slu‘i jednoj svrsi. Vrlomala rupa na trupu broda mo‘e da potopi veoma veliki brod.

Stoga je svaki akt, sa mislima i re~ima koje odre|uju njegovo iz-vo|enje, sveta tajna.

Sada od svih aktova bitno najva‘niji je akt ljubavi. Na prvommestu zato {to je ekstaza koja prati njegovo prikladno izvo|enje fizi~kaslika, ili nagove{taj, stanja Samadhia, po{to je svesnost Egoa privre-meno u latentnosti; drugo, zato {to je njegov normalni efekat na materi-jalnom nivou, ili mo‘e da bude, neprocenjivo ogroman. (Nagla{avanjere~i #prikladno" je apsolutno.) Upravo zato {to je tako mo}no oru‘je,njegova upotreba je ogra|ena mnogobrojnim merama predostro‘nosti, anjegova zloupotreba se odvra}a zabranama koje su te{ko optere}enepretnjama.... #Tako|e, predajte se svom izobilju i volji ljubavi kakovam je volja, kada, gde i s kim vam volja! Ali uvek za mene".

Aleister Crowley

105

Ako to ne bude ispravno; ako pome{ate prostorne-oznake, go-vore}i: One su jedno; ili govore}i, One su mnoge; ako ritual ne budeuvek za mene; tada o~ekujte strahotne osude Ra Hoor Khuita!

To }e obnoviti svet; mali svet, moju sestru, moje srce i mojjezik, kome {aljem ovaj poljubac.... Ali ekstaza }e biti tvoja i radostzemaljska: uvek K meni! K meni!

... Sakuplja}ete dobra i obilje ‘ena i izuzetnosti; nosi}ete skupo-cene dragulje; nadvisi}ete narode zemlje u sjaju i ponosu; ali uvekljube}i me, i tako }ete do}i k mojoj radosti.

Postoji veo, taj veo je crn. To je veo skromne ‘ene; to je veotuge, i mrtva~ki pokrov: ni{ta od toga nije moje. Strgnite dole tuvekovnu la‘ljivu sablast: ne uvijajte va{e poroke u vrle re~i: ti poroci sumoja slu‘ba; vi ~inite dobro, i ja }u vas nagraditi ovde i u budu}em‘ivotu.

Ima pomo}i i nade u drugim bajalicama. Mudrost govori: budijak! Tada }e{ mo}i da podnese{ vi{e radosti. Ne budi ‘ivotinja;oplemeni svoju nasladu! Ako pije{, pij sa osam i devedeset pravilaume}a: ako ljubi{, prevazi|i to fino}om; i ako ~ini{ bilo {ta radosno,neka u tome bude tananosti!

Ali prevazi|i! prevazi|i!Uvek se bori za vi{e! i ako si odista moj - a u to ne sumnjaj, i

ako si uvek radostan - smrt je kruna svega.

Evo podrobnog dokaza AL, I: 41. Ovaj akt je odre|ena elektri~naili magnetna pojava. Nikakva druga razmatranja nisu primenljiva. (Aut-sajderu }e to stoga pokatkad da izgleda nerazumno.) Jedini izuzetak bibio - o~igledno da je tako - kada bi zadovoljenje nagona bilo ispoljenoometanje Prave Volje vi{e nego {to bi pomoglo da se ispuni; svakitakav slu~aj mora da bude procenjen po svojim vrednostima.

#Ali uvek za Mene". Re~ #uvek" ne dopu{ta izuzetak; #za Mene"mo‘e da bude parafrazirano kao #ispunjenje jedne mogu}nosti neo-phodne za postignu}e Velikog Dela". Svaki akt je sveta tajna, samoovaj tako preuzvi{en. Tekst nastavlja otvorenom pretnjom: #ako ritualne bude uvek za mene, tada o~ekujte strahotne osude Ra Hoor Khuita".Oskrnaviti ovu svetu tajnu je najfatalnija gre{ka i ogre{enje; jer to jevelika izdaja samog Velikog Dela.

Slede}i stih ponavlja: #Ako ritual ne bude uvek za mene"; i to jenagla{eno i poja~ano pretnjom. Prestupnik vi{e ne u‘iva slobodno uzagrljaju Boginje Ljubavi; on je ba~en u kazneni zatvor nemilosrdnog iu‘asnog Boga Poglavlja III.72

72 Ovo se odnosi na Liber Legis, Knjigu Zakona, kao {to ~ine prethodni i sle-de}i navodi u ovom Poglavlju 15.

Magika bez suza

106

#... Stoga budite izvrsni; obla~ite se svi u otmenu ode}u; jeditebogatu hranu i pijte slatka vina i vina {to se pene! Tako|e, predajte sesvom izobilju i volji ljubavi kako vam je volja..." Ovo se odnosi natehniku umetnosti; ona }e biti obja{njena kasnije u ovom eseju.

#S kim vam volja". Ovo ponavlja ono {to je ve} re~eno gore unapomenama prema AL-u, I: 41.

Stih 53 isti~e va‘nost ove dogme. Zanemarivanje ovih propisa jeodgovorno zbog beskrajnih i nepodno{ljivih patnji, u‘asnih nesre}apro{losti.

Kabalista mo‘e da zapazi da #k Meni" na kraju ovog stiha nesamo da ponavlja preklinjanje, ve} je Magijski pe~at stavljen na dogmu.(Stih 54 je sugestija da se tra‘i tajna.)

Sa Gr~kim slovima TO MH sabranim do 418; to je identi~no saAbrahadabra, brojem Velikog Dela. Meditacija bi trebalo da dovedestudenta do dubljih i plodonosnijih razmatranja.

Prizovite me pod mojim zvezdama! Ljubav je zakon, ljubav podvoljom. Niti neka budale ne shvate pogre{no ljubav; jer postoji ljubav iljubav. Postoji golub, i postoji zmija. Izaberite dobro! On, moj prorok jeizabrao, znaju}i zakon tvr|ave, i veliku misteriju Ku}e Bo‘ije.

Lepota i snaga, posko~an smeh i prijatna ~e‘nja, silina i oganj, toje na{e.

Ja sam Zmija koja daje Znanje i Radost i sjajnu uzvi{enost, i pi-janstvom podsti~em ljudska srca. Da bi me obo‘avali uzmite vina i~udne droge o kojima }u re}i mom proroku, i budite opijeni od toga!One vam uop{te ne}e nauditi. To je la‘, ta glupost protiv sopstva. Iskaz-ivanje nevinosti je la‘. Budi jak, o ~ove~e! Budi strastan, u‘ivaj u svim~ulnim stvarima i nasladama! ne boj se da }e te se bilo koji Bog zbogtoga odre}i.

Gledajte! ovo su ozbiljne tajne; jer postoje tako|e neki moji pri-jatelji koji su samotnici. Ali ne mislite da }ete ih na}i u {umi ili naplanini, nego u purpurnim krevetima, miluju ih prekrasne ‘ene zveridugih udova, s plamenom i svetlom u o~ima, i bujnom ognjenomkosom oko njih; tu }ete ih na}i.

Ali vi, o moji ljudi, ustanite i probudite se!Neka se rituali ispravno izvode s rado{}u i lepotom! Postoje rituali elemenata i svetkovine doba.Svetkovina za prvu no} Proroka i njegove Neveste!Svetkovina za tri dana pisanja Knjige Zakona.Svetkovina za Tahutija i prorokovo dete - tajna, O Proro~e!Svetkovina za Vrhunski Ritual, i svetkovina za Ravnodnevicu

Bogova.Svetkovina za vatru i svetkovina za vodu; svetkovina za ‘ivot i

jo{ ve}a svetkovina za smrt!

Aleister Crowley

107

Svetkovina svakog dana u va{im srcima u radosti mog zanosa!Svetkovina svake no}i za Nu, i u‘ivanje krajnjeg zanosa!Zaista! svetkujte! radujte se! nema bojazni od sad nadalje. Rasta-

panje, i ve~ita ekstaza su u poljupcima Nue.

Ovi stihovi se odnose jo{ jednom na prate}e okolnosti akta; onipokazuju pomo}nike tehnike; i pokazuju duh u kome bi trebalo da sepristupi. Nepristrasni nau~ni stav istra‘ivanja i spremnost su uvodni;stvar je da se predvide smetnje, da se potpomogne i usmeri struja: alisam nagon je Odu{evljenje.

Postoji veo; taj veo je crn. To je veo skromne ‘ene; to je veo tugei mrtva~ki pokrov: ni{ta od toga nije moje. Strgnite dole tu vekovnula‘ljivu sablast: ne uvijajte va{e poroke u vrle re~i: ti poroci su mojaslu‘ba; vi ~inite dobro, i ja }u vas nagraditi ovde i u budu}em ‘ivotu.

Neka devica Marija bude ras~ere~ena na to~kovima: neka zbognje sve ~edne ‘ene budu potpuno prezrene me|u vama!

I zbog lepote i ljubavi!

Student bi trebalo da asimiluje doktrinu #Crne Bra}e".73 Odbi-janje da se ostvari neka od ~ovekovih mogu}nosti je direktna negacijaVelikog Dela.

Ima pomo}i i nade u drugim bajalicama. Mudrost govori: budijak! Tada }e{ mo}i da podnese{ vi{e radosti. Ne budi ‘ivotinja;oplemeni svoju nasladu! Ako pije{, pij sa osam i devedeset pravilaume}a; ako ljubi{, prevazi|i to fino}om; i ako ~ini{ bilo {ta radosno,neka u tome bude tananosti!

Ali prevazi|i! prevazi|i!Uvek se bori za vi{e! i ako si ti odista moj - a u to ne sumnjaj, i

ako si uvek radostan - smrt je kruna svega. Ovde je, u nekoliko jednostavnih fraza, kompletni vodi~ - u na-

crtu - za Umetnost Ljubavi.Genijalnost bez tehnike je ~esto nezgrapana i neshvatljiva; ali

tehnika bez genijalnosti je suva koska. Genijalnost je tu, ili nije tu; nipamet ni rad ne poma‘u ako je odsutna. Ipak ~ovek mo‘e da tvrdi da jegenijalnost uvek tu, jer #Svaki ~ovek i svaka ‘ena je zvezda". U svakomslu~aju sama tehnika odgovara za studiju i ve‘banje; ve} je napisano da#zahteva toliko mnogo studije koliko i teologija, i toliko mnogo praksekoliko i bilijar". Sve {to ~ovek mo‘e da u~ini je (a) da oslobodi, (b) dausmeri, skrivenu genijalnost. U neprijateljskim zemljama za civilizaciju(horribilesque ultimosque Brittanos) i njihovim kolonijama, pro{lim isada{njim, tehnika gotovo ne postoji; pojedinci koji je poseduju u73 Vidi Poglavlje 12 ove knjige.

Magika bez suza

108

nekom stepenu savr{enstva duguju svoju pre-uzvi{enost, u gotovosvakom slu~aju, u~enju i obuci domorodaca od sre}nijih i manje varvar-skih delova sveta. Svaki tip rase i kulture ima svoju sopstvenu naro~ituvrlinu.

A. Studija: Student bi trebalo da studira, ima na umu, i primisrcu, takve klasike kao Ananga-Ranga, Bagh-i-Muattar od Abdullah elHaji-a, Kama Shastra, Kama Sutra, The Scented Garden74 od SheikhNefzawi-a, i neke nau~ne i pseudo-nau~ne rasprave (obi~no o deforma-cijama prirode, ili zloupotrebi neznanja) od brojnih autora, uglavnomFrancuskih, Nema~kih, Austrijskih i Italijanskih. Energized Enthusi-asm,75 (The Equinox, Tom I, Br. 9) je od velikog zna~aja. (Liber LXVI,Liber CCCLXX, Liber DCCCXXXI, Liber CLXXV, Liber CLVI idrugi, tako|e su u The Equinox-u slu‘bene publikacije A? A? .) Imarazli~itih klasika o ovom predmetu koji su korisni da se asimilira ro-manti~na i odu{evljena atmosfera valjana za praktikovanje Umetnosti;~ovek mo‘e da navede Catullusa, Juvenala, (naro~ito [estu Satiru) Mar-tiala, Petronius Arbitera, Apuleiusa, Boka~a, Masuccia, Fransoa Rablea,de Balzaka (Contes Drolatiques), de Sada (Justine, Juliette) Andre deNerciat, Alfred de Musset i Georges Sand (Gamiani: ou Deux nuitsd’exces) Sacher Masoch (Venus in Furs), 76 sa Engleskim i Ameri~kimautorima koji su isuvi{e brojni da bi bili uvedeni u spisak osim istaknu-tih pesnika u Svetim Redovima: Swift, Sterne, Herrick, Donne iHerbert.

Tako|e postoji kompletna literatura o misticizmu koja pristupa iliobuhvata ovu materiju; ali ovaj tip rada je, za mla|eg studenta, tolikoopasan koliko je povr{inski atraktivan. On ohrabruje ose}aj krivice,pou~ava otrovnu umetnost samo-opravdanja, i uzdi‘e samo onuhipokriziju koju Sloboda primetno osu|uje. #Strgnite dole tu vekovnula‘ljivu sablast". (AL, II: 52)

B. Praksa: Ni jedan u~itelj, ma kako darovit, ne mo‘e da pokrijeni stoti deo pripremnog rada za ovu Umetnost. Najbolje pou~avanje jeono od obu~enih i posve}enih eksperata; slede}e, ono od mu{karaca i‘ena prirodne genijalnosti.

C. Originalno Istra‘ivanje: Trebalo bi da bude zasnovano na na-j{irem mogu}em znanju, i najdubljem razumevanju istog; i na rezul-tatima dosega i ja~ine svoje prakse.

Ali prevazi|i! prevazi|i! (AL, II: 71)Ali uvek za mene. (AL, I: 51)

74 Mirisni vrt75 Osna‘eni zanos; Podstaknuto odu{evljenje76 Venera u krznu

Aleister Crowley

109

16

O Koncentraciji


Mudro je {to me pita{ za posebno pismo o koncentraciji; isti~e{da je neprekidno pominjem, a da nikad nisam dao jasne instrukcije.

Koncentracija zaista otvara sva vrata; ona le‘i u sredi{tu svakeve‘be ba{ kao {to je i su{tinska u svakoj teoriji; i gotovo sva raznolikapravila i propisi stvoreni su da bi osigurali adepstvo po ovom pitanju.Sva sporedna svesnost u radu, usmerenost na jedno, budnost i ostalo -odre|eni su da te naviknu na ovo.

Svi pozdravi, pozdravljanja, #Kazivanje Volje", periodi~naobo‘avanja, pa i kazivanje apo pantos kakodaimonos s pokretom rukenadole i napolje, o~i skrenute, kada ~ovek ugleda osobu odevenu u re-ligioznu (Hri{}ansku) uniformu: sve ovo dolazi pod #Ne udari ma~ku napogre{an na~in"! ili, po savremenom pseudo nau~nom novinskom ‘ar-gonu #aerodinami~ni ‘ivot".

Ono {to ti je stvarno potrebno je slu‘bena Instrukcija iz TheEquinox-a, i najpotpunije i najdublje razumevanje Osam predavanja oYogi; ali ova predavanja su tako |avolski zanimljiva da kad god pogle-dam u tu knjigu ne bi li ne{to citirao uvek me ponese za sobom. Nemogu to da zapi{em, zaboravim sve o ovom pismu. Prili~no lo{a rek-lama za Koncentraciju!

Najbolji put je najte‘i; zaboraviti sve ovo i po~eti od po~etka kaoda pre ni{ta nije bilo napisano o ovom predmetu.

Moram uvek da imam na umu da se podrazumeva da ti ni{ta vi{ene zna{ o Yogi i Magici nego {to bi o tome mogla da zna prose~noobrazovana osoba.

[ta je problem? Postoje dva.Beta: Izve‘bati um da radi maksimalnom brzinom i energijom, s

najve}om mogu}om ta~no{}u u izabranom pravcu, i sa minimumomsmetnji i te{ko}a. To je Magika.

Alfa: U potpunosti zaustaviti um. To je Yoga.Pravila, {to je dovoljno ~udno, su jednaka u oba slu~aja; ili bar

sve dok je tvoja #Magika" potpuna - Yoga samo napreduje korak dalje.U Beta svodi{ sva kretanja od mnogih na Jedno; U Alfa ti svodi{ toJedno na Nulu.

I sada, s uzdahom olak{anja, znaj ovo: svaki mogu}i doga|aj uBeta treningu je mutatis mutandis savr{eno blizak in‘injeru.

Materijal mora da bude izabran i pripremljen po vrsti i po na~inu,najprilago|eniji obliku doti~ne ma{ine; razli~iti delovi moraju da budusastavljeni sa najve}om precizno{}u; svaka prepreka funkciji mora da

Magika bez suza

110

bude uklonjena, i svaka gre{ka eliminisana. Sada se razvedri, dete! Uslu~aju ma{ine koju je izmislio i konstruisao sa svakim uslovom u svojukorist, in‘injer misli da nije ba{ tako lo{e ako izvu~e kojih petnaest ilidvadeset posto od prora~unate efikasnosti instrumenta; pa ~ak i Priroda,sa milionima godina za prilago|enje i pobolj{anje, vrlo ~esto ne mo‘eda se pohvali da je uradila mnogo bolje. Tako da nema razloga da bude{obeshrabrena ako ti se uspeh ne nasme{i u prvoj nedelji tvog Rada,po{to ti po~inje{ da radi{ sa materijalom ~ije osobine ne poznaje{, sasredstvima koja su jadno ograni~ena, sa Zakonima Prirode koje ne ra-zume{; ustvari s gotovo svim protiv sebe osim nepopustljive Volje i ne-savladive hrabrosti.

Ima samo jedan metod da se prihvati u takvim okolnostima kaometod Aspiranta Magike i Yoge: metod Nauke. Ogled i gre{ka. Timora{ da posmatra{. To zna~i, pre svega, da mora{ da nau~i{ da posma-tra{. I ti mora{ da zapi{e{ svoja posmatranja. Ni jedna ‘ivotna okolnostnije, niti mo‘e da bude bezvezna. #Onaj koji nije sa mnom je protivmene". U svim ovim pismima ti }e{ na}i samo dve stvari: ili ti govorim{ta je lo{e za tebe, ili {ta je dobro za tebe. Ali ja nisam ti; ja ne znamsvaki detalj tvog ‘ivota, svaku tvoju skrivenu misao. Ti mora{ da uradi{devedeset odsto rada za sebe. Bilo da je ljubav, ili tvoje svakodnevnozanimanje, ili dijeta, ili prijatelji, ili zabava, ili bilo {ta drugo, ti mora{da otkrije{ {ta ti poma‘e za tvoju Pravu Volju a {ta je spre~ava; ne-govati jedno a izbegavati drugo.

Najozbiljnije insistiram da koncentracija nije, kao {to gotovo svimislimo, stvar popravljanja stvari u praksama; ti mora{ da u~ini{ dasvaki dah koji udi{e{ bude pokoran Pravoj Volji, da oplodi{ tlo zaprakse. Kada sedne{ u svoju Asanu da umiri{ svoj um mnogo je lak{eza tebe ako je ~itavi tvoj ‘ivot te‘io relativnoj mirno}i; kada kucne{svojim [tapom da bi najavila otvaranje neke Invokacije, bolje je ako sesvrha te ceremonije ve} kr~kala u pozadini tvojih misli od detinjstva!

Da, zaista: pozadina!Duboko dole, na samoj ivici podsvesti, su sve ove ~injenice koje

su te odredile da izabere{ ovo tvoje Veliko Delo.Posle toga, ambicija, svest, koja ure|uje op{ti red i sklonost tvog

‘ivota.Kona~no, same prakse. A moje verovanje je da je ve}ina neus-

peha zbog nehata da se osve‘i obuka.Love is the law, love under will.

Bratski, 666

Aleister Crowley

111

17

Astralno Putovanje - kako to uraditiKako da proveri{ svoja iskustva


Ne postoji bolji na~in treninga memorije od prakse Svete Kabale.îtavi mehanizam memorije zavisi od spajanja nezavisnih poda-

taka. Mora{ da nastavi{ da skuplja{ malo po malo, uvek da spaja{ jed-nostavne utiske upore|uju}i ih sa drugima koji su jo{ op{tiji; i tako daljesve dok ~itavi tvoj univerzum nije raspore|en kao mozak i nervnisistem. Ovaj sistem stvarno postaje Univerzum. Kada ti sve valjanopove‘e{ tvoja centralna svest razume i kontroli{e svaki najmanji detalj.Ali ti mora{ da po~ne{ od po~etka - izlazi{ u {etnju i prva stvar kojuvidi{ su kola koja predstavlja Atu VII, Ko~ije, skre}e pa‘nju na Rak.Tada dolazi{ do trgovca ribom i zapa‘a{ neku ljusku sasvim plavo-zelenu. Ovo dolazi pod isti znak Raka. Slede}a stvar koju prime}uje{ jeodelo boje }ilibara kod #Labuda i Edgara"; }ilibar je isto tako boja Rakana Kraljevoj Skali. Stoga sada ima{ skup od tri utisaka koji su spojenizajedno ~injenicom da svi pripadaju klasi Raka; iskustvo }e te brzonau~iti da mo‘e{ da zapamti{ sva tri mnogo jasnije i ta~nije nego {to bimogla svaki od njih pojedina~no.

Ne pove}avaj teret svojoj memoriji ve} ga smanjuj.Ono {to ka‘e{ o napetosti i nestrpljivosti i ‘urbi je sasvim istinito.

Vidi Knjigu Zakona, Poglavlje I: 44.

For pure will, unassuaged of purpose, delivered from the lust ofresult, is every way perfect.77

Ovaj je, s prakti~ne ta~ke gledi{ta, jedan od najva‘nijih stihova uknjizi.

Neobi~na re~ unassuaged je veoma interesantna. Ljudi obi~nopretpostavljaju da je ‘volja’ rob svrhe, da ti ne mo‘e{ valjano da ‘eli{stvar sve dok cilja{ na odre|eni cilj. Ali ovo nije slu~aj. Razmi{ljanje ocilju stvarno slu‘i da poremeti um. U ovih nekoliko re~i uklju~en je ~i-tavi metod bez svake bombasti~ne pobo‘nosti ropske doktrine misti-cizma o predaji Volje. Niti je ova ideja o predaji stvarno ispravna; voljamora da bude poistove}ena sa tako-zvanom Bo‘jom Voljom. ôvekmora da postane kao mo}na reka, koja nesvesno cilja moru, kojasigurno ne popu{ta nekom spoljnjem uticaju. To je delanje u skladu sazakonom svoje sopstvene prirode - sa Tao-om. To ~ovek mo‘e da77 Za ~istu volju, neoslabljenu svrhom, oslobo|enu strasti za rezultatom, svakiput je savr{en.

Magika bez suza

112

opi{e, ako je neophodno, kao #pasivnu ljubav"; ali to je ljubav (po de-jstvu) uzdignuta na svoj najvi{i potencijal. Vra}amo se na istu stvar:kada je strast oslobo|ena svake #‘udnje za rezultatom" ona je neodol-jiva; ona postaje #Zakon". Nikada ne mogu da shvatim za{to mistici neuspevaju da vide da njihova ropska doktrina o predaji stvarno insistirana dualitetu koji oni poku{avaju da poni{te!

Molim te zapazi da {to dalje napreduje{, to je ve}i tvoj potenci-jal, ve}a je sklonost da procuri, ili ~ak da prsne sud. Mogu da ti po-mognem time {to }u te upozoriti na postavljanje prepreka, stvarnih izami{ljenih, na tvoju sopstvenu stazu; {to je ono {to ve}ina ljudi ~ini.Gotovo je sme{no misliti da se Veliko Delo sastoji samo u #dopu{tanjuda se radi punom parom"; ali Karma te baca s jedne strane tobogana nadrugu sve dok ne #do|e{ do ispravnosti". (Postoji poglavlje ili dva uKnjizi La‘i o ovome ali ja nemam kopiju. Moram da na|em jednu iumetnem je ovde. Da: stranica 22.)

O ti koji stupa{ na Stazu, la‘na je Sablast koju tra‘i{. Kada toshvati{, spozna}e{ svu gor~inu, sa zubima zarivenim u SodomskuJabuku.

Tako si bio primamljivan du‘ te Staze, ~iji bi te u‘as ina~eoterao.

O ti koji grabi{ sredinom Staze, nijedna ti se sablast ne ruga. Jerti kora~a{ radi kora~anja.

Tako si primamljivan du‘ te Staze, ~ija bi te ~ar ina~e oterala.O ti koji se vu~e{ prema Kraju Staze, nema vi{e napora. Sve br‘e

i br‘e pada{; tvoj umor se promenio u Neizreciv Odmor.Jer nisi li na Toj Stazi: ti si postao Ta Staza.

Kao u Yi Kingu, 3. heksagram je odvojen od izvornog savr{en-stva, i on upotrebljava sve ostale heksagrame da opet ispravno postavistvari. Rezultat je, zaista, izvanredan; savr{enstvo originala je poja~ano ioboga}eno njegovim iskustvom.

Postoji jo{ jedan na~in definisanja Velikog Dela koji nam obja{n-java ~itavi predmet manifestacije, odvajanje od savr{enog #Ni{ta"prema savr{enom #sve", i ~ovek mo‘e da uzme u obzir ovo pre-imu}stvo jer je sasvim nemogu}e da skrene s pravog puta. Svakoiskustvo, ma kakvo mo‘e da bude po svojoj prirodi, je samo jo{ jedanneophodni udarac.

Prirodno ~ovek ne mo‘e da shvati ovo sve dok ne postane Ma-jstor Hrama; sledi da je ~ovek ve~ito uronjen u patnju i o~ajanje. Pos-toji, vidi{, jo{ dobar deo toga nego samo u~enje na svojim gre{kama.ôvek ne mo‘e nikada da bude siguran {ta je ispravno a {ta je pogre{nosve dok ne shvati da je #pogre{no" ravno #ispravnom". Stoga se sada

Aleister Crowley

113

~ovek osloba|a od ideje o #naporu" koji je povezan sa #‘udnjom zarezultatom". Sve {to ~ini je prijatna i zdrava upotreba svoje snage.

To se ne odnosi na #~oveka" kao #kona~nog cilja" manifestacije.Molim te ne citiraj me protiv mene.

ôvek je tako beskrajno mali,Odre|en svim ovim zvezdama.Tvorac i gospodar svih njih.ôvek je tako beskrajno veliki.

Ljudski aparat je najbolji instrument kojim smo, u sada{njosti,svesni u na{oj normalnoj svesnosti; ali kada do|e{ do iskustva Razgo-vora sa vi{im inteligencijama, shvati}e{ kako su nesavr{ene tvojesposobnosti. Istina je da ti mo‘e{ da projektuje{ ove inteligencije kaodelove sebe, ili mo‘e{ da pretpostavi{ da neki ljudski nosa~i mogu dabudu vremenski upotrebljeni od njih za razli~ite svrhe; ali ova razmi{l-janja te‘e da budu jalova. Va‘na stvar je da se napravi kontakt sabi}ima, ma kakva bila po svojoj prirodi, koja su superiornija od tebe, nesamo po stepenu ve} i po vrsti. Tako re}i, ne samo druk~ija kao {to seVeliki Danac razlikuje od Malog Psa, ve} kao {to se bivo razlikuje i odjednog i od drugog.

Naravno ti si potpuno u pravu u vezi sa ~ulima, mada se ja ne bihslo‘io da ograni~im zna~aj pet koja su obi~na za ve}inu ljudi. Tu morada, ~ovek mo‘e da sumnja, bude na~ina za direktno razumevanje takvihpojava kao magnetizam, elektri~na otpornost, hemijski afinitet i sli~no.Dozvoli mi da te uputim jo{ jednom na Knjigu Zakona, Poglavlje 2:70-72

Ima pomo}i i nade u drugim bajalicama. Mudrost govori: budijak! Tada }e{ mo}i da podnese{ vi{e radosti. Ne budi ‘ivotinja;oplemeni svoju nasladu! Ako pije{, pij sa osam i devedeset pravilaume}a: ako ljubi{, prevazi|i to fino}om; i ako ~ini{ bilo {ta radosno,neka u tome bude tananosti!

Ali prevazi|i! prevazi|i!Uvek se bori za vi{e! i ako si odista moj - a u to ne sumnjaj, i

ako si uvek radostan! - smrt je kruna svega.

Misti~na ideja o promi{ljenom umrtvljenju i neutralisanju sebe je#gnusnost za Gospoda". Ovo se, uzgred budi re~eno, ne sukobljava sapravilima Yoge. Ta vrsta obuzdavanja je porediva sa ograni~enjima uatletskom treningu, ili dijeti u bolesti.

Sada se vratimo Kabali - kako da je iskoristimo.Pretpostavimo da si ve} uradila invokaciju, ili bi trebalo da to na-

zovemo istra‘ivanjem, i pretpostavimo da ‘eli{ da interpretira{ pasus od

Magika bez suza

114

Baha. Svirati ovo je glavno oru‘je tvoje ceremonije. U toku tvoje oper-acije, uzima{ svoje astralno telo i uzdi‘e{ se daleko iznad zemaljske at-mosfere, dok muzika ne‘no traje u pozadini. Otvara{ svoje o~i i nalazi{da je no}. Tamni oblaci su na horizontu; ali u zenitu je kruna konste-lacije. Ova svetlost ti poma‘e, naro~ito kad se tvoje o~i naviknu natamu, da razgleda{ svoju okolinu. Pejza‘ je pust i oskudan. Stra{neplanine su na obodu sveta. Usred pojave gomila plavo-crnih grebena.Sada se tu pojavljuje gigantsko bi}e iz njihovih udubljenja. Njegovasnaga, naro~ito u njegovim rukama i slabinama, je strahovita. Ono na-gove{tava kombinaciju lava, planinskog jarca i zmije; i ti trenutno do-lazi{ do ideje da je ovo jedno od retkih bi}a koje su Grci nazvaliHimerom. Njegova pojava je tako stra{na da ti smatra{ da je razboritoda preuzme prikladni oblik boga. Ali ko je prikladni bog? Ti mo‘e{ dasmatra{ da je najbolje, s obzirom na tvoje kompletno neznanje kao onajkoji je i gde si ti, da uzme bo‘ji oblik Harpocratesa, kao bi}a dobre od-brane u svakom slu~aju; ali naravno ovo ne}e da te odvede mnogodaleko. Ako si dovoljno radoznala i smela, brzo }e{ se odlu~iti po ovompitanju. Ovde }e biti korisna tvoja svakodnevna praksa Kabale. Brzopregleda{ u svom umu sedam svetih planeta. Prva od njih izgleda sas-vim podudarna sa onim {to si videla. Sve dovoljno dobro odgovara Sat-urnu. Da bi bila na sigurnoj strani, ti prolazi{ kroz druge; ali ovo jesasvim o~igledan slu~aj - Saturn je jedina planeta koja se sla‘e sasvime. Jedina druga mogu}nost bi}e Mesec; ali nema primetnog tragaza neku od njegovih dobro}udnijih karakteristika. Stoga }e{ odlu~iti daje Saturnov bo‘ji oblik ono {to ti je potrebno. Zaista povoljno za tebe{to si svakodnevno praktikovala preuzimanje takvih oblika! Vrlo ~vrsto,veoma postojano, sasvim lagano, potpuno mirno, ti pretvara{ svoju nor-malnu astralnu pojavu u pojavu Sebek. Himera, priznaju}i tvoj bo‘anskiautoritet, postaje manje stra{na i prete}a po pojavi. Ona mo‘e, na nekina~in, da poka‘e svoju predusretljivost da ti slu‘i. Vrlo dobro, takodaleko; ali najpre je naravno bitno da se osigura svoj integritet. Prematome ti po~inje{ pitaju}i za njeno ime. Ovo je bitno; zato {to ako ti ka‘eistinu, daje ti mo} nad njom. Ali ako, s druge strane, te sla‘e, ona sepodaje zbog koristi i ~itave svoje tvr|ave. Ona postaje upravo kao pod-mornica ~ija je osnova uni{tena. Ona mo‘e da ti u~ini mnogo {tete ume|uvremenu, naravno, zato pazi!

Onda dobro, ona ti ka‘e da je njeno ime Ottilia. Da li dapoku{amo da ga pravilno napi{emo na Gr~kom ili na Hebrejskom? Pozvuku imena i mo‘da do nekog stepena po njenoj pojavi ~ovek bimogao da glasa za pre|a{nje; ali posle svega Gr~ka Kabala je takonezadovoljavaju}a. Dajemo prvu priliku - po~injemo sa hayLyxc. Zapo~etak poku{ajmo ovo pisanje slova. To se svodi na 135. Pret-postavljam da se ne se}a{ {ta ti Sepher Sephiroth govori o broju; ali

Aleister Crowley

115

sre}om nema potrebe da se raspituje{; jer 135 = 3 x 45. Tri je broj, prvibroj Saturna, a 45 poslednji. (Suma brojeva u magi~nom kvadratu Sat-urna je 45.) sasvim divno korespondira sa svime {to ima{; ali, naravno,onda mora{ da zna{ da je ona #jedan od duhova koji veruju". Ukratko,je li ona prijatelj ili neprijatelj? Dakle ka‘e{ joj #Re~ Zakona je The-lema". Ispada da ona uop{te ne razume Gr~ki tako da si ti nesumnjivo upravu {to si izabrala Hebrejski. Postavlja{ joj pitanja, #Koja je re~ Zak-ona"? a ona tajanstveno odgovara: #Re~ Zakona je Thora". To ti ni{tane zna~i; isto to mo‘e svako da zna, Thora je uobi~ajena re~ za SvetiZakon Izraela, i ti onda tra‘i{ od nje da je speluje da bi bila sigurna dasi ~ula ispravno; i ona ti daje slova, mo‘da izgovaraju}i ih, mo‘da po-kazuju}i ih: Teth, Resh, Ayin. Sabira{ ih i dobija{ 279. Ovo je opet del-jivo pomo}u Saturnovskog 3, i rezultat je 93; drugim re~ima, ona je bilasasvim u pravu. Na nivou Saturna ~ovek mo‘e da pomno‘i sa tri i zatoti je ona dala ispravnu re~ #Thelema" u obliku koji je tebi neobi~an.Sada mo‘e{ da smatra{ da si uverena u njenu dobru veru i mo‘e{ danastavi{ da je ispituje{ jo{ revnosnije. Zvezde iznad njene glave na-gove{tavaju uticaj Binaha ~iji je broj isto tako tri, dok je najupadljivijastvar u vezi sa su{tinom njenog bi}a: slovo Yod. (ôvek ne ra~una naograni~enje A H: budu}i bo‘anski dodatak predstavlja najunutra{njijusvetlost i najspolja{njiju svetlost.) Ovaj Yod, ova iskra intenzivnogsjaja, je od onog bledo zelenkastog zlata koje ~ovek vidi (na ovomsvetu) na finom zlatnom listu Tibeta. Ona uvek sija ve}im intenzitetomkad se koncentri{e{ posmatraju}i je {to ne bi mogao da ~ini{ dok sizaokupljen istra‘ivanjem njenih uverenja.

Poverenje je tako uspostavljeno, ti pita{ za{to ti se ona pojavila uovo vreme i na ovom mestu; i odgovor na ovo pitanje je naravno tvojaoriginalna ideja, tako re}i, ona predstavlja za tebe u drugim izrazimaonu #planinsku Fugu" koja ju je prizvala. Slu{a{ je pa‘ljivo, postavlja{takva pitanja koja ti se ~ine da su korisna, i zapisuje{ izve{taj.

Gornji primer je, naravno, ~ista imaginacija, i predstavlja veomakoristan slu~aj. Verovatno }e{ se sresti sa svim vrstama te{ko}a i opas-nosti i to ne samo na po~etku.


666

Magika bez suza

116

18

Va‘nost na{eg konvencionalnog pozdravljanja


S vremena na vreme savetovao sam te, svojom uobi~ajenom ne-uporedivom elokvencijom, da nikad ne zanemari{ propisane Pozdrave;ali isto tako mislim da je va‘no da skupi{ razli~ita razmatranjapovezana sa njihovom upotrebom - a u #Pozdrave" uklju~ujem #iskaz-ivanje Volje" pre obeda, ~etiri svakodnevnih obo‘avanja Sunca (LiberCC vel Resh) i pozdrav Na{oj Dami Luni. Predla‘em da se pozabavimoop{tim predmetom zdru‘enih rituala, a ne specijalnim vrlinama svakogpojedina~no.

Praksa Liber III vel Jugorum 78 je upotpunjenje ovih grupisanihobi~aja. O{trim fizi~kim samoka‘njavanjem kad pomisli{, ka‘e{, ilibilo {ta u~ini{ od onoga {to si odlu~ila da izbegava{, postavlja{ stra‘u naulaz u tvoj um koja je sprema da odbaci sve prido{lice i tako sti~e{naviku da si uvek budna. Imaj to na umu, i ne}e ti biti te{ko da prati{argumente ovog pisma.

Kad ve‘ba{ Dharana79 koncentraciju, dopu{ta{ sebi tako mnogobezna~ajnih stvari. Ona je nepokolebljivi i neprekidni napor. Um seneprestano bori da izbegne kontrolu. (Nadam se da se se}a{ niza #pre-kida". U slu~aju da se ne se}a{ izla‘em ti ih ukratko.)

1. Neposredne fizi~ke smetnje: Asana bi trebalo da ih zaustavi.2. Stvari koje su ti #na umu".3. Sanjarenje, i #Ne bi li pomoglo ako bih ja - ?"4. Atmosferske smetnje - na primer glasovi koji o~igledno dolaze

iz nekog stranog izvora.5. Odstupanje od same kontrole; i sam rezultat. (Seti se prakse

nekih Hindu {kola: #Ne to, ne to"! za sve {to se predstavlja kao Tat Sat- stvarnost, istina.)

Treba li da te podsetim na to kako }e jaka da postane ‘elja zabekstvom, kako su fantasti~ni izumi i opravdanja uma, ~esto dodaninamernom revoltu? Iz Kandy-a sam besno pobegao i pojurio u Co-lombo s namerom da obojim vazduh crvenilom sli~nim ispljuvku li{}abetela na plo~nicima! Ali nakon tri dana uzaludnog tra‘enja zadovol-jenja u razvratu vratio sam se svojim konjima, i, naravno, to je bilosamo ono {to sam morao da ispi{am; relaksacija me je umirila i

78 Vidi Magiku u Teoriji i Praksi, stranice 427-429.79 Knjiga 4, Deo I.

Aleister Crowley

117

uravnote‘ila; ponovo sam se prihvatio discipline s udvostru~enom ener-gijom, i Dhyana je svanula pre nego {to je pro{lo nedelju dana.

Pominjem ovo zato {to je normalna navika uma da organizujeove suprotne napade koji ~ine svoj zadatak tako laganim. Ono {to ti jepotrebno je um koji }e ti radije pomo}i nego da ometa tvoj Rad svojomnormalnom funkcijom.

Ovo je gde ovi Pozdravi, i iskazi Volje, i Obo‘avanja ulaze. Koncentraciona praksa nije valjana; nemam dobru re~ za to. #Po-

zadinska koncentracija" ili #koncentracija duge distance" su nespretnere~i, i ne sasvim ta~ne. To je stvarno ne{to kao obrazovanje u javnoj{koli. ôvek ne ~ini neprekidno #bolju stvar nego {to je ikad dotad ra-dio"; niko ne spu{ta svoje nao~are svaka dva minuta, niti je mali gospo-din koji ~etka svoju kosu. Stvar je u tome da ~ovek ve‘ba sebe davaljano reaguje u svakom trenutku iznena|enja. To mora da postane#druga priroda" da bi se #îni {to ti je volja neka bude celina od Zak-ona" pojavilo u prvom planu uma kada je ~ovek predstavljen strancu, ilikad dolazi na doru~ak, ili kad ~uje zvono telefona, ili kad odr‘ava ~asobo‘avanja, (ove reakcije treba da budu povr{inske, kao instinktivno us-tajanje kada dama ulazi u sobu) ili, s druge strane, u trenucima nepos-redne opasnosti, ili iznenadnog straha, ili kada se u svojoj meditaciji~ovek pribli‘i najdubljim slojevima.

ôvek ne treba da bude dogmati~an zbog upotrebe ovih naro~itihre~i. Mo‘e da izabere formulu da predstavi svoju sopstvenu PravuVolju. To je sli~no Cato-u (ili je to bio Scipio?) koji je svaki govor, biloo Pravilima Rimskog Kupatila ili o predlogu da se meliori{e mo~varaMaremma, zavr{avao re~ima: #I {ta vi{e, po mom mi{ljenju, Kartaginamora da bude razorena".

Shvata{?Ti pou~ava{ um da automatski pogura tvoju misao ba{ onoj stvari

od koje poku{ava da odluta. #Da, shvatam te Stefane!... Ali, ~i~a Dud-ley, budi iskren, da li ovo sve uvek ~ini{ i ti sam? Ne ose}a{ li se po-nekad zbunjen, ili se boji{ da mo‘e{ da uni{ti{ dejstvo svog pisma, ili‘pravi{ scenu’ na javnoj ulici kada se iznenada zaustavi{ i izvodi{ oveneshvatljive ludorije, ili jednostavno zaboravlja{ ~itavu stvar"?

Da, tako postupam.Pa dobro, imam li sada neki nagove{taj opravdanja? Da, na neki

na~in, imam; ne smatram to dobrim manirima da name}em svoju idios-inkraziju80 ljudima, i ne ‘elim da se poka‘em ve}im ekscentrikom nego{to je potrebno. To bi moglo da smanji moj li~ni uticaj i tako stvarnoo{teti Delo koje poku{avam da izvedem.

Love is the law, love under will.Tvoj bratski,

80 idiosinkrazija (gr~. idios - svoj, vlastit + synkrasis - me{anje, smesa)uro|ena preosetljivost, odvratnost prema ne~emu (npr. prema nekim jelima).

Magika bez suza

118

666

19

Akt istine


Izgleda da sam pro{le Srede zaboravio da uka‘em na #Akt istine"u razgovoru, i u domu nikada nije pomenuto {ta je to, i za{to bi svakotrebalo da ga izvr{ava, i {ta se doga|a kada ga ~ovek izvr{ava!

U redu, popravi}u to; sre}om, to je veoma jednostavna stvar; vrlova‘na, savr{eno paradoksalna, i razorno efektivna.

Analizirano, to je usvajanje da je ne{to {to izgleda sasvimpogre{no stvarno u redu, da je ‘udna ‘elja savr{ena ~injenica, opravdanastrepnja, sasvim neosnovana - i da tako deluje.

Na primer, ja sam na nekom pustom mestu, moje snabdevanjehranom zavisi od nedeljnog glasnika. Ako on kasni dan, to je nezgodno;ako dva, to zna~i nevolja; ako tri, ozbiljna opasnost. ôvek je prirodnonespokojan kada se dan pribli‘ava; mo‘da vreme, ili neka sli~naiznenadna smetnja, verovatno izaziva to da }e on da zakasni. Iz jednograzloga ili drugog ja radije preterujem sa svojim odre|enim sledovan-jem. U vezi sa tim ne mogu ni{ta bitno da uradim.

Razuman na~in rada je da uvu~em svoje rogove, da ‘ivim naminimumu neophodnom za ‘ivot, koji obuhvata smanjenje svakodnev-nog rada na gotovo ni{ta, i nadam se najboljem, o~ekuju}i najgore.

Ali postoji Magijski na~in postupanja. Ka‘e{ sebi: Ja sam ovdeda radim ovaj Posao u skladu sa svojom pravom Voljom. Bogovimoraju da vide da nisam obeshrabrena zbog nekog prokletog glasnika.(Ali pazi da te Oni slu~ajno ne ~uju; Oni mogu da pogre{no shvate zbogHibrisa81 ili osionosti: U~ini to sve u Znaku Ti{ine, pod za{titom Harpo-cratesa, #Gospoda odbrane i za{tite"; budi pa‘ljiva da preuzme{ njegovBo‘ji oblik, kako stoji na dva krokodila.) Zatim pove}ava{ svoju po-tro{nju, i u isto vreme pridodaje{ mnogo dodatnog Rada. Ako ti valjanoizvr{i{ ovaj #Akt istine" sa istinskim uverenjem da ni{ta ne mo‘e dabude pogre{no, tvoj glasnik }e sti}i dan ranije, i doneti vanredno velikuzalihu.

Ovo je, dozvoli mi da odmah ka‘em, veoma te{ko, naro~ito upo~etku, sve dok ~ovek ne stekne pouzdanje u efikasnost Formule; ivrlo je lako da se gadno #prevari". Mehani~ki rad (kako ljudi ka‘u)

81 Hybris ozna~ava verovanje da si bog, to jest, da ti ne mo‘e{ da strada{;ponos podrazumeva prkosni poku{aj da se postane bog.

Aleister Crowley

119

ovde je jo{ beskorisniji nego u ve}ini slu~ajeva, a rezultati up-ropa{}avanja stvari su nesre}ni.82

Uvek mora{ da prona|e{ da li tvoj akt odgovara tvom slu~aju;pretpostavimo da o~ekuje{ telegram u Petak slede}e nedelje koji preba-cuje novac na tvoj ra~un. Potrebno ti je $ 500 da nadoknadi{ va‘nu is-platu a ne zna{ da li }e ti poslati ~ak i $ 200. [ta namerava{ da uradi{ uvezi sa tim? Da cicija{i{, i {tedi{ na svojim tro{kovima, i u~ini{ sebejadnom i nesposobnom za energi~nu misao i akciju? Ti mo‘e{ da uspe{da u{tedi{ dovoljno da promeni{ deo; ali ne}e{ dobiti ni peni prekoiznosa koji ti je stvarno potreban - a pogledaj na cenu moralne veli~ine!

Ne, idi i ostani na sve~anom ru~ku sa {ampanjcem, i {etaj BondUlicom sa 8 1/2 #Hoyo de Monterey", i pro}erdaj $ 30 na neku krajnjebeskorisnu tri~ariju. Zatim }e se $ 500 pove}ati na $ 1 000 i sti}i dvadana ranije!

Postoji jedna ili dve stvari koje treba da se razmotre veoma bri‘l-jivo pre nego {to po~ne{:

1. Predlo‘eni Akt mora da bude apsurdan; on uop{te ne}e da de-luje ako slu~ajno, ma kako nesli~no, mo‘e da se ostvari tvoj cilj. Naprimer, nije korisno podr‘avati autsajdera. Tu ne sme da bude uzro~naveza.

2. Akt mora da bude jedan koji ~ini situaciju odre|eno gorom.Na primer: pretpostavimo da ra~una{ da }e nova haljina da ima uspehana Prijemu, a sumnja{ da je mnogo bolja od tvoje sada{nje najbolje, ida li }e biti zavr{ena na vreme. Onda, nosi{ tu sada{nju najbolju no}as(vla‘nu, naravno) znaju}i da zaista upropa{}uje{ stvar.

3. O~igledno, svi uobi~ajeni uslovi Magijske Operacije primen-juju se u ovom kao i u svim slu~ajevima; tvoj cilj mora da bude uskladu sa tvojom Pravom Voljom, i sve to; ali postoji jedna zanimljivastvar u vezi sa Aktom Istine: ova, ~ovek bi trebalo da pribegne Aktu Is-tine samo kada nijedan drugi metod nije mogu}. U istra‘iva~evom slu~-aju, gore, on ga ne}e primeniti ako ima neki na~in da po‘uri glasnika.

îni mi se da bi gornji kratki opis trebalo da bude dovoljan inteli-gentnom i ma{tovitom sudentu kao {to si ti; ali ako neka stvar ostanenejasna, dopusti mi da znam, i ja }u nastaviti sa dodatkom pismu.

Love is the law, love under will.Bratski tvoj,

666

82 Ne budi zavedena nekom o~igledno povr{nom sli~no{}u sa #Hri{}anskomnaukom" i #Coueism-om" i njihovom vrstom koja kokoda~e. Njima nedostaje bitnakarakteristika formule.

Magika bez suza

120

P.S. Mislio sam da bi moglo da ti pomogne ako bih napravionekoliko eksperimenata. Morao sam da uradim tako. Rezultat: ovo jemnogo te‘i i {kakljiviji posao nego {to sam mislio kada sam pisao ovopismo. Na primer, jedna jedina misao o #drugoj vezi" - na primer #akoto ne uspe bolje da uradim tako i tako" - dovoljno je da upropasti ~itavuoperaciju. Naravno, ja sam totalno van prakse; ali, ~ak i tako...

20

Talismani: Lamen: Pentakl


Zaista me te{i{ kad skre}e{ s onih te{ko razumljivih i uzvi{enihtema s kojima si me gnjavila tako ~esto u poslednje vreme na ova dragamala pitanja kao {to je ovo u pismu koje je stiglo ovog jutra: #Molimte, dragi Majstore, daj mi nekoliko saveta o tome kako se izra|uju Tal-ismani (to je isto kao Telesmata, zar ne?) [Da, 666] i Pentakl. Slu‘beneinstrukcije su sasvim jasne, naravno; ali nekako ih nalazim i pomalozastra{uju}im".

Dakle, smatram da znam prili~no dobro {ta misli{; zato }u dapoku{am da imitiram stil Tetke Tabithe u #The Flapper’s Fireside".83

Kao prvo, zaboravila si da pomene{ Lamen. Sada {ta su ovestvari kada su u ku}i? To je dosta jednostavno.

Lamen je vrsta Grba. Izra‘ava karakter i mo}i nosioca.Talisman je skladi{te neke naro~ite vrste energije, vrste koja je

potrebna za izvr{enje zadatka za koji si ga izradila. Pentakl se ~esto me{a sa oba ova pojma; u stvari, to je Minutum

Mundum, #Univerzum u Malom"; to je mapa svega {to postoji, ure|enapo Poretku Prirode. Postoji poglavlje u Knjizi 4, Deo II, koje je pos-ve}eno tome (stranice 117-129); ne mogu da se odlu~im da li mi se tosvi|a. U najboljem slu~aju, daleko je od toga da bude prakti~na instruk-cija. (Poglavlje o Lamenu, stranice 159-161, je ~ak i gore.)

Analogija, ne previ{e luckasta, za ovo troje: [ahista, Otvaranje isama Igra.

Ali - zameri}e{ - za{to da uop{te bude luckasta? Za{to ne ka‘emoda je Lamen, izra‘avaju}i - kao {to i ~ini - Karakter i Mo}i nosioca, di-nami~ki portret pojedinca, dok je Pentakl, njegov Univerzum, njegovstati~an portret? i to je razlog, nastavlja{ laskavo, {to radije voli{ da na-zove{ Oru‘je Zemlje (u Tarotu) Diskom, nagla{avaju}i njegovoneprestano kru‘no kretanje, nego da ga naziva{ Pentakl ili Nov~i}, kao{to je uobi~ajenije. Jo{ jednom, sjajno dete na{eg Oca Strelca Svetlosti i83 Devoj~icin doma}i ‘ivot

Aleister Crowley

121

iz mora ro|ene Afrodite, tvoja dobro poznata pronicljivost ima #po-go|eno devedeset devet i jedan preko" kako Browning ka‘e kada on (ontako|e!) aludira na Tarot.

Kao {to }e{ zaklju~iti iz gornjeg, Talisman je mnogo ograni~enijaideja; on nije ni{ta vi{e nego jedan od objekata u njegovom Pentaklu,jedna od strela u tobolcu njegovog Lamena. Zatim, kao {to bi ti io~ekivala, nema mnogo problema u vezi oblikovanja. Sve {to ti jepotrebno je da #razmisli{" o tvojoj nameravanoj operaciji, i odlu~i{ kojaplaneta, znak, elemenat ili pod-elemenat ili {ta ti nije potrebno da iz-vr{i{ svoje ~udo.

Kao {to zna{, vrlo mnogo ‘eljenih stvari mogu da se ostvare uzupotrebu talismana opisanih u Ve}im i Manjim Klju~evima KraljaSolomona; tako|e i kod Pietro Di Abano-a i u sumnjivoj êtvrtoj KnjiziCornelius Agrippa-e.

Ni u kom slu~aju ne sme{ da koristi{ kvadrate date u Knjizi SveteMagije Abramelina Maga sve dok ne uspe{ u Operaciji. [ta vi{e, svedok ne odlu~i{ da je izvede{ i dok se ne pripremi{ da pristane{ na sveopasnosti u cilju da izvr{i{ to, budala si ako uop{te poseduje{ tu knjigu.Ti kvadrati su podlo‘ni tome da se oslobode i ~ine stvari na svojusopstvenu inicijativu; a one ti se ne bi svidele.

Pokojni Philip Haseltine, mladi genijalni kompozitor, upotrebioje jedan od tih kvadrata da mu se ‘ena vrati. On ga je pravilno urezaona svoju ruku. Ne znam kako je dalje izveo tu operaciju; ali ‘ena mu sevratila a kratko vreme nakon toga on se ubio.

Zatim postoje Elementalne Tabele Sir Edward Kelly-a i Dr. JohnDee-a. Iz ovih mo‘e{ da izvu~e{ kvadrat da izvede{ gotovo svaku oper-aciju koja se mo‘e zamisliti, ako razume{ su{tinu onoga {to razli~itisimboli predstavljaju. One su stvarno ekspanzija Tarota. (O~igledno,sam Tarot kao celina je univerzalni Pentakl - oprosti zbog pleonazma!Svaka karta, ovo naro~ito va‘i za Adute, je talisman; a celina mo‘e istotako da se smatra Lamenom Merkura. To je o~igledno jedna Ideja isu-vi{e velika za svaki ljudski um da bi bila shva}ena u svojoj celokup-nosti. Jer ona je #Mudrost po kojoj je On stvorio svetove".)

Odlu~uju}a prednost ovog sistema nije u tome {to ga njegovaraznolikost ~ini prilagodljivim na{im potrebama, nego u tome {to mive} posedujemo Invokacije koje su potrebne da izazovu tra‘ene Ener-gije. Mo‘da je jo{ va‘nije ista}i, da one deluju i bez izlaganja Magi~araozbiljnoj muci i naporu kao {to je potrebno kada on mora da ih napi{eiz svog ingeniuma. 84 Da! Ovo je moja slabost i ja sam vrlo nevaljao {tote ohrabrujem da izbegava{ najte‘i put.

Imao sam obi~aj da ~esto bojim pozadinu mojih Talismana u~etiri koncentri~na kruga, prvi (najunutarnjiji) u Kraljevoj (ili Vitezovoj)84 ingenium n. 1. prirodna osobina; dar 2. stvarala~ki dar 3. narav; karakter 4.razum.

Magika bez suza

122

skali, drugi u Kralji~inoj, tre}i u Prin~evoj, a krajnji u Princezinoj skali,u bojama Znaka, Planete ili Elemenata kojima sam posvetio Talisman.Na ovome, najradije u #jarkim" bojama, naslikao bih prikladna Imena iFigure.

Najzad, Talisman mo‘e da bude okru‘en obodom ispisanim prik-ladnim #malim stihom" koji je izabran iz neke Svete Knjige, ili ga jeMagi~ar izmislio da odgovara svrsi.

U Britanskom Muzeju (i pretpostavljam na drugom mestu)mo‘e{ da vidi{ medalju iskovanu za se}anje na pobedu nad Armadom.Ova je reprodukcija, mo‘da preina~ena, Talismana koji je koristio Deeda izazove oluju koja je uni{tila neprijateljsku flotu.

Mora{ da se jako dobro upozna{ s teorijom Magijske Veze (vidiMagiku, strane 107-122) i uvidi{ njenu istinitost; jer bez toga tvoj talis-man je vi{e nego beskorisan. âk je i opasan; jer }e sva vezana Energijasigurno morati na neki na~in da se pro{iri; na}i }e svoje sopstvene vezesa bilo ~im u blizini {to joj pogoduje; i mo‘e{ da upadne{ u najozbil-jnije nevolje.

Postoji veliki deo korisnog materijala u Magici, stranice 92-100, istranice 179-189. Mogao bih da nastavim ~itavu no} ne rade}i ni{ta semda ozna~avam izvore informacja.

Zatim dolazi pitanje kako #napuniti" Talisman, kako evocirati iliinvocirati doti~na Bi}a, i - oh! ima toliko mnogo toga da ti je potreban~itavi ‘ivot da bi ovladala teorijom.

Zapamti, isto tako, molim te, ono na {ta sam ti ukazao nadrugom mestu, da najve}i Majstori sasvim ~esto uop{te nisu biliMagi~ari, tehni~ki; oni su koristili takve izume kao Tajna Dru{tva, Loz-inke i Knjige. Ako si ti tako lakomislena da poku{a{ da isklju~i{ ove izna{e rasprave, to je samo dokaz da nisi razumela ni jednu jedinu re~ oonome {to sam poku{ao da ti ka‘em ovih poslednjih nekoliko stotinagodina!

Mogu li da zavr{im sa neo~ekivanim primerom ili tako? TheEquinox, Tom III, Br. 1, ima Isku{enikov85 Pentakl FrateraO.I.V.V.I.O. Ilustracija u po~etku knjige originalnog (4. knjiga) izdanjaMagike, boje su lo{e reprodukovane, je Lamen moje sopstvene Magike,ili Pentakl Nauke, siguran sam da nisam siguran koje!

Ve}ina mojih Talismana, kao i moje Invokacije, ve} su pesme.Ovo pismo mora da bude kao Ilijada u bar jednom pogledu; ono se nezavr{ava; ono se prekida.


666

85 Neophyte

Aleister Crowley

123

21

Moja Teorija Astrologije


Nekoliko dobro izabranih re~i o Astrologiji? Madam, ja samsamo isuvi{e sre}an da u~inim uslugu: na{ cilj je da slu‘imo. Mu{terijaobi~no nije u pravu; ali statistike pokazuju da se ne splati da joj se toka‘e.

îni se da je davno bilo kad sam sastavio tvoj horoskop i pro~itaoga, ali se sasvim jasno se}am koliko si bila zapanjena, kao {to je tolikomnogo drugih bilo, jednostavno{}u i korektno{}u mog tuma~enja.Po~elo je, se}a{ se, kad si mi dala uobi~ajene podatke kad smo svratilina ~aj u Anglers’ Rest. Na licu mesta sam izra~unao Ascendent iprimetio #Besmislica"! Pogledao sam te opet vrlo pa‘ljivo; i, nakonmnogo gun|anja, primetio, #Mnogo je verovatnije da si ro|ena izme|upola jedanaest i jedanaest". Ali ti si insistirala na svome - a ja pak nasvome. Neradi da napravimo gungulu u gostionici, odlu~ili smo da sepotrudi{ i pi{e{ svojoj majci ne bi li re{ila problem. I stigao je odgovor:#Par minuta oko jedanaest. Se}am se, jer je tvoj otac bdio i pazio doklegod je mogao - ujutru je morao na posao".

Takvi doga|aji su veoma uobi~ajeni u mom iskustvu; ~esto senisam slagao s onim {to bi zvu~alo kao proverena ~injenica i s ispitivan-jem bi se pokazalo da sam bio u pravu; tako uzev{i da su statistike kojesam na~inio pre mnogo godina pokazale da sam bio u pravu 109 od 120puta, mislim da su dve stvari blizu da budu dokazane; prvo, da ja ne na-ga|am, {to i ne zna~i mnogo; i drugo, {to je od velike va‘nosti, da pos-toji odre|ena veza izme|u izgleda i osobina li~nosti, i Znaka Zodijakakoji se uzdizao na horizontu kad je ta osoba prvi put udahnula vazduh usvoja plu}a.

Dopusti mi da dodam, da oja~am argument, kako je u par slu~a-jeva gde sam pogre{io postojao dobar astrolo{ki razlog za to. Naprimer, mogu da bupnem za Pisces da se uspinju iako je to stvarno bioCapricornus; ali u tom slu~aju Saturn bi ve} bio oslabljen budu}i da je uCancer-u, s lo{im aspektima Venere i Meseca, gube}i sve svoje grube,mu{ke, radne kvalitete, a na Ascendentu bi mogao da bude Jupiter, na-gove{tavaju}i mnoge osobine Pisces: i tako dalje.

Sada mi dopusti da po~nem! Ti ‘eli{ da ti objasnim sistem (iline-sistem) koji ja upotrebljavam. Ja ne #pokre}em na misteriozan na~in~uda koja izvodim"; jer ni{ta ne bi moglo da bude jednostavnije. Zaporeklo sistema moram da se zahvalim Magu Abramelinu, koji je sma-trao nedostojnim astrologe svog vremena sa njihovim preterano pedant-nim prora~unima #~asova planeta" i tako dalje. Mislim da on ide

Magika bez suza

124

isuvi{e daleko kada ka‘e da planeta uop{te ne mo‘e da ima uticaja, iliveoma malo, ako nije nad horizontom; ali dobro je mislio, blagoslovenda je! I, iako on ne ka‘e ba{ tako, verujem da veliki deo svog poslaradim na sli~an na~in kao {to je on radio.

Evo mog sistema Bo~ice sa lekom pod Brojem 000.Izradi crte‘ ro|enja: studiraj ga, pravi bele{ke o aspektima i

polo‘ajima, koncentri{i se - i uklju~i Magijski Prislu{ni Ure|aj!Ponekad, kad po~injem, napravim #napredni crte‘" da vidim

kako ova nedelja ide pacijentu, ali to se nikada nije ~inilo dovoljno ko-risnim da bi opravdalo svoju komplikovanost i ulo‘eni trud. Ono {to jasvakako posmatram da bi ispitao dana{nju situaciju to su prela‘enja ne-beskog tela preko meridijana. Ove ja smatram veoma pouzdanim; ali ikod njih obi~no zanemarujem manje va‘ne aspekte. Da ka‘em istinu,veze su daleko va‘nije od svega ostalog zajedno.

Hiljade knjiga je napisano o Astrologiji; mogu}e da niko ne bimogao da ih sve potpuno pro~ita i bio bi velika budala ako bi topoku{ao. Ali ne mo‘e da mu {kodi ako se u njih zadubi dovoljnoduboko da primeti kako se ni {est njih ne sla‘e u osnovnim postavkamasistema, a te{ko da mogu da se na|u i dve koje se sla‘u u zna~enju as-pekata i polo‘aja; ~esto nema slaganja ni o zna~enju ku}a.

Postoji nekoliko {arlatanskih sistema, takvih kao {to su oni kojime{aju nauku sa Teozofskim hipotezama; prirodno je da te odbaci{. Ali~ak i o op{te prihvatljivim oblicima Astrologije, takvim kao {to je Sve-tovna i âsovna, sklon sam da budem podozriv. Pitam, na primer,za{to, ako Taurus vlada Poljskom i Irskom, kao {to je nesumnjivoslu~aj, krah i masakri 1939.g. e.v. i potonje u jednoj nisu se desili udrugoj. Sve luke sveta prirodno spadaju pod jedan od tri vodena znaka;ali mi ne nalazimo da jedna nevolja od Pisces, koja poga|a Tunis, ne bitrebala da u~ini nikakve {tete svim drugim lukama kojima sli~no vlada.

Ovo nas dovodi do prvog Velikog Skoka u konjskoj trci sa pre-ponama ~itave nauke. ûjemo o hiljadama ljudi koji su ubijeni u istovreme (za vreme od jednog sata ili dva, mo‘da za minut ili dva) zbogzemljotresa, brodoloma, eksplozije, bitke ili drugih oblika nasilja. Da lije horoskop svake od ‘rtava ozna~en s verovatno}om takvog kraja?Znam za veoma ~udne slu~ajeve koincidencije, ali ipak ne u tolikojmeri!

Odgovor je, verujem, mnogostruk. Mo‘e biti, na primer, da suPoljska i Irska pod vladavinom razli~itih stupnjeva Taurusa; da postojeve}i i manji horoskopi, pa prvi nadvladavaju druge, tako da je horoskopporinu}a #Titanika" progutao ‘rtve njegove olupine.

Ne{to od ovoga stvarno je o~igledna istina. Poplave u Kini, gladu Indiji, svuda zaraza, o~igledno je da zavise od mape na mnogo vi{ojskali nego {to je li~na.

Aleister Crowley

125

Onda - {to se ti~e toga ose}am se razumljivo siguran - tu mo‘eda bude jedan ili vi{e faktora o kojima mi ne znamo ama ba{ ni{ta, apomo}u kojih u delovanje ulaze osnovne mogu}nosti horoskopa. (Ba{kao {to i automobil ne mo‘e da krene dok ne otpustimo kva~ilo.)

Zavr{i}u objavljivanjem izuzetnog stava.

1. Uop{te ne vidim nikakvu zamerku na pretpostavku da neki#zraci" ili neka druga sredstva prenosa nekog odre|enog oblika energijemogu da do|u do nas iz drugih delova solarnog sistema; jer mi stvarnomo‘emo da uka‘emo na savr{eno analogne pojave u otkri}ima zadnjihstotinu godina ili tako ne{to. Ali to nije ni{ta vi{e nego pretpostavka.

2. Primedbe Astrologiji kao takvoj, nazna~ene onim {to sam ve}istakao, i mnogim drugim, bile bi dovoljne da me smeste me|u najaro-gantnije nevrnike u celu studiju, da nije onako kako sledi.

3. înjenice u odnosu na dominantan polo‘aj toliko su o~igledne,toliko neosporljive, i tako neobja{njive bez pretpostavke pod br. (1), dasam u potpunosti uveren u fundamentalnu istinu osnovnih principa ovenauke.

Rekao sam, #Zavr{i}u"; i hteo sam to da ka‘em. Jer sada kad(nadam se) dovoljno po{tuje{ moje uverenje da je Astrologija pravanauka a ne gomila bapskih pri~a, svakako }e{ zatra‘iti instrukciju kakoda je nau~i{ da bi mogla da proveri{ moje mi{ljenje u svetlu tvojihsopstvenih eksperimenata.

Bilo bi mnogo bolje da svoje mi{ljenje izrazim u posebnompismu.

Do tada - Love is the law, love under will.

Bratski,666

22

Kako nau~iti astrolo{ku praksu


#Ustanite Stra‘ari i na njih"! Prvo mora{ napamet da zna{ svojekorespondencije unazad i naopa~ke (air connu). One su prakti~no sve uKnjizi Tota;86 ali #ako neka nedostaje" potra‘i je u 777.

Zatim nabavi knjigu o Astrologiji, {to stariju to bolje. Raphael-ovjevtin Priru~nik je verovatno dovoljan za sada{nju svrhu. Dobro utuvi u86 The Book of Thoth

Magika bez suza

126

glavu ono {to jelovnik ka‘e o prirodi planeta, uticaju aspekata, ono {tose podrazumeva pod polo‘ajem, {ta je svrha i delovanje ku}a, i takodalje.

Ovo sve spoji sa tvojim klasi~nim znanjem; karakter i osobine,mo}i i podvige, pojedinih bo‘anstava koja su u pitanju.

Slede}e, nau~i kako da postavi{ sliku neba. U najboljem slu~ajuovo ne bi trebalo da uzme prose~no inteligentnoj osobi vi{e od jednogsata. To mo‘e{ da nau~i{ iz knjige. Najzad, nabavi Bailey-evu knjigu1001 Notable Nativities87 i More Nativities.88 Pored toga i neku druguzbirku koju je mogu}e nabaviti. Ve‘baj sastavljanje horoskopa.Upotrebi Haldejski kvadratni sistem; on pokazuje na prvi pogled {ta sedoga|a u ugaonim ku}ama, koje su klju~evi ~itave slike.

Uporedi ono {to zna{ iz istorije o horoskopima sa onim {to jere~eno o aspektima (i o ostalom) u knjigama koje si ~itala.

Postavi zajedno sli~ne horoskope; na primer: tuce koje imaSagittarius-a koji ja~a, jo{ jednu gomilu sa Jupiterom u sredini ne-beskog svoda, i tako dalje; vidi da li mo‘e{ da na|e{ sli~nosti u ljud-skim ‘ivotima s onim {to bi se iz knjiga o~ekivalo.

Ne pla{i se da kritikuje{; naprotiv, u~ini sama neko istra‘ivanje, ina|i slu~ajeve koji izgleda da protivre~e tradiciji.

Primer: Saturn u M.C. ka‘u da izaziva spektakularan uspon u~ovekovoj karijeri koja se zavr{ava podjednako spektakularnim krahom.Primeri: Napoleon I i III, Oscar Wilde, Woodrow Wilson, Lord North-cliffe, Hitler. Potra‘i li~nosti sa Saturnom koji je tako sme{ten, ~iji suhoroskopi stalo‘eno i{li svojim putem i koje su umrle u‘ivaju}i ugledsvetih ljudi. Prona|i za{to ono {to deluje u nekim slu~ajevima ne us-peva u drugim.

Vremenom kad prou~i{ (recimo) 500 horoskopa bi}e{ potpunokompetentan sudija. Upotrebi svoje krvave topove! kao {to Kiplingka‘e; na|i prijatelja - samo u ovom slu~aju ja ti dopu{tam ljudskoop{tenje - da ti izlo‘i li~nosti od istorijskog zna~aja, ili sa nekom is-taknutom karakteristikom (na primer: ubice, sportski {ampioni, dr‘av-nici, monstrumi, filantropi, arhijeretici) bez da ti ka‘e na koga se toodnosi.

Izvedi karakter, zanimanje i ‘ivotopis iz horoskopa. To zvu~ineverovatno; ali u vi{e nego dvadeset puta ja sam bio u stanju da jeimenujem.

Vremenom kad postane{ dobra u ovoj igri - a to je najzabavnijaigra - mo‘e{ da nazove{ sebe veoma kompetentnim astrologom.

Ponekad, ~ak i sad, mo‘e{ da pripi{e{ li~nost Arhibiskupa odYorka - Jabez Balfouru ili Catherine-i de Medici; ili pome{a{ Moody-a

87 1001 Zna~ajan horoskop88 Vi{e horoskopa

Aleister Crowley

127

sa Brown-om i Kennedy-om: ali ne budi obeshrabrena; mo‘da tu imane{to re~eno za tebe posle svega!

Verujem, kao {to se i nadam, da }e{ biti iznena|ena brzinom ko-jom posti‘e{ stru~nost.

Svo to vreme, {ta vi{e, ti nisi bila sasvim besposlena. Tr~ala siunaokolo kao izbezumljeni zec i poku{avala da otkrije{ horoskopskiznak svakog koga zna{. Pogledaj ljudima u lice, zatim u profil; uo~iglavne karakteristike, obe{ene usne, uvu~ene brade, okruglaste noseve,uska ~ela, klempave u{i, bubuljice, razrokost, bradavice, oblik lica (triglavna tipa; mr{av, koji {tr~i, za kardinalne znakove; ~etvrtast, ~vrst zaheruvimske; slab, neodre|en, za ostale); zatim pogledaj u stas, da li jegibak, dobro povezan, sna‘an, mi{i}av, debeo ili {ta sve ne; ukratko:redom pogledaj svaku telesnu karakteristiku; odredi koji se znak uzdi-zao pri ro|enju i istraj u tome!

Uz to, ovo mo‘e{ da ve‘ba{ i u kafanama kad gostuje{ u civili-zovanim zemljama, a ~esto je mogu}e sklopiti poznanstvo sa ljudimakoji izgledaju izuzetno interesantno i pridobiti ih za ovu igru, a nesumnji~e te odmah za ne~asne namere kao ovde u Engleskoj. Ovo jeponekad lak{e kada se sa onim prijateljem koga sam ti tako nehatnodopustio; a jeste, priznajem, vrlo korisno ispitivati strana lica samo dabi u~inila potpuno jasnim svom sopstvenom umu za{to si odlu~ila da jejedna osoba Virgo a druga Taurus.

Jednom se dogodila ~udna stvar; objasnio sam sve to devojci skojom sam tada ‘iveo: to jest, objasnio sam joj nazive znakova; onanije poznavala Astrologiju, nije znala ~ak ni jednostavne korsponden-cije. Nakon jednog meseca ona je u tome bila bolja od mene! (#Za{to bito bilo ~udno"? uvredljivo gun|a{. #Sasvim ta~no, draga moja! Ja samoduvek bio slab ~ita~ karaktera. Blagoslovi moju du{u! postojalo jevreme kad sam polagao neke nade u tebe", besno uzvra}am.) Ona jenau~ila ve{tinu, postala majstor u tome; mogla je da odabira, izdvaja,ponovo sla‘e, upore|uje sa pro{lim iskustvom, i proceni, bez da znaimena svojih materijala.

Kad stekne{ sposobnost da izdr‘i{ plovidbu na uzburkanom moruu oba ova dela tvog astrolo{kog obrazovanja, mo‘e{ (mislim) da is-plovi{ na pu~inu s pouzdanjem. Mo‘da bi dobar test tvoje sposobnostibio kada bi mogla da ispravno proceni{ tri ~oveka od ~etiri, kao celok-upni rezultat ili ne{to tako. Dobro, zahvaljuju}i tome {to sam u dobrom#raspolo‘enju" no}as; recimo dva od tri. Da je to bilo naga|anje, poslesvega, to zna~i da bi uspela da proceni{ jednog od sedam. Svakako, kadpogre{i{, sastavi ponovo sliku, studiraj je pa‘ljivije nego ikad, i prona|i{ta te je obmanulo.

Stalno imaj na umu da je Statisti~ki Metod tvoja jedina za{tita odsamo-obmane.

Magika bez suza

128

U granicama ovoga pisma te{ko bi mogao da se nadam da pot-punije i dublje u|em u ovu materiju nego {to sam u~inio; ali na mojudu{u! Mislim da bi ono {to sam rekao trebalo da bude sasvim dovoljnoza inteligentnog i marljivog studenta. Dopusti mi da istaknem da sve {toje vredno dolazi samo kroz iskustvo. U~enje jedne stvari da}e ti klju~ zadrugu.

Dobro znam, na‘alost, kako je te{ko, po pravilu, nau~iti raditine{to samo iz pisanih uputstava; tako da bi mo‘da bilo bolje da udesi{da me vidi{ jednog dana zbog stvarnog sastavljanja slike. Verovatno bitu bilo i nekoliko stvari o kojima bi volela da razgovara{.

Ho}u da zavr{im kla|enjem sa tobom u {est kupona za ode}uprema funti {e}era da }e{ za dve godine koncentrisanog rada na ovimposlovima postati bolji astrolog nego {to sam ja ikada bio. (Ovo jeveoma lukavo od mene; za dve godine svi }emo dobijati ode}u i bezkupona.)


666

23

Improvizovanje Hrama


(Ovo pismo je isprovocirano stvarima koje su razmatraneprilikom tvoje nedavne posete.)

Budu}i da su neke od tvojih svakodnevnih praksi ceremonijalne,ne bi bilo neumesno da se da nekoliko sugestija za prakti~an rad. Jer uritualnoj Magici, naravno, prva briga je da sve bude uravnote‘eno iuredno.

Ako namerava{ da izgradi{ pravilan Hram, najpreciznije instruk-cije podrobno su date u Knjizi 4, Deo II. (Ali godinama nisam video tuknjigu!) O tome postoje dobre napomene razbacane u Delu III (Magika,koju ima{) naro~ito o ~etiri elementalna oru‘ja.

Ali ako ti okolnosti trenutno ne dozvoljavaju da izvede{ sveprema ovim uputstvima, {to bi bilo idealno, svakako bi mogla da u~ini{sve najbolje {to mo‘e{ i da stvori{ prili~no zadovoljavaju}u - i iznadsvega upotrebljivu - zamenu.

êsto sam bio primoran da se slu‘im takvim sredstvima kadasam lutao po stranim zemljama, kampovao na gle~erima, i tako dalje.Utvrdio sam da to dobro funkcioni{e. U Meksiku, D.F. na primer,

Aleister Crowley

129

upotrebio sam svoju spava}u sobu za Krug, svoj no}ni sto za Oltar,sve}u kao Svetiljku; i napravio sam ~vrsta Oru‘ja. Imao sam [tap dug 8in~a, svo dragoceno kamenje i emajl, da predstavim Drvo @ivota; imaosam gvozdenu cev koja je sadr‘ala ‘ivu - potpuno pravilno, otmeno iprokleto sme{no. Kakav po~etnik! Tako|e, kupio sam srebrni Pehar; zaVazduh i Zemlju napravio sam jednu kesicu od ‘ute svile napunjeneru‘inim laticama i drugu od zelene svile napunjene solju. U divljini jebilo lako, prikladno i najdelotvornije napraviti Krug i oltar od kamenja;moj alpski fenjer slu‘io je dostojno kao Svetiljka. Ona je imala popotrebi dvostruku du‘nost: na primer kod u~e{}a u Svetoj Tajni êtiriElementa slu‘ila je kao Vatra. Ali tvoji uslovi nisu tako ograni~eni kaoovi.

Razmotrimo {ta ~ovek mo‘e da uradi sa obi~nom ku}om,takvom kao {to ti sre}no poseduje{.

Pre svega, veliko je preimu}stvo da ima{ sobu koja je specijalnoposve}ena za Rad, koja se nikad ne koristi za neku drugu svrhu, i u kojune ulazi ni jedna druga osoba osim tebe, sem ako je to drugi Pos-ve}enik, ili zbog inspekcije ili u slu~aju da radite zajedno.

Aura se puni pravilnom i u~estalom Upotrebom.Prva stvar je Teranje: Sve {to nije apsolutno neophodno za Rad

treba da bude uklonjeno iz sobe.U ovoj zemlji ~ovek mora da se postara za grejanje. Elektri~na

pe} na Istoku ili na Jugu je najbolja: ona ne zahteva pa‘nju. Obi~nomogu da se kupe pe}i s odli~nim odgovaraju}im simbolizmom. (Pos-lednji put kad sam u~inio ovo - 13 e.v. - dobio sam savr{en Ferranti kodHarrodsa. Okrugla bakarna kugla, sa centralnim Diskom kao izvoromtopline, je nenadma{na.) Zidovi bi trebalo da budu #samo obojeni" neu-tralnim bojama - zelena, siva ili plavo-siva? i potpuno goli, sem ako nestavi{, na odgovaraju}e strane sveta, podesne crte‘e, takve kao {to su#Stra‘arske Kule" - vidi The Equinox, Tom I, Br. 7.

Seti se da je tvoj #Istok", tvoja Kiblah, Boleskine Ku}a, koja je{to je mogu}e bli‘e prema Severu od Plymoutha. Na|i Sever premasenci vertikalnog {tapa u podne, ili pomo}u Severnja~e. Izradi ugao kaoi obi~no.

Stela Otkrovenja mo‘e da bude na Severnom Zidu da ozna~i tvoj#Istok".

Zatim, tvoj Krug. Pod bi trebalo da bude #Zemaljski" zelen; alibeli }e poslu‘iti, ili crni. (Masonski tepih uop{te nije lo{.) Sam krug bitrebalo da bude onakav kakav je prikazan u Knjizi 4, Deo II; ali kako sedo te knjige verovatno ne mo‘e do}i, zamoli me da ti poka‘emnaslikani veliki dijagram na mom portfelju kada me slede}i put poseti{,i mo‘emo da uredimo da se kopira.

Krug na podu trebalo bi da se oboji pravilnim bojama: Ketherkvadrat na Severu, tvom #Istoku".

Magika bez suza

130

Oltar mora ta~no da odgovara kvadratu Tipharetha; najbolje jenapraviti ga kao ormari}; od hrastovine ili akacije, po volji. Tada mo‘eda se koristi za ~uvanje tamjana i drugih rekvizita.

Zapamti da visina Oltara mora da odgovara tvojoj mogu}nosti.On je dosledno u direktnoj vezi s tvojim stasom; po proporciji, on jedvostruka kocka. To zatim odre|uje veli~inu tvog kruga; u stvari savpribor i name{taj je u geometrijskoj zavisnosti od tebe same. Razmatrajsve to kao projekciju tebe same u izrazima ove konvencionalne for-mule. (Konvencija stvarno zna~i #ono {to je zgodno". Kako je nisko,onda, poslu{ati samozvanu konvenciju koja je stvarno toliko nezgodnakoliko je mogu}e!)

Zatim, Svetiljka. Ona mo‘e da bude od srebra, ili srebrom po-zla}ena, (da predstavi Stazu Gimel) i treba da bude obe{ena na plafonuta~no iznad centra oltara. Postoji mnogo starih crkvenih svetiljki kojemogu vrlo dobro da poslu‘e. Svetlost treba da bude iz fitilja na plutikoja pliva u ~a{i maslinovog ulja. (Nadam se da to mo‘e{ da nabavi{!)Zaista je po‘eljno da se to napravi {to je mogu}e sli~nije #SvetiljciRozenkrojcera koja ve~no gori"; nije nezgodno ono {to zahteva stalnupa‘nju.

Sada o Oru‘jima![tap. Neka bude jednostavan, prav i tanak! Ima{ li Badem ili

Ve{ti~inu Lesku u svom vrtu - ili da ga nazovem parkom? Ako je tako,odseci (magijskim no‘em - pozajmi}u ti moj) granu, {to je mogu}epraviju, oko dve stope duga~ku. Oguli je, trljaj je stalno AbramelinovimUljem (ovo, i njegov tamjan, od Wallis and Co., 26 New CavendishStreet, W.1.) i ~uvaj je umotanu u skerletnu svilu. Neprestano, zapisaosam, a to i mislim; trljaj je, dok izgovara{ svoju mantru, u ritmu iste.(Seti se, #A ka dua" je najbolja; zatra‘i da ti je intoniram kad me sle-de}i put poseti{.)

Pehar. Ima mnogo pehara koji mogu da se kupe. Trebalo bi da onbude od srebra. Ako je ukra{en, najbolji oblik je oblik jabuke. Videosam prikladne pehare u mnogim prodavnicama.

Ma~. Idealan oblik je prikazan na Asu Ma~eva u Tarotu. Usvakom slu~aju neka o{trica bude prava a dr{ka jednostavan krst. (Ma-sonski Ma~ 32° nije tako lo{; Kenning i Spencer u Great Queen Street,W.C.2, ih imaju - ili su ih imali.)

Disk. Trebalo bi da bude od ~istog zlata, s tvojim sopstvenimPentaklom koji si sama izmislila i ugravirala nakon du‘e studije. Dok sepriprema{ za to svaki jednostavni krug od zlata }e poslu‘iti za tvoj cilj.Potpuno pljosnat, naravno. Ako u me|uvremenu ‘eli{ jedan dobar jed-nostavan dizajn poku{aj sa Ru‘inim Krstom ili JednopoteznimHeksagramom.

Toliko o Oru‘jima! Sada, {to se ti~e tvoje li~ne opreme, Odore,Lamena, Sandala i sli~no, Knjiga Zakona ima najpromi{ljenije

Aleister Crowley

131

pojednostavljene stvari za nas. #Ja vas ozbiljno opominjem da do|etepreda me u jedinoj odori, i pokriveni bogatim pokriva~em glave". (AL,I: 61.) Odora mo‘e da bude u obliku Tau Krsta; to jest, da se {iri od pa-zuha do gle‘njeva, i od ramena do - onoga {to naziva{ mestom gdetvoje ruke izlaze. (Oblik je dobro prikazan na ilustraciji u Magici, stra-nica 380.) Budu}i da si Isku{enik (Probationer), pravilna je jednostavnacrna odora; a Jednopotezni Heksagram mo‘e da bude izvezen, ili#pri{iven" (je li? mislim #nalepljen") na grudima. Najbolji ukrasnipokriva~ glave je Nemyss: ne mogu pouzdano da opi{em kako se pravi,ali postoji izvestan broj modela u Britanskom Muzeju, i u svakom ilus-trovanom hijeroglifskom tekstu. Sfinga ga nosi, a postoji i fotografijakoja izuzetno jasno prikazuje oblik i strukturu, u The Equinox-u, Tom I,Br. 1, pro~elje Dodatka. Lako mo‘e{ da napravi{ jedan za sebe od svile;{iroke crno-bele pruge su dopadljiv dizajn. Izbegavaj #umetni~ke"zamr{enosti.

Dakle, to bi trebalo da bude dovoljno da te dr‘i podalje od zab-luda za neko vreme; ali ose}am se podstaknutim da dodam niz upo-zorenja i ohrabrenja.

Slu{aj!Faites attention!Achtung!Khabardar karo!

îm po~ne{ ozbiljno da priprema{ mesto za magijski Rad, svetse kre}e mnogo }udljivije nego do tada. Ne budi iznena|ena ako ot-krije{ da posle {estonedeljne intenzivne kupovine po Londonu nisi us-pela da nabavi{ neke jednostavne rekvizite, koje ina~e mo‘e{ da nabavi{za deset minuta. Mo‘da tvoje vatre jednostavno odbijaju da gore ~ak ikad su velikodu{no dolivane benzinom i fosforom, sa {akom HlorataPota{e koja je ba~ena tek da poka‘e da nema lo{ih ose}aja! Kad gotovoodlu~i{ da je bolje raditi bez ne~ega {to se ~ini zaista potpuno ne-dosti‘nim - recimo, {ezdesetkaratni dijamant koji bi izgledao tako dobrona pokriva~u glave - dolazi potpuni stranac i poklanja ti jedan takav di-jamant. Ili, dugi niz potpuno neracionalnih prepreka, i ludih slu~ajnostiometa tvoje planove, i odjednom svaka te{ko}a na tvom putu bivaotklonjena neshvatljivo kao po nekoj izvanrednoj #igri slu~aja". Ili...

Jednom re~ju, izgleda ti da si u{etala u svet gde je, prenagla{enoje re}i, Zakon Uzroka i Posledice ukinut; ili bar izgleda kao da se ZakonVerovatno}e {ali sa tobom.

To zna~i da su tvoji pokreti na neki na~in zaokupili pa‘nju As-tralnog Nivoa: tvoji novi susedi (mogu li tako da ih nazovem?) zainter-esovani su za poslednjeg Prido{licu, neki da ti za‘ele dobrodo{licu, dau~ine sve {to mogu da se smesti{, drugi ogor~eni ili zabrinuti zbog ovog

Magika bez suza

132

rutinskog uznemiravanja. Tu poma‘u tvoja Teranja i Invokacije.Naravno, ovo se ne odnosi na pristup Svetili{tima koja su strogo ~u-vana, nego samo na op{te upoznavanje novog prido{lice sa tim delomsveta.

Naravno da su sva ta ~uda vrlo nepristojna od tebe; ona zna~e daje tvoja magijska mo} istekla kroz nekoliko manjih pukotina; u svakomslu~aju, da voda curi izme|u nekoliko dasaka koje nisu toliko Hermet-i~ki pri~vr{}ene koliko bi trebalo. Ali oh - a ovo je jo{ nepristojnije -blagoslovena, blagoslovena uteha da se de{avaju. Sve te mogu}nosti,koincidencije, i sve ostalo jednostavno ne mogu to potpuno da objasne;da tvoja nova vizija ‘ivota nije san, nego deo i gomila Iskustava zauvek,toliko stvarna kao i svaka druga manifestacija Stvarnosti kroz razumkoji je zajedni~ki svim ljudima.

I ovo nas dovodi - bio je to dug put unaokolo - od nagove{tajatvoje posete do pitanja (na koje do sada nije odgovoreno) u tvom pismu.

Postavlja{ tako {iroko i zao{treno pitanje kad pi{e{ o pret-postavljenoj suprotnosti #du{e" i #ose}anja", da je izgledalo bolje da seuzdr‘im od komentara sve do ovog kasnijeg pisma; bilo je potrebnovrlo mnogo meditacija da bi se odgovor sa‘eo unutar razumljivih gra-nica; ~ak i da se da odgovoru oblik nije uop{te laka stvar. Zato jer je toverovatno simptom najranijih stremljenja uma pe}inskog ~oveka ka raz-mi{ljanju, tamo pokretanim drugim simptomima - kao {to je onaj odjutra koje je usledilo nakon no}i. Nismo li se donekle ve} bavili timproblemom? - dokaz je bolesti kad organ postaje svestan svog na~inakretanja. Svakako, sama ~injenica o ispitivanju @ivota svedo~i o nekomprekidu njegovog toka, isto kao {to talas na mirnoj reci govori o potonu-loj steni. [to neobuzdanija bujica, {to ve}a prepreka, tim ve}e je uzne-mirenje povr{ine - nisam li ih na Bralduhu video osam stopa visoke?

Letargi~an narod bez divljeg impulsa Volje mo‘e da ide kroz@ivot s gove|om apatijom; mo‘emo dobro da zapazimo da se (na nekina~in) bes vode ~ini na{oj uznemirenoj imaginaciji takvim da u stvaripove}a i umno‘i prepreke; postoji kriti~na ta~ka iza koje se talasi borejedan s drugim!

To je, ukratko, tvoja slika!Zamenila si uzbu|enost prelaska preko nekog stvarnog debla za

samo deblo! Okrivljuje{ svoje prili~no razumne poku{aje da prevlada{te{ko}e. Tajna trika kako pre}i preko stena je elasti~nost: a ipak, to jeonaj kvalitet koji samoj sebi prebacuje{.

Mi ~ak, u najgorem slu~aju, dosti‘emo stanje za koje Budizamna Istoku najsposobnije predstavlja slu~aj: kao {to na Zapadu ~ini JamesThomson (B.V.) u #The City of Dreadful Night";89 mi smo do{li daza‘elimo - ili istinitije, da mislimo da ‘elimo #blagoslovljeni Nirvanskibezgre{an, neumrljan Mir" (ili neka sli~na bula‘njenja - hvala Bogu {to89 Grad u u‘asnoj no}i

Aleister Crowley

133

ne mogu da se setim kako glasi Arnoldova odvratna i nemu‘evnafraza!) i B.V.-ov #Bezvremenski zaborav: bo‘anski odmor".

Insistiram na tome da #misli{ da ‘eli{"; jer ako stvarna Ti stvarno‘eli stvarno To, onda uop{te nikad ne bi ni mogla da postoji{. (Ali ja nepostojim". - #Znam, nastavimo!")

Zapazi, molim te, kako su sofisti~ki neuverljive Budisti~ke te-orije o tome kako smo uop{te do{li u ovu zbrku. Prvi uzrok: Neznanje.Izlaz je, dakle, znanje. U redu, to uklju~uje poznavaoca, znanu stvar - itako dalje kroz sve Tri Prazne Korpe Zakona; proanaliziramo li, ispadada je glupost sve {to je elegantno doterano tako da izgleda kao razmi{l-janje. I ne postoji pravo obja{njenje porekla Volje koja postoji kao takvakakva je.

Kako je razli~ita, kako je jednostavna, kako je o~igledna doktrinaKnjige Zakona!

Postoji nekoliko odlomaka koji se bave ovom materijom u mo-jim spisima: zaboravimo ih, i dr‘imo se Teksta!

Poglavlje I, stih 26:...moja ekstaza, svesnost neprekidnosti postojanja, sveprisutnost

moga tela.Stih 30:Stvaranje sveta je to, da je bol razdvojenosti kao ni{ta, a radost

rastapanja sve.(Postoji Kabalisti~ko unutra{nje zna~enje u ovom tekstu; #bol",

na primer, ? ? ? ? ? ? , mo‘e da se pro~ita kao XVII x 22 #izrazZvezdane ljubavi", i tako dalje: sve je isuvi{e komplikovano za ovovreme i mesto!)

Stih 32:Tada }e vas radosti moje ljubavi (to jest, ispunjenje svih mogu}ih

iskustava) iskupiti od sve patnje.Stih 58:Ja dajem nezamislive radosti na zemlji; sigurnost, a ne veru, za

‘ivota, nad smr}u; neizreciv mir,90 odmor, ekstazu.Poglavlje II, stih 9:Zapamtite svi da je postojanje ~ista radost; da su sve patnje samo

kao sene; one prolaze i prestaju; ali ima ne{to {to ostaje.

(Nastavak je zabavan! Stihovi 10 i 11 glase:)

O proro~e! ti nema{ volje da prou~ava{ ovaj spis. Vidim te kakomrzi{ ruku i pero; ali ja sam ja~i.90 #Mir" (#Peace"): ‘ar zadovoljstva pri postignu}u. On nije #ve~it" ve} pod-sti~e apetit za jo{ jednu avanturu. (Peace, = 180 = 7 x 9 x 13 = Venerin plusLunarni oblik Jedinstva.)

Magika bez suza

134

(U to vreme bio sam okoreli Budista, i slao sam Novogodi{nje~estitke #sa ‘eljom za tvoj skori svr{etak postojanja"! I to kao mlad~ovek, sa svetom pod svojim nogama. To samo pokazuje...)

Stihovi 19, 20:Zar Bog da ‘ivi u psu? Ne; ali najvi{i su na{i. Lepota i snaga,

posko~an smeh i prijatna ~e‘nja, silina i oganj, to je na{e.

Ovo poglavlje se neprestano vra}a na tu temu u jednom ilidrugom obliku.

Ono {to je stvarno jo{ zna~ajnije je skrivena, neizra‘ena, du{aKnjige; na~in na koji ona ska~e u divlju bujicu rapsodije opravdano ilineopravdano.

Ovo je sigurno uverljivije nego neka dosadna teza koja se mu~itvrdokorno s #dokazivanjem" (!) da je #Bog dobar", dok svaka re~enica{kripi kostoboljom i jau~e probadanjem u nogama.

Ipak, samo zato {to objavljujem doktrinu radosti jezikom radosti,ljudi - glupe kamile - ka‘u da sam #neozbiljan".

Ipak, na{ao sam zadovoljstvo u zauzdavanju krilatih konja Suncau plug Razuma, u detaljnom pokazivanju valjanosti ove doktrine. Onazadovoljava moje ose}anje ritma i simetrije da objasni kako svakoiskustvo, bez obzira koje, nu‘no mora da bude dobitak uzvi{enosti,shvatanja, razumevanja i u‘ivanja koji uvek raste kao {to slo‘enost ijednostavnost slede jedna drugu u uzvi{enom ritmu sistole i dijastole, ustrofi i antistrofi, pevaju}i jedna protiv druge zvezdama No}i i Jutra!

Naravno, lako je kao pitu ise}i sve ovo na komade #luda~komlogikom", govore}i: #Zubobolja je stvarno tako prijatna kao kola~ odjagoda". Ovim te upu}ujem na Osam predavanja o Yogi. Nijedan odpojmova koje ja koristim nije bio i ne mo‘e biti definisan. Svi moji sta-vovi ne odgovaraju ni~em drugom nego tautologiji: A je A. Mo‘e{ ~ak ida citira{ samu Knjigu Zakona: #Stoga kletva na Zato i njegov rod!...Dosta o Zato! Neka bude ba~en psu"! (AL, II: 28-33) Ove stvari smrdena Ignoratio Elenchi, ili ne{to bolno sli~no tome: vrsta iskakanjazup~anika, #ne razlikovanja nivoa", namernog nerazumevanja su{tineargumenta. (Svi magi~ari, uzgred budi re~eno, trebalo bi da dobronau~e Formalnu Logiku.)

Nikada ne zaboravi, u svakom slu~aju, kako je jednostavnonapraviti manija~ku paklenu ~orbu od svakog stava ma kako bio jasanzdravom razumu.

Sve gornje, sada: pobija Budizam. Ipak to je jedna mogu}nost istoga jedna strana Istine. #Odmor" je jedna ideja: tako je mirovanjejedno od stanja kretanja. Odre|eno stanje uma je (gotovo po definiciji)#ve~no", pa ipak ono sasvim sigurno po~inje i zavr{ava se.

Aleister Crowley

135

I tako neprestano dalje - bojim se da bi bilo tri~avo i pleonasti~ko(i oh! nekoliko drugih divnih dugih prideva!) da poku{a{ da se odbrani{od ovih protejskih mina iznena|enja sa hidrinom glavom; ti mora{sama s njima da iza|e{ na kraj ~im se pojave, i da se bavi{ sa njimakako najbolje mo‘e{; uvek se prise}aju}i da dosta ~esto ne mo‘e{ daka‘e{ ko si ti a ko je Majmun, i ko je pobedio. (#Svako je pobedio;prema tome svako treba da dobije nagradu" tome prekrasno odgovara.)I ni{ta od svega toga ne vredi nizu haricots verts sautes; jer zaklju~akuvek mora da bude Sumnja (vidi ponovo onu odvratnu Knjigu La‘i -postoji divno poglavlje o tome) a prakti~na pouka je ovo: te kontradik-cije se ne pojavljuju (ili nisu va‘ne) u Neschamahu.

I ako te gornje primedbe ohrabre da izjavi{: #Mo‘da mi malopi}a ne}e mnogo {koditi", ose}a}u da sam zaista dostojan svoje zemlje!

Jer - vidi Liber Aleph, po Rabelaisu - Re~ Krajnjeg Proro~anstvaje TRINC.

...Ova tvoja tu‘ba se smanjuje - a i oporavlja u takvom ~inu - s is-

povedanjem Ambicija i razmatranjima o tome {ta mora{ da ostavi{ zasvoj budu}i ‘ivot. Vrlo dobro! ali sve to je pokriveno tvojim glavnimprogramom. Pravilno je da usvoji{ te ideje s osnovnom strukturom svoguma: #Mo‘da je bolje da ostavim borbeni stav o ‘ivotu za recimo sle-de}ih {est inkarnacija". Samo mo‘da si ti to ve} ostvarila.

Ne, jo{ bolje, koncentri{i se na Slede}i Korak! Posle svega, to jejedino {to mo‘e{ da preduzme{, zar ne? Bez ‘udnje za rezultatom,molim te!

A sve drugo ostavi}u za slede}e pismo.Love is the law, love under will.

Tvoj bratski, 666

P.S. #Slede}e pismo", da, ona se prepli}u jedno s drugim vi{enego bilo {ta; bolje je tako, jer takav je @ivot. A imamo jako lo{egurednika da ih razvrsta.

24

Nekromantija i Spiritizam


Zaista si me postidela! Pi{e{ da me ignori{e{ kad te urazumlju-jem zbog nekromantije kad ima{ u ruci najve}i klasik - Levijevo Po-glavlje XIII u Dogme et Rituel!91

91 Dogme et Rituel de la Haute Magie, od Eliphas Levia.

Magika bez suza

136

Kakva uzvi{enost pristupa! Kakva visprenost #razmatranja"!Kakvim sudbonosno sigurnim koracima mar{ira njegova priprema!Kakvom jedinstvenom tehnikom ostvaruje svoj osna‘eni zanos! I,kona~no, kakvom strogo nepristrasnom pravi~no{}u sumira rezultatesvoje velike Evokacije Apolloniusa od Tyana-e!

Suprotnost ove slo‘ene za{tite, ispravnost svakog detalja, ozbil-jnost i koncentracija na cilj - suprotnost, ka‘em, savremeni Spiritist umutnoj prljav{tini njene odvratne zadnje ulice u predgra|u, u plesnivojsobi miris bajate hrane, odvratni otisci, jevtin i rasklimatan name{taj,poziva svakoga od Isusa Hrista do Kraljice Viktorije, sve da se jo{ uz too{i{a bogata{!

Uh! Vratimo se sve‘em vazduhu i analizirajmo Levijev eksperi-menat: Verujem da }e pomo}u primene principa koji su izlo‘eni u mo-jim drugim pismima o Smrti i Reinkarnaciji biti jednostavno da seobjasni njegov delimi~ni neuspeh da prizove Apolloniusa. Bolje bi biloda ih opet pro~ita{ i da ima{ na umu jasnu i sve‘u materiju.

Sada mi dozvoli da ti skrenem pa‘nju na ekstremnu opreznost skojom je Levi radio na stvaranju valjane Magijske Veze izme|u sebe iStarog Majstora. Avaj! To je bio slu~aj zidanja sa ciglama koje sunapravljene bez slame; on nije vladao nijednim novim i bitnim predme-tom koji prisno pripada Apolloniusu. #Mo{ti" bi bile veoma korisne,naro~ito ako su bile osve}ivane vekovima pomo}u vernog obo‘avanja.Ovo je, uzgred, veliko preimu}stvo koje ~ovek ~esto mo‘e da steknekada priziva Bogove; njihove slike, stalno obo‘avane, hranjene stalnim‘rtvovanjem, slu‘e kao sud za Pranu koju su uneli u njih hiljade ili mili-oni obo‘avalaca. U stvari, takvi idoli su ~esto ve} osve}eni talismani; anjihovo posedovanje i svakodnevna upotreba su u svakom slu~aju dvetre}ine bitke.

Apollonius je zaista bio toliko te‘ak subjekat koliko je verovatnosamo Levi mogao da izabere. Sve karte su bile protiv njega.

Za{to? Dozvoli mi da te podsetim na uzvi{enost ~ovekove geni-jalnosti i na stepen njegovog postignu}a. Apollonius mora da je imaostvorene naju‘e veze izme|u njegovog Ruacha i njegove Gornje Trijadea ovo bi tra‘ilo novu inkarnaciju na drugom mestu. Sav raspolo‘ivRuach prepu{ten da pliva unaokolo u Akashi mora da je bio relativnobezvredan ostatak, pravi Qliphoth ili #Lju{ture Mrtvaca" - upravo oninjegovi delovi, jednom re~ju, koje je Apollonius promi{ljeno odbaciopred svoju smrt. Prema tome od kakve bi koristi bili Leviu? âk i akoje bilo me|u njima nekoliko takvih elemenata koji bi slu‘ili njegovojnameri oni bi bili oslabljeni i stra}eni tokom vremena zato {to su izgu-bili vezu s realno{}u Mudraca. Alternativno, mogao je da ih ulovi iprihvati neki lutaju}i Entitet, verovatno neki zao demon.

Qliphoth - Lju{ture Mrtvaca - Duhovi koji spopadaju! Evo nasopet u prokletoj okolini Walham Greena i zagu{ljivoj atmosferi

Aleister Crowley

137

smrdljivog #medijuma" na bednoj seansi. #Gledaj! ali ne razgovaraj sanjima!" onako kako je Virgil upozorio Dantea.

Stoga pogledajmo.Ne! Prvo ~estitajmo sebi zato {to je ovaj predmet o Nekromantiji

izvrsno dokumentovan. Kao stvarnu Umetnost nemamo samo EliphasLevia ve} i uzvi{eno jednostavan opis u Starom Zavetu o Ve{tici od En-dora i njeno prizivanje duhova od pojave Samuela do Kralja Saula.Tre}i klasik ne sme da bude zapostavljen: ~uo sam ili pro~itao pri~u nadrugom mestu - trenutno ne mogu da se setim na kom mestu. Ali ona jetako sjajno ispri~ana u I Write as I Please92 od Walter Duranty-a tako dani{ta ne bi moglo da bude zgodnije od doslovnog citiranja njegovogdela.

Ovo je pri~a o Bolj{eviku koji je razgovarao sa le{om. Li~no onmi je ispri~ao, i bez sumnje verovao u nju, iako je bio te‘ak Bolj{evikkoji prirodno nije verovao u Nebo i Pakao i @ivot posle Smrti. Ovaj~ovek se bavio #podzemnim" revolucionarnim radom u Petersburgukada je izbio Rat; ali ulovila ga je policija i prognala na daleki sever Si-bira. Tokom druge ratne zime pobegao je iz svog zatvoreni~kog logora ido{ao do jednog Eskomskog sela gde su mu ljudi dali skloni{te doprole}a. Oni su ‘iveli, rekao je, u zverskim uslovima, i jedini ~ovek sakojim je mogao da razgovara bio je [aman, ili vra~, koji je ne{to maloznao Ruski. [aman se jednom hvalio da bi mogao da predska‘ebudu}nost na {ta se moj prijatelj Bolj{evik podsmevao. Slede}eg dana[aman ga je odveo u pe}inu na strani brega na kojoj je bio velikiprovidni blok leda koji je okru‘io nago telo mu{karca - belog ~oveka,ne uro|enika - o~igledno u dobu od oko trideset godina bez znakapovrede negde. ôvekova glava, koja je bila glatko obrijana, bila je vanledenog bloka; o~i su bile zatvorene a crte lica su bile Evropske. [amanje zatim upalio vatru i sagoreo neko li{}e, sipao prah po njima mrmlja-ju}i bajalice, i tu je bio te‘ak aromati~ni dim. On je rekao na RuskomBolj{eviku, #Pitaj {ta ‘eli{ da zna{". Bolj{evik je govorio na Ne-ma~kom; bio je siguran da [aman ne zna Nema~ki, ali je bio jednakosiguran da je video usne kako se pokre}u i ~uo je odgovor, jasno, naNema~kom. Pitao je {ta }e se dogoditi u Rusiji, i {ta }e se njemu do-goditi. S usana le{a koje su se pokretale do{ao je odgovor da }e Rusijabiti pora‘ena u ratu i da }e tu biti revolucija; Cara }e zarobiti njegovineprijatelji i ubiti uo~i oslobo|enja; on, Bolj{evik, bori}e se za vremeRevolucije ali ne}e pretrpeti nikakvu povredu; kasnije, bi}e ranjenbore}i se protiv stranog neprijatelja ali }e se oporaviti i ‘iveti dugo.

Bolj{evik stvarno nije verovao u ono {to je video, iako je biosiguran da je to video, mislim da je to objasnio pomo}u hipnotizma iliauto sugestije ili ne~im od te vrste; ali je istinito, rekao je, da je pro{ao92 Pi{em kako mi se svi|a

Magika bez suza

138

neozle|en kroz Revoluciju i Gra|anski Rat i da je bio ranjen u PoljskomRatu kada je Crvena Armija povratila Kijev.

Isto tako najsre}nije posedujemo opis gotovo van ‘udnje Srca zaSpiritizmom, u Robert Browning-ovom Mr. Sludge the Medium.93

Vidi{ da pi{em #Spiritizam" a ne #Spiritualizam". Upotreba potonje re~iu vezi s ovim je vulgarno neznanje; ozna~ava sistem filosofije koji jebio na vrhuncu (manje vi{e) u Srednjem Veku - ~itaj tvog Erdmannaako ‘eli{ grozne detalje. Ali za{to bi trebalo to da radi{ ba{ ti?

Model za G. Sludgea bio je David Dunbar? (Douglas) Ku}a, kojije stvarno bio istaknuta osoba na svoj na~in, i uspevao da dovu~e izu-zetno upu}ene plavokrvne noge. Li~no verujem za njega da je bio pravi~ovek koji je dobijao prave rezultate pomo}u ugovora s elementalima,demonima i {ta sve ne; jer kada je bio u Parizu odmah je sre|eno da sesretne s Eliphas Leviem #on je napustio neravnopravnu utakmicu ipobegao u u‘asu s prokletog mesta".

Ono {to je mu~ilo Browninga bilo je to {to je pridodao svojojkolekciji #Femora koje sam privukao" one dodatke od Eizabeth Barrett;a onde gde je bio R.B. nije bilo prostora ni za kog drugog - kao u slu~-aju Allaha!

R.B. je prema tome bio toliko pakostan koliko je samo on mogaoda bude, a to nije bilo malo. Nije po{teno namazati katranom sve medi-jume Sludgeovom ~etkom; ima mnogo njih koji bi mogli da unaprede,sasvim iskreno, neke od apologija Sludgea. Za{to bi trebalo medijum dabude imun na samoobmanu podstaknutu pomo}u zloduha? Dok imaljudi koji {etaju oko Ludnice i koji mogu da na|u Gospo|u Simpson iGenerala de Gola, Franka, Alenbaja, Montgomerija i nekog drugog u#Centurijama" Nostradamusa, trebalo bi da budemo glupi pa da svepripi{emo svesnoj obmani.

Ne, to nikako nije uvek obmana. Ipak pri svakoj seansi #is-tra‘iva~i" ne preduzimaju magijske mere predostro‘nosti - naprotiv, re-cimo, otelovljenje Iophiela od Hismaela, ili Golubova Venere od A’arabZarega. Sve {to oni poku{avaju, naro~ito kod #demonstracija" i #materi-jalizacija", je da se savr{eno za{tite, (kao po pravilu) potpuno uzaludno,od obmana obi~nog priziva~a duhova. Oni ne o~ekuju pravu mani-festaciju #Duhovnog Sveta"; a ova ~injenica obja{njava njihov pravipodsvesni stav.

Kao kod onih medijuma koji poseduju magijsku sposobnost, onigotovo uvek dolaze iz neukih klasa - Kelti su izuzetak od ovog pravila -a nemaju nikakvo znanje o tehnici posla. Jo{ gore, oni su obi~no od onevrste koja u‘iva u tajnim prljavim afinitetima, i tako prirodno i radosnoprivla~i entitete Qliphothi~nog sveta u svoj magijski krug. Otuda varal-ice, najni‘eg elementalnog reda, u najboljem slu~aju, dolaze i daju93 G. Sludge medijum

Aleister Crowley

139

‘ivotnu snagu ostacima Ruacha ljudi koji su nedavno umrli i izvodeiznena|uju}a otelovljenja. Prazne lju{ture su usijane od paklene vatre. I,naravno, one upijaju ‘ivotnu snagu iz posmatra~a i iz samog medijuma.

Uglavnom najotrovnije izvo|enje. A {ta oni izvla~e iz njega? âki kada su #Duhovi" stvarno duhovi, oni samo filuju sedeljku mno{tvomtri~avih la‘i.

Prema ovom izvodu Zakon Verovatno}e insistira na tome da }etu biti povremenih izuzetaka.


666

25

Fasciniranja, Nevidljivost,Levitacija, Transmutacije, Te{ko}e u vremenu


Oh bo‘e! oh bo‘e! Svet je zaista krenuo naopako jer mene pita{za tajne Fasciniranja! Zajedno sa tohu-bohu i Temurah Thash raq!

Toliko o pokazivanju dvorskih manira starog sveta; stvarno be-smisleno, jer ti mo‘e{ sasvim dobro da bude{ fascinantna bez da zna{kako izvodi{ trik. U stvari, mislim da je to slu~aj u devedeset devet putaod stotinu.

Pored toga, nemarno sam pro~itao tvoje pismo; prevideo samfrazu u kojoj pominje{ da upotrebljava{ re~ kao {to je Levi ~inio; to jest,pokriva{ sve one vrste #~udnih doga|aja" koji zavise od odvra}anjapa‘nje od, ili druk~ije napisano, ~uda - prona{ao sam korisniju re~, dali?

Hajde da vidimo koje su ove vrste ~uda. Da po~nemo s tim - sumnjam da mo‘emo. Mnoge od takvih ~u-

dotvornih pojava sadr‘e elemente iluzije u ve}em ili manjem stepenu;ako je ~udesan um 100 posto pouzdan mislim da posao postaje samovra~arski trik.

Moj re~nik defini{e glagol: #op~initi, o~arati; delovati na nekogpomo}u neodoljivog uticaja; zaneti; uzbuditi i o~arati neodoljivo imo}no".

S imenicom ulazi dublje u tehni~ku Magiju: #akt i mo} fascini-ranja ili o~aravanja, ~esto na ne~iju {tetu; misteriozni, neodoljivi, za-vodljivi uticaj". (Li~no sam to koristio, i slu{ao o tome, mnogo manjeozbiljno: #atraktivno" jo{ te‘e.) Skeat je, iznena|uju}e, gotovo gluv:konkretno za #to enchant" (#op~initi") i #od l. fascinum, ~ini".

Magika bez suza

140

Da, iznena|uju}e; jer re~ je jedna od mnogih koje ozna~avaju Fa-lus. Podrazumeva se da postoji neki seksualni elemenat u uzbu|uju}emi zavodljivom svojstvu koje to potpuno uzdi‘e iznad samog#zadovoljenja".

Moj um podrazumeva da postoji neko bitno svojstvo koje jesrodno onoj totalno iracionalnoj tobo‘e magneti~noj sili koja je odgo-vorna ne samo za bezbrojne li~ne tragedije - i komedije - ve} i za paddinastija i ~ak uni{tenje Carstava.

Govori se da je #Hrist" rekao: #Kad se podignem s zemljeprivu}i}u sve ljude k meni". Protuma~i ovo u svetlosti Krsta kaoFali~kog simbola, i - kakav stra{an blesak!

Uporedi AL, II: 26:#Ja sam tajna Zmija sklup~ana pred skok: u mojoj sklup~anosti je

radost. Ako podignem glavu, ja i moja Nuit smo jedno. Ako spustimglavu, i izbacim otrov, tada je to naslada zemlje, i ja i zemlja smojedno".

Ovaj mali stih je dubok, |avolski dubok; i on je pun puncat mis-terija Fasciniranja. Shvati ovo draga sestro! Iskopaj ovo tvojim Kabalis-ti~kim a{ovom; ne krivi me ako ne dobije{ Mandragoru kad prvi putzarine{!

Ali najizvesnije je da ja ovde ni{ta ne}u re}i. Da, zaista, ni{ta nijestro‘ije zabranjeno od brbljanja o stvarima kao {to je ova! Gledaj!Zaista ide dalje: #Velika je opasnost u meni; jer ko ne shvati ove runena~ini}e veliku gre{ku. Pa{}e u ponor zvani Zato, i tu }e propasti sapsima Razuma". (Stih 27) Ponor je naravno Bezdan: vidi Viziju i Glas,10. Aethyr. Veoma nezgodno - ili radije, neizdr‘ljivo! kraj; tako se ~uvaSoko!

Na posao! Fasciniranje. Ne! Nevidljivost je o~igledno ArmijaSpasa. Ovo je primetno podsvesno delo; ono ~esto otvoreno vlada nedo-padljivo i odvratno; ono nikada ne popu{ta razumu. Ono uni{tava svakiose}aj vrednosti. Njegovo poreklo je obi~no nepoznato. Njegova na-jneznatnija iracionalna osnova je ~ulo mirisa. To je bio, ako se dobrose}am, Comte de St. Germain onaj koji je savetovao Louise de la Val-liere da pri~vrsti svoju izvrsno izvezenu maramu na takav na~in da je{titi od dodira sa njenim sedlom, a zatim, posle jutarnjeg ‘estokog ga-lopa, da na|e opravdanje za njenu upotrebu da obri{e ~elo oznojenogkralja. Godine su mu bile potrebne da se oporavi! Pri~a je dobropoznata a plan {iroko prihva}en s izuzetno uvek istim uspehom. Samobudi pa‘ljiva da ne pretera{ s tim; jer ako je izvor mirisa prepoznatsvest preuzima nadzor i rezultat je antipatija.

Pre mnogo godina ja sam sastavio miris zasnovan na sli~nimprincipima koji sam nameravao da prodajem pod nazivom #Privla~nostpijanog seksa". Poku{ali smo da ga izbacimo pomo}u izvesnog

Aleister Crowley

141

plemenitog Markiza ~ije slede}e nezgode - ne}e li se on smejati kada~ita ovo!

Ali postoje i druga ~ula: l’amour de l’oreille mo‘e da se odnosine samo na Otelov na~in hvatanja Dezdemone u zamku, ve} i na ta-nanost boje zvuka u glasu...

Da, da, ka‘e{ nestrpljivo, ali ne postoji neko ~udo u vezi sa svimovim u obi~nom smislu re~i.

Istinito, ali {to te |avo tera da me tra‘i{ toliko dugo samo da do-bije{ ono {to ti je potrebno? Ba{ detinjasto, pretpostavljam! Ne? Samozato da ti mo‘e{ da objasni{ takve stvari sebi dovoljno dobro. U redu;pod Br. 2. Treba li da gledamo u levitaciju zbog promene?

Ova mo} je - ako treba da bude jedina - zaista veoma ~udna. Onase direktno povezuje s magnetizmom mnogo vi{e nego neka druga.Prva stvar na koju pomislimo kada neko ka‘e #magnet" je skupljanjegvozdenih opiljaka kao {to radi dete.

Doba pre nego {to je postao po{ten! Neka Otac Poulain S.J. go-vori prvi! On je obavezan da prizna pojavu zato {to je i Crkva takouradila. Ali sli~ni opisi levitacije pagana i jeretika moraju da budu la‘i,prema njemu, ili Dela \avola. [to se ti~e metoda, #Bog upotrebljavaan|ele da uzdigne sveca, samo da izbegne potrebu da interveni{e onsam". Stari lenji parohijanin!

Sada o tu{u zdravog razuma. Hatha-Yoga je sasvim jasna i jed-nostavna, ~ak i logi~na, u vezi s tim. Metod je jednostavno Pranayama.Nisam li ti jednom govorio o êtiri Stadijuma Uspeha? Znojenje -posebne vrste. Sukshma-Khumbakam: automatska uko~enost. ôvek seuko~i kao pas u loncu kada pumpa{ unutra Ugljen Dioksid (je li?)Bhuchari-Siddhi, #ska~e unaokolo kao ‘aba". ôvek lebdi, bez svojeAsane je uznemiren, blizu poda, kao komadi}i papira, ili suvo li{}e, un-utra mo‘e da bude laka promaja ispod vrata. Ako je ~ovek savr{eno ur-avnote‘en ne mo‘e da bude pomeren sa strane; tako se uspinje. A tu siti!

Li~no sam dostigao Bhuchari-Siddhi bezbroj puta; ali se nikadanisam pridr‘avao Broja 4. U nekoliko prilika drugi ljudi su me videlikako levitiram, iako nikada do visine od vi{e od jedne stope ili takone{to. Ovde je najbolji opis takvog doga|aja od onih koji su mi trenutnona raspolaganju.

Blizu pono}i. U tom trenutku prekinuli smo diktiranje i po~eli darazgovaramo. Tada je Fra. P. rekao: #Oh, kad bih mogao samo da dikti-ram knjigu kao {to je Tao Teh King!" Zatim je zatvorio svoje o~i kaoda meditira. Pre nego {to sam zapazio promenu na njegovom licu, na-jneobi~niju, kao da vi{e nije bio ista osoba; u stvari, za deset minutana{eg razgovora on je izgledao kao ve}i broj razli~itih ljudi. Posebnosam primetio da su zenice njegovih o~iju tako pro{irene da je ~itavo oko

Magika bez suza

142

izgledalo crno. (Tako drhtim i imam takav ose}aj drhtanja unutra, jed-nostavno mislim na pro{lu no}, da ne mogu da oblikujem slova.) Zatimje sasvim lagano ~itava soba bila ispunjena nesnosnom ‘utom svetlo{}u(zagasito zlatnom ali ne i sjajnom. Mislim nezasenjenom ali ne‘nom.)Fra. P. je izgledao kao osoba koju ja nikada nisam video ali se ~inilo daje poznajem sasvim dobro - njegovo lice, ode}a i sve ostalo bili su pot-puno iste ‘ute boje. Bio sam tako uznemiren da sam gledao u plafon davidim {ta je izazvalo svetlost ali sam mogao da vidim samo sve}e. Za-tim stolica na kojoj je sedeo izgleda da se podigla; bila je kao presto, aon je izgledao kao mrtav ili kao da spava; ali to sigurno vi{e nije bioFra. P. To me je upla{ilo, i poku{ao sam da razumem gledaju}i unaok-olo po sobi; kada sam pogledao nazad stolica je bila uzdignuta, a on jejo{ uvek bio isti. Shvatio sam da sam bio sam; i mislim da je on biomrtav ili da je oti{ao - ili neka druga u‘asna stvar - Izgubio sam svest.

Tako je ovo saop{tenje ostavljeno nezavr{eno: ali je neophodnoda se doda da je sposobnost da se izvu~e takav spiritualni med iz ovihneobe}avaju}ih cvetova obele‘je adepta koji je usavr{io svoj MagijskiPehar. Ovaj metod Kabalisti~ke egzegeze je jedan od najboljih na~inauzdizanja razuma prema vi{oj svesti. O~igledno da je to pokrenulo Fra.P. tako da je za trenutak postao potpuno koncentrisan i ba~en u trans.

Zapazi da ovo uop{te nema ni{ta s Pranayamom. Izgleda kaostvar ekstati~ne koncentracije koja bira ovaj na~in izra‘avanja umestodovo|enja do Samadhia - iako se to de{ava u nekim slu~ajevima.

Uzgred budi re~eno, evo potpunog opisa ~itavog posla; se}am se- on je u mojoj Autohagiografiji.

Pranayama izaziva, prvo, osobitu vrstu znojenja; drugo, automat-sku uko~enost mi{i}a; i tre}e, vrlo ~udnu pojavu pobude tela, dok je jo{uvek apsolutno uko~eno, da ska~e u razli~itim pravcima. Izgleda kao daje ~ovek nekako uzdignut, mogu}e palac od zemlje, i prenet vrlo ne‘nona kratko rastojanje u drugom pravcu.

Video sam vrlo impresivan slu~aj u Kandyu. Kada je Allan medi-tirao, bila je moja du‘nost da donosim njegovu hranu sasvim tiho (svremena na vreme) u susednu sobu gde je on radio. Jednog dana je pro-pustio dva uzastopna obroka, i pomislio sam da bi trebalo da pogledamu njegovu sobu da vidim da li je sve u redu. Moram da objasnim dasam znao samo dve evropske ‘ene i tri evropska mu{karca koji su mo-gli da sede u stavu koji se zove Padmasana, koji obi~no mo‘e da se vidina slikama Bude gde je prikazan kako sedi. Od ovih mu{karaca, Allanje bio jedan. On je mogao da preplete svoje noge tako dobro da, kadstavi svoje ruke na zemlju, je mogao da okre}e svoje telo tamo-amo uvazduhu izme|u njih. Kada sam pogledao u njegovu sobu nisam gana{ao kako sedi na svojoj asuri za meditaciju, koja je bila u centru sobe

Aleister Crowley

143

na kraju koji je najudaljeniji od prozora, ve} u dalekom uglu deset ilidvanaest stopa dalje, jo{ uvek u njegovom zapletenom polo‘aju, po~ivana svojoj glavi i desnom ramenu, ba{ kao prevrnuta slika. Podigao samga i on je iza{ao iz svog transa. Nije bio svestan da se ne{to neobi~nodesilo. Ali su ga o~igledno tu bacile misteriozne sile koje je stvorilaPranayama.

Nema nikakve sumnje u vezi s ovom pojavom; ona je sasvimobi~na. Ali Yogini tvrde da je bo~no kretanje prouzrokovano nedostat-kom ravnote‘e, i da ako bi ~ovek bio u savr{enoj duhovnoj ravnote‘idirektno bi se podigao u vazduh. Nikada nisam video neki slu~aj levi-tacije, i oklevam da ka‘em {ta mi se desilo, iako su me drugi stvarnovideli, nekoliko puta, kako sam o~igledno lebdeo u vazduhu. Za prve tripojave nisam imao nikakve te{ko}e da smislim sasvim jednostavna fiz-iolo{ka obja{njenja. Ali ne mogu da stvorim nikakvu teoriju kako biprakti~no moglo da se neutralizuje sila gravitacije, a ja sam dovoljnonevaljao da dopustim ovome da me u~ini skepti~nim zbog pojave levi-tacije. Ipak, posle svega, zvezde su ostavljene da lebde u prostoru. Nepostoji a priori razlog {to bi sile koje ih spre~avaju da jure zajedno tre-balo da ne deluju u pogledu zemlje i tela.

Allanova uloga u ovome je najbolji dokaz koji mi je na raspola-ganju. Nije mogao da bude gde se nadao i nije mogao da do|e u tajpolo‘aj namerno; on je levitirao, gubio ravnote‘u i stropo{tao senaopa~ke. U svakom slu~aju, nije bilo ni traga fasciniranja zbog togakao {to je moglo da bude prilikom posmatranja Soror Virakam.

O nevidljivosti, sada? O ovome imam toliko iskustva da bi na-jprostiji opis mogao da nas odvede daleko van granica pisma. U Mek-siku D.F., radio sam na sticanju mo}i pomo}u rituala. Radio samizuzetno ‘estoko. Do{ao sam do ta~ke gde je moja slika na staklupodrhtavala kao na najranijim filmovima. Mo‘da je vi{e rada, nakon {tosam se izve{tio, omogu}ilo meni da izvedem ~itavi trik. Ali nisam istra-jao kada sam otkrio kako da to u~inim pomo}u fasciniranja. (Najzadsmo ovde!)

Kako da otprilike uradi{ to. Ako se koncentri{e{ na ta~ku kada jeono {ta misli{ jedina stvarnost u Univerzumu, kada izgubi{ svu svesnostko si i gde si i {ta radi{, izgleda kao da je nesvesno ipak na neki na~inpreno{ljivo. Ljudi oko tebe ba{ ne mogu da vide nikoga.

Neko vreme, na Siciliji, ovo se doga|alo gotovo svaki dan. Na{iljudi, {etaju}i do na{eg zaliva gde smo se kupali - najdra‘esnije mestosvoje vrste koje sam ja ikada video - preko bre‘uljka gde nije bilo skri-vali{ta za ze~i}a, izgubili bi me iz vida i ne bi uspevali da me prona|uiako sam {etao me|u njima. U po~etku, zapanjenost, zbunjenost; na-jzad, to je postalo tako normalno: #On je nevidljiv opet".

Magika bez suza

144

Zaista se sve‘e se}am jednog incidenta; jedan stari prijatelj i jasedeli smo nasuprot jedan drugog u foteljama ispred velike vatre pu{e}ina{e lule. Iznenada me je izgubio iz vida i stvarno digao uzbunu. Rekaosam: #[ta nije u redu"? To je razbilo ~ini; ja sam bio tu, potpuno prisu-tan i ispravan.

Da li sam te ~uo kako gun|a{ #Transmutacije? Biv{i vukovi?Zlatni Sokolovi"? Verovatno dovoljno; vreme je da to dotaknemo.

Kod nekih ‘ivotinjskih vrsta pojavljuje se, ako tradicija ima nekute‘inu, divna osobina - simpatija? Sumnjam da je to prava re~, ali nemogu da smislim ni{ta bolje - {to im omogu}uje da vremenompreuzmu ljudski oblik. Br. 1 - i ostalo {to ide - je pe~at. Ima mnogo lit-erature o ovome. Zatim dolaze vukovi, hijene, veliki lova~ki psi; pokat-kad leopardi. Pri~e o ma~kama i zmijama su obi~no drugi zaobilazniput; ljudi (gotovo uvek ‘ene) preuzimaju ove oblike pomo}u vra~anja.Ali u drevnom Egiptu ljudi su doslovno stavili ta~ku na ovu vrstu stvari.Papirusi su prepuni formula za obavljanje takvih transmutacija. Ali jamislim da je ovo bilo sredstvo relaksacije duha mrtvog ~oveka; on jeizlazio van svog sarkofaga i bojio grad svim bojama duge u jednom ‘iv-otinjskom obliku ili u drugom.

Jedino iskustvo ove vrste koje imam bilo je kada sam bio na vo-dama Pacifika uglavnom u Honoluluu i u Japanu. Praktikovao sam As-tralnu Projekciju. Pomagala mi je Sestra Reda koja je ‘ivela u HongKongu. Bio sam u poseti njoj, a dokaz savr{enog uspeha trebalo bi dabude to {to sam sklepao vazu od kaminskih plo~a. Mu~no smo odredilidane i sate - kao i moju vremensku distancu od njene koja se stalnoskra}ivala - za mene koji pla}am svoje posete. Imali smo izuzetnerezultate; na{i zapisi intervjua koji smo koristili sla‘u se s iznena|u-ju}om ta~no{}u; samo je vaza ostala nedirnuta!

Ovo nije jedna od mojih op{tepoznatih digresija; ovo je kako do-lazi do transmutacije. Prona{ao sam to kada sam prvi put uzeo oblikzlatnog sokola i povratio svoj sopstveni oblik nakon prizemljenja unjenom #hramu" - sobu je prilagodila ad hoc - ~itava operacija jepostala neuporedivo lak{a. Ne}u da se opijam hipotezama za{to bi ovotrebalo da bude slu~aj.

Nakon ~etiri godine - u me|uvremenu smo se sreli i zajednoradili na Magici - nastavili smo ove eksperimente u donekle izmen-jenom obliku. Uspeh je bio mnogo ve}i; ali iako sam mogao da je pok-re}em, i ~ak i neke predmete koje je dodirivala, nisam mogao daostavim nikakav utisak na ne‘ive predmete na distanci od nje.Pona{anje njenih pasa, i njene ma~ke, bilo je veoma ~udno i intere-santno. Naj~udnije od svega, pojavile su se one #te{ko}e u Vremenu"koje je svetovna nauka upravo po~ela da razmatra. Primer: u jednoj pril-ici na{i zapisi #intervjua" su se slagali sa izuzetnom precizni{}u; ali, uuporednim bele{kama, na|eno je da postoje neki moji glupi pogre{ni

Aleister Crowley

145

prora~uni, to je bilo u Hong Kongu nekoliko ~asova pre nego {to samkrenuo iz Honolulua! Opet, ne pitaj me za{to, ili kako, ili ma {ta!

U leto 1910.g. e.v. ‘iveo sam u ulici Victoria 125, u ateljeu kojije pretvoren u Hram pomo}u Kruga, Oltar i ostalo. Zapad Oltara bio jeveliki kamin sa sedi{tem; Istok je bio pokriven sa policama za knjige.Ulazi pokojni Theodor Reuss, O.H.O. i Frater Superior O.T.O.-a. @eleoje da se pridru‘im tom Redu. U~tivo sam mu preporu~io da ponovi No-vokastrijanski Eksperimenat. On je uporno insistirao: #Ali ti mora{".

(Sada se vra}amo, ili idemo unapred, ne znam {ta, na no} kadasam se na{ao nasukan u Londonu. Tra‘io sam gostoprimstvo odnepoznate osobe; bilo je rado pru‘eno. Nekoliko ~asova kasnije do-ma}ica je zaspala; nisam mogao da uradim tako; ne{to me je mu~ilo.Iznenada sam uzeo svoju svesku i napisao pasus iz neke izdate knjige.)

#Mora{, moj pe{a~e"! Bio je uporan: #Ti si objavio tajnu n-togstepena O.T.O.-a, i mora{ da prihvati{ odgovaraju}e zakletve". #Nisamuradio ni{ta od te vrste. Ne znam tajnu. Ne ‘elim da je znam. Ja ne..."Prekinuo me je; krupno je kora~ao po sobi; zgrabio je knjigu s police iotvorio je; gurnuo je pod moj nos; pokazao je pasus sa znakom pretnje.Po~eo sam da zamuckujem. #Da ja sam to napisao. Ne znam {ta tozna~i; to ne volim; to sam samo stavio unutra zato {to je bilo napisano uzaista ~udnim okolnostima, a ja sam bio isuvi{e lenj - ili mo‘da maloupla{en - da to odbacim i napi{em ono {to sam ‘eleo". On se uhvatio zajednu stvar: #Ti ne zna{ {ta to zna~i"? Ponovio sam da nisam znao, ~aki sada kada je potvrdio da je to va‘no. Objasnio mi je kao detetu. Samosam bio iznena|en; to nije zvu~alo kao mogu}e. (Sestro, sve ovo dok tela‘em kao neki Arhibiskup; to je povezano s fasciniranjem; zaista, vrlomalo se bavi ne~im drugim!)

Kona~no, dobio je moju naklonost, oti{ao sam u njegovG.H.Q.,94 uzeo Zakletve, bio je postavljen na Presto X° O.T.O.-a kaoNacionalni Suvereni Veliki Generalni Majstor, i po~eo da uspostavljamRed kao teku}i posao.

U redu, ka‘e{, ovo je veoma jednostavna pri~a, ni{ta posebno‘estoko za verovanje u njoj.

Ta~no, ali razmotri datume.Ta scena u Ulici Victoria, je jasna i ‘iva u mom se}anju, u

svakom detalju, kao da je bila ju~e. Ta tajna je objavljena samo u tompasusu te knjige. A - knjiga nije bila objavljena sve do tri godine kas-nije, a o adresi 1910.g. nisam mnogo razmi{ljao. Datum mog ulaska uO.T.O. (koji, uzgred budi re~eno, obara svaki princip i plan koga samse ikad dr‘ao) je sigurno isti na osnovu kasnije objavljenih spisa.

Sada krenimo dalje i objasnimo to!

94 GHQ abbr. General Headquarters.headquarters n. (as sing. or pl.) the administrative centre of an organization.

Magika bez suza

146

Dao sam ti lep opis nekih od glavnih fasciniranja; {to se ti~e osta-log, op~injenosti, vrad‘bina, inhibicija i ~itavog tog mno{tva, dovoljnoje da ka‘em da sledi redovne Zakone Magike; po nekima, fasciniranjavaljano igraju istaknutu ulogu; po drugima, to je jedva vi{e od epizodneuloge u kojoj se ka‘e #Moj gospodare, ko~ije ~ekaju"! Ali - podjednakobilo da se izvede dobro ili lo{e - mala gre{ka mo‘e da dovede do velikenezgode.


666

26

Mentalni ProcesiMogu}a su samo dva


#Okultna" nauka je najte‘a od svih nauka. S jedne strane, njenpredmet uklju~uje ~itavu filosofiju, od ontologije i metafizike do pri-rodne istorije. [ta vi{e, najre|a i malo poznata od ovih ima direktan uti-caj na vo|enje ‘ivota u svojim najmaterijalnijim detaljima, inajjednostavnija studija o tako o~igledno zemaljskim stvarima kaobotanika i mineralogija dovodi do najdubljih kalkulacija o nemerljivom.

S kojim oru‘jima, onda, da napadnemo tako stra{nu tvr|avu?Najbitnije je jasno razmi{ljanje.U prethodnom pismu bavio sam se u nekoj meri ovim predme-

tom; ali on je tako va‘an da ti mora{ da mi oprosti{ ako se vratimnjemu, i to podrobno, od po~etka i do detalja.

Po~nimo ~i{}enjem na{ih umova od svih nejasno}a, ignori{u}izbog svrhe ovog argumenta sve metafizi~ke prepredenosti. 95 @elim dasuzim to na gledi{te #otvorenog ~oveka".

[ta radimo kada #razmi{ljamo"?Postoje dve operacije, i samo dve, mogu}e za misao. Ma kako

kompleksan iskaz mo‘e da se pojavi, on mo‘e uvek da bude sveden najednu ili drugu seriju od ovih. Ako ne, to je la‘an iskaz; besmislicamaskirana kao smisao u pla{t praznoslovlja i brbljivosti.

Analiza i Sinteza; ili Oduzimanje i Sabiranje.1. Mo‘e{ da istra‘i{ A i na|e{ da se sastoji od B i C. A=B+C.2. Mo‘e{ da sazna{ {ta se doga|a B kada mu doda{ C. B+C=A.

95 Mislim na takve kriticizme kao {to su #Definicija je nemogu}a"; #Svi argu-menti su kru‘ni"; #Sve propozicije su tautolo{ke". Svi su ta~ni, ali ~ovek je primo-ran da ih ignori{e u svim prakti~nim razmatranjima.

Aleister Crowley

147

Kao {to prime}uje{, posle svega, dva su identi~na; samo jeproces druga~iji.

Primer: Zagrej Oksid Bakra do veoma visoke temperature; do-bi}e{ metalni bakar i gas kiseonik. Zagrevaj bakar u kiseoniku kojistruji; dobi}e{ oksid bakra.

Takve eksperimente mo‘e{ neograni~eno da komplikuje{, kaokod analize ugljenog katrana, ili sinteze slo‘enih proizvoda kao kinin odsvojih elemenata; ali uvek mo‘e da se opi{e {ta se doga|a u serijamajednostavnih operacija, ili analiti~kog ili sinteti~kog tipa.

(Pitam se da li se se}a{ divnog pasusa Anatola Fransa gde on tu-ma~i #uzvi{eno" misti~no stanje, prvo daje re~ima njihovo zna~enje uvidu konkretnih slika, kada on dobija veli~anstvenu himnu, kao pasus izRig-Vede; drugo, kopa po originalnom zna~enju sa komi~nim efektom i~ak i malo skarednim. Pla{im se da nemam ideju gde to da na|em; ujednoj od #sva{tarskih" kompilacija najverovatnije. Zato te molim dapotra‘i{ nekog; ne}e{ valjda da tra}i{ svoje vreme!)

Ovo je stavljeno u obliku odabranog teksta, zato {to je prvikamen spoticanja studije taj {to niko nije siguran {ta autor misli, ili po-drazumeva, ili poku{ava da ubedi nekog u ono {ta on misli.

Poku{aj ne{to jednostavno: #Du{a je deo Boga". Sada, kada onpi{e #du{a" da li ho}e da ka‘e Atma, ili Buddhi, ili Vi{e Manas, ili Pu-rusha, ili Yechidah, ili Neschamah, ili Nephesch, ili Nous, ili Psiha, iliPhren, ili Ba, ili Khu, ili Ka, ili Animus ili Anima, ili Seele, ili {ta?

Ali ~ak i ova veoma jednostavna re~ #deo". Da li on namerava danagovesti kvantitativnu izjavu, kao kada neko ka‘e {est penija je deofunte, ili neizbe‘an faktor, kao kada neko ka‘e #to~ak je deo automo-bila", ili...

înjenica je da malo nas zna {ta zna~e re~i; jo{ manji broj ljudi jevoljan da istra‘uje. Mi spokojno, bezbri‘no pretpostavljamo da je na{emi{ljenje identi~no sa mi{ljenjem pisca, bar po tom pitanju; i onda se~udimo {to bi tu bilo nerazumevanja!

înjenica je (opet!) da obi~no ne ‘elimo da znamo; mnogo jelak{e da se uplovi u reku predavanja, #lenjo, lenjo, dremljivo,dremljivo, u vreme podnevnog sunca".

Za{to je ovo tako zadovoljavaju}e? Iako ne mo‘emo da znamo{ta re~ zna~i, ve}ina re~i imaju prijatno ili neprijatno zna~enje, svaka zasebe, ili zbog ideja ili slika koje stvaraju, nadanja i se}anja koja izaz-ivaju, ili samo zbog zvuka same re~i. (Proveo sam mesec dana u gradusamo zato {to sam voleo zvuk njegovog imena!)

Zatim su tu izumi: stil-ritam, kadenca, rima, ukra{avanja hiljaduvrsta. Mislim da mo‘e da se prihvati da dobar pisac upotrebljava takvemajstorije da u~ini svoj smisao jasnim; a lo{ pisac da ga zamagli, ili dasakrije ~injenicu da je niko i ni{ta.

Magika bez suza

148

Pre nekoliko godina dobio sam ~udesnu lekciju. Skratio samodre|eni ritual inicijacije na ono {to sam mislio da su prazne koske ug-lavnom da ga u~inim lak{im za memorisanje. Zatim je do{ao kandidatkoji je bio gluv - a ne samo #malo tvrd na u{ima"; njegove bubne opnesu bile o{te}ene - i pitanje je bilo Kako?

U redu za ve}inu od toga; neko bi mogao da mu poka‘e re~i ot-kucane na papiru. Ali tokom dela ceremonije on je bio sa zavezanimo~ima; izmi{ljen je alfabet za gluvoneme za takve poslove. Ja samneve{t i tupav za to kao {to sam i za ve}inu stvari i lenj, grozno lenj,povrh svega. U redu, kada se do{lo do poente, komunikacija re~ima jepostala odvratna - nepodno{ljivo mu~na. I onda! Onda sam na{ao daoko dve tre}ine mog #apsolutno bitnog" rituala uop{te nije biloneophodno!


666

27

Struktura Umazasnovana na strukturi tela


Da li je iznenadna provala oblaka na kraju mog poslednjeg pismaiznena|uju}a i {ta vi{e {okantna? Oraspolo‘i se! Najgore tek dolazi.

Sigurno je mudar postupak da se prihvate o~igledne ~injenice;poku{aj da se objasne, ili da se razre{e, sigurno je upetljavanje ~oveka uvrtlog sofistike; a kada, uprkos ovih pohvalnih poku{aja, ~injenice isk-liznu i prizemlje se kratkim ubodom u stvar, ~ovek je ~ak i gore negopre.

Trebalo je da se ka‘e ovo zato {to je Sammasati zaista najkoris-nije, kao jedno najpouzdanije i najpodesnije, oru‘je u arsenaluAspiranta.

Zaustavlja{ me o~igledno zahtevaju}i li~no obja{njenje. #Kakoto", pi{e{ #da ti odbacuje{ s takvim prezirom same osnove Budizma aipak odu{evljeno upu}uje{ u~enike u tehniku nekih od njegovih najsup-tilnijih super struktura"?

Smejem se.To je stara, stara pri~a. Kada je Buddha eksperimentisao i

zapisivao rezultate bio je na sigurnom tlu: kada je po~eo da teoritizira,na~inio je (slu~ajno) bezbrojne logi~ne prestupe u procesu, nije bio bolji

Aleister Crowley

149

poga|a~ od Arahatove susetke, ili pravo da ka‘em, Arahatove DameChar.

To ne mo‘e da bude ni{ta vi{e od li~ne ideje, ali mislim da je Al-lan Bennettov prevod izraza, #Recollection"(#Se}anje"), toliko blizukoliko mo‘e da se dobije na Engleskom. ôvek mo‘e neznatno danategne zna~enje da obuhvati Re-collection, da obuhvati rangiranjene~ijih ~injenica, i slo‘i ih u vidu organizovane strukture. Izraz #sati"nagove{tava identifikaciju Bi}a sa Znanjem - vidi Vojnik i Grbavac!(The Equinox, Tom I, Br. 1). Toliko daleko koliko se primeni na Magi-jsko Se}anje, izaziva stres na neki takav na~in, kako je obja{njeno u Li-ber Thisharbu (Magika).

Ovo je slu~aj gde je #~isto razmi{ljanje" najapsolutnije korisno.Istina ima o{tru strukturu; ona ukra{ava {tit Jedinstva Prirode tako de-likatnim a ipak sna‘nim bojama da Kandidat time mo‘e da do|e do Ot-varanja ûdesnog Transa; religiozne teorije i li~na preosetljivostpostavljaju se protiv njegovog uticaja - najja~i od njegovih je‘evapredrasude.

Ko }e nam ovde pomo}i? Ne}e zvu~ne Vede, ne}e Upani{ade,ne}e Apollonius, Plotinus, Ruysbroeck, Molinos; ne}e neki pabir~ar upolju a priori; ne, samo posve}enik prirodne istorije i biologije: ErnstHaeckel.

Ogromna, slonovska, njegova radna veli~ina je gotovoneverovatna; za nas, jedno njegovo revolucionarno otkri}e je va‘no zastvar Sammasati i otkri}a ~ovekove unutra{nje suptilne strukture.

On je otkrio i pokazao da se istorija svake ‘ivotinje tokom njeneevolucije ponavlja u stadijumu individualne. Da to postavimo jed-nostavno, rast deteta od oplo|enog jaja{ca do odrasle osobe ponavljaavanture svoje vrste.

Ova doktrina je stra{no va‘na i ja ose}am da ne znam kako daistaknem koliko ona zaslu‘uje. @elim da budem izuzetno ta~an; ipakupotreba njegovih preterano pedantnih nau~nih izraza, s arsenalom ci-tata, sigurno bi dovela do rezultata da proma{i{ stvar, #nesposobna davidi{ drvo zbog {ume".

Dozvoli mi da ka‘em da je telo formirano pomo}u super pozicijeslojeva, svaki predstavlja stadijum u istoriji evolucije vrsta. Fetus poka-zuje bitne karakteristike insekta, gmizavca, sisara (ili {to god da je) poredu po kome su se ove vrste ‘ivotinja pojavile u svetskoj istoriji.

Sada ‘elim da izlo‘im tezu - i to onoliko daleko koliko znam jali~no, na osnovu mog rada u Cefaluu - o efektu da je um konstruisan nata~no isti na~in.

Seti}e{ se moje bele{ke o #Prekidima" u meditaciji kako ne~ijepostepeno pobolj{anje u praksi rezultuje otvaranjem za neke vrste ideja,pomo}u vrsta. Sigurno, skora{nje kratkotrajne misli dolaze prve i prve

Magika bez suza

150

odlaze. Zatim doga|aji prethodnog dana ili tako ne{to i preokupacijeuma u tom periodu.

Slede}e, dolazi se do sloja sanjarenja i drugih oblika ‘eljenogfantazma; zatim kriptomnezija s doga|ajima iz detinjstva i sli~no;kona~no, tu dolazi nepozvana vrsta #atmosferskih smetnji" gde ne mo‘eda se prati izvor prekida. Sve su ovo stvari svesnog racionalnog uma.

Struktura uma otkriva svoju istoriju kao {to ~ini struktura tela.(Velika slova, molim, ili pucanj u ne{to; ono {to dovodi do urez-

ivanja u pam}enje.)Ba{ kao {to je tvoje telo bilo jedan stadijum tela bezrepog ma-

jmuna, ribe, ‘abe (i svega ostalog) tako je ta ‘ivotinja u tom stadijumuposedovala korelativan um.

Sada! U toku vrste inicijacije prenete pomo}u Sammasati slojevisu veoma mnogo ogoljeni kao {to se doga|a za vreme elementarnemeditacije (Dharana) pri svesnom umu.

(Postoji na~in sticanja velikog dela ~udesnog i neslu}enog znanjao ovim stvarima upotrebom Sumpornog Etra, [C2 H5]2 O, u skladu saspecijalnom tehnikom. Jednom sam ispisao papir o tome, 16 stranica, ipla{e}i se da to mo‘e da se izgubi napravio sam mnogo kopija i razde-lio. Gde je to? Moram da ti napi{em pismo jednog dana.)

Prema tome, ~ovek ima iskustvo misli, ose}anja, ‘elja gorile,krokodila, pacova, |avolje-ribe, i {ta ve} ima{ ti! ôvek nije vi{e sposo-ban za ljudske misli u uobi~ajenom smislu re~i; takve bi bile potpunonerazumljive.

Ostalo ostavljam tvojoj ma{ti; ne zvu~i li ti to malo kao neki opis#Stanovnika na pragu"?


666

28

Potreba da se defini{e #Bog" i #Sopstvo"


Neve{ta primedba!96 Oh ti!Pa dobro, pretpostavljam da je to dar - pokrenuti Pakao do njego-

vog najnedoku~ivijeg u‘asa pomo}u jedne male primedbe uba~ene nakraju. [korpion!

#Vi{e sopstvo" - #Bog u nama".

96 Odnosi se na pobo‘nu frazu na kraju njenog pisma.

Aleister Crowley

151

Draga Damo, nikada ne bi mogla da izabere{ pet re~i iz Iroke-skog, ili Banti, ili Basuto ili @argona Majstora Fransoa Vijona, iliPiktskog jezika, koji posebno i zajedno manje saop{tavaju mom umu.

Ne, ne, ne Manje: mislim Vi{e, toliko vi{e da to uop{te ni{ta neiznosi. Spencer Montmorency Bourbon Hohenstaufen zvu~i vrloekskluzivno i aristokratski, ~ak i rasko{no i elegantno; ali ako ti da{ ovaimena svakom mu{kom detetu efekat se umanjuje.

Daj mi stari a{ov - moram opet da kopam.1. ‘Vi{e’. Ovde padamo pravo u naru~je Frojda. Za{to ‘vi{e’?

Zato {to je lak{e razbiti ga na deli}e ako si na vrhu. Kada veoma mladadeca posmatraju svoje roditelje in actu coitus, sasvim obi~an slu~aj go-tovo svuda van Engleske, ~ak i ovde gde je ku}ni prostor ograni~en,dete pretpostavlja da je njegovu majku, od koje ono potpuno zavisi zbogishrane, napao nametljivi stranac za koga ljudi ‘ele da mu se obra}a sa#Tata". Iz ovog semena ni~e #kompleks manje vrednosti", koji kasnijeizaziva, u izvesnim slu~ajevima ~itave legione neuroza.

A sada da to malo razjasnimo, molim te, ba{ ono {to ti podra-zumeva{ pod ‘vi{e’.

Skeat izgleda da to povezuje sa brdima, oteklinama, potko‘nim~irevima, maj~inim grudima; da li je taj razlog dovoljan za nas da topove‘emo sa idejom preimu}stva, ili - ‘superiornosti’ isto to samoprevedeno na Latinski! - vredno, ili - ne, stvarno je isuvi{e te{ko.Naravno, ponekad ima #neprijatno" zna~enje, kao temperatura ugroznici; ali gotovo uvek nagove{tava stanje koje je bolje od #ni‘eg".

Primenjeno na ‘sopstvo’, postaje vrsta trgova~kog imena; nikomi ne ka‘e da ozna~ava Khu, ili Ba, ili Khabs, ili Ut Upani{ada, iliAugoeides Neo-Platonista, ili Adonai Bulwer-Lyttona, ili - ovde smo sasvim onim tri puta prokletim alternativama. Tu nije, ne mo‘e da bude,neko specifi~no zna~enje sem ako ne po~nemo sa zdravim skeletomonotogenske teorije, s hijerarhijom Kosmosa koja je dobro predstavljenau obliku mape, i iznova defini{emo izraz.

Za{to onda koristiti to? Ako se ~ini tako mo‘e samo da se iza-zove konfuzija sem ako nam kontekst ne pomogne da objasnimo sliku.A to je sigurno defetisti~ki stav, zar ne?

Kada sam prvi put dao ime svojoj #misiji" - kontemplacija me jevodila pola puta po Jugo-Zapadnoj Kini - razmatrao sam ove alterna-tive. Mislio sam da prese~em Gordijev ^vor i nazvao ga po Abrameli-novom nazivu #Sveti An|eo ûvar" zato {to }e (mislio sam) biti tolikorazumljiv seljacima Pu Penga koliko i naju~enijim Braminima; {ta vi{e,obuhva}ena teorija bila je tako prosta da niko nije imao potrebu da budeograni~en njome.

2. ‘U’. Ako nema{ ni{ta protiv, mi }emo ovo sada savladati, dokje ‘vi{e’ sve‘e u na{im umovima; jer ovo je tako|e predlog. Prvo ‘eli{da ide{ gore; zatim ‘eli{ da u|e{ u. Za{to?

Magika bez suza

152

Kao ‘vi{e’ daje ideju o agresiji, o osvajanju, ‘u’ obi~no obuhvatasigurnost. Uvek se vra}amo na onaj stadijum istorije kada socijalna jed-inica, zasnovana na porodici, ima manje nego uslov Br. 1 za opstanak.Ku}a, zamak, utvr|eni logor, gradski zid; #rodovi", pleme, klan, patrie,biti van ozna~ava opasnost od hladno}e, gladi i ‘e|i, plja~ka{a, uli~nihrazbojnika, medveda, vukova i tigrova. Iza}i van je preuzimanje rizika;i, tvoj rad i hrabrost su dobitak za ljude tvoje vrste, ti si tako|e lo{~ovek; u stvari, #prostak" ili #autsajder". Razvrat je jednostavno ‘iza}ivan’! Sv. Jovan ka‘e: #Napolju su psi i ~arobnjaci i kurvari i preljubnicii idolopoklonici i..." i tako dalje.

Mi od Teleme sve ovo o{tro osporavamo. #Re~ Greha je Ogra-ni~enje" (AL, I:41). Na{a Formula, grubo re~eno, je da se iza|e i zgrabiono {to ‘elimo. Mi ~inimo ovo tako potpuno da time rastemo, {ire}ina{u koncepciju o #ja" uklju~enjem svakog novog dodatka umesto daostajemo uskogruda li~nost, ponosna zbog posedovanja drugih stvari,kao {to ~ine Crna Bra}a.

Mi smo svim srcem ekstroverti; kazna ograni~enja li~nosti jene{to od neuroze do potpunog ludila; naro~ito melanholija.

Pita{ da li se ove primedbe ne sukobljavaju sa mojomponovljenom definicijom Inicijacije kao Put Unutra. Nikako; Unutra{njeje identi~no sa Svime. Kada putuje{ unutra, postaje{ sposobna dashvati{ sve slojeve koji okru‘uju ‘Sopstvo’ iznutra, tako {iri{ vidokrugsvoje vizije Univerzuma. To je kao kretanje od patrole koja izaziva~arke do G.H.Q.; a glavna stvar {to se ~ini tako je o~igledno stalnove‘banje rastu}e kontrole nad ~itavom Armijom. Svako napredovanjepo ~inovima omogu}uje ti da vidi{ vi{e i da ~ini{ vi{e; ali ~ovekovapa‘nja je neizbe‘no usmerena napolje.

Kada se ~itavi sistem Univerzuma podudara sa tvojim shvatan-jem ‘unutra’ i ‘spolja’ postaju identi~ni.

Ali ne}e se uop{te uraditi ni{ta traganjem za ne~im unutra samotreba tra‘iti ta~ku gledi{ta iz jednostavnog razloga {to tu nema ni~egdrugog!

Ba{ je kao svi oni simboli u Knjizi Thotha; ~im do|e{ do #kraja"ne~ega, iznenada nalazi{ da je to #po~etak".

Da bi uop{te formulisala ideju o ‘sopstvu’, mora{ da postavi{ograni~enja; ne{to {to je raspoznatljivo samo je privremena (i proizvol-jna) selekcija kona~nog od beskona~nog; ma {ta da izabere{ da misli{ onjemu, ono se menja, raste, nestaje.

Mora{ da trenira{ svoj um da kaska ovim lisnatim avenijamamisli na dobrom zelenom travnjaku Ravnodu{nosti; kada to mo‘e{ da~ini{ bez svesnog napora, tako da se gore-dole, unutra-spolja, daleko-blizu, crno-belo (i tako dalje za sve) pojavljuje potpuno automatski, ve}si blizu kao Posve}enik.

3. ‘Sopstvo’. Za potpuno razmatranje o ovome vidi Pismo 42.

Aleister Crowley

153

4. ‘Bog’. Ovo je stvarno isuvi{e kvarno od tebe!Od svih beznade‘no izopa~enih re~i u jeziku, ti se odlu~uje{ s

nepogre{ivim Sadizmom za najbrutalnije iskasapljenu.Crippen97 je bio amater.Skeat nam uop{te te{ko poma‘e, izuzev {to nas upozorava da

‘dobro’ nema ni{ta s tim. Dieu dolazi od Deus, sa svim svojim Sol-Jupiter vezama, i Deos, pod kojim Platonova misao podrazumevatrka~a; otuda, Sunce, Mesec, Planete.

Najbolje {to mogu da u~inim za tebe ~asna Indijanko! je Ruskare~ za boga Bog; povezana verovatno, pomo}u Litvanskog, s Vel{kimBwg avet ili bauk. Bugge, tako|e. Nije inspirativno, je li, da se istisneStarina s #Pst! Pst! Pst! ovde dolazi \avo". Ili je to.

Dosta je ovog ludiranja! Van, verni ma~u, i u cilj u kameno srcedrske ‘ene koja je napisala #Bog u nama".

Znam da si mislila da zna{ manje vi{e {ta si podrazumevala kadsi to napisala; ali sigurno da je bila samo oma{ka. Neposredna misao bimogla da te upozori da re~ ne bi mogla da izdr‘i ~ak ni najpovr{nijuanalizu.

Ti si mislila #Ne{to {to mi se ~ini kao najsavr{eniji simbol svega{to volim, obo‘avam, divim se" - sve ta vrsta glagola.

Ali niko drugi ne}e imati istu zbirku osobina u svom privatnommuzeju; ti ima{, kao {to svako ima, stvorenog drugog Boga u svojojsopstvenoj slici.

Zatim Vedisti defini{u Boga kao ‘nema kvalitet niti kvantitet’; aneki Yogini praktikuju osnivanje slika koje ih istovremeno obaraju sa#Ne to! Ne to!"

A Budisti uop{te ne}e priznati Boga u smislu u kom tiupotrebljava{ re~.98

Ono {to je gore - ma {ta da ti mo‘e{ da podrazumeva{ pod‘Bogom’ ne prenosi mi ideju: mogu samo da poga|am pomo}u svet-losti mog osobito malog znanja o tebi i tvojim op{tim navikama misli iakcije. Zatim koji je smisao bio tu da mi kvoca{ to u glavu? Pola ciglebi ti bolje poslu‘ilo.

Mo‘da misli{ da mo‘e{ da mi objasni{ viva voce? Da se nisiusudila da poku{a{! Za sve {to si rekla trebalo bi da doka‘em da je be-smislica, filosofski i na tuce drugih na~ina. Ambulantna kola bi te oter-ala u tvojoj pohabanoj i pometenoj ru{evini u Ludnicu, kao {to jeetimolo{ki nagove{teno.

Da li vidi{ da je to jednostavno; re~ mora u svakom slu~aju daozna~i ideje Neschamaha a ne Ruacha.

97 Crippen je ~uveni Engleski trova~ koji je uhva}en i obe{en.98 Jedan od najzabavnijih ironi~nih pasusa se nalazi u Pitanjima Kralja Milindegde Arahat Nagasena ru{i Maha Brahmu.

Magika bez suza

154

#Ali ti upotrebljava{ re~ sve vreme". Da i ra~unam na kontekstda kristali{em najfluidniji - ili najgasovitiji - od izraza.

‘Nas’. Za{to ‘nas’?Je li ovo aluzija na Vezu Stare [kole, ili onu Zavr{ne [kole u

Briselu, i kartu za Kraljevsko Ogra|eno Zemlji{te u Askotu? Ne pret-postavljam ni na trenutak da ti podrazumeva{ to na taj na~in: ali to je tu.I tako -

Anegdota o Lao-tze-u.Starac je bio okru‘en kao i obi~no blistavim skupom u~enika koji

su ga obo‘avali i oni su poku{avali da ga navedu da im poka‘e gde seTao nalazi.

On je u Suncu i Mesecu, Lao dopusti; on je u Sinu Neba i u Uz-vi{enom ôveku. (Ne u George Nathaniel Curzonu, ipak.) On je u Cve-tovima Prole}a i u prohladnim vetrovima koji bri{u iz Sibira i u DivljimGuskama koje idu na Jug kada ih njihov instinkt pozove. Ukratko,spisak po~inje da izgleda kao da se {iri beskona~no; a jedan nestrpljiviu~enik, pokazuju}i na izvesne tragove koje je ostavila mazga prilikomsvog nedavnog prolaska, upita: A da li je Tao isto tako u tome? U~iteljklimnu glavom i ponovi: Isto tako u tome.

Onda {ta postaje od ‘nas’ koji smo privilegovani? Mi smo primo-rani da to pro{irimo da uklju~i sve. Onda, kao {to smo upravo videli,‘Bog’ je isto tako oslobo|en od okova po definiciji.

îst rezultat: #Bog u nama" uop{te ne zna~i ni{ta.A isto tako po Bramanu!#Ne sputavajte ni{ta! Neka ne bude razlike me|u vama izme|u

bilo koje stvari i neke druge stvari; jer od toga sledi rana. Ali svaki onajkoji uspe u tome, neka bude stare{ina svih!" (AL, I: 22-23)

Preklinjem te da ne ukazuje{ na to, ovaj postoje}i slu~aj, re~i kao‘rana’ i ‘stare{ina’ ne mogu da zna~e ma {ta. înjenica je da ako mimirno odemo u Klub ne znamo kada da uzmemo neki dati izraz uPikvikovskom smislu.

U Ruachu svi zakoni logike su primenljivi: oni nisu primenljivi uNeschamahu.

Stvarno zna~enje pasusa dovoljno je jednostavno ako shvati{ dase odnosi na specifi~ni rezultat Inicijacije. Mora{ da bude{ u stanju damisli{ na Univerzum kao celinu i na svaki deo; i da se oslobodi{ sveganjegovog la‘nog ili delimi~nih stvarnosti odbacivanjem svega osimJedne Stvarnosti koja je sama istina i oslobodi{ se Iluzije.

Postoji jedna zbirka jedna~ina koja izra‘ava odnos Posmatra~a iPosmatranog, ure|ena u skladu sa konkretnim ograni~enjima obestrane; druga poni{tava sve kona~ne izraze, i ostavlja nas sa kona~nimx=o=0°.

Vidi{?

Aleister Crowley

155

Znam da sam ja obeshrabruju}a vrsta ~oveka, a izgleda tako nel-jubazno da se ska~e u prijateljicino grlo svakog minuta ili tako ne{tokada ona poku{ava da to postavi tako pa‘ljivo, a to je tako lako - nije li- da se igra Sanctimonious Grandiloquence, i sigurno da je savr{enobezazleno ono {to je re~eno, i...

Ne, N.E., ne: uop{te nije bezazleno. îtavi moj predmet je da teobu~im da pre}uti{ svaku vrstu hipoteti~nog razmi{ljanja, a formula jezvu~na i uverljiva. @elim da se ti -

njih gnu{a{da ih mrzi{da ih prezire{da ih izbegava{da ih se gadi{i da capo

i da napreduje{ sa svojom praksom. Zatim kada do|e{ do rezultata,mo‘e{ da poku{a{, iako beskorisno, da uskladi{ svoje re~i sa ~injeni-cama, ako bi ‘elela da prenese{, iz nekog dobrog razloga, svoja iskustvadrugim ljudima.

Zatim o o~ajanju zbog tvoje nemo}i, kako }e{ radosna biti kadbude{ obu~ena da ne dozvoli{ nikome da te zavara frazama.


666

29

[ta je pouzdanost?


Kinez ne mo‘e misliti druga~ije nego da oktava ima pet tonova.[to se ne{to neophodnije javlja u mom umu, to je sigurnije da ja

samo potvr|ujem ograni~enje.Spavao sam s Verom, a kad sam se probudio na{ao sam le{ u

svom naru~ju.Pio sam i plesao svu no} sa Sumnjom a ujutro sam otkrio da je

ona devica.(Knjiga La‘i)

Magika bez suza

156

Ne bih mogao da po~nem da se raspravljam sa Kinezima kao {tosam uradio sa tobom; oni bi mogli da te podsete da odi{e{ smradomkarakteristi~nim za le{eve.

Opet, ta druga #Himna Sv. Tomasa", kako bi mo‘da trebalo da jenazovem:

Sumnjaj.Sumnjaj TiSumnjaj ~ak i ako si ti sebi najsumnjiviji.Sumnjaj u sveSumnjaj ~ak i ako si ti najsumnjiviji svima.Ponekad izgleda kao da ispod ~itave svesne sumnje le‘i neka na-

jdublja sigurna stvar. O ubij je! pogubi zmiju! Rog Jarca Sumnje bi}e uzvi{en! Uroni dublje, uvek dublje, u

Bezdan Uma, sve dok ne istera{ iz jazbine lisicu TO. Napred, lova~kipsi! na! haj! Odnesite TO u zaliv!

Onda, duni u rog za Kraj!

Jo{ jednom - kakva je knjiga koja je: Nikada nisam to razumeosve do sad! ona ka‘e - vidi onu dvostruku stranu na po~etku, jednu sa#?" i drugu sa #!" na praznoj povr{ini. [ta vi{e trebalo bi da pro~ita{duga~ak esej Vojnik i grbavac: ! i ?

Ali svaki od ovih - prili~no sugestivan, nicht wahr? - klizi u rap-sodiju egzaltacije, ditiramb, Paean.99 Ovde nema ni~ega dobrog. Jer ono{to ti ‘eli{ je sitna prosta pe{a~ka proza Verovatno}a-Procenat. @eli{ dazna{ {ta su Neparni brojevi kad ja ka‘em #izvesnost".

Slu~aj za kazuistiku? U svakom slu~aju za klasifikaciju. Dabomeda zavisi od ne~ijeg glasa? Da, naravno, i po{to prema klasifikaciji,izostavimo udarac u Bo‘anstvenog Pymandera, onaj koji je video, iizrazio, su{tinu na{eg pitanja sa svojom uobi~ajenom lucidno{}u. Onrazlikuje tri stepena Istine; i prema tome isti~e:

1. Istinito2. Sigurno bez gre{ke3. Od sve istine.

Dovoljno jasno, razlika izme|u 1 i 2: pita{ me za vreme, ja ka‘em polatri; i to je dovoljno istinito. Ali Kraljevski Astronom nipo{to nije zado-voljan sa pribli‘no{}u te vrste. On ‘eli ta~nost. Mora da zna du‘inu usekund; mora da odlu~i koji metod merenja vremena da se koristi; mora

99 îni mi se da je prirodno - dokazana istina nakon prilago|enja - da se Sum-nja tretira kao pozitivna, ~ak i kao agresivna. Ne postoji nikakvo kolebanje, okle-vanje, jadno cviljenje iznurenog i zbunjenog roba; to je pobedonosan poziv, sva|azbog same sva|e. Irci!

Aleister Crowley

157

da izvr{i korekcije za ovo i za ono; i mora da prilo‘i (proizvoljnu) inter-pretaciju sistema; pojavljuje se ~itavo pitanje Relativnosti. I, ~ak i tako,prigovara}e zbog svake pojedine ganglije u pau~ini svojih kalkulacija.

Onda dobro, ~itava ova slo‘ena diferencijacija i integracija i veri-fikacija i Gospod zna {ta vodi bar do izjave koja mo‘e da bude nazvana#Sigurno bez Gre{ke".

Ali Hermes Trismegistus nije zadovoljan sa nekim takvim fu-gama kao Astronom, ma kako da je o{trouman i kolosalan njegov Or-tan; njegov Tre}i Stepen zahteva mnogo vi{e od ovoga. ProcenaAstronoma ima male pukotine, on ih priznaje ali ih zatim naglo preba-cuje na drugu stranu: sve vreme vrata stoje {iroko otvorena!

Astronomova izvrsno skrojena figura stoji u posti|enoj izolaciji,kao stidljivi mladi ~ovek na svom prvom Balu; on ose}a da tu ne pri-pada. Za ovo D.S.T.,100 ili Greenwich, ili {ta sve ne, ma kako ta~no posebi, je tako samo u odnosu na neku drugu zbirku mera koje se same posebi izvr}u u proizvoljnost; to nije neki krajnji smisao; niko to ne mo‘eda ospori, ali to jednostavno nije stvar za svakoga, odvojena iz poseb-nog slu~aja. Ona nije #Od sve Istine".

Bilo bi dobro da istra‘imo {ta Hermes podrazumeva pod ovim.Mo‘emo li ovo da nazovemo #istinom Religije"? (Ne budi {oki-

rana! Originalna re~ obuhvata ponovo povezivanje zajedno u #TeloDoktrine"; uporedi re~ Ligature. Samo kasnije, pomo}u falsifikata,do{lo je do toga da ta re~ obuhvata #piety";101 re-ligens, usredsre|enost[na bogove] kao suprotno od neg-ligens, zanemarivanje.)

Mislim da je Hermes posmatrao Ruach kao blisko povezan iu~vr{}en pomo}u neprestane Aspiracije za Bo‘ansku Trijadu; upravotakvu, ukratko, kakva se pojavljuje u onim napomenama o MagijskojMemoriji, ~ovek-Bog koji je spreman da odbaci svoj dobro istro{eni In-strumenat zbog novog, uvede savremeni sa svim najnovijim pobolj{an-jima (naro~ito kretanje duha vremena u toku njegove pro{le inkarnacije)dobro ura|en i spreman za upotrebu.

Budu}i da je ovo tako, istina koja je #od sve Istine" trebalo bi dapodrazumeva neki stav koji ~ini bitni deo ovog Khua - ovaj ‘MagijskiIdentitet’ ~oveka.

Sada kako ~udna mora da izgleda na prvi pogled napomena da biistine ovog reda trebalo da se poka‘u da su ono {to mi nazivamo Ak-siomima - ili ~ak bezna~ajnim frazama.

#[to je izvesnije da sam ja od ne~ega, to je izvesnije da sam jasamo dokaz ograni~enja mog sopstvenog uma".

Vrlo dobro, ali {ta da radim u vezi s tim? U svakom slu~aju nekeod takvih sigurnih ~injenica moraju sigurno da budu #od sve Istine".Pristupni test za ovu vrstu trebalo bi da bude takav, ako ~ovek prihvata100 D.S.T. (abbr.) Double Summer Time.101 piety s. pobo‘nost.

Magika bez suza

158

kontradiktornost teoreme, da ~itava struktura Uma bude razbijena ukomade, {to uop{te nije slu~aj sa Astronomovom odlukom, koja mo‘eda ispadne pogre{na iz vi{e razli~itih razloga bez da neko bude ozbiljnopovre|en u svojim najne‘nijim ose}anjima.

Dr‘avnik instinktivno zna, ili jo{ gore, pomo}u svoje obuke iiskustva, koja vrsta izjave, dovoljno bezazlena po spolja{nosti, mo‘e dabude #opasno razmi{ljanje", smrtonosni udarac u njegovu sopstvenuideju {ta je #od sve Istine", i divlje bri{e u panici sve {to se mo‘eopravdati s njegove ta~ke gledi{ta. Dokaz Br. 1: Galilej i gomila. Kojaje to stvar iz pri~e iz Evan|elja koja bi mogla da navede ljude da misleda se Zemlja okre}e oko Sunca? (Riemann, i oh! takva gomila stvari,pokazala je da ona to nije u~inila i ne ~ini! Ova vrsta #Istine" je samoniz konvencija.)

#Oh, ne truj bojnim otrovima kao {to je ovaj! @elim da znam {tada ~inim u vezi s tim. Da li da prihvatim ovu Lestvicu maukanja, ipro{irim svoju Svest, i to nazovem Inicijacijom? Da li da zakucammoje sopstveno od-sve-Istine Tonsko Solfa za Jarbol, i potonem uVrtlog Ludila sa bojama letenja"?

Da li su ti stvarno potrebni Masivni Kai{evi da pevu{enjemuspava{ Bebu?

Majstor Hrama re{ava vrlo jednostavno i efikasno probleme ovevrste. #Svest" (ka‘e on) o ovoj Stvari Prve Strane, ni‘e pomenuta sepoziva na Fratra N (i sve {to njegov 8°=3‚ moto mo‘e da bude) tako jekonstruisana da je interval od C do C najharmoni~nije podeljen na nnota; ona o Stvari Druge Strane, ni‘e pomenuta se poziva na - neJeretika, Ateistu, Krajnjeg konzervativca, [izmati~ara, Anarhistu, CrnogMagi~ara, Prijatelja Aleister Crowleya, ili {ta sve mo‘e da bude teku}iizraz za zloupotrebu - Gospodin A, Lord B, Vojvoda od C, Gospo|a X,ili ma kako on ili ona mogu slu~ajno da budu nazvani - u pet. Strukturanazvana od-sve-Istine u nijednom od nas nije uticala ni najmanje, ni{tavi{e od ~itanja Termometra sa Farenhajtovim na jednoj strani i Celziju-sovim stepenima na drugoj.

Ti prirodno zamera{ da je ovaj odgovor malo bolji od vrdanja, daon automatski gura pitanje Lestvice van Za~aranog Kruga od-sve-Istine.

Ne, on to stvarno ne ~ini; jer ako bi ti bila u stanju da ostvari{Projekciju ove dve svesti, tu bi bila, prvo, neka vrsta naknade nadrugom mestu van muzi~ke sekcije; i drugo, neka Istina jo{ vi{eg redakoja je zajedni~ka za obe.

Svestan sam da su ove koncepcije pre svega izuzetno te{ke zajasno formulisanje. Ne bih i{ao tako daleko da ka‘em da bi ~ovekmorao da bude Majstor Hrama da bi ih shvatio; ali je stvarno neo-phodno da nepokolebljivo shvati doktrinu da je #stvar samo onda istinitakad sadr‘i svoju kontradikciju u sebi". (Dobar na~in da se ovo shvati jeda se gaji zabavna igra paradoksa, onakva kakva mu~i Logiku i

Aleister Crowley

159

Matematiku. Ponovljeno udaranje glavom u zid od cigala obaveznotokom vremena uzdrma male sive }elije [kako Poirot mo‘e da ka‘e],u~i te da sumnja{ u svaki niz argumenata, ma kako da su o~igledno bezgre{ke silogizmi, i da revnosnije stremi{ shvatanju one Neschamicsvesti gde su sve ove stvari jasno shva}ene, iako je nemogu}e da seizraze racionalnim jezikom.)

Glavna funkcija intelekta je diferencijacija; on se bavi sa grani-cama, sa ograni~enjima, sa odnosima onoga {to nije identi~no; u Ne-schamahu sav ovaj rad je ve} izvr{en tako savr{eno da je #sirov rad"ra{~istio sa sve{}u; ba{ tako, ti ka‘e{ #ja" kao da je to nedeljivo Jedin-stvo, nesvesno neshvatljivo slo‘ene ma{inerije anatomsko, fiziolo{ke,psiholo{ke konstrukcije koja izlazi sa ovom idejom o #ja".

Stoga pouzdano mo‘emo da potvrdimo da na{e sigurne ~injeniceisti~u na{a ograni~enja; ali ova vrsta ograni~enja nije neminovno {tetna,omogu}uje da ocenimo situaciju u svojoj pravoj perspektivi, dashvatimo da ~lanstvo u od-sve-Istine klasi ne (kao {to je ~ovek sklon damisli na prvi pogled) produbljuje jaz koji odvaja svest od svesti, ve} nasnaprotiv stavlja u poziciju da ga ignori{emo. Na{a dela #ljubavi podvoljom", koja izra‘avaju na{u odanost Nuit, koja umno‘avaju ispun-jenja na{ih mogu}nosti, stalno postaju jo{ delotvornija, i jo{ bli‘evezana za na{u Formulu Inicijacije; i mi progresivno postajemo svesnidubljih i silnijih Slika klase od-sve-Istine, koje mire, pomo}u svogsadr‘aja, sve o~igledne antinomije.

Sigurno da bi trebalo da odem u krevet.Love is the law, love under will.

Bratski,666

30

Da li veruje{ u Boga?


Potpuno si u pravu kao i obi~no. Zaista, pre{li smo veliki deo os-nove u razli~itim nau~nim raspravama o Bogovima, An|elima, Patul-jcima, et hoc genus omne.

Ali Bog s velikim slovom B u jednini totalno se razlikuje od parapolu ~izmica - nicht wahr?

Dozvoli mi da se vratim na trenutak smislu verovanja. Sla‘emose da je re~ besmislena izuzev kad obuhvata mi{ljenje, instinkt, uver-enje - kako ti se svi|a! - tako je ~vrsto utvr|ena u na{im prirodama dami postupamo automatski kao da je ‘pouzdana’ i ‘sigurno bez gre{ke’,

Magika bez suza

160

mo‘da ~ak i ‘od su{tine istine’. (Browning razmatra ovo u Mr. Sludgethe Medium.102) Dobro: polje je bez prepreka za istra‘ivanje re~i ‘Bog’.

Nalazimo se u nevolji od samog po~etka.Mi moramo da defini{emo, a definisanje je ograni~avanje; a

ograni~avanje je svo|enje ‘Boga’ na ‘nekog Boga’ ili u najboljem slu~-aju na ‘odre|enog Boga’.

On mora da bude sveznaju}i, svemo}an i sveprisutan; pa ipak datakvo Bi}e nema svrhe bilo bi mogu}e; tako da se ru{e sva opravdanjaza postojanje #zla". Ako bi postojale suprotnosti neke vrste tu ne bi mo-gla da bude nikakva logi~nost. On ne mo‘e da bude Dva; On mora dabude Jedan; pa ipak, o~igledno, on to nije.

Kako Hindu filosofi poku{avaju da iza|u iz ove mo~vare? ‘Zlo’je ‘iluzija’; nema ‘stvarno’ postojanje. Stoga {ta je poenta ovoga? Onika‘u #Ne to, ne to"! pori~u mu sve atribute; On je #onaj koji je bezkvantiteta i kvaliteta". Oni stalno protivre~e sami sebi; te‘e}i da ukloneograni~enje oni uklanjaju definiciju. Jedino njihovo uto~i{te je#nadsvest". Sjajno! ali sada ‘verovanje’ mora potpuno da nestane; jerre~ nema smisla ako nije podvrgnuta zakonima normalne misli... Fuj!mora da ima{ ose}aj u sebi; {to ~ovek ide dalje tamnija je staza. Sve {tosam napisao nekako je zapetljano i nejasno uprkos mojoj sumanutojborbi za lucidnost, jednostavnost...

Da li je ovo gre{ka zbog moje prefinjenosti? Pitam se. [ta ti go-vorim! Ja }u kaskati oko moje maserke i smesti}u joj ga. Ona jebezazlena seoska du{a, nije izuzetno obrazovana ali je inteligentna;sposobna da ~vrsto shvati principe svog posla; stalno ide u crkvu {tosmatra poslom koji je vredan utro{enog vremena; ne voli paroha ali ceninjegovu politiku odr‘anja njegovih predavanja u granicama. Ona jemnogo razmi{ljala o sebi; nema poverenja i prezire [tampu i Radio, nekoristi gotova mi{ljenja. Ona deli sa stadom njihove normalne predra-sude i fobije, ali nije zanesena njima, i spremno sledi liniju jednostavnoizra‘enog destruktivnog kriticizma kada joj se izlo‘i. Ovo je, me|utim,samo privremena reakcija; dan kasnije ona bi ponavljala prethodne be-smislice kao da one nikada nisu bile sru{ene. U kasnim pedesetim -pretpostavljam. Tu‘no preska~em tvoje pitanje o njoj kao #insektu"; ra-nije je pomenuto samo to da mi je bilo postavljeno pitanje i bio je prob-lem kako da odgovorim. Njen odgovor je bio zanimljiv i iznena|uju}i:bez trenutnog oklevanja i sa velikim odu{evljenjem, #Brzo, da"! Spon-tana rezervisanost me je impresionirala kao izuzetno interesantna.Rekao sam: naravno, ali pretpostavljam da misli{ o tome do kraja - isasvim - trenutak, {ta sam ja da shvatim? Po~ela je te~no #On jeveliki-" i prekinula, gledaju}i budalasto. Zatim, iako je svemo}annjemu je potrebna na{a pomo} - svi smo toliko mo}ni koliko i On jer

102 Gospodin Sludge medijum

Aleister Crowley

161

mi smo deli}i jedan drugog - ali kako ta~no, i u kom cilju - ona nije ob-jasnila. Jedan uzvik: #Zatim postoji \avo"!

Oti{la je od mene bez i jedne re~i na du‘e vreme - upetljavala seu nove om~e u svakoj fazi. Postala je bezobrazna, zatim iskreno bogo-hulna; prestala je na kratko i po~ela da se smeje sebi. I tako dalje - ali,ono {to me je impresioniralo kao zanimljivo i zna~ajno, uglavnom njenargumenat koji je sledio sasvim blisko poslove koji su mi do{li pri-rodno, na po~etku ovog pisma!

Na kraju, #zanimljivije i zanimljivije", do{la je do prakti~noidenti~nog zaklju~ka: ona je verovala - ali ono u {ta je verovala nije biloNi{ta!

Prema na{em starom kriterijumu o onome {to prakti~no na-gove{tavamo kada ka‘emo da verujemo, ona je po~ela kazivanjem daako bi #pomogli" Bogu u Njegovom misterioznom planu, On bi na nekina~in ili drugi gledao zbog nas. Ali o ovome ona je bila ~ak i vi{e neo-dre|ena nego po pitanju intelektualnog uverenja; #pomaganje Bogu" po-drazumeva uljudno pona{anje u skladu sa ne~ijim sopstveniminstinktivnim idejama o onome {to ‘valjano’ podrazumeva.

Veoma je ohrabruju}e {to bi ona trebala da shvati, bez ikakvogpodsticanja s moje strane, do ~ega glupo pitanje neminovno dovodi; iveoma prijatno za mene jer me ostavlja na miru cara soror!


666P.S. Mislim da je dobar plan da izlo‘im svoj osnovni stav u pot-

punosti u dodatku pismu; da ga uokvirim. Moje posmatranje Univer-zuma uverava me da postoje bi}a ~ija je inteligencija i mo} dalekovi{eg kvaliteta nego bilo {ta {to mo‘emo da shvatimo kao ljudsko; daona nisu neminovno zasnovana na mo‘danim i nervnim strukturamakoje poznajemo; i da je jedina mogu}nost za ~ove~anstvo da napredujekao celina da pojedinci ostvare kontakt sa takvim Bi}ima.

31

Religija

Da li je Thelema #Nova Religija"?


#Da li bi mogao da opi{e{ svoj sistem kao novu religiju"?Zgodno pitanje - ti verovatno pretpostavlja{; da li mo‘e da se desi da

Magika bez suza

162

podrazumeva ne{to {to je-je-jedobro, to je ono {to mi moramo dapoku{amo da u~inimo jasnim.

Geslo A? A? je zaista: #Metod nauke - cilj religije". Ovde re~‘cilj’ i kontekst poma‘u definiciji; ona mora da podrazumeva postig-nu}e Znanja i Mo}i u spiritualnim stvarima - ili re~i za taj efekat: ~im~ovek odabere frazu po~inje da izbacuje rupe iz nje! Pa ipak mi obojesavr{eno dobro znamo sve vreme {ta podrazumevamo.

Ali ovo izvesno nije smisao re~i u tvom pitanju. Na{e umovemo‘emo da razbistrimo, kao {to se ~esto de{avalo, ako to pogledamokroz so~ivo dragog starog Skeata.

Religion, on ka‘e, Latinski: religio, pobo‘nost. Skupljanje iliobra}anje pa‘nje na: religens kao suprotno od negligens, zanemarivanje;stav Gallio-a. Ali ona tako|e obuhvata povezivanje zajedno, to jest,ideja; u stvari, #telo doktrine". Nije lo{ izraz. Religija je onda manjevi{e povezana i dosledna zbirka verovanja sa poukama i zabranama kojesu izvodljive iz nje. Ali zatim postoji smisao u kome Frazer (i ja) ~estoupotrebljava re~: kao suprotnost #nauci" ili #Magiji". Ovde je poenta dareligiozni ljudi pripisuju pojave volji nekog pretpostavljenog Bi}a kogaje mogu}e navesti da popusti pomo}u ‘rtvovanja, posve}enja i molitve.Nasuprot takvim, nau~ni ili magijski um veruje u Zakone Prirode, tvrdi#Ako A, zatim B" - ako ti radi{ tako i tako, rezultat }e biti takav i takav,daleko od proizvoljne interferencije. Joshua, to je navedeno, je u~inio dasunce stoji mirno pomo}u preklinjanja, a Hezekiah na isti na~in ganaveo da #ide nazad na sun~aniku Ahaza"; Willett je u~inio to vra}an-jem zidnog ~asovnika unazad, i smislio jedan Akt Parlamenta koji pot-vr|uje njegovo ludilo. Petruchio, tako|e #Na satu }e biti ono {to jaka‘em da je"! Poslednja dva se pribli‘avaju magijskoj metodi; bar, onojnjenoj grani koja se sastoji od #pravljenja budalama svih ljudi svevreme". Ali takva operacija, ako bi bila upotrebljena prava magika, bilabi van mo}i svakog magi~ara koga ja poznajem; jer bi potpuno napraviod‘umbus od solarnog sistema. (Ti se se}a{ kako se ovo desilo, i do ~egaje do{lo, u prili~no bistroj kratkoj pri~i H.G. Wells-a.) Jer prava Magikapodrazumeva #da se upotrebi jedna grupa prirodnih sila kao mehani~kopreimu}stvo protiv druge grupe" - navodim, toliko blisko kolikomemorija slu‘i, Thomas Henry Huxley-a, kada on obja{njava da kadapodigne svoj bokal - ili svoj lakat - on ne #prkosi Zakonu Gravitacije".Naprotiv, on koristi taj Zakon; njegove jedna~ine iz dela sistema po-mo}u koga podi‘e bokal bez prolivanja vode.

Da rezimiramo, na{ sistem je religija upravo toliko daleko kolikoreligija podrazumeva strasno stavljanje zajedno serija doktrina od kojihni jedna ni na koji na~in ne sme da bude u opreci sa Naukom iMagikom.

Nazovi to novom religijom, onda, ako tako voli{ MilostivoVeli~anstvo; ali priznajem da ne uspevam da vidim {ta }e{ dobiti ako

Aleister Crowley

163

tako ~ini{ i ose}am potrebu da dodam da lako mo‘e{ da izazove{ velikonerazumevanje i proizvede{ prili~no glupu vrstu smutnje.

Re~ se ne nalazi u Knjizi Zakona.Love is the law, love under will.

Bratski tvoj,666

32

Kako mo‘e Yogi103 ikad da bude zabrinut?


To pitanje o~ekujem dugo vremena! A ono {to ti o~ekuje{ je davidi{ moj srednje krnjav prelom nosa gre{nog ~uvara s loptama koje jebolno zaustavio Tre}i ôvek i Kratka Noga!

Priznajem da to izgleda kao silan slu~aj. Ovde (ti postavlja{ to utvojoj jo{ elegantnijoj prozi) imamo Yogia, {tavi{e, Paramahamsa-u,Bodhisattva-u od najboljih; da, dalje, imamo Majstora Hrama - a nije linjegov Moto Vi Veri Vniversum Vivis Vici? pa ipak ga nalazimo uspla-hirenog kao staru koko{ku nad najtrivijalnijim nevoljama; nalazimo gauvijenog u magle Avernusa, razjeda sebe u groznici zbog imaginarnihnesre}a za koje ni jedna normalna osoba ne bi u~inila ni{ta vi{e sem dabaci prezriv letimi~an pogled i nastavi sa svojim poslom.

Da, iako ti mo‘e{ jedva da izbegne{ optu‘enje zbog nepotrebneupotrebe jezika hiperbole, vidim {ta ti misli{. Pa ipak odgovor jeadekvatan; pravi izraz njegove Pogodbe sa Sudbinom ne samo dadopu{ta, ve} nagove{tava, neku takvu reakciju o ulozi Majstora u Udar-cima Sudbine. (W.E. Henley104).

Postoje dva na~ina gledanja na problem. Jedan mogu da nazovemmatemati~kim. Ako imam deset i {est penija na svetu i kupim cigaru odpola gvineje ne preostaje mi novac da kupim kutiju {ibica. Da #do|emsebi" i povratim moju normalnu vedrinu zahteva napor od samo jednogminuta i ~itava moja magijska energija je odre|ena za Veliko Delo. Ni-sam morao nigde da odem da bih napravio taj napor. Naravno, ako jenespokojstvo dovoljno da omete taj Rad moram da odredim telesni redda otklonim nevolju.

Drugi na~in mo‘e da bude nazvan Taoisti~kim aspektom. Ipakmi najpre dozvoli da objasnim ta~ku gledi{ta Majstora Hrama koja jetako sli~na. Trebalo bi da se seti{ iz tvog {tiva {ta se doga|a u ovomStepenu. Novi Majstor je #uba~en" u sferu koja je podesna za prirodu103 yogi n jogi (pripadnik u~enja joge)104 Engleski pesnik.

Magika bez suza

164

njegovog osobenog Velikog Dela. I valjano je za njega da dela u pra-vom skladu sa prirodom ~oveka kakva je bila kada je on prolazio kroztu Sferu (ili Stepen) na svom putovanju koje je usmereno navi{e. Otuda,ako on bude uba~en u 3°=8‚, nije uloga njegovog rada da cilja na svo-jstva 4°=7‚; sve ovo je ve} ura|eno davno ranije. Uop{te nije njegovposao da zamara svoju glavu bilo ~im sem svojim Radom; prema tomeon mora da reaguje na doga|aje onako kako se de{avaju na na~in koji jeprirodan za njega bez da poku{ava da #pobolj{a sebe". (Naravno ovo sene primenjuje samo na nespokojstvo ve} na sve njegove male puteve.)

Taoisti~ko gledi{te malo se razlikuje, ali je nezavisno od svihuva‘avanja ~ovekovog dostignu}a; ono je univerzalno pravilo zasno-vano na konkretnoj teoriji stvari uop{te. Otuda #dobro~instvo ipravi~nost" nisu #vrline"; oni su samo simptomi svetske bolesti u kojojbi oni trebalo da budu nu‘ni. Isto se primenjuje u svim uslovima i usvim na~inima tra‘enja da se promene. Postoji samo jedna valjana reak-cija na doga|aj; to jest, da se prilagodi sa savr{enom elasti~no{}u na sve{to se de{ava.

Tigar iza pirin~anog polja izgleda gladan. Ima nekoliko na~inapostupanja u situaciji. ôvek mo‘e da pobegne, ili se popne na drvo, ilipuca u njega, ili (u tvom slu~aju) ga zapla{i Snagom Ljudskog Oka; alina~in Tao-a je da se ne obra}a naro~ita pa‘nja. (Ovo nije, uzgredno,tako lo{a Magika; skretanje tvoje pa‘nje mo‘e vrlo dobro da rezultujetime da postane{ nevidljiva kao {to sam objasnio u prethodnom pismu.)Teorija se pojavljuje kao takva, iako je tvoj napor da sa~uva{ sebe us-pe{an, on je ograni~en na to da stvara reme}enje ravnote‘e na drugommestu, sa rezultatima koji su podjednako nesre}ni. Jo{ vi{e; mo‘e da tepojede tigar i da je to ba{ ono {to ti je potrebno u tvojoj karijeri krozinkarnacije; u tom trenutku tu mo‘e da bude prazan prostor ta~no negdegde }e u~initi najve}e dobro za tvoje Veliko Delo. Kada si pritisnuta sjedne strane pravi{ odgovaraju}e ispup~enje na drugoj, kao {to ~estovidimo lepu Damu, nesre}nu zbog svog struka, koja usvaja drasti~nemere, i pretvara se u vid naduvanog goluba gu{ana!

Po teoriji, ja sam naro~ito zadovoljan ovim Metodom, zato {toodgovara svakome, ne zahteva znanje, ni tehni~ki trening. Svejedno, onne}e raditi za mene, izuzev u mnogo izmenjenom obliku, i u veomaspecijalnim slu~ajevima; zato {to nema pravca akcije (ili ne akcije) kojibi verovatno u~inio veliko nasilje mojoj prirodi.

Zato me ostavi da brinem sve vreme, molim te, s naglaskom na#sve vreme"; ja }u se keziti i podneti to, ako postane tako lo{e da nemogu da radim svoj Posao, ja }u u~initi neophodni napor da otklonimnevolju, uvek da najbri‘ljivije radim sa {to je mogu}e manje {tete poglavnu struju moje totalne Energije.


Aleister Crowley

165

666

33

Zlatna Sredina

Cara SororDo what thou wilt shall be the whole of the Law.

Ti si sklona da misli{ da bi ~ovek kao ja ima Sunce, GospodaraSvog Horoskopa, u Libri, sa Venerom koja vlada tim znakom u bliskojvezi sa njim, sa Saturnom koji je povoljan, Uran {ezdeset stepeni, Marsdrugi stepen i Luna Quincunx za njega, mogao da nosi Zlatnu Sredinukao grudni oklop, koja se lepr{a na mojoj motki, podeljena na ~etvorona mom {titu, i ugravirana na mom trostruko pouzdanom ma~u sa dveo{trice!

Upravo tako, stvari koje pro‘imaju sebe! #Da si ro|ena nekolikosati ranije, sa Aries-om koji se uspinje, njegov gospodar Mars pogor{anza dva stepena od Sol-a i Venere, ti bi zaista bila Divlji ôvek iz [ume,arogantan, verski zanesen, zapovedni~ki, nesposoban da vidi drugustranu nekog pitanja, tvrdoglav, ohol, kuva paklenu ~orbu mr‘nje; a ova~injenica onemogu}uje tvoju procenu.

Sve savr{eno istinito. Moja postojana priroda uro|eno je nepri-jateljska za ekstremne mere izuzev u imaginaciji. Ja ne mogu da podne-sem iznenadne nasilne pokrete. Penjanje na stene, ljudi obi~no ka‘u dase nisam penjao na njih, da sam kliznuo preko njih!

Ovo obja{njava, mislim, moju duboku nenaklonost premamnogim pasusima u Knjizi Zakona. #O proro~e! ti nema{ volje daprou~ava{ ovaj spis. Vidim te kako mrzi{ ruku i pero; ali ja sam ja~i".(AL, II: 10, 11)

Dobro, kakav je zaklju~ak iz svega ovog? On odgovara na tvojepitanje o vrednosti koja je prilo‘ena ovoj Zlatnoj Sredini. Ne postojipravilo o njoj; tvoj stav je valjan za tebe i nema vrednosti ni za kogadrugog. Ali ti mora{ da bude{ sigurna kakav je stvarno taj stav, dubokodole.

Vratimo se na trenutak na pasus koji je gore citiran. Tekst nastav-lja da daje razlog za ~injenice. #Zbog mene u Tebi koga ti ne ponaje{,ali za{to? Jer ti si bio poznavalac, i mene". (AL, II: 12, 13)Neo~ekivana upotreba ili neupotreba velikih slova, neobi~na sintaksa,nerazumljivost ~itavog pasusa: ovo nesumnjivo pokazuje neki dubokiKabalisti~ki smisao u ovim tekstovima.

Zato smo imali bolji znak da je Striktno Privatno i zaboravili nato.

Magika bez suza

166

Me|utim, zaboravili smo jednu stvar; iako moje Libra slonostiuti~u na mene li~no one me tako|e ~ine nepristrasnim, #sudijom, i todobrim sudijom" u znamenitoj frazi pokojnog William Schwenk Gil-berta. Zato }u ja sumirati {ta treba da bude re~eno za i protiv ove ZlatneSredine.

Kao i obi~no, niko se nije prihvatio nevolje da defini{e izraz.Znamo da su ga odu{evljeno hvalili i Gr~ki i Kineski filosofi; ali ja nemogu da vidim da oni podrazumevaju mnogo vi{e od saveta za izbe-gavanje ekstrema, bilo mera ili mi{ljenja; i da preporu~uju umerenost usvim stvarima.

James Hilton ima najzanimljivijeg Kineza u svom IzgubljenomHorizontu. Kada se Amerikanac 100 postotni mu{kar~ina, dru{tven~ovek, drvodelja i pregalac sla‘e sa njim o slobodoumnosti u re-ligioznim verovanjima, i zavr{ava #i ja sam mrtav sigurno ste u pravu!"njegov doma}in blago ga kori, govore}i #Ali mi smo samo umerenosigurni". Takva misao uranja u Bezdane Mudrosti; u svakom slu~aju,ona mo‘e da ~ini tako. Oprosti mi ako se ja nadme}em sa u~iteljem!

Ali ovo nije tako jednostavno kao {to zvu~i. Postoji velika opas-nost u ovoj Zlatnoj Sredini, jedna ~iji je glavni predmet da spre~ibrodolom, Scila je isto tako fatalna kao Haribda. Ne, ovaj uzvi{eni ipostojani stav je gori nego pogre{an sem ako ne proisti~e iz impresivneravnote‘e izme|u dve vrlo udaljene suprotnosti. Jedna od najgorih opas-nosti sada{njeg vremena je ta, u reakciji protiv neznala~kog verskog fa-natizma, ljudi se vi{e ne usu|uju da se odlu~e o ne~emu. Vrloprakti~no, {to A? A? tako jako i uporno savetuje, te‘i da navede ljudeda ose}aju da je neki pozitivni stav ili gest sigurno pogre{an, ma kakomo‘e da bude ispravan. Ljudi zaboravljaju da suprotno mo‘e, u okvirugranice univerzuma rasprave, da se svede na ni{ta.

Ljudi postaju mlitavi.Ja izbegavam to - vidi primer na samom po~etku ovog pisma -

kazivanjem: #Da, ja mrzim toliko kao pakao; ja ‘elim da iskorenimsamo se}anje na kopile s zemlje, nakon {to sam li~no nadziravan ima-ju}i ga ‘sedam godina ubijanja’ zavr{ava se ve{anjem, va|enjemutrobe, i njegovim ra{~ere~enjem. Ali naravno nisam neminovno upravu u vezi s ovim u svakom smislu; samo mi se desilo da budemro|en kao vrsta ~oveka koji tako ose}a!"

Naravno, ni u kom slu~aju Zlatna Sredina ne preporu~uje okle-vanje, kolebanje, izbegavanje, kompromis; sam predmet osiguranjata~ne ravnote‘e u tvom oru‘ju je da njegov udarac mo‘e da bude ~ist ipouzdan.

Ti zna{ kako sve na{e mane vole da se maskiraju kao vrline; vrlo~esto, ono {to na{i susedi nazivaju vrlinama, a ne {ta mi sami mislimoo njima. Mi smo svi posramljeni da budemo ono {to smo mi sami; aovo je prosto, ~isto pravljenje sme{nim. Jer mi smo ono {to smo mi

Aleister Crowley

167

sami; mi ne mo‘emo da pobegnemo od toga; svo na{e licemerje i stidsu onoliko deo nas koliko smo skloni da mislimo da je to stvaran ~ovek.Sve {to mi ~inimo kada pravimo ove pretenzije je da stvaramo unu-tra{nju napetost i konflikt; ne postoji ni{ta objektivno u tome. Umestododavanja na{em iskustvu, {to je Veliki Rad, mi ubijamo sebe u ovojtvr|avi gra|anske uznemirenosti; to je Formula Crne Bra}e.

Zlatna Sredina je jo{ vrednija kao ekstremi koji je rezimiraju kojisu daleko jedan od drugog; ovo je ~ista mehanika poluge.

Ne obra}aj mnogo pa‘nju na ove primedbe; one nisu ni{ta vi{enego mirna razmi{ljanja ~oveka koji je potro{io sav svoj ‘ivot obaraju}irekorde. Zlatna Sredina, u najboljem slu~aju, mo‘e samo da te sa~uvaod ekstravagantnih gre{aka; ona te nikuda ne}e odvesti.

Knjiga Zakona stalno nagove{tava potpuno druk~iju politiku:slu{aj njen vrhunski podsticaj: #Ali prevazi|i! prevazi|i!" (AL, II: 71)

Seti se ovog {to je napisano: #Umerena snaga udara u zvona:velika snaga vra}a malo". To je uvek deli} ekstra koji donosi ku}i slan-inu. To je poslednji napad koji probija neprijateljski polo‘aj. Voda ne}enikada klju~ati ma koliko je dugo dr‘ala na 99°. Mo‘e{ da na|e{ daPranayama ciklus od 10-20-30 ne donosi razultat mesecima; dovedi jedo 10-20-40 i Dhyana dolazi trenutno. Kada sumnja{ poguraj samomalo ‘e{}e. Ti nema{ sredstva da na|e{ kakvi su ta~no pravi uslovi zauspeh u nekoj praksi; ali sve prakse su sli~ne u jednom pogledu; ‘eljenirezultat je u prirodi orgazma.

Pretpostavljam da je ovo upravo ono na {ta mislim.Love is the law, love under will.

Bratski tvoj,666

34

Tao

(1)


Ovo je najte‘e pitanje koje si mi dosad postavila: da objasnimTao. Jedini valjani odgovor bi bio ]utanje, s verom u lagano rasturanjei apsorpciju nereda koji je stvoren tvojim pitanjem. U toj re~enici le‘i,zaista, ~itavo obja{njenje; ali ja vidim dovoljno dobro da ono ne}e bitiodgovaraju}e za tebe. Ti ipak nisi dovoljno stara i mudra da shvati{ daje jedini na~in da izbistri{ muljevitu vodu da je ostavi{ na miru. Jo{uvek, ti bez sumnje o~ekuje{ od mene da ti ka‘em kako to dolazi u

Magika bez suza

168

kriti~no stanje; ne}u te razo~arati. Pre svega, {ta je Tao? Nema pred-lo‘enog ekvivalenta u nekom drugom jeziku koji dolazi za vreme bilionsvetlosnih godina - nema ~ak ni ni~ega sli~nog. Za jednu stvar, on jesam paradoks; za drugu, on ima nekoliko zna~enja koja su o~iglednosasvim posebna. Na primer, jedan sinolog naziva ga #Razum"; drugi,#Put"; tre}i #Tat" ili #Shiva". Ovo je sve istinito u jednom smislu ili udrugom. Moja #Bela Nada" (vidi Knjigu Thotha) identifikuje ga saKabalisti~kom Nulom. Ovo poslednje pripisivanje je korisno, {to }usada pokazati, iz jako prakti~nih razloga; to je preduzimanje koje na-gove{tava metod Starog Mudraca koji pristupa Tao-u.

Kao {to zna{, najve}i klasik o ovom predmetu je Tao Teh King; ija moram da pretpostavim da mora{ da pro~ita{ ovaj u bar jednom odnekoliko prevoda, sem toga trebalo bi da po~nem davanjem mojeverzije tebi. (Ova je ve} spremna ~etvrt veka, i izgleda mi da je nemo-gu}e da je dobije{ {tampanu!) Nijedan od ovih izdatih prevoda, u~enih iizvrsnih iako oni ne mogu da budu kao takvi, ne mo‘e da bude od ko-risti izuzev da te upozna sa terminologijom; jer ovi nau~nici imaju na-jnebuloznije ideje o onome {to Lao-tze govori.

Knjiga Zakona izra‘ava doktrinu Tao-a veoma jezgrovito; #Tinema{ prava osim da vr{i{ svoju volju. îni to, i niko ti ne}e re}i ne. Za~istu volju, neoslabljenu svrhom, oslobo|enu strasti za rezultatom,svaki put je savr{en." (AL, I: 42 - 44)

#Tako i mudrac, ne tra‘e}i nikakav cilj, posti‘e sve stvari; on sene me{a u poslove svog tela, i tako telo radi bez trvenja. Zato {to se onne bavi svojim li~nim ciljevima ovi se jednostavno de{avaju". (Tao TehKing, VII: 2)

Idealna analogija izgleda da je ona o planeti u svojoj orbiti. Onaima svoje #pravo kretanje"; ona se susre}e s minimumom trvenja s ok-olnim prostorom. Kada ona podnosi privla~enje drugog tela, ona seneznatno naginje da se valjano prilagodi bez napora i rasprave; zato onamo‘e da neograni~eno nastavi u svojoj orbiti.

Ovo je otprilike plan Taoista u svom stavu prema ‘ivotu. Imaju}iustanovljenu Stazu koja zadovoljava jedna~ine njegove Prirode (kakomi ka‘emo, #na{ao svoju Pravu Volju") on nastavlja #bez ‘udnje zarezultatom", deluje samo kada se dogodi da je neophodno da se pri-lagodi nekom spoljnjem stresu koji uti~e na njega, i zato nastavljasre}no

razmi{ljaju}i o na~inuDa hrani sebe testomI nastavljaju}i tako iz dana u danPostao je malo deblji

Aleister Crowley

169

- pretpostavljaju}i da je njegova #Prava Volja" varijanta. Basil King La-mus potvrdjuje ovo u Dnevniku u‘ivaoca droge kada ka‘e: #Da sampas, lajao bih; da sam sova, hukao bih". To je vi{e kao model u igridomina; stavlja{ kartu koja odgovara. Ni jedan drugi uslov uop{te nedolazi u obzir.

Ekstremna je jednostavnost u ovoj ideji koja zbunjuje ljudskeumove, i univerzalni kvalitet nestrpljivosti koji ~ini sve nervoznim oso-bama, i tako o{te}uje tananost #finog prilago|enja" koje je bitno zadelo.

Kao {to sam rekao gore, to je stvar Neschamaha; samo ono {tosledi mo‘e da vam pomogne.

Za{to je Tao preveden kao #Razum"? Zato {to se pod #Razu-mom" ovde podrazumeva struktura samog uma; Budista koji je uspeosa Mahasatipatthara-om mo‘e da ga nazove Svesno{}u Te‘nje da ShvatiSenzaciju Svega. Zbog poslednjeg sredstva, a kroz istra‘ivanja jednelinije analize, ova struktura je sve {to mi mo‘emo da nazovemo na{omsvesno{}u. Sve ~ega mo‘emo na neki na~in da budemo svesni mo‘e dabude interpretirano kao postojanje neke funkcije ove strukture.

Napomena! Funkcija. Jer sada vidimo za{to Tao mo‘e isto takoda bude preveden kao #Put"; jer on je kretanje strukture koju posma-tramo. Nema Postojanja koje je odvojeno od Kretanja.

Ti si prisna sa êtiri Mo}i Sfinge, koje su Adepti starih vremenapripisali svojim êtiri Elemenata. Vazduh je za Znati, Scire; Vatra je zaVolju, Velle; Voda je za Usuditi se, Audere; a Zemlja je za ]utati, Ta-cere. Ali sada ono {to je peti Elemenat, Duh, op{te priznat u Kabali, jasmatram da je valjano dodati Petu Mo} koja korespondira: I}i, Ire.(Knjiga Tota, str. 275)

Zatim, kako je Duh Po~etak, Su{tina, i Suma druga ~etiri, tako jeKretanje u vezi s ovim mo}ima. A Kretati se je ba{ zna~enje imenaBo‘jeg, kako je prikazano u ovim pismima na drugom mestu; otuda suEgipatski Bogovi ozna~eni kao takvi njihovim no{enjem Ankh-a, koji jekai{ Sandale, a po svom obliku Crux Ansata, Ru‘in Krst, sredstvo ko-jim demonstriramo Bo‘anstvo na{e Prirode. Vidi kako skladno svakaideja klizi u slede}u! Kako je ovo ispravno, da bi Quintessence trebaloda bude dinami~no a ne stati~no! Jer ako bi postojao neki oblik odvojenod Kretanja on bi neminovno bio subjekat raspadanja; i, u svakom slu~-aju, stvar nemogu}a za shvatanje, po{to je shvatanje po sebi jedan Akt ane nepokretna ideja koja bi bila prisiljena da se menja u samom tre-nutku shvatanja.

Kao {to sam poku{ao da prika‘em u drugom pismu, #Poenta-Doga|aja" (ili {to god da je) koje smo mi svesni je promena, ili, manjeneta~no, se}anje o jednoj; stvari koja se menja ostaju}i nepopustljivonepoznata.

Magika bez suza

170

îni mi se, mlada ‘eno, da bi trebalo ~esto da ide{ iznad ovihideja, da se prisno srodi{ sa ovim procesom prela‘enja od jedne kadrugoj, tako prisno da postaje automatski i spontano za tebe da ide{ ok-olo kruga savr{eno lako; jer druk~ije tvoj um }e ve~ito da te kinji ~ita-vog tvog ‘ivota, a ~ak i tvoja savest te prekoreva; ljudi }e re}i, #Ali tinikad nema{ odre|eni odgovor ni na jedno od svojih originalnih pi-tanja". Svi smo mi - ve}ina nas, svakako - ro|eni sa ovom ~e‘njom zaodre|enim odgovorom; na{a slabost je ono {to ~ezne za mirom. Mi nevidimo da je ovo smrt; ako bi neki od ovih odgovora mogli da budukratko odse~eni i uredno opremljeni sa papirnim ukrasima kao r|avglumac, vi{e ne bi bilo ~ak ni sli~nosti istini.

Potpuno sam siguran da je ovo Doktrina Tao-a i mislim da nijedno drugo u~enje ne izra‘ava njenu misao jasnije i jednostavnije.


666

35

Tao

(2)


Ti si samo jedna od mnogih ljudi koji su zainteresovani za mojprevod Tao Teh King-a. Prirodno, ja ‘elim da ga izdam; ali mnogedruge stvari dolaze pre svega. [aljem ti Uvod u nadi da }e stimulisati tointeresovanje do ta~ke navo|enja nekog drugog idava~a da ga izda uogromnoj koli~ini.

Ja sam se obavezao da posvetim svoj ‘ivot Magici na Uskrs,1898.g., (era vulgari) i do~ekao moju prvu inicijaciju 18. Novembra tegodine.

Moj prijatelj i drug u planinarenju, Oscar Eckenstein, dao mi jeprve instrukcije za u~enje kontrole uma na po~etku 1901.g. u MexicoCity-u. Shri Parananda, Generalni Pravozastupnik Ceylon-a, eminentanpisac i u~itelj Yoge s ortodoksnog Shaivite gledi{ta, i Bhikkhu AnandaMetteya, (Allan Bennett) veliki Engleski Adept, koji je bio jedan odmojih po~etnih instruktora u Magici, i pridru‘eni Sangha u Burmi1902.g., dao mi je prve pouke u misti~noj teoriji i praksi. Proveo samnekoliko meseci 1901.g. u Kandy-u, Ceylon s potonjim, sve dok uspehnije krunisao moj rad.

Aleister Crowley

171

Isto tako studirao sam sve varijante Azijske filosofije, naro~ito sobzirom na prakti~no pitanje spiritualnog razvoja, Sufi doktrine, Upani-shade, Sankhya, Veda i Vedanta, Bhagavad-Gita i Purana, Dhamma-pada, i mnoge druge klasike, zajedno sa mnogobrojnim spisima oTantri i Yogi od takvih ljudi kao {to su Patanjali, Vivekananda, itd. itd.Nije mali broj ovih u~enja jo{ uvek potpuno nepoznat nau~nicima.Napravio sam brojne studije {to je mogu}e opse‘nije ne izostaviv{i nijednu {kolu misli ma kako neva‘na bila ili nedosledna.

Kriti~ki sam ispitao sve ove u~itelje u svetlu mog prakti~nogiskustva. Fiziolo{ka i psiholo{ka uniformnost ~ove~anstva garantovalaje da raznovrsnost izraza skriva jedinstvo zna~enja. Ovo otkri}e bilo jepotvr|eno, pored toga, s aluzijom na Jevrejsku, Gr~ku i Keltsku tra-diciju. Bitna istina je zajedni~ka za sve kultove, od Hebrida do @utogMora; a ~ak i glavne grane su se pokazale kao bitno identi~ne. Bio jesamo ukras ta pokazana inkompatibilnost.

Kada sam i{ao po Kini 1905-6.g., bio sam potpuno naoru‘an iopremljen sa gornjim kvalifikacijama da napadnem do tada nere{ivproblem Kineskog shvatanja religiozne istine. Prakti~ne studije psi-hologije takvih Mongola kakve sam sretao u mojim putovanjima, ve}su mi nagovestili da njihovo besredi{no shvatanje univerzuma mo‘e dapredstavlja korespondenciju u svesti njihovih stvarnih psiholo{kihkarakteristika. Zato sam bio spreman da istra‘im doktrine njihovih re-ligioznih i filosofskih U~itelja bez predrasude kakvu su uvek pokazivalibezna~ajni poku{aji misionarskih sinologa; zaista, svih orijentalnihnau~nika s jednim jedinim izuzetkom Rhys Davids-a. Do njegovog vre-mena, prevodioci su stalno pretpostavljali, s apsurdnom naivno{}u, ili(~e{}e) s arogantnim fanatizmom, da Kineski pisac mora da izra‘avamanje vi{e iskrivljenu i degradiranu varijaciju nekog Hri{}anskog shva-tanja, ili sasvim detinjaste apsurdnosti. âk i tako veliki ~ovek kao MaxMuller, u svom uvodu za Upani{ade, izgleda samo delimi~no sklon daprizna da o~igledna trivijalnost i ludost mnogih pasusa u ovim takozvanim svetim spisima mo‘e da duguje svoju pojavu na{emnepoznavanju istorijskih i religijskih okolnosti, znanje koje bi ih nera-zumljivo izrazilo.

U toku mojih usamljenih lutanja po planinskim pustarama YunNan, spiritualna atmosfera Kine prodrla je u moju svest, zahvaljuju}iodsustvu intelektualne nametljivosti organa znanja. Tao Teh King jeotkrio svoju jednostavnost i uzvi{enost mojoj du{i, malo po malo, kaostanje mog fizi~kog, ni{ta manje od mog spiritualnog ‘ivota, prodro je usvetili{te mog duha. Filosofija Lao-tze-a je komunicirala sa mnom,uprkos istrajnim naporima mog uma da ga pot~ini i prilagodi mom un-apred stvorenom mi{ljenju o onome {ta tekst mora da zna~i. Ovajproces, tako ukorenjen u mojoj intuiciji tokom onih stra{nih mesecilutanja po Yun Nanu, rastao je stalno za sve vreme narednih godina.

Magika bez suza

172

Uvek kad sam se na{ao u stanju da se jo{ jednom povu~em od skretanjakoje kontakt sa civilizacijom silom name}e ~oveku, nije va‘no kolikoenergi~no on mo‘e da se bori protiv ljudske drskosti, po svetoj samo}ipustinje, bilo po sijerama [panije ili po pe{~anoj pustinji Sahare, na{aosam da filosofija Lao-tze-a opet dobija svoj uticaj na moju du{u, suptil-nije i ja~e u svakoj slede}oj prilici.

Ali niti Evropa niti Afrika ne mogu da poka‘u takvu pusto{ kaoAmerika. Najponosniji, najtvrdoglaviji, najogor~eniji seljak napu{tene[panije, najprimitivniji i najpraznoverniji Arapin iz najudaljenije oaze,su manje vi{e srodni a nikada manji od najgore vrste; dok je u Sjedin-jenim Dr‘avama, ~ovek gotovo uvek svestan instiktivnog nedostatkasimpatije i nerazumevanja sa ~ak i najdivnijim i najkulturnijim ljudima.Zato se u toku mog izgnanstva u Americi ta doktrina Lao-tze-a najbr‘erazvila u mojoj du{i, uvek je silom otvarala svoj put napolje sve dok ni-sam osetio da je potrebno, {ta vi{e neizbe‘no, da je izrazim izrazimasvesne misli.

Nerado sam shvatio da je zadatak gotovo nemogu}. Njegove na-jjednostavnije ideje, primitivni elemeniti njegove misli, nemaju pravekorespondencije u Evropskoj terminologiji. Sama prva re~ #Tao" pred-stavlja kompletno nere{iv problem. Ona je ve} prevedena kao #Razum",#Put", #DALJE". Nijedna od ovih ne prenosi pravu koncepciju Tao-a.

Tao je Razum u ovom smislu, da su{tina stvari mo‘e delimi~noda bude shva}ena kao postojanje one neophodne veze izme|u elemenatamisli koji odre|uju zakone razuma. Drugim re~ima, jedina stvarnost jeona koja nas prisiljava da pove‘emo razli~ite oblike iluzije kao {to ina~e~inimo. Ovo je tako o~igledno nespoznatljivo i ne mo‘e se izraziti nitigovorom niti }utanjem. Sve {to mo‘emo da znamo o ovome je da pos-toji inherentna mo} u njemu (koja ipak nije sama) iz ~ega se sve posto-je}e pojavljuje u oblicima koji su podudarni sa prirodom neminovnosti.

Tao je isto tako #Put" - u slede}em smislu. Ni{ta ne postoji izu-zev kao veza sa drugim sli~no postuliranim idejama. Ni{ta ne mo‘e dabude spoznato samo po sebi, ve} jedino kao jedan od u~esnika u seri-jama doga|aja. Stvarnost je stoga u kretanju a ne u stvarima koje sekre}u. Mi ne mo‘emo da shvatimo ni{ta izuzev kao jedan postuliranielemenat neke posmatrane impresije promene.

Ovo mo‘emo da izrazimo drugim izrazima kao slede}e. Na{eznanje o ne~emu je u stvarnosti suma na{ih posmatranja njegovogneprekidnog kretanja, tako re}i, njegovog puta od doga|aja dodoga|aja. U ovom smislu Tao mo‘e da se prevede kao #Put". On nijestvar po sebi u smislu postojanja objekta koji je prijemljiv za shvatanjepomo}u ~ula i uma. On nije uzrok za neku stvar; on je pre kategorijakoja le‘i ispod svega postoje}eg ili doga|aja, i stoga istinit i stvaran kaoi oni koji su iluzorni, budu}i samo obele‘ja koja su izmi{ljena zbogudobnosti pri opisivanju na{ih iskustava. Tao ne poseduje mo} da

Aleister Crowley

173

pobudi ne{to da postoji ili da uzme mesto. Ipak kada se analizira na{eiskustvo govori nam da je jedina stvarnost za koju mo‘emo da budemosigurni Put koji rezimira ~itavo na{e znanje.

Kao DALJE, {to povr{no mo‘e da izgleda kao najbolji prevod zaTao kako je opisan u tekstu, je najobmanjuju}e od tri. Jer DALJE pose-duje opse‘an obim zna~enja koji obuhvata ~itavi sistem Platonskih kon-cepata, od koga ni{ta ne mo‘e da bude stranije su{tinskom kvalitetuTao-a. Tao nije ni ‘bi}e’ ni ‘ne bi}e’ u nekom smislu koji Evropa mo‘eda razume. On nije niti postojanje niti stanje ili oblik postojanja. Pod-jednako, TO MH ON ne daje ideju o Tao-u. Tao je potpuno stran svimovim vrstama misli. Iz njegove veze sa #onim principom koji nemi-novno le‘i ispod ~injenice da se doga|aji de{avaju" mo‘e da se pret-postavi da #Nastajanje" Heraclitusa mo‘e da nam pomogne da opi{emoTao. Samo Tao uop{te nije princip ove vrste. Da bi se shvatio zahtevapotpuno druga~ije stanje uma od onog sa kojim su Evropski misliociuop{te prisni. Neophodno je nepokolebljivo i}i stazom spiritualnog raz-voja u pravcu koji su ozna~ili Sufi, Hindusi i Budisti; i, imaju}i dostig-nut trans nazvan Nerodha-Sammapati, u kome su uni{teni svi oblicisvesti, pojavljeje se u bezdanu anihilacije zametak potpuno nove vrsteideje, ~ija je glavna karakteristika ovo: da ~itav spoj ~ovekovih prethod-nih iskustava i shvatanja uop{te ne bi mogao da se desi, samo pomo}uove neopisive neminovnosti.

Ja sam suvi{e bolno svestan da je gornje izlaganje nepotpuno usvakom pogledu. Konkretno, pretpostavlja u ~itaocu prili~nu prisnost spredmetom, tako prakti~no prosi pitanje. Ono mora da je gotovo pot-puno nerazumljivo prose~nom ~itaocu, njemu koga ja posebno ‘elim dazainteresujem.

Zbog njega }u poku{ati da objasnim materiju pomo}u jedneanalogije. Razmotrimo elektricitet. Bilo bi apsurdno re}i da je elektric-itet pojava pomo}u koje je mi poznajemo. Mi nalazimo izgovor u peti-tio principii govore}i da je elektricitet onaj oblik energije koji je glavniuzrok takve i takve pojave. Pretpostavimo sada da odstranimo ovu idejukao o~igledno nelogi~nu. [ta ostaje? Mi ne smemo ‘urno da odgo-vorimo #Ni{ta ne ostaje". Postoji neka bitna stvar u prirodi svesti, ra-zumu, percepciji, senzaciji i univerzumu o kojoj nas informi{u, koja jeodgovorna za ~injenicu da mi posmatramo ove pojave a ne druge; da mirazmi{ljamo o njima kao {to ~inimo a ne druga~ije. Samo, ~ak i dubljeod ovoga, deo stvarnosti nedoku~ive energije koja odre|uje oblik na{egiskustva, sastoji se u odre|enju da iskustvo uop{te treba da uzme mesto.Trebalo bi da bude jasno da ovo nema ni{ta sa nekim od Platonskihkoncepcija prirode stvari.

Najmanje bedno preimu}stvo u intelektualnom bankrotstvu Ev-ropske misli je Hebrejska Kabala. Valjano shva}ena, ona jesistem sim-bolizma koji je neograni~eno elasti~an, ne pretpostavlja aksiome, ne

Magika bez suza

174

pretpostavlja principe, ne brani teoreme, i stoga je prilagodljiv, ako seizvodi ve{to opisuje svaku shvatljivu doktrinu. Stalno sam je studirao od1898.g., i otkrio da je od beskrajne vrednosti u studiranju Tao TehKinga. Pomo}u nje bio sam u stanju da pripi{em ideje Lao-tze-a jed-nom redu sa kojim sam bio preterano prisan, i ~iju sam prakti~nu vred-nost ponovo dokazao upotrebljavaju}i je kao osnovu analize iklasifikacije svih Arijskih i Semitskih religija i filosofija. Uprkos bitnete{ko}e u povezivanju ideja Lao-tze-a s nekim drugim idejama, stalnaupotreba Kabalisti~kih klju~eva kona~no je otklju~ala njegovu ku}u sblagom. Bio sam u stanju da objasnim sebi njegova u~enja izrazimasrodnih sistema.

Ovo postignu}e je slomilo le|a moje Sfinge. Imaju}i jednomsvedenog Lao-tze-a na kabalisti~ki oblik, bilo je lako da se prevederezultat na jezik filosofije. Ve} sam uradio mnogo da stvorim novi jezikzasnovan na Engleskom pomo}u nekoliko tehni~kih izraza pozajmljenihiz Azije, i iznad svega upotrebom neobi~ne koncepcije ideje Broja i al-gebarske i aritmeti~ke procedure da prenesem rezultate spiritualnogiskustva inteligentnim studentima.

Stoga nije sasvim bez drskosti da ja predstavim ovaj prevod TaoTeh Kinga publici. Nadam se i verujem da }e pa‘ljiva studija teksta,kako je obja{njeno u mom komentaru, omogu}iti ozbiljnim aspirantimaskrivene Mudrosti da shvate (sa prili~nom ta~no{}u) {ta je Lao-tzepou~avao. Ipak mora da se stavi na srce da }e su{tina njegovog sistemaneminovno da izmakne intelektualnom shvatanju, sem ako ne bude ras-vetljena odozgo pomo}u stvarnog ‘ivog iskustva istine. Takvo iskustvoje samo ono koje je postignuto pomo}u neskrenute primene premapraksama koje on preporu~uje. Aspirant ne sme da se zadovolji samimpostignu}em spiritualnog prosvetljenja ma kako da je uzvi{eno. Svatakva postignu}a su jalova sem ako se ne smatraju sredstvima radijenego ciljem spiritualnog progresa; dopu{taju da prodre svaki detalj ‘iv-ota ne samo u duh ve} i u ~ula. Tao ne mo‘e nikada da bude poznatsem ako ne tuma~i najtrivijalnije akcije po svakodnevnom {ablonu. Fa-talna je gre{ka praviti razliku izme|u spiritualne va‘nosti meditacije iigranja golfa. Raditi tako je stvarati unutra{nji konflikt. #Neka ne buderazlike me|u vama izme|u bilo koje stvari i neke druge stvari, jer odtoga sledi rana". Onaj koji poznaje Tao zna da je on izvor svih stvari;najuzvi{enija spiritualna ekstaza i najtrivijalniji unutra{nji utisak su sna{e ta~ke gledi{ta podjednako iluzije, bezvredne maske, koje skrivaju,na groteskno obojenom kartonu la‘no i be‘ivotno, ‘ivo lice istine. Ipaks druge ta~ke gledi{ta, oni su jednako izrazi ekstati~nog genija istine -prirodne slike reakcije izme|u su{tine ne~ijeg sopstva i ne~ije karakter-isti~ne okoline u trenutku njihove pojave. Oni su jednako znaci Tao-apo kojima, u kojima i od kojih su oni. Vrednovati ih za sebe je pore}iTao i biti izgubljen u zabludi. Prezirati ih je pore}i sveprisutnost Tao-a i

Aleister Crowley

175

podnositi iluziju patnje. Praviti razliku izme|u njih je postavljanje prok-lete dijade, predavanje ludilu intelekta, zatrpavanje intuicije istine istvaranje gra|anskog rata u svesti.

Od 1905.g. do 1918.g. neprestano sam studirao Tao Teh King.Stalno sam ga preporu~ivao svojim prijateljima kao najve}e remek deloposve}ene mudrosti i bio sam stalno razo~aran kada su izjavljivali da ihnije impresionirao naro~ito kada su moji uvodni opisi knjige probudilinjihovo strasno interesovanje. Tako sam uvideo gre{ku u Legge-ovomprevodu i osetio da sam primoran da se prihvatim zadatka pred-stavljanja Lao-tze-a na jeziku koji je pro‘et simpati~nim razumevanjemkoji su inicijacija i spiritualno iskustvo preneli na mene. Tokom mogVelikog Magijskog Povla~enja na Ostrvo Aesopus na Reci Hudson zavreme leta 1918.g., odlu~io sam se za ovo delo, ali sam odmah otkrioda sam totalno nekompetentan. Zato sam se obratio Adeptu koji se zvaoAmalantrah i sa kojim sam bio u to vreme gotovo svakodnevno za-jedno. Spremno je do{ao da mi pomogne i izlo‘io mi je kodeks origi-nala koji mi je apsolutno sigurno preneo ta~no zna~enje teksta. Bio samu stanju da naslutim bez oklevanja i sumnje ta~ni na~in na koji je Leggeobmanut. On je preveo Kineski s jedinstvenom verno{}u pa ipak je tu-ma~enje u gotovo svakom stihu bilo potpuno pogre{no. Nije bilopotrebno obratiti se tekstu s ta~ke gledi{ta nau~nika. Ja sam samo para-frazirao njegov prevod u svetlu postoje}eg znanja pravog zna~enjaupotrebljenih izraza. Svako ko se pa‘ljivo prihvati nezgode daupore|uje dve verzije bi}e zapanjen spoznajom kako je neznatnopreoblikovanje paragrafa dovoljno da raspr{i tvrdoglavu nerazumljivostpredrasude i oslobodi izvor i tok ‘ive svetlosti; raspaljuje kvrgavu prozuneuzbudljive nau~nosti u rascvetani pupoljak lirskog plamena.

Zavr{io sam moj prevod za tri dana, ali tokom poslednjih dvade-set godina stalno sam razmatrao svaku re~enicu. Rukopis je bio po-zajmljen velikom broju prijatelja, nau~nicima koji su pohvalili moj rad iaspirantima koji su uva‘ili njegovu podesnost da predstavi duh Ma-jstorovog u~enja. Ljudi koji su bili razo~arani Legge-ovom verzijomodu{evljeni su mojom. Ova okolnost je sama po sebi dovoljna da meuveri da rad iz ljubavi nije izgubljen, i ispuni me s odu{evljenom veromda }e sada{nja publikacija obilno da doprinese ispunjenju moje PraveVolje zbog koje sam do{ao na zemlju. Iscedimo iz rada i patnje najvi{eza {ta je ~ove~anstvo sposobno. Neka se ispuni moja Volja da otvorimportale spiritualnog postignu}a mojim drugovima, da im donesem zado-voljstvo realizacije Istine, ispod svih velova privremene neistine, onim{to je prosvetlilo moje o~i i ispunilo moja usta pesmom.

Na ovaj na~in i ti si tu.Love is the law, love under will.

Bratski tvoj,666

Magika bez suza

176

36

Quo Stet Olympus

Gde Bogovi i An|eli ‘ive


Mi smo odredili {ta su Bogovi, an|eli, demoni, elementali ne{toranije; isto tako napisali smo kako oni ‘ive, zato sada, nenasitiTra‘iocu, pita{ gde. U Indiji zemlju je nosio slon koji je stajao na korn-ja~i - koja ...? Ne postoji sprat iznad.Nema ni~ega sem poznatog pros-tora s rojevima galaksija; nema prostora za #nebo". Jednostavno nazvaliOlimpom ili Meruom ku}u Bogova - verovala ili ne! ne postavljajpitanja!

Ipak svo vreme te{ko}a je na{ nepromi{ljeni razvoj. Najelemen-tarnije razmatranje prirode Bogova, an|ela, demona i ostalog, kako jeprikazano pomo}u njihovih neobi~nih sposobnosti, ‘igo{e ih trenutnokao Bi}a koja spadaju u vi{e od tri dimenzije! Ba{ kao {to je bezbrojlinija dovoljno da proizvede najmanju povr{inu, kao {to je kocka kadrada sadr‘i beskona~an broj kvadrata, tako, daleko od postoje}eg, danema prostora za nebo, ne postoji apsolutno ni{ta sem prostora!

Ipak tok prirode tog prostora nije ve~ito neshvatljiv, nitinepojmljiv, za neko bi}e ni‘e dimenzije. Samokad uspemo da ujed-inimo na{u Svest (tro-dimenzionalnu) s na{im Nesvesnim (~etvoro-dimenzionalnim) Sopstvom mo‘emo da o~ekujemo ~ak i simboli~noshvatanje kako stvari idu #u njima se prevlaka razdvaja".

Razmi{ljanje o takvim stvarima je neoprostivo beskorisno; jasam samo posvetio ovih nekoliko paragrafa predmeta zato {to je korisnopobiti prili~no sapunsku kritiku koja misli da opovrgne ~itavu tezu#Sunt Daemones" pomo}u naduvenog pitanja #quo Stet Olympus".


666

37

Smrt - Strah - Magi~ko se}anje


Pita{ me, sasvim prirodno, za detalje obe}anja o Nuit (AL, I:58)#sigurnost, a ne veru, za ‘ivota , nad smr}u".

Aleister Crowley

177

Na prvom mestu, mislim da to zna~i ono {to pi{e. Tu mo‘e dabude, i verovatno je, neko Kabalisti~ko unutra{nje zna~enje: Ove ~etiriimenice zaista izgledaju kao da su tu uvek bile; ali ja se uop{te neose}am sigurnim {ta bi Gr~ke (ili Hebrejske, ili Arapske) re~i mogle dabudu; u svakom slu~aju, ja jo{ nisam u~inio neki poku{aj u tom pravcu.

Zatim iskreno obe}anje! Nesumnjivo nema re~i koja bi moglasigurnije da bude data. Samo izbegni uznemirenost, naravno; seti se#bez ‘udnje za rezultatom", i AL, III: 16: #Ne mislite nestrpljivo na is-punjenje obe}anja". Sada, punom brzinom napred!

Kao ve}ina obe}anja ove vrste, ovo je, ~ovek mora da pret-postavi, uslovno.

Takva mo} je jasno od Siddhi-a; i moj instinkt mi govori da je torezultat posve}enja Na{oj Dami od Zvezda. Na neki na~in ne mogu a dane mislim o tome kao vrsti Ro|endanskog Poklona OmiljenomBratancu. #Za{to ne"? Ti si u pravu, kao i obi~no: sve mo‘e da bude #I-gra Nuite". Jo{ uvek, ose}am da bi ovo moglo da bude redak slu~aj.

#Ali zar se sve ne de{ava svima"? Da, naravno, u svesti; ali neprekidaj me! do{ao sam do ne~ega interesantnog.

Insistiram na izno{enju na videlo korisne ta~ke gledi{ta: #pos-ve}enje Nuit" mora da ozna~ava revnosnu te‘nju za ispunjenjem svihmogu}nosti, koliko god bile neprijatne.

Dobro: a sada da vidimo koliko je ovo logi~no. Jer kako nekoina~e moga da ima opravdanu #sigurnost" kao suprotnost za veru (=un-utra{nje uverenje), druk~iju od tekovine #Magijskog Se}anja" - se}anjana prethodne ‘ivote. A ono mora o~igledno da uklju~i se}anja na pre-thodne smrti. Zaista #Frojdovska zaboravnost" istrajava sa takvim te-mama; {ok od smrti ~ini ga predmetom pokazivanja najve}e hrabrostida pre|u preko ne~ijeg uma slu~ajevi prethodnih smrti. Ti se se}a{ Bud-isti~kih #Deset ne~istota"; - Utopljenog le{a, Le{a koga su oglodale div-lje zveri, i ostalog.

Magika (~ak i ako ka‘em da ne bi trebalo) daje potpun i razra|enopis ovog Se}anja, a Liber CMXIII (Thisharb) zdravu Slu‘benu Instruk-ciju o dva glavna metoda sticanja ove sposobnosti.

Nijedan od mojih spisa, uzgred budi re~eno, ne bavi se PrvimMetodom; to je zato {to ja nikada ne bih mogao da napravim nekinapredak s njim; uop{te nikakav. Fr? Iehi Aour, s druge strane, bio je~arobnjak u njemu; on je mislio da bi neki ljudi mogli da koriste tajna~in, a drugi ne: ro|eni su tako. Ako bi se dogodilo da ti ima{ tusposobnost, a uop{te nema{ dara za drugi; to je ba{ isuvi{e lo{e; bolje bibilo da telefonira{ i dobije{ drugog Svetog Gurua manje jedno-nogog.

Postoji, ipak, kako sam na{ao u spisu o onome {to sam napisaona drugom mestu, samo nekoliko praznina u izlaganju; i mogu sada dauradim kao najbolje da se zaustavim na jednoj ili na dve o~igledne rupe.

Magika bez suza

178

Period mog ‘ivota koji je bio vrhunac mog rada na ovom pred-metu su one nedelje ûdotvorstva na Reci Hudson - pla{im se da jeMagijski Dnevnik The Hermit of Aesopus Island105 nepovratno izgubl-jen - kada sam prikazao Kodeks Tao Teh Kinga iz koga je moj prevoduzet, a kada veo nije vi{e bio ni{ta nego svetlucanje, treperava pau~ina,prozra~na do neopisivog oreola koji se ‘ari iza nje. Jer u toku ovih ned-elja ja sam bio u stanju da se setim i zapi{em stvarno znatan brojpro{lih ‘ivota. (Polovina verujem, i nadam se, onih zna~ajnih pasusakoji su bili kopirani u jednom od mojih Cefalu dnevnika; ali ko }e sekoprcati kroz jo{ postoje}e slu~ajeve?)

#Ali {ta sa intervalima"? pita{, Shabash! Rem acu tetigisti.Impresioniralo me s ogromnom i ‘estokom snagom pravog

‘estokog udarca - {ta s druge strane? [ta s periodima izme|u uzastopnihinkarnacija?

Teorija je da Bo‘anska Trijada odre|uje (ili je, ta~nije re~eno,slika) #ve~nu" Su{tinu ~oveka; to jest, ona je pozitivni izraz one krajnje#Ta~ke Gledi{ta" koja je i nije i niti je itd. Sasvim nerazorivo.

Sada kada ~ovek provodi svoj ‘ivot (a) izgra|uju}i i razvijaju}i{est Sephirotha Ruacha tako da se oni tesno povezuju u valjanoj rav-note‘i i odnosu, (b) u napretku, razvijaju}i i odr‘avaju}i kariku od~elika izme|u ovog ~vrstog Ruacha i te Trijade, Smrt samo predstavljasmanjenje Nephescha (Malkuth) tako da ~ovek uzima svoj instrumentUma (Ruach) sa sobom do svog slede}eg podesno izabranog nosa~a.Tendencija Ruacha je naravno da se raspadne manje vi{e brzo podudarom njegovih novih iskustava u uslovima posle smrti.

Stoga je najva‘nije da trenira um na svaki mogu}i na~in, i da gapove‘e s Vi{im Principima pomo}u ~vrste, konstantne, strasne As-piracije, osna‘ene najstro‘om disciplinom, i pomo}u stalno formuli-sanih Zakletvi.

Posle smrti takav }e ~ovek biti potpuno okupiran istrajnim tra-ganjem za novim instrumentom; on }e pojuriti sa strane - po{to jestvorio naviku rade}i tokom ‘ivota - bezbrojne mamce #Nagrade" isli~no.

Postoji jedna Zakletva va‘nija od svih ostalih postavljenih za-jedno, s ta~ke gledi{ta A? A? . Ti se zaklinje{ da odbije{ sve #na-grade", da stekne{ svoj novi nosa~ bez trenutka odlaganja, tako damo‘e{ da nastavi{ svoje delo pomaganja ôve~anstvu s minimumomprekida. Kao sve prave Magijske Zakletve ova je pouzdano uspe{na.

Tako imamo ~oveka ne samo dobro pripremljenog da se odmahreinkarnira - ovo zna~i oko {est meseci posle njegove smrti, jer }e nje-gov nosa~ biti fetus oko tri meseci star, ve} i da iskoreni jo{ promi{l-jenije sve utiske koji mogu da napadnu njegov integritet.

105 Usamljenik ostrva Aesopus

Aleister Crowley

179

Alternativno, tu mo‘e da bude ne{to u prirodi takvih utisaka {toje nepodesno za preno{enje u svestan um novog ~oveka. Ili tu mo‘e dabude pravilo - na primer, gaz voda Reke Lethe - i mo‘e da bude mo-gu}e za nekog Adepta (~ija je inicijacija vi{eg stepena od, ili razli~itogtipa od, mog) da napravi svoj put kroz ovu osobenu prepreku.

Dovoljno o mo‘da, mo‘da, mo‘da, i ~itavom tom nezaja‘ljivomleglu! Prosta je ~injenica da se ja uop{te ne se}am ni~ega o nekim PostMortem iskustvima i nikada nisam upoznao nekog drugog ko se se}a.

Postoji jedan izuzetak. Se}am se prve, gotovo trenutne, reakcije.Ja sam u mom Astralnom obliku, u mom najboljem Nedeljnom odlaskuda se sretnem u Obrednom Odelu i sa mojim {tapom - izgleda da ovajdr‘im uzdignut, pridaju}i veliki zna~aj aktu - gledaju}i dole u le{, ta~nokao {to ~ovek ~ini na po~etku #Astralnog Putovanja" u danima u~enjakako da ga uradi.

Uop{te se ne se}am utiska koji je ostavio ovaj pogled; niti ‘al-jenja niti olak{anja ~ak ni iznena|enja.

Ali postoji jedna emotivno jaka reakcija - mislim da sam ovo ve}pomenuo - kada se neko prvo seti jedne od svojih smrti: #Od Jove! to jebila mala {kripa"!

Od ~ega je ~ovek upla{en? Nisam nejasan.I to je ono {to sam imao da ti ka‘em o Magijskom Se}anju.Ne: samo jedna stvar pa da se ode na spavanje: pretpostavimo da

dva ili vi{e ~oveka tvrde istovremeno da su bili Julije Cezar, ili [ekspir,ili - oh! uvek jedna velika li~nost! Dobro, pedeset ili {ezdeset godina preto je bila prava moda za ovu vrstu stvari, naro~ito me|u ‘enama. To jeobi~no bila Kleopatra ili Marija Kraljica [kotlan|ana ili ili Marija An-toaneta: isticalo se ne{to kraljevsko i tragi~no, mogla je da se o~ekujesamo nenadma{na lepota najboljeg doba.

O Mariji Kraljici [kotlan|ana uverenje je bilo stara Dama Caith-ness,106 koja {ta vi{e izgleda da je imala smisao za humor u pogodbama,jer ona je priredila ve~ernju zabavu u Parizu za dvanaest drugih dama,od kojih je svaka bila nesre}na ‘rtva Henrija VIII. koji nije uspeo dastvori iz svojih slabina trajno mu{ko nasledstvo. (Njegovi brakovi subili mnogi o~ajni~ki poku{aji da spasi Englesku od drugog opusto{enjau Ratovima Ru‘a, od kojih je njegov otac, koji nije bio tvrdica, ve}zdrav finansijer i ekonomista, spasio zemlju. Ti mora{ da shvati{ ovoako je Engleska Istorija uop{te razumljiva za tebe. Tragedija je po~elaranom smr}u Crnog Princa; drugi udarac, onaj od Henrija V. povezansa uzaludno{}u njegovog sina i ubistvom Princa Edwarda uTewkesbury-u.)

Dobro, to je bio veliki smeh, naravno; on te‘i da diskredituje ~i-tavu teoriju Reinkarnacije.106 Caithness istorijska pokrajina u severoisto~noj [kotskoj. Tako|e nazvanaCaith-ness-shire.

Magika bez suza

180

Sasvim nepotrebno; ako ~ovek gleda malo dublje.[ta ja podrazumevam kad ka‘em da mislim da sam bio Eliphaz

Levi? Ni{ta vi{e nego da posedujem neke od njegovih najbitnijih karak-teristika, i da se se}am nekih od doga|aja u njegovom ‘ivotu kao da sumoji. Tu ne izgleda neka nemogu}nost o ovim sve‘njevima Sankhara-ekoji su podeljeni od dve ili vi{e osoba. Mi pouzdano ne znamo dovoljno{ta stvarno uzima mesto kad govorimo pozitivno o nekoj takvoj stvari.Ne gubi san zbog ovoga.

Love is the law, love under will.Bratski tvoj

666

38

@ena - njena magijska formula

Issa:Vino upropa{}uje jetru; groznica uve}ava mrzovolju;Meso ote‘ava trbuh; pra{ina izaziva upalu oka;Kamen zamara be{iku: kostobolja-kuga-guba!ôvek ro|en od ‘ene pretrpan je nevoljama;Bog, nakrkana budala koja ga bljuje, mehuri}!Ali od svih kuga ~ime je ~ovek uklet,Usvoji moju re~ za to, ‘ena je najgora!

(Svetska tragedija)


Ve~iti antagonizam izme|u polova je samo iluzija. Isto kao pret-postavka mu{kog neprijatelja ‘enske drtine. Razumevanje spiritualnerealnosti svake, shvatanje njihove magijske formule; uzvi{ena neophod-nost o~igledne suprotnosti bi}e o~igledna.

Prvobitna @ena je Nuit; Mu{karac, Hadit. Knjiga Zakona govoripotpuno i jasno u oba slu~aja. Citiram glavne pasuse.

A. Nuit.Had! Manifestacija Nuit.Iza|ite, o deco, pod zvezde, i na|ite svoje ispunjenje u ljubavi.Ja sam nad vama i u vama. Moja ekstaza je u va{oj. Moja radost

je da gledam va{u radost.Gore, biserni azur je

Goli sjaj Nuite;Ona se priklanja u ekstazi da poljubi

Aleister Crowley

181

Tajne vreline Hadita.Krilati globus, zvezdana plavet,Su moji, O Ankh-af-na-khonsu!

(12-14)...Budu}i da sam Beskona~ni Prostor, i Bezbroj Zvezda u njemu,

~inite i vi tako.(22)

A znak }e biti moja ekstaza, svesnost neprekidnosti postojanja,sveprisutnost moga tela.107

(26)O Nuit, stalnosti Neba, neka uvek bude tako; da ljudi ne govore o

Tebi kao Jednoj nego kao Nijednoj; i neka ne govore o tebi uop{te, jer tisi neprekidnost!

(27)Ni{ta, dahnuv{i prigu{eno i ~arobno, svetlo zvezda, i dva. Jer ja sam razdvojena radi ljubavi, radi mogu}nosti sjedinjenja.Stvaranje sveta je to, da je bol razdvojenosti kao ni{ta, a radost

rastapanja sve.(28-30)

Slu{ajte mog proroka! sledite oglede mog znanja! tra‘ite samomene! Tada }e vas radosti moje ljubavi iskupiti od sve patnje. To jetako: zavetujem se svodom svoga tela; svojim svetim srcem i jezikom;svim {to mogu dati, i svim za ~im ‘udim od svih vas.

(32)... Zakon je za sve.

(34)Ja dajem nezamislive radosti na zemlji: sigurnost, a ne veru, za

‘ivota, nad smr}u; neizreciv mir, odmor, ekstazu, a ne tra‘im nikakve‘rtve.

Moj miris je od smolastih drva i guma; i nema krvi u njemu:zbog moje kose drve}a Ve~nosti.

Moj broj je 11 kao i brojevi svih koji su na{i. Petokraka Zvezda,s Krugom u Sredini, a krug je Crven. Moja boja je crna za slepe, aliplavo i zlato vide oni koji imaju vid. Tako|e imam tajnu uzvi{enost zaone koji me ljube.

Ali voleti me bolje je od svega: ako pod no}nim-zvezdama upustinji zapali{ sada moj miris preda mnom, prizivaju}i me ~ista srca, isa Zmijskim plamenom u njemu, do}i }e{ i le}i malo na moje grudi....Ja vas volim! Ja ~eznem za vama! Bleda ili purpurna, prekrivena ili sla-dostrasna, ja koja sam sva naslada i ‘ar, i pijanstvo najintimnijeg oseta,

107 Diktirano: #nefragmentarna ne-atomska ~injenica moje univerzalnosti...(Ovo napi{i ble|im re~ima. Samo nastavi dalje)." Ouarda je napisala u rukopisu,kasnije, pet re~i kao u tekstu.

Magika bez suza

182

‘udim za vama. Nadenite krila, i dignite svijeni sjaj unutar sebe: do|itemeni!

(58-61)

B. HaditNu! pritajenost Hadita.Do|ite! svi vi, i saznajte tajnu koja ne be{e jo{ otkrivena. Ja,

Hadit, jesam nadopuna Nu, moje neveste. Ja nisam rasprostranjen, aKhabs je ime moje Ku}e.

Unutar sfere ja sam svuda sredi{te, kao {to se ona, obod, nigde nenalazi.

Ipak }e ona biti znana, a ja nikada.(1-4)

Ja sam plamen koji gori u srcu svakog ~oveka, i u sr‘i svakezvezde. Ja sam @ivot, i davalac @ivota, pa ipak je poznavanje menepoznavanje smrti.

Ja sam Magi~ar i Egzorcist. Ja sam osovina to~ka, i kocka ukrugu. #Do|ite k meni" je budalast izraz: jer ja sam onaj koji ide.

Ko je obo‘avao Heru-pa-kraatha obo‘ava je mene; lo{e, jer jasam obo‘avalac.

(6-8)Jer ja sam savr{en, budu}i da Nisam; i moj broj je devet za bu-

dale; ali za pravedne ja sam osam, i jedan u osam: [to je bitno, jer jasam zaista ni{ta. Carica i Kralj nisu moji; jer tu je slede}a tajna.

Ja sam Carica i Hijerofant. Stoga jedanaest, kao {to je i moja ne-vesta jedanaest.

(15-16)Ja sam Zmija koja daje Znanje i U‘itak i sjajnu uzvi{enost, i pi-

janstvom podsti~e, ljudska srca.(22)

Ja sam sam: nema Boga gde sam ja.(23)

Ja sam tajna Zmija sklup~ana pred skok: i u mojoj sklup~anostije radost. Ako podignem glavu, ja i moja Nuit smo jedno. Ako spustimglavu, i izbacim otrov, tada je to naslada zemlje, i ja i zemlja smojedno.

Velika je opasnost u meni; jer ko ne shvati ove rune na~ini}eveliku gre{ku. Pa{}e u ponor zvani Zato, i tu }e propasti sa psimaRazuma.

(26-27)Da li si pogre{io? Da li ‘ali{? Da li je strah u tvom srcu?Toga nema tamo gde sam ja.Ne ‘ali one koji su pali! Ja ih nikad nisam poznavao. Ja nisam za

njih. Ja ne te{im; ja mrzim te{enog i te{itelja.

Aleister Crowley

183

Ja sam jedinstven i pobednik. Nisam od robova koji trunu.(46-49)

Ja sam plav i zlatan u svetlu moje neveste: ali crveni sjaj je umojim o~ima; a moji su ukrasi purpurni i zeleni.

Purpur iznad purpura: to je svetlo vi{e od o~noga vida.(50-51)

Da se sve ne bi pokazalo kao prete{ko nisam citirao nekolikopasusa koji su potpuno izvan mog shvatanja; ~ak i u onima koji su ovdeima sasvim malo ~ime ne bih mogao da se pohvalim da je potpunojasno mom umu.

Izostavljaju}i gotovo sve jedini na~in da to pojednostavimo je danazovemo Hadita #Ta~kom Gledi{ta", a #Svugde" da bude baza sistemasvih mogu}ih #Poenta Doga|aja" ili#iskustava" ili #pojava"; Nuita jedopuna, zbir mogu}nostineke takve baze sistema. Ti mo‘e{ valjano darazume{ ovo samo u onom delu tvog uma koji je #iznad Bezdana", tojest, Neschamahu; ~ak i tako, Neschamah mora da bude potpunooplo|en od Chiaha, i prosvetljen od Jechidaha, da napravi neku vrstuposla od toga.

Ali da se do|e od kontemplacije Apstraktne Stvarnosti (koja je,budu}i stati~na i #beskona~na", krajnje neizmerna) do ovih Ideja u nji-hovoj interakciji (i tako direktno opa‘ljivih), dovoljno je lako da seshvati Magijska Formula njihove interakcije. Naravno, ma {ta da ka‘emto ne mo‘e da bude ni{ta vi{e od grubog pribli‘enja sugestiji ta~nijere~eno izjavi; ali ja ne mogu da izbegnem prirodu slu~aja. Nuit je cen-tripetalna energija, beskrajno elasti~na zato {to mora da se prilagodijakom pritisku koji je usmeren protiv nje; Hadit, centrifugalan, ~ak istremi da prodre u nepoznato. Nuit se ne razlikuje od Teh kako jeopisao Lao-tze.

Ne bi bilo valjano da ignori{emo Knjigu la‘i:

Breskve

Meko i {uplje, kako ti nadvladava{ tvrdo i ispunjeno!Ono umire, ono daje sebe; za Tebe je plod!Budi Nevesta; bi}e{ Majka posle ovoga.Tako prema svim utiscima. Ne dopusti njima da te nadvladaju;

{ta vi{e, dopusti njima neka se mno‘e unutar tebe.Najmanji od utisaka, koji hrle ka svojoj savr{enosti, je

Pan.Primi hiljadu ljubavnika; nosi}e{ samo Jedno Dete.To dete }e biti naslednik Sudbine Oca.

@elim da shvati{ da je ova saradnja jednakih suprotnosti prviuslov postojanja u nekom obliku. Nevolja je oduvek bila {to niko nikada

Magika bez suza

184

nije gledao na stvari spolja; ljudi su oduvek bili na jednom kraju ili nadrugom. Ovo je zato {to je jedna slu~ajna kolekcija Poenti Doga|ajaizabrala da misli o sebi kao o Mu{karcu; a druga, kao o @eni. Totalno jeapsurdno razmi{ljati o Winnie kao o ‘eni a o Martinu kao o mu{karcu.Su{tina svake osobe je identi~na: #Svaki ~ovek i svaka ‘ena je zvezda".Jedino je povr{na slu~ajnost ona koja je napravila jedan oblik odre|enza funkciju u jednoj individualnoj inkarnaciji kao jedan ili drugi. Jaka‘em funkcija; jer u Su{tini nema razlike.

Ipak, po{to se ~ovek bavi Bi}em na svojoj sada{njoj funkciji,mora da deluje u praksi kao da je #radi" isto kao #bilo". Ti mo‘e{ dabude{ opisana kao jedan primer jedna~ine 0=2, a ja kao drugi; a svaka0=2 ne mo‘e da se razlikuje jedna od neke druge. Ipak ti i ja nismoidenti~ni, zato {to je sve {to mogu da znam o tebi, ili ti o meni,prezentacija dela tog 0=2 #Univerzuma"; ako smo oboje jednako svesnite Celine, ne bi bilo na~ina da postanemo svesni, po{to smo mi u stvarisvesni, te razlike.

Ne{to od ovoga mo‘da se podrazumeva u Knjizi Zakona: #Nesputavajte ni{ta! Neka ne bude razlike me|u vama izme|u bilo kojestvari i neke druge stvari; jer od toga sledi rana. Ali svaki onaj koji uspeu tome, neka bude stare{ina svih!" (AL, I: 22-23)

Ko god koristi ne{to (to jest, mo‘e da stavi na prakti~no raspola-ganje) je od #predsedni~kog kova", tako re}i, zato {to je u stanju dashvati Bi}e iza Funkcije, i prema tome nije sklon da bude obmanut gle-di{tem koje mu je prezentovano na njegovoj korespondiraju}oj Funkciji.

Slu~aj nije sasvim nesli~an slu~aju ~oveka na planini koji bi tre-balo da vidi dva druk~ija vrha koji {tr~e gore iz oblaka. Ovi vrhovi sas-vim malo pokazuju veliku masu koja nosi svaki; oba su podjednako odjedne iste planete; oni su u stvari identi~no sa~uvani za malenu vidljivu{iljatu kulu. Ipak on, izvi|aju}i s namerom da se popne na njih pa‘ljivoposmatra samo onu funkciju svake litice i pukotine na ledu koja jepovezana sa njegovim planom da stigne do njihovih vrhova. On je tak-o|e od te Jedne Su{tine; samo on mora da se ve{to prilagodi svakomuzastopnom incidentu relativnih Funkcija ovih planina ako ostvari kon-takte koji }e kona~no da mu omogu}e da shvati Poentu Doga|aja koju}e da rezimira kao #Popeo dam se na Planinu Collon i Aiquille de laZa."

Ne verujem da mogu to da izlo‘im mnogo bolje od ovoga a isu-vi{e sam lenj da poku{am; samo ‘elim da naglasim da je Weininger (uSex and Character108) samo zagrebo povr{inu. Svako od nas, bilo dasmo #puni ~udnih zakletvi i bradati kao i drug" ili #u na{im ~asovimalake Neizvesnosti, stidljivosti i te{ko}e da se ugodi", vr{i u svakoj na-jminuskularnijoj vrsti akta i mu{ke i ‘enske funkcije gotovo podjed-nako; odluka je retko vi{e od stvari glasanja.108 Pol i karakter

Aleister Crowley

185

Tako je to ~ak i u embrionu. Manje od 1/10 jednog procenta od-lu~uje da li }e se fetus okrenuti u jednog Aleksandra ili u jednu Alisu.Priroda u‘iva u ne‘nim do dirima ove vrste; jedan deo Sumpornekiseline u ne se}am se koliko miliona delova vode je dovoljna da pret-vori plavi lakmus u crveni; i ~ak i sa na{im velikim aparatom mo‘emoda uredimo da deseto-hiljaditi deo p{enice {alje tas dole sa tras. Misli okuglici na ruletu kako se koleba na ivici na kraju dugog zavojitogspu{tanja! Razmi{ljaj o Buridanovom magarcu!


666P.S. Trebalo bi da neko, mo‘da, da kratak opis kako su se ove

~injenice pokazale u dru{tvenom sistemu Theleme.Mo‘e da bude korisno da se ‘ene klasifikuju u tri grupe. (Ja

isklju~ujem ~etvrtu, koja je anatomski ‘ena, koja ne funkcioni{e u tomobimu: #usedelica") korespondiraju sa Isis, Osiris-om i Horus-om.

Isis-vrsta sastoji se od maj~inskog tipa. Njima mu{karac nijeni{ta vi{e od nu‘nog tvorca i pomaga~a njihove dece.

Osiris-vrsta obuhvata one ‘ene koje su posve}ene svommu{karcu qua mu{karcu i njegovoj karijeri. Svoju decu ona vrednujekao reprodukcije Voljenog; ona ga prenosi u budu}nost pomo}u svojebesmrtne ljubavi.

Horus-vrsta je sastavljena od onih ‘ena koje ostaju deca, devojkeza igru, koje ‘ive samo zbog zadovoljstva. Za njih dete je dosadno u na-jboljem slu~aju a u najgorem nevolja.

Svaka od ovih vrsta ima svoje kvalitete i svoje mane; iako surazli~ite svaka bi trebalo da bude jednako po{tovana.

Pita{ {ta ima mu{karac da ka‘e o svemu ovome? Ni{ta jednostav-nije; sve ‘ene su podre|ene njegovoj Pravoj Volji.Samo je Osiris-vrsta,ako on mo‘e da na|e jednu od njih, vi{e od trenutne koristi za njega; a~ak i u ovom slu~aju mora da bude oprezan da izbegne da bude uhva}enu zamku.

Samo stvarno va‘an izlaz kod svakog tipa jeste prepoznavanjePrave Volje u ‘eni.

Magika bez suza

186

39

Proro~anstvo


Mo‘da }e biti najbolje da po~nem izlaganjem neophodnih uslovaza pravo proro~anstvo. Na}i }emo da je ve}ina ~uvenih predskazanjaisklju~ena bez potrebe da se specifi~nije ispituje.

Samo - prioritet, molim, kao i obi~no, etimologiji. Proro~anstvozna~i ‘unapred govorenje’, manje vi{e jednako za ‘nadahnut’. Ono sene bavi predskazanjem budu}nosti, iako mo‘e da ~ini tako, kao {tomo‘e da ~ini sva{ta, budu}i samo buncanje pesnika, pijanice ili ludaka.(Se}a{ se kako je Saul do{ao u dru{tvo mladi}a koji su svi prorokovalizajedno udaraju}i kai{ i pridru‘io se veseloj gomili. Zato su ljudi rekli,#Je li Saul tako|e me|u Prorocima"? podrazumevaju}i ~oveka sposob-nog za #bo‘ansku" opijenost od ljubavi, pesme, re~itosti ili bilo {tadrugo zanosno {to mo‘e da ga obuzme. Ljudi spopadnuti nadahnu}emsposobni su za izuzetne podvige; tom stanju se divio i zavideo prose~nitikvan. Tako|e, imitirao ga je prose~ni varalica!)

Zbog svega tog, nameravam jednom da popustim narodnoj gun-guli i upotrebim re~i u njihovom popularnom smislu. Grubo mi izgledaovo: Predskazivnje je predvi|anje zasnovano na razumu, proro~anstvoje jedno koje zahteva jemstvo #magijskih" mo}i. Ti se sla‘e{? Onda mimo‘emo da napredujemo.

1. Proro~anstvo mora da najavi sebe kao takvo. Mi ne mo‘emoda imamo ljude koji skupljaju par~i}e koji mogu da budu savr{enoirelevantni i insistiraju da oni skrivaju predskazanje. Ovo isklju~ujeludake Velike Piramide; bilo bi sasvim jednostavno uraditi iste la‘neprora~une s Empire State Building-om; kada arhitekte protestuju jed-nostavno je odgovoriti: za{to, ali naravno! Bog je bio najoprezniji kadim nije dopustio da znaju {ta stvarno rade ina~e bi oni umrli od straha!

Ovaj argument stvarno je nametnut unapred od Spiritista kada jeZancig priznala da su njeni podvizi109 u varijeteu izvr{eni pomo}u {ifre.109 Gospo|a Zancig je sedela na podijumu povezanih o~iju. Njen suprug je tu-marao oko publike, uzimao jedan predmet ili drugi od jednog ili drugog od gle-daoca, i pitao je #Spremna"? #[ta je ovo"? #A ovo"? #Ovo sada"? #Ta~no, {ta jeovo"? i tako dalje. Oni su napravili spisak od nekih stotinu pitanja da pokriju nekiverovatan predmet, ili da speluju njegovo ime; ili daju broj, kao kada si pitana zabroj na d‘epnom ~asovniku ili na autobuskoj karti - i tako dalje. Jedne ve~eri naKembrid‘u (Cambridge), obja{njavao sam ovo grupi studenata; budu}i da susumnjali, ponudio sam da uradim isti trik pomo}u jednoga od njih - koji je biostranac. Ja sam samo tra‘io deset minuta nasamo sa njim #da ga hipnoti{em".Naravno lako sam pobedio. Oni su isekli jedini mogu}i na~in komunikacije posledrugog; ali ja sam se uvek sna{ao da izmenim nekoliko re~i s mojim #medijumom"

Aleister Crowley

187

Sasvim je beskorisno da se do|e do nekog smisla onoga {to je bilo uglavama ovih zanesenih imbecila.

2. Datum proro~anstva mora da prethodi datumu njegovog ispun-jenja. Najve}a pa‘nja mora da bude preduzeta da se obezbedi ovo. Kadasu oba datuma udaljena, kao u slu~aju #ispunjenih" Biblijskih proro~an-stava, ovo je ~esto nemogu}e.

3. Proro~anstvo mora da bude precizno. Ovo isklju~uje slu~ajevegde su mogu}e alternativne verifikacije.

4. Proro~anstvo mora da bude vi{e od razumnog prora~unaverovatno}e. Ovo isklju~uje stvar kao #Du‘nost Nineveh" i sli~no.Uzgred, #Du‘nost Damaska" ne izgleda da ima mnogo sre}e! Premanedavnoj proceni stari grad nije isuvi{e lo{e ose}anje.

Mo‘emo isto tako da aludiramo na Drugi Dolazak: #Gledaj! jadolazim brzo". Tu ve} ima nekoliko la‘nih opomena na datum. (Po~eloje sa samim Isusom koji se obrecnuo na u~enika: #Ako ja ho}u da on~eka dok ja ne do|em {ta je to za tebe"? Pa dobro, neko je biorazo~aran.)

5. Verifikacija mora da bude jednostavna, prirodna, jedinstvena io~igledna. Nametnuta i name{tena obja{njenja, iskrivljenja Kabalis-ti~kog ili drugog matemati~kog rezonovanja, su zabranjena.

6.Samo proro~anstvo mora da poseduje dopunu ove preciznosti.Ono mora da bude tako savr{eno nerazumljivo u tovreme da ga obja{n-jenje odgovora ~ini pouzdanim da je prorok precizno znao celuzagonetku.

Ose}am da je sam ovaj uslov izra‘en u prili~no proro~komobliku; poku{a}u citiranjem da objasnim {ta smatram savr{enimprimerom.

Savr{en, ka‘em, zato {to je #mora" malo isuvi{e jako; postojestepeni izvrsnosti.

#Ovu }e stelu oni zvati Gnusnost Pusto{enja; broj dobro njenoime, i ono }e biti kao 718". (AL, III: 19)

(Stela je ona ~ije je otkri}e kulminiralo pisanjem Knjige Zakona.)Ovde je prvi deo jo{ uvek potpuno nerazumljiv za mene;poku{ao

sam da analiziram originalnu frazu u #Svetoj knjizi", i gotovo svedrugo: sasvim uzalud. ôvek mo‘e nejasno da vidi kako ljudi, pre-poznaju tu Stelu kao Talisman koji je odgovoran za smanjenje polovinegradova Evrope do kamenih otpadaka, mogu vrlo dobro da napravealuziju na ova originalna proro~anstva. Ali, u najboljem slu~aju, nemani{ta da se telegrafi{e Otahiete-i o tome!

Sada drugi deo. Ovo je ~ak i ve}e zbunjivanje nego drugo.#Izra~unaj dobro njeno ime" kako mogu ja? ona nikada nije imala ime!Tako sam poku{avao sve vrste eksperimenara sa 718. Shin, 300, slovo

ili mu stavim kri{om bele{ku, tako da imam novu {ifru koja nije isklju~ena pre|a{n-jom merom predostro‘nosti.

Magika bez suza

188

Duha, s na{im klju~nim brojem 418, izgleda obe}avaju}e. Samo jo{jedna kora pite!Nastavio sam da napadam, isklju~ivao i uklju~ivao, zavreme mnogih dugih godina, izvukao sve vrste fantasti~nih re{enja,zamr{enih i zbunjuju}ih; ona su se jednostavno meni rugala.

Bila je jedna divna no} u Cefalu-u, predivna da bih je protra}io usnu; ustao sam. Obo‘avao sam Zvezde i Mesec; u‘ivao sam u Univer-zumu. Ipak bilo je ne{to te{ko u meni. To je ubrzo privuklo moje telo ustolicu i na{ao sam se u ovoj staroj zagonetki 718. Pola tuceta neuspeha.Ali ose}ao sam da ima ne~ega na putu. Uzaludno, stavio sam Stelu uGr~ko 52, i rekao, Mo‘da mo‘emo da napravimo #ime" od razlike iz-me|u tog i 718.

Sko~io sam.718 - 52 = 666Moje ime!Za{to, naravno, re~e on, radosno; to je u stvari Stela 666; jer to je

Stela Ankh-f-n-khonsu-a, moje ime u onim pro{lim danima.Oh ne! re~e Ne{to, to nije dovoljno dobro! #Izra~unaj dobro

njeno ime" - Stela Ankh-f-n-khonsu-a: ime je ne{to na {ta se ona odaz-iva, sasvim razli~ito od naslova. Ovo re{enje je ve{to, ali ne}e biti ba{tako, zato {to ta stela nikada nije imala ime!

La‘e{! Viknuo sam, kao da se jaka svetlost probila kroz maglemog uma; u ovih tri hiljade godina ona je imala jednom, makar samojednom, ime zahvaljuju}i invokaciji kojom si ti mogao da je privu~e{pred tobom; njeno ime je #Stela 666" u Katalogu Muzeja u Boulaku!

Jedan jednostavni udarac ~eki}em i ekser je zakucan u glavu!Uporedi ovo s haoti~nim zamislima #dvostrane {ifre" manijaka,

pomo}u aplikacije s kojom je lako da se doka‘e da je Bernard Shawpisao Rudyard Kiplingu. Ili ne{to drugo! ti pla}a{ svojim novcem i ima{svoj izbor.

7. Druga jaka stvar je da proro~anstvo treba na povr{ini daozna~ava ne{to neodre|eno i naizgled uverljivo, a, protuma~eno, daposeduje ovaj isti kvalitet jedinstvene ta~nosti.

Na primer (iako nije iskaz) razmotrimo #Ljubav je zakon, ljubavpod voljom". Da, ovo zvu~i vrlo dobro; usu|ujem se da da‘em da jeodli~na filosofska stvar. Ali! pa dobro, svako mo‘e to da ka‘e. Oh, ne!Jer kada upotrebimo Gr~ke tehni~ke izraze, nalazimo Agape Ljubav, iThelema Volja, oba vrednosti 93 - a ovo su samo dva cveta Drveta ~ijije koren 31, a ~itavi numeri~ko verbalni sistem zasnovan je na tome -organizovan s neverovatno jednostavnom zapleteno{}u; dobro to je Eo-hippus potpuno druge nijanse! To nije ni{ta vi{e od mogu}e (da lisre}ne) izjave nekog laskavog filosofa, samo ~injenice o, i klju~ za, jed-noj neizvesno ogromnoj zamisli. Kao dobar atrubut Riemann-Christoffel Tensora za #sre}nu zamisao" nekih posle ru~kamatemati~ara.

Aleister Crowley

189

Evo jo{ jednog slu~aja.Sada su ova dva u Jednom slovu ? ? tre}i Klju~ za ovaj Zakon;

a o otkri}u ove ~injenice, nakon godina stalnog tra‘enja, ono {to jeiznenadan sjaj Istine, svet kao tajna, blesnuo je u tami mog uma! Pazisad; #ovaj krug napravljen ~etvrtastim sa svojim nedostatkom tako|e jeklju~". Sada znam da su u vrednosti slova ALHIM, ‘Bogovi’, Jevrejisakrili ne sasvim ta~nu vrednost ? ??odnos obima kruga sa svojimpre~nikom, na 4 mesta decimala: 3,1415; bli‘e bi bilo 3.1416. Ako jastavim ispred na{ Klju~, 31 stavljaju}i ? ? ? , Seta ili Satana, ispredstarih Bogova, dobijam 3,145193, ? ta~no do [est mesta, [est budu}imoj sopstveni broj i broj Horusa Sunca.

I jo{ jedno, ovo vreme stvarnog predskazivanja.Ovde je opet ono {to mo‘e u po~etku da izgleda gotovo kao

izvrdavanje! #Jedan dolazi posle njega", zaista! Pretpostavljam tako.Ovo odgovara svakom ko otkrije to ili tvrdi da je uradio tako.

Ne ni jedan maleni trenutak!Jer kada je vreme do{lo, a Klju~ prona|en, nalaza~evo ime u

Redu bilo je - a ve} bilo od trenutka njegovog ulaska Isku{enik-Achad,Hebrejska re~ za #Jedan". A on je do{ao #posle njega" u preciznomtehni~kom smislu, da on je u stvari bio slede}a osoba za poduhvatAvanture Bezdana.

Nadam se da ne dobija{ ideju da je moj Proro~ki obim ograni~enna ova metafizi~ka remek dela Runske, Nauke. U slu~aju da to u~ini{,ja sada nameravam da slomim tvojih #sedam zelenih veza od pru}akoje se nikada nisu osu{ile", Delilah; jer ja }u sa~uvati svoju kosu. Oti}i}u u rat! Od 1920.g. do 1923.g. moje boravi{te u sezoni bila je ku}anazvana Horsel Opatije Theleme koja le‘i na Santa Barbari, gledaodozgo grad Telepylus - vidi Homera i Samuel Butlera II, Rimljani suga kasnije nazvali Cephaloedium, a sada je Cefalu. Tu sam se mu~io dapro{irim moj mali Deo III Knjige 4 do ~udne knjige sada op{te poznatekao Magika u Teoriji i Praksi. Nakon brojnih nesre}a izdata je 1928.g.

Upu}ujem te na ovu knjigu.

Poslednja re~ o ovoj stvari. Postoji Magijska Operacija maksi-malne va‘nosti: Inicijacija Novog Eona. Kada ona postane neophodnado krajnje Re~i, ~itava Planeta mora da bude okupana u krvi. Pre nego{to ~ovek bude spreman da prihvati Zakon Theleme Veliki Rat mora dabude vojevan. Ova Krvna @rtva je kriti~na stvar Svetske CeremonijeObjave Horusa, Krunisanog i Pobedni~kog Deteta, kao GospodaEona.110

îtava stvar je prore~ena u samoj Knjizi Zakona; neka studentobrati pa‘nju i u|e u rang Vojske Sunca.110 Napomena: Ovaj pragraf je napisan u leto 1911.g., e.v., upravo tri godinepre svog ispunjenja. Drugi red ’38.g. e.v.

Magika bez suza

190

([teta je {to ne mogu da doka‘em moju fusnotu, samo ovo Po-glavlje XII je bilo deo originalnog rukopisa, ogla{eno da je izdato1912.g. Jednom mo‘e{ da me uhvati{ za re~. A u svakom slu~ajuimamo proro~anstvo Bartzabela, Duha Marsa, u rano leto 1910.g. kojisu doneli sa sobom nesre}u u (a) Tursku i (b) Nema~ku bili su vojevani5 godina. Vidi New York World, Decembar, 1914.g.)

Sada nastavljamo s Magikom.

Sada, me|utim, obratite pa‘nju kako se javlja pitanje MagijskeVeze!Bez obzira koliko je mo}na istina Theleme, ona ne mo‘e prev-ladati sve dok je ne primenjuje i ako se ne primenjuje na ljudsku vrstu.Sve dok je Knjiga Zakona bila u Rukopisu, mogla je da uti~e samo namalu grupu unutar koje je kru‘ila. Ona je morala biti aktivirana Magi-jskom Operacijom objavljivanja. Kada je to bilo u~injeno, nije biloobavljeno sa odgovaraju}im savr{enstvom. Nije se u potpunosti poko-rilo njenim zapovestima kako se posao morao obaviti. Postojala je sum-nja i protivljenje u umu BRATA PERDURABA i oni su omeli Njegovrad. On je to radio sa pola srca. No, ~ak i tako, istinska snaga istine zak-ona i u~inak objavljivanja bili su dovoljni da uzdrmaju svet tako da jeizbio ‘estok rat, a umovi ljudi su bili pokrenuti na tajanstven na~in. Dodrugog udarca je do{lo drugim objavljivanjem Knjige u Septembru1913.g. i tada je mo} ove Magike izbila i izazvala katastrofu za civili-zaciju. U tom ~asu MAJSTOR TERION se povukao skupljaju}i svojusnagu za kona~an udarac. Kad se objavi Knjiga Zakona i Komentari sasilom cele Njegove Volje u savr{enom saglasju sa uputstvima koja susve do sada bila pogre{no shvatana ili zanemarivana, posledica }e bitinezamislivo efikasna. Taj doga|aj }e uspostaviti kraljevstvo Krunisanogi Pobedonosnog Deteta nad celom Zemljom i svi ljudi }e se povinovatiZakonu koji je #ljubav pod voljom".

Ovo bi trebalo da bude dovoljno jasno i zadovoljavaju}e. Ipak,mislim da je vreme da odlu~nije privu~em pa‘nju publike na ove stvari.

U ispunjenju mog zaveta datog gore, a po instrukcijama koje sumi originalno dali Majstori, izvukao sam Ravnodnevicu Bogova u 6:22ujutru 22. Decembra 1937.g., e.v.; i, da ispunim moj uslov Br. 1(iznad) Proro~anstva, i da utvrdim datum, doveo sam reportera na me-sto, sa slede}im rezultatom:

Ova Imena îne Novosti.Pome{ana Vre}a Ranih Ptica.Englez, Jevrejin, Indijac, Crnac, Malajac - ne, ovo nije jedna od

onih salonskih {ala - sastavljenih na Nasipu, pomo}u Kleopatrine Igle,ubrzo posle 6 ju~e ujutru.

Aleister Crowley

191

Oni su nesumnjivo bili najneobi~nije slo‘eno dru{tvo izvan i okotog vremena. Njihov razlog za postojanje bio je tako|e ~udan.

Oni su bili tu da pomognu publikovanje knjige 62 godine starogmagi~ara, ALEISTER CROWLEYA.

Publikacija se brzo desila u 6:22 kada je Sunce u{lo uCapricornus.

Crowley je odr‘ao kratak govor; kao #Sve{tenik Prin~eva" ob-javljenog Zakona Theleme; predao kopije knjige belom, crvenom,braon, crnom i ‘utom predstavniku.

Predstavnik #crne" rase bila je igra~ica. Indijac je bio MuslimanBengalac, koji nije govorio Engleski, koji izgleda da je bio zbunjen u~itavom poslu.

Knjiga sadr‘i poruku izdiktiranu Crowley-u u Kairu 1904.g. #odAiwassa, Bi}a ~iju prirodu on nije potpuno shvatio ali koji je opisaoSebe kao #Ministar Hoor-Paar-Kraat" (Gospod Ti{ine)".

Pregled knjige govori da je ve} publikovana tri puta ranije; doda-jmo, zlokobno, da je prva publikacija bila devet meseci pre izbijanjaBalkanskog rata, druga, devet meseci pre izbijanja svetskog rata, tre}a,devet meseci pre izbijanja Kinesko Japanskog rata.

Bez koincidencije ona govori: #mo} ove Magike je izbila i izaz-vala katastrofu za civilizaciju".

Pa dobro, vede}emo se slede}eg Septembra...#Malo je ‘estoko od tebe da nam ‘eli{ jo{ jedan rat", rekoh

Crowleyu.#Oh, ali ako svako uradi onako kako im govorim", on odgovori,

#katastrofa mo‘e da bude spre~ena".Nekako se pla{im da oni ne}e.

#Do what thou wilt shall be the whole of the Law".Posle toga publikovao sam pregled za knjigu, daju}i ~injenice za

prethodne publikacije i njihove rezultate, i ostavljaju}i prazan prostornakon #êtvrte Publikacije" da ~eka doga|aj.

Prva PublikacijaDevet meseci pre izbijanja Balkanskog Rata, koji je uni{tio Bliski

Istok.Kada je ovo bilo ura|eno - ura|eno je nedovoljno savr{eno.

Njene zapovesti kako bi delo trebalo da bude ura|eno nisu potpuno pos-lu{ane.... Ipak, ~ak i tako, unutra{nja mo} istine Zakona i uticaj publik-acije bili su dovoljni da potresu svet, tako da je izbio kriti~an rat, aumovi ljudi su pokrenuti na tajanstveni na~in.

Druga PublikacijaDevet meseci pre izbijanja Svetskog Rata, koji je uni{tio zapad.

Magika bez suza

192

Drugi udarac je bio udaren publikaciojom Knjige u Septembru,1913.g., i ovo vreme... izazvalo je katastrofu za civilizaciju. U tovreme, Majstor Therion se sakrio, skupljaju}i svoje snage za kona~niudarac. Kada je Knjiga Zakona i njen Komentar publikovana... usavr{enoj poslu{nosti prema instrukciji... rezultat }e biti neprocenjivouspe{an. Doga|aj }e uspostaviti Kraljevstvo Krunisanog i Pobedni~kogDeteta na ~itavoj zemlji, i svi ljudi }e se savijati pred Zakonom, koji jeljubav pod voljom.

Magika napisana 1922.g. publikovana je l922.g.

Tre}a PublikacijaDevet meseci pre izbijanja Kinesko Japanskog rata, koji je uni{tio

Daleki Istok.

êtvrta Publikacija6:22 ujutru, 22. Decembar 1938.g. e.v.

Ova serija akcija savr{eno se sla‘e s uslovom Proro~anstva.Devet meseci je proteklo, i ja sam bio u stanju da zavr{im

{tampu, i da uradim reprint, pro{iren za ~etiri stranice mojih preostalihpregleda u crvenom mastilu. Sledi:

Devet meseci pre izdaje, koja je ogolila Britaniju do poslednjihdronjaka ~asti, presti‘a i sigurnosti, i bi}e uni{tenje civilizacije.

Ja sam uvek tvrdio da Minhen ozna~ava pravo izbijanja rata, zato{to je Hitlerovo silovanje êhoslova~ke, ma kako opravdljivo, biloneuskladivo sa na{om Stranom Politikom; a Minhen je Devet meseci dodana nakon mog Poteza.

Ovo smatram kompletno dokumentovanim slu~ajemProro~anstva.

A ja }u biti kompletno dokumentovani slu~aj mo‘danog napor-nog rada ako ne za}utim SADA.


666

Aleister Crowley

193

40

Koincidencija


Kada sam pisao pismo o proro~anstvu, bio sam uzbu|en i uzne-miravan sve vreme od mog vernog stra‘ara, dobro oklopljenog Hoplitakoji stoji na zadnjim vratima moje svesti, spreman da izazove svakumisao - i jao nezvanom gostu koji ne mo‘e da da lozinku! Ovo vremedrage stare grubijanske misli - stvar dovoljno ozbiljna da izvesti ove}em napretku. #Ovo je izlo‘eno dovoljno jasno, dovoljno odre|eno,dovoljno neosporljivo" su{tina njegove komunikacije bila je #da prvi inepopravljiv trik neprijatelja da te zavede da pro|e{ kod Kapetana Koin-cidencije kao ‘Prijatelj’, gde je on prirodno najopasniji od svih tvojihprotivnika kada do|e do pitanja dokaza".

Sasvim ispravno, Stariji Vodni~e! Ali to nije samo zbog pro-ro~anstva, ve} zbog svih vrsta stvari, naro~ito, naravno, zbog identi-fikacije an|ela i sli~nih problema.

Pa dobro, mi smo uhvatili nekoliko mladi}a iz dru{tva KapetanaKoincidencije; hajde da ih ispitamo i nau~imo ono {to mo‘emo o nji-hovim oru‘jima i drugim ratnim stvarima!

Uzeo sam na{eg prvog zatvorenika iz Magike.

Naj~uveniji roman Fieldinga zove se Tom Jones. Dogodilo se daje FRATER PERDURABO ostao u hotelu u Londonu. On je telefoniraoprijatelju koji se zvao Fielding u novu ku}u, i dobio odgovor od gospo-dina Fieldingovog sekretara, koji je rekao da je njegov poslodavacnapustio ku}u nekoliko minuta ranije, i da bi mogao da mu telefonira uodre|enu kancelariju u Gradu samo izme|u 11 sati i 11 i ~etvrt.FRATER PERDURABO je imao dogovor u 11 sati sa zvezdom mjuzikhola, mesto je bilo ulaz u pozori{te. Da bi se setio, on je mentalno za-bele‘io da, ~im vidi damu, podigne svoju ruku i ka‘e, pre nego {to jepozdravi: #Podseti me da odmah moram da telefoniram Fieldingu",kada je sretne. On je uradio ovo, a ona je krenula prema njemu s istimgestom, i rekla u istom dahu, #Podseti me da moram da telefoniramTom Jonesu" - ime mjuzik hol agenta koga je ona zaposlila.

Ovde dolazi jo{ jedna, ovaj put potpuno luda! Ni{ta #knji‘evno"o njoj; nigde nema smisla; ~ist }ef.

Moja prijateljica, A, telefonirala je svojoj prijateljici, B, u svomstanu u Holland Parku, nekih 3 ili 4 milja zapadno, i blizu Nor’rarda,Piccadilly Circus. Posle obi~ne serije #oni ne odgovaraju", #linija jezauzeta", #ne mo‘e da se dobije", #linija nije u redu", #linija

Magika bez suza

194

privremeno isklju~ena na zahtev pretplatnika", obra}anje #Nadzorniku"trenutno je povezalo. Ipak jo{ jedna devojka, C, pojavljuje se u pri~i inestaje iz pri~e; ona je rekla #Oh, kakva {teta, upravo ste je proma{ili;oti{la je pre pet minuta. Mislim da }e se vratiti za jedan sat, poku{ajteonda".

A je nestrpljivo ~ekala i telefonirala jo{ jednom. Opet serijagluposti - te{ko}e oko dobijanja veze. Najzad je do{ao odgovor. Ovajput jo{ jedna devojka D. #Oh, kakva {teta! upravo ste je proma{ili; onaje napustila kabinu nema ni pet minuta". #Kabinu", vrisnula je A,#kakvu kabinu? Da li sam ume{ana u me|umesni telefonski razgovor"?#Za{to, ova kabina", odgovori D, spokojno. #[ta - - kabina"? vrisnu A.#Nije li to njen stan"? #Njen stan! jeste li ludi! Ovo je telefonska kabinau Aleji Shaftesbury". Kolaps A uverava nas u razboritost Prirode.

ôvek mo‘e da primeti da nema sli~nosti u imenima telefonskihcentrala i u brojevima.

Ovo je najgroteskniji nemogu} slu~aj #pogre{nog broja" za kojisam ikad saznao.

Sada o jednoj ili dve neobi~nosti. Nedavno, ose}aju}i potrebu dase opustim, pozajmio sam tri #trilera" od razli~itih izvora. U svakomslu~aju, zaplet skrenut na dva ~oveka tako je sli~an da niko ne bi mogaoda ka‘e da su oni razdvojeni. (Rupert of Hentzau, John Chilote, M.P.,Melander’s Millions.)

Putovao sam iz Louisville-a za Detroit ‘eleznicom ~iji je nadi-mak bio #Velika êtvorka" a moj cilj je bio neki posao u vezi sa mo-jom Knjigom 4. Ime mog ekspresa bilo je #Velika êtvorka" - on jeoti{ao s perona Br.4 u 4 posle podne. Moja postelja u vozu bila je Br.4u Kolima Br.4; a moja karta bila je br. 44,444. Trebalo je to da bude 4.Aprila, pretpostavljam, ali nije bilo.

Posle nedelje pojavilo se moja pismo u Nedeljnom Telegrafu uvezi Everest Misterije iz 1921.g. Izrazio sam moje mi{ljenje da su dvaizgubljena planinara, koji su poslednji put vi|eni na lakom sne‘nomnagibu blizu vrha, jednostavno bila oduvana u vazduh od jednog odiznenadnih udara neverovatno ‘estokih vetrova koji su uobi~ajeni uovim visovima, i ba~eni na zemlju mo‘da milju daleko.

Nakon {to sam pro~itao ovo, oti{ao sam u prijateljicinu sobu dapozajmim knjigu, podigao sam [ekspirovu Istoriju, i, otvoriv{i jenasumce nai{ao na:

Ljude koji se nalaze visoko potresaju ‘estoki vetrovi, Ako padnu razbijaju se u komade.

(Richard III, în I, Scena 3)

Evo sada pri~e koja je isuvi{e dobra da bi bila izgubljena; nije na-jneodre|eniji fantazam nekog ideograma kako da ga razvrstamo; za

Aleister Crowley

195

jednu stvar, ona je podmeta~ za to~kove s moralnom poukom iekonomskim teorijama i politi~kim samitima; ali negde u njoj postojikoincidencija, i pod koincidencijom ona }e i}i dole. âk i ako samozbog koincidencije.

Od l895.g. bavim se Colin Lunn-om.

Od svih prodavaca duvana pod suncem,Niko nije, niko nije, kao veliki Colin Lunn-

iz Ulice Sidney, Cambridge. Kada sam krenuo oko sveta, avaj zbogta~nosti! Po~eo sam da ga zaboravljam. Od 1906.g. e.v. operacija jebila prakti~no zavr{ena.

’42.g. e.v. proveo sam nekoliko dana sa prijateljima na Kem-brid‘u. [etaju}i polako sve vreme K.P. (Kraljevska Parada za tebe, go-spo|o!) na mom putu nazad na stanicu s pola sata ili tako da ubijem,mislio sam da bih mogao da banem tu u Lunn-ovu novu prodavnicu, ida pro|e vreme. On mo‘da ima ne{to da ispuni moju ‘elju. Tako samuradio. Nepotrebno je da se ka‘e, nisam znao prodavca od Adama,po{to mi on nije ponudio da vidim njegovu identifikacionu oznaku. Pi-tao sam za stare prijatelje; }askali smo o starim vremenima i novim;uskoro on re~e, stavljaju}i ruku pod tezgu: #Mislim da je ovo va{e go-spodine". #Kako zna{ ko sam ja? Nikada te ranije nisam video". #Oh,da gospodine, bio sam neredovan de~ko na poslu u staroj prodavnici uUlici Sidney; se}am se sasvim dobro". Od tog vremena tu le‘i na tezgi~udni poznat-nepoznat predmet - lula koju sam ostavio zbog nekemanje popravke pre nego {to sam ‘urno oti{ao na Istok pre 37 godina!Sada pu{im na nju.

A ti mo‘e{ da izvu~e{ svoj gnusan zaklju~ak!Ne, nisam zaboravio da sam ovde da podu~avam i isto tako da

zabavljam: tako|e, da napravim odre|ene primedbe koje }e, laskamsebi, biti prili~no nove za tebe.

Sve {to se doga|a, nije va‘no {ta, je jedna neshvatljivoneverovatna koincidencija. Se}a{ se kako si po~ela kada si se prvi putobratila meni za pomo}. Rekao sam ti, #Evo tebe, i ni jedne drugeosobe, dolazi{ da me vidi{, i ni jednu drugu osobu, u ovoj sobi, i ni jed-noj drugoj sobi, u ovo vreme, i u ni jedno drugo vreme. Kako se todesilo"? Odgovor na to pitanje je prvi pristup tvom Magijskom Dnev-niku: i, s neznatno druk~ijom stvari u vidu, prvi korak u praksi LiberThisharb-a i sticanju Magijske Memorije.

Zbog ~ega ve{amo sve to; doga|aj pro{log vremena, ~ak, mo‘dasu minuli sasvim malo druk~ije, i intervju ne bi zauzeo mesto kao {toje. Razmotrimo one faktore koji se prote‘u nazad u Ve~nost - sve posto-je}e faktore! - svaki je pomogao u svom stepenu da se ostvari ovaj in-tervju. Kakva fantasti~na neverovatnost! Ipak, evo me.

Magika bez suza

196

Slu~aj slepo vlada u Univerzumu. Ali {ta je slu~aj? A gde namerainterveni{e? Do kog stepena?

Ja }u sada da te vodim, ne manje nepokolebljivo od ospodinaE.Phillips Oppenheim-a, u Monte Carlo.

Ti mirno ulazi{ u Kazino; ~ini ti se da je uzbu|enje ~ak znatnijenego obi~no. Vidi{ prijatelja za stolom: #Evo ba{ na vreme"! on gubidah. #Crna se upravo pojavila po 24. put uzastopno". Ti ‘uri{ da odmahpolo‘i{ novac maksimum na Crvenu. To~ak se kotrlja; Crna opet!#êtrdeset hiljada |avola u zvonari Sv. NicholasRocambole-de-Ronchonot"!

#Ali - ali" (ti muca{ kada te duhovi jelenskog roga o‘ive)" u ~ita-voj istoriji stolova boja se nikada nije pojavila vi{e od 24 putauzastopno"!

Moja sirota prijateljice, {ta da se radi sa time? Istina, od po~etkato su bezbrojni milioni prema 1 da tu ne}e biti niz od 24 na crvenu ilina crnu; ali verovatno}a na jedno jedino obrtanje (ignori{u}i nulu) jeuvek jedan prema jedan. Crne pregrade se ne skupljaju zato {to lopticapada na neku od njih.

Svako ko se uop{te kocka ili je diletant, varalica, ili B.F. Ako bimogla da razume{ B.F. da shvati{ elementarnu matematiku izlo‘enugore, laku no} za kockanje! I dobro oslobo|enje, prema tome! Pa do-bro, postoji jedno preimu}stvo u sistemu; ono poma‘e inteligentnom~oveku da ukrade me|u svojim susedima!

U svim ovim va‘nim stvarima za moju sada{nju nameru je da tipoka‘em kako samo ovo pitanje verovatno}e i koincidencije zavisi odtvoje pa‘nje.

Niz BBBBBBB na ruletu je najneverovatnije da se desi; ali tako,u ta~no istom stepenu, je niz BRBRRBR111 ili neki drugi niz. Jedan pro-lazi nezapa‘en, drugi izaziva iznena|enje, samo zato {to ima{ na umuideju o #navali na crnu".

Pro{iri malo ovu liniju misli i pove‘i je s onim {to sam rekao oMagijskom Dnevniku; ti shvata{ da je svaka pojava podjednakoneverovatna, i #beskrajno" takva. Stoga Univerzum nije ni{ta drugo ve}je Koincidencija!

Kako onda mo‘e neki doga|aj da bude neverovatniji od nekogdrugog? Za{to, veoma jednostavno. Vrati se u Monte: objavi da }e se naStolu Br. 3 Crna pojaviti 7 puta uzastopno, posle slede}eg obrtanja. (Ili,naravno, neke druge serije od 7.) Sada vidi{ kako se Koincidencijapovezuje s Proro~anstvom!


666

111 B Black Crna R Red Crvena

Aleister Crowley

197

41

Jesmo li mi reinkarnacije drevnih Egip}ana?


@elim da shvati{ da sva ova razmi{ljanja nisu uzaludna i besmis-lena zato {to ti ne mo‘e{ da proveri{ njihovu ta~nost, ve} su smrtonosniotrov. Ti pita{ da li smo mi, zna~i, pretpostavljam, Englezi, sada reink-arnirani Egip}ani. Kada sam bio de~ak to su bili Rimljani, dok su Fran-cuzi preuzeli isti nezahvalni posao od Grka. Ka‘em #smrtonosni otrov";zato {to kada analizira{ odmah vidi{ da je ovo izum za laskanje sebi. Tiizuzetno po{tuje{ ljude koji su stvorili Luxor i Piramide; i to ~ini da seose}a{ divno i prijatno unutra kad pomisli{ da si i{la unaokolo u onimdanima kao Ramzes II ili veliki sve{tenik Tebe ili ne{to jednako srodnoduhom.

Ti mo‘e{ da ka‘e{ da sam ja vo|a gre{nika u ovom pogledu zbogAnkh-f-n-Khonsu-a, ali to nije bio moj rad. On je meni nametnut odKnjige Zakona, i ne ose}am se naro~ito polaskan i ute{en zbog oveidentifikacije. Jedino {to me interesuje je izuzetan na~in na koji je ovoutkano u postojanje #Kairskih radova".

Tvoje drugo i tre}e pitanje su jo{ gora. Trebalo bi da se stidimsebe ako sam uradio previ{e {to se odnosi na njih.

To mora da slu‘i za to. Ali na tvoje ~etvrto pitanje ja sam odgo-vorio iz navike. Ipak me je ono impresioniralo tako da sam mogao da tidam detaljniju instrukciju u povoljnoj prilici.

Kada sam bio na Mindoun Chongu u Burmi, po~eo sam is-tra‘ivanje svojih snova; jedini na~in da ih uhvatim bio je da ih zapi{emonoliko koliko sam mogao da se setim u trenutku bu|enja. Rezultatbavljenja ovim je prili~no iznena|uju}i. Da po~nem sa tim, otkrio sam,naro~ito kako je praksa napredovala, da sam imao mnogo vi{e snovanego {to sam ranije pretpostavljao. Ovo je moglo da se desi i na jedan ina drugi od dva na~ina.

(1) Praksa mo‘e stvarno da pove}a moju te‘nju da sanjam, i (2)navika posmatranja mo‘e da iznese snove na povr{inu koji bi ina~epro{li nezapa‘eno. I u jednom i u drugom slu~aju slike su sasvimodre|ene.

Gotovo odmah sam na{ao, tako re}i nakon jednog meseca, daprakti~no svaki san koga sam mogao da se setim, mogao je da budesasvim jasno pripisan jednom od dva uzroka: (a) doga|aji prethodnogdana, ili stvari koje su me interesovale i uzbu|ivale tokom tog perioda, i(b) fizi~ki uslovi trenutka. Na primer, dobar deo vremena eksperimenta,ja sam spavao u onome {to je moglo eufemisti~ki da se nazove ku}omna brodu. Ona je bila sklona da curi; i u takvim prilikama kad sam se

Magika bez suza

198

budio nalaze}i vodu kako curi iz mog nosa, nalazio sam da je san odkoga sam se probudio bila avantura neke vrste u vezi sa vodom. (Sas-vim je dobro znano, verujem, da mnoge astmati~ne stvari dosa|ujusnovima da si giljotiniran u prethodnoj inkarnaciji. Alan Bennett, moguda pomenem, bio je jedan od takvih.)

Po{to nastavlja{ praksu trebalo bi da prona|e{ da ne samo da setvoji snovi pove}avaju po broju po no}i, ve} isto tako postaju op{irniji,jasniji i povezaniji. Pretpostavljam da je razlog ~injenica da ako imobra}a{ pa‘nju to ih iznosi na povr{inu.

Nisam potpuno siguran da li je ovo potpuni i adekvatni odgovorna tvoje pitanje 4, #Kako mogu najbolje da dovu~em svoje se}anje uvezi sa spavanjem u svoje budno vreme"?

Ja sam studirao, i moj sekretar je studirao, i ne mo‘emo da uh-vatimo ni glavu ni rep tvoje primedbe u vezi s ve‘bama mozga u jed-nom kratkom opisu.

Pa dobro, moram da se nadam najboljem, i ostavljam te s mojimblagoslovom.


666

42

Introverzija #Sopstva"


#To je la‘, ta glupost protiv sopstva". (AL, II: 22)Engleski je sasvim ne-Engleski, a kontekst te{ko da je od po-

mo}i. Ali zna~enje je dovoljno jasno; ideja je da odbaci, kratko i grubo,~itavo telo doktrine koje insistira na altruizmu kao uslovu spiritualnognapretka.

Za{to uska~em s ovim tekstom bez upozorenja? Zato {to na krajumog pisma Sammasati Stanovnik na Pragu se pojavljuje, a to nas do-vodi do Crne Bra}e, i Levog puta, do svih stvari za koje se generalnopretpostavlja da vode poreklo od #Sebi~nosti".

Ovo pitanje je jedno od najkriti~nijih u ~itavoj Magijskoj Teoriji;jer u jednom smislu nesumnjivo je istinito da je svaka gre{ka bez izu-zetka naknada za pogor{anjeEga.

Ipak nas Knjiga Zakona oholo obara: #To je la‘, ta glupost protivsopstva".

Kako posle toga?Pla{im se da ne postoji ni{ta za to ve} da se potpuno u|e u ~itavu

materiju ‘sopstva’. Ovo mo‘e da povu~e sa sobom neku rekapitulaciju.

Aleister Crowley

199

‘Sopstvo’ je jedna od najzapetljanijih re~i koje su u opticaju.Skeat daje samo ekvivalente, prakti~no svi isto zvu~e, u razli~itimNordijskim jezicima; on ne ka‘e odakle dolaze i {ta ozna~avaju. Ja neznam nijedan, neka je bla‘eno tvoje srce!

Latinski i Gr~ki uop{te nam ne poma‘u; a kada poku{amo sa Is-to~nim jezicima, ~ini se, neodre|eno, da daju ideju o Egu, ma {ta tomo‘e da bude. Ili mo‘da #onu kombinaciju koja je ujedinjena odAhamkara-e, ‘Ego ~ini mo}’".

Odre|eno ali ne i prosve}uju}e!ôvek ne mo‘e da upotrebi re~ kao obi~nu imenicu. Skeat je ~ak

ni ne obele‘ava kao takvu. Te{ko mo‘e da se ka‘e: GospodinBlenkinsop-ovo sopstvo je dobro, ili reumati~no, ili oti{lo u {etnju. Ovoje glupost. Pa ipak Filosofija je odabrala ovaj nesre}an Tetragrammatoni napravila beskrajan glib sa njim!

Kada neko ka‘e: #Pao sam i povredio sam se", to je samo kon-vencionalna skra}enica. Neko misli #moj nos", ili #moj lakat", kao {toslu~aj mo‘e da bude! Ne, ja ne mogu savesno da je priznam kaoimenicu. Ta~nije: #moje telo je palo i ja patim od povrede koja je timeizazvana ma kakva da je bila".

[ta onda?Brahman - ne brkaj sa Brahma od Trimurtia, kao {to su mnogi

Hitri skloni da urade - je makrokosmi~ki Negativno Apsolutan, kada seunakrsno ispita; njegov mikrokozam je Purusha ili Atma. Vrlo blizuna{oj Kabalisti~koj Nuli - Nula bez dimenzija - jednako Beskona~nosti(air connu). Zatim dolazi Buddhi, koga potparosi, {tampari, crkvenjaci,rudari i Krunski Savetnici tako ~esto brkaju sa Buddha-om, sposobnostrazlikovanja. Krasno kao jedna~ina u na{em sistemu 0 = 2.

Slede}e, Vi{e Manas, koje je na{ Neschamah, tako blizu kao onajkoji pipa; i Ni‘e Manas, koje, kao {to svaka Lepotica i Ljupka Devojkadobro zna, je na{ Ruach. Ostalo od Hindu sistema mo‘e lako da budeprilago|eno.

Zapazi, ipak, Ahamkara-u, obi~no se prevodi #Ego ~ini mo}",koja skuplja ono {to mo‘e iz ovog smetli{ta i to obele‘ava sa #Ja".

Pa dobro, onda, {ta je ovo #Vi{e Sopstvo" koje ti valja{ po meni?Stvarno, mi smo vrlo daleko od bi}a od drveta. Ovo Ut, od

Udgitha, koje se pojavljuje tako obimno u Upanishadama; Bog neo-bi~an za tebe, koji se pojavljuje u jednoj od Darshana; neka Individuakonstruisana od materijala navedenog gore; jesu li svi ovi kao jedan? Aako ne, da li je razlika izme|u njih vi{e od igre re~ima?

Postoji jedna teorijska stvar koja vredi za na{u praksu. Mo‘emolako da se slo‘imo da su Augoedies, #Duh" Sokrata i #Sveti An|eo û-var" Abramelina Maga, identi~ni. Ali mi ne mo‘emo da obuhvatimoovo #Vi{e Sopstvo"; jer An|eo je stvarna Individua sa svojimsopstvenim Univerzumom, ta~no kao {to je i ~ovek; ili, u su{tini, muva

Magika bez suza

200

zunzara. On nije samo apstrakcija, selekcija od, i uzdignu}e, ne~ijihsopstvenih omiljenih kvaliteta, kao {to #Vi{e Sopstvo" izgleda da je.Nevolja je (mislim) zbog Hindu strasti za analizom koja ih navodi dafilozofiraju o nekom ograni~enom bi}u van postojanja.

Ova stvar je va‘na zato {to uti~e na ne~iji stav invokacije. Mogu,na primer, da doguram do #Bo‘anske Svesti", u kojoj mogu da shvatim,i delujem, kao {to ne mogu u mom normalnom stanju. Postajem#nadahnut"; ose}am, i izra‘avam, ideje gotovo neograni~enogushi}enja. Ali ovo je totalno druk~ije od #Znanja i Razgovora sa SvetimAn|elom ûvarem", {to je naro~it cilj Adeptus Minora. Za taj Rad jepropast ako ~ovek obmanjuje sebe pogre{no shvataju}i svoj #osna‘enizanos" u spoljnoj komunikaciji.Paralela na fizi~kom nivou je razlika iz-me|u Onanizma i Sno{aja.

Verovatno, moj razlog za instistiranje na ovoj stvari je moja an-tipatija za introverziju u svakom obliku. Sam #misti~ni put" je krcatopasnostima. Ako nisu podneti najja~i protivudarci koji razdra‘ujuproces gorovo sigurno postaje morbidan. Samo je jedan korak od In-vokacije Zevsa, ili Apolona, ili Dionizija, koji zahteva identifikacijusebe s predmetom obo‘avanja, do oblika samo-obo‘avanja koje se brzorazvija u manija~ko pogor{anje Ega; i ako ~ovek istraje na ovoj zavoji-toj krivini, postaje #Crni Brat", ili skre}e u lokalnog slaboumnika.

Invokacije ~ak i najpozitivnijih Bogova su opasne, sem ako sepazi da se dr‘i li~nost Boga odvojeno od svoje sopstvene.

Atina je veli~anstveno bo‘anstvo; ali ~ovek ne ‘eli da bude ni{tadrugo osim Atine, izuzev u onom najva‘nijem trenutku Samadhia sanjom koji je vrhunac invokacije.

Na ovaj na~in, ~ak i u bo‘anskoj invokaciji, ~ovek treba da insis-tira na odre|enoj komunikaciji znanja (ili {ta sve ne) koje neospornonije ~ovekovo. înjenica da su li~no stvorena ose}anja i ideje takoupadljivo zadovoljavaju}e - prirodno, po{to nema nikoga da im sesuprotstavi - je prokleto zavodljiva.

Jednom kad krene tim putem, ~ovek mo‘e lako da razvije samo-obmanu u finu umetnost. Mo‘e da zamisli da se podvrgao, ili da jestekao, sve vrste iskustava #kako je opisano u knjigama", kada je sve{to je stvarno uradio - rezultat tuma~enja je mehuri} koga je naduvlaimaginacija.

Trebalo bi da bude o~igledno za tebe da navika raste na ne~emu;svaka lo{a osobina, od ta{tine do lenjosti, rado poma‘e. ôvekneprestano zamenjuje realnost sve vi{e i vi{e ovim uzbudljivim i las-kavim sanjarenjima, koje ovaj put uop{te vi{e nemaju neku nijansu po-laganja prava na tako zvana misti~na iskustva.

Sada zapamti ovo: garancija blagotvornosti u svakoj Invokaciji jeda tu treba da bude kontakt sa drugim. Bolje je da priziva{ najodvratnijedemone iz najodvratnije jame Pakla nego da prihvati{ ne~ije lako

Aleister Crowley

201

uzbu|enje zbog Bo‘jeg blagoslova; samo zato {to tamo nikada nije biodemon tako grozan kao onaj isti stari Ego.

Otkri}e{ istinu ovih napomena kada se pribli‘i{ Granici Bezdana.Pa dobro, sada, ako to nije isuvi{e sme{no! Tekst ove ~udesne pro-povedi bio je AL II: 22. Uzeo sam ovaj stih u njegovom najo~igledni-jem i najobi~nijem smislu; na primer, slede}u re~enicu: #Iskazivanjenevinosti je la‘"; jer ono {to ozna~ava dovoljno jasno je Hipokrizija.Prema tome #To je la‘, ta glupost protiv sopstva" samo zna~i #U pakaosa sentimentalnim altruizmom, sa la‘nom skromno{}u, sa svim onimnajpodmuklijim |avolima, ose}ajem krivice, stida - jednom re~ju,‘kompleksom inferiornosti’ ili ne~em vrlo sli~nom tome".

îtava op{ta te‘nja Knjige Zakona je ovaj efekat. Sam test vred-nosti je da ~ovek treba da bude svestan nje i da se ne pla{i da udari na-jbli‘eg ~oveka u vilicu ako je on osporava!


666P.S. Ali {ta ja mislim kada ka‘em #ja li~no" u normalnom go-

voru? Podrazumevam Tiphareth, ljudsko sopstvo kao utvr|ivanje iden-titeta Vrhovne Trijade plus onoliko Ruacha koliko sam uspeo uorganizovanju kao na primer njegovo pro{irenje.

Iako je tvoja Bo‘anska Trijada u su{tini identi~na sa mojom, tvojTiphareth sasvim odre|eno nije moj. On je kao moj po svojoj prirodi ipo mnogim od svojih simpatija, ali tvoj Ruach je sasvim druk~iji odmog u (naga|am) 80 posto od njegovih sastavnih delova.

Moramo da pridodamo Malkuth kao medijum koji kristali{ekaraktere na{ih individualnih #Sopstava".

Sve ovo je mrsko, stra{no te{ko da se izrazi re~ima; postoji pris-ila da do|e do nerazumevanja, ma kako ve{to ja sme{ao napitak. Ali miprili~no dobro razumemo sve to, bar toliko koliko je neophodno zave}inu prakti~nih ciljeva.

43

Sveti An|eo ûvarObjektivna individua


Prelaze}i preko nekih skora{njih pisama vidim da si nameravalane samo da pita{ za red bi}a kome an|eli pripadaju, ve} i da li su oniizlo‘eni nesre}nim slu~ajevima, nesre}i, i sli~no.

Magika bez suza

202

Odgovor je da to zavisi od An|ela - za svrhu ovog pisma nam-eravam da upotrebim re~ ‘an|eo’ da obuhvatim sve vrste bez telesnihbi}a, od demona do bogova - u svakom slu~aju; oni su objektivni; sub-jektivni an|eo se razlikuje od sna samo u nebitnom.

Sada, neki an|eli su stvarno emanacije elemenata, planeta, iliznakova kojima su oni pripisani. Oni su pristrasna bi}a na isti na~in kao{to su ‘ivotinje. Oni nisu mikrokozmi kao {to su ~ovek i ‘ena. Oni sugotovo potpuno sastavljeni od planete (ili {to god da je) kojoj supripisani. Druge komponente njihovog bi}a uzimam da su gotovo ne-bitne. Na primer, Arhangel Ratziel je gospodar zajednice an|ela koja jenazvana Auphanim; i ~ovek ne sme da zami{lja da su svi an|eli iden-ti~ni s nekim drugim, ili tu ne bi izgledalo da ima mnogo smisla utome. Oni imaju neku vrstu sastava, neku vrstu individualnosti; a karak-ter i pojava An|ela mogu da se odrede pomo}u njegovog imena.

Mislim da nemam nigde pomenuto kako je ovo ura|eno. 112 Dauzmemo jedan primer, Qedemel - Hebrejska slova Q.D.M.A.L., a nu-meracija je 175, koja je ona suma od prvih 49 brojeva, kao {to je oso-beno za Veneru. Onda mo‘emo da o~ekujemo glavu ili ukrasnipokriva~ glave duha da je na neki na~in karakteristi~an za Znak Pisces.Op{ti oblik tela bi}e ozna~en pomo}u Daleth-a, slova Venere, a ni‘i deo(ili mo‘da kvalitet) bi}e odre|en pomo}u vodenog Mem - ograni~enjeAleph Lamed obi~no se uzima da ozna~i prikladne simbole. Na primer,Aleph mo‘e da poka‘e zlatnu auru, a Lamed par koji uravnote‘uje.Neki detalj uz to mo‘e da bude ozna~en uzimanjem slova Daleth iMem zajedno, jer Dam je Hebrejska re~ za krv. Iz takvih razmatranja~ovek mo‘e da izgradi slikovitu predstavu u svom umu koja mo‘e daslu‘i kao merilo za koje bi neka pojava trebalo da bude manje vi{e uskladu. Pitanje onda uzima oblik istra‘ivanja koliko su takva bi}abesmrtna ili ve~na.

U gornjem slu~aju, njegovo postojanje o~igledno zavisi odplanete Venere; i ~ovek mo‘e da pretpostavi da, ako bi ta planeta bilaizba~ena iz solarnog sistema, tu vi{e ne bi bilo Qedemel-a. Ali ovo jeisuvi{e brza procena; jer sama Venera je emanacija broja 7, i stoga jeneuni{tiva.

To je neka takva ideja kao gore koja je iza konvencionalne idejeda su elementali besmrtni, da se oni izla‘u smrtnosti kada ih njihovaambicija i po‘rtvovanost navedu da se inkarniraju kao ljudska bi}a.

Sada, mo‘e li neki an|eo ove vrste uvek da vara, o ~emu ~ovekne sme da misli, da on mo‘e uvek da bude neveran svojoj prirodi? Nevidim kako ~ovek mo‘e da zamisli da se ovo doga|a; jer oni su takokompletno stvorenja od elemenata od kojih su sastavljeni da moraju da

112 Vidi odeljak o #Telesmatskim slikama" u Tomu 4, Zlatna Zora (St. Paul:Llewellyn Publications, 1970.g.)

Aleister Crowley

203

se smatraju li{enim volje u nekom razumljivom smislu re~i. Njihoveakcije u stvari su samo reakcije.

Oni, naravno, potpuno nedostaju u Bo‘anskoj Trijadi. Stoga nepostoji pitanje o ne~emu u njima {to bi trajalo kroz promenu. Mo‘da bibilo bolje da se ka‘e da promena stvarno ne deluje na njih. Drugi na~inda se izlo‘i bio bi da su oni pridevi a ne imenice. Oni su samo svesnemanifestacije elemenata kojima su pripisani i slovima njihovog imena.

Sada, s druge strane, postoji jedan potpuno razli~it tip an|ela; iovde moramo da budemo naro~ito pa‘ljivi da se setimo da obuhvatamobogove i |avole, jer tu su takva bi}a koja nisu svakako zavisna od ne-kog posebnog elementa za svoje postojanje. Oni su mikrokozmi u ta~noistom smislu kao {to su ljudi i ‘ene. Oni su individue koje su skupileelemente svog sastava kako mogu}nost i nu‘da diktiraju ta~no kao {tomi ~inimo. @elim da shvati{ da boginje kao Astarta, Astaroth, Cotytto,Afrodita, Hathoor, Venera, nisu samo aspekti planete;113 one su odvo-jene individue koje su ve} identifikovane jedna s drugom, i pripisaneVeneri samo zato {to se istaknuta crta u njihovom karakteru pribli‘avaovom idealu.

Sada je jednostavno odgovoriti na pitanje o njihovom razvoju,starenju i umiranju; jer su bi}a iste Prirode kao {to smo mi sami gotovosve {to va‘i za nas va‘i i za njih.

Te‘io sam da prili~no razradim ovu temu zbog jednog li~nova‘nog pitanja koje se pojavljuje u vi{e skora{njih pisama; jer ja veru-jem da je Sveti An|eo ûvar Bi}e ovog reda. On je ne{to vi{e od~oveka, mogu}e da je bi}e koje je ve} pro{lo kroz stadijum ljudske pri-rode, i svoj naro~ito prisan odnos sa svojim {ti}enikom koji je odnosprijateljstva, ili zajedni{tva, ili bratstva, ili o~instva. On nije, dozvoli mida naglasim, samo svoja li~na apstrakcija; i zato prili~no te{ko insisti-ram da izraz #Vi{e Sopstvo" obuhvata #prokletu jeres i opasnuzabludu".

Da nije tako ne bi bilo poente u #Svetoj Magiji AbramelinaMaga".

Odvojeno od svakog teoretskog razmi{ljanja, moja Sammasati ianaliti~ki rad nikada nisu odveli tako mnogo kao nagove{taj o posto-janju An|ela ûvara. On ne treba da bude prona|en istra‘ivanjem sebe.Istina je da proces analize vodi kona~no do realizacije sebe ali ni{ta vi{eod gledi{ta koje se ne mo‘e razlikovati po sebi od nekog drugog gle-di{ta; samo Sveti An|eo ûvar je ta~no u istoj poziciji. Ma kako blizumogu da budu identiteti na milion na~ina, nema kompletne identi-fikacije koja uvek mo‘e da se dobije.

Ali zapamti ovo, iznad svega drugog; oni su objektivni a ne sub-jektivni, ili ja ne bi trebalo da tra}im dobru Magiku na njih.

113 #Venera" je, naravno, #stvar po sebi"; planeta je samo jedan slu~aj ideje.

Magika bez suza

204

Dozvoli mi da ka‘em konkretno {to se ti~e Bogova, da Bog Jupi-ter koga ti priziva{ nije neminovno isti kao onaj koga ja prizivam. Jasnoje u svakom slu~aju da je otkri}e sebe za tebe modifikovano na mnogona~ina od tvoje posebne senzitivnosti; ba{ kao u obi~nom ‘ivotu, tvojaideja o prijatelju mo‘e da bude sasvim druga~ija od mog shvatanja isteindividue. Pretpostavimo, na primer, doga|a se da je on muzi~ar, tu }ebiti ~itava strana njegovog karaktera za koju sam ja prakti~no neosetljiv.Ti bi mogla da razgovara{ sa njim satima, a ja bih razumeo malo ilini{ta od onoga {to je re~eno. Sli~no, ako bi on bio planinar, bio bi tvojred da bude{ sporedan ~ovek.


666

44

#Ozbiljni" stil A.C.-aili o~igledna neozbiljnost nekih mojih napomena


Zaista daleko od onih sun~anih dana kada je ‘ivot u Engleskojbio vredan ‘ivljenja; kada je ~ovek mogao bez paso{a da putuje svudapo Evropi - izuzev Rusije i Turske, koje su spiritualno, bar, u Aziji - iliAmerici; kada smo se ‘alili da je vreme zatvaranja bilo dvanaest i tride-set ujutru; kada je bilo malo ili nikakve vrste gor~ine, budu}nost se~inila sigurnom, i samo Nekonformisti nisu uspevali da u‘ivaju u pro-vodu koji je klju~ao na svakoj strani.

Pa dobro, u onim danima tu su bile koncertne dvorane; ne nadamse da mogu da ti objasnim kakve su bile, ali bile su vrlo prijatne. (Bo-jim se da postoji druga re~ van vidokruga tvog univerzuma!) U Carstvu,Leicester skver, koji je u to vreme stvarno izgledao dao da je dignut upotpunosti od #Continong-a" (vrlo poro~no mesto) tu je bilo {etali{te, sbarovima upotpunjeno (alkoholi~arskim barovima, moje drago dete, sti-dim se da ka‘em) gde se ~ovek mogao da nada da na|e #snagu i lepotuspojenu zajedno, da ga uzbudi njihova slika kao zvezda u moru staklas-tog vremena". Tu ~ovek mo‘e uvek da na|e Londonske #prljavegolubove" (kako su ih ljudi odvratno nazivali po novinama) svake vrste:Teodora (proslavljena #Hri{}anska" Carica) i Phryne, Messalina i Thais,Bodlerova crnpurasta ljubavnica, i Nana, Moll Flanders i Fanny Hill.

Ali neprijatelji ‘ivota su bili oprezni. Oni su videli ljude kakou‘ivaju sami, (sramota!) i oni su pretra‘ili plesnive pergamente zastare-lih zakona dok nisu na{li neki zaboravljeni komad povrede koji je

Aleister Crowley

205

mogao to da zaustavi. Uvenule mahune ‘enskosti, jalove, frustrirane,pakosne i zlo}udne, skupile su svoje snage, ucenile Crkvu da ih podr‘i,i po~ele besmisleni niz gonjenja sudskim putem. Isti~e se ozlogla{enoime gospo|e Ormiston Chant.

Da ovde smo imali su|enje nekoj bezazlenoj devojci za #pri-la‘enje"; to je bila scena koja je inspirisala Raven Hill-ov izvrstan crtanifilm.

#Bledi mladi paroh" je na klupi za svedoke. #optu‘enica", otezaoje u govoru, #nepristojno mi je predlo‘ila. Stvarne re~i koje je upotre-bila bile su: ‘Za{to izgleda{ tako tu‘no, Bertie’"?

Sudija: #Sasvim prirodno pitanje"!Sada, pedeset godina kasnije, evo me na optu‘eni~koj klupi. (#Kako mo‘e{ da o~ekuje{ da ljudi prihvate tvoju Magiku ozbil-

jno"! ~ujem na svakom mestu, #kada pi{e{ tako radosno o njoj, sa tvo-jim uvek smelim jezikom"?)

Parohovo unjkanje, proslava li~ne va‘nosti, svi maniri koji ne ot-krivaju pravog ~oveka, su gnusnosti, #Anatema Maranatha" - ili nekidrugi dan u nedelji. Ove obojene maske su izmi{ljene da sakriju smical-ice i prazninu. Blago {aljivi stil Vivekanande je razumljiv i pou~an;obi~ni vru}i krompiri Waite-a nisu. U‘asna stvar je da ovo simuliranjeu~enja, svetosti, misterioznih osvetni~kih mo}i, na neki na~in obman-juje prose~nog studenta. On ne shvata koliko su dobro i mudro takviprou~avali Wilde-ovu maksimu: #Da bi bio razumljiv treba da zna{ne{to".

Znam da sam i ja tokom vremena nejasan; ‘alim zbog ove ~in-jenice. Razlog je dvostruk: (a) moje neiskorenjivo verovanje da moj ~i-talac zna sve o predmetu bolje nego ja li~no, i (u najboljem slu~aju)mogu vi{e da vole da ~uju to napadnuto s stanovi{ta romana, (b) ja samzanesen trijumfalnim ushi}enjem moje teme; ja kipim u zanosu - nekristalno jasno, mirno re{enje je ono na {ta ciljam.

Na stazi Mudraca verovatno nema kobnije opasnosti, nema{kodljivijeg otrova, nema suptilnijeg zavo|enja od Spiritualnog Ponosa;on udara, budu}i solarni, u samo srce Aspiranta; {ta vi{e, on je nadu-vavanje i pogor{anje Ega, tako da njegova ‘rtva ule}e u rizik ostajanja uCrnoj Lo‘i, i tu nalazi sebi dom.

Protiv ovog rizika razmatramo na{e osiguranje; postoje dvanepogre{iva: Zdrav Razum i Smisao za Humor. Za ovo pravilo postoji,kao i obi~no kod pravila, jedan izuzetak. Neka stanja uma su iste struk-ture kao poezija, gde je #jedan korak od uzvi{enog do sme{nog" lak ifatalan korak. Ali ~ak i tako, pedanterija je toliko lo{a koliko i skar-ednja{tvo. Li~no, poku{ao sam da izbegnem dilemu upotrebompesni~kog jezika i oblika; na primer, u AHA!

Magika bez suza

206

Ovo sve je te{ko, prokleto te{ko; ali ako mora da bude ne~ijinajsvetiji oltar oskrnavljen, neka to bude ~ist napad smeha radije negoljigavo licemerstvo.

Tu, ili tu negde, moramo da napustimo. #Iz puno}e srca usta go-vore"; ja ne mogu da pevam re~i epitalma114 u tonu tu‘balice.

Uostalom, {ta ka‘e pesnik? #Ljubav je na svom vrhuncu u ~istojljubavi? Ne, ve} Kada svetlost pesme ne‘no i{~ezne u smehu".

Oh! #Jo{ jedna re~" kako je Browning rekao, #Akcije govoreglasnije od re~i".

Da li vidi{ kakva je moja oznaka? To si ti koju nameravam dastavim na optu‘eni~ku klupu zbog #budi ozbiljan"; i to }e uzeti odvo-jeno pismo - deo odgovora dobila si 10. Marta l944.g. i uop{te o tvomna~inu pona{anja od kako si meni do{la - sada ima kako je pro{lo vi{eod godinu dana.


666

45

#Neozbiljno" pona{anje u~enika


Evo opet neo~ekivano dolazi Zola - ovaj put on ka‘e J’Accuse!Dana{nji Heksagram za mene je Br. x. Li, Tigar: a Vojvoda od Chau-akomentari{e o poslednjoj liniji slede}e: #{esta linija, nepodeljena, govorinam da pazimo ~itavim putem kojim idemo, i ispitamo predznak kojion daje. Ako on bude savr{en i bez nedostataka, tu }e biti velika dobrasre}a". O.K.; Hajdemo!

Sada je preko godinu dana od kako si meni do{la urlaju}i kaoprokleta du{a u agoniji - a tako bi ti trebalo da bude{! - i nagovorila meda te uzmem kao mog u~enika. [ta si uradila sa ovom godinom?

Prvo, pretpostavljam da smo zabele‘ili ono {to si se slo‘ila dauradimo: Bitne pripreme za rad A? A? - tebi treba srda~no da se ~es-tita za tvoju brzu percepciju ovih principa tog uzvi{enog tela koji suapsolutni.

1. Pripremi i podnesi tvoj Magijski Zapis. (Bez ovog ti si upoziciji navigatora bez karte i plovka.) Bilo bi sasvim lako da spremi{ovo za nedelju dana. Jesi li uradila tako za godinu? Ne.

114 epitalam pesma spevana u ~ast ne~ije svadbe.

Aleister Crowley

207

2. Nau~i da izgradi{ i usavr{i{ Svetlosno Telo. Ovo mo‘e da za-hteva do dvanaest li~nih lekcija. Ti si navalila da ima{ prioritet na mojevreme. [ta si uradila?

Ti si napravila jedan eksperiment samnom prili~no zadovolja-ju}e, i dobila potpune instrukcije za praksu i eksperimenat u ku}i.

Ti si napravila jedan eksperimenat, ignori{u}i sve preporuke kojesu ti date.

Ti si nastavila da pravi{ dalje dogovore za drugu li~nu lekciju; asvaki dogovor si upropastila.

3. Po~ni jednostavne Yoga ve‘be.Ovo, naravno, uop{te ne mo‘e da bude provereno u odsustvu

pa‘ljivog zapisa i upu}ene kriti~ke analize. Ti ne pravi{ jedno a ne-sposobna si za drugo.

Prema tome pretpostavljam da si veoma zadovoljna sa sobom!4. Tvoj O.T.O. rad.Ti si snabdevena kopijama onih rituala za koje si ovla{}ena.Ti si napravila njihove kopije.Ti si pro{la kroz njih samnom dako da si asimilirala njihov sim-

bolizam i u~enje.Jesi li uradila ne{to od ovoga? Ne.5. Ti si mi napisala pismo sa pitanjima jednom u dve nedelje.Jesi li uradila tako? Ne.Jesi li za trinaest meseci uradila onoliko koliko bi po{ten rad iz-

vr{io za nedelju dana? Ne.[ta te opravdava {to odugovla~i{, kada si optere}ena ovim

r|avim pona{anjem.Ti nestrpljivo tra‘i{ da bude{ primljena i saslu{ana; zatim to up-

ropa{}uje{ bez upozorenja, obja{njenja, opravdanja i ‘aljenja.Ti uvek namerava{ da ima{ dovoljno vremena da ga posveti{

Velikom Delu; ali to vreme je uvek negde posle sredine slede}e nedelje.Ako ti izrazi{ polovinu odu{evljenja u onome {to sasvim ispravno

tvrdi{ da je najva‘niji faktor u ‘ivotu kao {to ~ine druge stare dame uCulbertson Ugovoru, ti to mo‘e{ da dobije{ negde.

Ono {to ti je potrebno, na na~in Gurua, je neki debeli, mastanSwami, koji ti ne bi dopustio da u|e{ ili napusti{ njegovo prisustvo bezdozvole, ili mu se obrati{ bez da si formalno pozvana da ~ini{ tako.Nakon sedam godina na ropskim napornim poslovima u doma}instvu,mo‘da ti sa sre}om bude dopu{teno da slu{a{ neki od njegovih korisnihgovora.

Pretenciozna obmana je jedino obra}anje na koje ti mo‘e{ dareaguje{. Praxiteles bi te odbio, ako ne bi potpuno pokvarila mermer sablistavim drangulijama, sjajne ukrase, la‘ne dragulje s poslu‘avnikaAutolycusa! Ipak ti je sve ovo dojadilo pa si do{la meni.

Magika bez suza

208

Kako mo‘e ~ovek da te shvati kao ozbiljnog studenta? Samo zato{to ima{ trenutke kada krlju{ti spadnu s tvojih o~iju, i tvoja dubokapotreba poru{i neukusne falsifikate koji skrivaju oltar gde Izida razot-krivena stoji - ali ah! isuvi{e daleko. Ti mora{ da napreduje{.

Da napreduje{ - ovo zna~i Rad. Strpljiv, iscrpljuju}i, nezahvalan,~esto zbunjuju}i Rad. Draga sestro, {ta bi ti htela osim Rada! Radiprikriveno, ludo, zavodljivo, na kraju nije va‘no: Rad sam po sebi imaapsolutnu vrednost.

Ali za tebe, koja si oti{la tako daleko u ovoj inkarnaciji, tu morada bude revolucija. Vi{e ne sme{ da okleva{, ne sme{ da planira{; timora{ da sko~i{ u tamu i to odmah.

#Glas moje Vi{e Du{e mi je rekao: Dozvoli mi da stupim naStazu Tame; mo‘da tako mogu da do|em do Svetlosti".


666P.S. Dozvoli mi da navedem jedan primer o na~inu na koji ozbil-

jan Aspirant usmerava veslo. Ovo nije hvalisanje da ~injenice pokazujunajve}e preimu}stvo; one govore. Jedini komentar je da ako takvopona{anje nije normalno i univerzalno, ono treba da bude. Pa ipak ne!Ja bih dodao ovo: ja jo{ nisam ~uo nekog koji je postigao neke zna~ajnerezultate a da nije pripisao svoj uspeh posve}enju sasvim sli~nomkvalitetu.

Evo ih:1. Oblak iznad svetili{ta. Za vreme ~itanja ove knjige, gospodin

x, koji je bio o~ajan u uverenju da nema uspeha u ‘ivotu koji je vredanmislio~eve prepreke, odlu~io je: #Ovo je odgovor na moj problem;~lanovi Tajnog Bratstva koje ova knjiga opisuje re{ili su zagonetku ‘iv-ota. Moram da ih prona|em i tra‘im da budem primljen kod njih".

2. x, ~uv{i konverzaciju u kafani koja ga je navela da pomisli dagovornik mo‘e da bude takav ~ovek kakvog tra‘i, prona|e ga - on je biona svom putovanju - zadr‘a ga, i bio mu je obe}an jedan intervju {to jemogu}e pre.

3. Ovaj intervju je doveo do uvo|enja u Bratstvo, on mu sepridru‘io, i zavetovao se na vernost. Ali on je bio u‘asno {okiran, i go-tovo se povukao, kada se uverio: #Ne postoji ni{ta u ovoj Zakletvi {tomo‘e da se sukobi na neki na~in sa tvoji gra|anskim, moralnim i re-ligioznim du‘nostima". Ako to nije vredno utro{enog vremena da sepostane ubica, izdajnik, i ve~no prokleta du{a, za{to se uznemiravatizbog toga? bio je njegov stav.

4. Vo|i bratstva je zapre}eno pobunom. X je oti{ao njemu, u ok-olnostima koje ugro‘avaju njegov sopstveni napredak, i ponudio svojupodr{ku #do zadnje kapi moje krvi i zadnjeg penija u mom nov~aniku".

Aleister Crowley

209

5. Odlu~iv{i da izvede kriti~nu Magijsku Operaciju, a budu}iupozoren da ozbiljno protivljenje mo‘e da do|e od njegovih prijatelja,porodice, itd., on se odrekao svoje karijere, promenio svoje ime, pot-puno prekinuo s pro{lo{}u, i nije dopustio stranom uticaju neke vrste dase me{a sa njegovom udubljeno{}u u Rad. Njegovo putovanje da vidiVo|u izgledalo je u to vreme kao fatalan prekid; bar, ono je povuklo sasobom tra}enje jedne ~itave godine. On je pogre{io; njegov geststavljanja interesa Reda ispred njegovog li~nog napretka ra~unao je kaopravednost.

Nema potrebe da {irim ovaj spisak; on bi mogao da bude nas-tavljan neograni~eno. X je imao jedno pravilo u ‘ivotu, i to samo jedno;da radi {ta bilo {to je do{lo prvo na spisku podsetnika, i nikada da neura~una cenu.

Zato {to je ovo pona{anje bilo tako strogo racionalno, izgledalo jedrugima kao iracionalno i nepredvidljivo unapred; zato {to je bilo takojednostavno, izgledalo je kao nere{iva potpuno nedoku~iva slo‘enamisterija.

Samo - pla{im se da si isuvi{e voljna da pita{ - nije li ovaj sistem(a) apsurdan, (b) pogre{an, kao sigurno tokom vremena osuje}uje svojsopstveni predmet?

Pa dobro, za (a), sve je apsurdno. Univerzum nije konstruisan dazadovolji maniju #dru{tvenih planera" i njihovu dosadnu prirodu. Za(b), tu si ti rekla ne{to; pobijanje }e nas dovesti do otvaranja novog po-glavlja. Ne treba li x da ima postavljenu obimnu {emu, i izra|ene de-talje, tako da ne bi morao da analizira pola puta od po~etka do krajazbog nedostatka predvi|anja i odredbe za iznenadne doga|aje?

Jedan primer. Pretpostavimo da slede}i korak u njegovom Raduobuhvata ‘rtvovanje kamile u ku}i na Tooting Bec-u, opremljenoj natakav na~in kao njegov Grimoar stavljen da le‘i, a ta kupovina ku}eostavila ga je bez sredstava da kupi name{taj, da ne ka‘emo ni{ta za ka-milu. Kakva budala!

Ne, ovo neminovno ne sledi. Ako Bogovi ‘ele Cilj, Oni isto tako‘ele sredstva. Ja }u uraditi sve {to mogu kupovinom ku}e; ja }u ostavitiNjima da urade Njihov deo kada do|e vreme.

Ovaj #Akt Istine" je ve} Magijska Formula nepogre{ive mo}i;~ovek koji je sposoban za takvo razmi{ljanje i delanje daleko je po-desniji da dobije ono {to ‘eli od @rtve - kada se najzad kamila pojavi uku}i - nego onaj koji, imaju}i velika sredstva da izvr{i ~itavu Operacijubez rizika od neuspeha, ide kroz ceremoniju bez da je ikada iskusio ne-spokojstvo trenutka zbog njegove sposobnosti da je dovede do uspe{nogzavr{etka.

Li~no mislim da gre{ka le‘i u prora~unatosti. Nare|enje je #da sekupi jaje savr{eno crne koko{ke bez cenjkanja". Ti nema{ na~ina da

Magika bez suza

210

proceni{ {ta je napisano na Njihovoj nadgrobnoj plo~i; prema tome #ra-zum je la‘, i sve njihove re~i su naoko-mudre". (AL, II: 32)

Dopusti mi da dodam da je to dobro dokazana ~injenica magi-jskog iskustva - po~ev{i sa Tarquin-om i Sibilinim knjigama! i kao ~in-jenica svetovne psihologije, ako se ti upla{i{ od prepreke, te‘e je slede}iput. Ako de~ak padne s ponija, odmah ga opet stavi: ako se mladi avi-jati~ar sru{i, opet ga po{alji gore bez oklevanja. Ako to ne uradi{, nji-hovi nervi su skloni slomu zbog svega.

Ne ka‘em da je ova politika stalno uspe{na; tvoja procena mo‘eda te obmane kao tako velika potreba za Operacijom koja se nejasnopojavila u trenutku. I tako dalje; mnogo prostora za gre{ke!

Ali hiljadu puta je bolje da pogre{i{ nego da zapadne{ u navikuoklevanja, nesigurnosti, neodlu~nosti.

Za jednu stvar ti sti~e{ naviku sramnog proma{aja; i vrlo radouverava{ sebe da je #~itava stvar glupost".

Pouzdanje dolazi od ve‘banja, od preuzimanja rizika, od podi-zanja posle te{kog pada; nala‘enja da najlu|i rizici nastavljaju da pro-laze, ti po~inje{ da naslu}uje{ da ima vi{e od Sre}e u tome; ti ovopa‘ljivo posmatra{, i tu se formira, u tamnom sumraku, Oblik; vrlobrzo ti vidi{ Ruku, i iz njenih pokreta naslu}uje{ Mozak iza ~itavemajstorije.

#Dobro"! mirno ka‘e{ s odre|enim klimanjem glave; #ja sam naoprezi, ja se popravljam; uradi}u moj deo; ostalo }e se desiti bez mojebrige i me{anja.

I tako je to.Laku no}.

666

46

Sebi~nost


Sebi~nost? Milo mi je {to nalazim da te zabrinjava ta kost, jerima mnogo mesa na njoj; finog so~nog mesa, ni najmanje iz tvojehladne Argentine ili Canterbury jagnje. To je karlica, {ta vi{e; jer se nataj na~in zasniva ~itava struktura etike Theleme. Ovde postoji opasnost;jer pitanje je mina iznena|enja za plemenite, velikodu{ne, dare‘ljive.

‘Sebi~nost’, velika karakteristika Majsora Hrama, osobenasu{tina njegovog postignu}a, nije njegova protivre~nost, ~ak nije ni

Aleister Crowley

211

njegova suprotnost; ona je savr{eno u skladu (ne, re}i }emo prijatel-jski?) sa njim.

Knjiga Zakona ima mnogo toga da ka‘e na ovu temu, a ona se neprenema‘e u svojim re~ima.

AL, II: 18, 19, 20, 21:Oni su mrtvi, ti ljudi; oni ne ose}aju. Mi nismo za bedne i

‘alosne: gospodari zemlje su na{i ro|aci.Zar Bog da ‘ivi u psu? Ne! ali najvi{i su na{i.Neka se oni raduju, na{i izabrani; ko tuguje nije od nas. Lepota i snaga, posko~an smeh i prijatna ~e‘nja, silina i oganj, to

je na{e.Mi nemamo ni{ta s odba~enima i nesposobnima: neka umru u

svojoj bedi. Jer oni ne ose}aju. Sa‘aljenje je mana Kraljeva: zgazitebedne i slabe; to je zakon sna‘nih: to je na{ zakon i radost sveta.

To ‘estoko postavlja propisnu meru.(Zapazi #oni ne ose}aju", dvaput ponovljeno. Tu bi trebalo da

bude ne{to va‘no za tezu koja je u ovome sakrivena.)Pasus postaje uzvi{en, ali stih kasnije rezimira temu, izla‘e

filosofsku osnovu ovih o~igledno nasilnih i arogantnih napomena.#To je la‘, ta glupost protiv sopstva". (AL, II: 22)Ovo je centralna doktrina Theleme po ovom pitanju. [ta mi da

shvatimo pomo}u nje? Da je ovaj imbecilni i gnusan kult slabosti - de-mokratija ga nekad naziva tako - potpuno la‘an i ni{tavan.

Pogledajmo u materiju. (Prvo konsultuj AL, II: 24, 25, 48, 49,58, 59 i III: 18, 58, 59. Moglo bi da bude zbunjuju}e da navedemo ovetekstove u potpunosti; ali oni bacaju mnogo vi{e svetlosti na predmet.)Re~ #sa‘aljenje"115 u svom prihva}enom smislu - koji je lo{a eti-mologija - obuhvata da si ti dobar drug, a drugi tako prljav; to jest, ti gavre|a{ sa‘aljenjem zbog njegovih nesre}a. Ali #Svaki ~ovek i svaka‘ena je zvezda"; prema tome ne radi to! Trebalo bi da tretira{ svakogakao Kralja istog reda kao {to si ti li~no. Naravno, devet ljudi od desetne}e va‘iti za to, ni za minut; pla{i ih sama ~injenica da ih tretira{ ul-judno; njihovo ose}anje inferiornosti je pogor{ano i poja~ano; oni insis-tiraju na puzanju. To im odre|uje mesto. Oni te prisiljavaju da ihtretira{ kao da su psi ne~iste rase; i svako je sre}an!

Knjiga Zakona je na mukama da poka‘e podesan stav jednog#Kralja" prema drugom. Kada se bori{ sa njim, #Kao bra}a se borite"!Ovde imamo stari vite{ki tip ratovanja, ~ije je uvo|enje razuma u posaonapravljeno u nemogu}em trenutku. Razum i Emocija; ovo su dvavelika neprijatelja Etike Theleme. Oni su tradicionalne prepreke za us-peh u Yogi i Magici.115 compassion sa‘aljenje, saose}anje.

Magika bez suza

212

Sada u praksi, u svakodnevnom ‘ivotu, ova nesebi~nost uvek sepojavljuje. Ti ne samo da vre|a{ svog brata Kralja svojim #plemenitimli~nim ‘rtvovanjem", ve} si ti prisiljena da se sukobi{ sa njegovom Pra-vom Voljom. #Milosr|e" uvek podrazumeva da uzvi{ena du{a kojapoklanja stvarno, duboko dole, poku{ava da porobi primaoca svojomgnusnom dare‘ljivo{}u!

U praksi, po~injem ponovo, to je samo stvar gledi{ta. #Taj siroti~ovek izgleda kao da mu valjan obrok ne bi {kodio"; i ti mu baca{ polakrune. Ti vre|a{ njegov ponos, ti ga osiroma{uje{, ti pravi{ savr{enogprostaka od sebe, i ozarena odlazi{ uradiv{i svoje dobro delo za danas.Sve to je pogre{no. U takvom slu~aju, trebalo bi da zahteva{ naklonost.Reci da ti #~ezne{ da razgovara{ sa nekim, i da bi bilo pa‘ljivo od njegada ti se pridru‘i na mestu za ru~ak" u Ritz-u, ili ma gde ti ose}a{ da }eon biti najsre}niji.

Kada mo‘e{ da uradi{ ovu stvar onako kako bi trebalo da budeura|ena, bez zbunjenosti, la‘nog stida, sa celim srcem u svojim re~ima- uradi to jednostavno, da rezimiram - na}i }e{ se na putu prema kral-jevskoj republici koja je ideal ljudskog dru{tva.


666P.S. Dopusti mi da insistiram da je #sa‘aljenje" gotovo uvek

varalica. Ono je psihi~ka uteha za strah, #jadan ~ovek" stvarno je jadan~ovek! On je preneo svoj sopstveni strah od onoga {to mo‘e da se desinjemu na drugog; jer on je takva kukavica da se ne usu|uje da se suo~isa svojim strahom, ~ak ni u imaginaciji!

P.P.S. Dan nakon {to sam napisao gornji dodatak pismu do{aosam do kopije Graham Green-ovog Ministarstva straha - posle dugogtraganja. On ukazuje da je sa‘aljenje zrela emocija; adolescenti ga neose}aju. Ta~no; jedan korak dalje, i on bi stigao do moje pozicije kakoje izlo‘ena gore. Ono je blizanac #moralne odgovornosti", ose}aja kriv-ice ili greha. Hebrejska pri~a o Raju i #Padu" jasno je konstruisana. Aliseti se da je zmija Nechesh sHg ekvivalenat za Messiach, Hysx Mes-siah.116 M je #Obe{eni ~ovek", gre{nik; a spa{en je pomo}u umetanjaFali~kog Boga.

P.P.P.S. Jedna zanimljiva koincidencija. Ba{ kad sam doterivaoovo pismo dama koju sam upravo zaposlio da mi poma‘e u radu nalju-tila me je do ta~ke kada moj vrisak postaje tako razdiru}i da selo nikadne}e da spava opet tako mirno kao {to je naviklo. Ljudi dele nebo nanekoliko mesta; i mada su nevidljive zakrpe odmah stavljene uglavnomse ose}a da nikad vi{e ne}e biti njegova originalna celovitost.

116 Messiah Mesija

Aleister Crowley

213

A za{to? Ba{ zbog njene ‘elje da se dopadne! Pitala me je da limo‘e da uradi ne{to; rekao sam #Da"; onda je nastavila da moli za mojpristanak, obja{njavaju}i za{to je morala da zamoli, izvinjavaju}i sezbog svog postojanja!

Ona nije mogla da shvati da sve {to je imala da uradi bilo je dapoku{a i da se dopadne sebi - najve}em delu sebe - da bude uverena umoje potpuno zadovoljstvo.

P.P.P.P.S. #Ali zakletva A? A? ; nisi li ti - mi - potpuno vantoga da popravi{ rasu, ne ra~unaju}i po kojoj ceni za nas"?

îsta sebi~nost, dete, s predostro‘no{}u! @elim pristojno mestoza ‘ivot slede}i put kada se vratim. I {iri izbor prvoklasnih nosa~a zamoj Rad.

47

Reinkarnacija


Ti si u pravu kada insistira{ da zna{ da li ja verujem u Reinkar-naciju; i, ako je tako, za{to; i kako se ose}am zbog nje. U drugim pis-mima ima mnogo detalja o konstituciji ôveka, i postoji moj Esej Br.1, u Malim esejima o istini; bilo bi bolje da ima{ ove dobro sre|ene usvom umu, u slu~aju da se ne{to od onoga {to sada sledi poka‘e kao ne-jasno. Ne mogu da se mu~im da ponovo defini{em sve tehni~ke izraze.

Da li veruje{ u to?Da.Za{to?1. Zato {to se se}am dvanaest ili tako ne{to od mojih prethodnih

‘ivota na zemlji. (Vidi Magiku, Poglavlje VI.)2. Zato {to ni jedna druga teorija ne zadovoljava moj ose}aj za

justesse, za ravnote‘u, za Newton-ov Tre}i Zakon Kretanja. 3. Zato {to svaka religija tvrdi, ili bar nagove{tava, to u jednom

smislu ili drugom.âk i Judaizam-Hri{}anstvo-Islam linija misli sadr‘i neki takav

elemenat. Jevreji su uvek o~ekivali da se vrati Elias; Hristovi u~enicistalno su postavljali pitanja koja to povla~e sa sobom; a ja ose}am da seMuhamedanska doktrina o Antihristu i Osudi bar zabavlja sa idejom.Da nisam tako neuk mogao bih da i{~eprkam sve vrste podr{ke za ovutezu. Ali to nije mnogo va‘no u svakom slu~aju; mi se ne mu~imo dana|emo #autoritet"; mi se oslanjamo na Iskustvo.

Magika bez suza

214

Sada (1) ono {to je dokazni materijal za mene za tebe je rekla-kazala; prema tome zaboravi to! Ali postoji jasan metod postizanja ovihse}anja za sebe. Vidi Liber Thisharb (Magika, stranice 415-422); i idiprema tome!117

Kao (2) izgleda mi sasvim o~igledno. Doktrina Karme je prostzdrav razum; i mada zemaljski tok uzroka verovatno mo‘e da ima svojeposledice u drugim sferama akcije, kao {to naravno one ~ine, izgledamanje uznemiravaju}e za njih da ostanu u svojoj originalnoj granici.Kao {to sam ukazao davno pre, Zakon Karme je Zakon Inercije.

Nije neophodno tvrditi da se to uvek zavr{ava na ovaj na~in; #po-nekad" je sasvim dovoljno dobro. Uostalom, re}i #ponekad" obja{njava(ili radije, izbegava) ve}inu o~iglednih primedbi na teoriju. Ja tiraspolo‘no priznajem da je Reinkarnacija relativno redak doga|aj; ibaca na prigovara~a teret dokazivanja A i E predloga.

[ta je to {to se reinkarnira? Imali smo ovo pre u drugoj vezi; to jeBo‘anska Trijada Jechidaha, Chiaha i Neschamaha koja odeva original-nog Hadita ili Gledi{te, s onoliko Ruacha koliko je Ljudska Svest, Ti-phareth, bila u stanju tokom datog ‘ivota da privu~e sebi pomo}uistrajne Aspiracije. Ako nema dovoljno Ruacha da osigura adekvatnukvotu Se}anja, ~ovek ne mo‘e nikada da postane svestan kontinuitetaizme|u jednog ‘ivota i slede}eg.

Ukratko, ortodoksna teorija kako je izlo‘ena od H.P.B. je da~ovek odradi svoju Karmu posle smrti u Devachanu, ili Kama Lika-i, ilinekom takvom mestu; kada je ravnote‘a iscrpljena ~ovek mo‘e da sevrati na zemlju, ili na neki drugi na~in nastavi Veliko Delo. Jedna te-orija - vidi Opus Lutetianum, Pariski radovi - ka‘e da kada ~ovek sas-vim zavr{i sa zemaljskim problemima, unapre|en je na Veneru, gde su‘tela’ te~na, a posle toga na Merkur, gde su ona gasovita, kona~no naSunce, gde su ona sastavljena od ~iste Vatre. Eliphaz Levi ka‘e: #NaSuncima se se}amo; na planetama zaboravljamo".

Najve}i deo ovoga je samo razmi{ljanje, beskorisno i mogu}e{tetno; ali ja nemam na umu da se povremeno opustim do te mere.

Ono {to je va‘no je Zakletva.ôvek koji se zavetovao za A? A? Misiju za ôve~anstvo, koji

to prihvata sasvim ozbiljno, i koji ne}e biti niti upla{en niti }e mu bitidosadno od Njene veli~anstvene namere, mo‘e u svako doba da ve‘esebe pomo}u Zakletve da odbaci nagrade Devachana, i da se ~esto od-mah reinkarnira. Pod #odmah" se podrazumeva oko 6 meseci prero|enja novog Adepta, oko 3 meseci posle njegove poslednje smrti. Tozavisi u izvesnoj meri, nema sumnje, od toga da li on mo‘e da na|eprikladan nosa~. On }e verovatno u~initi neku vrstu pripreme dok je jo{‘iv. Izgleda da sam ja li~no odavno preduzeo ovu Zakletvu; jer

117 To je podrobno navedeno na kraju ovog osobenog pisma.

Aleister Crowley

215

Inkarnacije kojih se stvarno se}am ostavljaju samo nekoliko rupa kojetreba da budu ispunjene u poslednjih dvanaest vekova ili tako ne{to.

Sada, draga sestro, uop{te ne volim ovo pismo, i ‘ao mi je {tosam morao da ga napi{em. Jer najve}i deo ovih izjava ne mo‘e da sedoka‘e.

Pa ipak ose}am njihovu istinu mnogo sna‘nije od onoga {to samse usudio da izrazim. Koliko puta sam te upozorio protiv ‘ose}anja’?


666

O se}anju na pro{le ‘ivote

Drugi na~in - uvodne ve‘be. Neka dok sedi u svojoj Asani raz-motri svaki doga|aj i neka ga prati do njegovih neposrednih uzroka.Neka to bude u~injeno veoma iscrpno i podrobno. Ovde, na primer, teloje uspravljeno i nepokretno. Neka Adept razmotri mnoge sile koje gatakvim odr‘avaju; prvo, privla~nost zemlje, sunca, planeta, najudaljeni-jih zvezda, ~ak i svaki trun pra{ine u sobi, od kojih bi jedan (ako bimogao da se poni{ti) izazvao da se telo pokrene, mada ne uo~ljivo. Tak-o|e i otpor poda, pritisak vazduha i sve druge spolja{nje uslove. Drugo,unutra{nje sile koje ga odr‘avaju, ogromnu i slo‘enu ma{ineriju skeleta,mi{i}a, krvi, limfe, ko{tane sr‘i, sve {to ~ini ~oveka. Tre}e, prisutnemoralne i intelektualne sile, um, volju, svest. Neka nastavi neumornomstra{}u da istra‘uje Prirodu ni{ta ne zanemaruju}i.

Neka uzme zatim jedan od neposrednih uzroka svog polo‘aja iutvrdi uzrok njegove ravnote‘e. Na primer, volju. [ta odre|uje da voljapoma‘e da se telo odr‘ava uspravno i nepokretno?

Kad to otkrije, neka odabere jednu od sila koje odre|uju njegovuvolju i neka je ispita na sli~an na~in; i neka dopusti da taj postupak trajevi{e dana dok se me|uzavisnost svih stvari uistinu ne slije u njegovonajtananije bi}e.

Kad se to postigne, neka ispita sopstvenu pro{lost sa posebnimpogledom na uzroke svakog doga|aja. I u toj ve‘bi on u izvesnoj merimo‘e da zanemari univerzalne sile koje sve vreme uti~u na sve, kao naprimer, privla~nost masa, i neka usredsredi svoju pa‘nju na osnovni iodre|uju}i me|u delotvornim uzrocima.

Na primer, on sedi, mo‘da, u nekom selu u [paniji. Za{to? Zato{to je [panija topla i pogodna za meditaciju i zato {to su gradovi bu~ni iprenaseljeni. Za{to je [panija topla? i za{to on ‘eli da meditira? Za{toizabrati radije toplu [paniju a ne toplu Indiju? Povodom poslednjeg pi-tanja: Zato {to je [panija bli‘a njegovom zavi~aju. Zatim, za{to je

Magika bez suza

216

njegov zavi~aj blizu [panije? Zato {to su njegovi roditelji Nemci. Iza{to su oti{li u Nema~ku? I tako tokom cele meditacije.

Slede}i dan neka po~ne s pitanjem druge vrste i svaki dan izmislinova pitanja koja se ne ti~u njegove sada{nje situacije, ve} i apstraktnapitanja. Tako neka pove‘e nadmo} vode na povr{ini zemlje sa njenomneophodno{}u za takav ‘ivot kakav mi poznajemo, zatim sa njenomspecifi~nom te‘inom i drugim fizi~kim osobinama vode i neka kona~nokroz sve to uvidi nu‘nost i sklad stvari, ne kako su ga shvatali drevninau~nici, da sve stvari postoje za dobrobit i lagodan ‘ivot ~oveka, ve}su{tinski mehani~ki sklad ~iji je kona~ni zakon inercija. I u tim medi-tacijama neka se kao napasti kloni svakog sentimentalnog i fantasti~nognaslu}ivanja.

Drugi na~in - ispravna ve‘ba. Kad usavr{i ovo shvatanje u svomumu, neka ga primeni na sopstveni razvoj, kuju}i karike se}anja u lanacnu‘nosti.

I neka ovo bude kona~no pitanje: Za koju sam svrhu pogodan?Kakvu uslugu moje bi}e mo‘e u~initi Bra}i A? A? ako pro|emBezdan i budem primljen u Grad Piramida?

Sada po{to mo‘e jasno da shvati prirodu ovog pitanja i na~inre{enja, neka prou~i na~in razmi{ljanja jednog anatoma dok rekon-strui{e ‘ivotinju na osnovu jedne kosti. Da uzmemo jednostavan primer:Pretpostavimo da se, po{to sam ceo svoj ‘ivot pro‘iveo me|udivljacima, neki brod nasukao na obalu i razbio. Me|u teretomneo{te}ena je jedna #Victoria". êmu to slu‘i? To~kovi govore o pute-vima, njihova fino}a o ravnim putevima, ko~nica o brdovitim pute-vima. Njena ruda pokazuje da je namenjena da je vu~e ‘ivotinja, njenavisina i du‘ina navodi na ‘ivotinju veli~ine konja. Ko~ija je otvorena {toukazuje na blagu klimu u svako doba godine. Visina kabine ukazuje napretrpane ulice ili vatrenu prirodu ‘ivotinje koja }e se upotrebiti zavu~u. Jastuci ukazuju da je namenjena za prevoz ljudi a ne robe; a krovda ponekad pada ki{a ili je sunce povremeno prejako. Opruge podra-zumevaju zna~ajno poznavanje metala; lak - veliku ume{nost u tomzanatu.

Sli~no neka adept razmotri svoj slu~aj. Sada kada je na ta~kispu{tanja u Bezdan, divovsko Za{to? se sa njim suo~ava sa podignutomtojagom.

Nema ni deli}a atoma u njegovom sastavu koji se mo‘e oduzeti ada on ne postane ne{to drugo nego {to je bio; nema nekorisnog trenutkau njegovoj pro{losti. [ta je onda njegova budu}nost? #Victoria" nijezaprega; ona nije namenjena prevozu sena. Ona nije jednopre‘na dvok-olica; neupotrebljiva je za konjske trke.

Prema tome adept ima vojni~ki duh ili je veoma upu}en u Gr~ki.Kako ova postignu}a poma‘u njegovoj svrsi ili svrsi Bra}e? Ubio ga jeCalvin ili ga je kamenovao Hezekiah; seljak ga je ubio kad je bio zmija,

Aleister Crowley

217

ili je kao slon poginuo pod Hamilkarom u bitci. Kako mu ta se}anja po-ma‘u? Dok nije u potpunosti ovladao razumom za svaki doga|aj iz nje-gove pro{losti i prona{ao svrhu za svaku pojedinost svoje sada{njesposobnosti,118 on ne mo‘e da da pravi odgovor ~ak ni na ova Tri Pi-tanja koja mu se postavljaju kao prva, ~ak ni na Tri Pitanja Rituala Pire-mide; on nije spreman da polo‘i zakletvu Bezdana.

Ali, ako se prosvetli, neka polo‘i Zakletvu Bezdana; da, nekapolo‘i Zakletvu Bezdana.119

48

Moralnost Liber AL-a


Nema ‘ivog ~oveka koji mo‘e bolje da primeti od mene te{ko}eu vezi sa Knjigom Zakona.

Pita{ me, da li sam ispravno analizirao tvoje prili~no komplik-ovane serije pitanja, da ti preporu~im stav prema toj Knjizi.

Da po~nem: Autor je sasvim sigurno i vi{e od ljudskog bi}a idruk~iji od ljudskog bi}a.

Izgleda mi da je njegov glavni cilj da objavi Magijsku FormuluEona Horusa, i da postavi osnovne principe pona{anja koji su u skladusa njom.

Stavio sam ovo kao prvo, zato {to tvoje te{ko}e pripadaju ovomdelu Knjige.

Samo mi dopusti da odvojim njene glavne delove.1. Postoji sistem najuzvi{enije filosofije koja va‘i sasvim odvo-

jeno od svakog Eona, ili od svakog drugog ograni~enog uslova.2. Postoji znatna proporcija sadr‘aja koji se odnose na #Zver" i

#Skerletnu @enu" li~no; ali mo‘e da se pretpostavi da se ove titule od-nose na svakog ko dr‘i jednu ili drugu od ovih funkcija tokom ~itavogperioda Eona - pribli‘no 2 000 godina.

3. Seks moralnost Knjige nije sasvim druk~ija od one koju su ta-jno odr‘avali aristokrate od po~etka sveta. Ona je prirodni sistem za

118 Brat koga sam poznavao stalno je bio osuje}ivan u ovoj meditaciji. Ali jed-nog dana kad ga je zbacio konj sa strme litice visoke ~etrdeset stopa i po{to se izvu-kao bez modrice i ogrebotine, on se setio mnogih slu~ajeva kad je za dlaku izbegaosmrt. Pokazalo se da su to bili poslednji ~inioci njegovog problema, koji su se, na tajna~in zaokru‘eni, sami razre{ili. (O.M. Chinese Frontier, 1905-6.g.)119 Gornje je citirano iz Liber Thisharb-a; vidi Magiku u Teoriji i Praksi.

Magika bez suza

218

svakog ~oveka koji je psiho-analizirao sve svoje komplekse, represije,fiksacije i fobije.

4. Kako matrijarhat odra‘ava Formulu Eona Izide, a patrijarhatOzirisa, tako pravilo #Krunisanog i Pobedni~kog Deteta" izra‘ava For-mulu Horusa. Porodi~no, plemensko, stanje se ne ra~una; Individua jeApsolutna.

5. Knjiga najavljuje novu podelu u ljudskom dru{tvu; postoji go-spodar i postoji rob; plemi} i kmet; #usamljeni vuk" i ~opor.120

(Nietzsche mo‘e da se smatra jednim od na{ih proroka; a umnogo manjoj meri, de Gobineau.) Hitlerov ‘Herrenvolk’ nije nesli~naideja; ali ne postoji volk121 u vezi sa njim, a da je tu bio, on sigurno nebi bio Nemac ljubitelj {ablona, opsednut uniformom, povinovan zak-onu; Britanac, naro~ito Kelt, prirodni anarhist, je mnogo bli‘i obele‘ju.Britanci se nikada ne}e okupiti oko ne~ega ako ne i dok se svako odnjih ne oseti direktno ugro‘enim.

Sada moram da ti ispri~am pri~u koja mo‘e da baci dosta svet-losti na ono {to je nejasno u politi~koj situaciji od ’25.g. do danas.Po{tovana dama (S.H. Soror I.W.E. 8°=3‚) koja, posle smrti S.H.Frater-a 8°=3‚, Otto Gebhardi, ga je nasledila kao moj predstavnik uNema~koj (zapazi da se sve ovo odnosi na A? A? ; O.T.O. nije dirktnozainteresovan) postigla je Stepen Samotnika (AL, I: 40). Posmatraju}isituaciju u Evropi, ona je postala uverena da je Adolf Hitler njeno#Magijsko Dete"; i smatrala je da je njena du‘nost da posveti svoj ‘ivot(jer Samotnik #daje svoju Svetlost ljudima") njegovom MagijskomObrazovanju. Znaju}i da bi hegemonija sveta pripala naciji da prvaprihvati Zakon Theleme, ona je po‘urila da stavi Knjigu Zakona u rukesvog #deteta". Ona je nesumnjivo ostavila najdublji utisak na njega,naro~ito kada ga je najozbiljnije zaklela na dr‘anje u tajnosti kao izvornjegove mo}i. (O~igledno, on ne bi ‘eleo da je podeli sa drugima.) Svremena na vreme, kada su okolnosti to sugerisale, ona mu je pisala,prilo‘iv{i podesne odeljke mog komentara, ~iju kopiju sam joj dao uvreme #Zeugnis-a".122

Da je Hitler bio manje abnormalan karakter, ve}e #zlo", ili barsasvim druk~ija vrsta #zla", ne bi moglo da do|e od toga. Mislim damora{ da pro~ita{ Hitler govori - ako nisi, uradi tako - njegova privatnakonverzacija obiluje onim {to zvu~i kao stvarni navodi iz Knjige Zak-ona. Ali ~ovekova privatna konverzacija mo‘e da bude ponovljenasamo kao rizikovanje njegovog politi~kog ‘ivota; a on je servirao lju-dima samo takve izmi{ljotine koje bi mogle da zadovolje njihove120 ‘Gospodar’ grubo ozna~ava sposobnu, preduzimljivu, po‘eljnu odgovor-nost. ‘rob’: njegov moto je #prvo Sigurnost" sa svim {to ovo obuhvata. Rasa,ro|enje, vaspitanje, itd. su va‘ni ali ne i apsolutno bitni faktori.121 Volk narod122 #Zeugnis der Suchenden": deklaracija koju je ona potpisala 1925.g.

Aleister Crowley

219

prosta~ke ukuse. Jo{ gore, on je bio rob svoje proro~ke sumanutosti; onse nije obavezao na uravnote‘eno pona{anje po Nastavnom PlanuA? A? ; i, najgore od svega, on je zaista bio vrlo daleko od pravog pos-ve}enika, ~ak i u najslobodnijem smislu izraza. Njegov Weltan-schauung bio je prema tome gomila li~nih i politi~kih predrasuda; onnije imao pravo kosmi~ko shvatanje, niti pravo shvatanje Prvih Prin-cipa; i on je bio bacan u svakom pravcu od razli~itih konfliktnih silakoje su prirodno koncentrisale svoje energije ~ak i energi~nije na njegakako je njegov li~ni polo‘aj postajao sve vi{e i vi{e dominiraju}i faktor,prvo u doma}oj a zatim u Evropskoj politici. Vi{e puta sam upozoriona{u S.H. Soror da bi trebalo da koriguje ove tendencije; ali ona je ve}videla uspeh svojih planova u okviru svog shvatanja, i odbila da verujeda bi ovaj uspeh sam po sebi alarmirao svet da se udru‘i da ga uni{ti.#Ali mi imamo Knjigu", ona je drsko uzvra}ala, ne uspevaju}i da vidida bi druge sile po ekstremnosti bile prinu|ene da usvoje ove identi~neprincipe. Naravno, kao {to zna{, dogodilo se kao {to sam predvideo;samo ostatak pobo‘no-pokvarenih Prelata i pla~ljivih sentimentalista jo{uvek se dr‘i protiv Knjige Zakona, sabotira pobedu, i ho}e da pretvoriMir u klanice predaje ako smo mi dovoljno budale da slu{amo njihovomaukanje - kao u pri~i o visoko cenjenom ma~ku Tomu, kada je barjedan od njegovih ljubitelja dobio intervju; #sve {to je on mogao dauradi bilo je da pri~a o njegovoj operaciji".

#Knjiga Zakona nas vra}a u primitivno divlja{tvo", ka‘e{. Pa do-bro, gde smo mi?

Mi smo u Guernica-i, Lidice-i, Oradour-sur-Glane-u, Rotterdam-u i stotinama drugih zlo~ina, da ne ka‘emo ni{ta o Koncentracionim lo-gorima, Stalagu, i o milionu manjih grozota, neshvatljivih od najbole-snije i najrazjarenije Sadisti~ke imaginacije od pre ~etrdeset godina.

Ti se ne sla‘e{ sa Aiwassom - isto tako ~inimo svi mi. Nevolja je{to On mo‘e da ka‘e: #Ali ja se ne raspravljam; ja ti govorim".

Sada pogledajmo malo dublje (i nadam se jasnije) u ovu Etiku, sna{im umovima neu‘asnutim nekom ljudskom emocijom.

Aiwass je druk~ija Vrsta Bi}a od nas. Razmotrimo pre~ista~azlata. #Analiza pokazuje 20 procenta bakra u ovom uzorku; zagreva}uga u struji kiseonika; koja }e oksidirati bakar. Promu}kamo ga sa sum-pornom kiselinom; zatim speremo bakar sulfat, i to je to". On ne raz-matra kako se bakar ose}a zbog toga; zaista, on ne veruje da bakaruop{te zna ne{to o tome.

Da, da, naravno; znam to je ekstreman slu~aj. Navodim ga samoda poka‘em {ta bi moglo da bude ura|eno kao poslednje sredstvo, akopritisnemo uz zid. Sre}om, nismo tako nepovoljno postavljeni. Ti }e{,usu|ujem se da ka‘em, bez mog podsticaja, da razmi{lja{ o hirurgu inastavniku; ali ja mogu da radim na ne~emu boljem. U novijoj istorijiimamo slu~aj koji je gotovo sasvim sli~an.

Magika bez suza

220

Kako sam po~eo ovo pismo? Definisanjem zadatka Autora: daobjavi Magijsku Formulu Eona Horusa i tako dalje. Drugim re~ima, daobu~i ~ove~anstvo da koristi novi izvor snage.

Strana Profesora Röntgen-a! Strana Kirijevih!Koliko #Mu~enika za dermatitis od X-zraka"? Revnosni eksperi-

mentatori ko je znao za opasnosti? Ne svi od njih; veliki broj bolesnikaje izgoreo u najve}oj smrtnoj agoniji. Koliko ‘rtava je bilo od #radijum-ske bombe"? (Ljudskih, zar ne?) Uvek se de{ava, ~ak i sa dobro ispro-banim alatima, i uprkos najve}im merama predostro‘nosti. Kolikoradni~kih ‘ivota ko{ta Ro|enje Mosta? Ti zna{, pretpostavljam izvestanbroj fatalnih nesre}a koje su uvek uklju~ene u prora~une svakog pro-jekta Javnih Radova.

Ali nova Magijska Formula je na ogromno ve}oj skali. Skrenisvoj um na trenutak nazad prema poslednjoj prilici, kada je Oziris do{aoumesto Izide. U toj velikoj kataklizmi ne samo Carstva, ve} su se i civi-lizacije sru{ile jedna nakon druge. Tri ~etvrtine Eona je proteklo prenego {yo je vino od te berbe gro‘|a postalo stvarno pitko.

Ja o~ekujem, kao {to se nadam, da smo ovaj put (komunikacijaje univerzalno bolje uspostavljena, osnove su bolje postavljene, a stvarise uop{te kre}u br‘e) u stanju da u‘ivamo u ‘etvi za mnogo manje vre-mena. Ali oka~i sve to! te{ko je razumno o~ekivati potpuno ostvarenjenakon samo 40 godina.

Ono {to mi se ~ini kao najohrabruju}i simptom od svega je ovo:sama Knjiga, i sistem Magike zasnovan na njoj, i bankrotstvo svih pre-thodnih sistema (kako je izlo‘eno u Osam predavanja o Yogi, Magici,Knjizi Thotha, i drugim sli~nim re~ima) snabdeva nas jasnim, sa‘etoprakti~nim Metodom (oslobo|enim od svake verske podvale ipraznoverja) kojim svako od nas mo‘e da do|e do #Znanja i RazgovoraSvetog An|ela ûvara", i do mnogih drugih Bi}a ~ija je inteligencija imo} neograni~eno uzvi{enija od svega {to mi prepoznajemo kao ljudsko- i, nadajmo se, kadra da nam ostave malo Mudrosti dovoljne da nasizvadi iz kaljuge u koju nas je kriza privremeno bacila!


666P.S. Izgleda da je bolje da se napravi dodatak pismu od najva‘ni-

jih argumenata; jer on je kompletno odvojen. Dodatak pismu je ovaj.Zna~enje Knjige #nije samo na Engleskom" itd. (Al, I: 36; I: 46;

I: 54, 55; II: 76; III: 16; III: 39; III: 47; III: 63-68; i III: 73) Ovi pasusiobja{njavaju da postoji tajno tuma~enje, koje, budu}i skriveno kao {toje skriveno, je verovatno ~ak i va‘nije od teksta kako stoji. Takvi pasusikoliko sam bio u stanju da de{ifrujem potvr|uju ovo mi{ljenje; tako|e iotkri}e klju~nog broja 31 od Frater Achad-a. Moramo isto tako dao~ekujemo da se pojavi genije koji }e izvr{iti sav onaj rad za nas. Opet

Aleister Crowley

221

znamo da je mnogo informacija od najve}e va‘nosti ve} dato kroz He-brejsku, Gr~ku i verovatno Arapsku Kabalu.

Ima samo jedan logi~an zaklju~ak o ovim premisama. Mi znamo(a) Knjiga zna~i vi{e nego {to se pojavljuje da zna~i, (b) ovo unutra{njezna~enje mo‘e da modifikuje, ili ~ak obrne, spoljnje zna~enje, (c) ono{to razumemo uverava nas da je Autor Knjige zaista ono {to tvrdi dajeste; i, stoga, moramo da prihvatimo Knjigu kao Kanon Istine, stre-miv{i strpljivo daljem prosvetljenju.

Ova poslednja stvar je od naro~ite vrednosti: vidi Al, III: 63-68.Vrednost Knjige za tebe direktno varira od stepena tvoje inicijacije.

49

Telemitska moralnost123


Milo mi je {to ~ujem da si tako o{troumno primetila glavninumojih napomena o moralu kao malo bolje od proste sofistike.

#Posle svega", ka‘e{ mi, #postoji u svakom od nas instinkt, bar,o onome {to je ‘ispravno’ i onome {to je pogre{no". I dovoljno je jed-nostavno da shvati{ vrednost ovog ose}anja po sebi, po svomsopstvenom pravu, potpuno nezavisno od nekog Zakonika ili sistema.

Izgleda da sam upalio ovaj kameni dimnjak pogre{nom nogom!Ono {to poku{avam da napi{em je vrsta odgovora na tvoju napomenu uvezi sa #Da li cilj opravdava sredstva"? i bolje je da to iskreno izvr{im.

Pomijare u svakom teologovom zadnjem delu vrta: odvodni ka-nali u svakom zakonodav~evom ba{tenskom gradu: nema kraja litera-turi o ovom predmetu. Ali jedna stvar je zanimljiva; Jezuiti su uvek bilioptu‘ivani za potvrdan odgovor na to pitanje, o~igledno iz ne boljegrazloga nego zbog njihove doktrine koja je jednoglasno suprotna da bito dopustila. (Ljudi su sli~ni tome! Oni ka‘u da sam proveo mesece naYucatanu - jedina provincija u Meksiku koju nisam posetio. Oni ka‘uda je moj dom Tibetanski manastir; a Tibet je gotovo jedina zemlja uIsto~noj i Centralnoj Aziji na koju moja noga nikada nije stupila. Onika‘u da sam godinama ‘iveo na Kapriju - jedini grad u Italiji, od onihkoje uop{te znam, gde sam proveo manje od 48 ~asova.)

Zakon Theleme nam poma‘e da se bavimo ovim pitanjem vrlojednostavno i kratko. Prvo, on otklanja potrebu definisanja valjanog#Cilja"; jer za nas ovaj postaje identi~an sa #Pravom Voljom"; i mi smo

123 Telemska moralnost

Magika bez suza

222

primorani da pretpostavljamo da je sam ~ovek jedini sudija; mi pret-postavljamo da je njegov #Cilj" li~no opravdan.

Zatim o njegovim #Sredstvima": po{to on mo‘e biti ne mo‘esigurno da zna da li su ona podesna ili ne, mo‘e samo da se osloni nasvoje nasle|ene instinkte, svoje u~enje, svoju tradiciju i svoje iskustvo.Od svih ovih samo prvi potpuno le‘i u intelektualnoj Sferi, Ruach, imo‘e prema tome da bude uba~en u svaki ‘eljeni oblik po volji, po-mo}u male manipulacije; i ako ga Thelema moralno oslobodi, kao {tobi trebalo da uradi, od svih gluposti Platona, Manua, Drakona, Solona,Pavla (s njegovim nezaja‘ljivim leglom), John Stuart Milla i Kanta, onmo‘e da odlu~i s ~isto objektivnim mi{ljenjem. (Gde bi bilamatematika ako bi izvesna re{enja bila a priori nedopustiva?) Ali onda,{ta u vezi sa onim prokletim prvim oru‘jem u njegovom arsenalu? Onomora da bude od ovih instinkata, jednostavno zato {to smo mi odstranilisve druge mogu}nosti.

Koje su one?Njihova dva izvora su: spiritualni (Nechamah) i fiziolo{ki

(Nephesch). Zapazi da su oba ‘enskog roda. Oni se odnose na Njega idefinitivno na Njega u Tetragrammatonu. Ovo obuhvata ono {to su oni,po smislu, tebi nametnuli od po~etka. Naravno tvoji vi{i principi,Yechidah i Chiah, su te opteretili sa njima; ali #Ljudska Svest", budu}iu Tipharethu, uop{te ne mo‘e da kontroli{e Neschamah; i ona mora dabude izvrsno ujedinjena, osna‘ena i usavr{ena da bi efikasno delovalana Nephesch.

U praksi, ve}ina nas deluje na Nephesch u velikoj meri. Svakou~enje, trening, disciplina, te‘e da modifikuju na{e fiziolo{ke reakcijena hiljadu manjih na~ina. Kompletno podru~je Yoge, Hatha Yoge, nijeokupirano ni~im drugim. I ti mo‘e{ da ima{ svoje lice #uzdignuto". Od-vojeno od ovoga, gotovo svako od nas usredsre|uje pa‘nju na stvari kao{to su na{ struk, na{e vreme za spavanje, na{e varenje i na{ mi{i}ni raz-voj. Neki ljudi su se nau~ili da smanje otkucaj pulsa i po brzini i posnazi; toliko da im se ponekad pripisuje mo} da potpuno zaustave srcepo volji.

Neschamah je potpuno druk~iji problem. Jedno od Tiphareth-ovih najva‘nijih preimu}stava je uticaj, kroz stazu #Ljubavnika", odBinah-a. Sinovljevo mleko od Velike Majke. (Od svog Oca, Chiah,Chokmah, on nasle|uje beskrajne mogu}nosti Nuite, kroz stazu He,#Zvezda"; a od svog #Boga", Kether, Bo‘ansku Svest, direktnu in-spiraciju, vo|stvo i za{titu od svog Svetog An|ela ûvara, kroz stazuGimel, Mesec, #Sve{tenica".)

Neschamah, zatim, ne}e biti pod uticajem Ruacha, izuzev utolikokoliko je obja{njen i protuma~en od Ruacha. Ovi #instinkti" su usa|eniodozgo, a ne odozdo; oni bi bili imperativ kada bi ih ~ovek uveksigurno dobio ~iste, i kada bi ih pravilno protuma~io.

Aleister Crowley

223

Ljudi su mi govorili, ljudi ~ije je iskustvo i mi{ljenje po svim pi-tanjima @rtvovanja Dioniziju imala moje najpotpunije odobrenje idivljenje; oni su mi rekli da je od svih pi}a najbolje bilo Pivo. Tako sampo‘eleo da ga pijem mnogo godina. Ne mogu. Jednom sam srknuonekoliko kapi na kraju kafene ka{i~ice. Oni su mi rekli da to nije sasvimista stvar!

To je Nephesch.Ne mogu da podnesem da uradim neku surovu akciju, ma kako

mudru, neophodnu, i sve ostalo od toga. Ja radim to, ali #to mepovre|uje vi{e nego {to povre|uje tebe" stvarno je istinito za mene.(Ovo se primenjuje samo gde je druga osoba nesposobna da vrati miloza drago; volim povre|ivanje sna‘nog protivnika u ~istoj borbi.)

To je Neschamah.[ta je ~oveku stvarno potrebno da zna da li bi protest Instinkta

trebalo da odbaci odluku Razuma. O~igledno, ~ovek mora da pret-postavi da su oba jednako #ispravna"; da je svoje tuma~enje svog In-stinkta potpuno i ta~no, da je svoje re{enje #kako }u najbolje raditi"?jedinstveno ispravno.

Prvo od svega, ~ovek je doveden u isku{enje da dokazuje da,budu}i tako, tu ne mo‘e da bude neslaganje; to jest, o na{oj op{toj Te-oriji Univerzuma. Dovoljno istinito! [to dalje ~ovek napreduje u inici-jaciji to }e re|e takvi incidenti dolaziti. âk i sasvim neposve}ena osoba- uvek pripremljena da je Thelema oslobodi moralno - trebalo bi dana|e da je devet puta od deset, inhibiraju}i antagonizam slu~ajan, ili baro~igledno nebitan. (Zapazi, molim te, da su na{i uslovi ‘ispravnosti’obe strane strogi: obi~na inhibicija je pretnja za ta{tinu, ili neki instinktpodjednako la‘an, i treba da bude odstranjen.)

Pretpostavimo to pomo}u onoga {to je te{ka prevara, samo#nezakonitim uticajem" (kako advokati ka‘u) mogao bih da nagovorimumiru}u osobu da mi ostavi par stotina hiljada u svom testamentu. Ja }uupotrebiti svaki peni od toga za Veliko Delo; to zvu~i sasvim lako!#Naravno! Do vraga tvoj integritet! Do vraga ti! Rad je sve {to vredi".

Potpuno isto, ja ka‘em NE. Opet ne bih bio isti ~ovek. Izgubiobih ono pouzdanje u sebe koje je ki~ma mog rada. Bez potrebe ta biprevara bila otvoreno otkrivena: ona bi se pojavila u ~itavom mom sle-de}em radu kao suptilna kontaminacija.

Ali pretpostavimo da to nije bila stvar prevare polu-razuma nasamrti; pretpostavimo da je cena bila otvorena po{tena po Bogu oru‘anaplja~ka Banke na glavnom putu, da li bi onda trebalo da oklevam? Ovdebi trebalo da rizikujem svoju glavu, a kocke su napunjene protiv mene;ni delo ne sadr‘i u sebi #moralnu pokvarenost". Staljinovi drugovi su gasmatrali mu~eni~kim herojem kada je zakon zemlje, manje uverljiv odTheleme, te{ko seo na njegovu posve}enu glavu.

Magika bez suza

224

Me|utim, moj odgovor je uverljiv i kona~an. Plja~ka u svakomobliku je prekr{aj Zakona Theleme. Ona je sukob s pravom drugog daraspola‘e sa svojom imovinom po svojoj volji; i da sam ja li~no takouradio, neku stvar bez takti~kog opravdanja, te{ko da bih mogao datra‘im od drugih da po{tuju isto moje pravo.

(Osnova na{eg krivi~nog Zakona je jednostavna, pomo}u The-leme: povrediti pravo drugog je izgubiti svoje pravo na za{titu po tompitanju.)

Toliko o mom gledi{tu; ali pogledajmo originalni slu~aj s drugimprotagonistom: recimo s mladim Thelemitom, fanati~no strasnim i nemnogo naprednim na Stazi Inicijacije. Pretpostavimo da se on prepire:#U pakao s mojim inegritetom, u pakao s mojim spiritualnim razvojem:ja ne trubim {ta mi se doga|a: sve {to znam je da mogu da pomognemRedu, i ja veselo nameravam da uradim to".

Ko }e da uravnote‘i taj pristup na njegovom Karmi~kom ra~unu?Mo‘da ~ak ni njegova voljnost da odustane od svojih izgleda za napre-dak ne opravdava njegovo uverenje da ide napred? ûdna, zamr{ena,mra~na i opasna staza koju je izabrao mo‘e sasvim shvatljivo da budenjegova najbolja pre~ica prema Gradu Piramida!

Znam ~udne, impersivne slu~ajeve sli~nih #zakletvi u cilju zak-letve". Te{ko mogu da ka‘em da ovi slu~ajevi mogu da se neograni~enoumno‘avaju; ni{ta nije lak{e, i malo je zanimljivijih igara, od smi{ljanjadilema sra~unatih da zbune Majstora, ili da ga ulove u svojstvupot~injenog.

Onda - pita{ - da li ja ka‘em da Cilj ne opravdava sredstva?Te{ko.Ono {to stvarno mislim je da su ova dva izraza nepovezani.

ôvek odlu~uje o #Cilju" na jedan na~in: o #Sredstvima" na drugi. Alisvaki cilj u tvom lan~anom silogizmu mora da opravda sebe; i, uradiv{itako, da proceni svoju ta~nu te‘inu u vezi sa svim drugim izrazima tvogproblema.

#Konfuzija jo{ gore zbunjena"? Usu|ujem se da ka‘em da jeste;to je najbolje {to mogu da uradim sa tako te{kim pitanjem.

Ali ja sam savr{eno sre}an zbog toga; jedina va‘na stvar (kako suDescartes - i Francis Bacon - shvatili) je da ti treba da nau~i{ i usvoji{METOD Telemitskog razmi{ljanja.


666

Aleister Crowley

225

50

A.C. i #Majstori"Za{to su ga oni izabrali


#Pojedinosti o Knjizi 4"? Ovom pitanju nedostaje preciznost.Moram nasumce da povu~em obara~.

Ideju o 4 dugujem mom posmatranju crkve Sv. Petra u Rimu;ona je izgra|ena s jednim okom koje se ne koleba zbog tog broja,vide}e{ kada slede}i put ode{ tamo, svesno ~injenice. Isto tako, 4ozna~ava, na nivou politike, Svetovnu Mo}. (Kabalisti~ki Arhitektcrkve Sv. Petra znao je to i zamislio je svoj talisman ad hoc.) Ovaknjiga je zatim, prema Ab-ul-Diz-u, 124 postigla svetski uspeh. Moja jegre{ka ako nije; jo{ uvek je rano da se to proceni.

Soror Virakam je insistirala da bi trebalo da pi{em ovo natakvom jeziku da bi sprema~ica i dimni~ar mogli lako da ga shvate.Ona me je zaustavljala na prvi nagove{taj nerazumljivosti.

Ovo je i{lo dovoljno dobro u Delu I: Yoga. (I, zaista, taj deo seprodavao prili~no dobro.) Ali kada sam zavr{io Deo II, otkrio sam da tonije bila knjiga samo izuzetno duboke rasprave o skrivenim tehni~kimstvarima, ve} nije bila ~ak ni izlaganje Magike uop{te! #Magika bezSuza", zaista!

Ovo je bila moja zalu|ena skromnost; ja sam ~estito mislio dasvako zna sve o Magici, i kako se radi, i za{to, i tako dalje. Tu je imalomalo {ta da se radi samo da se postavi nadgradnja simbolizma. Ovo meje, uzgred budi re~eno, sputavalo ~itavog mog ‘ivota, na svaki na~in: jasam toliko svestan mog sramnog neznanja o svakom predmetu - nemagre{ke u vezi sa ovim! - da ja ne mogu da zamislim neko ljudsko bi}ekoje je stvarno neukije od mene. Kako mo‘e takav ~ovek da podnese da‘ivi, sa sve{}u o svom gnusnom mu~enju svoje jetre?

Znam da ovo zvu~i ludo; ali je istinito. Pa dobro, onda, pripremiosam se da nadoknadim propust sa Delom III; ovaj bi trebalo da budestvarno kompletna rasprava o Umetnosti i Nauci Magike, i trebalo bi dabude izra|en od po~etka, logi~nim nizom kao kod Euklida. Otuda Ak-siom, Postulat i Teoreme. Pretpostavljao sam ~ak i onda da bih mogaoda pokrijem oblast s jo{ jednom knjigom uporedivom po veli~ini s pre-thodne dve.

Zaista sam #zavr{io" ovo, ~ak i najavljenu publikaciju; ona jeupravo oti{la na [tampanje kada je Rat (tako|e najavljen pet godina preod Bartzabela, Duha Marsa) do{ao l9l4.g. Ja sam nosio {tap oko svetasamnom (oprostite moji Amerikanci!) i u fatalnom vremenu slabosti,124 Majstor (ili Inteligencija) koja je usmerila pisanje ove Knjige; vidi Pismo.

Magika bez suza

226

nepoverenja u sebe, pokazao sam ga nekim od mojih studenata.Naravno - mogao sam da znam - svi oni su slo‘no po~eli: #Oh, ali tinisi ni{ta rekao o-"-svim stvarima na Svetu. Tako sam po~eo da punimrupe. Po{to sam tako radio, na{ao sam ve}u koli~inu da uradim na svojna~in. Prohujalo je l4 godina! Od tada potcenjiva~ki glasovi koji su seizja{njavali su zanemeli. Stvarno verujem da sam najzad pokrio osnovu.Naravno, vreme je pokazalo da je Deo I, iako je stvarno dao su{tinuYoge na najjednostavnijem mogu}em jeziku, te{ko vi{e od kratkogopisa. [ta vi{e, on nije povezao Yogu sa op{tom filosofijom. Osam pre-davanja su, verujem, izle~ila ovo.

Isto tako o odeljku Dela IV Knjige Zakona, ideja je bila da knjigatreba da se povinuje instrukcijama datim u AL-u, III: 39. #Sve ovo iknjiga koja kazuje kako si dospeo ovamo kao i reprodukcija ovog mas-tila i hartije zauvek - jer u tome je skrivena re~ i ne samo na Engleskom- i tvoj komentar na ovu Knjigu Zakona }e biti {tampan u prekrasnocrvenom mastilu i crnom na divnom rukom ra|enom papiru; i svakommu{karcu i ‘eni koje sretne{, pa bilo samo dok jede{ i pije{ kod njih,Zakon je da se da. Tada }e imati mogu}nost da borave u ovom bla‘en-stvu ili ne; bez razlike. U~ini to brzo". Ja sam pogre{no shvatio.#Komentar" za Tuma~enje - re~ po re~ izlaganja o svakom stihu (amnogo od toga sam mrzeo svojim srcem) uklju~uju}i Kabalisti~ku in-terpretaciju, o~igledno beskrajan zadatak.

[ta onda u vezi sa AL-om, III: 40? Ovaj problem je re{en samoizvr{enjem zadatka. U Parizu,125 u raspolo‘enju otvorenog o~aja zbogsvega, do{ao je Komentar. Lako, da; nadahnuto, da; on je, kao od{tam-pan, ta~no izra‘avanje re~ima onako kako je potrebno. Nema vi{e ce-pidla~enja i vrdanja i kontroverzije i kazuistike. Svi vo|e jeretika suunapred namirisani kao prevrtljivci; oni su vi|eni kako spremaju (svojesasvim pokvareno malo pivo) na vazduhu (oblast Intelekta - Ma~evi) ioni su prema tome ugu{eni u zametku. Svi Parlamentarni zahtevi sutako ispunjeni po ~uvenoj formuli Irskog ^lana Parlamenta, mo‘emo danastavimo s tvojim drugim pitanjima neuznemireni sumnjom.

Jedan Textus Receptus, fotografski obezbe|en. Jedan Visoki Sudo Tuma~enju, svaki sam za sebe. Nema Patristi~kih sporova oko re~i!Nema spornog {tiva! Nema gra|anskih ratova i proganjanja. Svako ko‘eli da ka‘e ne{to, slobodno iz svoje glave, i istovremeno sa Igrom;neka Radost bude neograni~ena, Ti na pramcu a Therion na krmi! Slo-bodno idemo.

#Majstori su te kontaktirali". Mo‘da ti slu~ajno misli{ #Majstorisu ostvarili kontakt sa tobom"? Pretpostavimo da je takav ‘alostanslu~aj, mo‘emo da nastavimo.

125 Gre{ka: To je stvarno bilo u Tunisu, Novembra, l925.g. - Urednik.

Aleister Crowley

227

Prvo, poku{aj moje strane bio je precizno ni{ta, mrzeo sam Nji-hovo me{anje s ponosnom gorkom srditom nevericom. RavnodnevicaBogova detaljno opisuje ovo.

Ali naravno Njihova ‘rtva nije imala povoljnu mogu}nost dapobegne. Posle svega, Oni su imali 2 000 godina da usavr{e Svojeplanove. [to se ti~e mene, imao sam izdajnika u srcu tvr|ave; mojaKarma je znala za Boga mnogo Inkarnacija. (Sticanje MagijskogSe}anja, fragmentarno kao {to je ve}, bacilo je veliki deo svetlosti na topitanje. U stvari tvoje pismo naslu}uje da je ovo tako.)

Mora{ da shvati{ da se dolazak Novog Eona bo~no sudara sasvim Pravilima. Zami{ljam da ~ak i odre|eni Magijski Zakonik Etikeizgleda kao skuvani {e{ir pre nego {to su se Oni pozabavili s njim!

Moja teorija je da su me izabrali zbog (a) knji‘evne ve{tine,znanja i mi{ljenja; (b) mog nau~nog obrazovanja; (c) moje prisnosti sIsto~nim na~inima, navikama misli, i simpati~ne naklonjenosti; (d)moje nepopustljive privr‘enosti Istini; (e) moje moralne hrabrosti; (f)moje uporne istrajnosti; i (g) moje Karme kao {to je ranije re~eno.

Oni su me pripremili (a) gurnuv{i me brzo dalje u Magiku iYogu; (b) iznuriv{i me od njih i u~iniv{i me o~ajnim od njih kaore{enju za problem @ivota, i (c) u~vrstiv{i me u Budisti~kompesimizmu i nau~nom racionalizmu, tako da je njihova pobeda nadam-nom mogla da bude toliko te{ka i solidna koliko i mogu}e postignu}e.(Nikako nisam ponosan na sebe. Ili da sam se bavio sa njima ili da samih zanemario, u svakom pravcu.) Poglavlje V Ravnodnevice Bogovamoglo je da se napi{e nagla{enije; ali postoje pasusi na drugom mestu utoj knjizi koji stavljaju veliki naglasak na stvar.

Ipak, posle svega, Al, II: l0-11 trebalo bi sigurno da bude dovol-jno. #O proro~e! ti nema{ volje da prou~ava{ ovaj spis. Vidim te kakomrzi{ ruku i pero; ali ja sam ja~i".

Da prekinem diktiranje krajnje va‘nog dokumenta, samo da sepodsmehnem nemo}noj mr‘nji nesre}nog pisara! To mi je izgledalopotpuno neplemenito, kao duh uspe{nog u~enika siled‘ije!

Ali Njihovi putevi nisu kao na{i putevi. Neophodno je da shvati{{ta se de{ava kada neko ide od Adeptus Exemptus-a 7°=4‚ prema Ma-gister Templi-u 8°=3‚. Kao {to vidi{ letimi~nim pogledom na Drvo@ivota, ovo napredovanje name}e Prela‘enje Preko Bezdana; a ne pos-toji Staza. To zna~i da ~ovek mora da sko~i. Ti mora{ da se oslobodi{od #svega {to poseduje{, i od svega {to si ti" - to je jedini na~in da topostavi{.

Vizija i Glas, Aethyri od 16 do kraja, daju ogromnu koli~inu de-talja; to mora ‘estoko da bude studirano, marljivo, sa Voljom i saimaginacijom. Ne samo postignu}e stepena, ve} i doga|aji koji idu sa,ili dolaze posle toga; sve ovo je opisano kao stvarno Iskustvo. âk itako, sve je izuzetno te{ko dok ne ostvari{ to li~no.

Magika bez suza

228

Ali taj deo koji odgovara na tvoje pitanje stvarno nije te‘ak zashvatanje; on je zaista najjasniji. Pitaj sebe: onda {ta se doga|a sa od-ba~enim elementima Adepta? Oni ne mogu da budu ostavljeni onakvikakvi su, da se raspadnu, ili da postanu nosa~i za opsesiju. Ovo bi}ekoje je bilo Exempt Adept izgra|eno je tokom godina neprestanognaprezanja, vredna Radionica u kojoj bi Veliko Delo trebalo da budeizvr{eno. [ta vi{e ono je osve}eno i uzdignuto Znanjem i RazgovoromSvetog An|ela ûvara.

Prema tome svaki Majstor ima svoj odre|eni Rad koji treba daizvr{i na svetu, on je ba~en dole u Sephira-u, podesnu za taj rad. Ako binjegova funkcija trebala da bude funkcija ratnika, on bi se na{ao u Ge-burahu; a ako ona velikog pesnika ili kompozitora, u Tipharethu; i takodalje.

On, Majstor, nastanjuje se na ovom mestu stanovanja; ali, budu}ida se ve} oslobodio od njega, on je u stanju da mu dopusti da nastavi uskladu sa svojom prirodom bez smetnje od la‘nog Sopstva (njegovaglava u Daath-u) koje ga je dosad sputavalo. (#Da sam pas, lajao bih; dasam sova huktao bih", ka‘e Basil King Lamus u Dnevniku u‘ivaocadroge.) On je totalno indiferentan za Doga|aj; tako da on dela i reagujesavr{eno elasti~no. Ovo je Put Tao-a; i zato ti ne mo‘e{ da shvati{ samuideju o Putu - mnogo manje je sledi{! - ako nisi Majstor Hrama.

U svakom slu~aju zapamti, da ne samo Adept, ve} svako s na-jmanjom sposobno{}u za Adeptstvo, je fundamentalno Umetnik; onsigurno ne}e posedovati neku od onih bur‘ujskih #vrlina" koje suupravo mnoge reakcije na Nervozan Strah.

Tako|e, asketizam je u redu kada je valjano sredstvo postizanjanekog specijalnog cilja. Otrovan je kada proizvodi izbijanje spiritualnogponosa i zadovoljava ta{tinu. Gr~ka re~ ozna~ava atletu; a trening atletenije mu~enje tela. Niti postoji neko pravilo koje pokriva sve pojedinosti.Kada ljudi idu #slabo" nekoliko dana pre trke, oni su #karikiranje tren-inga", i napunjenni su sa {ampanjcem. Ali to je deo treninga. Zapazi,tako|e, da svi ljudi idu #slabo" pre ili kasnije; trening je nenormalan, imora da bude prekinut ~im je njegov cilj postignut. âk i tako, on isu-vi{e ~esto napre‘e vitalne organe, naro~ito srce i plu}a, tako da nekoliko#Plavih" vesla~a ‘ive do 50.g. Ali najgore od svega je dejstvo naraspolo‘enje!

Kada je trajno, i pogre{no shva}eno kao #vrlina", truje du{u. Na-jgadniji korov ni~e; svirepost, ograni~enost duha, arogancija - svi bednii odvratni cvetovi u onima koji #mu~e telo". Uzgred, takve ideje ra|ajuse u #Crnom Bratu". Potpuni nedostatak humora, egomanija~ka uo-bra‘enost, zadovoljstvo sobom, odsustvo svake simpatije za druge,tra‘enje da pre|u njihovi jadi na osetljivije ljude pomo}u proganjanja:ove karakteristike su simptomati~ne.

Love is the law, love under will.

Aleister Crowley

229

Bratski,666

51

Kako prepoznati Majstore, An|ele,i kako oni uti~u


Razmi{ljao sam o onome {to sam napisao u mom poslednjempismu {to se ti~e proveravanja pojava na Astralnom Nivou.

Nisam pomenuo paralelno pitanje od ~ak i ve}e prakti~neva‘nosti: da ~ovekove veze s Astralnim ili inteligencijama bez fizi~kogtela ili sa Onim koje mi nazivamo #Majstorima" ili #Bogovima":poruke ili gestovi koji sti‘u do nas kroz normalne fizi~ke kanale. Va‘noje da oni stvarno odre|uju ~ovekovo pona{anje u kriti~nim situacijama.

Stoga izgleda da je dobra ideja da ti dam tri primera iz Duhasamo}e: i evo ih!

Prvi izvod odnosi se na #~udno" otkri}e rukopisa Liber AL-anekoliko godina nakon {to sam ga namerno #izgubio".

Drugi, na pronala‘enje vile podesne za Rad.Tre}i na moje oslobo|enje od o~ajanja.


666126 Deo mog plana za Ravnodnevicu bio je da pripremim kona~no

izdanje dela Dr. Dee-a i Sir Edward Kelly-a. Imao sam prili~an broj po-dataka i obe}ao sam sebi da ih kompletiram studiraju}i rukopise uBodleian Biblioteci na Oksfordu - {to sam, slu~ajno, uradio na jesen; ali~inilo mi se da bi bilo korisno da nabavim moje velike slike ~etiri Ele-mentala Kula Stra‘ara koje sam napravio u Meksiku. Mislio sam da suove verovatno u Boleskine-u. Odlu~io sam da se popnem tamo za dvenedelje ili tako ne{to. Slu~ajno, imao sam povoljnu priliku da predamNeuberg-u stepen Neophyte-a, on je pro{ao sjajno kroz svoju godinukao Probationer.

Zato sam ga pozvao i jednog Emmanuel ~oveka nazvanog Ken-neth Ward, da do|e i ostane samnom. Nedavno sam sreo Ward-a naWastdale Vrhu, oti{ao sam tamo da obnovim moje stare ljubavi sverom u jaruge. Desilo se da je Ward bio vrlo revnostan u skijanju.Imao sam nekoliko para i ponudio sam da mu dam neke. Ovaj126 Slede}e je iz Ispovesti Aleister Crowley-a (New York: Hill and Wang,1970.g.)

Magika bez suza

230

neo~ekivani slu~aj pokazao je bitan deo lanca kojim sam kona~no biovu~en iza ko~ija Tajnih Vo|a. Bar sam mislio da je to bio lanac. Nisamshvatao da ~elik tako izvrsne tvrdo}e mo‘e da bude iskovan u ma~ prik-ladan za ruku slobodnog ~oveka.

Na moju muku, nisam mogao nigde da na|em Elemental KulaStra‘ara u ku}i. Mo‘da sam prestao da gledam prili~no lako. U{ao samu stanje gadne ravnodu{nosti u vezi sa takvim stvarima. Rose ih jemo‘da uni{tila u nastupu pijanstva, ba{ kao {to je mogla da zalo‘i akosu posedovale neku komercijalnu vrednost. Slegao sam ramenima iodustao od traganja. Skije koje sam obe}ao Ward-u nisu bile na|enekao i Kule Stra‘are. Nakon izlaganja Neuburg-a njegovoj inicijaciji,127

pripremili smo se da odemo u London. Izdao sam ku}u, i moj stanar jedo{ao prvog Jula. Imali smo ~etiti dana da se zabavljamo; i mi smodopustili sebi pravo korisno vreme. Tako kao grom dolazi incident 28.Juna, ovako opisan u mom dnevniku:

Slava Nuiti, Haditu, Ra-Hoor-Khuitu u Najglavnijem! Malo prepodneva bio sam misteriozno primoran (iako iscrpljen od igranja pe-torki, bilijara, itd. do blizu {est ovog jutra) da kona~no potra‘im TabliceElementala. I gle! kada sam najzad odustao od traganja, bacio sam po-gled na rupu u sobi na tavanu gde su bile skije, itd., i tu, O Sveti, Sveti,Sveti! ne samo da je bilo sve {to sam tra‘io, ve} i rukopis LiberLegis-a.

Tlo je bilo potpuno odse~eno pod mojim nogama. Ostao sam ~i-tava dva dana meditiraju}i na situaciju - u izvo|enju, u stvari, vrstedopunske Sammasati onoj iz 1905.g. Imaju}i ume{nost u tome, do{aosam do vrlo jasnog zaklju~ka bez mnogo te{ko}a. Su{tina situacije bilaje da su Tajni Vo|e mislili da me upotrebljavaju za moju obavezu.Shvatio sam da su nesre}a i beda poslednjih tri godine bile prouzrok-ovane mojim poku{ajem da izbegnem svoju du‘nost. Bezuslovno samse predao, kako se pojavljuje iz pristupa 1. Jula.

Jo{ jednom sam se sve~ano odrekao od svega {to imam i svega{to sam ja. Na odlasku (u pono} s najvi{e ta~ke brda koja kruni{e mojeimovno stanje) trenutno je zasijao mesec, dva dana pre svoje puno}e,iznad brda me|u oblacima.

Ovaj zapis je izra‘en op{tim izrazima, ali je namenjen da pokrijeprakti~nu stvar mog povratka zadatku koji mi je postavljen u Kairuta~no kako bih mogao da budem usmeren da radim od mojihpretpostavljenih.127 Priprema za ovo bila je na neki na~in ogledanje za kandidata. Na primer, onje morao da spava nag sedam no}i na rogozini od {tipavici.

Aleister Crowley

231

Moj teret trenutno je pao s mojih le|a. Dugo raspe}e unutra{njeg‘ivota do{lo je do krize, odmah po mom ovratku u London. U istovreme svaka druga inhibicija bila je automatski uklonjena. Po prvi putod prole}a 1904.g. ose}ao sam se slobodnim da ~inim moju Volju. Toje, naravno, bilo zato {to sam najzad shvatio {ta je bila moja Volja.Moja aspiracija da budem sredstvo emancipovanja ~ove~anstva bila jesavr{eno ispunjena. Imao sam samo da uspostavim na svetu Zakon kojimi je dat da ga objavim: #Ti nema{ prava osim da vr{ip{ svoju volju".Da sam povio svoju energiju od po~etka da objavljujem Zakon Thelemebez sumnje ne bih na{ao prepreku na mom putu. Ove koje bi se pri-rodno pojavile na putu svakog rada, bile bi neupadljivo uklonjene odTajnih Vo|a. Ali ja sam izabrao da se borim protiv sebe pet godina, a#Ako Satan bude podeljen protiv Satana, kako }e njegovo kraljevstvostajati"? [to sam se vi{e borio, tim vi{e sam ohrabrivao unutra{njisukob, i ismejavao sebe. Bilo mi je dozvoljeno da dovr{im moju inici-jaciju, iz razloga {to sam osposobio sebe za borbu rade}i tako; ali svimoji drugi poku{aji su nai{li na podrugljivu neda}u. [ta vi{e, ~ovek neuni{tava sjaj ludila u trenutku du{evnog zdravlja. Ja patim do danas odposledica tra}enja nekih od najboljih godina mog ‘ivota u glupoj itvrdoglavoj borbi da postavim svoje svesno sopstvo protiv njegovog ti-hog vladara, moje prave Du{e. #Da li je miran Zimri koji je ubio svoggospodara"?

128 Bu~na zabava je napredovala. Do‘ivotan prijatelj igra~ice,koju }u zvati po imenu koje je ona posle usvojila, Soror Virakam,slavio je svoj ro|endan. Ova dama, veli~anstven primerak pome{aneIrske i Italijanske krvi, posedovala je najmo}niju li~nost i strahovitmagnetizam koji je trenutno privukao moj sopstveni. Sve sam zabo-ravio. Sedeo sam na podu kao Kineski Bog, razmenjuju}i elektricitet sanjom.

Nakon nekoliko nedelja pripremnih ~arkanja, stupili smo u bitkudu‘ ~itavog fronta; tako re}i, pre{ao sam u Pariz, gde je ona imala stan,i poveo je u [vajcarsku da provedemo zimu u klizanju. Stigav{i u Inter-laken, na{li smo da Murren nije bio otvoren, tako da smo oti{li dalje uSt. Moritz, prekinuv{i putovanje u Zurich. Ovaj grad je tako odvratan idepresivan da smo ose}ali da je na{a jedina mogu}nost ‘ivota no}u bilada se izvanredno napijemo, {to smo i ~inili.

(Dopusti mi da naglasim da ova divlja avantura nije udaljila vezusa Magikom. Virakam je bila potpuno neuka o predmetu. Te{ko da jetoliko natucala koliko i Hri{}ansku Nauku. Nikada nije prisustvovalaseansi niti je probala napravu za spiritisti~ke oglede.)

... Lassati sed non Satiati od pono}i, o~ekivao sam da zaspim; alime je razbudila Virakam budu}i o~igledno spopadnuta ‘estokim128 Iz Ispovesti Aleister Crowley-a (New York: Hill and Wang, 1970.g.)

Magika bez suza

232

napadom histerije, u kome je prosula sumanutu bujicu besmislenih ha-lucinacija. Bio sam razdra‘en i poku{ao sam da je smirim. Ali ona jeinsistirala da je njeno iskustvo bilo prirodno; da je ona nosila va‘nuporuku za mene od neke nevidljive individue. Takva besmislica po-ve}ala je moju razdra‘enost. Ali - posle oko jednog sata od toga - mojavilica je pala sa zaprepa{}enjem. Iznenada sam postao svestan veze unjenom buncanju, i dalje da je ono bilo izra‘eno na mom jeziku sim-bola. Moja pa‘nja je bila tako probu|ena, slu{ao sam {ta je govorila.Nekoliko minuta me je uveravala da je stvarno bila u komunikaciji sanekom Inteligencijom koja je imala poruku za mene.

Dopusti mi da ukratko objasnim osnove za ovo verovanje. Ve}sam izlo‘io, u vezi s Kairskim Radovima, neke od za{tita koje ja uo-bi~ajeno upotrebljavam. Virakamina vizija sadr‘ala je elemente koji susavr{eno uobi~ajeni za mene. Ovo je bio jasan dokaz da je ~ovek unjenoj viziji, koga je ona nazvala Ab-ul-Diz, bio upoznat sa mojimsistemom hijeroglifa, slovnih i broj~anih, i tako|e s nekim doga|ajimau mojoj Magijskoj Karijeri. Sama Virakam sigurno nije znala ni{ta oovome. Ab-ul-Diz nam je rekao da ga pozovemo nedelju dana kasnije,kada bi on dao dalje informacije. Stigli smo u St. Moritz i anga‘ovalipratnju u Palace Hotelu.

Moje prvo iznena|enje bilo je {to sam na{ao da sam poneo sasobom ta~no ona Magijska Oru‘ja koja su bila podesna za nameravanirad, a ne druga. Ali ipak jo{ zaprepa{}uju}i slu~aj se dogodio. Za svrhuKairskih Radova, Ouarda i ja smo kupili dva abbai-a; jedan, skerletni,za mene; jedan, plavi, za nju. Poneo sam svoj u St. Moritz; drugi je bionaravno u posedu Ouarda-e. Zamisli moju zapanjenost kada je Virakamnapravila od svog kufera plavi abbai toliko sli~an Ouarda-inom da jejedina razlika bila u si}u{nim detaljima zlatnog veza! Nagove{taj je bioda Tajni Vo|e, imaju}i izabranu Ouarda-u kao Njihovog glasnika, nisumogli da korste neku drugu sve dok ona nije postala neopozivoisklju~ena zbog ludila. Niti je do sada moglo njeno mesto da bude zau-zeto od druge; a da bi Virakam trebalo da poseduje duplikat njeneMagijske Odore izgledao je kao jak argumenat da je ona ve} posve}enaod Njih da zauzme mesto njene nesre}ne prethodnice.

Ona je bila vrlo nezadovoljavaju}a kao vidovnjak; mrzela je ovemere predostro‘nosti. Bila je plahovite naravi i impulsivna ‘ena, uveknestrpljiva da dela s nepromi{ljenim odu{evljenjem. Moj hladni skepti-cizam nema sumnje spre~avao je da radi najbolje {to mo‘e. Sam Ab-ul-Diz stalno je zahtevao da poka‘em #verovanje", i upozoravao me dasam upropastio svoje mogu}nosti zbog mog stava. Ja sam ga nagovorio,ipak, da da adekvatni dokaz svog postojanja, i svog prava da govori sautoritetom. Glavni cilj njegove poruke bio je da me uputi da napi{emknjigu o mom sistemu Misticizma i Magike, treba da bude nazvanaKnjiga 4, i rekao mi je da pomo}u ove knjige, treba da pobedim protiv

Aleister Crowley

233

javnog zapostavljanja. Nisam video protivrazlog za pisanje takve knjige;na sasvim racionalnim osnovama, to je bio valjani pravac akcije. Stogasam se slo‘io da radim tako. Ali Ab-ul-Diz je bio odlu~an da diktirauslove u kojima knjiga treba da bude napisana; a ovo je bila te{ka stvar.On je ‘eleo da otputujemo na podesno mesto. O ovoj stvari nisam biopotpuno zadovoljan s rezultatom mog unakrsnog ispitivanja. Sada znamda sam mnogo prekorevao sve vreme. Nisam bio po{ten s njim, sasobom, niti s Virakam. Dopustio sam materijalnim razlozima da uti~una mene, i bio am privr‘en - oh trostruka budala! - mojim sentimental-nim du‘nostima prema Laylah.

Kona~no smo odlu~ili da uradimo ono {to je on tra‘io, iako jedeo moje primedbe bio zasnovan na njegovom odbijanju da nam da ap-solutno odre|ene instrukcije. Ipak, pre{li smo preko Prolaza na saoni-cama do Chiavenna-e, odakle smo uhvatili voz za Milano. U ovomgradu imali smo poslednji razgovor sa Ab-ul-Diz-om. Ja sam iscrponjegovo strpljenje, kao i on moje, i rekao nam je da nas vi{e ne}epose}ivati. Dao nam je poslednje instrukcije. Oti{li smo u Rim, iako jeon odbio da pomene ta~no mesto. Uzeli smo vilu itu napisali Knjigu 4.Pitao sam ga kako mo‘emo da prepoznamo pravu Vilu. Zaboravio samodgovor koji je on dao kroz nju, ali po prvi put on je brzo saop{tioporuku direktno u moju svest. #Ti }e{ je prepoznati bez mogu}nostisumnje i gre{ke", rekao mi je. S ovom slikom do{la je u moj um padinabrda na kojoj su bili ku}a i vrt ozna~eni sa dva visoka Persijska Oraha.

Slede}i dan nastavili smo u Rimu. Usled mog la‘ovskogpoku{aja da #zadr‘im deo cene", moji odnosi s Virakam su postalizategnuti. Mi smo stigli do Napulja posle dva ili tri svadljiva dana uRimu i po~eli tra‘enje ku}e. Zami{ljao sam da bi trebalo da na|emotuce podesnih mesta da izaberemo od, ali mi smo provodili dan zadanom krstare}i gradom i predgra|ima u automobilu, bez nla‘enja jed-nog jedinog mesta koje bi korespondiralo u najmanjem stepenu s na{imidejama.

Virakamino deri{te - od boga najnapu{teniji klipan - pridru‘ionam se za vreme Bo‘i}nih praznika, i na dan kada smo o~ekivali dastigne oti{li smo beznade‘no automobilom za Posilippo pre susreta snjim na stanici u 4 sata ili tu negde. Ali prethodne no}i Virakam jeimala san u kome je videla ‘eljenu vilu s apsolutnom jasno{}u. (Ve}sam bio smotren da joj ne ka‘em ni{ta o Persijskim Orasima, tako daimam oru‘je protiv nje u slu~aju ako bi insistirala da se takvo i takvomesto podrazumeva.)

Nakon beskorisnog traganja okrenuli smo na{ automobil premaNapulju, pored grebena Posilippo. S jedne strane postoji mali sporedniput retko savladiv automobilom, i zaista te{ko opa‘ljiv, po{to se granaod glavnog puta tako da formira o{tro ugaono #Y" sa stopalom premaNapulju. Ali Virakam je uzbu|eno sko~ila na svoje noge, i rekla {oferu

Magika bez suza

234

da vozi niz put. Bio sam zaprepa{}en, ona je bila histeri~no ‘eljna da sesretne sa vozom, a imali smo isuvi{e malo vremena. Ali ona se strasnoklela da je vila nani‘e tim putem. Put je stalno postajao neravniji itesniji. Posle nekog vremena, iza{ao je na otvorenu padinu; {titila ga jeniska kamena ograda s leve strane. Opet je sko~ila na svoje noge. #Tu",vrisnula je, pokazav{i prstom, #je Vila koju sam videla u mom snu"!Pogledao sam. Nikakva vila nije bila vidljiva. Rekao sam to. Ona jemorala da se slo‘i; pa ipak ostala je na svome da je videla. Zatim samse vratio prema tom mestu i na{ao da je mali deo zida, mo‘da 15 stopamalene zidane ivice, jedva opa‘ljiv kroz rupu u rastinju.

Vozili smo dalje; do{li smo do malog trga, na ~ijoj je jednojstrani bila crkva. #To je trg i Crkva", uzviknula je, #to sam videla umom snu"!

Vozili smo dalje. Put je postajao tesniji, neravniji i strmiji. Malovi{e od 100 jardi napred bio je potpuno #na kraju", blokiran gomilamapolomljenog kamena. [ofer je protestovao da ne bi bio u stanju niti daokrene kola niti da ih vrati na trg. Virakam, u nasilni~kom besu, insisti-rala je na produ‘enju. Slegao sam ramenima. Navikao sam se na ovetajfune.

Vozili smo dalje nekoliko jardi. Onda je {ofer odlu~io da sepobuni i zaustavio je kola. S leve strane bila je velika otvorena kapijakroz koju smo mogli da vidimo dru‘inu radnika koja se pretvarala da jeanga‘ovana na opravci rasklimatane vile. Virakam je pozvala poslovo|ui pitala na nepravilnom Italijanskom da li je mesto za izdavanje. On jojje rekao ne; ona je pod popravkom. S ludom drsko{}u uvukla ga je unu-tra i prisilila ga da joj poka‘e ku}u. Rezignirano sam sedeo gade}i se,nisam hteo da je sledim. Onda su moje o~i iznenada videle u ni‘emdelu vrta, dva drveta zbijena zajedno. Sagnuo sam se. Njihovi vrhovi suse pojavili. To su bili Persijski Orasi! Glupa koincidencija me je nalju-tila, pa ipak neki neodoljivi instinkt me je prinudio da uzmem mojusvesku i olovku i ukratko zabele‘im ime napisano iznad kapije - VillaCaldarazzo. Lenjo sam sabrao slova. Njihova suma pogodila me je kaometak u moj mozak. Ona je bila 418, broj Magijske Formule Eona,brojni hijeroglif Velikog Dela. Ab-ul-Diz nije napravio gre{ku. Mojeprepoznavanje pravog mesta nije zavisilo samo od drve}a koje mo‘e dase na|e gotovo svuda. Prepoznavanje van svake mogu}nosti sumnjebilo je ono {to je on obe}ao. On je bio toliko dobar koliko i njegova re~.

Bio sam potpuno prenera‘en. Isko~io sam iz kola i otr~ao gore uku}u. Na{ao sam Virakam u najva‘nijoj sobi. U trenutku kad sam u{aoshvatio sam da je sasvim podesna za hram. Zidovi su bili dekorisaniprostim freskama koje su donekle nagove{tavale pravu atmosferu val-janu za Rad. Sam oblik sobe izgledao je nekako zna~ajan. Dalje, izgle-dao je kao da je ispunjen ~udnom emanacijom. Ovaj utisak ne sme dabude odba~en kao ~ista fantazija. Malo ljudi je dovoljno senzitivno da

Aleister Crowley

235

razlikuje spiritualnu auru nekih gra|evina. Nemogu}e je da se ne osetipo{tovanje u nekim katedralama i hramovima. Najobi~nije ku}e za sta-novanje ~esto poseduju svoju sopstvenu atmosferu; neke su depresivne;neke su vesele; neke su gadne, druge jezivo uti~u na srce.

Naravno Virakam je bila sasvim sigurna da je to bila Vila za nas.Protiv ovoga bila je pozitivna izjava ljudi na zadatku da ona nije zaizdavanje. Mi smo odbili da prihvatimo ovo obrazlo‘enje. Uzeli smoime i adresu vlasnika, prona{li smo ga, i na{li ga voljnog da nam da na-jbli‘i posed uz malu rentu. Posle smo oti{li slede}eg dana, i nastanili se- gotovo istovremeno osvetili smo Hram i po~eli knjigu.

129 Znao sam u sebi od po~etka da je otkrovenje u Kairu biloprava stvar. Dokazao sam s beskrajnim mukama da je ovo bio slu~aj;pa ipak dokaz nije poja~ao moju veru, a opovrgavanje ne bi je uzdr-malo. Znao sam u sebi da su Tajne Vo|e uredile da rukopis Knjige Zak-ona bude sakriven ispod Kula Stra‘ara a Kule Stra‘are ispod skija; da sume oni primorali da napravim klju~ za moje stanje odsustva rukopisa;da su oni usmeravali Kenneth Ward-ove akcije godinama da bi onmogao da bude sredstvo otkri}a, i uredili svaki detalj doga|aja na takavna~in da bih ja mogao da shvatim to {to sam uradio.

Da; ovo povla~i sa sobom teoriju o mo}ima Tajnih Vo|a takoromanti~nu i preteranu da se ~ini da je te{ko vredna osmeha prezira.Po{to se to doga|a, gotovo paralelni fenomen je do{ao do prolazneocene deset godina kasnije. Nameravam da ga navedem ovde da bi po-kazao da su najobi~niji doga|aji, o~igledno nepovezani, u stvari jedinorazumljivi pomo}u pretpostavljanja nekih takvih ljudi kao {to su TajniVo|e A? A? koji poseduju neko takvo predvi|anje i mo} kao {to samim pripisao. Kada sam se vratio u Englesku na Bo‘i}, 1919.g., svi mojiplanovi su se slomili na komade zbog nepo{tenja i podmuklosti bagrekoja je zastra{ila u ludilu mog izdava~a u Detroitu. Zavetovao sam seponosno da se staram o odre|enoj osobi; ali sam prakti~no bio beznovca. Nisam mogao da vidim neki mogu} na~in da nastavim svoj rad.(Bi}e povezano na prikladan na~in kako je do{lo do ovog stanja stvari, iza{to je bilo neophodno za mene da to podnesem.)

Zatekao sam se na Moret-u, na ivici [ume Fontainebleau, nisamimao ni{ta da radim osim da ~ekam. Nisam bacao uvis sun|er u jakomo~aju kao {to sam uradio jednom pre na moju sramotu - ve} sam bioudaren dovoljno ‘estoko po zglavku da se izle~im od toga - ali rekaosam Bogovima, #Pazite, uradio sam svoje najprokletije, i evo me umrtvom centru. Ne idem dalje kroz zbrku: zahtevam odre|eni znak odvas da sam ja jo{ uvek va{ izabrani prorok". Stoga sam zapisao u momdnevniku, 12. Januara 1920.g., slede}e:

129 Iz Ispovesti Aleister Crowley-a (New York: Hill and Wang, 1970.g.)

Magika bez suza

236

Ja sam sklon da u svoje ]utanje uklju~im sve oblike li~nog rada,i od ovoga je vrlo te{ko odustati, samo zato {to sam jo{ uvek upla{en od#neuspeha", {to je apsurdno. Trebalo bi o~igledno da budem ne-privr‘en, ~ak i da Izbegavam Nesre}e Prisutne U Odbijanju ProkletstvaMog Stepena, ako mo‘e da mi se oprosti zbog iabegavanja.

A za{to bi trebalo da napustim moju Uspe{nu Kornja~u i gledamu ljude dok moja donja vilica visi dole? Treba li da vidim {ta Yi ka‘e?Da. Pitanje: Treba li da ostavim svaki magijski rad do pojave jasnogznaka?

Odgovor:47

Nikakav simbol ne bi mogao da bude odre|eniji i jasniji.Prizvao sam Aiwass-a da rukuje Stabljikama; i, ‘ele}i da pitam

#[ta }e biti Znak"? trenutno dobio aluziju na CCXX na{e Dame Baba-lon: #Sveprisutnost mog tela". Ali ovo nije sasvim jasno; uzeo sam tomentalno kao da se odnosi na o~ekivani dolazak Na{e Dame, ali tomo‘e da ozna~ava trans, ili gotovo sve. Zato ho}u da pitam Yi, kao mojposlednji magijski akt u postoje}e vreme.

57

Mislim da ovo ozna~ava dolazak Na{e Dame. Ozbiljno sumnjamda heksagram ne bi trebalo da bude:

51

koji bi sigurno morao da ozna~ava to. Da ja treba da sumnjam u sve jeapsurdno; ja }u da prepoznam Znak, bez neuspeha. I s ovim zavr{avamBele{ku, i ~ekam taj Znak.

Slede}e uno{enje je datirano Nedelja, 1. Februar.Prija mi da ~itam uno{enje od 12. Januara s velikom pa‘njom.

Sada: U Petak, 30. Januara, oti{ao sam u Pariz, da kupim olovke, Man-darina, paletu, Napoleon Brendi, slikarska platna, i drugi pribor zaumetni~ki tu‘an zanat. Dobio sam priliku da pozovem moju staruljubavnicu, Jane Cheron, {to se ti~e nje vidi Ravnodnevicu, Tom I, #Tripesme". Ona nikada nije imala ni najmanje interesovanje za okultnestvari, i nikada nije uradila neko delo u svom ‘ivotu, ~ak ni neki radiglom. Video sam je jednom pre mog bekstva iz Amerike, i ona je reklada ima ne{to da mi poka‘e, ali nisam obratio naro~itu pa‘nju, a ona nijeinsistirala. Moj cilj za zvanje u ovoj drugoj prilici bio je vi{estruk: ‘eleosam da vidim ~oveka s kojim je ‘ivela, koji se jo{ nije vratio iz Rusije;‘eleo sam da vodim ljubav sa njom; i ‘eleo sam da popu{im nekoliko

Aleister Crowley

237

lula opijuma sa njom, ona je bila posve}ena tom velikom i u‘asnomBogu.

Razmotri sad: Rad po kome sam Magus po~eo je u Kairu(1904.g.) sa otkri}em Stele Ankh-f-n-Khonsu-a, na kojoj je glavni pred-met Telo na{e Dame Nuit. Ona je reprodukovana u boji u Ravnod-nevici, Tom I, Br. 6. Jane Cheron ima kopiju ove knjige. U Petak popodne, onda, bio sam u njenom stanu. Nisam postigao stvarno ni{tazvaju}i je, i nameravao sam da odem. Ona me je zadr‘ala da mi poka‘eovo #ne{to". Oti{la je i uzela savijeno platno iz fijoke. #Zatvori svojeo~i", rekla je.

Kada sam ih otvorio one su videle platno ~etiri stopa ili vi{e podu‘ini, na kome je bila divna kopija, uglavnom na primenjenoj svili,Stele. Onda mi je rekla da su u Februaru 1917.g., ona i njen mladi}oti{li na Jug Francuske da se le~e od naviknutosti na opijum. U takvimslu~ajevima nesanica je ~esta. Jedne no}i, me|utim, ona je oti{la daspava, i pri bu|enju ujutru na{la da je, budna, nacrtala kopiju Stele navelikom listu papira.

Veoma je upadljivo da je tako veliki list papira trebao da bude priruci; tako|e da su oni trebali da odnesu tu izuzetnu knjigu na takvoputovanje; ali jo{ vi{e da je ona izabrala tu sliku, {ta vi{e da je ona, kojanikada nije uradila ni{ta od te vrste pre, uop{te trebala da uradi to. [tavi{e, da je ona trebala da provede tri meseca u pravljenju trajne stvariod toga. Najvi{e od svega, da je ona trebalo da mi to poka‘e u samomtrenutku kada sam ja ~ekao ‘o~igledan’ znak.

Zapazi, kako zbijeno Re~i mog Uno{enja u svesku od 12. Januaraopisuju Znak, #Sveprisutnost mog tela". A tu je ona bila - na pos-lednjem mestu na svetu gde bi je ~ovek tra‘io.

Zapazi, isto tako, ta~nost Yi King-ovog Simbola57

jer 5 je naravno simbol na{e Dame, a Bog ispod Nje na Steli je 7Sunce.

Sve ovo je jasan dokaz neizrecive mo}i i mudrosti Onih koji sume poslali da objavim Zakon.

Da su ovi doga|aji zaista rezultat prora~una i kontrole jednim de-lom od Tajnih Vo|a, izgleda na prvi pogled da su obuhva}eni ljudipripremljeni da igraju svoje uloge od po~etka. Na{e ranije veze, de-vojkina s opijumom, moje prijateljstvo sa njenim ljubavnikom, i nje-govo interesovanje za moj rad; izostavi neku stvar i ~itavi plan neuspeva. Ali ova pretpostavka je nepotrebna. Stvarna priprema ne trebada se vra}a nazad dalje od tri godine, kada je Stela izvezena. Mo‘emoda dozvolimo Tajnim Vo|ama opciju vrednu pa‘nje, ba{ kao {to {ahistanije ograni~en nekom specijalnom kombinacijom za svoj napad.

Magika bez suza

238

Mo‘emo da pretpostavimo da ovi ljudi nisu bili na raspolaganju, znakkoji sam tra‘io mogao je da mi se da na neki drugi podjednako im-presivan na~in. Mi nismo obavezni da pravimo ekstravagantne pret-postavke da bi tvrdili da je o~itost namere neodoljivo jaka.

Odbaciti ovaj komplikovan splet okolnosti, kulminaciju kakvu suoni u~inili pri pokazivanju ta~nog znaka koji sam tra‘io, je jednostavnonategnuti teoriju verovatno}e van ta~ke sloma. Evo dve komplikovaneepizode koje dokazuju da ja idem, ne pomo}u vere ve} pomo}u vi|enja,u mojim odnosima s Tajnim Vo|ama; a ovo su samo dve karike uveoma dugom lancu. Ova procena moje karijere }e opisati mnoge drugepodjednako impresivne. Mogu, mo‘da, da poreknem moj unutra{nji in-stinkt pravo da posvedo~im u nekom slu~aju ove vrste u pitanju; alikada, iz godine u godinu, ista vrsta stvari nastavlja da se doga|a, i kada,pored toga, na|em sebe u stanju da predskazujem, kako me je iskustvonau~ilo da ~inim u poslednje tri godine, da }e se one desiti, i ~ak i kako}e komadi biti podesni za problem, ja sam opravdan u pretpostavciuzro~ne veze.

52

Porodica: javni neprijatelj Br. 1.


U svom poslednjem pismu ti pominje{ #porodi~ni pritisak".Grozna re~, porodica! Sama njena etimologija je okrivljuje za servilnosti stagnaciju.

Latinski, famulus, ‘sluga’; Oskanski, Faamat, ‘on stanuje’.Zamisli kakve grozne slike ona priziva iz uma. Ne samo Viktori-

janska; gde god je porodica bila jaka, uvek je bila ma{ina tiranije. Slabi~lanovi ili slabi susedi: ona je duh rulje velike genijalnosti, ili uni{tava-ju}e suprotstavljanje pomo}u beslovesne aritmetike. Naravno, ~ovekmora da bude iz dobre porodice da bi uradio ne{to vi{e {to je vredno~injenja; ali {ta da ka‘e kada se postavi pitanje Velikog Dela?

Blagoslovena ti, ~itava snaga porodice je zasnovana na ~injenicida ona mari samo za porodicu: stoga je njena magijska formula takokoncentrisana neminovno neprijateljska prema tako ekskluzivnoj indivi-dui ~iji je cilj Inicijacija.

Njena ose}anja recipro~no se menjaju.U svakom Magijskom, ili sli~nom sistemu, ovo je nepromenljivo

prvi uslov koji Aspirant mora da ispuni: on mora jednom za uvek izauvek da stavi svoju porodicu van svog magijskog kruga.

Aleister Crowley

239

âk i Evan|elja insistiraju na tome jasno i uverljivo.Sam Hrist (to jest, svako ko se podrazumeva pod ovim imenom

u ovom pasusu) neosetljivo se odri~e od svoje majke i od svoje bra}e(Luka VIII: 19). I on ponovo okuplja u~enike koji su se potpuno odrekliod svih porodi~nih veza. On ne bi dopustio ~oveku ~ak ni da prisustvujepogrebu svog oca!

Da li je magijska tradicija manje stroga?Ne u tvom ‘ivotu!Jedini ozbiljni grimoar Srednjeg Veka je Knjiga Svete Magije

Abramelina Maga. On govori otvoreno u vezi sa tim. On ~ak i ukazujena porodicu kao na najozbiljniju od svih prepreka u izvo|enju Oper-acije, i on daje ta~ne psiholo{ke razloge za{to bi ovo trebalo da budetako. Ti si to rekla sebi! #Porodi~ni pritisak" je tvoj zajedljiv i zna~ajanizraz. Upravo tako.

Mislim da #porodica" treba da obuhvati neku grupu osoba sa za-jedni~kim interesovanjima koja one o~ekuju i ‘ele da podele sa tobom.ôvekova stara {kola ili univerzitet, puk, golf klub, posao, partija, zem-lja: svaka od ovih mo‘e da ne mari vrlo mnogo za tvoju udubljenost ustvari koje su strane njihovim sopstvenim. Ali porodica je klasi~anmodel, zato {to je njeno preimu}stvo tako mo}no i trajno. Po~elo jekada si ispustila svoj prvi krik; tvoja li~nost je namerno izopa~ena iizvrnuta po porodi~nom zakonu; a njihova zoologija je takoneadekvatna da oni uvek ose}aju sigurno da je njihovo Ru‘no Pa~e CrnaOvca. âk i za njihovu Budalu oni na|u upotrebu: on mo‘e da budedragocen u Crkvi ili Armiji, gde je poslu{na nesposobnost siguran klju~za napredovanje.

Prokleti bili! Oni su uvek na putu.U Bramanskoj kasti, aspirant Yoge ima po pravilu da ispuni

svoje du‘nosti prema porodici i Dr‘avi; jednom kada su ovi posloviodre|eno ura|eni, on napu{ta rad, i postaje Sannyasi. Mnogi Mahara-jah, mnogi Wazir, da ne ka‘em ni{ta o manje odgovornim ljudima,planiraju njihove ‘ivote od njihovih najranijih dana no{enja svete Vrpcekao Brahmacharyi, s ovim ambicijama pa‘ljivo planiranim; a kadapravi trenutak do|e za njega da nestane u d‘ungli - ostalo je ]utanje.

Dobar plan: to jest, ako ~ovek ima puno poverenje u Op{tu Te-oriju. Ali mi Belci ne vrujemo u Vede, bar ne u obojenom-u-vunusmislu koji dolazi prirodno do po~etnika Bramana; kao za #na{esopstvene" - za{to na{e sopstvene? - svete knjige, ni jedna inteligentnaosoba ih vi{e ne uzima ozbiljno. Neki ljudi veselo smanjuju i uzorSpasitelja u svojim sopstvenim slikama; drugi nate‘u tekst i me{ajusimboli~no tuma~enje koje je manje vi{e zadovoljavaju}e - {to mo‘e dabude ura|eno s nekom gomilom legendi. Ali takvi izumi nas ostavljajubez Prihva}enog Autoriteta, a bez toga niko ne namerava da rizikujesvoj ‘ivot. Tako Staza za ljude od spiritualnog integriteta po~inje s

Magika bez suza

240

apsolutnim skepticizmom. Na{e metode moraju da budu isklju~ivoinduktivne.

#Rizikuj svoj ‘ivot", jesam li rekao? Zaista jesam. Da uop{tepostoji neka istina u svemu, i ~ak i u svakom zna~enju u ‘ivotu, usamoj Prirodi; onda postoji jedna stvar, samo jedna vi{a stvar; da na|e{koji je ~ovekov neminovan Put.

Alternativa za Veliko Delo je spajanje poseda da bi svi vlasnicidobili jednak deo rasturanja, blesavosti i nepovezane gluposti.

Za izvo|enje ovog Dela najbli‘a prepreka i najo~iglednija je Po-rodica. Njena osionost je o~igledna, u njoj se o~ekuje da se svako pov-inuje prioritetu.

U Ruskim nevoljama koje su sledile Oktobarsku Revoluciju,General Denikin, koji je poku{ao da stavi Humpty-Dumpty130 nazad nazid, zarobio je ostarele roditelje Lava Trockog, u neprijateljskojkomandi, i vite{ki mu telegrafisao da povu~e svoje trupe na odre|enepolo‘aje, ina~e }e stari ljudi biti streljani. Trocki je odgovorio #Pucaj"!

Poenta ove pri~e je da se nadam da }e to odgovoriti na tvoje sle-de}e pitanje: Ti si veoma jasna i ~vrsta u vezi sa porodicom; onda za{tone insistira{ da svi tvoji u~enici po~nu sa doma}im potpunimuni{tenjem?

Za{to? Zato {to je velik broj mojih ranih penjanja na stenu bioura|en na Mostobranu. Pitaj me ne{to te‘e!

Pogledaj sada, kreda je svaki mogu}i elemenat opasnosti sa sta-novi{ta onog ko se penje na stenu. Svaka ~ast onome ko mo‘e da jesavlada!

Bitan deo Rozenkrojcerskog sistema je da Adept treba #da nosikostim zemlje po kojoj on putuje". Ja prihvatam ovo u naj{irem smislu.Pod tom re~ju #zemlja" shvatam ovu planetu i ovaj dru{tveni status #pokome se svidelo Bogu da me pozove". Bra}a Ru‘e i Krsta ne odo-bravaju mona{ki ‘ivot ili samotni~ki ‘ivot: mo‘da su oni mislili da jetakav na~in kukavi~ki, ili bar priznanje slabosti.

Sla‘em se. ôvek bi trebalo da bude u stanju da ‘ivi normalan‘ivot ~lana svoje klase, po spolja{njem izgledu; bar dovoljno tako da sene pojavljuje kao prekomerno ekscentrik.

Mo‘da se #Neka mojih slu‘itelja bude malo i tajnih"! odnosi naneku takvu implikaciju. Ali uslov dopu{tanja takve o~igledne neo-dre|enosti je ovaj: Da ~ovek treba da bude brz i kratak kao Trocki u ne-koj sli~noj situaciji.

Ako je ~ovekova porodica od razumnih ljudskih bi}a, (Ali onanikad nisu, ona je uzdahnula) ~ovek bi mo‘da mogao da postupi na-jpametnije obja{njenjem situacije. #Ovaj moj Rad - vi ga ne razumete,nema potrebe da bi trebalo - je jedini va‘ni deo mog ‘ivota. Mislim da130 Jedna li~nost u obliku jajeta u de~ijoj pesmi Majka Guska koja je pala sazida i nije mogla da bude ponovo sastavljena.

Aleister Crowley

241

treba da budem obazriv prema va{im ose}anjima, a ne vdim razlogza{to bi moja izabrana karijera trebalo da pokvari na{e odnose. Imasamo jedna stvar da se zapamti: AKO ikada i najmanje posumnjam dami se suprotstavljate, ili osu|ujete moje planove, ili ometate na nekina~in, ~ak i sa najboljim namerama, ONDA - jednim jedinim udarcemja raskidam na{e odnose, i to zauvek. ‘Dobro, to je stvarno vrlo lepo odtebe, Sveti ôve~e’, mo‘e{ da ka‘e{; ali ti nisi jedini koji treba da budeuzet u obzir, {ta je s Majstorima? Da li nas dr‘e na brnjici? Tradicijaka‘e da nije tako".

Ovo potpuno zavisi od tebe. Ako si sasvim obi~an Aspirant, anekoliko tuceta inkarnacija na jedan na~in ili drugi ne pravi takvurazliku, onda Oni verovatno uop{te ne}e brinuti zbog tebe. Tokomvekova, Karma }e izvaljati nabore.

Ali - pretpostavimo da si ti od onih specijalno izabranih da izvr{i{neku neophodnu operaciju u toku Njihovih planova? Sasvim drugi par~izama za kora~anje tom Stazom. Ne zami{ljaj da jo{ nisi na njoj, ijedno i drugo, ba{ zato {to ti se de{ava da bude{ u raspolo‘enjuponiznosti. Pe{ak mo‘e da bude mo}niji od Stene, u nekim pozicijama.

Me|utim, ~ak i ako nisi na njoj, mo‘e{ da po~ne{ danas. To jejedna od stvari koje zavise isklju~ivo od tebe.

Prema tome mo‘e{ da se zadovolji{ jednostavnom, opravdanom irazumljivom Zakletvom za sada: da posveti{ #sve {to ima{ i sve {to siti" slu‘ejnu Reda.

Prednost takvog rada je da Veliki Kontrolor Grada Piramida od-mah obra}a pa‘nju. On uvodi tvoj aktuelan ra~un (Karma), i po~inje stobom sa Glavnom Knjigom za Gotovinu. To jest, on ure|uje da tvojegre{ke budu pla}ene na licu mesta, umesto uobi~ajenog kreditnogsistema koji produ‘ava vekovima. Prednost ovoga je {to zna{ za {ta sika‘njena, i odmah nau~i{ svoju lekciju.

Ovaj proces je, prirodno, veoma bolan tokom vremena; za jednustvar, ti ne mo‘e{ da vara{ sebe iluzijama u vezi sa tvojim bi}em -velika du{a, veliko srce, pogre{no shva}en svetac, mu~enik i heroj.

A - ovo ti ka‘em iz najgor~eg iskustva - agonija je ponekad ipaknepodno{ljiva. Majstori (ili Gospodari Karme, ili sve {to voli{: moramda izrazim sve ovo na glupavom romanti~nom jeziku, da uop{te dobi-jem unakrsno zna~enje) vide poziciju s apsolutnom ta~no{}u; Oni od-mah znaju kako tako-i-tako, {to si ti napravila radije kao stvar ponude,je stvarno ono {to ose}a{ da mo‘e da te dovede do predaje. Veruj mi, toje vrlo temeljno vejanje, #s kojim }e on potpuno da o~isti svoj pod",kada Vannus Iacchi zuji u mlinu.

Promi{ljeno zakljinjanje takvim Zakletvama, i strasna odanostnjima, je najsigurniji metod pristupa Majstorima. Ti silom otvara{Kapiju Njihovog hrama; ako nije stvarno jedan od Njih, ti si bar u Nji-hovoj klasi.

Magika bez suza

242

Samo jedna opomena: gore je nego beskorisno da prihvati{ oveZakletve s nekom takvom ambicijom. Jedna od najdragocenijih privile-gija tako dobijenih je ~ist opseg stvoren od ~itave pretenzije.

Ovo je isto tako bolno van svih re~i u po~etku. Dok proces nepo~ne, ti nema{ ni najnejasniju ideju kako si uvila sebe u slojeve la‘i.

Sada idi napred!Love is the law, love under will.

Bratski tvoj,666

53

#Maj~ina Ljubav"


Ti odu{evljeno prime}uje{ da je ljubav majke prema izdankune{to {to nijedan ~ovek ne mo‘e da razume: a izgleda da ti visoko ceni{to!

Pa dobro, neki ljudi su imali dovno dobar pogodak u nju, zna~a-jan je Emil Zola. Vratar ulazi u hodnik, i poziva to ime hrapavom i gro-moglasnom intonacijom. Unutra se gega, zdepast, ugojen, s nao~arima,sklon studiranju Jevrejin, s najja~im od svih njegovih gromova pod nje-govom rukom - La Terre, a onda {ta?

La Terre za njega je zaista majka svih ljudi, jedini izvor na{eva‘ne ishrane, zemlja na kojoj smo svi mi ograni~eni u lancima na{ihneumitnih tela, na{e neizbe‘ne potrebe za ‘ivotom - i smr}u.

Uzvi{ena teza? [ta on ~ini od nje? Tema Br. 1 u prvom poglav-lju: seoska ljubav. Kako ‘estoka, kako tanana, sjaj zore na u‘arenim li-vadama! Mladi} koji se udvara nije lenj; ipak on slu‘i velikoj Prirodi nadrugi na~in. On uzima dragocenu kravu da bude #slu‘en": od nje zavisina{e mleko, sir, puter, teletina i govedina. Ona isto tako daje na{u Wie-nerschnitzel Holstein, na{ Filet de Boeuf a la Robespierre, na{ Sole auGratin i na{ oeufs a la Neige.

Gde Zola nije uspeo, ko mo‘e da se nada da }e uspeti? Pravitirazliku izme|u ‘ivotinje i ‘ivotinje: ne, draga damo, taj zadatak ja nenapu{tam pun ‘aljenja!

Ali u #rafinisanim" slojevima? Taj pevac ne}e da se bori, O tiAspirante na Svetu Mudrost! êsto je gore; jer pod anesteti~nimsredstvom, najfinije umne dame visokog dru{tvenog polo‘aja i re-ligiozno ugledne su sklone da sipaju bujice nepristojnih re~i koje biizazvale ga|enje najprostijih svadljivica iz sirotinjskog kvarta!

Aleister Crowley

243

Ovo je zaklju~na ~injenica: toliko dugo koliko je na{ ‘ivot vezanza ‘ivot ‘ivotinjskog i biljnog sveta, tako da smo robovi ro|eni za nji-hove sasvim neiskorenjive navike, toliko dugo smo odvojeni od svakoguzleta ma{te ili imaginacije takve kakva bi slomila lance koji naspri~vr{}uju za glib.

Najdalekovidiji od na{ih proro~ko umnih pisaca, Aldous Huxley,utiskuje ovu crnu ~injenicu na na{a ~ela.

Prvi uslov #Hrabrog Novog Sveta" mora da bude razdvajanjeseksualnog od reproduktivnog ‘ivota. Re~ #majka" mora da bude tolikogadna za sve valjane ljudske umove koliko je sada za svakog ~ovekakoji je razmotrio predmet s jasnom vizijom.

Znam da postoji odgovor na sve ovo; u stvari Knjiga Zakona namomogu}uje da je savladamo na{im krupnim koracima.

Ali postoji jo{ jedan aspekt #maj~ine ljubavi" koji je vrlo va‘an,prakti~an, i ni na koji na~in zavisan od idealnih razmatranja.

[ta smo prona{li u praksi kao neposrednu posledicu ovog‘uzvi{enog’, ovog ‘svetog’ instinkta?

Malo ‘ivotinjskih vrsta neprekidno jede svoj izdanak; ali ‘ene#znaju trik vredniji za dva od tog".

Slede}i svedok: Dr. Doughty, koji se starao za zdravlje TrinityKoled‘a, Cambridge.

Brzo rutinsko ispitivanje: onda je on nagnuo svoju stolicu unazad,gurnuo svoje ruke duboko u d‘epove svojih pantalona, sredio pacijenta sledenim pogledom; zatim su ove re~i zajedljivo pale s njegovih usana:#Ti mlada budalo! Ti ide{ i stavlja{ najne‘niji deo svog tela gde ja nebih stavio moj ki{obran"!

Magijska formula mu{karca je da gura spolja, ‘ene da se zatvaraprema spolja{njem.

Ovo je uop{te vi|eno kao posesivni instinkt; on mo‘e ~esto dabude maskiran kao #za{titni" ali njegova bitna istina je podstrek za‘dranjem. Otuda sli~na smrti ideja #doma", gde ona mo‘e da vari svoje‘rtve u sigurnosti i natenane.

Stoga, kao {to je Jung video u svojoj prvoj knjizi, i napisao impo-zantnim izrazima, prvi zadatak mu{kosti - #heroja" - je da pobegne odmajke. Sada sin, sa svojom mu{kom formulom, svojom formulom ‘iv-ota, svojim instinktom da navaljuje napolju, da ru{i sve {to bi moglo daga zadr‘i, nalazi da je savr{eno prirodno da #ujeda ruku koja ga je hra-nila", kao {to negodovanje mo‘e ‘alosno da cvili. Ali }erka nema to-jagu da razbija, nema ma~ da se~e; sve ~emu mo‘e da se nada je dapro|e kod sna‘nog mladog ~oveka. Ameba, ro|ena od spajanja, hran-jenja pomo}u obavijanja pra‘ivotinja oko takvih plovnih ~estica kakvedolaze u njenu oblast, samo je parazit na svojoj sopstvenoj majci svedok spajanje nije potpuno.

Magika bez suza

244

Prema tome, kada je ‘ena #tako dobra", #tako posve}ena svojoj}erci", neka Bog pomogne }erci!

Njoj nikada nije dopu{teno da razmi{lja za sebe ni o bezna~ajnimstvarima; ona je nemilosrdno vezana ruka i noga za {ablon njenog #pris-tojnog Hri{}anskog doma"; besplatna kuhinjska aljkava ‘ena. Nemanade za bekstvo sem ako maj~in vampirizam ne uzme oblik njene pro-daje za najve}eg ponu|a~a.

Treba li da bude dodato da je #dobra majka" obi~no sasvim nes-vesna svega ovog, da li }e{ pro~itati ove jednostavne izjave o prostoj~injenici u nemom besu?

Ali istina stoji: ‘enina formula je Smrt: #povratak Velikoj Majci"je katastrofa za heroja, bilo da je on Coriolanus ili Peer Gynt.

Sigurno je nepotrebno da izrazim mi{ljenje o ovoj teoremi;mo‘da sam morao bolje.

Svako ko nije totalno i zauvek uni{tio u sebi svaki trag ovog in-stinkta, uvi{tio svaki koren i ugljenisao ga Vatrom, ne mo‘e da pre-duzme prvi korak na Stazi Mudrih.

Kako je plemenito suprotna Mu{ka Formula! Njen tovar bogat-stva ~itavog Univerzuma, onaj rasko{ni veliki trgova~ki brod koji slo-bodno preska~e blistavi Okean, da odbaci samu Du{u @ivota nanepoznata i o~arana ostrva!

Ovo nije samo nekoliko dobro izabranih re~i za koje predla‘emda se postaraju za pove}anje moje popularnosti u @enskim Klubovima uSjedinjenim Dr‘avama.

Love is the law, love undrer will.Bratski tvoj,

666P.S. #Maj~ina Ljubav" je, naravno, grana porodi~ne ljubavi o ko-

joj sam ti ve} pisao odre|enim izrazima. Od svih njenih pod-oblasti ovaje najgora zato {to je najja~a, najprirodnija, tako re}i, naj‘ivotinjskija.Ti si se pateti~no ‘alila vi{e puta da mi se ne ~ini da poznajem svojsopstveni um u vezi sa Prirodom; da ja uvek protivre~im sebi. Ponekadti govorim da je sve u Prirodi; da se sve pokre}e pomo}u Prirode; da jeprotivljenje Prirodi izazivanje endotermi~ke reakcije, i onda ska~emglava~ke preko obru~a moje konstrukcije i ‘elim da ti prkosi{ prirodi,da je napadne{, da je savlada{. Stvarno, dragi Majstore, to je isuvi{elo{e od tebe!

Znam da to zvu~i lo{e ali stvarno ne postoji protivljenje koje tuna povr{ini izgleda da je. Mi mo‘da govorimo o dve vrste Prirode. Ujednom smislu mo‘e da se tvrdi da je krajnja formula Prirode Inercija;drugim re~ima, da je par manifestovanog postojanja proizvoljan ive{ta~ki razvoj Nule prema kojoj sve uvek mora da se uravnote‘i.

Sada rekav{i to, za sve namere, odgovorili smo na pitanje kojeona postavlja; ~itav pozitivni razvoj mora da se sukobi sa tom

Aleister Crowley

245

Inercijom. To je protivljenje izme|u Magijske Staze i Misti~ne; stogabez straha mo‘emo da ka‘emo da su svi oblici napretka, iako oni ko-riste formule prirode koje su ih dovele do njihove sada{nje situacije,poku{aji da se nastavi dalje na putu Prave Volje.

Posebno je va‘no da se shvati ovo u sada{nje vreme kada EonHorusa upravo dolazi svojim putem. Jer Eon Izide, eon Majke, posma-tra ~itavu Prirodu kao spontani rast op{te mogu}nosti. U eonu Ozirisa,ograni~enje Porodice pojavljuje se po prvi put.

Svet bi}a koja imaju mo} ~ulnog opa‘anja je odvojen na gomile,svaka porodica, pleme, rod i nacija, deluje kao jedinica i stoji unaoru‘anoj neutralnosti s obzirom na sli~ne grupe. Ali u Eonu Horusaovaj sistem je sru{en. Takav slu~aj je ve} obilno o~igledan.

Totalitarizam u svakom od svojih oblika te‘i da sru{i porodi~nustrukturu. On uzima u obzir samo Pojedinca, a njega, samo kao jedinicuu haosu dr‘ave.

Iskustvo }e bez sumnje dokazati da ova ideja jednostavno ne}edelovati. Pojedinac }e do}i do svoje svojine, ali bi}e nemogu}e da serekonstrui{e Porodi~ni Sistem.

Naro~ito }e biti nemogu}e da se odr‘i intiman odnos izme|u Ma-jke i Deteta, koji je bio tako dominantna karakteristika pro{lihcivilizacija.

Sami dru{tveni i ekonomski razlozi su u staro vreme te‘ili da ce-mentiraju odnos, postaju centrifugalni u svom dejstvu.

54

#O niskosti"


Da, zaista! Kao {to ti naslu}uje{, nalog da se #kupi jaje savr{enocrne koko{ke bez cenkanja" je drugi na~in izlaganja Pri~e o BiseruVelike Cene: mnogo bolji na~in. Jer kupac Bisera nije mislio o izjed-na~enju vrednosti, {to je upravo ono {to ~ovek ne sme da ~ini. To Jajeje nemerljivo novcem.

(Dalje, kazivanje u~i ~oveka da insistira na savr{enstvu; koko{kane sme da ima nijednu boju osim crne na svakom peru.)

Da po~nem, Ekonomija ne ozna~ava {tednju i tvrdi~luk. Onaozna~ava: zakon ku}e. U praksi, ~ovek mo‘e da ka‘e #menad‘ment".Finansije su samo jedna grana nauke, ba{ kao {to su razmena, ucena,izdaja i dvoli~no pona{anje samo komponente savremenog dr‘avni{tva.

Magika bez suza

246

Prvo (draga voljena bra}o) niskost je apsolutna kontradikcijaU~enju Knjige Zakona. Jer Re~ Greha je Ograni~enje, a niskost jeprosto najflagrantniji slu~aj Ograni~enja. Tako|e, gotovo uvek postojielemenat Straha u niskosti; bar, ja bih voleo da se kladim da 95 odstopodlih ljudi prvobitno postaju takvi zato {to su oni predvideli starost bezprijatelja i bez novca. A strah je naro~ito zabranjen u Knjizi: III: 16: #nepla{ite se da podnosite kletve". Postaje gnevna, III: l7 i nastavlja: #Ne-mojte uop{te da se pla{ite; ne bojte se ni ljudi, ni Sudbine, ni bogova, nibilo ~ega. Ne pla{ite se novca, ni smeha ludog naroda, niti bilo kojedruge sile na nebu ili na zemlji ili ispod zemlje". Onda prili~no dobrosvi pozitivni nalozi obuhvataju naglo odu{evljenje. #Lepota i snaga,posko~an smeh i prijatna ~e‘nja, silina i oganj, to je na{e". (AL, II: 20)

[ta vi{e, niskost se ~ak ni ne isplati! Nameravam da ti ka‘emza{to je ovo, i kako se stvari zavr{avaju.

[ta je novac? Sredstvo razmene smi{ljeno da olak{a obavljanjeposlova. Ulje u ma{ini. Vrlo dobro, onda; ako umesto dopu{tanja njego-vog toka toliko slobodno i glatko koliko je mogu}e, ti ometa{ samo nje-govu prirodu; ti ga spre~ava{ od vr{enja njegove Prave Volje. Prematome svako #ograni~enje" (ta re~ opet!) razmene bogatstva je direktnapovreda Zakona Theleme.

Pri~a Br. Tri, #ârobna nov~anica".Jedne ve~eri ~ovek je u{ao u kr~mu i potra‘io gostoprimstvo.

Ujutru, kada je do{ao njegov ra~un, on je na{ao da nema ni{ta osimnov~anice od £ 100. #Bojim se da nemam sitninu dok se Banke ne ot-vore". #Oh, neka ostane na tome - vrati}u se slede}e nedelje - imam do-voljno benzina da me odveze ku}i".

#Pri ruci", pomisli Boniface, #to }e upravo isplatiti mog pivara".To je podsetilo pivara da plati svog ‘itarskog trgovca, koji mu je ve}dosa|ivao zbog isplate. On nije bio neprijatan zbog toga; njemu jestvarno trebao novac za njegovog zemljoradnika, vrednog ~oveka koji je‘eleo da izgradi neke nove poljske klozete, a graditelj nije mogao da daneki kredit zato {to je bio pritisnut od ~oveka koji ga je snabdevao ma-terijalima, ~oveka u velikoj nevolji zbog duge bolesti njegove supruge, inu‘nosti hitne i vrlo skupe operacije.

Tako je doktor oti{ao, vrlo dostojanstveno, do lokalnog imovin-skog agenta, i uredio prvu uplatu za novu ku}u koju je ‘eleo tako dugo.#Alo! Alo"! smejao se agent; #evo nas opet. Zanimljivo je, ali ja samisplatio ovu nov~anicu samo pre deset dana"!

Tako su tu sedam sputanih i zabrinutih ljudi u~injeni sre}nim, aNov~anica je bila u rukama svog prvobitnog imaoca.

Sada za Istinitu Pri~u Br. 1. To je moje iskustvo. Kada sam,skoro pre 40 godina, i{ao preko [panije, pra}en samo jednim u~enikom,u upotrebi je bilo malo papirnog novca, bar u prili~no primitivnim mes-tima prema kojima smo pokazivali naklonost. Valuta je bila ograni~ena

Aleister Crowley

247

na srebrni pezos i njegove delove. Oko 90 milja severno od Madrida,na{li smo, jednog lepog jutra, da je na{ dobro osmi{ljeni poku{aj daplatimo na{ ra~un u kr~mi izazvao senzaciju: ljudi u Kr~mi su brbljali igestikulirali izme|u sebe oko pola sata pre nego {to su izneli na{upriznanicu i po‘eleli nam Hasta la vista!

Slede}eg dana, ista stvar, ne{to gora. Dan posle, jo{ gora; i videlismo da su se raspravljali zbog kovanog novca kojeg smo mi predali.Kona~no, oko 20 milja od Madrida, oni uop{te ne bi mogli da uzmu na{novac! Umesto toga, oni su ukazali da smo mi Engleska gospoda i da bioni bili ve~no po~astvovani i zahvalni ako bi mi poslali novac izMadrida!

Pri dolasku u taj grad primetili smo duge redove ljudi koji opkol-juju Banke; stavio sam prst na nos i rekao Aha!

Ali, sede}i u kafani, oh ne! uop{te ne! Pezosi su pro{li bez pi-tanja. Pa dobro, pa dobro! Tako sam po~eo razgovor sa obave{tenim~ovekom i on mi je ispri~ao celu pri~u. Izgleda da je Direktor Carineimao brata u Meksiku koji je izra|ivao mesingana krevetska postolja.Stubovi od ovih bli su napakovani sa falsifikovanim pezosima FernandaVII i nekog drugog kralja - zaboravio sam njegovo ime - napravljnimod iste standardne srebrne legure kao i pravi kovani novac, i tako dobronapravljenim da je jedini na~in da se ka‘e da su la‘ni to {to su izgledalinoviji nego {to bi trebalo da budu, s obzirom na vreme! I tako (nastavoje moj obavestilac) bilo je panike, i niko uop{te ne bi uzeo novac, agrad je umirao na nogama! Prema tome Vlada je dala nare|enja Bank-ama da menjaju ma koji kovani novac za njihov ekvivalent u sve‘ekovanom novcu - zato su ovi redovi - i #svako je opet sre}an". #Ali",zamerio sam, #vidim da ti ima{ neki stari kovani novac". On se nasme-jao. #Ovi su jednooke mazge u Bankama! Sve ludosti! Danima pre svismo se slo‘ili da uzimamo svaki novac bez pitanja - i toliko dugokoliko svi mi radimo tako, za{to, niko nije povre|en"!

Ja ne tvrdim la‘no da ima ne{to novo u vezi sa ovim; ~itava te-orija kredita obuhvata verovatno}u nekih takvih de{avanja.

Kada sam se prvi put iskrcao u S.A.D. (1900.g.) odmah samprimetio da prakti~no svi izgleda da imaju novaca kao pleve, uprkosstatisti~kim podacima. #Oh, to je jednostavno"! objasnio je bankarkome sam to pomenuo; #u ovoj zemlji smatramo da novac cirkuli{e 9puta br‘e nego u Engleskoj. Jedan dolar obavlja posao za devet". Posletoga, godinu kasnije u San Francisku, sve je izgledalo veoma skupo.Za{to? U S.F. ~ovek te{ko da je ikada video bakarni nov~i}; nov~i} odpet centi (2 1/2 d) bio je najmanji u prakti~noj upotrebi. Produ‘io samza Honolulu, bilo je dvaput gore; a tu je srebrn novac u vrednosti od de-set centa (5 d) bio najmanji kovan novac koji je ~ovek ikada video.Nekako je napravljen zbog sklonosti kra|i. Kada ~ovek okleva da isplatinovac ne mo‘e da o~ekuje da drugi ljudi ose}aju druk~ije. Tako sve

Magika bez suza

248

postaje rastu}e zatvoreno. Ja ne pori~em vrlinu {tednje, ali to je dug imu~an posao; a sve velike sre}e su stvorene pomo}u o{troumnogkockanja. âk i ako tvoja politika bude #mali profiti", ona je neuspe{nasem ako ne osigura #brze povratke". Ovo je dublje zna~enje poslovice#Vreme je novac".

Onda pro{iri svoju misao: iz razmatranja novca (koji smo izabralisamo zbog zgodne diskusije) primeni ove principe na sfete svih drugihplaneta. Ti }e{ vrlo brzo pove}ati u‘ivanje u ‘ivotu van svih granica iverovanja!


666

55

Novac


Pita{ me za inicirano mi{ljenje u vezi sa snagom novca. Kao {topesnik ka‘e: #U redu oka;131 ja sam ~ovek advokat". F. Marion Craw-ford, Viktorijanski romanopisac, sada (mislim zaslu‘eno) zastareo, iakosam video jednu od njegovih knjiga pro{le nedelje na policama za dvapenija deriko‘ine biblioteke, 132 napisao je pri~u Gospodin Isak zasno-vanu na ‘ivotu nekog gospodina Jacobs-a, Indijskog Rothschild-a od predve generacije, finanskijski prin~evi, malo rata - sve. Jedne no}i uBombaju teret bogatstva slomio je njegove nerve; stajao je na prozoruhotela i bacao veliku koli~inu novca rulji. Brzo posle toga do{ao jestranac i rekao mu, #Ti si uvredio ~etvrtu od velikih mo}i koje vladajuovim svetom; ona }e se uzeti od tebe". Bilo je tako; on je izgubio sve.Na kraju je postao, po obi~aju, Sannyasi, i umro (pretpostavljam) s uo-bi~ajenim ugledom.

Razmi{ljao sam o ovom doga|aju u Parizu za vreme dvadesetih,kada sam video Ameri~ke turiste kako lepe na poklopcima svojih kolanov~anice od 1 000 franaka, ili ih cepaju i njima pokrivaju podove ba-naka. Mra~no sam prognozirao Dvadeset -Devetu. I bilo je tako.

#Divan rad"! {armantno prime}uje{; #ali te{ko da sam ne{totra‘ila da znam". Strpi se dete!

131 Egipatska, Gr~ka i Turska jedinica te‘ine oko 2 3/4 funte.132 Nikakav pozajmljiva~ novca u pijanstvu krivice plus delirijumu kokaina po-ja~anom kofama ha{i{a ne bi se usudio da sanja o dobijanju takvog interesa na svojkapital kao ovi vampiri.

Aleister Crowley

249

Novac je ~etvrta velika mo}, #koje su druge tri"? Do|i, do|i, timo‘e{ sigurno da uradi{ to u svojoj glavi. êtiri mo|i Tetragramma-tona, zar ne?

Vrlo dobro! Prva Velika Mo} je Yod, Otac, Vatra, [tap, PlamenKreativnog Duha. Druga je He, Majka, Voda, Pehar, More kome svestvari te‘e; ona je dar zadovoljenja, upijanja, privla~enja svih stvari ksebi.

Tre}a je Vau, Sin, Ma~, kretanje, prodiru}i elemenat, dvostrukpo prirodi. Jer on je intelekt, ali isto tako rezultat asimilovanog Duha,protuma~enog, pretvorenog i primenjenog posredstvom vrline Pehara dapro{iri, da objasni, da sovede u svesno postojanje.

A êtvrta je He zavr{no, ]erka, Zemlja, Disk, Pentakl ili Nov~i}- Nov~i} na kome je utisnuto obli~je Re~i koja je stvorila to pomo}udrugh oblika Energije. Ona je Princeza Tarota o kojoj je napisano:#Zaista je velika njena mo} kada je tako ~vrsto uspostavljena".

Banalno je, i ne sasvim istinito, kazivanje da novcem ne mo‘e dase kupi ni{ta vredno posedovanja. Ali mo‘e da odredi uslugu, stvarnumeru mo}i i slobodno vreme; bez ove dve prednosti najsjajniji duh jeprakti~no paralizovan. On mo‘e da uradi mnogo da osigura zdravlje ilida ga povrati. Istina je da je novac samo onda nezgodan kada ~ovekpo~inje da ga broji.

Zatim postoji putovanje, pod kojim ja ne podrazumevam svet-skog putnika; i povu~enost, manje dostupna svake godine po{to nametl-jivci prodiru u svaki ugao ‘ivota.

Ali ovo je uzgred; tekst, op{ti smisao i teza rasvetljenog i rasvetl-javaju}eg govora je gornji Epigram, koji nije samo jedna od ekstrava-gantnih besmislica kojih se opravdano stidim. On je Biser Velike Cene.Zapazi da je to formalno uop{tenje principa stare zapovesti #da se kupijaje savr{eno crne koko{ke bez cenkanja". @elim da shvati{ uzvi{enuva‘nost ovoga. Za jednu stvar, ide ruku pod rukom sa ~itavom doktri-nom tako zvanog odricanja - koje nije od ove vrste. Ti se ne #odri~e{od" pet {ilinga ako plati{ to za seosku ku}u sa 3 000 jutara zemlje s pra-vom na lov, i najbolje pecanje lososa na Deeside-u, da li bi ti? Ovo jeVeliko Tuma~enje Zapovesti, da ni jedna jedna~ina nije mogu}a: Magi-jska Mo} je neizmerno vrednija od nekog iznosa novca. Ali Epigram jejako prakti~an. On mo‘e da zvu~i malo romanti~no, ali - ovde ide! Za-jednica koja razmi{lja o uslovima bogatstva je bogata; o uslovimanovca, siroma{na. Kako to? Zato {to prethodno obuhvata neocenjivo.

Par Japanskih rva~a mo‘e da bude vredniji od Fidije, RobertBrowning-a, Ticijana i Mocarta po uslovima kasapinovog mesa.Mo‘emo da promenimo neta~nu otrcanu izreku #novcem ne mo‘e da sekupi ni{ta vredno posedovanja" u #Stvari vredne posedovanja ne moguda budu cenjene po uslovima novca". Vidi{, nema ra~unanja. Operacijaza spa{avanje ‘ivota tvog deteta: da li brine{ ako hirurg ‘eli pet funti ili

Magika bez suza

250

pedeset? Naravno, mo‘da nema{ pedeset, ili bude{ obavezna da zavede{{tednju na drugi na~in da ih dobije{; ali to ne pravi neslogu kao ono {toose}a{ u vezi sa tim. Kakva je vrednost Univerzitetskog Obrazovanja?Odgovor je da je ono ~ista kocka. Student mo‘e da koristi svoje pred-nosti da se bogato o‘eni, da privu~e suprugu milionera, da zaradi sudi-jski polo‘aj ili polo‘aj u Kabinetu, da zaradi £ 500 godi{nje kao doktor,£ 150 kao nastavnik - ili mo‘e da se izgubi u procesu. Tako sa svimspiritualnim vrednostima; one su, u najbukvalnijem smislu, neprocen-jive. Prema tome - ne po~inji da ra~una{!

Najo~iglednije od svega, kada dolazi do Velikog Dela, novac seuop{te ne ra~una. Ja ne pi{em o nekom Magijskom radu u ograni~enomsmislu izraza. Shaw ka‘e: #Admirali uvek ‘ele vi{e bojnih brodova" aJ.F.C. Fuller: #a ako je advokat vi{e nitkova za ve{anje". Ovo se pri-menjuje na svakog ~ije srce je u njegovom poslu. (Naravno, u ovomslu~aju, novac je kao sve druge stvari od vrednosti; ni{ta se ne ra~unasem Posla.) Ovo je, tako|e, zdrava Magijska doktrina.

Nedostatak novca je sasvim druga stvar.Nije li vreme da mi po{alje{ ~ek?


666

56

Brak - Svojina - Ratna politika


Direktno i indirektno, ti ve} ima{ sve {to ti je potrebno u vezi sabrakom u njegovom odnosu na Magijski Trening. Hinduska poslovicarezimira sve to: #Ima sedam vrsta supruge - kao majka, sestra, }erka,ljubavnica, prijatelj, neprijatelj i rob; od ovih jedina dobra je poslednja".

Ali iz tvojih pitanja zaklju~ujem da ono {to ‘eli{ je savet koji sedaje, kako na brak kao na instituciju gleda Knjiga Zakona. Vrlo dobro.

On nije stvarno pomenut; ali da je razmotren pokazano je upotre-bom re~i #supruga" - AL, I: 41. Tekst potvr|uje moju tezu #Ne}e bitisvojine nad ljudskim telom". Toliko dugo koliko se ovo upra‘njava nevidim razlog {to dva ili vi{e ljudi ne bi trebalo da na|u da je zgodno danaprave ugovor u skladu sa zakonima obi~aja njihove zajednice.

Ali moja gornja teza je veoma va‘na; zapazi ‘estinu pretnje uAL-u, I: 41-42!

Aleister Crowley

251

[to se ti~e svojine uop{te, Knjiga ne name}e svoju volju. Tolikodaleko koliko ~ovek mo‘e da vidi, ona izgleda da se dr‘i #dobrog starogpravila, jednostavan plan da ljudi treba da prihvate onoga ko ima mo} ida treba da ~uvaju onoga ko mo‘e".

Sada {to se ti~e rata. Te{ko da treba da postavi{ pitanje; ~itavaKnjiga vrvi sa tim; ona potresa, ona udara, ona podsti~e na gotovosvakoj stranici. Ona ~ak ulazi u detalje. Strategija: #Vrebaj! Povuci se!Na njih"! (AL, III: 9) Zatim AL, III: 3-8. Engleska, pretpostavljam. Stih6 predla‘e minopolaga~a za svakog ko je video ~oveka u akciji. Stih 7mo‘e da se odnosi na tenk ili avion - ili na ne{to {to jo{ nemamo.

Zapazi isto tako Stih 28, iznena|uju}i zaklju~ak za duga~komagijsku instrukciju o #Kola~ima Svetlosti". Zatim misteriozno ot-varanje Stiha 46 zahteva pa‘nju i istra‘ivanje! Mogu li #êtrdesete" dase odnose na godine od ’39.g. (e.v.) na dalje - ho}e li ovaj rat trajati do’49.g. (e.v.)? Mogu li #Osamdesete" da budu simboli~ne, kao dekada ukojoj op{ti mir izgleda gotovo svakome kao osiguran za neograni~eniperiod?

Postoji izvestan broj drugih pasusa jednako ratobornih; ali vidi II:24. To je upozorenje protiv ubila~kog sukoba izme|u majstora; vidi istotako III: 58, 59. Hitler mo‘da dobro navodi ove dve opomene da jestvarna opasnost revolt ropskih klasa. One ne mogu da rukovodeizgradnjom; ni malo ranije ne nalaze sebe u krizi od smrdljivog sme}a uvezi sa demokratijom koju su bacili u kantu za |ubre Napoleon i Staljin.

Postoji jedan izuzetak za op{tu ideju o nemilosrdnosti; neka seno-vita vizija vite{kog tipa rata je odobrena nama u AL-u, III: 59: Zna~ajnoje, mo‘da, da je ovo i preformulacija Theleme do{la neposredno pre#Postoji kraj re~i Boga ustoli~enog na Raovom prestolu, koji osvetljavanosa~e du{e". (AL, III: 61) A to je #Kao bra}a se borite"! Mo‘da Eonmo‘e da da ro|enje nekog tipa rata #po Queensbery pravilima" takore}i. Kr{tenje onih koji isti~u svoje pravo da pripadaju Majstorskojklasi. Ne{to {to, ukratko, nije potpuno razli~ito od turnira Feudalnih vre-mena. Ali o takvim stvarima ne bi trebalo da brinem da li da rizikujemneko sasvim pozitivno mi{ljenje.

Poslednji deo tvog pitanja odnosi se na politiku. #Re~ politikaiznena|uje sama po sebi" kako je Grof Smorltork primetio. Prakti~nosvi ovi delovi Knjige koji se bave dru{tvenim pitanjima mogu da budusmatrani politi~kim u starom i valjanom smislu re~i; o savremenoj poli-tici ona smatra nedostojnim da govori.


666

Magika bez suza

252

57

Bi}a koja sam video mojim fizi~kim o~ima


Da li zna{ da je moje ‘ivotno pravilo da nikada ne tvrdim ono {tone mo‘e da bude provereno, ili bar podr‘ano od potvrdnog dokaza, onekom predmetu koji spada u Magiku.

Kada, stoga, izra‘ava{ radoznalost kako je normalno nad-~ulnisvet otkriven mojim ~ulima, a naro~ito ~ulom vida, mora{ da prihvati{moj odgovor #bez predrasude", #pod ru‘om" i #u Pikvikovskomsmislu". Ako izabere{ da me nazove{ ludim i/ili la‘ovom, ja }uprihvatiti mi{ljenje sa mojom uobi~ajenom hladnokrvno{}u. Da li jeono {to ti ka‘em #istinito" ili nije va‘no, ili u svakom slu~aju ne doka-zuje ni{ta posebno. Ono {to je va‘no je da ne prihvati{ ni{ta {to je iz#Astralnog Nivoa" bez najuverljivijeg i nepobitnog dokaza.

To je dovoljno za deo prigovora na to; sada uranjam direktno uautobiografsko.

Po~injem sa mojim detinjstvom. Postoji jedan doga|aj, ne sas-vim primenljiv na ovom mestu, ali ipak od tako velikog zna~aja da sene usu|ujem da ga izostavim. Mora da sam imao oko 6 godina. Skaku-tao sam od radosti oko mog oca za vreme {etnje livadama. On je po-kazao gomilu kopriva u uglu polja, blizu kapije (i danas mogu da vidimto sasvim jasno!) i rekao mi da ako ih dodirnem one }e me ope}i. Nekamoja re~, gest, ili izraz naveo ga je da doda: Da li bi ti radije da ti seka‘e ili da nau~i{ iz iskustva? Odgovorio sam, trenutno: Radije bih danau~im iz iskustva. Prilagodiv{i akciju re~ima, brzo sam krenuo napred,uronio u gomilu i nau~io.

Ovaj incident je klju~ za problem mog karaktera. Ali, kao dete,{ta sam shvatio? Ne mogu da zamislim neku osobu koja je potom pos-vetila svoj ‘ivot Magici koja nema bar jedno rano iskustvo vi|enjaan|ela, ili vila, ini ne{to od te vrste. Samo A.C.? Nikad niko. Ja samvaspitavan na Bibliji, bukvalno, fundamentalisti~ki - sve {to biPlymouth-ski Brat mogao da po‘eli. Nikada mi nije palo na um dasumnjam u re~ o onome {to mi je re~eno. Mo‘da je Vukov Rep zdra-vog skepticizma bledo zasvetlucao u dobu od 10 godina, kada sam pitaomog u~itelja kako je to bilo da je Hrist uspeo da bude mrtav tri dana itri no}i izme|u Petka no}u i Nedelje ujutru. On je rekao da ne zna, i (naslede}e pitanje) da niko nikada nije objasnio to. Ovo me je samo is-punilo ambicijom da budem veliki egzeget koji mora da objasni to. Ni-kada mi nije palo na pamet da sumnjam u pri~u.

Pa dobro, svo ovo vreme, a zatim kroz pubertet, uprkos mojojromanti~noj sklonosti, mojoj udubljenosti u magiju Sir Walter Scott-a,

Aleister Crowley

253

mog imaginativnog ‘ivota kao jednog od njegovih heroja, i ostalo odtoga, nikada nisam imao ~ak ni trenutnu iluziju da }e ne{to od te vrsteikada da mi se dogodi. Pro{ao sam kroz sva kretanja; ~esto sampose}ivao sva mesta gde sam smatrao da }e se takve stvari verovatnodesiti, ali ni{ta se nije desilo.

Postoji jedan izuzetak i to jedan jedini.Bilo je to 1896.g., u Arolla-i na Pennine Alpima. Poveo sam

mog ro|aka, Gregor Grant-a, dobrog planinara ali s malo iskustva {to seti~e pentranja, i u jadnom fizi~kom stanju, na drugo (prvo bez vodi~a)penjane na sever severo-istok greben Mont Collon, dugo i naporno pen-janje vi{e nego prose~no te{ko. Morao sam da mu poma‘em sa konop-cem u toku penjanja. Zbog toga smo kasnili. Zaleteo sam se najbr‘imputem dole, kratak ali veoma strm greben sa jednim neosporno lo{imslojem, veliko sne‘no polje na vrhu doline. Na dnu zadnjeg nagibaobluci razasuti po kosini, lagano idu}i, vodili su do snega. Skinuli smokonopac, i ja sam seo da ga namotam i pripalim lulu, dok je on tumaraodole. Od ovog vremena bio sam umoran kao 14 pasa, svaki umorniji odsvih ostalih stavljenih zajedno; ono {to ja nazivam #budalasto umoran".Imao sam mogu}nost (jer smrknu}e je bilo blizu) da se odmaram 5 ili10 minuta. Oporavljen, sko~io sam na noge, prebacio namotani kono-pac preko ramena, i po~eo da tr~im dole. Ali bio sam isuvi{e umoran datr~im; popustio sam.

Onda, na moju za~u|enost, video sam na kosinama ispod mene,dva mala druga kako veselo skaku}u naokolo na oblucima. (Na trenutakte podse}am da su sve moje srednjovekovne pri~e bile Keltske; nikadanisam ~itao Teutonske mitove i bajke.) Ali ovi mali ljudi su bili ta~notradicionalni gnomi Nema~kih narodnih pri~a; Heinzelmänner koje~ovek ponekad mo‘e da vidi na Nema~kim kriglama (nikada nisam piopivo u mom ‘ivotu) i na frizovima na zidovima Conditorei.

Veselo sam ih pozdravio - prvo sam pomislio da su oni neki odlokalnog plemstva i ljudi tipa kojeg jo{ nisam sreo; ali oni nisu obratilipa‘nju, samo su nastavili da igraju naokolo. Oni su bili jo{ uvek u tomekada sam do{ao do mog ro|aka, zaklonjenog iza nekih velikih oblutakau podno‘ju nagiba; i vi{e ih nisam video.

Video sam ih tako jasno kao {to sam uop{te sve video; tu nijebilo ni{ta sablasno ili polu-prozra~no u vezi sa njima.

Zanimljiva stvar je da nisam pridavao zna~aj ovome. Pitao sammog ro|aka da li ih je video; on je rekao da nije.

Moj um je prihvatio incident tako jednostavno kao da sam videodivokozu. Ipak ~ak i danas kada sam ve} video mnogo i mnogo~udesnih stvari, ovaj incident odudara kao najjednostavniji i najjasnijiod svih mojih iskustava. Dao sam sebi najve}e ocene!

#Za{to"? Nije li ti jasno? To zna~i da ja nisam polu histeri~an tipkoji uzima ‘eljene fantazme kao ~injenice. Kada sam po~eo ozbiljno da

Magika bez suza

254

studiram i praktikujem Magiku u Jesen ’98.g. e.v., ‘eleo sam i ‘eleosvom svojom snagom; ali nikada nisam dobio ni{ta od toga. Sa izuzet-kom koji je gore zapisan, moja prva iskustva bila su direktan rezultatintenzivnog magijskog napora na tradicionalnim poslovima; tu nije bionepredvi|en doga|aj u vezi sa tim; kada sam prizivao N do vidljive po-jave, dobio sam N i nikoga drugog. Ali ~ak i tako, tu nije bilo mnogotoga da se uprska!

Prvo odre|eno fizi~ko vi|enje bilo je prouzrokovano #evokaci-jom do vidljive pojave" Goetia demona Buer-a od mene i V.H. Frater-a#Volo Noscere". (Na{ predmet bio je da produ‘imo ‘ivot, u bliskojopasnosti, V.H. Frater-a Iehi Aoura - Allan Bennetta - Bhikkhu AnandaMetteya - i bilo je uspe{no; on je ‘iveo jo{ 20 i vi{e godina. A to su bile~udne godine!)

Bio sam sasvim budan, uzbu|en, revnostan posmatra~ na vreme.Hram je bio pribli‘no 16 stopa sa 8 i 12 visok. Mali #dvostruka

kocka" oltar od akacije bio je u centru kruga; van ovoga bio je trougao ukome je ponu|eno demonu da se pojavi. Soba je bila ispunjena gustimdimom tamjana, neki tamjan od Abramelina, ali ponajvi{e, u specijal-noj kadionici u trouglu, Dittany od Krita (mi smo odlu~ili da upotre-bimo ovu, kako je H.P.B. jednom rekao da je njena magijska mo} bilave}a od magijske mo}i svake druge trave).

Kako se ceremonija nastavljala, mi smo postali svesni da dimnije bio isti po gustini svuda po sobi, ve} je te‘io da bude gotovoneprovidan u nekim njenim delovima, ali potpuno prozra~an u drugim.Ovaj efekat je bio mnogo odre|eniji nego {to bi mogao da se objasni daje zbog promaje ili na{ih pokreta. Uskoro se skupio jo{ potpunije, svedok nije bio otprilike kao stub od dima koji se uspinje iz trougla,ostavljaju}i ostatak sobe prakti~no prozra~nim.

Kona~no, na vrhuncu rituala - mi smo postigli #ja~e i mo}nijeprizivanje" - obojica smo videli, prili~no nejasno, ali ipak van sumnje,delove sasvim odre|ene pojave. Naro~ito, tu je bio {lem koji na-gove{tava Atinu (ili, u‘as! Britaniju!), deo tunike ili kratkog ogrta~a iveoma solidna obu}a. (Razmi{ljao sam o #dobrim Gr~kim oklopnimdokolenicama".) Sada je ovo bilo veoma daleko od zadovoljavaju}eg;nije korespondiralo ni na koji na~in sa pojavom Buer-a koga smoo~ekivali kako nas je Goetia navela. [teta, ovo je daleko oti{lo; nemasumnje, vi|enje je sasvim poremetilo na{u koncentraciju. (Ovde bi tren-ing Yoge mogao da pomogne na{oj Magici.) Od tog trenutka to je bilopotpuni neuspeh. Nismo mogli da vratimo entuzijazam neophodan da senastavi. Mi smo ga prizivali danju, radili teranja, zatvarali hram, i od-lazili u krevet sa na{im repovima izme|u na{ih nogu.

(Pa ipak, s umerenijeg gledi{ta, Operacija je postigla sjajan us-peh. #ûdne" stvari su po~ele da se de{avaju; na jedan na~in ili drugi

Aleister Crowley

255

kapije su se otvorile za Allan-a da se iseli u manje asmati~ne klime; apredmet na{eg rada je dovoljno postignut.)

Isti~em ovaj fenomen jer ono {to smo videli, mali i nezadovol-javaju}e kako je ve} bilo, pojavilo se na{em normalnom fizi~kom vidu.Nau~io sam kasnije da postoji vrsta vi|enja pola-puta izme|u ovog i as-tralnog. U #pravilnoj" astralnoj viziji ~ovek vidi bolje kada su o~i zat-vorene; sa ovim posrednim instrumentom, da ih zatvori bilo bi potpunouni{tenje kao da je vizija bila obi~an predmet vi|enja.

Izgleda, tako|e, da sam ja prihvatio ne{to od te vrste kao krajnji-efekat Evokacije Buera - Merkurovog demona; jer fenomen jedne vrsteili druge je bio meni jednostavno pokazan od ovog trenutka, pari passusa mojom stalno pobolj{avanom tehnikom u pravilnim #astralnim vizi-jama". Ponekad sam bio sasvim slep u pore|enju s Frater-om V.N.; jerkada je krug bio slomljen jedne no}i - vidi ~itavu pri~u u mojoj Auto-hagiografiji - on je video i identifikovao dvanaestine i dvadesetine Abra-melinovih demona kako mar{iraju u pogre{nom pravcu oko mojebiblioteke, dok sve {to sam ja video od njih bila je povorka #polu-formiranih lica" kako se kre}e senovito kroz nejasno osvetljenu sobu.

Kada je to bila stvar ~ula dodira, bilo je sasvim druk~ije; dobiosam to dobro i sna‘no - ali to nije predmer ovog pisma.

Nalazim da je sve ovo preterano dosadno; mrzim {to uop{temoram da pi{em u vezi sa tim; pitam se da li ja gu{im ne{to ‘ivotinjskopo zakonu; u stvari, ja }u te zamoliti da bude{ zadovoljna sa Buer-omonoliko daleko koliko detalji idu; nikada nisam video ne{to od zna~aja~isto fizi~kim vidom sa takvom jasno}om kao za vreme moje avanturena Mont Collon-u.

Da, kad razmislim o tome, po zakonu je da zahvalim. Ovaj Mo-tiv video sam veoma jasno, u ~etiri posebne prilike, razli~ita bi}a idruge vrste nego na{a. Bio sam dovoljno magarac da ispri~am jednomili dvojici u~enika o tome....

I ja nikada nisam bio u stanju da vi{e vidim ne{to. Ovo je, ipak,pozitivna du‘nost da ti ka‘em. ôvek mo‘e da stekne mo} vi|enja, saovom vrstom vi|enja koje nije potpuno normalno niti je potpuno as-tralno, svi prirodni stanovnici razli~itih mesta do kojih ~ovek sti‘e nasvojim putovanjima; ~ovek mo‘e da napravi intiman kontakt sa indi-vidualnim ‘elementalima’ tako blisko kao {to mo‘e sa ljudskim bi}imaili ‘ivotinjama, iako je odnos retko neprekidan ili stalan.

Uslovi takvog op{tenja su kompleksni: (a) ~ovek mora da imaneophodan stepen inicijacije, magijsku efikasnost i prirodnu sposobnost;(b) ~ovek mora da bude na vreme u podesnom magijskom stanju, iliraspolo‘enju; (c) oba u~esnika morau da ‘ele da ostvare kontakt, i semtoga ~ovek mora da bude ispravno superiorniji, gospodar i rob odnosa,(d) magijski uslovi na vreme moraju da budu podesni i povoljni; naprimer, ~ovek ne bi vodio ljubav u vatrostalnoj posudi za vreme

Magika bez suza

256

pe{~ane oluje. Naravno, kao sve operacije, neki takvi poku{aji morajuda budu opravdani svojom saglasno{}u sa ne~ijom Pravom Voljom.

Sa ovom napomenom zavr{avam ovo neuspe{no pismo.Love is the law, love under will.

Bratski tvoj,666

58

Da li se an|eli ikada poseku kada se briju?


Sasvim duhovit na~in da se izlo‘i to! #Da li se an|eli ikadaposeku kada se briju"? Rem au tetigisti, opet. (Engleski: ti velikozajedalo?)

Koju vrstu postojanja, koji tip ili stepen stvarnosti, da pripi{emonjima? (Pod an|elom, naravno, podrazumeva{ neko nebesko - ili pak-leno - bi}e takvo kakva su uneta u spisak po Hijerarhiji, od Metatron-a iRatziel-a do Lilith i Nahema-e.) îtamo o njima, ve}im delom, kao dasu one osobe - iako druge vrste bi}a; individualna, gotovo, kao mi.Glavna razlika je da oni nisu, kao mi, mikrokozmi~ki. An|eli Jupiterasadr‘e sve {to je Jupiter, u okviru ovih granica, njihov rang nije tako vi-sok kao njihovog Arhangela, niti je tako nizak kao njihova Inteligencijai njihov Duh. Ali njihov Jupiter je ~ist Jupiter; nijedna druga planeta neulazi u njihov sastav.

Mi ih vidimo i ~ujemo, obi~no (iz mog iskustva) kao rezultatspecifi~ne invokacije. Manje ~esto ih znamo pomo}u ~ula dodira; po-nekak je njihovo prisustvo povezano sa osobenim mirisom. (Ovaj je,uzgred budi re~eno, vrlo impresivan, zato {to on mora da savlada miristamjana.) Moram jako da insistiram, po ovom pitanju, na razlici iz-me|u #bogova" i #an|ela". Bogovi su makrokozmi~ki, kao {to smo mimikrokozmi~ki: inkarnirani (materijalizovani) Bog je ba{ onokikoosoba, individualna ‘ivotinja, koliko smo i mi; kao takav, on se obra}asvim na{im ~ulima ta~no kao da je #materijalan".

Ali sve opa‘ljivo ~ulima je stvar u nekom stanju ili drugom; kakoonda da gledamo na An|ela, kompletno sa odorama, oru‘jima i drugimprtljagom? (Nikada nisam upoznao boga tako optere}enog, kada se sas-vim #materijalizovao". Naravno, sama pojava Boga je stvar zakonasli~nih onima koji vladaju vizijama an|ela.)

Za jednu stvar, svi zakoni koje nalazimo u operaciji na razli~itimdelovima #Astralnog nivoa" su va‘e}i. Dve stvari mogu da zauzmu isto

Aleister Crowley

257

mesto u isto vreme. One su #hitre bez nogu i lete bez krila". One men-jaju veli~inu, oblik, pojavu, opreme svih vrsta, po volji. Sve {to jepotrebno za svrhu vizije je tu po volji. One nose svoju pozadinu sasobom. One su u stanju da prenesu deo svoje energije na vidovnjakaspontanom akcijom bez primetnih sredstava.

Ali evo gde se tvoje pitanje pojavljuje - ~emu je sli~an njihov#‘ivot"? U vizijama, oni nikada ne rade ni{ta sem {to #idu pomo}u ges-tova" svojstvenim njihovoj prirodi i karakteru vizije.

Jesmo li mi zaklju~ili da ~itavi niz utisaka nije ni{ta vi{e od sim-boli~nog? Da li je to sve deo sebe, kao sanjarenje, ali poja~ano sanja-renje i u~injeno #stvarnim" zato {to se njegovi presudni incidentipojavljuju kao istiniti, kako moraju uvek da se de{avaju tokom ispiti-vanja istinitosti vizije?

îni mi se da je mnogo jednostavnije da se ka‘e da su ovi An|eli#stvarne" individue, iako ‘ive u svetu ~ije zakone ne shvatamo; i da, dabi komunicirali sa nama, oni koriste podesne simboli~ne oblike;upotrebljavaju, ukratko, jezik Astralnog Nivoa.

Posle svega, to je jedino ispravno; jer to je upravo ono {to miradimo njima kad ih prizivamo.

Ha! Ha! Ha! Pretpostavljam da misli{ da si me ulovila tu uvrdanju! Nije tako, drago dete, nije tako: ovo stanje stvari nije ni{ta~udno.

Pitaj sebe: #[ta ja znam o Therion-ovom na~inu ‘ivota? Kad godga vidim on se uvek najbolje pona{a. Te{ko da sam ga ikada videla dajede; mo‘da on radi tako samo kada sam ja tu, tako da me ne zbunjujepokazivanjem svoje svetosti. Njegov univerzum dodiruje moj u samonekoliko ta~aka. Sama ~injenica o njegovom bi}u da je mu{karac, a ja‘ena, ~ini simpati~nim da je razumevanje u velikom opsegu iz iskustvagotovo nemogu}e, izvesno nepotpuno. Zatim sva njegova na~itanost injegova putovanja dodiruju mene u samo nekoliko ta~aka. A njegovonepoznavanje muzike ~ini gotovo grotesknim prostiranje velikodu{nostiza mene da priznam njegovo tvr|enje da pripada ljudskoj vrsti..." Za-tim: #Kako da mi uop{te uspemo da komuniciramo? Postoji ograni~enjeda bude neprelazan ponor izme|u nas u najboljem slu~aju, kada ~oveksmatra da se njegovo zna~enje najuobi~ajenijih re~i kao ‘planina’,‘devojka’, ‘{kola’, ‘Hindus’, ‘oaza’, tako mnogo razlikuje od mog.Samo da sasvim uradimo to! [ta smo stvarno morali da uradimo"?

Razmisli o tome!Napravili smo niz ~udno oblikovanih oznaka na listu papira, dali

im imena, pridenuli osoben zvuk svakoj, napravili (Bog zna kako iza{to!) kombinacije ovih, isto tako dali im imena i zvuke, i pridenuli imzna~enje - te{ko ikada isto za tebe kao za mene - napravili kombinacijeovih isto tako u skladu sa nizom sasvim proizvoljnih pravila, slo‘ili se,toliko koliko je sporazum mogu}, i ~ak zamisliv - da klasifikujemo

Magika bez suza

258

misao u nekom takvom rasporedu: i tu smo! Ti ima{ u ovome fan-tasti~no izve{ta~en na~in na koji si uspela da prenese{ svoju misao momumu.

Sada se vratimo Magici; tu pro~itaj kako mi postupamo dauspostavimo razumljive me|usobne veze izme|u nas i #an|ela".

Ako ti mo‘e{ da na|e{ neku razliku izme|u tog metoda i ovog,to je vi{e nego {to ja mogu.

Kona~no, molim te zapamti kao op{te pravilo da svako magijskoiskustvo savr{eno ide paralelno sa najjednostavnijim i najobi~nijim po-javama u na{em svakodnevnom ‘ivotu!

Ljudi koji ti govore da je #sve potpuno druga~ije iza Vela" ili {tasve ne, su veseli nesposobnjakovi}i koji totalno ne poznaju prirodustvari.

Naprotiv, ja }u ti re}i ne{to vi{e o #komunikaciji".Postoji metod upotrebe Etil Oksida koji omogu}uje ~oveku (a) da

analizira svoje misli s naj‘e{}om suptilno{}u i ta~no{}u, (b) da sazna - uFrancuskoj frazi - #{ta je na dnu boce". Pod ovim ljudi podrazumevajukrajnji rezultat nekog projekta ili istra‘ivanja; a ovo, iznena|uju}e ~esto,uop{te nije ono {to je mogu}e da se otkrije pomo}u nekog obi~nogsredstva.

Na primer, ~ovek mo‘e da se upita #Da li ja verujem u Boga "? i,nakon velikog broja potvrdnih odgovora o stalno rastu}oj dubini i suptil-nosti, otkrije u {oku da #na dnu boce" ne veruje ni{ta od te vrste! Ilivice versa.

Jednom prilikom slede}i eksperiment je izvr{en. Izvesni Adept jeupotrebio Sveto Isparenje, i kada je izgledalo da je vreme sazrelo, odgo-vor na takva pitanja trebalo je da bude izlo‘en njemu od njegovog Pis-ara. Uskoro, nakon oko jednog sata }utanja, Pisar je pitao: #Da li jekomunikacija mogu}a"?

Pod ovim on je mislio samo da ispita da li bi bilo mogu}e sadada bude po redu za njega da po~ne da pita po njegovom pripremljenomspisku pitanja.

Ali Adept je mislio da je ovo bilo Pitanje Br. 1: zna~enje #Da lipostoji neko razlo‘no sredstvo pravljenja kontakta izme|u dva uma"?

On je ostao intenzivno }utljiv - intenzivno, kao u opreci s njego-vom prethodnom nervoznom uzdr‘ano{}u od govorenja - za veomadugo vreme, a onda prsnuo lagano u dug zavodljivi ‘amor prigu{enogsmeha, nagove{tavaju}i da poseduje neku neiskazivo divnu tajnu, Panovpir na mese~ini sa njegovom pratnjom od Satira, nimfi i fauna.

Ni{ta vi{e ne}u re}i, osim da izrazim nadu da si shvatila ovupri~u, i Istinu i Lepotu ovog odgovora.


666

Aleister Crowley

259

59

Geomantija


Tvoje poslednje pismo stvarno me je smestilo na gumeno drvo.Ne vidim kako mogu da ti napi{em opis Geomantije. Na prvi pogledizgleda kao da sve {to bi mogao da uradim je da te uputim na slu‘beniud‘benik o ovoj uzvi{enoj i te{koj umetnosti. Ti }e{ ga na}i u Ravnod-nevici, Tom I, Br. 2.

Prva stvar koju treba da zapamti{ u vezi sa Geomantijom je daiako su razli~ite inteligencije pripisane za dvanaest znakova Zodijakaone sve pripadaju elementu zemlje. Stoga je svako ko ima u svomhoroskopu zemaljski znak u usponu, ili sunce u zemaljskom znaku, ilidobar udeo planeta u zemaljskom znaku, mnogo podesniji da na|e Geo-mantiju privla~nijom nego neko ~ije su glavne karakteristike horoskopaposve}ene drugim elementima, naro~ito vazduhu, koji je naravno nepri-jatelj zemlje.

Naravno, sada se ove napomene primenjuju veoma mnogo navrstu pitanja koje je podesno da bude u okviru shvatanja GeomantskihInteligencija, koje sigurno moraju da budu uzete u obzir kao i prirodnasposobnost praktikanta da ovlada umetno{}u.

Naravno, trebalo bi da naglasim da sam ba{ ja najgora osoba nanastanljivom globusu koju si mogla da pita{ u vezi sa ovim predmetom,po{to je moj znak u usponu i sve moje planete u vatri, vazduhu i vodi,izuzev Neptuna, koji kako Astrologija pou~ava, ne odnosi se tolikomnogo na Uro|eno koliko na period ‘ivota.

Postoji, ipak, izvesna oskudna berba koja treba da bude dobijenaiz mog iskustva. Hteo bih da ti ka‘em {ta se dogodilo takvom ~oveku.

Stanovnik Johannesburg-a i jedinstveno obdaren mo}ima dobi-janja fizi~kih rezultata koji uzimaju mesto kao rezultat Magijskih ek-sperimenata, ovaj ~ovek je bio tako jako privu~en Geomantiji kao {tosam ja bio odbijen, i ne znam da li bi bilo po{teno od mene da tvrdimda sam bio od neke posebne koristi za njega, iako je on uvek bio dovol-jno lubazan da ka‘e da je tako.

Kada sam ja ukazao da su odgovori na Geomentska pitanja bilitako nejasni i neodre|eni on je ve} smislio metod kojim je ova te{ko}a(koju je on priznavao kao postoje}u) mogla da bude savladana.

Naravno, od prvenstveno va‘nosti u Geomantiji je da se ta~nouokvire tvoja pitanja; jer Inteligencije koje slu‘e Umetnosti u‘ivaju uvarljivim skakutanjima. Ako postoji mogu}nost preno{enja dvostrukogzna~enja na tvoje pitanje ti mo‘e{ da ra~una{ na njihovo i otkrivanje iobmanjivanje sebe.

Magika bez suza

260

Samo {to se ti~e dalje te{ko}e u vezi sa njihovom neodre|eno{}u,ono {to je on uradio bilo je da rasporedi serije pitanja su‘avaju}i ishodkorak po korak sve dok nije uspeo da dobije preciznu instrukciju koja jemogla da re{i njegovu prvobitnu te{ko}u.

Mislim, kao stvar ~injenice, da sam bio u stanju da pomognem uizvesnoj meri na ~isto teoretskoj strani Umetnosti, a on je oti{ao nazadu Ju‘nu Afriku ose}aju}i se potpuo spremnim da se bavi sa svakimproblemom koji bi mogao da se pojavi.

U to vreme mi smo bili posebno ‘eljni da zavr{imo prvi tomRavnodnevice sa Br. 10, koji bi trebalo da bude stvarno veliki doprinosMagijskoj misli. To je zna~ilo prili~an porast u ceni proizvoda. Sve ovoje moj U~enik, naravno, znao, i po dolasku u Johannesburg rekao jesebi #Pa dobro, evo me u delu sveta gde je zemlja prepuna zlata i dija-manata. Ja ho}u da nabavim neophodan novac za Ravnodnevicu irazli~ite druge finanskijske potrebe za Rad na Geomantskomproricanju".

Sada, onda, pomislio je, u i oko Johannesburg-a imamo i zlato idijamante; ovo je ta~no mogu}nost za ove prepredene zemaljske duhoveda izaberu preimu}stvo dvosmislenosti. Ja ho}u stoga da uokvirim pi-tanje tako da pokrijem i izvore bogatstava. Ne}u da posebno ozna~imzlato ili dijamante. Jednostavno }u re}i #mineralno bogatstvo".

Odgovori na njegove serije pitanja nagove{tavaju da je on oti{aovan grada gde bi mogao da na|e nanos.

Slede}a pitanja u njegovoj seriji bila su usmerena k nala‘enjupravca u kome bi on trebalo da po~ne svoje istra‘ivanje. To je bilo lako.

Slede}e pitanje bilo je obuhva}ena daljina, a on nije mogao dapomisli ni na koji na~in da uokviri pitanja koja bi mogla da ga infor-mi{u o toj veoma va‘noj stvari. To je dobio indirektno, ipak, pitaju}i zasvoja transportna sredstva, a na to odgovor je bio sasvim jasan i o~igle-dan. On je koristio konja.

Pa dobro, on je imao Burskog ponija, i slede}eg jutra je krenuosa zalihama za dnevno putovanje.

I{ao je sve dalje i nije na{ao nikakav nagove{taj nekog mineral-nog bogatstva. Uskoro je po~eo da se ose}a umornim i pomislio da jemalo kasno. Mogao je da gleda u svakom pravcu preko Veldt-a i tuuop{te nije bilo ni{ta. Na milju ili tako ispred njega, ipak, bio je redbre‘uljaka. Rekao je, ja mogu da nastavim i pogledam s vrha.

Ovo je uradio; i tu jo{ nije bilo nikakvog geolo{kog nagove{taja.Impresioniralo ga je, ipak, to {to je stigao blizu vode; i ba{ ispod nadalekoj strani bre‘uljka bio je ve}i broj o~igledno plitkih bara.

#Napuni}u svoju me{inu i dati mom konju da pije i oti}i }u ku}iose}aju}i se kao budala".

Ali, kada je do{ao do vode, njegov konj se okrenuo o{tro nastranu i odbio da pije. Na to on je sjahao i stavio svoj prst u vodu da je

Aleister Crowley

261

proba. On je nai{ao na jedan od najva‘nijih nanosa lu‘ne soli u Ju‘nojAfrici. Zaista mineralno bogatstvo!

Vratio se ku}i radostan i preduzeo neophodne korake da za{titisvoj pronalazak. U toku formalnosti on je na{ao da je neophodno dado|e u London, {to je i uradio, i ispri~ao mi ~itavu pri~u.

Na nesre}u mi smo zavr{ili sa anti-vrhuncem. Pregovori su i{lipogre{no; a imovina je ukradena pod njegovim nosom od jedne odvelikih alkalnih firmi. Ipak, to je bio dobar znak za Geomantiju.

Pla{im se da je sve ovo digresija. Kako sam ukazao gore, ono {toti ‘eli{ da zna{ nalazi se u slu‘benoj instrukciji o predmetu uRavnodnevici.

Sada daleko da bude to od mene da bacim neku sumnju na nekuslu‘benu instrukciju, ali ja ne mogu da se uzdr‘im da ne ka‘em da uovom konkretnom primeru ona ne daje sasvim potpune detalje, i mis-lim da bi bilo dobro da te posavetujem da istra‘i{ ~itavi predmetponovo, zasnivaju}i svoje pitanje na op{tim principima nauke.

Svi sistemi proricanja koji tvrde da su razumni zasnovani su namapi univerzuma, ili bar na Solarnom sistemu, a 16 je stvarno ogra-ni~eni broj jedinica za rukovanje.

Ipak, ako si tip osobe koja ima prirodnu sklonost prema ovoj oso-benoj Umetnosti ti }e{ biti u stanju da je razvije{ na svoj na~in, vo|enasvojim iskustvom.


666

60

Ve{tina


Milo mi je da nije bilo neophodno u svoj ovoj dugoj korespon-denciji sa tobom da razmatram pitanje Ve{tine. Izgleda da si ti izuzetnodarovita; bila si u stanju da dobije{ rezultate direktno iz pra}enja in-strukcija, i milo mi je da je pomo}u tebe, u interesu drugih ljudi, ko-jima si prenela ove instrukcije, ovo pismo postalo neophodno.

Kada je Otto Morningstar poku{avao (sa nebitnim uspehom) dame nau~i kako da igram Francuski Bilijar u Mexico City-ju nai{ao samna jednu posebnu te{ko}u, a to je bilo kako da odigram massé133 udarac.133 massé Bilijar, udarac napravljen udaranjem bele bilijarske lopte dr‘aljom zabele bilijarske lopte gotovo ili sasvim vertikalno.

Magika bez suza

262

On je nastavljao sa obja{njavanjem i obja{njavanjem i demonstriranjemi demonstriranjem, i ni{ta od toga nije se ~inilo kao dobro. Shvatio samintelektualno, dovoljno dobro; ali nekako ili druga~ije to nikada nijepro{lo. Uskoro je rekao da pretpostavlja da zna {ta je bilo u pitanju.Iako sam imao ~itavu stvar savr{eno u mom umu nisam napravio vezuizme|u mog uma, mog oka i moje ruke, i da ono {to sam morao dauradim nije bilo da odlazim njemu zbog u~enja, koje sam ve} imao do-voljno i vi{e nego dovoljno. Rekao mi je da ako nastavim dapoku{avam moglo bi da se desi sasvim iznenada i neo~ekivano jednogdana da na|em da bi to mogao da uradim. Ovo je bilo naro~ito pristojnood njega zato {to je bilo u direktnoj kontradikciji sa njegovim finansi-jskim interesom. Ali on je bio jedan sasvim dobar ~ovek.

Tako sam ga izbacio toliko daleko koliko se odnosi na masséudarac a zatim udvostru~io njegovo ve‘banje. Ono {to je rekao ispalo jedobro; jednog dana otkrio sam da sam stekao ve{tinu za to.

Sada za ove tvoje polu-u~enike ista stvar verovatno va‘i. Stvarkoju po~inje{ konkretno a koja ih zbunjuje je napredovanje ka astralnomnivou. Nije mnogo dobro obja{njenje za{to se neuspeh de{ava, ili na ko-joj ta~ki se de{ava; jedina stvar koja je od neke koristi za u~enika je daide dalje i dalje i dalje ve~ito. On mora da sazna za sebe gde je ~vor, imora da nastavi svoj eksperiment sve dok ne stekne ve{tinu.

Sve ovo trebalo bi da bude savr{eno o~igledno; ista vrsta stvariva‘i za svaku vrstu igre koju zna{. Postoji posebna ve{tina na primer uizlaganju. Nije da su tvoje procene pogre{ne, nije da je tvoj stavpogre{an, nije da je tvoje shvatanje pogre{no, iz nekog razloga ilidrugog, ti ne uspeva{ da koordinira{ sve ove razli~ite faktore u prob-lemu; i pre ili kasnije dolazi momenat kada se pojavljuje da sasvim pri-rodno uspeva{ u izla‘enju iz tela, ili u otvaranju o~iju na astralnomnivou, ili u privla~enju osobenog oblika elementalne energije koja pos-toji sve do onog trenutka kada istekne iz tebe.

Trebalo bi uzgred da pomenem da je ovo iznenadno prosvetljenje- to nije sasvim prava re~ ali ja ne mogu da zamislim bolju - sasvimdrug~ije od iznenadnog pouzdanja koje dobija oslonac od jedne od Yogave‘bi. [to vi{e razmi{ljam o tome sve vi{e ose}am da je pitanjesenzitivnosti od najve}e va‘nosti.

u Yoga praksama ~ovek ne radi, bar toliko daleko koliko mojeiskustvo ide, ne dolazi uz ne‘nost ono {to ~ovek radi u svim magijskimi astralnim praksama. Razlog za ovo je, mislim, sasvim o~igledan. SveYoga prakse su krajnje za{titnog tipa, dok kod magijskih i astralnhpraksi ~ovek izla‘e sebe kontaktu sa spolja{njim (ili o~igledno spolja{n-jim) silama. U nijednom slu~aju ipak uop{te ne postoji neki razlog zaobeshrabrenje; i kao {to sam rekao gore lek je u svim slu~ajevimao~igledno isti.

Aleister Crowley

263

Na jedan na~in ili drugi veo je pocepan, u~enik postaje majstor, arazlog za to je stvarno prili~no van moje analize toliko daleko koliko jei{la do sada. Ne znam da li je to neka vrsta bu|enja neke sposobnostimagijskog sopstva, iako mi se to ~ini najjednostavnije i najverovatnijeobja{njenje; ali u svakom slu~aju ne postoji sumnja u vezi sa prirodomiskustva, i tu ne mo‘e da bude te{ko}a sa njegovim prepoznavanjemkada se dogodi.

To me podse}a na pri~u o Psihologu koji je ‘eleo da procenirazliku u temperamentu izme|u Engleza, [kotlan|anina i Irca, poproceni koli~ine Viskija u boci u najbli‘oj sobi. Oni su imali da u|u,prijave se, i vrate se, i ispri~aju mu {ta misle o tome. On je napunio sa50 odsto sa velikom ta~no{}u.

Irac se vratio prili~no veseo; on je trljao svoje ruke; #Pa dobro,pola boce je oti{lo, va{a visosti".

Kada se [kotlan|anin vratio njegovo lice je bilo potpunosnu‘deno: #Pla{im se", rekao je, #da je oti{lo pola boce".

Zatim je Englez do{ao na red. On je u{ao sme{e}i se, trljaju}isvoje ruke, i rekao: #Nije ostala ni kap, tako to je to".

Naravou~enije - neka bude Englesko!Love is the law, love under will.

Bratski tvoj,666

61

Mo} i autoritet


Mnogo ti hvla za tvoje poslednje pismo. Nisam o~ekivao ni{tamanje. îm neki do|u na polo‘aj autoriteta, ~ak i na veoma maloj lest-vici, njihove nevolje po~inju na veoma velikoj.

Zamisli, da mo‘e{ ono {to sam mogao od po~etka do kraja pos-lednjih ~etvrt veka ili vi{e. Moji podre|eni me uvek pitaju za napredo-vanje u Redu; oni misle da ako bi bili samo ~lanovi 266. stepena sve uvrtu bi bilo divno. Oni misle da ako bi samo posedoval tajne 148. ste-pena bili bi u stanju da izvode sva ona ~uda koja im se u sada{njostiotimaju.

Ove jadne osobe! One ne shvataju razliku izme|u Mo}i i Au-toriteta. One ne shvataju da postoje dve vrste stepena, sasvim razli~ite.

Na primer, po teoriji Rimske Crkve biskup je osoba kojoj je datamagijska mo} da postavlja sve{tenike. On mo‘e da izabere totalno

Magika bez suza

264

nedostojnu osobu za takvo postavljenje, to ne pravi razliku; i sve{tenik,ma kako nedostojan mo‘e da bude, ima samo da ide kroz ispravne for-mule koje ispunjavaju ~udo Mise, jer to ~udo treba da bude ispunjeno.Ovo je zato {to se u Crkvi bavimo religioznom kao opre~nom magijskojili nau~noj kvalifikaciji. Ako bi Kraljevsko Dru{tvo izabralo murdara,kao {to bi moglo, to ne bi moglo da osposobi Novog Kolegu da izvedeodluku ta~ke klju~anja, ili da ~ita Vernier-a.

U na{em slu~aju, iako je Na{ autoritet bar toliko apsolutan kolikoautoritet Pape i Rimske Crkve, on meni ne dodeljuje neku prenosivumo} drugima pomo}u nekog akta Na{e volje. Na{ autoritet je do{aoNama zato {to je zaslu‘en, i kada Mi dodeljujemo stepene drugom~oveku Na{ poklon je potpuno tri~av ako korisnik nije pobedio svojepodsticaje.

Da izrazim to neznatno druk~ijom vrstom re~i: Svaki dati stepenje, tako re}i, pe~at na odre|eno postignu}e; i iako to mo‘e da Nas zado-volji da objasnimo tajnu ili tajne svakog datog stepena ili stepeni zasvaku konkretnu osobu ili osobe, nje od najneznatnijeg efekta ako onane proveri u svojoj li~nosti sposobnost da izvr{i ove funkcije koje smosvi izvr{ili daju}i joj pravo da izvr{ava i znanje kako da izvr{i.

[to dalje napreduje{ u Redu tim vi{e }e{ na}i sebe uznemirava-nom od ljudi koji jednostavno nisu uspeli da shvate ovu stvar Magijsketeorije.

Druga stvar je da je posao samog pou~avanja veoma te‘ak; ~ak itakve jednostavne stvari kao putovanje na astralnom nivou ne treba dabudu postignute pomo}u neke koli~ine pou~avanja ako u~enik nema isposobnost i energiju i teoretsku i intelektualnu sposobnost da uspe{noobavi prakse.

Mislim da je najva‘nije da treba da impresionira{ svakog sa ovimstvarima. Apsolutno je ‘alosno da gleda{ uzaludno mu~enje nesposob-nih; sni su tako revnosni, tako iskreni, tako zaslu‘ni na svaki na~in zasvaku mogu}u nagradu a ipak izgleda da su nesposobni da napredujujedan jedini korak.

Postoji druga strana ove stvari koja se stvarno pribli‘ava zlo~i-na~koj. Postoji neki broj u~itelja i majstora i biskupa i bog zna {ta semtoga ide naokolo rade}i ono {to je malo bolje od torbarenja stepena i ta-jni. Naravno, takve prakse nisu bolje od obi~ne prevare.

Molim te ure‘i ~vrsto u svom umu da je kod Nas svaki stepen,svaki polo‘aj autoriteta, svaka vrsta ranga, krajnje bezvredna izuzevkada je samo pe~at na stvarno postignu}e ili ostvarenje.

Ovo je jedan od razloga {to sam stariji i {to vi{e iskustva imam oljudskoj prirodi, tim vi{e sam uveren u mudrost Vo|a A? A? , gde jedru‘enje sa nekom drugom osobom izuzev sa tvojim neposrednim pret-postavljenim ili sa nekim od onih sa kojima si na du‘nosti obeshra-brivano na svaki mogu}i na~in.

Aleister Crowley

265

Naravno, postoje izuzeci. Oni su neophodni, mada za ‘aljenje, jerli~na instrukcija za prakse treba da bude data ili primljena.

Za sve to, ‘eleo bih da ti poka‘em 200 ili 300 pisama koje samdobio za poslednjih dvadeset godina ili tako ne{to: ona mi govore bezsenke sumnje da sve kao bratimljenje vodi samo ka zlu. Kada ‘eli{ in-strukciju od tvog pretpostavljenog, ona bi trebalo da bude odre|enastvar i ni{ta drugo. Svako naru{avanje ove konvencije gotovo pouzdanovodi do jedne vrste nevolje ili druge. To mo‘e u stvari da se smatra ne-dostatkom koncentracije ako bi komunikacija izme|u dva ~lana Redatrebalo da uzme mesto, izuzev u nu‘nim slu~ajevima.

Znam da mora da izgleda te{ko slabijoj bra}i Reda jer bi mi tre-balo da napravimo tako malo prividnog uspeha u Velikom Delu na kojesmo svi mi zavetovani. To je tako op{ta konvencija da bi uspeh trebaloda bude meren po ~lanovima. Ljudi vole da ose}aju da imaju stotineLo‘a od kojih mogu da dobiju pomo} u trenucima obeshrabrenja.

Ali daleko istinskije i dublje zadovoljstvo se nalazi kada studentzadovoljno nastavi sa svojim radom svim svojim naporima. Sigurnoima{ dovoljno primera u ovim pismima, gde se u trenucima o~ajanja~ovek osve{}uje do ~injenice da je uprkos svim pojavama posmatran iza{ti}en od vi{eg nivoa. Mogu da ka‘em, u stvari, da je neko takvoiskustvo tajne starateljstva Vo|a Reda vredno hiljade o~igledno dovol-jnih dokaza za ~injenice.

Mogao bih da stavim ovo blizu tvog srca, draga Sestro, i {ta vi{eda uvek dr‘i{ na umu ono {to sam napisao u ovom pismu tako damo‘e{ da bude{ u stanju da prepozna{ kada se prilika pojavi kako jemnogo bolji znak mo}i i inteligencije Reda ovaj koji stalno ohrabrujedu‘ te{kog puta pomo}u doga|aja takvih kakve je mogu}e objasniti po-mo}u onoga {to mo‘e da se smatra normalnim okolnostima.

Kona~no, dozvoli mi da insistiram da je odre|eni simptom Magi-jskog r|avog zdravlja kada ‘udnja za manifestacijom te mo}i i inteli-gencije do|e izme|u radnika i njegovog rada.


666

Magika bez suza

266

62

Elasti~an um


Pita{ me {ta podrazumevam pod #elasti~nim umom" - iz na{egtelefonskog razgovora u Petak.

Te{ko je to definisati; ali mi dopusti da ti dam jedan primer lo{evrste: jednu staru zagonetku. #Za{to je pripovetka kao duh"? Zato {to

Pripovetkina pri~arepova ~etka~etka je metlazatvorene ko~ije su vozilovozilo je laka dvokolicaklopka lakih dvokolicaklopka je zamkazamkin d‘ind‘in je alkoholi alkoholov duh.

Bi}e da si primetila logi~ku gre{ku - obi~no non distributio mediiili odsustvo slobodnog izbora - na svakom koraku u lan~anom silo-gizmu. To je tvoja instinktivna, ili nau~ena, zamerka na ~injenje ovihkoji spre~avaju tvoj um od stvarnog kretanja na takvim linijama.

Ali ove #korespondencije", takve kakve su, trebalo bi da pred-stave sebe, da budu procenjene kao la‘ne ili istinite i odba~ene iliprihva}ene po tome.

Neelasti~an um, s druge strane, je vezan treningom za krut niz,tako da nikada ne dobija mogu}nost da razmi{lja za sebe.

Da se um razvije valjano potrebno je (1) #Lehrjahre" (prvo-klasna op{ta {kola i univerzitetsko obrazovanje, ili ekvivalenat) kada onu~i sve strane pitanja, a ostao je slobodan da proceni za sebe i (2)#Wanderjahre", kada on vidi svet po sebi, a ne po nekom preure|enomna~inu (Cook-ovom, Lunn-ovom, Univerzitetskom Obimu, Bedeker)ve} izgra|en na rezultatima Lehrjahre, stopalu ili konjskim le|ima, iizbegava utabane tragove.

Rozenkrojcerska zapovest je da #nosi{ kostim zemlje po kojojputuje{"; ovo je samo drugi na~in kazivanja #Kada si u Rimu, ~inionako kako Rimljani ~ine". Cilj ovoga nije samo da se izbegne sukobl-javanje i uznemiravanje, ve} da se nau~i um da razmi{lja do korena lo-kalnih obi~aja. Ti u~i{ isto tako veliku lekciju Theleme, da ni{ta nijeispravno niti pogre{no po sebi; kao {to ka‘emo #Okolnosti menjaju

Aleister Crowley

267

slu~ajeve". ôvek osposobljava sebe da prilagodi svoj ‘ivot dodirljivim~injenicama: da se #prostire prema svom guberu". Ovo vodi ~oveka dorazumevanja velikog Principa Kompromisa koji je odr‘ao Engleskuglavu iznad vode kroz oluje hiljadama godina.

Seti se da najmanji znak neelasti~nosti zna~i da je guma ve}#propala"; i da je test savr{enstva da ~ovek mo‘e da se #naglo pomerinazad" ka prvobitnom stanju, bez traga od pritiska kome je bio izlo‘en.


666

63

Strah: lo{a astralna vizija


Tvoje pismo od ju~e: tako sam sre}an da je moje poslednje bilokorisno; ali vizija! Mora da nisam uspeo da budem jasan. Mi }emo do}ido ovoga kasnije u ovom pismu.

To te uverava da nau~i{ da si ti dve-tre}ine ljudsko bi}e! Pohlepa,ljutnja i lenost su tri Budisti~ke osnove pokvarenosti; a ti nesumnjivoima{ poslednji proma{aj kod prepreke. To je moj najcrnji i naju‘asnijineprijatelj, i oh kako mo}an! Prema meni on nikada ne popu{ta. Zvu~ikao paradoks! ali tako je to.

Sada {to se ti~e straha. U ceremoniji Neophyte-a G? D? kada sepovez prvi put ukloni s o~iju Aspiranta, Horus, koji je bio u tom Eonu#Gospod na Zapadu", ka‘e mu: #Strah je nedostatak i prete~a neuspeha:stoga budi bez straha jer u srcu kukavice vrlina ne boravi".

Slu{aj, moje dete! Meni, ~ak ni meni, moi qui vous parle, nijepotrebna nikakva informacija u vezi sa strahom. Kada sam imaodvanaest godina, otkriveno je da sam imao defektne bubrege; mi{ljenje,nomine contradicente, Lekarske Profesije bilo je da sigurno ne bihmogao da do‘ivim dvadeset prvu. (Neki ljudi misle da su oni bili upravu! Ali nakon par godina sa tutorima u najdivljijim delovima zemlje,smatrao sam da sam dovoljno dobro da idem u Op{tu [kolu. Oni suuskoro saznali za mene! Ova slabost bubrega izazvala je depresiju i fiz-i~ki kukavi~luk, a drugi de~aci nisu izra‘avali saose}anje u vezi sabubrezima, smatraju}i ih uglavnom zadovoljavaju}im delovima tela zaudarac.

Zamisli moju nesre}u! Najmo}nija od svih mojih strasti - nera~unaju}i lenjost - je Ponos; a ovde sam bio predmet op{teg prezira.

Magika bez suza

268

Tako, kada sam bio u stanju da odredim svoj na~in ‘ivota, blago sam sepridr‘avao #Vrh Koplja ili bista"! i izabrao za svoje sportove dva, plani-narenje i lov na krupnu divlja~, navodno najopasniji. To je bio o~ajni~kilek ali je delovao. Nikakve polovi~ne mere, i jedne i druge! Imao samobi~aj da lutam po d‘ungli sam, tra‘e}i tigrove, a oslanjaju}i se na mojoe}aj pravca da me odvede nazad u kamp. Sva moja planinarenja bilasu bez vodi~a, a veliki deo toga proveo sam u usamljenosti.

Pa dobro, ovo nije primer za tebe da ga kopira{, zar ne? Ali dajeideju o principu #Uhvati bika za rogove". Prakti~no je lak{e imitirationo {to ovo sledi. U ve}ini velikih gradova, uvek u Isto~nim grado-vima, tamne su prljave ulice. Ovde ~ovek mo‘e da na|e }orsokake,tamne portale otvorene prema neosvetljenim ku}ama. ôvek mo‘e daistra‘uje takva mesta, tra‘e}i pustolovinu - to je bila upravo stvar ~astida prihvati izazov u ma kakvom obliku. Jo{ uz to, ~ovek mo‘e da {etasa namernom nesmotreno{}u u saobra}aju; ova praksa ne postoji umom velikom iskustvu, doprinosi ~ovekovoj li~noj popularnosti. Drugaideja je da po‘uri u gradove pogo|ene kolerom, na mesta gde su @utaGroznica, kuga, tifusna groznica i tifus, dizenterija (et haec turba malo-rum) endemi~ni; i (naravno) lov na krupnu divlja~ vodi ~oveka kaneminovnosti malarijske groznice, bez doktora (ili gore, Bengalskihdoktora!) u mnogim savezima.

Op{ti princip izgleda da je #Ovaj brod nosi Cezara i njegovaBogatstva"! i nema sumnje Ponos u svom najsatanskijem stepenu je~ovekovo najve}e preimu}stvo. Ali su{tina prakse, kao prakse, je datra‘i i da se suo~i sa onim od ~ega se pla{i. Ne zaboravi da hrabrostobuhvata strah - za {ta drugo bi strah trebalo da bude koristan?

Naravno, strah se jako razlikuje i po kvalitetu i po stepenu; i~ovek mora da pravi razliku izme|u racionalnog straha, ~ijenepoznavanje obuhvata glupost, beslovesnost, imbecilnost, ili ono {toima{, i patolo{ki strah koji poti~e od mentalnog ili moralnog nereda. Ustvari postoje mnoge vrste straha koje mogu da budu iskorenjene po-mo}u nekog oblika psiho analize. Govore}i generalno, na tebi je da pro-na|e{ praksu da iza|e{ u susret svakom specifi~nom slu~aju.

Jedno je va‘no, ipak, u vezi sa strahom od smrti. Radikalnole~enje je sticanje magijskog se}anja. (Vidi isto tako AL, I: 58.) [tovi{e prethodnih inkarnacija ~ovek mo‘e da se seti, tim se manje va‘anpojavljuje trenutak kada se krivulja ‘ivota spu{ta ispod horizonta. (Jednavrlo zanimljiva stvar: kada se ~ovek osvrne nazad na trenutak jedne odsvojih smrti, on uzvikuje: #Od Jove-a! to je bilo maleno bekstvo i nemagre{ke"! Bekstvo od ~ega? Ja ne razumem; ali takva je ~injenica.) Kakoste}i to Se}anje? Razvoj Magijskog Zapisa je daleko najva‘niji od~ovekovih oru‘ja. Kako da se koristi Zapis nije lako objasniti; ali postojivrsta ve{tine koja dolazi ~oveku iznenada. I postoje neke vrste Samadhi-

Aleister Crowley

269

a tokom ~ijeg ve‘banja se ova se}anja pojavljuju spontano, bez upo-zorenja neke vrste.

Postoji uteha u mi{ljenju da trajna praksa pretra‘ivanja svojihstrahova, analiziranje njih i njihovih uzroka, zatim promi{ljeno priz-ivanje njih #Iza|i, nitkove, i bori se"! uskoro osniva naviku uma koja jejaka tvr|ava protiv svih napada straha; ~ovek automatski uska~e u ak-cije kada se patrola u{unja u domet njegove pu{ke.

Naro~ito je korisno protiv straha od smrti ta~no i energi~no iz-vo|enje Liber Resh-a. Meditiraj na sunce na svakoj stanici: na njegovneprekidan i ravan put: beskrajan krug. Ta formula u Tarot knjizi jenajvrednija.

Jedna odli~na praksa, op{ta ideja koja mo‘e lako da se primenina mno{tvo osobenih slu~ajeva je upotreba imaginacije.

Dopusti mi da ti ka‘em kako je to delovalo u onim ranimVazdu{nim Napadima na London. Najpre, gledao sam na pitanjepametno, prihvataju}i mi{ljenje da su skloni{ta i gas maske bili umiru-ju}i sirup sa jednim elementom mine iznena|enj u njemu.

Dopusti mi da ti ispri~am pri~u sa Istoka. Ona je jedan od onihneuporedivo uzvi{enih cvetova Duha Islama, beskrajna dubina mudrostiukra{ena naj‘e{}im i finim smislom za humor.

Isaak ben Hiddekel je bio Bagdadski Jevrejin. Iako nije bio u svo-joj prvoj i ~ak ni u drugoj mladosti, bio je takvog zdravlja, u‘ivao takvoblagostanje, i vladao takvim op{tim po{tovanjem i odano{}u da je svakitrenutak njegovog ‘ivota bio dragocen za njega. Me|u njegovimu‘ivanjima jedno od glavnih bilo je prijateljstvo ostarelog Mohammedibn Mahmeda od Bassorah-e, smatranim mudracem bez javnog ugleda,jer (ovo je re~eno) njegova pobo‘nost je bila nagra|ena takvimdarovima kao {to je mo} da komunicira sa Arhangelima, an|elima,Jinn-om i ~ak i sa samim Gabrielom. Ipak ovo je moglo da bude,veoma je po{tovao Isaak-a i bio mu je naklonjen.

To je bilo odmah nakon napu{tanja ku}e svog prijatelja poslekratke posete Bagdadu da je on sreo Smrt. #Dobro jutro", re~e svetac.#Nadam se da ne ide{ Isaak-u, on je moj dragi prijatelj". #Ne", re~eSmrt #ba{ sada ne; ali po{to si pomenuo to, ja }u biti kod njega u podnetrinaestog slede}eg meseca. @ao mi je on je tvoj prijatelj; ali niko nezna bolje od tebe da ove stvari ne mogu da budu izbegnute.

Mohammed krenu tu‘no za Bassorah. Zaista, kada su dani pro{li,doga|aj koji je imao na umu, dok najzad nije odlu~io da rizikujepovredu profesionalnog poverenja i upozori svog prijatelja. Tako je onposlao pismo s izjavom sau~e{}a i opro{taja.

Ali Isaak je bio ~ovek od akcije. Odmah i potajno, na odre|enidan osedlao je svog najboljeg konja i tako pro{ao kroz tihe ulice grada utraganju za uto~i{tem.

Magika bez suza

270

Te ve~eri Mohammed se vra}ao s molitve Nowit asali fardh salatal maghrab Allahu akbar polako i ‘alosno, kada te{ko na pola puta odd‘amije do ku}e srete Smrt!

#Mir neka bude sa tobom"! re~e Smrt. #I mir sa tobom", odgo-vorio je mudrac. #Ali nisam o~ekivao da te vidim ovde no}as; misliosam da si se srela sa mojim prijateljem Isaak-om, a on je u Bagdadu".#Potrebno je jo{ sat vremena", re~e Smrt ‘ivahno; #a on galopira ovamo{to br‘e mo‘e".

U svakom slu~aju, ne dopusti Bogovima da ti se smeju! Zdravo!Evo opet Knjige La‘i! Kakva zabava.

Pas koji pu{iSvako ~ovekovo delo je vrdanje i lukavstvo jednog zeca.Ljubav i Smrt su hrtovi koji ga love.Bog je uzgojio lova~ke pse i u‘iva u sportu.To je Panova Komedija da ~ovek misli da lovi, dok ti psi love

njega.To je Tragedija ôveka da kada se suo~i sa Ljubavlju i Smr}u on

po~ne lajati.On vi{e nije zec ve} vepar.Ne postoje druge komedije ili tragedije.Odbi zato da bude{ sprdnja Boga; ‘ivi i umri u skrutnosti ljubavi

i smrti!Tako }e Njegov smeh biti potpuno pro‘et Ekstazom.

Vrlo dobro! Sada gde smo mi? u ‘iznenadnom napadu’? Oh, da!Nema smisla u tu~i ili {unjanju ili zabu{avanju: tako ~ovek odlu~uje dane obra}a pa‘nju toliko daleko koliko se odnosi na prakti~nu akciju.

Tako, buka koju pravi zaista te‘ak rad, ~ovek le‘i dole uShavasana-i (#Polo‘aj mrtvog tela" - ispru‘en na le|ima, ruke sa strane,sve je opu{teno) ili Templar (Spavanje Siloama) polo‘aj, koji je polo‘ajObe{enog ôveka u Tarotu. Zatim ~ovek zami{lja bombu kako padapravo na jedno mesto, zatim na drugo; ~ovek zami{lja {tetu, i ono {tozatim mora da uradi je da spre~i nove opasnosti - mo‘da je zid tvojeku}e pao, i ti mora{ da se skloni{ pre nego {to krov padne. I tako dalje -zavr{i praksu vanredno jakom fugasnom bombom koja te poga|a ta~nou vrh nosa. Ovo mora da se uradi dovoljno realisti~no da te stvarno up-la{i. Ali sada strah nestaje, i ti si zainteresovana za tvoje razli~ite avan-ture nakon svake eksplozije; ambulantna kola te odnose u bolnicu,prihvataje alata i iskopavanje drugih ljudi i toliko daleko koliko te tvojaimaginacija odnosi. Posle toga dolazi drugi stadijum; tvoje inter-esovanje opada; ti nalazi{ da si ravnodu{na za ~itavi postupak. Nakonnekoliko no}i ti ne mo‘e{ vi{e da razlikuje{ izme|u prave stvari i tvojeprivatne i osobite Brock-ove Koristi. Strah }e i{~eznuti; duboko

Aleister Crowley

271

poznavanje ra|a prezir. Kona~no, ~ovek nije vi{e ~ak ni svestan da sude~aci opet van {ale radi.

Uzgred, ~ovek mo‘e da povu~e sasvim blisku paralelu izme|uova ~etiri stadijuma i onih koji idu sa Samadhi-jem (Verovatno unetih uspisak u gospo|a Rhys David-inoj knjizi o Budisti~koj Psihologiji, ili uWarren-ovoj kaci sa mekinjama ili prevodima iz Tripitaka-e, ili Tri ko-tarice Dhamma-e. Nisam video knjige ~etrdeset godina ili vi{e, nese}am se ta~nih naslova; nau~nici bi nam pomogli da ih iskopamo, alito nije vredno utro{enog vremena. Pamtim su{tinu dovoljno ta~no.

Stadijum 1 je Ananda, obi~no preveden kao #Bla‘enstvo". Ovo jeintenzivno u‘ivanje potpuno neopisivo. Ovo je prouzrokovanoprivremenim uni{tenjem nosa~a bola Ahamkara-e, ili sposobnostipravljenja Ega.

Stadijum 2. Ananda dovoljno nestaje da dopu{ta ~oveku da pos-matra svoje stanje: intenzivno interesovanje (objektivno) te vrste na-gove{tava pristup Transu ûda. (Vidi Male eseje o istini, stranice24-28.)

Stadijum 3. Interesovanje je iscrpljeno, ~ovek ba{ ne haje. (Jo{jednom #Ravnodu{nost" u delu ve} navedenom stranice 39-44. Kakojednostavno, kako vedro, kako nevino zadovoljstvo da se napi{e kao uve} citiranom delu! To ~ini da se ~ovek ose}a dobro!)

Stadijum 4. #Niti ravnodu{nost niti ne-ravnodu{nost". ôvekte{ko da zna {ta da ~ini sa ovim prevodom tehni~kog Budisti~kogizraza: verovatno nikakvo zna~enje stvarno nije prosvetljuju}e za~oveka koji nije iskusio ovo stanje uma. Za mene ono izgleda kao vrstane-svesnosti koja je nekako druk~ija od samog neznanja. Radije kaone~ije ose}anje u vezi sa automatskim funkcijama fiziologije, mo‘da:neko prihvatanje tako potpuno da, iako um sadr‘i ideju, ono nije pokre-nuto time u svesti. Ova razmi{ljanja su, mo‘da, jalova, i tako zbunju-ju}a, za tebe na tvom sada{njem putu. Da li je vredno utro{enogvremena da se napravi ova analogija? Ja mislim tako, neodre|eno i ne-nau~no kako mora da ti se ~ini, kako te podse}a na put na koji druk~ijeideje sti~u blisku sli~nost kao jedna napredna na putu.

Hajde da napredujemo sa tvojim belim zanosima!Dobro ih znam iako ih nazivam crnim - ne, ne}u da se sva|am

zbog boje.Meni oni dolaze gotovo svaki dan. Kada vidim slu‘avku kako

bri{e pra{inu na mom okviru kamina - koju ja pla}am da radi - ja ne‘elim samo da je ubijem na vrhuncu mu~enja; ‘elim da je uklonim, daje uni{tim - i okvir kamina i sve na njemu! Te{ko mogu da se obuzdamod urlanja na nju da iza|e i nikada ne pomra~i moja vrata opet. Ovonije zato {to ona to radi lo{e; bavljenje time uop{te je znak neizrecivogu‘asa postojanja. Stvarno ose}anje je da ona prili~no uznemirava mojuauru, koju sam imao tako divnu i ~istu i spokojnu nakon neprijatnosti

Magika bez suza

272

#ustajanja". Ose}am se kao da sam guran naokolo u masi rojainsekata-gra|anina.

Zatim postoji sasvim druga vrsta, koja je sasvim sigurno malojasna frustracija. ôvek ‘eli da uradi ne{to, mo‘da sitnicu, a ne mo‘e.Zatim tra‘i prepreku, i zatim neprijatelja iza toga opet; mo‘da ulazi ujednu od onih #lestve-meditacija" (kako je opisano u Liber Aleph-u,navedeno u Knjizi Thoth-a, kada se razmatra #Luda" i Ha{i{, samopogre{an put gore!) koja se zavr{ava shvatanjem samog Univerzumakao samog vrhunca, asimptote, su{tine frustracije - savr{eni simbol pot-pune beskorisnosti. Ovo je, naravno, apsolutna protivre~nost Theleme;ali to je lan~ani silogizam na kome su i Hindu i Budisti~ki zaklju~cizasnovani.

Ova vrsta zanosa je, prema tome, naj{tetnija; ona je direktni na-pad iznutra na devi~ansku tvr|avu Sopstva. On je vele izdaja postojanja.Njegovi rezultati su odmah {tetni; on ra|a depresiju, melanholiju, o~a-janje. U stvari, ~ovek postupa mudro hvatanjem medveda za prsten unjegovoj nju{ci; prihvatanjem svojih zaklju~aka, slaganjem da je to svenisko i beskorisno i budalasto - i okre}e lulu creva Transa Smeha nanjega dok on igra na tvoje zadovoljstvo.

Ali - je li ovo odgovor za tvoj problem? Malo me uznemirava toda bi ti trebalo da poku{a{ da podmetne{ #Mir" mojim stra‘arima kaolozinku. Isuvi{e ~est mir je samo rezultat ratne umornosti, i sama nega-cija pobede. On je (ili mo‘e da bude) formula lenjosti i kapijastagnacije.

@ivot treba da bude neprekidna vibracija ekstaze; i tako je to zaAdepta, kad god mu njegov rad dopusti vreme da razmotri pitanje,svesno, i ~ak kada njegov rad iscrpe njegovu pa‘nju, je ve~na fontana~iste radosti koja izvire, kristalni miris odbijene svetlosti iz najunutra{n-jijih kaverni Srca. On tajno informi{e ~ovekovu najneodre|eniju misaosa iskri~avim vinom koje blista u Aethyru - vidi dobro! najmanjeopravdanje, po{to je uvek tu, i grize svoj |em, da promeni dosadno dir-in~enje taljiga{kog konja u samog ponosnog Pegaza!

Ovo je gde ja ‘elim da imam tebe, sa nama koji napredujemotako daleko, u stanju sasvim odvojenom od Ega, tako da ti istupa{ kaoiskrena Jane Wolfe #obavlja{ svoju du‘nost u stanju ‘ivota za koje tezadovoljan Bog pozvao" i stoga neupadljiva - kao Rozenkrojcer, #nosi{odelo zemlje po kojoj putuje{" - ali drhtanje s unutra{njim prosvetljen-jem, tako da je prvo popu{tanje stalnog svesnog tereta Jane Wolfe, So-ror Estai je automatski oslobo|ena, stub Kreativne Svetlosti.

#Ja sam TI! a Stub je u~vr{}en u Rupi"!(Liber LXV, kao {to zna{, je pun ovih eksplozija.)Ne; uop{te nisam siguran da je sve ovo odgovor koji ti je potre-

ban u vezi sa belim zanosom. Ipak on je sigurno sadr‘an u ovome, ilije, bar, nagove{ten.

Aleister Crowley

273

Poku{aj drugi aspekt.Prona{li smo uzrok: to je bila frustracija. Dobro: onda moramo

da zadamo protivudarac. Kako? Samo (u poslednjem slu~aju) pomo}usticanja uma ~vrsto ure|enog u kompletnu filosofiju Theleme. Ne pos-toji takva stvar kao frustracija. Svaki korak je korak na Stazi. Jed-nostavno nije istinito da si ti obeshrabrena. Vrhunac tvog razdra‘enja jedirektna mera intenziteta tvoje Energije. Opet, uskoro se smeje{ sebizbog svoje nestrpljivosti. Verovatno (ti naslu}uje{) tvoja nevolja jeta~no takva: ti zapinje{ isuvi{e ‘estoko. Tvoj um se vra}a na AL, I: 44;ti shvata{ (opet!) da svaki rezultat stvarno kvari Istinu i Lepotu AktaVolje; on je gotovo teret, ~ak i uvreda. Upravo kao da sam rizikovaosvoj ‘ivot da spasim tvoj a ti me ~asti{ sa pola krune! Evo Knjiga la‘iopet {irom otvara svoj opaki pehar: #Ti si postao Put". Zato je Ankh ili#Klju~ @ivota" kai{ sandale, no{en u ruci svakog Boga kao znak njego-vog Bo‘anstva: Bog je neko ko ide. (Ako se se}am ta~no, Platon izvodiTheos od glagola koji zna~i ‘i}i’, i vrlo je gr|en od nau~nika zbogtakvog ~injenja. Ali mo‘da dosadni stari sofista nije mnogo pogre{io,odnosno jednom.) Ono {to ti treba da radi{, zatim, je da spoji{ sve oveideje u vrlo sa‘et model; da napravi{ od njih osve}en Talisman. Zatim,kada te zanos uhvati, on mo‘e da bude ba~en u vatru da se ugu{i: da segurne protiv Demona, da se on raspadne. Velika stvar je da ima{ ovooru‘je vrlo ~vrsto konstruisano, stvarno savr{eno. Tvoj zanos }e pro}ina jedan od ova dva na~ina, od kojih je jedan: Zanos i Smeh.

Astralni Let!!!Oprosti mi ako pomenem to, ali - nema sumnje gre{ka je moja -

ti izgleda nisi uspela da primeti{ ni jednu jedinu od svih mojih pobo‘nihzapovesti, ni u pismu niti prilikom tvoje posete.

Mo‘da si mislila da bi ja trebalo da uzmem krugove i penta-grame itd. za prenos; ali ti ne daje{ nagove{taj svrhe tvog putovanja.(Ne citiraj mi Al, I: 44; to ne zna~i to. Ne o~ekujem da odgovori{slu‘benici u poslovnici za rezervisanje #Gde, gospo|o"? sa #Svejednomi je u svakom slu~aju". Ipak je, ~ak i u tom slu~aju magijski istinito,ili bi trebalo da bude. Kao u slu~aju mlade dame koja je o~arana Ve-zom. Neplanirana avantura mo‘da se pokazala kao mnogo zabavnija.)Kako da ti ka‘em da li si videla ispravno? Pretpostavimo da je tvojizabrani heksagram bio VI Sung #Sukob" ili XXVII I #Ishrana"? Gde bimogla da bude ‘vizija’? Ti si krenula da istra‘i{ za tebe nepoznatu zem-lju: Kako mogu ja da budem siguran da si stvarno bila tamo? Kako tisama mo‘e{ da bude{ sigurna? Ti ne mo‘e{. Ti si pokazala povezanosttvoje vizije sa opisom zemlje date u Tekstu. Ako uzme{ Khien I, koji jesav od Lingama i Zmajeva, a ti ga opisuje{ kao predeo uop{te, ja mogusamo da zaklju~im da ti nisi razumela ne{to blizu toga.

Magika bez suza

274

Onda stvara{ monaha i nikada ne dobija{ njegovo ime i slu‘bu.Kona~no nakon tvog povratka razume{ ovog Jaha~a kako se spu{ta unetra‘eno.

Avaj! Mnogo me pla{i da ovo uop{te nije bilo Astralnoputovanje; to tuma~im kao slabu imaginaciju obojenu ‘eljom. Sve {to sikorisno dobila bo je odgovor na tvoje pitanje; i trebalo bi da si shvatila,napravila odre|enije, analizirala, protuma~ila. Oh bo‘e, ne!

Poslednji pucanj: moj instinkt je sav protiv #le‘anja na krevetu".Ove vizije su jako aktivne: najte‘a vrsta rada. îtaj Liber CDXVIII, 2.Aethyr (i druge) da shvati{ strahovit fizi~ki napor, kada dosegne{ doudaljene, dobro ~uvane, i visoke granice Univerzuma.

U svakom smislu izraza - SEDI PRAVO!(Li~no ja #sedim pravo" da zavr{im ovo pismo. Evo ide posled-

nja etapa!)Muzika. Opravdano? Za{to ne? Pomo} za tvoje veliko Delo, as-

pekt tvoje Volje, nicht wahr? Idi prema njoj!Apolon je Bog Muzike, izvanredno; ali On je isto tako

sveobuhvatan, sve-pro‘imaju}i, da bude mnogo koristan na Talismanuizuzev kao op{ta pozadina. Ali postoje Muze: Polymnia (ili Poly-hymnia) izgleda jedna koju ‘eli{: ona nadahnjuje uzvi{enu himnu. Kakoje prizvati je stvar za produ‘eno razmatranje. ôvek bi te{ko mogao davidi kako da uop{te savlada problem, sem iskopavanjem An|ela izjedne od Enohijanskih Tablica. (Vidi Ravnodnevicu I, VII i VIII.)Mo‘da postoji drugi stepen kojim vlada Sol (ili Venera), Vatra, Vazduhi Voda u jednoj Tablici od ovih, sa podesnom Oznakom na vrhu Pira-mide. Ako je tako, sve bi moglo da bude jednostavno jedrenje.

Naravno, postoje drugi Bogovi, zna~ajan Pan. (Moram da tezamolim da komponuje{ muziku za moju #Himnu Panu".) Alisumnjam da je neki od ovih ono {to ‘eli{. Verovatno bi najprakti~nijiplan bio da napravi{ muzi~ko prizivanje Sol-a; upotrebi ovo kao tvojuinvokaciju kada ide{ na Astralni Nivo tu nalazi{ podesnog vodi~a kavlastitom autoritetu - i tako dalje!

I to, draga Sestro, za ve~eras }e biti ta~no i precizno to!Love is the law, love under will.

Bratski,666

Aleister Crowley

275

64

Magijska mo}


Ispravno prime}uje{ da se ve}ina ovih pisama bavi li~nim razvo-jem u jednom obliku ili drugom; sada, ne{to od causa finalis, neki bimogli da nazovu #prakti~nim gledi{tem". Ono {to ti ‘eli{ sada je danau~i{ kako da primeni{ znanje i mo} koju si stekla izvr{enjem svojePrave Volje, ka postignu}u Velikog Dela.

O~igledno, mnogo mora da bude prepu{teno tvom zdravom ra-zumu; jedina tehni~ka stvar na kojoj insistiram iznad svih drugih jeMagijska Veza.

Mora{ da stavi{ na srce Magiku, Poglavlje XIV (stranice106-122) i nikada ne zaboravi{ nijedan detalj. Ve}i neuspeh dolazi odzanemarivanja ovoga nego od svih drugih razloga stavljenih zajedno.Ve}ina osobina koje su ti potrebne su uro|ene; sve materijalno je u tvo-joj ruci; a njihovo razvijanje je prirodni proces, ravan tvom pravuro|enja. Ali pravljenje Veze je intelektualan, ~ak i mehani~ki, zadatak;uspeh zavisi ~isto od objektivnih uslova.

To mo‘da dopu{ta nekoliko nagove{taja. Prvo, dok naravnoMagijska Teorija pretpostavlja vrstu svemo}i, molim te seti se da jeMagika Nauka, da Zakoni Prirode ostaju isti, ma kako suptilan mo‘e dabude materijal sa kojim ~ovek radi. To je, da izlo‘imo to brutalno, ve}e~udo da se uni{ti tvr|ava nego neka laka stolica. Ti zna{ ovo dovoljnodobro; ali zaklju~ak je da je gotovo uvek gre{ka poku{aj da se uradestvari potpuno odvojeno od ne~ijeg sopstvenog {tapa. Mnogo je jed-nostavnije potra‘iti postoje}u silu, u dobrom radnom stanju, to jeobrada vrste materijala koji ti je potreban, i dobijanje od njega, ili kon-trola u njemu, ba{ taj deli} njega ti ima{ sre}e da zahteva{.

Ti mo‘e{, teoretski, da pe{a~i{ iz Cadiz-a za Vladivostok; ali akone postoji neki specijalni razlog, u{tede}e{ vreme i tra}enje energijeupotrebom dela snage ma{ine koja se kre}e u tom pravcu.

Ovo je naro~ito istinito za moralnu i politi~ku reformu. Hitlerta~no ne bi mogao da ode nikuda da je imao zadovoljstvo da objavisvoje evan|elje; on je postao gospodar Nema~ke, i, za neko vreme, go-tovo ~itave Evrope, sviraju}i na postoje}im instrumentima ljudskestrasti; ‘udnja za osvetom Centralne Evrope, panika Reakcionara iJunkera, nezadovoljstvo siroma{nih klasa, ponos i ambicija Pruske vo-jne klike, i tako dalje. Kada ih je iskoristio do kraja neosetljivo ih je ba-cio vukovima. Ali nije pogre{io! Magijska Mo} iza svih njegovih akcijale‘i u njemu samom. On je uspeo da stvori od sebe proroka, kao Mu-hamed; ~ak i simbol, kao Krst Krsta{kih Ratova. Njegova magijska

Magika bez suza

276

tehnika bila je neopisivo divna; usvojio je Kukasti Krst, êki} Thor-a,karakteristi~no odelo, slogan, gestove, pozdrav; on je ~ak nametnuoSvetu Knjigu ljudima. Da je ta knjiga bila misti~nija i nerazumljivija,umesto razumna, rasplinuta i nepodno{ljivo tupa, on bi mo‘da uradiobolje. Kao {to je bilo, on je do{ao do toga da umalo osvoji Englesku,~ak pre nego {to je do{ao do mo}i u Nema~koj; i to je bio Ameri~ki no-vac koji je spasio Nacisti~ku partiju u najkriti~nijem trenutku. Najve{tijipotez od svih, on je dao svetu ne{to da mrzi: Komuniste i Jevreje.

Njegova jedina nevolja je bila ta {to nije mogao da ra~una nasvoje prste!

Vidim da skre}em na pokojnog Samuel Smiles-a; daju}i tiprimer za imitiranje - ali ne zaboravi svoju aritmetiku! - dopusti mi date iniciram u jednu ili dve druge tajne mo}i!

Um - ho}u li sada? Mo‘da si ti te{ko dovoljno odrastao ~ovek.Naslu}ujem da tvoje pitanje nije imalo u vidu toliko mnogo Mo} kaomo}i: stvari kao isceljenje bolesnog, ~injenje sebe nevidljivim, paljenjavatre bez zapaljivih sredstava, za~aravanje susedovih krava, kvarenjemedenog meseca tvog prijatelja, fascinacije svih vrsta, levitacija, vuk-odla{tvo, nekromantija, sve regularne stvari iz legendi i bajki.

Ve}ina ovih stvari su razmotrene u Magici; tako da sve {to trebada ti ka‘em je ispravan op{ti stav prema svim takvim ~udotvorstvima.

Najbolje opravdanje za poku{avanje da se steknu je da ~oveknau~i takvu stavku u procesu. Ina~e -

Evo jo{ jedne od onih Isto~nih pri~a za tebe! Izvesni Yogin jemislio da bi bilo zadivljuju}e postignu}e da hoda preko Ganga. Posle~etrdeset godina on je uspeo, i oti{ao svom Guruu da demonstrira svojumo}, i primi svoju o~ekivanu nagradu. Dogodilo se da je ovaj Guru biozaista kao ja li~no, bar po pitanju svog Neprijatnog Temperamenta; ikada se u~enik vratio veselo kora~aju}i preko Svete Reke, o~ekuju}ikomplimente, sreo se sa: #Pa dobro, mislim da si ti savr{ena budala;sve ove godine, tvoji susedi su i{li tamo-amo na splavu za dvanov~i}a"!

Naravou~enije, drago dete, je da takve mo}i nikada nisu smatraneglavnom stvari; u stvari trebalo bi da bude o~igledno od po~etka da~ovekova Prava Volja mora da bude dublja i inteligentnija nego samoneko tehni~ko postignu}e. Ja }u oti}i dalje i re}i da neko takvo nasto-janje mora da bude magijska gre{ka, kao negovanje pu{ke ili sata ili{tapa za pecanje zbog njih samih a ne zbog njihove upotrebe. Zaista,ova napomena ide do korena stvari; jer sve ove mo}i, ako ih shvatimovaljano, su prirodni sporedni proizvodi ~ovekovog stvarnog VelikogDela. Moje sopstveno iskustvo je veoma uverljivo po ovom pitanju; jer~ovekova mo} posle drugog je do{la neo~ekivano kada je bila najmanje‘eljena, i odjednom sam shvatio da one predstavljaju tako mnogopukotina u mom ~amcu. One dokazuju nesavr{eno izolovanje.

Aleister Crowley

277

A stvarno su sasvim deli} smetnje. Njihovo posedovanje je takolaskavo, a njihovo zavo|enje je tako suptilno. Odjednom ~ovek shvataza{to prvo-klasni U~itelji insistiraju tako nepopustljivo da Siddhi (ili Id-dhi) mora da bude odba~en ~vrsto od Aspiranta, jer on ne treba da budepovu~en na stranu i kona~no izgubljen.

Ipak, #~ak i {tetne klice Materije mogu isto tako da postanu ko-risne i dobre" kako nas Zoroaster podse}a. Za jednu stvar, njihovo pose-dovanje je nesumnjivo sidro, na milost oluje Sumnje - sumnje kao da~itavi posao nije Tommy-jeva budala{tina!

Takvi trenuci su ~esti, ~ak i kada je ~ovek napredovao do stadi-juma kada bi Sumnja izgledala nemogu}a; dok ti ne do|e{ dotle nema{ideju koliko je to lo{e!

Onda, opet, kada se ove mo}i prirodno i spontano pojave izve‘banja ~ovekovih vlastitih sposobnosti na Velikom Delu, one bi tre-balo da budu malo vi{e nego pukotine. Trebalo bi da bude{ u stanju daih organizuje{ i kontroli{e{ na takav na~in da one budu tebi od stvarnepomo}i u preduzimanju Slede}eg Koraka. Posle svega, kakva jemoralna ili magijska razlika izme|u mo}i varenja ~ovekove hrane i onepreobra‘aja sebe u sokola.

Budu}i da je taj slu~aj, dopusti mi da se preobrazim u leptira, iodletim na druge orlove nokte!


666

65

ôvek


U prethodnim pismima nadam se da sam bio u stanju da ti damneku ideju iniciranog shvatanja Makrokozma, i isto tako da sam tirazjasnio za{to svi mi moramo da upotrebljavamo simboli~ni jezik, inu‘nost konstruisanja specijalnog alfabeta kao osnove na{ih razgovora oMagici.

Isto tako snabdeo sam te sa tabelama ovog alfabeta. Naravno,bilo bi isuvi{e nezgrapno i nezgodno da se stave svi razli~iti sistemisimbola na Drvo @ivota. To Drvo je zaista osnova svih na{ih klasi-fikacija, i ja se nadam da si od sad potpuno prisna sa procesomstavljanja svega {to dolazi na svoju ispravnu granu Drveta.

Magika bez suza

278

U svom poslednjem pismu zahvaljuje{ mi {to sam ti objasnioinicirano u~enje {to se ti~e Univerzuma; i ti sada vrlo ispravno pita{#budu}i da je ovo tako, gde mi ulazimo"? Ti mi izla‘e{ jedan od na-jstarijih aksioma Kabale. #Ono {to je gore je isto kao ono {to je dole", ipita{ me za detalje. Kakva je, pita{, konstitucija ôveka? U kojim de-lovima se podudaraju Veliki Sistem i Mali Sistem?

Te{ko da bih uradio bolje od obra}anja tvoje pa‘nje na opis dat umom eseju o ôveku u mojoj maloj knjizi Mali eseji o istini.

Zaista, u nekom pogledu ovaj opis nije tako jasan kao {to sam‘eleo. înjenica je da je ovaj Esej napisan uglavnom kao pomo} onimljudima koji su ve} manje vi{e dobro upoznati s Drvetom @ivota i nje-govim korespondencijama. Ali ja ne znam ~ak ni do danas, dvadesetgodina kasnije, kako da pi{em tebi koja po op{tem priznanju nema{ pre-thodno znanje o nekim od ovih stvari, kako da izlo‘im ~injenice osnov-nim izrazima. Upozorio sam te na po~etku da postoji bitna te{ko}a uovim studijama koja ne treba da bude zaobi|ena ili izbegnuta na nekina~in.

Ali, posle svega, to je ista te{ko}a koju svako dete nalazi kadapo~inje u~enje ma koje vrste. U Latinskom, na primer, njemu je re~enoda mensa zna~i sto, da pripada prvoj deklinaciji i da je ‘enskog roda.Ne postoji nedoumica u vezi sa ovim; nikakvo obja{njenje nije mogu}e;dete mora da skupi elemente jezika jedan po jedan, uzimaju}i ono {to jenau~ilo s poverenjem. I samo nakon skupljanja velike zbirke nera-zumljivih detalja razrezani komadi padaju na svoje mesto, i ono nalazisebe u stanju da sastavlja klasi~ne tekstove.

Mora{ da bude{ strpljiva; opet mora{ da ide{ preko i preko svega{to ti je predstavljeno, a slu{anjem ne samo da }e{ do}i do jasnog shva-tanja predmeta, ve} }e{ na}i da automatski razmi{lja{ na jeziku koji teje stavio na takve muke da ga nau~i{.

Ose}am da moram da te ostavim sa ovim opisima i ovim tabe-lama dok bolno u po~etku, ali na kraju sa silnim ponosom i zado-voljstvom, ne na|e{ da spontano shvata{ slo‘ene kombinacije ovihslova i re~i koje su anatomija tela na{eg U~enja.

I ne zaboravi staro i dobro izan|ano shvatanje: #Upij duboko, iline probaj s Izvora Muza! - Malo u~enja je opasna stvar".


666

Aleister Crowley

279

66

Vampiri


Ti ‘eli{ da ti ispri~am sve o Vampirima? Ti vampiru.Pitam te, kako je ovo do{lo u oblast tvojih pitanja? Da li je ova

informacija bitna za tvoje Izvr{enje Velikog Dela? Kako Vlada mo‘e daka‘e #Da li je tvoje putovanje stvarno neophodno"?

Takvo razmi{ljanje, telefonirao sam ti zbog detalja. Vampiri,ka‘e{, mogu da budu isku{enje za tebe, i oni mogu da oslabe tvoju en-ergiju. Vrlo dobro. Ho}u da ti ka‘em ono malo {to znam.

Poslu{aj Elphas Levi-ja! On nas upozorava na vrstu osobe, neus-tra{ive i hladne krvi, koja izgleda da ima mo} da baci iznenadnu hlad-no}u, samo ulaskom u sobu, na najveseliju dru‘inu ikada okupljenu.Tete-a-tete, oni slabe ~ovekovu odlu~nost, ubiaju ~ovekovoodu{evljenje, oslabljuju ~ovekovu veru i hrabrost.

Da, svi mi znamo takve ljude. Merkur, uzgred, je odgovornaplaneta. Ispitivao sam prili~an broj horoskopa, i ubica i ubijenih ljudi; uoba slu~aja nije bilo ni{ta #kriminalno" {to je obavilo prljavi posao, ve}siroti maju{ni nevini srebrno sjajni Merkur!

Ti, ipak, razmi{lja{ vi{e o vampiru iz romana. O Bram Stoker-ovom Drakuli i njegovim srodnicima. To je sjajno dokumentovanaknjiga, uzgred budi re~eno; ona ima svoje #~injenice" i njihov zakonit imagijski ambijent, savr{eno ispravno.

Sasvim je lako da se smeje{ vampirima ako ‘ivi{ na UpperTooting-u, ili Surbiton-u, ili na jednom od onih mesta gde nikakvouva‘avanje Vampira ne bi moglo da se vidi. Ali u usamljenom planin-skom selu u Bugarskoj ti bi mogla da se ose}a{ druga~ije u vezi sa tim!Trebalo bi da zapamti{, uzgred, da je evidencija za vampire tako jakaskoro kao za sve drugo na svetu. Postoje bezbrojni zapisi zakonskihpostupaka gde su najrazboritiji, odgovorni, ugledni i po{tovani gra|ani,uklju~uju}i advokate i sudije, istra‘ivali slu~aj za slu~ajem sa krajnjomminuciozno{}u, sa najistaknutijim hirurzima i anatomima koji su sekleli u klini~ke detalje.

Beskrajan je spisak dokazanih slu~ajeva tela iskopanih posle vi{emeseci od sahrane koja su na|ena ne samo na vrhuncu svih poslova ‘iv-ota, ve} nakrkana sve‘om krvlju.

Ne mogu da odolim ose}aju da sva obja{njenja pretpostavljeneosobe - koja ne obja{njavaju ni{ta - u vezi sa kolektivnom histerijom ipraznoverjem i ‘eljenog ispunjenja i ostalo do teku}eg budalastog ‘ar-gona, su upravo u vezi sa onim u {ta je te{ko poverovati da su origi-nalne prave pri~e.

Magika bez suza

280

Egomanija~ka ta{tina podsti~e neverovanje u pojave samo zato{to one le‘e van beskrajno male pilule ne~ijeg li~nog iskustva.

Kada sam prelazio Burmansko Kinesku granicu po prvi put, kogabi trebalo da sretnem sem na{eg Konzula u Tengyeh-u, izvrsnog Litton-a, koji je pomo}u prave pameti i li~nosti pretvorio ~itavu oblast Yunnanu svoje Vice-kraljevstvo? Ru~ali smo zajedno na travi, i ja sam po‘urioda kopam u zlatnom rudniku njegovog znanja o zemlji. Oko tre}e ili~etvrte stvari on mi je rekao ovo: #Zapamti! ma {ta ti neko ka‘e o Kinije istinito". Nikakve re~i ne bi me impresionirale dublje; one su po-tonule normalno unutra i bile rasvetljene svakodnevnim iskustvom svedok nisu opravdale sebe hiljadama puta.

To va‘i i za Vampire.1916.g. bio sam prvi obu~eni nau~ni posmatra~ za registrovanje

pojave obi~no nazvane #Sv. Elmo-va vatra" - nesmotreno otkrivanjeove ~injenice u pismu New York Times-u. Bio sam uznemiravan sle-de}ih {est meseci i vi{e od profesora fizike (i ostalih) iz ~itavih S.A.D.U postojanje pojave se sumnjalo sve do tada zbog izvesnih teoretskihte{ko}a. To je, sestro, poenta. Ako je tvr|enje te{ko za uskla|enje sa~itavom masom dokaza o zakonima predmeta, ispravno je prihva}enosa sumnjom.

Trenutak sa velikim Huxley-em, i njegova ilustracija kentaura naPiccadilly-u, izvestio ga je (on raspolo‘no pretpostavlja) Profesor Owen.[ta je uzrok Huxley-eve sumnje, i nadahnjuje pitanja pomo}u kojih ontra‘i da je potvrdi ili da je diskredituje? Ba{ ovo, ni{ta vi{e: evo glave itorza ~oveka prilago|enih ramenima konja; kako su mehani~ka po-de{avanja postignuta?

U istom stilu, ukazao je da za an|ela koji ima upotrebljiva krilakao na Srednjevekovnim slikama, grudna kost bi morala da stoji vannekih pet stopa ispred tela! (Siroti ~ovek, naravno, bio je glupaneznalica mehanike Astralnog Nivoa. Ja sam, ovog puta, #na stranian|ela".)134

Jesam li se udaljio opet? ne, stvarno ne; ja samo izla‘em slu~ajza dr‘anje bespredrasudnog uma na predmetu Vampira, ~ak i KlanuDrakula.

Kako je onda predmet na neki na~in va‘an za tebe? Tako, stvarnopostoje ljudi koji tumaraju preko ~itavog mesta, koji stvarno poseduju, ive‘baju, sposobnosti sli~ne onima koje je pomenuo Levi, ali u mnogove}em intenzitetu, ~ak i opasnije vrste, i usmerene od zlo}udne volje.

Postoji ogromna knjiga o teoriji i praksi koja se odnosi na ovo isrodne predmete koja }e biti otvorena za tebe kada - i ako - postigne{VIII° O.T.O.-a i postane{ Biskup Prosvetljenih. Sem toga, kada u|e{ uSvetili{te Gnoze - oh de~a~e! Ili, ta~nije, oh devojko! Sile Prirode koje134 Zbog svega tog, oni se kre}u bez lepr{anja njima. Kako Swinburne ka‘e:#Hitri bez nogu i lete bez krila".

Aleister Crowley

281

su iskori{}ene u ovim verovatno odvratnim praksama su sli~ne iliidenti~ne.

Doktrina #@ivotne Sile" je bila tako dugo i tako potpuno eksploa-tisana da te{ko da je potrebno da ti ka‘em da u nekom jo{ uvek neot-krivenom (ili, radije, nepublikovanom) i neizmerenom obliku je sigurno~injenica. Nisam morao da ti ka‘em jedan put kako smo mi skoro gla-dovali na Iztaccihuatl-u sa tucima jela stavljenim u limene kutije sveoko nas, ona su bila prastara; o kako ~ovek mo‘e da se opije na polatuceta ostriga; a kako je najbolje meso koje sam ikada jeo polu ne-pe~ena Himalajska ovca, ise~ena i ba~ena na u‘areni pepeo pre nastupamrtva~ke uko~enosti? Postoji razlika izme|u ‘ive i mrtve protoplazme,bilo da hemi~ar i njegov drug koji pipaju}i tra‘i u polutami to priznajeili ne. Ja ne krivim neznanje ovih glupana sa prstima koji su izjedenislanom; ali oni su upadljivo glupi kada se razme}u tim neznanjem kaoSu{tim Znanjem; Glup stil!

Da li je mogu}e da se poja~a proces slabljenja, tako da se ‘rtvaoslabi fizi~ki, mo‘da ~ak gotovo do ta~ke smrti? Da.

Kako? Tradicionalni metod je da se poseduje neki predmet ilisupstanca koja je intimno povezana sa ‘rtvom. Na ovome ti radi{ magi-jski tako da upije{ njenu mo}. Najbolje je ako je to bio {to je mogu}eskora{nji deo njenog ‘ivog tkiva; na primer, olju{teni nokat, kosa i{~u-pana iz njene glave. Ne{to jo{ uvek ‘ivo ili blizu tome, i jo{ uvek deoslo‘ene celine energija koje je ona uklju~ila u svoje shvatanje svog tela.

Najbolje od svega su te~nosti i sekrecije, zna~ajna krv i nekadruga od najve}e va‘nosti za neprekidnost ‘ivota. Kada mo‘e{ da do-bije{ ove jo{ uvek ‘ive u njihovoj funkciji, to je najbolje od svega. Zatonije mnogo preporu~ljivo da i{~upa{ i pojede{ srce i jetru svog suseda; timora{ da ode{ daleko da uni{ti{ ba{ ono {to je od najve}e va‘nosti zatebe da se odr‘i{ u ‘ivotu.

Bez sumnje ti }e{ odgovoriti sa nekim vidljivim opravdanjem,zaista najverovatnije je takvo rezonovanje, da pomo}u uzimanja u tvojetelo, i takvo ~uvanje ‘ivota od, njenog srca i jetre, celina njenih #‘ivot-nih energija" }e napustiti tonu}i brod fizi~kog tkiva, i juriti ka ‘ivotnombrodu obezbe|enom od vampira. Nikada ne zaboravi da ti prenosi{neprocenjivu korist na ‘rtvu apsorbovanjem njenog ni‘eg oblika Ener-gije u tvoju vi{u. Pro~itaj svoju Magiku, Poglavlje XII!

Ti ka‘e{ ovo odlu~no, moja draga Sestro u Gospodu; tvoja teza jebesprekorno izlo‘ena, tvoji argumenti su uverljivi, zvu~ni, ne treba dabudu ponovljeni. Ali - ovo izla‘em tebi najozbiljnije - na {ta tebe ek-sperimentalna evidencija navodi? Koliko srca, koliko jetri, su ve} bilitvoja duhovna hrana? Jesi li isklju~ila svaki izvor gre{ke? Jesi li - ovde,ti zna{ rutinu; napi{i to sve i po{alji zajedno da bude kriti~kipregledano!

Magika bez suza

282

Neka bude to kako mo‘e da bude, ja sam nekada znao damu odnekih sedamdeset leta. Ona je do{la iz plemenite Poljske porodice; bilaje mala, krepka, prili~no debela ali neobi~no okretna; dobrog izgleda na‘ivotinjski na~in. Ali - njene o~i! Pedeset godina ‘ivela je gotovo ~itavegodine u njenom zamku u Touraine-u. Imala je sasvim dovoljno novca iuvek je bila okru‘ena sa tucetom ili vi{e de~aka i mladih ljudi. (Podmladim podrazumevam do ~etrdeset.) Ona nije samo izgledala kao daima dvadeset-pet ve} je ‘ivela kao da ima dvadeset-pet. To je bilo istin-skih, prirodnih, spontanih dvadeset-pet a ne ljubavni poku{aj. Ona jemogla da igra celu no} i ode u dugu {etnju ujutru. Ti mo‘e{ da jezamoli{ za detalje postupka; usu|ujem se da ka‘em da je ona jo{ uvektamo-amo, iako sam ~uo da se preselila u Ju‘nu Ameriku kada je videlada dolazi 1914.g. U svakom slu~aju, ti ima{ neke prili~no jasne na-gove{taje tako da mogu da ka‘em sasvim jednostavno, #Idi i ~ini istotako"!

Mislim da je moj stari prijatelj Claude Farrere imao ne{to vi{enego nagove{taj po ovim pitanjima; ideja upotrebe mladog }elijskogtkiva da okrepi staro je jasno izlo‘ena u La maison des hommes vi-vants; ali metod preno{enja njegove vode je izvu~en od Wells-a (H.G.).

Posle ovoga - ti }e{ se slo‘iti da sam dovoljno napisao.Love is the law, love under will.

Bratski,666

67

Vera


Oh bo‘e! oh bo‘e! ovo je sasvim neo~ekivano. Pisao sam tiodavno o sumnji i sada pretpostavljam da je seme palo na plodno tlo!Moje ~estite primedbe su podstakle novo pitanje #proiza{lo iz prethod-nog odgovora, Gospodine".

Ukazuje{ sasvim ispravno da je sumnja o kojoj sam pisao upasusima od takve vatrene re~itosti da posle svega ono {to jeupotrebljeno treba da bude nazvano #filosofskom" sumnjom; a pod#filosofskim" ljudima o~igledno podrazumeva{ ne{to kao #Pikvikovci".

Istinski McCoy ne odre|uje akciju, ali - dobro, ne{to kao zabe-le‘eni bodovi u intelektualnoj igri.

Aleister Crowley

283

Onda (air connu) {ta je Vera? Postoje dve vrste; a one su gotovostroge suprotnosti. (N.B. 135 Re~ je udru‘ena sa êkanjem: postoji nekaideja o istrajnosti [ili mo‘da o miru] u njoj.) Zatim tre}a vrsta, koja jemoralna, ne intelektualna; kao u #dobroj veri", bona fide, pouzdanotvoja; a ova je verovatno ‘igosanog smisla, jer obuhvata ba{ onu istra-jnost koja ide sa ~ekanjem i nije zavisna ni na koji na~in od razuma iliuverenja. Onda ovo mogu da odbacim kao besmisleno za pitanje utvom pismu i ostanem na druga dva.

Veru u svom Zna~enju Broj Jedan je savr{eno definisao u~enik:#sposobnost verovanja u ono za {ta znamo da je neistinito". To je usvakom slu~aju prihvatanje neke tvrdnje kao istinite bez kriticizma,ispitivanja, provere, ili nekog drugog metoda testiranja. Vera ove vrsteje o~igledno glavni simptom kretena, polu pametnog, seoskog idiota.To je ona vrsta vere na ~ijem posedovanju i upotrebi religiozne osobeuvek insistiraju kao prvom uslovu spasenja.

Evo mog ‘alosnog predvi|anja na tu temu!

Preobra}enik(Sto godina odsada)

Jedne ve~eri sreli su se na {umskom proplanku Stra{an ôvek i divna devojka.#Gde ide{ tako krotka i sveta"?#Idem u hram da obo‘avam Crowley-a".#Onda je Crowley Bog? Kako zna{"?#Za{to, Kapetan Fuller nam je rekao tako".#A kako zna{ da je Fuller bio u pravu"?#Bojim se da si ti gre{an ~ovek; laku no}".Dok se ova vrsta stvari naziva uspehomNe bi trebalo da ra~unam na gor~inu neuspeha.

Ponekad, dobro obrati pa‘nju! ljudi su ~ak i iskreni u vezi sa tim,i otvoreno ka‘u da ne bi bilo vrednosti u tome ako ne bi bila nekaopravdana osnova za to! Ova pozicija je u najgorem slu~aju i po{tena irazumljiva; jedina nevolja je da ne postoje mogu}a sredstva odlu~ivanjakoja od dve opre~ne tvrdnje da se prihvati.

U vezi ove vrste naravno postoje u praksi fino iznijansiranistepeni; ovi zavise poglavito od autoriteta govornika i tvojih odnosa sanjim i mi{ljenja o njemu. U praksi, {tavi{e, vera je obi~no obojena - dali bi trebalo da ka‘em zasenjena? pitanjima verovatno}e. Ne vidimpotrebu da te zamaram sa primerima razli~itih stepeni; dovoljno je daodbacim predmet sa napomenom da vera nije prava vera ako neka raz-matranja neke vrste prljaju njenu devi~ansku n{tavost.

135 N.B. (abbr.) nota bene.

Magika bez suza

284

Podupiranje vere je njeno uni{tavanje: se}am se g. Harry Price-jeve mlade dame Smrdljive slave, koja je bila tako pla{ljivo bri‘ljiva zasvoje devi~anstvo da ona nikada nije ose}ala da je sigurno sem ako nijeimala mu{karca u krevetu sa sobom.

Kakva je druga vrsta vere? Kao njen neprijateljski blizanac, onane sme da ima nikakvu pogodnu sa razumom, bar ne svesnu pogodbu,ili prestaje da ima moralno zna~enje. To je ono pouzdanje136 u sebe jeosigurava ~oveku pogodak iz daljine u tigra koji }e pouzdano odleteti domete, onaj ve{to napravljen udarac }e i}i, jer ~ovek koji nikada pre nijepobedio i}i }e ovaj put; tako|e njena stra{na suprotnost, moralna sigur-nost da }e ne{to i}i r|avo, ~ak i sa najlak{im problemima, sa jednomstotinom prema jedan u ne~iju korist.

Mislim da je slu‘beni odgovor da je ~ovekova sigurnost u stvar-nosti zasnovana na podsvesnoj proceni, tako da vera nema ni{ta sanjom. Da li postoji neki odgovor na ovo ja ne znam.

Posle svega, to niti je ovde niti tamo; postoji samo jedno materi-jalno sporno pitanje: kako ste}i tu vrstu vere. Pretpostavimo da jetra‘imo u onoj dragocenoj Knjizi La‘i! Neka sre}a?

Pokva{ena konjska grivaUm je bolest semena.Sve {to ~ovek jeste ili mo‘e biti skriveno je u tome.Telesne funkcije su delovi ma{ine; tihe, dok nisu nezdrave.Ali um, nikad spokojom, {kripi #Ja".To Ja ne opstaje, ne prenosi se preko pokolenja, trenutno se

menja, na kraju je mrtvo.Zbog toga je ~ovek on sam, jedino kada je pri Ko~ija{enju

izgubljen za samog sebe.

Da li ni{ta u tome ne protivre~i slu‘benom gledi{tu? Ni{ta pobiologiji.

Ili po Blake-u:

Ako bi Sunce i Mesec sumnjaliOdmah bi se ugasili.

Ili po onom drugom poglavlju Knjige La‘i:

PlaninarSvesnost je simptom bolesti.Sve {to se kre}e zdravo, kre}e se bez volje.Sva spretnost, sav napor, svaka namera je suprotna lako}i.

136 #Pouzdanje" #Confidence" = cum, sa; fidere, verovati = verovati potpuno.Ovo pouzdanje o kome pi{em obi~no je vrsta #ideje".

Aleister Crowley

285

Izvedi hiljadu puta, i to postane te{ko; hiljadu hiljada i to postanelako; hiljadu hiljada puta hiljadu hiljada, i to vi{e nisi Ti koji to ~ini{,ve} Ono koje samo po sebi deluje kroz tebe. Sve {to je dotad u~injenonije dobro u~injeno.

Tako je govorio FRATER PERDURABO dok je skakao s hridina hrid morene a da nikako nije bacio pogled na tlo.

Ili po Knjizi Zakona. Pasus zna{ dovoljno dobro.Zaklju~ak: ovo razmatranje je zauvek ukinulo upotrebu re~i vera

da nagovesti svesno verovanje svake vrste.U svakom slu~aju, ako bi tu trebalo ikada da bude elemenat sves-

nosti, on je po prirodi iznenadan skok u dnevnu svetlost su{tine masepodsvesno izabranog i ura|enog iskustva.

[ta je onda, ako dopu{ta{, Pavle mislio kada je napisao #Vera jesu{tina stvari kojih se nadamo, dokaz nevi|enih stvari". Oh, mrljaDamo!

Love is the law, love under will.Tvoj,666

68

Bo‘ja slova


Mo‘da je Devangari po~eo to! Ova sveta azbuka, upotrebljenaispravno za sam Sanskrit, pretpostavlja se (tako mi je rekao Allan Ben-nett) da je konstruisana na - mo‘e li ~ovek da ih nazove ideografskim? -principima. Uspravna linija je meko nepce; horizontalna je tvrdo; alinija izme|u njih pokazuje polo‘aj jezika kada ~ovek izgovara slovo.On je demonstrirao ovo najelegantnije za slovo T ( ); ali ja nikada ni-sam bio u stanju da potpuno sledim ovo za ve}inu od drugih pedeset-pet(zar ne?) slova.

Me|utim, to me je pokrenulo da razmi{ljam (za{to?) o mo-gu}nosti direktne veze izme|u zvuka slova i njegovog zna~enja na nekiprimitivan na~in govora.

Tako sam koristio da opomenem na opasnost moje drugove-gra|ane, obi~no putnike na brodu, provode}i ve}inu mog vremenaponavljaju}i neko nesre}no slovo jo{ jednom i jo{ jednom, dok sam gle-dao u mom umu da vidim da li zvuk nagove{tava neku konkretnu ideju.(To je dabome bila zabava, zna{; ali to je bio najuzvi{enije jedan od

Magika bez suza

286

najdelikatnijih, najsuptilnijih i najte‘ih eksperimenata koji sam ikadapreduzeo.)

Ograni~enje da se pretrpi neuspeh, o~igledno, od re~i #gun", 137 dali samo zato {to re~ isto zvu~i na razli~itim jezicima - ponekad ~ak i naistom! - ~esto nema samo razli~ita, ve} dijametralno suprotna, zna~enja.Razmisli o Bog-u, ili Bug-u, Ruskoj re~i za Boga (mislim da #Bogey"138

dolazi od ovoga, ipak!); razmisli o nasipu reke, i o novoj stvari, i oprokletoj. Razmisli o svim razli~itim vrstama kutija i petlova i stena.(G.K. Chesterton mora da je napravio desetine hiljada funti od toga!)Razmisli o #let",139 {to zna~i i spre~iti i dopustiti. Razmisli o #check"140

za {ahistu, bankara, suknara, kelnericu, lovca na lisice i Slovaka!Va‘nost svega ovog: siguran sam da sam ti rekao kako je Thoth,

Bog ~itave Magike, Mudrosti i Re~i, obi~no prikazan sa pisaljkom i pa-pirusom, kao pronalaza~ pisanja, koje je prava Magijska Umetnost.Otuda #grimoar" nije ni{ta drugo ve} gramatika; oblikovati #pisanje"obja{njava sebe; a An|eo (na primer, Crkve, vidi Otkrovenja I, II) jebio samo Sekretar.

@eleo sam da odem pravo unazad, pre nego {to su slova uop{tebila stavljena zajedno da naprave re~i. Ovo je, verujem, skoro sasvimoriginalan rad, iako nisam siguran da se Fabre d’Olivet nije klizao okoivica.

Postavio sam sebe ovo pitanje: kada izgovaram slovo tako i tako,kakva misao ili vrsta misli te‘i da se pojavi u mom umu? (Ako ti javnopraktikuje{ ovo, ljudi mogu da se ~ude!)

Sa samoglasnicima, ~ovek izgleda da nalazi prirodnu korespo-denciju. (Napisao sam balet, Slepi prorok, na ovaj na~in, davno prenego {to me je to uputilo da istra‘ujem na nau~ni na~in.) Hindusi suznali ovo sa njihovim A-U-M: A je otvoreni dah, O kontrolisana sila, Muop{te nije dah. (Vidi Magiku, stranice 45-49.) Za mene I je kre{tav‘enski zvuk, kao {to je O grmljavina mu{kog. U je skupljen, E te{kozna~ajan.

Kao u Magici, Gnostici su bili chili con carne plus molten plati-num plus nekoliko devojaka koje sam poznavao po samoglasnicima.Njihove bajalice se sastoje gotovo potpuno od kombinacija ovih. Sedamu isto vreme je veoma ~esto; u stvari izgleda ponekad kao da njihovamagija zavisi od varijacija ovih kombinacija. Njihova teologija, tako|e.Ne brini zbog toga ba{ sada!

Ali suglasnici? To je te‘i orah za lomljenje.

137 gun pu{ka, karabin; top; revolver; lovac. 138 bogey |avo, avet, bauk, stra{ilo.139 let pustiti; dopustiti; neka.140 check {ah! prepreka, smetnja; ~ek;...

Aleister Crowley

287

Studenti jezika su ve} naviknuti na grupu suglasnika ta~no kao{to mi sada imamo sre}e da zahtevamo. Evo, ukratko, liste: Zubni, Us-neni, Grleni.

Razli~ite modifikacije pro{iruju ih na pedeset-devet a imadvadeset-sedam samoglasnika. Ja }u se prirodno interesovati samo zaone koji su va‘ni za predmet: u praksi, dvadeset-dva slova HebrejskogAlfabeta }e slu‘iti za ovu prethodnu studiju, naro~ito u tom slu~aju, mive} imamo pripisivanja. Ja }u po~eti sa njihovom klasifikacijom.

Grleni:1. G Luna.2. Ch Rak, ku}a Lune; Jupiter je ovde uzvi{en.3. K Jupiter.4. Q Pisces, ku}a Jupitera. Atu XVII #Mesec".

Ti }e{ zapaziti da se ili Jupiter ili Luna nalaze u svakom slu~aju;u dva, dvostruko. Guttur, {tavi{e, je Latinska re~ za ‘grlo’. Obe planetenagla{avaju ne‘no otvorene opse‘ne aspekte Prirode; oni se prema tomeodnose na ‘ensko grlo, kanal ili sada{njeg ili budu}eg ‘ivota. (Jupiter,kada je u Sagittariusu, ima agresivnu, zapovedni~ku, mu{ku stranu;samo njegovo slovo kada postoji Samekh.) Sada izgovori ova slova;posmatraj kretanja otvaranja i isterivanja daha. Pa dobro, onda, vi{e sene}e{ ~uditi toj listi koju imamo po drugom slovu re~i Cwm, Coombe,quean, queen, i tako dalje; tako|e (?) quill, queer, quaintest, curious, (?)quck, (?) quince: naro~ito sa U samoglasnikom, koji zvu~i kao za hva-tanje, spreman za sisanje Kupris (ili Cotytto) Gr~ka i Sirijska Afrodita-Venera, je istaknut primer u Teogoniji.

Ali, pita{, {ta ima sve ovo sa Bogovima? Strpi se, dete; ovo }e serazviti kad nastavimo. Pogledajmo u zubne. Ovi, za svetovnognau~nika, uklju~uju #{u{tave glasove" i #jasne".

Zubni:1. D Venera.2. Z Blizanci, ku}a Merkura.3. T Leo, Ku}a Sol-a.4. L Libra, ku}a Venere; Saturn je ovde uzvi{en.5. M Voda.6. N Scorpio, ku}a Marsa.7. S Sagittarius, ku}a Jupitera.8. R Sol.9. Sh Vatra.10. Th Saturn; i Zemlja.

Magika bez suza

288

Ovde, vidimo letimi~nim pogledom, ne postoji takav jednostavnoo~igledan odnos, kao na prethodnom spisku. Niti je zaista tu, u momuhu, neka bliska veza po zvucima.

Bolja sre}a, mo‘da, sa poslednjim delom.

Usneni: 1. B Merkur.

2. V (ili F) Vau. Taurus, ku}a Venere; Luna je uzvi{ena u tommestu.

3. P Mars.

Ni deli} toga; skoro gore nego pre. Ovde, onda, ka‘em to, jadiku-ju}i, protiv volje, Sveta Kabala nas spu{ta udarcem! (Izgledalo je, tak-o|e, zar ne, kao da je sve nameravalo da ide ~udesno dobro!)

Nije sve izgubljeno - ~ak ni po{tovanje! Pretpostavimo da ti raz-matra{ to (posle svega) Hebrejski je mrtav jezik, izmi{ljen; daleko,daleko udaljen od groktanja i stenjanja (sa njihovim korespondiraju}imkretanjima) da mi kre}emo na studiranje. Hajde da uzmemo visoki stil ika‘emo da se Grlena Korespondencija ne rimuje ni sa ~im da je onaupravo zapanjuju}i komad ~iste sre}e.

Sa svom du‘nom oprezno{}u, stoga, hajde da napadnemo na{uzagonetku s drugog kraja; pogledajmo {ta nam astralni eksperimenatgovori o filologiji toga!

Dobro! Mi }emo nazvati to D-Danom i poslati na{e padobranskejedinice. D je o{tar, iznenadan, silno eksplozivan zvuk, ise~en o{tro.Sada ne mogu da ka‘em da li }e{ ti povezati ovo sa ejakulacijom, saidejom o~instva. Bilo da ili ne, ogroman broj ljudi je ~inio tako u osvitgovora. âk i danas deca izgleda instinktivno da ka‘u #Dad" (#Tata")umesto #O~e", iako ne mo‘e da se uzme u obzir u slu~ajevima zamen-jenog identiteta. I najstariji Bogovi Oci najstarijih i najjednostavnijihcivilizacija tako su nazvani. U Sumeru, On je bio AD, ili ADAD, otudapozniji Egipatski Hadit, i Semitski Adonai. (Isto tako postoje re~i kaoAVD, kreativna Magika.) Isto tako Grci u Siriji su znali za Adonisa, aLatinsko Deus je op{ta re~ za Boga. Opet, Valhalla ku}a Odina, Voden;a postoje i drugi. Kada je zubni suglasnik zapleten sa {u{tavim glasom,kao {to }emo videti kasnije, druga ideja je uvedena; dok ubla‘enjezvuka prema T ima drugi efekat.

Sanskrit nam isto tako poma‘e sa takvim korenima kao DETHpokazati, DAM ukrotiti, DEVK voditi DHEIGH, mesiti, oblikovati,DHER, podr‘ati, DO dati, DHE staviti, i ~itava grupa re~i kao Deva,bo‘ansko bi}e.

Ali to dolazi kasnije: u me|uvremenu, praktikuj izgovaranje ovihimena, i Engleskih re~i takvih kao Do, Deed, Dare, Drive, Doubt, Dig,Dog, Dive, Duck, Dub, dok istra‘uje{ Bezdan svog uma, i vidi da li

Aleister Crowley

289

brzo ne povezuje{ zvuk D sa brzim, ‘estokim, odre|enim, plodnim isavr{enim aktom. Za ~ist test, uzmi samo najstarije i najjednostavnijere~i, re~i koje su mogle prirodno da budu potrebne u Kamenom Dobu.

Slede}a zvu~na grupa koja treba da bude razmatrana mo‘ezgodno da bude N. Ovde odmah imamo skupljene bezbrojne Bogove iBoginje: Nu, Nuit, Anu, Noah, John, Oannes, On, Jonah, et al. Sa izu-zetkom On-a, poseban slu~aj, sva ova bo‘anska ili polu bo‘anska Bi}aodnose se na No}, Zvezdano Nebo, Elemenat Vode, Sever, BoginjuMajku, po{to se pojavljuju kada razmatramo njihove legende i rituale.N, Nun, ozna~ava ribu i odnosi se na vodeni znak Scorpio. Meni zvukdaje ideju kontinuuma, ve~nog kretanja; a ovo je naravno na{e Telemit-sko shvatanje Univerzuma, #Zvezda-sun|er", o ~emu sam podrobnopisao na drugom mestu.

Ali u ovom trenutku ja posebno ‘elim da uporedi{ i napravi{ kon-trast ovog slova sa zvukom S. (S ili Sh kombinovano sa T je potpunorazmotreno u Magici, stranice 336-8.) Trebalo bi da prona|e{ tu de~juigru da odredi{ zna~aj {u{tavog glasa. To je jedino slovo koje nu‘noiziskuje izlaganje kostura! (Na primer, Podsvesno.) Otuda #Hush"!(#Pst"!) je {i{tanje zmije, velikog Gospoda @ivota i Smrti - (‘ivota? da,spermatozoid, dete!) #Ti{ina! Opasnost! Postoji ~ovek negde blizu".Divlja reakcija. I, dovoljno sigurno, Ish je Hebrejski za ~oveka.(ôve~anstvo je ADM, Adam, na Sanskritu Admi, sjedinjeni Otac iMajka. #Mu{ko i @ensko su stvorili svog ôveka".

S bogovi su bezbrojni. Asar (Asi, Isis, je njegova ‘enska bliznak-inja) Astarte, Ishtar ili Ashtoreth, Set, Saturn, Shu, Zeus, kojima se Dname}e, zato {to je S mu{ko kao {to je N ‘ensko, a D je otac kao {to jeM majka) i Isus grupa. Evo ideje o Jugu, ili Istoku, obe strane upu}uju,na na~in koji je sasvim neznatno razilazan, na elemenat Vatre, Sunce,Bog Otac u svom aspektu kao Sveti Duh. Drevna tradicija se pojavljujeu Evan|eljima: Manje Misterije Jovana, kome je glava odse~enaMa~em, i uni{tena na Disku, i Ve}e Misterije Isusa, probodenog [ta-pom, i uni{tenog u Peharu. Sve isti Tarot!

Uop{te nisam siguran koliko daleko je mudro da se uzme ovoslovo. Da bi ga kompletirali, trebala bi nam Knjiga oko tri puta ve}a odKnjige Thotha, i trebalo bi mi jo{ pola veka istra‘ivanja pre nego {tobih po~eo da je pi{em! Po{to ovo izgleda iz razli~itih razloga malonezgodno u praksi, ja sam prili~no upla{en da moramo da se zadovol-jimo sa ovim veoma ovla{nim opisom: uvek, kada ~ovek dotakne pred-met, #sve ide nejasno". ôveku ne nedostaje samo savr{enstvo ve} ipreciznost. Zatim postoji #preklapaju}a" smetnja, i ~injenica da se pri-rode i imena Bogova lagano menjaju kako vreme prolazi. Konfuzija!Kontradikcije! Mogao bih da po‘elim da budem poslovi~ni ~lan posadebar‘e. Oh! Mogao bih da nastavim da se pravdam jo{ jedan sat! To nemo‘e da se izbegne; i ja ose}am da }u ti pru‘iti sasvim malu uslugu

Magika bez suza

290

obra}anjem tvoje pa‘nje na postojanje predmeta, stimuli{u}i te da is-tra‘uje{, nagove{tavanjem izvesnih potencijalnih linija na kojima da na-padne{ isto, i mo‘da ~ak i daju}i ti nekoliko saveta za koje mo‘e{ dana|e{ da su korisni u prakti~noj Magici.

Predmet je uzano povezan sa Mantra Yogom i sa Invokacijom.Ti }e{ bez sumnje primetiti (na primer) da mnoga poglavlja Kuranaimaju slovo L kao lajt-motiv. Islam pripisuje ogromnu va‘nost ovomte~nom L, po{to se pojavljuje u Allah-u (uporedi Hebrejske L-Bogove,AL, Aloah, Elohim, A’alion, itd., i potra‘i L-ideju u svojoj KnjiziThoth-a, i u Magici, od stranice 331 pa nadalje) i druga osobito svetaimena i re~i.

Pre proklinjanja mog na~ina jedenja - oh! kako mrzim potrebu zahranom sem ako ne praktikujem #Devetu Umetnost" i preru{im se usladokusca - moram da pomenem slovo M. Ovo je jedino slovo kojemo‘e da bude izgovoreno sa ~vrsto zatvorenim usnama: ono je po~etakgovora i isto tako Majka Alfabeta. (Razlikuje se od N, @enskog slova.)Pogledaj Magiku opet; poglavlje VII (stranice 45-49) daje dobar opis Mu razmatranju AUM. Zapazi, isto tako, koren MU #biti ne~ujan", odkoga imamo re~i Mistik, Misterija i druge. Kao slovo Majke pojavljujese da danas svuda u prirodi, prvi poziv deteta #Mama". U gotovosvakom jeziku, {tavi{e, re~ za Majku je zasnovana na M. Madar, Mere,Mutter, Umm, AMA ili AIMA i ostalo.

Zvu~no R nagove{tava svetlosne zrake; Ra, Sunce; usneni donoseumu zavijutke u Prirodi - ti }e{ brzo otkriti re~i sa nekoliko malih ek-sperimenata; T je D, samo nestalnije, br‘e i mla|e - i tako Laku no}!


666

69

Uro|en greh


Bilo je to u Doveru. Pro{ao sam kod Inspektora Carine. Okrenu-v{i se unazad, rekoh: #Samo mo‘da bi trebalo da prijavim moj Brown-ing"? Mnogo uznemiren, on promrmlja, #Kako sam mogao da nena|em to" i sve je po~elo jo{ jednom. Pomagao sam mu: #Vidite, vi stemislili na pi{tolje a ja na poeziju". (Postoji lekcija u tome!)

A sada ti - od svih ljudi! - ispaljuje{ ga u mene.

Aleister Crowley

291

Smejem se! Bio sam u nedoumici kada si nameravala da me zus-tavi{ i poslala mi pakovanje za moj Skeat u vezi sa onim {ta #Greh"zna~i. U redu, Policija po pravilu tu~e darovitog diletanta. Greh,iznena|uju}e, ozna~ava prirodno! Curtius nam govori #Jezik smatrakrivog ~oveka kao ~oveka koji je bio". Onda, {ta je ‘krivica’? Anglo-Saksonski gylt, prestup; na na{em Telemitskom jeziku, #odvajanje od(naro~ito po pitanju prekora~enja, trespasser) Prave Volje". Molim teobrati pa‘nju da ve}ina re~i koje ozna~avaju r|avo pona{anje na-gove{tavaju lutanje, ili od ku}e ili sa staze: gre{ka, razvrat, greh (=i-zopa~en), kriv, zlo (preterano) detraguer, i}i pogre{nim putem, inekoliko drugih. Prema tome ja isuvi{e ska~em u prekr{aj sa Curtius-om, i ukazujem da #Sam jezik potvr|uje doktrinu Prave Volje". Ali {taka‘e Knjiga Zakona? Ona je na mukama da defini{e Greh jasnimizrazima: #Re~ Greha je Ograni~enje". (AL, I: 41) Iz konteksta izgledajasno da se ovo naro~ito odnosi na sukob sa voljom drugog.

Ova tvrdnja je prva potreba sveta danas jer mi smo okru‘eniNametljivim Prijateljima, mu{kim i ‘enskim, ~ija je glavna strast dabrinu o poslu drugih ljudi. Oni ne mogu da misle ni na {ta drugo ve} na#kontrolu". Ciljaju na Eti~ki princip Robija{ke Tamnice; na civilizacijuP~ela ili Termita. Ali niti istorija niti biologija nas ne obave{tavaju onekom obliku napretka postignutom od neke od ovih zajednica.Kaznene kolonije i Pall Mall Klubovi nemaju ~ak ni odredbu za pro-du‘enje njihove vrste; i sva takva #dobro ure|ena" dru{tva su sasvimo~igledno bez odbrane protiv neke ozbiljne promene u svojoj okolini.Ona nisu uspela da se povinuju zahtevima biologije; u najboljem slu~-aju, ona stagniraju, ne posti‘u ni{ta, nikada ni{ta ne #dobijaju".

Kolonizovano dru{tvo je korisno u izvesnim periodima; kada je,na primer, preporu~ljivo da se konsoliduju dobici postignuti od pioniraavanturista; ali istorija pokazuje sa strahovitom jasno}om da sameosobine koje slu‘e da za{tite moraju neminovno da uni{te same uslovekoje oni ciljaju da sa~uvaju.

Ej! Nema li draga stara Knjiga la‘i svoju re~ na ovu temu?Nije poznato da nema!

Amfortasova ranaSamo-ovladavanje Percivala postalo je samo-zadovoljavanje

Bur‘uja.Vir-tus je postao #vrlina".Kvaliteti koji su ~inili ~oveka, rasu, dr‘avu, kastu, moraju biti

odba~eni; smrt je kazna za gre{ku. Kao {to je napisano: U trenutku us-peha Paklenskim Bogovima ‘rtvuj ono {to ti je najdra‘e!

Englez ‘ivi na izmetu svojih predaka.

Magika bez suza

292

Svi moralni kodovi su sami po sebi bez vrednosti; ali u svakomnovom kodu postoji nada. S tim da se kod ne menja zato {to je previ{ete‘ak, nego zato {to je ispunjen.

Mrtvog psa nosi vodena struja; u puritanskoj Francuskoj najbolje‘ene su kurve; u gre{noj Engleskoj najbolje ‘ene su device.

Kada bi samo Kanterberijski Nadbiskup i{ao nag ulicama i prosiosvoj hleb!

Novi Hrist, kao i stari, je prijatelj gostioni~ara i gre{nika; jer jenjegova priroda asketska.

O kada bi svako u~inio Nije Va‘no [ta, s tim da to bude onastvar koju on ne ‘eli i ne mo‘e u~initi!

Ovo odre|uje to.Mi napredujemo; ali kako? Ne pomo}u murdarenja meliorista;141

ne pomo}u gu{enja inicijative; ne pomo}u zakona i propisa kojiohromljuju presecanjem potkolene ‘ile trka~kog konja, i stavljaju lisicebokseru; ve} pomo}u inovacija ekscentrika, pomo}u fantazija ha{i{-sanjalice filosofije, pomo}u aspiracija idealiste prema nemogu}em, po-mo}u imaginacije revolucionara, pomo}u opasne avanture pionira. Naprednje se vrlo brzo, pomo}u prekidanja sa obi~ajem, pomo}u rada nanapoku{anim eksperimentima; ukratko, pomo}u budala{tina i zlo~inaljudi od duha, priznatljivih samo kao mudrost i vrlina nakon {to sumu~eni do smrti; a njihove ubice ‘anju po‘udno ‘etvu od semena kojesu oni posejali u pono}.

Do vraga s tim! Sve ovo je tako banalno da sam ja polu posti|en{to to pi{em; pa ipak - svako se pre}utno sla‘e sa osmehom i odlazi daglasa za jo{ jedan komplet okova za svoje noge!

Greh? Ovo je greh grehova: Ograni~enje. Sve ~izme na isti kalup;sve lepo izglancane na paradi; Napredovanje Vremena ne}e na}i ne{tove}e sem hramanja.

Vi{e o ovome kada odgovorim na tvoje pismo (ba{ kao {to sampovukao dizgin da skroz pro~ita{ ovo) u vezi sa Obrazovanjem.

Love is the law. love under will.Bratski,

666P.S. Za vreme ~itanja ovog, zapazio sam da sam pre{ao sa zas-

lu‘enim prezirom teoriju #uro|enog greha" u smislu koji si ti verovatnonamenila meni da prihvatim: mana namerno usa|ena u ~oveka od#Starog neva‘nog tatice" sa ne boljim ciljem nego da pripremi gro-teskno tragi~nu farsu #Pokajanja". Ja }u samo napomenuti da nikakvaideja istovremeno tako niska i tako gnusna, tako skotska i tako idiotska,ne mo‘e da izazove svoju prosta~ku apsurdnost.141 meliorizam (lat. melior-bolji) fil. shvatanje po kome ljudski ‘ivot, razvija-ju}i se neprekidno, postaje sve bolji.

Aleister Crowley

293

Pokvarena seks-perverzijom, ona je smrdljiva me{avina sadizmai mazohizma zasnovana na najni‘em obliku straha.

Jedini argument za ovo je da je ona ikada postojala; ali ne postojiza zdrave umove.

70

Moralnost

(1)


#Tu l’as voulu, Georges Dandin!" Znao sam od po~etka da bitvoja skrivena, podmukla, otrovna kama, tutnuta izme|u mojih rebara,mogla pre ili kasnije da povu~e sa sobom kompletno izlaganje ~itavogpredmeta Moralnosti.

Idemo dalje! Stvarno {ta je ona? Re~ dolazi od Mos, Latinski za‘obi~aj’, ‘manir’. Sli~no, etika: od Gr~kog ethos, ‘obi~aj’. #To nijeura|eno" mo‘e da bude savremen sleng, ali je ispravan. Interesantna zastudiranje je upotreba moeurs i manieres u Francuskom. ‘Manir’ odmanus - ruka: to je ‘na~in rukovanja stvarima’.

Ali teolo{ka koncepcija je i{la ba{ pogre{nim pravcem, ~ak i zateologiju; uvedena u Bo‘anski Nalog, i Savest, i ~itavo mno{tvo |avola.(Sve}e u {upljim repama ne obmanjuju nikoga van crkvenog dvori{ta!)

Ali ono {to ti ‘eli{ da zna{ je razlika izme|u (a) obi~ne ili obl-asne moralnosti, (b) Yoginove - ili moralnosti #svetog ~oveka", i (c)Magijske Moralnosti Novog Eona Theleme.

1. Oblasna Moralnost: Ovo je zakonik #Ropskih Bogova", temel-jno analiziran, uni{ten i dezisekciran od Nietzsche-a u Antihristu. On sesastoji od svih najni‘ih poroka, naro~ito od zavisti, kukavi~luka, svire-posti i pohlepe: svi su zasnovani na savladavanju Straha. Straha vrsteno}ne more. Sa ovim zlim duhom, bogati i mo}ni su smislili ma{inu zadr‘anje u pot~injenosti siroma{nih i slabih. Oni su jednako izda{ni sapretnjama i obe}anjima u Avetinjskom Zamku D‘ina Ljudo‘dera iNatu{tenoj-[a{avoj-Zemlji. #Religija je opijum za narod", kada oni vi{ene izbegavaju varljivu knutu.

2. Osam predavanja o Yogi daju razuman opis su{tine ove stvari,naro~ito u razgovoru o Yami i Niyami. (Knjiga o ovom predmetu mo‘eda uklju~i nekoliko citata, zna~ajno od paragrafa 8, 9 i 10 u prethod-nom.) On mo‘e da bude ukratko izlo‘en kao #raditi to, i samo to, {toolak{ava zadatak u ruci". Na~in pona{anja postaje obi~aj dok je iskustvo

Magika bez suza

294

pokazalo da njegovo pra}enje posti‘e uspeh. #Ne stiskaj"! #Igraj sa pra-vim {tapom"! #Ne vuci na pet"! ne obuhvataju apstraktna razmatranjaispravnog i pogre{nog. Ortodoksni Hinduizam je silovao ovaj ~istisistem i stvorio la‘an zakonik koji miri{e na religiju. Politi~ki manevarBrahmanske kaste.

Pretpostavimo da smo se opustili malo, si{li na zemlju, i pogle-dali u ono {to je bila daleko ~uvena moralnost Svetog ôveka, i jeste, ustvarnoj praksi. Na}i }e{ da je ovo korisno za gnje~enje Toshophist-i~kih i Antroposophagist-i~kih buba {vaba kao i obi~nog Hri{}anskogCrva kada te napadnu.

U zemljama Hinduizma i (u manjem obimu) Islama, Sultan, De-wan, Maharajah, Emir, ili sve {to oni nazivaju #Veliki PandjandrumLi~no, sa malim okruglim dugmetom na vrhu", gotovo je 100 postopravilo da dugme deluje klimavo i izgubljeno! âk i u manje uzvi{enimkrugovima, svaki apsolutni vladar, na ma kako niskoj lestvici, jeobavezan da ide potpuno kratko podstri‘en na besprekorno svinjskina~in. On nema nikoga da mu protivre~i, i ne vidi razlog da se kon-troli{e. Ovo odgovara gotovo svakom prili~no dobro; lukav Vezir mo‘eda vlada dok njegov #gospodar" puni na #Kraljevom Odredi{tu"(moramo da poku{amo jednom kada {ampanjac opet bude umerenojevtin) i sva druga ~ulna u‘ivanja neograni~eno. Rezultat je da od vre-mena kad on ima dvadeset - verovatno je o‘enjen u 12 - vi{e nije sposo-ban da izvr{ava svoju prvu du‘nost prema Dr‘avi, proizvodnjunaslednika.

Sasvim suprotna od ove je karijera #Svetog ôveka". Naviknutna najte‘i fizi~ki rad, naviknut na sve surovosti klime, odvojen od svake{kodljive neumerenosti, on postaje pravi {ampion polne sposobnosti.[tavi{e, on je ve} posebno obu~en za ovaj oblik asketizma pomo}u svihvrsta tajnih metoda i praksi; neke od ovih, uzgred budi re~eno, bio samu stanju da nau~im sam i na{ao sam da su iznena|uju}e delotvorne.

Prema tome imamo zakon ponude i potra‘nje na delu takonegun|av kao obi~no: Sveti ôvek se moli za ugro‘enu Dinastiju, bla-gosilja Jalovu Kraljicu; i svi oni ‘ive sre}no uvek zbog toga. Ovo nijeArapska No}na Pri~a iz Starog Doba; isto je i danas; ima veoma maloEngleza koji su proveli neko vreme u Indiji koji se nisu obratili sa pred-lozima ovog karaktera.

Sli~ni uslovi, zanimljivo, su postojali u Francuskoj; fils a papaobi~no je bio beznade‘ni pokvarenjak, a njegova supruga ~esto jepose}ivala ~uveni manastir na Rivijeri, gde je bila izuzetno sveta SlikaBlagoslovene Device Marije, molitve njoj su uklanjale neplodnost. Alikada je M. Combes isterao monahe, Slika je nekako izgubila svojumo}.

Sada uzmi svoju Bibliju i okreni Luku VIII: 2! Kada je ura|enaisparljiva so, okreni na Jovana XIII: 2, 3 i pitaj nau~nika {ta bi neki Grk

Aleister Crowley

295

iz tog perioda mogao da shvati od tehni~kih izraza koji su tu nedvos-misleno upotrebljeni.

Sada, nadam se, ti }e{ po~eti da se pita{ da li je, posle svega,#moralnost" srednjih klasa devetnaestog veka, u Anglo-Saksonskimzemljama, sasvim tako aksiomati~na kao {to si mislila.

Molim te dozvoli mi da naglasim ~injenicu koju sam ~uo i videoo ovom uslovima u Isto~nim zemljama mojim u{ima i o~ima. Viveka-nanda - sigurno najbolji od savremenih Indijskih pisaca o Yogi - gorkose jada da su stare sede ve{tice iz New York-a koje nazivaju sebe njego-vim u~enicama vrdale sa beskrajnom obazrivo{}u kad god je ‘eleo daprovede ve~e u Tenderloin-u. S druge strane, [eik od Mish-a - a bio jepravi sveti [eik - predstavio je svog #de~ka" kao takvog meni kada samga posetio u Sahari, bez i najmanjeg stida i zbunjenosti.

Veruj mi, prevara u vezi sa #moralno{}u" u ovoj zemlji i S.A.D.,~ak i na Kontinentu u pobo‘nim krugovima, je Bauk Br. 1 na Stazi Mu-drosti. Ako si zalu|ena sa tim, nikada se ne}e{ izvu}i iz smrdljivoggliba bezna~ajnih fraza prividnih #Majstora". Treba li da uka‘em na~injenicu da su vrlo neugodni vodi~i sitni ru‘ni licemeri. Malo manjegadni su oni ~ije su predrasude Frojdovske po karakteru, koji su #platiliza grehe kojima su bili skloni, proklinju}i one koji ne obra}aju pa‘nju".

Mo‘da smo se sada dovoljno opustili; vidimo da #Sveti ~ovek"nije takva budala kao {to izgleda; i mo‘emo da idemo sa na{im izletimau #moralnost" Zakona Novog Eona, koji je Eon Horusa, krunisanog ipobedni~kog deteta; a - #Re~ Zakona je ? ? ? ? ? ? ".

3. Toliko o Knjizi Zakona koja se bavi direktno i indirektno samoralno{}u da bi navo|enje zna~ajnijih pasusa samo moglo da budezbunjuju}e. Ne da ovo stanje uma ne uspeva da proistekne iz prvog,drugog, tre}eg i devedeset-tre}eg pregleda!

Kada Du‘nost ri~e glasno #Ti mora{"!Mladost odgovara, #Vrh Koplja ili Grudi"!

je sasvim dobro, ili mo‘e da bude ako je rika dala bli‘a obave{tenja. I~ovekov op{ti utisak mo‘e sasvim dobro da bude da Thelema ne samoda daje dozvolu da se radi neka luda stvar koja dolazi u ne~iju glavu,ve} podsti~e najnedvosmislenijim izrazima, poja~anim najre~itijimobra}anjima na izvanrednom jeziku, pomo}u strasnih obe}anja, i po-mo}u kategori~nog uverenja da nikakvo zlo ne mo‘e da do|e zbog toga,izvo|enje upravo one specifi~ne vrste akcije, odr‘avanje upravo onogna~ina pona{anja, koji je najo{trije ne odobren od velikih sve{tenika ipravnika svake religije, svakog sistema etike, koji je ikada bio podsuncem!

Magika bez suza

296

Mo‘e{ da pogleda{ kiselo dole u nisko-usmeren nos, ili uzvikne{#Hop La"! i uradi{ to za Piccadilly Cirkus: i u jednom i u drugom slu~-aju ti }e{ pogre{iti; ne}e{ shvatiti Knjigu.

Sramno priznanje, jedan od mojih U~enika (ili je to tako prili~noneverovatno prijavljeno meni) nedavno je rekao: #Samo-disciplina jeoblik Ograni~enja". (To je, se}a{ se, #Re~ Greha".) Od svega apsolutnakoje{tarija! (Kako bilo, uop{te je bila #centar kuge" za razmatranjeKnjige.) Oko 90 posto Theleme, pretpostavljam, nije ni{ta drugo ve}samo-disciplina. ôveku se samo dopu{ta da radi ne{to i sve tako daima vi{e mogu}nosti za ve‘banje ove vrline.

Koncentri{i se na #Ti nema{ prava osim da vr{i{ svoju volju".Stvar je u tome da svaki mogu}i akt treba da bude izveden kao da jeneophodni faktor u Jedna~ini tvoje Volje. Svaki akt koji nije takav fak-tor, ma kako bezazlen, plemenit, pun vrlina i {ta sve ne, je u najboljemslu~aju tra}enje energije. Ali ne postoje ve{ta~ke barijere za svaku vrstuakta uop{te. Merilo pona{anja ima samo jedan kriterijum. Tu mo‘e dabude - tu }e biti - svaka vrsta te{ko}e u odre|ivanju da li, pomo}u ovogmerila, je neki dati akt ‘ispravan’ ili ‘pogre{an’; ali tu ne bi trebalo dabude nikakva zabuna. Ni jedan akt nije ispravan po sebi, ve} samo uvezi sa Pravom Voljom osobe koja namerava da ga izvede. Ovo je Dok-trina Relativiteta primenjena na moralnu sferu.

Mislim da, ako si shvatila ovo, ~itava teorija nije u okviru tvogshvatanja; dr‘i je ~vrsto i nametni je sebi!

U pasivnim elementima Zemlje i Vode nije kreativna mo} dao~iste sebe od takve ne~istote koju oni slu~ajno sti~u; stoga je od glavneva‘nosti posmatrati ih, odr‘avati njihovu îstotu neuprljanom i neukal-janom; treba li Sveti Gral da bude napunjen do vrha otrovom Otrovnica,a zlatni Tanjir da bude oskrnavljen Hlebom Nepravde? Do|i Vatro, do|iVazdu{e, o~istite i zapalite ~iste instrumente, da Duh mo‘e da obitavau, pro‘ima, nadahnjuje celinu, Jednog Stalnog Sakramenta @ivota!

Razmatrali smo ovu Moralnost s velikog broja sasvim razli~itihgledi{ta; ura|ena suptilno i ta~no u krajnjem obliku, ne bi trebalo dana|e{ nikakvu dalju te{ko}u u potpunom razumevanju bar teoretskih iapstraktnih aspekata posla.

Samo toliko za tvoje umno mi{ljenje koliko za op{ta pravila tvogprivatnog Zakonika Moralnosti, {ta je ‘ispravno’ a {ta je ‘pogre{no’ zatebe, to }e proiza}i samo iz duge samo-analize takve kakva je glavni radMa~a u procesu tvoje Inicijacije.


666

Aleister Crowley

297

71

Moralnost(2)


Sadr‘aj tvog pisma me je zaprepastio. Nadao sam se da sinapustila zauvek sav taj kvalitet razmi{ljanja. On je ne~ist. On je ustajaoi slab. Ti pi{e{ o stvari o kojoj ne mo‘e{ da ima{ informaciju, a ono {toti ka‘e{ nije ~ak ni dobra pretpostavka: ona jednostavno protivre~i ~in-jenici. Ona pokazuje isto tako da nisi uspela da shvati{ priroduO.T.O.-a. Njegov glavni raison d’etre, odvojen od socijalnih i politi~kihplanova, je u~enje i upotreba tajnog metoda postizanja izvesnih rezul-tata. Ova tajna je nau~na tajna; ona je za{ti}ena od izdaje i zloupotrebeveoma jednostavnim automatskim dogovorom. Njegovi ~uvari ne moguda budu #umiru}i" ni{ta vi{e nego {to elektri~ari kao klasa mogu dabudu.

Stvarno je te{ko da se odgovori na tvoja pisma. Ti shvata{ stvaritako zbrkano. Ti pi{e{ o uspostavljanju dva reda, A? A? i O.T.O.; paipak ignori{e{ {tampanu informaciju u vezi sa njima koju si bila du‘nada pro~ita{.

Imam odgovor na svaku re~enicu tvog pisma posebno, tako sipostala nedosledna!

Ti si #student" A? A? , i postaje{ Probationer (Isku{enik) ~imshvati{ i pro|e{ ispit. (Ovo je odre|eno uglavnom da se osigura da ima{neku op{tu ideju o glavnim granama predmeta, i zna{ va‘nije korespo-dencije.) Ostalo: Molim te pro~itaj Jednu Zvezdu na Vidiku opet, i zaime Boga poku{aj da asimiluje{ informaciju koja je tu sasvim jasno isasvim potpuno data!

Ka‘e{ da ti mora{ da kora~a{ na stazi sama: sasvim istinito, iakosamo zato {to je sve {to postoji za tebe neminovno deo tebe. Pa ipakmora{ da #ide{ drugima" i postaje{ pravi nametljivac. Nasumce navodi{nastrana mi{ljenja bez procene njihove vrednosti.

Ne mogu li ja ikada da te navedem da shvati{ razliku izme|upo{tenog i nepo{tenog u~itelja? Uvek sam imao kao pravilo da nikadane izrazim neku tvrdnju za koju ne mogu da iznesem dokaz; kada jaizla‘em riziku li~no mi{ljenje ono je uvek Ozna~eno Jasnim Slikamazbog ovog efekta. (Upu}ujem te na Magiku str. 368; str. 375, paragrafi1 i 2; i str.415, paragrafi 000 i 00. Insistiramo od po~etka na individual-nom karakteru rada i na nu‘nosti podr‘avanja objektivnog i skepti~noggledi{ta. Ti si otvoreno upozorena protiv oslanjanja na #autoritet" ~ak ina autoritet samog Reda.) Razmotri moja preimu}stva, li~na, dru{tvena,obrazovna, iskustvena i ostalo; ne vidi{ li da je sve {to sam radio bilo

Magika bez suza

298

uznemireno nekom svetlo-obojenom i milozvu~nom la‘i, i izbegavaosam kora~anje na mnogo prstiju, da imam stotine hiljada idiota koji meobo‘avaju?

Molim te nabavi Konx Om Pax nekako, i pro~itaj stranicu XII:

Isuvi{e lako je stvoriti kult,Pozvati na krsta{ki rat sa #Deus Vult"Sev Biblije, galon gasa,I ja, ili neki drugi cenjeni magarac,Mogao bi da donese na{u misti~nu misu mese~ine

Ovim praznoglavim Atinjanima.

i tako dalje.Ali ja nikada ne zaboravljam da radim na 2 000 godi{njoj osnovi;

moj rad }e trajati kada sve pompezne fraze i prijatne pobo‘nosti uvenujer su ne‘ni mehuri}i od sapunice koji se prelivaju u duginim bojama.

Sapun! Da, zaista. Ja radim na zlatu, a zlato mora da budeo~i{}eno kiselinom.

Stvarno ne mogu da shvatim kako mo‘e{ da bude{ tako neta~na,sa ba{ tim tekstom pred tvojim o~ima! Ti pi{e{ - #ti pi{e{ da u Jan.1899.g. itd." Ali ja nisam. Kapetan J.F.C. Fuller je napisao to. Malastvar; ali mora{ da nau~i{ da bude{ pa‘ljiva u vezi sa svakim najmanjimdetaljem.

Zatim ti ide{ dalje u vezi sa #ne samo nevidljivi vo|e142

A? A? ... ve} isto tako Vo|e Zlatne Zore..." Zlatna Zora je samo imeza Spoljni Red: vidi Magiku stranice 230-231. Ti nikada nisi bilanau~ena da ~ita{ pa‘ljivo. Ti pi{e{ o Theoricus-u kao stepenu koji slediNeophyte-a; to nije tako. Vrati se na Magiku stranice 230-231!

Nikada se nisi upustila u nevolju da ide{ samnom kroz RitualeO.T.O.-a, i ne bi mogla da ne postavi{ takva pitanja. O.T.O. je treningMasonskog tipa; uop{te nema #astralnog" rada u njemu, niti neka Yoga.Postoji izvesna koli~ina Kabale, i to od velike doktrinske vrednosti. Alistvarno bitna stvar je postepen proces ka otkri}u Tajne Devetog Ste-pena. Upotreba ove tajne u povoljnoj prilici obuhvata vladanje i Yogomi Magkom; ali nije nau~ena u Redu. Sada dolazi da bude pomenuto, ovoje stvarno veoma ~udno. Me|utim, ja nisam izmislio sistem; pret-postavljam da su oni koji su to uradili znali {ta su nameravali.

Za mene on je (a) zgodan na razli~ite prakti~ne na~ine, (b)ma{ina za sprovo|enje nare|enja Tajnih Vo|a A? A? (c) posredstvomTajne magijskog oru‘ja neprocenjive mo}i.

142 Kako ti zna{ da su Oni #nevidljivi"? Predvi|am da }e{ pre ili kasnije tra‘itivi{e informacija u vezi sa njima, tako da planiram odvojeno pismo da zadovoljimovo.

Aleister Crowley

299

Ti nisi #nasukana". Mo‘e{ da upotrebljava{ svoje Astralno Telodovoljno dobro: isuvi{e dobro, na jedan na~in. Ali mislim da ti jepotrebno jo{ nekoliko putovanja samnom: trebalo bi da napreduje{ kastadijumu gde vizija rezultuje iz odre|ene invokacije.

Molim te zaboravi sve ove neodre|ene izjave u vezi sa #obja{n-jenjem ne~ijeg sanjala~kog ‘ivota" (zna~i {ta?) i #senovitog razmi{l-janja" (zna~i {ta?). Ova razmi{ljanja su beskorisna a dokoli~enje jeotrov. U tvom slede}em paragrafu daje{ potpuno razmetanje! #Umet-ni~ki mi se svi|a - ali ne i spiritualno". Ti si ve} spiritualno otrovana.

Kakvo bi huljenje jo{ odvratnije moglo da bude napisano? [tale‘i tako nisko, tako la‘no, tako pogano, kakva tako |avolska ismrtonosna doktrina? Ose}am se zara‘enim samom ~injenicom posto-janja na svetu gde je takva gadost mogla da se zamisli. Ja sam sav u su-zama kad mislim na moju voljenu sestru mu~enu od tako prljavihstanovnika Bezdana. Ne mo‘e{ li da vidi{ u ovome koren svih tvojihotrovnih gljiva koji izbija iz nesre}a, iz sumnji, iz strahova, izneodlu~nosti?

Kao Umetnica ti si posve}ena Devi~anska Sve{tenica, MudracNajve}eg. Niko nema prava da pristupi tebi izuzev sa najbla‘enijimstrahopo{tovanjem, sa ispru‘enim rukama kao da priziva tvoj blagoslov.

Pod #spiritualno" ti ne podrazumeva{ ni{ta vi{e nego" u skladu samoralno{}u ni‘e i srednje klase Anglo-Saksonaca iz perioda kada suLongfellow i Tennyson imali za du‘nost da budu pesnici i KraljevskiAkademski slikari".

Postoji veoma popularna {kola #okultista" koja je 99 posto meha-nizam bekstva. Strah od smrti je jedan od bauka; ali daleko dublji je ko-ren straha - straha od usamljenosti, od sebe, od samog ‘ivota. Sa ovimtu ide i ose}anje krivice.

Knjiga Zakona se~e u koren sve ovo {to je kobno, ovo zloglasnotkivo neistine.

Koji je smisao Inicijacije? To je Staza ka realizaciji tvog Sopstvakao jedinstvene, najve}e, apsolutne od svake Istine, Lepote, îstote,Savr{enstva!

Kakvo je umetni~ko ose}anje u tebi? [ta sem Jednog Kanalauvek otvorenog za tebe kroz koji ova Svetlost te~e slobodno da pod-stakne tebe (i svet kroz tebe) sa svetovima neiscrpne vatrenosti iplamena?

A ti stavlja{ protiv Toga ovu avet mra~nog straha, stida, muka isumnji, unutra{njih potresa od straha - ti si isuvi{e pogo|ena panikomda vidi{ jasno {ta je u‘as. Ti ka‘e{ #bitni duhovi i Arhangeli motre". (!)Moja draga, draga, sestro, da li si ti prona{la da ova bi}a nemaju boljusvrhu nego da te {pijuniraju? Ona su tu da ti slu‘e; ona su delovi tvogbi}a ~ija je funkcija da ti omogu}e da dopre{ dalje u jednom konkret-nom pravcu ili drugom bez smetnje od drugih delova, toliko dugo

Magika bez suza

300

koliko se de{ava da su ti potrebna za neku uslugu ili drugu u VelikomDelu.

Molim te o~isti svoj um jednom za svagda od ove obmane,kobne i najprokletije, jer tu mo‘e da bude protivljenje izme|u dva bitnadela tvoje prirode.

Ne mogu da pi{em vi{e; to me ~ini tako tu‘nim. Nadam se danema potrebe. Budi svoje Sopstvo, blistava ]erka Muze!

Sa ovom zapove{}u okre}em se drugim zadacima.Love is the law, love under will.

Uvek bratski tvoj,666

72

Obrazovanje


Obrazovanje ozna~ava #izvo|enje"; ovo nije isto kao #natrpati u".Odbijam da du‘im na ovu temu; ona je svakako va‘na. Da bi iz-

vukla ne{to prvo treba da zna{ {ta je tu. Ovde bi astrologija trebalo dada korisne nagove{taje; njene indikacije daju umu ne{to da radi dalje.Iskustvo ~ini #dokaz jakim kao Sveti Spis"; ali pazi se od a priori. Nebudi dogmati~na; ne insistiraj na licu razo~arenja. Astrologija u obra-zovanju je korisna kao {to je geologija za istra‘iva~a ruda; ona ti govorikoju vrstu stvari da tra‘i{, i pravac u kome da istra‘uje{.

Postoje, ipak, dva glavna pravca u~enja koji su od univerzalnevrednosti za normalnu decu; te{ko da je mogu}e da se po~ne isuvi{erano.

Prvo, navikni njegovo uvo od po~etka na plemenite zvuke; muz-iku prirode i ritam velike poezije. Ne ciljaj na njegovo razumevanje,ve} na njegov podsvesni um. Za{titi ga od kakofoni~ne buke; izbegnibele‘enje nekog jevtinog uspeha sa njim pomo}u nametljivih pesmica;ne vre|aj ga #tepanjem".

Drugo, dozvoli mu da shvati, ~im po~ne{ stvarno u~enje, razlikuizme|u stvarnog i konvencionalnog u onome {to ga navodi{ da nau~inapamet. Ni{ta ne razdra‘uje decu vi{e nego samovoljno #zato {to jaka‘em tako".

Niko ne zna za{to alfabet ima red koji mi znamo; on je sasvimbesmislen. ôvek bi mogao da smisli mnogo racionalniji red: na primerMaj~inska, Pojedina~na i Dvostruka slova, sve po prirodnom redu ele-menata, planeta i znakova. Opet, imamo #Misionarski" Alfabet, ure|en

Aleister Crowley

301

#nau~no" kao Grleni, tako|e modifikovan, Zubni, Usneni, samoglasnicii tako dalje; najodvratnija izmi{ljotina! Samo ja ne bih mogao daprihvatim neku izmenu od Boga Thoth-a samog; beskrajno jednostav-nije je dr‘ati se uobi~ajenog reda. Samo objasniti detetu da je ovo samozbog podesnosti, kao pravilo puta; zaista, kao gotovo sva pravila!

Ali kada je tvoje u~enje sumnjive vrste, objasni to isto tako; ohra-bri ga da pita, da tra‘i razlog i da se ne slo‘i. Omogu}i mu da se braniod tebe; podstakni njegova ~ula pomo}u dijalektike; namami ga u raz-mi{ljanje zbog njega li~no. @elim trikove koji }e pokazati preimu}stvadatog predmeta studije; navedi ga da ti dosa|uje da ga u~i{. Mi smo na-juspe{nije uradili ovo u Opatiji Theleme u Cefalu-u, dozvoli mi da tidam jedan primer: ~itanje. Jedan od nas bi odveo dete u kupovinu inaveo predmet sladoleda. Gde, oh gde bi mogli da dobijemo neki?

Sada bi ~ovek mogao da uzvikne i uka‘e na plakatu i ka‘e,#Stvarno verujem da }e tu biti ne{to" - gle! to je bilo tako. Onda bi ljudimogli da se ~ude kako je ~ovek znao, a neko bi rekao: Za{to, postoji#Helados" ot{tampano na tom komadu karte na prozoru. Ljudi bi ‘elelida nau~e da ~itaju odmah. Mi bi mogli da ih obeshrabrimo, govore}ikako je to bio te‘ak rad, i koliko plakanja ko{ta, u isto vreme daju}i jo{jednu demonstraciju preimu}stava. Oni bi mogli da insistiraju, i mi bipopustili - aktivnoj, revnosnoj deci, a ne glupacima koji mrze ideju o#Lekcijama". Tako sa svime {to je Prili~no dobro; mi prvo izazovemode~ju volju u ‘eljenom pravcu.

Ali (pita{) postoje li neke specialne grane u~enja koje ti smatra{bitnim za sve?

Da. Ja sam pisao o Obrazovanju u Liber Aleph-u: Knjizi o Mu-drosti ili Ludosti. Sama knjiga je Obrazovanje; postoje, ipak, {est po-glavlja koja obra|uju predmet u posebnom smislu u koji nas tvojepitanje uvla~i.

Tako ja }u brzo ubaciti ova poglavlja u ovo pismo.

De Voluntate Juvenum

Sine moj, duga je bila ova Digresija od jasnog Puta moje Re~i uvezi sa Decom. Najpotrebnije je da shvati{ Granice Slobode. Nije Voljani jednog ôveka da propadne ili da mu propadnu njegova sabra}a -ljudi. A nije ni prava Sloboda ona ~ije upra‘njavanje dovodi do Rop-stva. Zato mora{ predpostaviti da je bitni Deo Volje bilo kog Deteta dase zdravo razvija do Mu{kosti ili @enskosti. Njegovi ga tutori trebajuspre~avati da se neznala~ki odupire ovom razvoju. Treba se uvek truditida se otkloni Uzrok Gre{ke. A to je Neznanje, kao {to sam ranije rekao.Tako|e, mora{ predpostaviti da je jedan vid detetove Volje da ve‘basvaku Funkciju Uma, a Staratelji se trebaju boriti protiv Inercije kojaspre~ava Razvoj Uma. Ovde je ipak potrebno biti oprezan. Bolje je

Magika bez suza

302

raspaliti i zadovoljiti bilo koju prirodnu Znati‘elju, nego nasilnopostavljati Zadatke, bez obzira koliko se jasno pojavljivala ovakvaPotreba.

De Modo Disputandi

Pri ovom Podu~avanju Deteta, najdragocenije je ovo Razma-tranje, koje }u ti utuviti u glavu kao ne{to {to se sla‘e sa na{im svetimiskustvom na Putu ka Istini. To je to: po{to je sve zamislivo neistinito,svaki je Iskaz u izvesnom smislu la‘an. âk i u Moru ~istog Razuma,mo‘emo re}i da je svaki Iskaz u izvesnom Smislu relativan. Zato, i unajjednostavnijem slu~aju Dete treba u~iti ne samo Tezi, ve} i njenojsuprotnosti. Detetu prepu{tamo da samo odlu~i na osnovu Rasu|ivanja izdravog razuma, poja~anog Iskustvom. Ova }e Praksa razviti kod detetaSnagu Razmi{ljanja, samopouzdanja i interesovanja za sve Nauke. û-vaj se vi{e proverenih i utvr|enih ~injenica. âk kad si i nijsigurniji, za-pamti da su ne manje bili sigurni i oni koji su podu~avali Kopernika.Po{tuj i onog kojem prenosi{ svoje znanje, zato {to taj mo‘e biti ve}i iu~eniji od tebe.

De Voluntate Juvenis Cognoscenda

Najva‘nije je da {to ranije shvati{ {ta je Istinska Volja Deteta uvezi sa njegovom Karijerom. Budi svestan svih njegovih Ideala iMa{tanja. Dete je samosvojno bi}e, a ne tvoja Igra~ka. Seti se komi~neTragedije Napoleona i rimskog Kralja. Ne gradi Ku}u za Divokozu, nesadi [umu za Ajkule. Obrati pa‘nju na svaki svesni i nesvesni Znak de-tetove Volje. Omogu}i mu da ide Putem koji je ovako nagovestilo.Shvati ovo: iako je mlado, dete }e se brzo umoriti od la‘nih Puteva, makoliko mu na po~etku bili prijatni; nikad se ne}e zamoriti na pravomputu. Kad otkrije{ taj put, mo‘e{ za njega pripremiti dete. Ni jedan~ovek ne mo‘e sve Puteve ve~no dr‘ati otvorenim. Po{to je izabralosvoj put, objasni detetu da se ni na kom putu ne mo‘e daleko sti}i bezOp{teg Znanja o naizgled neva‘nim Stvarima. Kada ovo shvati, mudroga navedi na njegov posao.

De Arte Mentis Colendi(1)

Mathematica

Sada }u ti ne{to re}i u vezi sa prvom Osnovom tvog Uma.Marljivo studiraj Matematiku, zato {to }e{ time otkriti Zakone svogvlastitog Razuma i njegova Ograni~enja. Ova ti Nauka pokazuje tvojuvlastitu Prirodu u odnosu na Ma{ineriju uz ~iju pomo} deluje. Pokazuje

Aleister Crowley

303

to u ~istoj Golotinji, bez ode}e Li~nosti ili @elje. Pokazuje ti Anatomijutvoje svesne Li~nosti. Uz pomo} matematike mo‘e{ shvatiti Su{tinu od-nosa me|u stvarima i Prirodu Nu‘nosti i do}i do Znanja o Obliku.Matematika je poslednji Veo pred slikom Istine. Nema boljeg Puta odna{e svete Kabale koja analizira sve Stvari i redukuje ih na ~isti Broj.Po{to nisu vi{e obojene i zbrkane, Prirode svih stvari mogu se regulisatii formulisati jednostavnom Operacijom îstog Razuma. To te uvelikote{i pri radu s na{om transcedentalnom ve{tinom, uz ~iju pomo}Mno{tvo postaje Jedno.

Sequitur(2)

Classica

Sine moj, ne izbegavaj studiranje anti~ke knji‘evnosti i to u origi-nalu. Time }e{ otkriti Istoriju Strukture svog Uma, to jest, njegovu Pri-rodu shva}eno kao poslednji Nastavak u nizu Uzroka i Posledica. Tvojje Um izgra|en od ovih Elemenata. Prou~avaju}i ove knjige mo‘e{ os-vetliti i prona}i svoja nesvesna se}anja. A Se}anje ti je, takore}i, Malteru Ku}i tvog Uma, bez koje nije mogu}e bilo kakva kohezija niti indi-vidualnost. Zato se nedostatak se}anja naziva Demencijom. Ove suKnjige dugo ‘ivele i zato su one postale poznate zato {to su one Plodovidrevnog Drve}a, ~iji si i ti direktni naslednik. One su istinskijepovezane s tvojom Prirodom nego Knjige kolatelarnih ogranaka, iako suove bolje i mudrije. Sine moj, studiraju}i ove zapise mo‘e{ do}i do is-tinskog Shvatanja svoje prirode i celog Svemira u dimenziji Vremena.To isto i Matematika progla{ava u dimenziji Prostora, to jest, upro{irenju. Studiraju}i ovo, Dete shvata Osnovu Obi~aja koji, kako ka‘ejedan od Sinova Mudrosti i ~ine ôveka.

Sequitur(3)

Scientifica

Po{to su Vreme i Prostor stanja Uma, ova dva predmeta Studijasu fundamentalni. Preostaje i Uzro~nost, koja je koren akcije i reakcijeprirode. Treba da vatreno istra‘uje{ Uzro~nost da bi mogao shvatiti{arolikost Svemira, njenu Lepotu i Sklad, uz Poznavanje onoga {to jepokre}e. Ipak ovo nije jednako onim prvim dvoma (to jest, Vremenu iProstoru) u Snazi da tebi otkrije. Najve}a korist od prou~avanja Prostorai Vremena jeste u podu~avanju istinskog Metoda za Napredovanje uZnanju. Taj se metod, u svojoj osnovi i su{tini, sastoji od posmatranjasli~nog i ne-sli~nog. To }e u tebi dovesti do zanosa ~u|enja, {to dovodido prvog Razumevanja Magi~ke Ve{tine. Na{a je Magika samo jedna

Magika bez suza

304

od Snaga koje le‘e u nama nerazvijene i neanalizirane. Nau~nim Meto-dom te se snage moraju objasniti i u~initi dostupnim ~oveku. Zar to nijeneprocenjivi Dar, Plod Drveta ne samo Znanja, ve} i @ivota? U ôvekupostoji Bog, a postoji i ono {to je Prah. Pomo}u na{e Magike od ovih}emo blizanaca napraviti jedno Telo, da bi smo zavladaliUniverzumom.

Pretpostavljam da sam mogao da izlo‘im to konciznije: Klasika je samapo sebi Inicijacija, budu}i da je klju~ Nesvesnog; Matematika je Umet-nost manipulisanja Ruach-om, i njegovog podizanja ka Neschamah-u;Nauka je dodirna sa Magikom.

Ovo su tri grane studije koje smatram fundamentalnim. Nemadrugih koje su iste vrste. Na primer, Geografija je gotovo besmislenasve dok je ~ovek ne u~ini stvarnom pomo}u po{tenog putovanja, kojene zna~i niti #razmenu" niti #luksuzno krstarenje", jo{ manje #svetskoputovanje". Pravni~ki poziv je specijalizovana studija s namerom da senapravi karijera; Istorija je tako nesistemati~na i neodre|ena da bi bilaod mnogo koristi kao mentalni trening; Umetnost treba da bude studi-rana zbog i pomo}u ne~ije usamljene li~nosti; svako u~enje ma koje jepravi otrov.

Krajnja mudrost po ovom pitanju je mo‘da stara #Po ne{to odsvega, i sve od ne~ega".

Love is the law, love under will.Uvek tvoj,

666P.S. Bolje je pomenuti, mo‘da, da pismenost nije test obra-

zovanja. Jer nepoznavanje ‘ivota, nastavnik razreda ostavlja sve drugona mesto; i to ove majmunske osamljenike, sa njihovim u‘asnimklepetanjem i kokodakanjem, #Cerekanje, retko-bradato, epicensko",#Patuljak, uko~en od straha", pogana voluharica, stanovnik pored i uustajaloj vodi koji je nametnuo nama groteskno i otrovno praznoverjeda mudrost boravi samo u onome {to su ~uli psi, crvi pojeli, mazgenadahnule dugo-zaboravljeno kao nakazne knjige velikog formata.

Volim pri~u - to je istinita pri~a - o starom Jevrejskom milionerukoji je otkupio godi{nji otpadak Pensilvanijske @eleznice - stvar od TriMiliona Dolara. On je navratio sa svojim ~ekom vrlo uredno napisanim- i potpisao ga pravljenjem svog znaka! @elezni~ar je bio prirodno za-panjen, i nije mogao da odoli da ne uzvikne, #Pa ipak vi ste napravilisve ove va{e milione - {ta bi bilo da ste samo mogli da ~itate i pi{ete"?#Vratar u Sinagogi" bio je brz odgovor. Njegova nepismenost ga jediskvalifikovala kada je tra‘io posao nakon iskrcavanja.

Pri~a ne samo da je istinita, ve} #od sve Istine"; vidi moje pre-thodno pismo o #Pouzdanosti".

Aleister Crowley

305

Knjige ~ak nisu samo ni medijum u~enja; {tavi{e, ono {to oneu~e je pristrasno, prejudicirano, siroma{no, sterilno, neodre|eno i stranostvarnosti. Sledi da su sve najbolje knjige one koje ne pola‘u pravo nata~nost: poezija, pozori{te, fikcija. Sve drugog porekla. Druga stvar jeda je Istina iznad i izdvojena od intelektualnog izraza, i stoga one knjigekoje nose Magijske Klju~eve Portala Nerazumljivog pomo}u inspiracijei sugestije dolaze mnogo bli‘e shvatanjima Stvarnosti nego one koje sepozivaju samo na Intelekt. #Didakti~na" poezija, #realisti~ni" komadi iromani su kontradikcije u izrazima.

P.P.S. Jo{ jedan poku{aj: gornje me podse}a da nisam morao daka‘em ni re~ u vezi sa drugom stranom medalje. Postoje mnoga decakoja uop{te ne mogu da budu obrazovana u nekom smislu re~i. To jegnusno tra}enje i njih i u~itelja da se pritisnu uz zidove od cigala.

Jo{ jedna poslednja stvar. Ja sam blizu sedamdesete - nije va‘no,a ja jo{ uvek u~im svom svojom snagom. îtavog mog ‘ivota ja sambio pou~avan: guvernante, privatni tutori, {kole, privatne i javne, na-jbolji od Univerziteta: koliko malo znam! Proputovao sam ~itavi svet usvim uslovima, od #velikog feudalnog gospodara" do #svetog ~oveka";koliko malo znam!

[ta onda za devedeset-i-devet, vu~enih za u{i kroz samoubila~kaispitivanja, i odstranjenih iz {kole u fabriku u njihovim tinejd‘erskimgodinama? Oni su nau~ili dovoljno da potpomognu gutanje odvratnihkorumpiranih la‘i radija i @ute [tampe; ili, ako je maj~ina pamet rizik-ovala da ih upozori, oni nau~e malo - sasvim malo - vi{e, dobijaju}isvoju Nauku iz Jevtinog Priru~nika i tako dalje, sve dok ne znaju dovol-jno da postanu opasni agitatori.

Ne, sve kao pravo obrazovanje zahteva slobodno vreme, razgovorsa mudrim, sredstva za putovanje i ostalo.

Postoji samo jedno re{enje: da izabere{ dijamante iz gline, ise~e{ih, ugla~a{ ih, i postavi{ ih onako kako zaslu‘uju. Ne poku{avaj idiotskeeksperimente sa |ubretom kakav sam ja! Ti }e{ primetiti da ja zastu-pam aristokratsku revoluciju. I takav sam!

P.P.P.S. Malo od ideala gore skiciranih, ti mo‘e{ isto tako daima{ pis aller - re~i zapanjuju}eg uvida i mudrosti, koje nisu strane Zak-onu Theleme, i napisane od ~oveka koji je obrazovan na Knjizi Zakona.

Samo-pouzdanje mora da bude gajeno u mla|im ~lanovimanacije od detinjstva. îtavo njihovo obrazovanje i obuka moraju dabudu usmereni ka davanju njima uverenja da su superiorni nad drugima[napisao je Hitler].

U slu~aju ‘enskog obrazovanja, glavni naglasak trebalo bi dabude stavljen na telesni trening, posle toga na karakter, i poslednje odsvega, na intelekt; ali jedan apsolutni cilj ‘enskog obrazovanja mora dabude u pogledu na budu}u majku.

Magika bez suza

306

Oni su navedeni kao ekstremni primer svega {to je grozno i zlood g. George E. Chust-a iz Dnevnog telegrafa - iz Mein Kampf-a!

P.P.P.P.S. Postoji igra, pobolj{anje na #P~elu koja sri~e" - ja samanti-krstio to #Prednja strana krme" tako da bude ve{ta i pomorska -koja je po mom mi{ljenju jedna od tri ili ~etiri najboljih ku}nih igara zadvoje ikada izmi{ljenu. Evo pravila, ukratko, neke sporne stvari? Us-redsredi pa‘nju na mene.

1. #Re~" se sastoji od ~etiri ili vi{e slova.2. Ona mora da bude {tampana u velikom crnom tipu u Re~niku

izabranom zbog obra}anja. (Nuttall-ov je prili~no dobar, iako su nekedobro poznate re~i izostavljene. Oxford D‘epni Re~nik je beskoristan;on je za idiote, nepismene, one koji plivaju u #Osnovnom Engleskom" -i [pretpostavljam] Oksfordskom. Nema vlastitih imena, ma kako dobropoznatih, sem ako nisu upotrebljena kao zajedni~ka: na primer Bobby,dustaban, drobilica, upregnuti bik; ili Xantippe, goropad, dama. X-zracisu dati samo u mno‘ini: tako|e #Roentgen zraci", a oni daju #Roent-genogram". #Ti nikada ne mo‘e{ da ka‘e{"! Participi, mno‘ine i sli~nonisu #re~i" ako nisu {tampani kao takvi u velikom crnom tipu. Naprimer Nuttall-ova #Juttingly" je re~; #jutting" nije, budu}i u manjemtipu. #Soaking" je u malom tipu, ali isto tako u velikom tipu kaoimenica; prema tome to je re~.)

3. Re~nik je jedini i poslednji sudija. Ovo izaziva huljenje, alispre~ava ubistvo iz potaje.

4. Prvi igra~ po~inje sa slovom A. Drugi mo‘e da stavi nekoslovo koje on izabere ili ispred ili posle onog A. Drugi nastavlja kakoho}e i mo‘e.

5. Igra~ koji ne mo‘e da doda slovo bez dovr{enja #re~i" gubi. 6. Igra~ ~iji je red mora ili da doda svoje slovo u okviru razum-

nog (Ovo je stvar dobrog ose}anja, u~tivosti i obzira) vremena, mo‘e daka‘e #prigovaram" ili, alternativno, #To je ‘re~’". Drugi mora onda dada #re~" koju podrazumeva, ili porekne da je to #re~" u okviru zna~enjaUmetnosti, kao {to slu~aj mo‘e da bude. Re~nik odlu~uje pobednika.Izazvani igra~ mo‘e da da samo jednu re~, i to u obliku koji je {tampanu Re~niku; na primer ako bi bio izazvan sa BRUSS, i odgovorio BRUS-SELS, izgubio bi; ako bi odgovorio BRUSSELS-SPROUTS, pobediobi. Crtice ne treba da budu date. CASHMERE je #re~"; to je vrsta {ala,itd.; tako je CHARLEY no}ni ~uvar. Ne raspravljaj se: Re~nik odlu~uje.

7. Ova igra ne poziva samo zbog obimnog re~nika ve} zbog hra-brosti, predvi|anja, rasu|ivanja, snala‘ljivosti, pronicljivosti i ~ak izbog malog lukavstva. Ona mo‘e da bude igrana od vi{e od dva igra~a;ali {to vi{e ima, vi{e elemenat slu~aja ulazi; a ovo je mrsko stvarno od-li~nim igra~ima i smanjuje uzbu|enje. Rapir igra dva eksperta, kada se

Aleister Crowley

307

re~ menja od jedne linije formacije ka drugoj, i onda opet, mo‘da ~ak itre}i put, je tako razveseljuju}a kao bezbol igra ili borba bikova.

A {ta Tartarus-Tophet-Jehanna ima sve ovo sa Obrazovanjem iVelikim Delom? Ovo, dete! H.G. Wells i drugi su ukazali sasvimopravdano da pukotina u tvom re~niku obuhvata pukotinu u tvom umu;tebi nedostaje odgovaraju}a ideja.

Izlo‘io sam ovo zbog tebe zato {to je jedan Ameri~ki oficir, menivrlo drag, do{ao s Fronta na nekoliko dana da mi postavi nekoliko pi-tanja - oh, #veoma mnogo iznad tvog uzvi{enog stepena" moja draga - ija sam mislio da bi moglo da bude korisno za njega da nau~i ovu igru,za koju je potreban tako skroman pribor, da provede neke od dugih satiizme|u napada. On je prihvatio to dovoljno brzo; ali, posle trenutkakada sam preporu~io da treba da prenese svojim drugovima po oru‘ju,on mi se otvoreno podsmevao!

Njihov re~nik prema mom, rekao je, sadr‘i upravo istu propor-ciju kao moj prema tvom; pretpostavljam skromno, #oko pet odsto".(Posle svega, ja sam ~etrdeset-pet godina njihov stare{ina.) Zaurlao jena mene #Ni jedan u stotinu", rekao je, #ne zna toliko imena od devet-desetina predmeta koje ja razmatram stalno i kojima vladam. Oni da-h}u, zevaju, grok}u, brbljaju; to je gotovo uvek crna pometnja.143 A nekiod njih su postdiplomci na koled‘u - od kojih ja nisam".

On je bio otrgnut od {kole, i dat komisiji na licu mesta, o~iglednozato {to je bio jedan od veoma malo onih koji su mogli da budu razlik-ovani od prose~ne U~ene Svinje.

Ovo sve u~inilo me je prekomerno ‘alosnim. Po~eo sam da shva-tam za{to se moj Liber OZ, napisan samo u re~ima od jednog sloga, saovom osobenom idejom na umu, ispostavio da bude van prose~nog~ovekovog (ili ‘eninog) razumevanja. Imao sam neku Veliku Primedbuna to. #Ali ovo je poredak Socijalizma", #Sy, nije li ovo sve Fa{izam"?#Oh bo‘e moj"! #Gugutanje"! #Kako u‘asno"! u vezi sa najbli‘im odnjih koji su razumeli Ralph Straus-a i Desmond Mac Carthy-a!143 1. Oni ne pridaju zna~enje ovim re~ima:

PaleontologijakriterijumVektorSinteza (Oni znaju #sintetski" ali ne mogu da to pove‘u sa imenicom)Si‘eStrana Politika (Za njih samo fraza; nikakva ideja o njenoj konotaciji i

principima)DemonologijaPreduzima~Korespondent i Ko-respondent. (Oni ne znaju razliku)Potko‘niAkord (iako je imaju!)Hroni~ni uretritis (iako je imaju!)Histologija (#Ne{to ima sa istorijom")

Magika bez suza

308

Re~i od jednog sloga. Louis Marlow mi je ve} rekao kakva sambudala bio {to sam o~ekivao to. #Sve {to oni mogu da svare", rekao je#je obrok od pirjanih kli{ea s Prahom Pti~jih jaja".

Prokleto sve - to je istina, to je istina.Tako i ti bar skupljaj kamenje koje ti je potrebno da izgradi{

svoju Baziliku!

73

#ûdovi{ta", Crn~uge, Jevreji


Kao {to ka‘e{, #Svaki ~ovek i svaka ‘ena je zvezda" potrebna jeneka pa‘nja za definiciju #~oveka" i #‘ene". Kakav je polo‘aj, ka‘e{,#~udovi{ta"? I ljudi #inferiornih" rasa, kao Veddah, Hottentot i Australi-jskog Crnog ~oveka? Tu mora da bude linija negde i ho}u li je povu}i?îni{ da se ose}am kao Giotto!

Postoji jedna primedba koju moram da stavim na po~etku. Ona jeod nekog pesnika ili drugog, Tennyson-a ili Kipling-a, mislim (zabo-ravio sam koji) koji je napisao: #Narodi koji se pojavljuju su lo{i". To jepotpuno istinito. Neko mudro obra}a pa‘nju da je najgadniji ‘iv ~ovekuvek nalazio nekog da ga voli. Seti se ~udovi{ta kojeg je Sir FrederickTreves pokpio iz predstave sa virenjem Isto~nog Kraja i koga su mazileprinceze? (Kakav je lukavi trik!) Gadno, potpuno isto, da se ~ita njegovopis. On - ~udovi{te, ne Treves! - izgleda da je bila najdivnija individua- ah! To je re~ koju ‘elimo. Svaka individua ima neke osobine koe jeomiljuju nekoh drugoj. A per contra, sumnjam da postoji neka vrstakoja nije mrska nekoj drugoj vrsti. Umetnici, policija, sve{tenstvo,#crveni", lovci na lisice, Slobodni zidari, Jevreji, #od neba ro|eni", ‘en-ski klubovi (naro~ito u S.A.D.), #Metodisti", igra~i golfa, ljubitelji pasa;ne mo‘e{ da na|e{ ni jedno telo bez svojih ‘prirodnih’ neprijatelja. Toje u redu, ne{to gore; svaka vrsta, kao vrsta, gotovo sigurno ima vi{emana nego kvaliteta. îm stavi{ ljude zajedno, oni nekako tonu,udru‘eno, ispod nivoa najgore od individua koje ih sastavljaju. Sak-upljeni nau~nici na odboru, ili ljudi od nauke na poroti; sve njihovevrline is~ezavaju, a njihove mane se pokazuju, poja~ane pomo}u samo-pouzdanja koje je snaga brojeva dala.

Naro~ito je primetno to kada klasa vladaju}e manjine sti~emr‘nju i prezir za okolnu #gomilu". U Severnim Dr‘avama S.A.D., gdebelci preovla|uju po broju, ‘crn~uga’ mo‘e da bude manje vi{e #pravidrug"; na Jugu, gde je strah ~inilac, Zakon Lin~a preovla|uje. (Da li bi

Aleister Crowley

309

trebalo? Razlog za ‘ne’ je da je to priznanje slabosti.) Ali na Severu,postoji veoma jako ose}anje u vezi sa odre|enim drugim klasama: Irci,Italijani, Jevreji. Za{to? Opet strah; Irci u politici, Italijani u kriminalu,Jevreji u finansijama. Ali nijedna od ovih fobija ne spre~ava prijatel-jstvo izme|u pojedinaca neprijateljskih klasa.

Mislim da sam mo‘da ve} napisao dovoljno - bar dovoljno da tepokrenem da razmi{lja{ na pravi na~in. I dobro obrati pa‘nju na ovo!Uranjanje pojedinca u njegovu klasu zna~i kraj svih pravih ljudskih od-nosa me|u ljudima. Socijalizam ozna~ava rat. Kada se klasa pokre}ekao klasa, tu ne mo‘e da bude izuzetaka.

Ovo nije moja originalna misao; Staljin i Hitler su videli tokristalno jasno; oba, jedan ve{to, drugi trapavo, ali sa jednakosavr{enom hipokrizijom, glume to. Oni su birali pojedince da vladajupod njihovom autokratijom, ubijali one koji ne bi bili pogodni,uni{tavali mo} Sindikata ili Sovjeta dok su se pretvarali da ih ~inemo}nim i naprednim, i ozbiljno se pripremali za rat za koji su oba znalida je neizbe‘an.

To je ova fundamentalna ~injenica koja obezbe|uje da se svakademokratija zavr{i sa skorojevi}kim autokratom; stabilnost mira zavisiod originalne ideje koja je obogatila Ameriku u jednom veku od ~etirimiliona na stotinu: najvi{i individualizam sa zgodnom prilikom. Na{najdu‘i period mira u inostranstvu (stra‘arske grani~ne ~arke kao Krim-ski rat) i blagostanje ku}i podudaraju se sa Slobodnom Trgovinom i ne-me{anjem dr‘ave u ekonomska pitanja.

Sada mo‘emo da se vratimo, osve‘eni, na glavno pitanje ~udo-vi{ta, stvarnih (kao Trevesova) ili imaginarnih kao Jevreji i crn~uge.

Za{to bi klase trebalo da ‘ele da deluju kao klase? To je o~igled-no;#Zajednica je snaga". Najgora Petnaestorica mo‘e da u~ini vi{e ufudbalu nego najbolje suprostavljen tim od jednog - izvinite moji Irci!

Pa dobro, {ta je kornja~a na kojoj je slon? Za{to, jo{ o~iglednije,na op{tem ose}anju individualne slabosti. Mi svi ‘elimo velikog ~ovekada govori o njemu! Otuda Bogovi i Klase. To je strah u osnovi ~itavepiramide od lobanja.

Kako pravi politi~ari gledaju na svoje bira~e kao na stoku! Svakoko ima neko iskustvo bavljenja sa nekom klasom kao takvom znauzaludnost pozivanja na inteligenciju, zaista na neke druge osobineosim onih ‘ivotinjskih.

I tako, kad god na|emo nekog ôveka koji nema strah kao Ib-senov Doktor Stockmann ili Mark Twainov Pukovnik Grainger koji jeiza{ao na svoj balkon sa lova~kom pu{kom da se suo~i sa ruljom koja jedo{la da ga lin~uje, on mo‘e da iza|e na kraj sa tim. #Neprijatelj Ljudi"napisao je Ibsen, #Vi ste protiv svetine, O moji izabrani"! ka‘e KnjigaZakona. (AL, II: 25)

Magika bez suza

310

Ne samo da mi izgleda kao jedini shvatljiv na~in pomirenja ovogi sli~nih pasusa sa #svaki ~ovek i svaka ‘ena je zvezda" da se potvrdisuverenost individue, i da se porekne pravo na postojanje #klasnesvesti", #psihologije rulje", i tako prema pravilu rulje i Lin~ Zakonu,ve} tako|e jedini upotrebljiv plan kojim mi mo‘emo svakog od nas dasredimo mirno da brine o svom sopstvenom poslu, da sledi svoju PravuVolju, i da izvr{i Veliko Delo.

Prema tome nikada ne gubi iz vida maksimu tako ~estoponavljanu u jednom kontekstu ili drugom u ovim pismima: da je strahu korenu svake mogu}e nevolje, i da #je Strah neuspeh i prete~a neus-peha. Stoga budi ti bez straha; jer u srcu kukavice vrlina ne boravi".

Laku no}; i ne gledaj pod krevet!Love is the law, love under will.

Bratski tvoj,666

74

Prepreke na stazi


Peccavi! A kako! Ali moje opravdanje je dobro i ja }u poku{atida se popravim.

Prvo, mali protivnapad - tvoje pismo je tako nepovezano i ras-plinuto da u po~etku nisam mogao da protuma~im {ta si ti smislila, inajzad odlu~ilo da je isuvi{e nehatno napravljeno za reprodukovanje i~ak i za detaljno bavljenje. Ja }u jednostavno formulisati slu~aj za gon-jenje sudskim putem, izneti krivicu i apelovati za milost.

Osnov tu‘be je da je Staza Mudrosti svetla sa cve}em, pozla}enasa kioscima i opsednuta zamkama; da je svaki korak Boravi{te Terora iZanosa - i sve to! Ipak ja po navici pi{em na na~in pijanog gospodara!Ti #si razjapila usta za Aeschylus-a i dobila Teogoniju".

Podstako sam te, izgleda sa Obra}enikovim ven~anjem ChristianRosencreutz-a, njegovom neuporedivom misterijom i zanosnom lepo-tom, njegovom kratkotrajnom lepotom, njegovom neiskazivom roman-tikom, njegovim vite{tvom i njegovom avanturom, jasnim odblescimakao sun~eve svetlosti ispod mora, silna nadneta krila u‘asa zasenjujunebeski svod, pa ipak sa jakim sjajem zvezde stalno iznad glave. Aonda sam te spustio dole!

Ti si o~ekivala bar ne{to od atmosfere Arapskih no}i; ako netoliko visoko, od Apuleius-a i Petronius-a gospodara; od Rabelais-a,

Aleister Crowley

311

Meinhold-a, de la Motte Fouque-a; i Morte d’Arthur-a u kasnijimvremenima, od Balzac-a, Dumas-a, Lytton-a, Huysmans-a, MabelCollins-a i Arthur Machen-a.

Gleda{ me neobi~nim tu‘nim o~ima: #Ali ti, tako|e, Majstore,nisi isuvi{e vodio ‘ivot kao nastran, kao bajan, kao neobi~an i kao ro-manti~an, kao najbolji od njih? Onda za{to ova hladna odvojenost od teokoline"? Pa dobro, ako ti postavlja{ to kao to, ja mogu samo da ka‘emda ose}am u isto vreme vi{e krivice a potpuno nevin!

Jer, dok je tu‘ba istinita, odbrana ne treba da bude uzdrmana. Najgori od svih u~itelja su Bolonjski Magnati, o kojima sam ve}

dobio neki opis. Ali slede}i najgori su ba{ ta~no oni koji poku{avaju dastvore atmosferu romantike i uspevaju samo u sirovoj teatralnosti.Tako, izbegavaju}i uskovitlani nemir Scile slomio sam brod na pustojsteni Haribde.

Sada dozvoli mi da te ohrabrim hrabra sestro! Sve stare pri~e suistinite! Ti mo‘e{ da ima{ toliko zmajeva, princeza, vampira, vitezova-lutalica, oma|ijanih majmuna, Jinn-a, ~arobnjaka i zlih duhova kolikovoli{ da zamisli{, i - Emma! jesam li ti rekao o Kardinalu Newman-u?Pa dobro, ho}u.

Jedan pasus u njegovoj pla~ljivoj Apologiji koji me je im-presionirao bila je pri~a o njegovom detinjstvu - pre stvarnog pesnika,ljubavnika i mistika zakopanog ispod gomile |ubreta Teologije. Onnam govori da ~ita Arapske no}i - u jako popravljenom izdanju, kladi seigra~u! - i bio je o~aran, kao i mi ostali, tako da je uzdahnuo #@eli da suove pri~e bile istinite"! Ista stvar dogodila se i meni; stisnuo sam zube ipromrmljao: #Ja }u u~initi ove pri~e istinitim"!

Pa dobro, ja sam, nisam li? Sama si rekla!Da dete, moj najdublji stav treba da bude na|en u mom ‘ivotu.

Bio sam na ve}ini svetih nepristupa~nih mesta, i razgovarao sa ve}inomsvetih nepristupa~nih ljudi; usudio sam se na sve najopasnije avanture itela i duha; i izazivam svetsku literaturu da se suprostavi uzvi{enosti istravi takvih iskustava kao {to su ona u drugoj polovini Vizije i Glasa.

Shvata{, naravno, da ka‘em sve ovo samo u indikaciji? ili radije,kao {to sam rekao pre, kao apel za milost.

Naprotiv (ti }e{ uzvratiti istom merom) ti podrazumeva{ ma~ku(Felix Leo, molim!) ne dozvoljavaju}i nam sve na tlu sprata tako impo-zantne Katedrale!

Oh, proklet ovaj moj um! Ja ba{ ne mogu da se uzdr‘imskrivanja pod {iroke skute Kabale! To su Disk, Ma~, Pehar i [tap opet!@alim, ali c’est trop fort pour moi.

Diskovi. Da ovlada{ Zemljom, seti se da je Disk uvek kotrljanje;uredi ovu ideju, oslobodi se njene ~vrstine.

Prosto, prvi testovi mladog Aspiranta odnose se na gotovinu - #toje samo Bo‘ja solidarnost na ovom svetu". Valjani magijski stav je

Magika bez suza

312

veoma te{ko opisati. (Ja vi{e ne govorim o jajetu crne koko{ke; to jejednostavno.) Veoma ‘alim {to moram da ka‘em to, ali to nije nesli~nokazivanju o rasipniku. Novac mora da cirkuli{e ili gubi svoju pravuvrednost. Bankar u New York-u jednom mi je rekao da dolar cirkuli{edevet puta br‘e od Engleskog ekvivalenta tako da se ljudima ~ini da sudevet puta bogatiji. (Rekao sam ti u vezi sa nov~anicom od £ 100 uposebnom pismu o Novcu.) Ali ovde nagla{avam spiritualni efekat; ono{to se de{ava je da nespokojstvo i{~ezava; ~ovek ose}a da ono izlazi.Ovo gledi{te nije neuskladivo sa {tednjom i razborito{}u i ~itavimmno{tvom vrlina; daleko od toga, ono se umotava u njih sasvim lako.Mora{ da praktikuje{ ovo; postoji ve{tina u tome. Uspeh u ovome vodido veoma zanimljivog rezultata zaista; ne samo odbijanje da ra~una(êtiri penija severno od Yoge, molim gospo|ice, a mama ka‘e damogu da imam peni ako vratim bocu?), prouzrokuje nepotrebnost ra~u-nanja, ali isto tako ~ovek sti~e mo} da zapoveda!

Pre jednog veka, vrlo blizu, tu je ‘iveo u Bristolu jedan #OtvoreniBrat" nazvan Muller, koji je bio ~arobnjak u ovome; Molitva predoru~ka, uobi~ajeno brbljanje u vezi sa Gospodom i Njegovim bla-goslovima i Njegovom dare‘ljivo{}u et cetera, da capo; da zavr{i #i,Blagosloveni Gospode, mi se ponizno usu|ujemo da Te podsetimo da siovog jutra £3 4s. 61/2d. kra}i na ra~unu; veruju}i da }e{ Ti dati ovumalu stvar Tvojoj neposrednoj pa‘nji, zbog Isusa Hrista, Amen". Do-voljno siguran, kada je dolazio da otvori svoju po{tu, tu bi bilo ba{ do-voljno, ponekad ta~no dovoljno, da pokrije taj iznos.

Ovu pri~u ispri~ao mi je jedan neprijatelj, koji je mislio sasvimozbiljno da bi mogao da ode u Pakao budu}i #Otvoren". (#Otvoren"Bratstvo je bilo neodre|eno u vezi sa Gospodnjom Ve~erom, neka ljudishvate ko nije bio ispravan po Ramsgate Pitanju; i druge Teolo{ke Gro-zote!) To je podrazumevalo da su ~injenice bile tako neporecive da je#tra‘enje Odgovora na Molitvu" prevagnulo #~udo Jeretika".

Znao sam pesnikinju velike otmenosti koja je zabavljala sebe pre-kidanjem konverzacije i govorenjem, #Daj mi franak" (ili {iling, ilineku malu sumu) i onda nastavljala sa svojim prethodnim primedbama.Rekla mi je da od preko stotinu ljudi ja sam bio drugi koji je dao nov~i}bez primedbe neke vrste.

Ova pri~a - da li razmi{lja{? - niti je ovde niti je tamo. Ne, mojeprimedbe su retko neopravdane. Majstoru, u jednom stadijumu ilidrugom inicijacije - je zabranjeno da nagove{tava uslove - pripremiti zaneki test Aspirantov stav po nekom pitanju neminovno ne obihvata go-tovinu. Ako on ne uspe, laku no}!

Ma~evi, sada. Kvrge povezane sa ovim tipom testa su verovatnonajneprijatnije od svih. Nerazumevanje, konfuzija, logi~ka gre{ka (i,gore, logi~ka ta~nost vrste koja razlikuje mnoge ludake) rasturanje,neodlu~nost, neuspeh da se procene vrednosti ispravno - oh! - nema

Aleister Crowley

313

kraja spisku. Tako mnogo, zaista, da ne postoji specifi~ni kriti~ki test,to je sve deo {ablona, i nastavlja se neprestano.

Pa dobro, postoji bar jedan. Bez upozorenja odluku kriti~neva‘nosti mora da donese kandidat, a njemu je dato toliko mnogo minutada ka‘e Da ili Ne. Ne dobija drugu {ansu.

Ali moram da te upozorim na jednu posebenu srtamotu. Ti zna{da ljudi niskog mentaliteta ~esto pose}uju predskaziva~e sudbine jed-nakog kalibra ali sa vi{e niske lukavosti. Oni stvarno ne ‘ele da znajubudu}nost ili da dobiju savet; njihov pravi predmet je da uvere nekipretpostavljeni #autoritet" da im laska i u~vrsti ih u njihovoj ludosti igluposti.

Ista je stvar sa upla{enim procentom ljudi koji dolaze zbog#u~enja" i #inicijacije". Prilika da u~e ne{to {to nisu znali pre, dalje onilete u gnevu! Br‘e ne postaje o~igledno da Majstor nije glupa cepidlakasrednje klase i licemer - njihovo jo{ jedno izdanje, ukratko - oni su up-la{eni, u‘asnuti, be‘e daleko obema nogama, kao ~ovek u Bibliji! Videosam ljude kako okre}u riblji trbuh bledi u licu, i dolaze blizu mlitavegolotinje, kada su iznenada shvatili da je magika prava stvar!

Sve je to van mene!Pehari: opet smo mnogo odre|eniji. Veliki test je tako dobro

poznat, i opisi su ve} publikovani, da to mo‘e da bude ovde jasno for-mulisano. Rano u svojoj karijeri, Aspisant je izlo‘en zavo|enjima Vam-pira, i upozoren u prikladnom obliku i u pravo vreme.

#Spavaj sa A, B, C, D, E i F, moj de~a~e, i na{e iskrene najbolje‘elje! Ali ne i sa G ni po koju cenu, na rizik tvog rada"!

Tako dalje on ide do G bez trenutka oklevanja. Ovaj test mo‘e dabude produ‘en; tananost opasnosti je ve} prepoznata, i on mo‘e da imapola tuceta upozorenja, ili direktnih ili aktiviranih iz njegovog odnosa sanjom. A kazna nije tako drasti~no krajnja; ~esto se prolazi sa kaznenimropstvom.

S druge strane, Aspirant koji mo‘e da otkrije na prvi nagove{tajza{to Majstor misli da je konkretna ‘ena opasnost, i deluje brzo i od-lu~no kako bi trebalo, je tajno obele‘en kao ma~ zaista vrlo fine naravi.

Ostali od Ogleda Pehara sastoje se ve}im delom od progresivnihprocena kvaliteta Kandidatovog posve}enja delu; ne postoji, kao prav-ilo, ne{to posebno spektakularno ili dramati~no u tome. Ako ti istraje{sa svojim Pozdravima i Obo‘avanjima i svim takvim mnemotehnikamane ide{ veoma daleko pogre{no.

[tapovi: ovo je o~igledno ~isto pitanje Volje. Na}i }e{ kako nas-tavlja{ da prepreke razli~itih stepeni te{ko}e istupaju protiv tebe; a na~inna koji se bavi{ sa njima je najpa‘ljivije posmatran. Najbolji savet kojimogu da dam je da zapamti{ da postoji mala potreba za Bik-na-Kapijimetodom, iako taj mora uvek da bude spreman u rezervi; ne, najboljaanalogija je rapirova-igra. Elasti~na snaga. Ratovanje nam pokazuje.

Magika bez suza

314

To izgleda da pokriva tvoje pitanje manje ili vi{e; ali ne zaboravida to zavisi od tebe koliko dramati~nog kvaliteta boji tvoju Stazu. Pret-postavljam da sam imao sre}u da upotrebim svu tradicionalnu opremu;ali je uvek mogu}e da se napravi #kaput od mnogo boja" od gomiledronjaka. Da ti poka‘em da si imala Chaucer-a i John Bunyan-a - da, iLaurence Sterne-a: da stavim pozadi, James Thomson-a (B.V.) da neka‘em ni{ta o Conrad-u i Hardy-u. Ne dozvoli mi da zaboravim TheCream of the Jest144 i The Rivet in Grandfather’s Neck145 od mog pri-jatelja, James Branch Cabell-a.

Tako sada, ~estita damo, uzja{i svog paradnog konja i odmah naPlanine Magike!


666P.S. Jednu opasnost sam namerno pre}utao, po{to nije verovatno

da dolazi na tvoj put. Ali, po{to drugi mogu da ~itaju ova pisma - Neki, a ovi su ljudi koji mnogo obe}avaju, ~esto velikog postig-

nu}a, su zavedeni Izdajom. Oni sti~u #Judin kompleks", misle kako bisjajno bilo da uni{te Red - ili, makar, obore s konja Majstora.

Ovo je, naravno, apsurd po sebi, zato {to ako bi oni pre{li Bezdanrazumeli bi za{to je ovo nemogu}e. To bi bilo kao #uni{tenje Elektric-iteta", ili #razgoli}enje" Miloske Venere. Maksimum mogu}eg uspehau takvoj operaciji bio bi da postanu #Crni Brat"; ali ono {to se doga|a upraksi, toliko daleko koliko moje iskustvo ide, je kompletno rasturanjementalnih sposobnosti svode}i se na samoubistvo; mogao bih danavedem ne manje od ~etiri slu~aja u kojima je stvarno fizi~kosamoubistvo bilo direktan rezultat.

75

A? A? i planeta


Pi{e{:Da li shvatam da A? A? ima dve glavne linije Rada. (1) Inici-

jacija Pojedinaca, (2) Akcija na svetu uop{te - recimo #Weltpolitik"?Zato {to tvoja pisma o Istoriji Magike obuhvataju (2); a ipak A? A?

144 Krem sprdnje145 Nitna na dedinom vratu

Aleister Crowley

315

obeshrabruje neki oblik grupnog rada. Da li su Majstori (8°=3‚ Magis-tri Templi) ve} primljeni u Tre}i Red - A? A? valjano; ispod ovoga suR.R. et A.C. i G? D? - nisu li vi{e podlo‘ni opasnostima koje ~inegrupnu aktivnost u ni‘im stepenima nepo‘eljnom. Ili da li oni jo{ uvekrade kao Pojedinci, ipak, zato {to su oni posve}enici, pojavljuje se dadeluju kao pravno lice? Ti si ~esto izra‘avao sebe kao da je ovo bilotako. #Naravno, Oni su me odabrali da radim prljavi posao" je tipi~nore‘anje starog Velikog Lava! Ali opet postoji to u tvom MagijskomSe}anju kada si si{ao iz tog Usamljenog Obitavali{ta u malu {umu kojase nadnosi ispod Velikog Vrha #negde u Aziji" i seo u neku vrstuKonzistorija u dolini gde veliki Lamaserai - ili {ta sve to nije bilo - uz-vinuv{i se iznad utabane staze. (Navodim neke od tvojih fraza pose}anju.) Koja je to?

Moje drago dete, ovo sve je vrlo razumno izlo‘eno; a odgovor jeda bi Zgoda mogla da odlu~i. Posle toga ti nastavlja{, posle digresije:

Zatim kako Oni postupaju u sada{njosti? Kakav je uticaj novaRe~, Thelema, vr{ila na planetu? [ta da o~ekujemo kao rezultat? Imo‘emo li mi siroti neprosve}eni autsajderi da im pomognemo na nekina~in? Ja znam #smelost" je da se pita.

Zatim okreni drugi obraz i ponovi pitanje! Ja }u uraditi najboljeda u~inim to potpuno jasnim. Ali ne zaboravi da sam ja kompletno utami s obzirom na specijalne funkcije ve}ine mojih kolega.

Da po~nemo, onda!Achtung! Ja nameravam da budem ‘estoko oparen; moje prvo

delo je da uvedem u spisak samog \avola u na{im redovima iprihvatim Materijalisti~ku Interpretaciju Istorije od Karl Marksa iprihvatim ekonomske zakone kao o~igledne poluge koje odre|ujubogatstvo jednog dela zemlje ili drugog.

Upotrebi}u izuzetak samo pokazivanjem da su ovi principidrugorazredni: nafta u Teksasu, nitrati na Pacifi~koj padini Anda, sum-por u Luizijani (koja stavlja Etnin nos van veze ~ine}i ga jevtinijim zabur‘uje Mesine da ga uvoze iz ~etiri hiljade milja daleko umesto da gakopaju u njihovom zadnjem vrtu) ~ak i ugalj i drvo, pometnja samonekoliko jabuka-taljiga sve dok pojedini genije nije na{ao za ove robetakve upotrebe kakve na{i dedovi nisu nikada sanjali. Tehni~ki razvojigotovo svakog oblika bogatstva su preci Velikog Biznisa; a VelikiBiznis, direktno ili indirektno, je neposredni uzrok Rata.

U #Danas i sutra" serijama je esej nazvan Ouroboros, od GaretGarrett-a; jedna od najo{troumnijih i duboko-iskopanih analiza oekonomiji ikada napisanih. Mogu li da ga prosto sa‘mem? MasovnaProdukcija zbog Profita ne uspeva kada su njena tr‘i{ta iscrpljena; tako

Magika bez suza

316

je svaki napor u~injen da se nametne to ne samo doma}ima ve} i stran-cima, a ako lukavstvo ne uspe, onda sila!

Ali proces se neizbe‘no nastavlja; kada ~itavi svet kupuje gadnestvari, i ne}e da prihvati nikakve druge, iskori{}ava~ je jo{ uvek suo~ensa malim povratcima. Nikakva mogu}nost ekspanzije; pre ili kasnijedividende se smanjuju i Posao je bankrotirao.

âk i za najgluplje postaje jasno na ovom stadijumu da je rat pot-puno {tetan; organizacija potpuno otkazuje; jedna besmislena revolucijasledi drugu; glad i kuga dovr{avaju posao.

Poslednji put - kada je Oziris zamenio Izidu - olupina je bilaograni~ena u obimu - zapazi da je to bio civilizovani, organizovani deokoji se sru{io.

(Jevreji i Arapi bi mogli da ostanu odvojeni i odr‘e malu buktinjukoja gori sve dok se Svetlost nije vratila sa Renesansom.)

Ovaj put ne postoji civilizacija koja mo‘e da se izvu~e budu}iuvu~ena u totalitet katastrofe.

Postignu}e visokih ciljeva, koji te‘e kona~no blagostanju, pros-peritet republike, zavisi od proporcije gospodara i sluga. Stabilnostzgrade zavisi od proporcije nadgradnje i temelja. Pravilo se dr‘i dobro usvakoj oblasti Prirode. Postoji optimum za svaki slu~aj. Ako postojijedan berberin za deset hiljada ljudi, ve}ina njih }e ostati neo{i{ana; akopostoji pet hiljada berberina, ve}ina njih }e biti van posla.

Primeni ovu meru na dru{tvo; tu mora da bude optimum odnosaizme|u industrije i poljoprivrede, izme|u grada i sela. Kada valjanaravnote‘a nije pogo|ena, zajednica mora da zavisi od spoljne pomo}i,uvozi ono {to nedostaje, izvozi svoje vi{kove. Ovo je neprirodno stanjestvari; rezultuje u poslu i stoga krajnje u ratu. To jest, ~im sila namet-nuta uslovima postaje nepodno{ljiva. Toliko dugo koliko je #posao"ograni~en rasko{ima nikakva ve}a {teta ne treba da rezultuje; ali kadasmetnja sa tokom spoljne trgovine preti stvarnim potrebama, jedinicakoje se to ti~e shvata da je u opasnosti od spre~avanja krvotoka. Razmo-tri snabdevanje hranom Engleske! [vajcarska, Rusija, Kina, S.A.D.mogu da se smeju U-brodovima. Engleska mora da podr‘i Mornaricu,tro{enje bogatstva, ne proizvodnju bogatstva, stavka u Bud‘etu. Sli~neprimedbe se primenjuju prakti~no na sve Odeljke Vlade. Minimum or-ganizacije je po‘eljan; svako ve{ta~ko umno‘avanje dela koja ne proiz-vode bogatstvo je uzaludno; i iz mnogih razloga (neki su apsurdni, kao#dru{tveni polo‘aj") te‘e da stvore sve‘e nepotrebne nevolje. Ad infini-tum, kao buve u epigramu!

Kada su zakoni razumni u o~ima obi~nog ~oveka, on ih po{tuje,~uva ih, ~ini najbolje da ih zadr‘i; stoga je malena Policijska Sila, sasnagama striktno ograni~enim, adekvatna da se bavi sa gotovo neznatnomalom kriminalnom klasom. Konvencija je pohvalna kada je podesna.Kada su zakoni nepravedni, nakazni, besmisleni, taj isti obi~ni ~ovek,

Aleister Crowley

317

ho}e li - ni{ta on, postaje kriminalac; a zakonu je potrebna êka ili Ge-stapo sa diktatorskim snagama i nema za{tite da se odr‘i farsa. Tako|e,korupcija postaje normalna u slu‘benim krugovima; i opravdana je.Upu}ujem te na gospodina J.H. Thomas-a.146

Jedno zlo vodi ka drugom; sedam |avola uvek uzimaju posedo-vanje ku}e koja je osvojena i garnirana do ta~ke na kojoj ljudi nalaze daje neudobna.

Ali nije li sve ovo pored poente, pita{? Ne. Bilo je potrebno da sepoka‘e ova nagomilana progresija ka dru{tvenom brodolomu, zato {to,danas o~igledna opasnost najvi{e preti. U 1904.g. nijedna obi~na zdravaosoba nije predvidela ni{ta od te vrste. Ali specijalno znanje menjastvari, i izvesno je da su Majstori predvideli, sa velikom ta~no{}u pro-ra~una, na~in stvari koje bi mogle da idu u politi~kom svetu.

Prakti~no sve poruke dobijene tokom #Kairskih radova" (Mart-April 1904.g. e.v.) do{le su mi kroz Ouardu. Nema ‘ene koja je ikada‘ivela koja je bila vi{e neuka, ili manje zainteresovana, za ma {ta {to sebavi politikom, ili blagostanjem rase; ona nije brinula ni za {ta vannjenog li~nog komfora i zadovoljstva. Kada su komunikacije prestale,ona je napustila ~itavi posao bez razmi{ljanja.

Ona je gotovo uvek ukazivala na autore ovih poruka kao #Oni";kada je pitana ko su #Oni" bili, ona bi rekla oklevaju}i i glupavo #bo-govi", ili neki jednako nekoristan izraz. Ali je uvek bila apsolutno jasnai precizna kao instrukcije. Novi Eon je smenio stari; moj specijalniposao je bio da sa~uvam Svetu Tradiciju, tako da nova Renesansa mo‘eu prikladnom dobu da upali skrivenu Svetlost. Ja sam prema tomenapravio Najbolje od Drevne Mudrosti, i publikovao to u {to je mogu}etrajnijem obliku. Ovo sam u~inio u The Equinox-u. Mo‘da je trebalo dabudem strogo klasi~an, i dam pristup samo slede}em materijalu #Pub-likacije u Klasi A", #A-B", #B" i #D". Ali imao sam ideju koja bi mo-gla da bude dobar plan da se dodaju sve vrste drugog materijala, tako dabi ljudi koji nisu na neki na~in zainteresovani za pravi Rad mogli dasa~uvaju svoje kopije.

Ovo uzgred: su{tina ovog pisma je da poka‘e da #Oni", nisujedna osoba ve} broj koji deluje u skladu, ne samo da su predvideliplanetarnu katastrofu, ve} su se slo‘ili o merama prora~unatim daosigura opstanak Mudrosti vredne spa{avanja sve do vremena, mo‘datri stotina ili {est stotina godina kasnije, kada bi nova struja trebalo dao‘ivi upropa{}enu misao ~ove~anstva.

The Equinox, jednom re~ju, je bio vrsta Rozetskog Kamena.Postoji jedna druga stvar od neuporedive va‘nosti: ratovi kojima

je po~ela dezintegracija sveta su usledili, svaki u intervalu od devet146 Ministar finansija, imaju}i utvr|en porast Prihodnog Poreza od tri penija,nastavio je da vara Kompanije Osiguranja osiguravaju}i sebe protiv porasta tesume!

Magika bez suza

318

meseci, prakti~ne publikacije Knjige Zakona. Ovo opet izgleda da ~inigotovo izvesnim da #Oni" ne samo da znaju budu}nost, bar u jasnimkonturama, ve} su na mukama da je urede. Ne sumnjam da je napredakPrirodne Nauke na teretu izvesne grupe #Majstora". âk i spiritualno imoralno kao i fizi~ki destruktivne pojave na{eg doba moraju da bududelovi nekog silno sveobuhvatnog plana.

Stavljanjem dva i dva zajedno, i pravljenjem 718, izgleda kao dasu Majstori pristali i pomagali da se ispuni, formula katastrofalnognasle|a Eona.

Jedna analogija. Imamo tajnu Eliksira @ivota, i mogli bi da nasta-vimo u istom telu neograni~eno; ipak neki Majstori vi{e vole da se re-inkarniraju na pravilan na~in, samo paze}i da ne tra}e vreme uAmennti, samo se vra}aju Staroj Klupi i skupljaju Nove Alate sa mini-mumom oklevanja.

Postizanjem Slobode od #Eleuzijski, bez vetra, sre}no boraveVan pustinje konstelisane od Neba" #mi smo blagosloveni; a bla-gosloviti" odbijanjem da odugovla~e u tome, ve} uzev{i na svoja ple}ajo{ jednom #Atlantski teret isuvi{e ogromnog delokruga" Karmeôve~anstva.

Ova hipoteza bar ~ini razumljivom Njihovu akciju na oslo-ba|anju od pada umesto spre~avanja. Mo‘e isto tako da bude da Oniose}aju da je ljudski napredak dostigao svoju asimptotu toliko dalekokoliko stara Formula mo‘e da uzme to. U stvari, ako ne zauzmemoneko takvo gledi{te, tu ne izgleda da }e biti mnogo poente u preduzi-manju akcije tako fundamentalno revolucionarne (na povr{ini) kao ob-java Nove Re~i.

Ali onda (ti }e{ zameriti, ako primedba to bude) ljudi kao Lenjin,Hitler, Musolini, Mikado, et hoc genus omne, su lojalni emisari Ma-jstora, ili bogova! Pa dobro, za{to ne? Jedna analogija, jo{ jednom. UHri{}anskoj legendi nalazimo Boga (svemo}an, sveznaju}i, sveprisutan)kako upotrebljava Judu, Pilata i Heroda, ne manje od Isusa, kao glumceu Drami kojom je Izida zamenjena Ozirisom u Velikoj Formuli.Savr{eno istinito; ali ova ~injenica ni na koji na~in ne opravdava krimi-nalce. Nema opravdanja za Komandante Belsena i Buchenwalda da suposupali po nare|enjima. Drama nije samo glumljenje u kome na-jneviniji ~ovek mo‘e da igra najpokvarenije uloge.

Tvoja dalja primedba, bez sumnje, bi}e da ova teorija ~ini Ma-jstore odgovornim za agoniju planete. Upu}ujem te na Knjigu srcaopasanog zmijom, Poglavlje I: 33-40.

33. Hajde da u‘ivamo u mno{tvu ljudi! Oblikujmo od njih sede-fni ~amac za nas, da zaplovimo po reci Amrita!

34. Vidi{ li onu laticu amaranta, koju je vetar oduvao sa malihslatkih obrva Hatorinih?

Aleister Crowley

319

35. (Magister je video i u‘ivao u lepoti njenoj.) Slu{aj!36. (Iz nekog sveta dopre beskrajan jauk.)Ta opala latica se malenima u~inila kao talas koji }e potopiti nji-

hov kontinent.37. Zato }e oni koriti tvog slugu, govore}i: Ko te je poslao da nas

spasava{?38. On }e biti bolno ra‘alo{}en.39. Niko od njih ne shvata da ti i ja pravimo ~amac od sedefa.

Mi }emo preploviti reku Amrita sve do Jaminih tisovih gajeva, gde semo‘emo beskrajno radovati.

40. Radost ljudi }e biti na{ srebrni sjaj, njihova tuga na{ plavi sjaj- i sve to u sedefu.

I opet, Poglavlje I: 50-52 i 56-62.

50. Adonai se, pak, ponovo obrati V.V.V.V.V.-u i re~e:Zemlja je zrela za berbu; jedimo njeno gro‘|e, i budimo pijani

od njega.51. A V.V.V.V.V. odgovori i re~e: O, moj gospodaru, moj

golube, prekrasni moj, kako }e ova re~ izgledati deci ljudi?52. A On njemu odgovori: Ne kao {to je ti vidi{.Izvesno je da svako slovo ove {ifre ima neku vrednost; ali ko }e

odrediti tu vrednost? Jer, ona stalno varira u skladu sa suptilno{}uOnoga koji je to sa~inio.

56. A Adonai re~e: Sna‘ni preplanuli ‘etelac je po‘njeo svoj ot-kos i radovao se. Mudrac je procenio svoje mi{ice, i promislio, i nijeshvatio, i bio je tu‘an.

@anji i raduj se!57. Tad se Adept obradova, i podi‘e ruku.Gle! zemljotres, i kuga, i u‘as na zemlji!Zbacivanje onih koji su bili na visokim polo‘ajima; glad u

masama!58. A grozd zreo i so~an pade u njegova usta.59. Umrljan je purpur tvojih usta, O presvetli, belim sjajem

Adonajevih usana.60. Pena od gro‘|a je kao oluja na moru; brodovi se tresu i

podrhtavaju; kapetan broda je upla{en.61. To je tvoje pijanstvo, O sveti, i vetrovi vrtlogom uzne{e pis-

arevu du{u u luku sre}e.62. O, Gospode Bo‘e! neka bes oluje satre luku! Neka pena od

gro‘|a oboji moju du{u Tvojom svetlo{}u!

Magika bez suza

320

Da, usu|ujem se da ka‘em. Ali nije li ovde vrsta moralnog ok-simorona? Ne te‘e li Majstori dvema dijametri~no suprostavljenim poli-tikama u isto vreme?

Duh - ili Inicijacija, koja obuhvata oslobo|enje i razvoj duhaskrivenog u nama svima (nije li jedno od imena #Svetog An|ela û-vara" Duh?) - je prakti~no monopol #ludog avanturiste", kao {to }eslu‘beni um najizvesnije da ga proceni. Onda za{to Majstori nesuprostave sve oblike organizacije zub-i-nokat?

To zavisi, sigurno, od stadijuma koje je dru{tvo dostiglo u svompadu ka ropskom stanju. Civilizacija naravno obuhvata organizaciju doizvesne ta~ke. Sloboda od svake funkcije je ugra|ena u sistem; i tolikodugo koliko Zakon i Red ~ine lak{im za ~oveka da ~ini svoju PravuVolju, oni su izvrsni. Kada je sistem obo‘avan zbog sebe samog, ili kaosredstvo obdarivanja mediokriteta mo}ima kao takvim, #kriti~na tem-peratura" je dostignuta.

Doga|a se da pi{em ovo uo~i Op{tih Izbora u Engleskoj; i ~inimi se da svejedno koji dobije, Engleska gubi.

Socijalisti otvoreno objavljuju da oni nameravaju da upravljajuzemljom na na~in robija{kog zatvora; ali Torijevci, zbog ~itavog njiho-vog finog govora, bili bi bespomo}ni protiv Banaka i Trustova od kojihmoraju da tra‘e podr{ku.

Ipak, mo‘da sa malom pomo}i Ha{i{a, ~ovek mo‘e da zamisliTrgova~kog Princa ili Bankara da je inteligentan, ili ~ak, u trenutkuslabosti, ljudsko bi}e; a ovo nije slu~aj sa slu‘benicima. Merilo, {tavi{e,obrazovanja i Dobrog Pona{anja, nisko kao {to je, je manje nisko uTorijevskim krugovima.

Mada mislim da su totalitarne metode ve} na putu da uni{te zad-nju iskru ~ove~anske nezavisnosti - to jest, u samozvanim civilizovanimzemljama - ~ini mi se da bi svi mi trebalo da gledamo sa lukavomsumnjom planove za #pobolj{anje" socijalnih uslova. Krajnji u‘as jeformula insekta dru{tvenog tipa. Bitno u premisama je nemogu}nostnapredovanja.

Jedna suma politike A? A? je slede}a:

1. Pomaganje inicijacije individue.2. Odr‘avanje oblika socijalnog reda u kome je lako predu-

zeti avanturu inicijacije!3. Rad na Magijskoj Formuli Novog Eona.

#Da, shvatam".Sumnjam u to. Ali ono {to ti tra‘i{ je kako da se odlu~i{ za tvoj

li~ni program.Inteligentni posetilac sa ko zna koje planete bio je zbunjen.

Desilo se da se iskrcao u Engleskoj - nalaze}i Op{te Izbore u punom

Aleister Crowley

321

jeku. (Operativna re~ je #jek".) Oni moraju da budu apsolutni imbecili,bila je njegova prva reakcija, da rizikuju uznemiravaju}u politiku Vladesa prvoklasnim ratom.

Kako namerava{ da glasa{?Upravo kao pitanje zubara. Zubi mogu da budu popravljeni:

naravno, pre ili kasnije oni moraju da odu. Da li je to vredno neprijat-nosti i izdatka? Socijalisti bi ih odmah sve izvadili i zamenili garni-turom #zubnih proteza" koje su (o~igledno) savr{ene. Uredi ih, promeniih, izaberi svoj model; nema nevolje, nema bola: ~itav ~ovekov san seostvario! Ali te{ko biolo{ki.

Ti mo‘e{ da dokazuje{ da su osu|enici primeri ‘ivih individua~ija su sigurnost, za{tita, ishrana i ostalo organizovani sa krajnjombrigom; ali nesre}ni slu~ajevi }e se de{avati u najbolje regulisanim#mrkim kamenim kr~azima". Jedan idealno automatski slu~aj fetusa. Ti}e{ se slo‘iti da ovde nedostaje inicijativa; u stvari, njegova #PravaVolja" je da pobegne, ~ak i ako u surov i neprijateljski univerzum, krcatnepoznatim i nepredvidivim opasnostima.

Kao {to Ritual ka‘e: #Pripremi se da u|e{ u neizmernu Oblast"!Mislim da bi tvoja odluka trebalo da zavisi od toga koliko je

daleko truljenje zuba proputovalo na svom putu destrukcije.Ne mislim da }e potreba Majstora biti jednoglasna.Za njih prakti~an plan mo‘e da bude da se koncentri{u na jednu

posebnu grupu, ili jedan deo sveta, i odr‘e ovaj u {to je mogu}e boljemobliku dok vreme ne do|e za Prirodu da odgaji novu garnituru.

Ona }e biti odgajna na novoj Formuli, da se sretne sa novimpotrebama, ba{ kao {to kada na{a #stalna" (Avaj, ne mnogo!) garniturazameni na{e mle~ne zube.

Pita{ me da li mislim da ova promena mo‘e da bude u~injenabez krvoproli}a.

Ne. Mra~ni autokrate Diplomatije i Velikog Biznisa su beskrajnoglupi i kratkovidi; oni ne mogu da vide ni jedan in~ van njihovih isuvi{e~esto stigmati~no oblikovanih surli, izuzev gde je profit slede}e finansi-jske godine u pitanju. Oni ‘ive u ve~itoj panici, i pla{e se sopstvenihsenki. Oni stoga napadaju ~ak i najne{kodljivije vetrenja~e u samoubi-la~kim brigama.

Prema tome, ma kako da glasa{ ti tra‘i{ nevolju; ili bi mogla dau~ini{, ako glasanje ima neko zna~enje. Rezultat svakog izbora, ili stvarsvake revolucije, je gotovo potpuno bezna~ajna komponenta onih~udesnih i tajanstvenih Magijskih Sila koje odre|uju sudbinu planete.


666

Magika bez suza

322

76

BogoviKako i za{to se prepli}u


Tvoje poslednje pismo.Radujem se: ono pokazuje da si se ve} bacila na pravi originalni

rad. Rezultat! Ti veoma o{troumno opa‘a{; ti si zapazila ~udan na~in ukome Bogovi izgleda da se prepli}u. To nije isto (ti ukazuje{) saAn|elima. U ni jednom drugom sistemu ne nalazimo paralelu za @ivaStvorenja. To~kovi, Krila, Vatrene Zmije, sa takvim kvazi-ljudskim ko-hortama kao Beni Elohim koji ra|a decu ‘enama, po kome je Kabalapredstavljena nama. Beni Elohim je stvarno izuzetak; postoji Zao Duh ineki od ârobnih Ljudi, isto kao i izvesni Bogovi i polu-Bogovi, kojideluju tako o~inski. Ali uglavnom si u pravu. Arapi, na primer, imaju#sedam nebesa" i sedam Redova An|ela, tako|e Jinn? ali klase nikakonisu identi~ne. Ovo, ~ak i ipak neki Arhangeli, znamenit Gabriel, po-javljuju se u oba sistema. Ali onda je Gabriel odre|ena individua, osoba- a ova ~injenica je klju~ za tvoj problem.

Jer, kao {to sam objasnio u prethodnom pismu, Bogovi su ljudi,makrokozmi, ne samo rasporedi elemenata, planeta i znakova kao {tosu ve}ina an|ela, inteligencija i duhova. Interesantno je zapaziti da Gab-riel konkretno izgleda da je vi{e nego jedan od ovih; on u‘iva bo‘anskuprivilegiju samog bi}a. Izme|u mene i tebe i portala, sumnjam da jeGabriel koji je dao Kuran Muhamedu bio u stvarnosti #Majstor" iliglasnik neke takve osobe, manje vi{e kao {to Aiwass opisuje sebe kao#ministra Hoor-paar-kraat-a". (AL, I: 7) Njegovo ime obuhvata nekutakvu funkciju; jer G.B.R. je Merkur izme|u Dve Velike Svetlosti, Sol-a i Luna-e. Ovo izgleda da zna~i da je on ne{to vi{e nego lunarni izemaljski arhangel; kao {to bi moglo da se pojavi da je iz 777. (Tusada! To je opet bio moj privatni zloduh - Demon Digresije. Nazadna{im Bogovima!)

777 sama, da ne ka‘emo ni{ta o Zlatnoj grani i Dobri Gospod znakoliko drugih sli~nih spomenika leksikografije (jer stvarno oni su malovi{e), je na{ ud‘benik. Mi smo ograni~eni da odmah zapazimo da Bo-govi saose}aju, idu jedan u drugog, sjedinjuju se mnogo bli‘e negodrugi Redovi Bi}a. Stvarno ne postoji mnogo zajedni~kog izme|u{akala i bube, ili izme|u vuka i sove, iako su oni grupisani pod Piscesili Aries individualno. Ali Adonis, Attis, Oziris, Melcarth, Mithras,Marsyas - ~itav niz njih dolazi sapli}u}i jezik. Svi oni imaju istorije;njihovo ro|enje, njihov ‘ivot, njihovu smrt, njihovu docniju karijeru;sve ide prirodno sa njima ta~no kao da su bili (recimo) grupa ratnika,

Aleister Crowley

323

slikara, ne{to izvanredno ljudsko. Instinktivno ose}amo da ih znamo, ilibar znamo o njima u istom smislu kao {to znamo na{e kolege mu{karcei ‘ene; i to u smislu koji se nikada toliko ne de{ava nama kada razma-tramo Arhangele. Veliki izuzetak je Sveti An|eo ûvar; a ovo je kao{to sam pokazao u drugom pismu ta~no iz istog razloga; On je Osoba,makrokosmi~ka Individua. (Mi ne znamo o njegovom ro|enju i takodalje; ali to je zato {to je on, tako re}i privatan Bog; on se samo uop{tepojavljuje svetu kroz istu aluziju prema njemu pomo}u njegovog{ti}enika; na primer, duh ili Augoeides Sokrata.)

Pogledajmo kako ovo deluje u praksi. Razmotrimo Zevsa, Ju-pitera, Amoun-Ra-a, Indru, itd. mo‘emo da razmi{ljamo o njima kao oistim identi~nim ljudima poznatim i opisanim od Grka, Rimljana,Egip}ana i Hindusa; oni se razlikuju kao {to se Mont Cervin razlikujeod Mont Silvio i od Matterhorn-a. (One su ograni~ene da se pojaverazli~ite, zato {to planina ne izgleda ista sa Zermatt-a kao {to izgleda sDomodossola-e, ili ~ak kao {to je vi|ena od Francuske-[vajcarske iNema~ke-[vajcarske.) Na isti na~in ~itamo @ivot Napoleona napisan odjednog od njegovih mar{ala, od Michelet-a (mahnitog Republikanca),od Lord Roseberry-a, od patriotskog Rusa, i od Nema~kog pesnika ifilosofa; ~ovek te{ko mo‘e da veruje da je predmet neke dve od ovihbiografija isti ~ovek.

Ali na nekim ta~kama identitet je ograni~en do izla‘enja navidelo; ~ak kada ~itamo o njegovom mrvljenju i klasi~nom porazu naWaterloo-u od Belgijanaca, ~ovek je otkriven. Preno{enje analogije naBogove, onda je otvoreno za nas da pretpostavimo da su Tahuti, Thoth,Hermes, Merkur, Loki, Hanuman i ostali identi~ni, i da raznolikostimena i serije podviga se pripisuju samo slu~ajnostima vremena i pros-tora. Ali je bar jednako naizgled uverljivo nagovestiti da su ovi Bogovirazli~ite individue, mada identi~nog Reda Bi}a, karakteristika i funkcije.Veoma mnogo kao da je ~ovek uzeo Drake-a, Frobisher-a, Raleigh-a,Hood-a, Blake-a, Rodney-a i Nelson-a, kao {to je vi|eno kroz magleistorije, tradicije, legende i proste mitologije. Dodajmo nekoliko imenane Engleska, i na{ polo‘aj je strogo paralelan. Li~no, ja sam sklondrugim hipotezama; ali bi bilo te{ko re}i za{to, izuzev da je to zato {toose}am da bi kompletna njihova identifikacija bila svo|enje njihovoguzrasta na personifikacije razli~itih kosmi~kih energija.

Istorija daje svoju te‘inu mom gledi{tu. Kada filosofske {kole,nesposobne da pobiju teret apsurdnosti usmeren na ortodoksne pos-ve}enike koji su verovali da je Mars stvarno rodio Romula i Rema naVestalskoj Devici, objasnili su da Mars nije bio ni{ta vi{e nego ratni~kiinstinkt, a Devica tip îstote, njihova vera je opala a sa njom i RimskaVrlina. #Vaspitana" Pukovnik Blimp-ova deca i mi imamo #inteligen-ciju" Bloomsbury-a. Veoma ‘alim sbog svega ovog; ali ‘ivot mora

Magika bez suza

324

uvek da bude svirep i glup toliko dugo koliko zavisi od ‘ivotinja i bil-jaka za ishranu.

Kako povratiti veru u Bogove? Postoji samo jedan na~in; mimoramo da do|emo u stanje da ih upoznamo li~no. A to je, naravno,jedan od glavnih zadataka Magi~ara.

Jedna dalja napomena. Nagovestio sam da su svi ovi #identi~ni"bogovi u stvarnosti posebne osobe, ali pripadaju istim porodicama.Mo‘emo li mi da sledimo ovu liniju misli? Da: ali ja }u da odlo‘im toza slede}e pismo.


666

77

Rad vredan utro{enog vremena: za{to?


Tvoje napomene o mom 0=2 pismu su veoma umesne i inspira-tivne - to jest ako sam ispravno shvatio {ta ‘eli{ da ka‘e{. (Stvarno,zna{, one su malo zbrkane - ili sam ja!) Mogu li da uokvirim tvoje pi-tanje, ako je to pitanje, svojim re~ima?

Ti ka‘e{ da imam naprednu i neranjivu teoriju o Univerzumu nafilosofskom i matemati~kom jeziku, i ti pretpostavlja{ (nagla{eno triputa sa dva znaka pitanja) da bi ~ovek mogao, sa velikim naporom, daizvede zaklju~ak od toga - savr{eno dobre razloge za neskrenutu kon-templaciju ne~ijeg udubljenja, ili izvo|enje ~udesnih igara i vibriranjemisterioznih imena. Ali {ta ka‘e{ (ti pita{) za obi~nog ôveka na Bule-varu, prema svetskom ~oveku koji je stekao veliko znanje o Prirodi, aline nalazi racionalnog vodi~a za pona{anje u ‘ivotu. On posmatra mnogenezadovoljavaju}e elemente na na~in kako stvari idu, i zbog sebe bi vo-leo da #ih formira bli‘e ‘elji srca", da dotera kli{e Fitzgerald-a u vezi sa#ovom tu‘nom {emom stvari". On nije ni najmanje zainteresovan zau~eno izlaganje o 0=2. Ali je svestan da se A? A? bavi zdravim re{en-jem problema pona{anja i voleo bi da zna da li njegov program mo‘eda bude opravdan re~ima Zdravog Razuma.

Moglo bi da bude sre}no, samo pre nekoliko nedelja od mene jetra‘eno da se obratim grupi ba{ takvih ljudi - i oni su obratili pa‘nju tri-~etvrtine sata. To je bilo stvarno vi{e od deset minuta, ostatak vremenaje bio rezervisan za pisanje pisma i slanje po{te koje niko mudar ne bimogao da odlo‘i.

Aleister Crowley

325

Tako sam morao da smislim adekvatni po~etni potez, jedan kojije sjajno isklju~io svaki dodir suptilnosti, ili razmetanje prethodnimznanjem o predmetu od strane slu{aoca.

To je pro{lo. Po prvi put u istoriji, laici su postavljali inteligentnai zna~ajna pitanja. Bilo je samo tri polu-{aljivd‘ija u pet kategorija ilitako prisutnih osoba, a ove su (prirodno) bile ba{ oni ljudi koji su tvrdilida su studirali predmet.

Ono {to sledi je grub kratak opis mog argumenta.Po~eo sam ukazivanjem da Priroda upotrebljava mnoge oblike

Energije koji se ne mogu direktno posmatrati ~ulima. U stvari, IstorijaNauke za poslednjih sto pedeset godina ili tako sastoji se uglavnom odotkri}a takvih vrsta, sa njihovom analizom, merenjem i rukovanjem.Postoji svaki razlog da se pretpostavi da mnoge takve ostaju da buduotkrivene.

Ali ono {to u ni jednom slu~aju nije bilo posmatrano je neki tragvolje ili inteligencije, izuzev kroz neki aparat koji obuhvata nervni icerebralan sistem.

Na ovoj ta~ki ja ‘elim posebno da obratim tvoju pa‘nju na nekevrste ‘ivotinja (p~ele i termiti su o~igledni slu~ajevi) gde kolektivnasvest izgleda da postoji, po{to zajednica deluje kao celina na o~iglednona~in koji slu‘i svrsi, pa ipak jedinice te zajednice nisu ~ak ni savr{enepo sebi. (Ne postoje li neke serije crva, svaka pod-vrsta sposobna samoda opstane na izmetu svog spasioca u serijama?)

Zatim postoji pojava psihologije svetine, gde se rulja veseloudru‘uje da izvodi dela koja bi u‘asnula jednu individuu. A postoji oso-bito ~udna i interesantna psihologija #partitivna" - ova je malo vi{e, pomojoj proceni, od male ki~me.

U svim takvim slu~ajevima operativna svest ne boravi ni u jednojjedinoj osobi, kao {to ~ovek mo‘e da dokazuje da je to u~inila kada be-sednik #zanese" svoje slu{aoce. Ali ove napomene upravo skre}u~oveka da skrene na stranu od glavne linije argumenta. Moja najva‘nijata~ka je da insistiram da ~ak i sa naj~e{}im oblicima energije, ~oveknije uradio nikakav kreativni rad. On je otkrio, ispitao, izmerio (upravonezgrapno) i upotrebio, ali ni u jednom slu~aju nije shvatio, jo{ manjeobjasnio, uzroke pojave. Ponekad ne mo‘e ~ak ni da pomiri razli~ite#zakone Prirode". Tako nalazimo J.W.N. Sullivan-a kako uzvikuje#Nau~na avantura mo‘e ipak da bude napu{tena", a za mene li~no on jepriznao #Mo‘e ipak da se ispostavi da matemati~ki pristup Realnostimo‘e da bude istisnut Magijskim.

Sada u Prirodi preska~e ~oveka da su Volja i Inteligencija iza po-java. Moj stari prijatelj i kolega Profesor Buckmaster, koji je napisaoknjigu o #Krvi" koji, on priznaje, nije mogao mogu}e da bude shva}enod vi{e od {est ljudi, rekao mi je da ga je duhovitost strukture ljudskogbubrega #gotovo upla{ila". Pa ipak u ~itavoj Prirodi ne postoji trag ma

Magika bez suza

326

kakav o nekoj svrsi takvoj kakvu ljudski mentalitet mo‘e da shvati.Opet, jasna svrha ~esto se pojavljuje zbunjuju}a. Uzmimo jedan primer.Evolucija, deluju}i hiljadama godina da uspostavi najsuptilniju {emuukr{tene-oplodnje, na{la je, upravo po{to je to bilo savr{eno, uslovetako izmenjene da je ona bila potpuno beskorisna.

#Zakon uzroka i posledice" sam zadao je smrtni udarac kada jeHeisinger pokazao da je stara formula #Ako A zatim B" bila invalid, imora da bude promenjena na #Ako A, zatim B ili C ili D ili E ili..."

Ali bar poznajemo dovoljno pojava da napravimo izvesnim daVolja i Inteligencija postoje nekako odvojeno od svakog nervnog i cere-bralnog sistema kojih smo svesni, i da ove moraju da budu od vrstekoja prevazilazi na{u ljudsku svest kao {to ~ini ona od prilepka ili li{aja.

Sledi da nekako, negde, tu moraju da budu #bogovi" ili #Ma-jstori" - ma kakvo ime voli{. A to, pretpostavljam, je ono {to ti mo‘e{da nazove{ glavnom premisom mog silogizma.

Manje, priznajem, nije tako o~igledno van kontradikcije. Nikako,pretpostavljam, ne namerava da uka‘e ponosno na sada{nje stanje ljud-ske stvari, kao dokaz da mi svi postajemo mudriji i plemenitiji svakogminuta, kao {to su ljudi ~inili pre sedamdeset godina.

U stvari, ~ovek mo‘e da sumnja da ve}ina dobro upu}enih ljudine o~ekuje ni{ta sem da se Istorija ponovi, i da na{a civilizacija ideputem svih drugih ~ije ru{evine iskopavamo na svakoj ~etvrtini zemlje.

Pa dobro, ako moramo da ~ekamo na propast i na evoluciju dapo~ne sve od po~etka do kraja opet u brojnim vekovima - sa sre}om! -jedna stvar je bar sasvim izvesna: mi ne mo‘emo da uradimo ni{ta uvezi sa tim. Svaki oblik aktivnosti mora da bude tako besciljan i takouzaludan kao svaki drugi; i jedina prakti~na filosofija mora da bude#Hajde da jedemo i pijemo jer sutra }emo umreti".

Da li postoji zamisliva alternativa?Pa dobro, razmotrimo uzrok prete}eg pada. On je sasvim jed-

nostavan: Znanje je izgubljeno, bez kontrole Volje i Inteligencije. (Kakojasno Kabala izla‘e i demonstrira ovu doktrinu!)

Sada, ove osobine u nama nisu uspele da odgovaraju svetskojsituaciji, jedna nada ostaje; da komuniciramo sa onim #bogovima" ili#majstorima" ~ije je postojanje demonstrirano u mojoj Glavnoj Premisii u~imo od Njih.

Ali da li je ovo mogu}e?Tradicija i iskustvo se ujedinjuju tvrde}i da je to tako; {tavi{e,

razli~iti oblici tehnike za izvr{enje ovoga su nam na raspolaganju.Ovo je ono {to je nazvano Velikim Delom; i potpuno je jasno da

ni jedan drugi cilj nije vredan da se te‘i njemu.Toliko za argumenat; slo‘i}e{ se dovoljno spremno da stavim to

u praksu potreban nam je Alfabet, Gramatika i Re~nik. Sledi Aksiome,Postulate, Teoreme; kona~no, Eksperimente.

Aleister Crowley

327

A to je ono sa ~im su u vezi sva ova pisma.Love is the law, love under will.

Bratski tvoj,666

78

Osetljive ta~ke


#Osetljiva ta~ka" je neka koja reaguje abnormalno i ‘estoko, makako ne‘no da je dodirne{; {tavi{e, svi tvoji drugi deli}i daju bolni trzaj,ma kako nepovezani mogu da izgledaju. Jo{ vi{e, ~itavi sistem podnosigr~ zebnje; a totalni rezultat je da je mentalni kao i fizi~ki sistem pot-puno nesposoban da ta~no shvati situaciju, a ~itavi ~ovek je privremenogurnut u ono {to prirodno nije daleko od stanja ludila.

U - da li da ka‘em #Anglo-Saksonskim", ili #Teutonskim so-jevima", ili #bur‘oaskim", tako da uklju~im neke od Francuza koji kadasu dobri zaista su veoma dobri, ali kada su lo{i, oni su odvratni? - pred-sedavaju}i Bog/Bogovi ovog Trojstva je/su: 1. Seks, 2. Religija, 3.#Droge"; a najve}i od ovih je Seks, stvarno glavni koren od koga sudruga dva ‘ilave i upletene stabljike, svaka sa svojim ~udnim vrstamaotrovnog cve}a, ponekad povr{no tako privla~nog da njihova poganostprolazi kao Lepota.

Ostavi}u psiho-analiti~arima da demonstriraju svo|enje na Seks,samo napominju}i da iako se sla‘em sa njihovim analizama tolikodaleko koliko idu. Ja ne dopu{tam da se to zaustavi gde oni to ~ine.

Za nas, Seks je prva nesvesna manifestacija Chiah-a, KreativnaEnergija; i iako (kao sve drugo) je prikazan i na spiritualnim i na fiz-i~kim ravnima, njegovo najva‘nije na videlo-prikazivanje je na #Magi-jskoj" ravni, zato {to stvarno proizvodi pojave koje u~estvuju u svimovim. On je Prava Volja na kreativnoj ravni: #Pomo}u Mudrosti On jeformirao svetove". îm je njegovo ~udotvorstvo ispunjeno, on je, krozBinah, shva}en kao Logos. Tako u Seksu nalazimo svaku od glavnihKorespondencija Chokmah-a. Budu}i tako neiskaziv i svet, on je (do-voljno jasno) osobito podlo‘an skrnavljenju. Budu}i oskrnavljen, on jeprirodno vi{e neizrecivo poganiji nego neka druga od #Misterija". Ti }e{na}i dobar deo o ovom predmetu obuhva}en u Artemis Iota, dodato udrugima od mojih pisama tebi.

Magika bez suza

328

Pre nego {to se ozbiljno latimo #Osetljivih Ta~aka", postoji poslesvega, jedna ta~ka koja bi trebalo da bude obja{njena prema ovomTrinitarnom pojednostavljenju.

Jedan od najinteresantnijih i najplodnijih perioda mog ‘ivota bioje kada sam bio uvu~en u istra‘ivanje zna~enja Sankhara-e: #tendencije"mo‘e biti, zaista je, dovoljno dobar prevod, ali ostavlja ~oveka veomamnogo duboko u tami kao pre. Ti se se}a{ - nadam se! - da se Sankharanalazi izme|u Vinnanam-a, îste Svesti, i Sanna-e, Percepcije. Naprimer, elektri~ni ventilator u kretanju: ku}na muva #te‘i" da vidi krilakao {to mi ~inimo kada su mirna, mi #te‘imo" da vidimo prozra~numrlju.

Zatim, u alkoholnom ludilu, za{to te‘imo da vidimo ru‘i~aste pa-cove radije nego begonije ili gazele?

Mi te‘imo da vidimo mnogobrojne blje{tave boje kolibrija; samaptica to ne ~ini; ona nema aparat opa‘anja boje; za nju sve se pojavljujekao neutralni preliv boje, variraju}i samo u stepenima sjajnosti.

Takve su bile neke od fundamentalnih ~injenica koje su usmerilepravac mog istra‘ivanja, ~ije rezultate mo‘e{ da pro~ita{ u Psihologijiha{i{a, od Oliver Haddo-a u Ravnodnevici Tom 1, Br. 2. Op{ta osnovaovog Eseja je Sankhara; on pokazuje kako su impresivne analogije iz-me|u (1) rezultata dobijenih od Mistika - ovo uklju~uje Ekstazu Seksu-alnog Ose}anja, kao {to mo‘e{ da pro~ita{ u zamalo svim od njih, odSvetog Augustina do Svete Tereze i Kalu|erice Gertrude. Stadijumi is-pri~ani od Buddha-e u njegovim psiholo{kim analizama korespondirajusa gotovo neverovatnom ta~no{}u. (2) Pojave posmatrane od onih kojikoriste opijum, ha{i{ i neke druge #droge" (3) Pojave razli~itih oblikaludila.

înjenice ovog istra‘ivanja su razjaruju}e za religioznog mistika;a ~injenica njegovog glavnog zaklju~ka je sklona da ga nagna u takomahnitu izbezumljenost manije kao {to ~ini ~oveka kad dohvati ne~ijubele‘nicu - jo{ jedan tipi~no ekstremni slu~aj!

Sada naravno veoma malo religioznih osoba zna da su oni mistici- ve} ih mu~i da nagoveste to! - ali, ~injenica je da su oni to. Ne postojipravi racionalni smisao u religiji. Razmotri samu AtanazijskuVeroispovest!

Ova dilema, svesno ili podsvesno, je dobro ukorenjena u umovesvih koji uzimaju @ivot, u svakom od njegovih oblika, ozbiljno. Onose}a dodir rapira, ma kako o{tro ili oprezno dr‘ao. Pozdrav je vi{enego dovoljan; on ve} ose}a udarac u svoje ‘ivotne snage.

Za svakog mu{karca i ‘enu koji nisu videli Seks kakav je, nisu sesuo~ili sa njim, nisu ovladali njime - na}i }e{ na drugom mestu u ovimpismima dovoljno o ovom predmetu - on je tajna krivica. Zamisli,onda, kako se na svaku aluziju ma kako daleku, #gre{nik" upla{i, nje-gova najdublja misterija je otkrivena, njegova zla savest dr‘i potamnelo

Aleister Crowley

329

ogledalo prema njegovom deformisanom i odvratnom licu! Dovoljno~esto, on nema na umu prosta~ke {ale koje dopu{taju sau~esni{tvo nadelu drugog; ali svaka aluzija na Istinu, i njegova du{a vri{ti: ja samsaznala! Onda apoplekti~an Strah stavlja na masku Gneva i Ga|enja.

Za ozbiljno razmatranje svega {to se ti~e toga, za{to, svaka re~ jenova razdra‘uju}a suza. Um nalazi pribe‘i{te u iracionalnim i irelevant-nim izlivima simuliranog besa i u‘asa.

Pitam se koliko ludaka ima u #ludnici" danas - u vremenima #e-van|elkog preporoda" broj je bio fantasti~an - koji su do{li tu pomo}ustraha da su nekako prepu{teni onom gore re~enom #huljenju protivSvetog Duha". Opet nepoznatom. Biblija nam ne govori {ta je to; samoda je neoprostivo. Niti Milost, niti Vera, niti Sudbina ne koriste ni na-jmanje; jer sve {to zna{, ti mo‘e{ da preda{ to. Ponovno uveravanje jenemogu}e; nikakvo ceinture de shastete ne koristi da se spre~i ovaopasnost.

Opet sa drogama, nepoznato je koji je u‘asan faktor. Ve}ina ljudidobija svoje informacije o predmetu od naj‘utije od ‘ute {tampe,magazina i romana. Tako je duboko tamno njihovo neznanje da oni neznaju {ta re~ zna~i - kao mi tako ~esto, da? Veliki delovi S.A.D. su up-la{eni od ~aja i kafe. Oni uzmi~u kada ukazuje{ da je bikarbonat sodedroga ba{ kao kokain; u isto vreme oni doslovno tovare stvarno opasanAspirin, da ne ka‘emo ni{ta o hiljadu Patenata Medicine koji tre{te sasvakog radija - kao da [tampa nije dovoljna da otruje ~itavu populaciju!Zabezeknutih o~iju, oni gube dah kada nau~e da je od svih klasa, naprvom mestu #robova droge" klasa doktora.

Ali kriza u kojoj strah postaje fobja je nerazumna averzija,drhtanje panike, izvan svega, strasno odbijanje da se nau~i sve o#drogama", da se analiziraju stanja, jo{ manje da se suo~e sa njima; igr~evit izum imaginarnih u‘asa, kao da stvarne opasnosti nisu dovoljneda poslu‘e kao upozorenje.

Za{to sada? Sigurno zato {to u podsvesti le‘i instinkt da u ovimsumnjivim lekovima zaista le‘i klju~ nekog zabranjenog svetili{ta. Pos-toji fascinacija tako iracionalna i stoga tako jaka, kao strah. Ovde jeta~ka na kojoj oni spajaju seks i religiju. Oh, kako je dobro bliski sve-mo}ni nu‘an za njega koji ~ita onih nekoliko velikih pisaca koji sushvatili predmet iz iskustva: de Quincey, Ludlow, Poe i Baudelaire: ukojima gore o~ite paralele izme|u njihovih avantura i avantura svihmistika, Istok i Zapad!

Najgore od ovog oblika korespondencije je to {to si uvekpostavljala jednostavna elementarna pitanja koja zahtevaju pola tucetarazmatranja za odgovor: da, prihvati ovo, sa mojim blagoslovom!


666

Magika bez suza

330

P.S. Jedno podrobnije razmi{ljanje. Sa svim ovim #osetljivimta~kama" usko je povezana ideja o svireposti. Nije potrebno da dodir-nem vezu svireposti i seksa; tema je ve} isno{ena i otrcana. Ali u re-ligiji, zapazi Jamu bez dna i Ve~ni Plamen; u Budizmu, osamnaestvrelih i osamnaest hladnih Pakla, sa mnogim drugim ispod. Hindu esha-tologija ima bezbroj Pakla; ~ak i prozai~an, precizno Islam, i prora~u-nati Kabalisti, svaki se hvali sa Sedam. Opet sa drogama kao saludilom, mi smo konstantno suo~eni sa bezimenim u‘asima; ideja o be-zobli~nosti, o neodre|enosti pro‘ima ih sli~no. Razmisli o ~oveku kojiuzima svaki slu~ajan gest stranca na ulici kao tajni znak dodat od jed-nog od njegovih progonitelja drugom; razmisli o onima koji odbijajuhranu zbog tajne zavere da ih otruje.

îtavo du{evno zdravlje, koje je ~itava Nauka, je zasnovano naGranici. Moramo da budemo u stanju da odse~emo, da defini{emo, daizmerimo. Prirodno, onda, njihove suprotnosti, Ludilo i Religija, imajuza svoju glavnu karakteristiku, Neodredljivo, Neshvatljivo, Nemerljivo.

Isceljuju}a vrlina ovih re~i je ova: ispitaj osetljivu ta~ku, analizi-raj je, istra‘i je; onda dezinfekcija i Vis Medicatrix Naturae, kompetanlek.

Upravo sam zavr{io ovo kad je do{la tvoja vrlo primenljiva#Dopunska" dopisnica. #Ne sla‘e li se licemerstvo sa ovim, na nekina~in"? Zaista se sla‘e, moje dete!

Ono {to korespondira sa, i otrovni bacil, tim centrom infekcije, jeTrojstvo ~istog Zla, totalno odricanje Theleme. Dobro poznatopsihoanaliti~aru: ime toga Stid-Krivica-Strah. Anglo-Saksonski ilibur‘oaski mentalitet je natopljen time; a njegov lek tako daleko odna{eg istra‘enog metoda dezinfekcije, je sakrivanje gangrene prljavimoblogama. On uvek ima tekst Biblije ili nekog drugog autoriteta daprema‘e svoje najprljavije radnje rumenim bojama; a ako ‘eli ~a{upiva, mrzi stvar, ali #doktorova nare|enja, moj de~a~e, doktorovanare|enja".

Ne postoji stvarno ni{ta novo {to treba da bude re~eno olicemerju; ono je ve} analizirano, demaskirano, i{ibano od svakogvelikog Umetnika; sasvim bez efekta. Ono postaje gore kakosocijalisti~ka ideja napreduje, kako individua naginje ‘e{}e moralnojpodr{ci krda.147

147 Evo najpodesnije pri~e iz Pi{em kako mi se svi|a od mog starog prijatelja,Walter Duranty-a. Ona pokazuje kako sentimentalno gledi{te zaslepljuje svojerobove do najo~iglednijih ~injenica.

Moj prijatelj Freddy Lyon... ispri~ao mi je pri~u... o Volga gladovanju. Iz-vesni A.R.A. ‘pretpostavljeni’ iz New York-a napravili su kru‘no putovanje in-spekcije... Me|u njima bio je zaslu‘an ali sentimentalan gra|anin koji seprenemagao u vezi sa nesre}nim Rusima i sirotoj maloj izgladneloj deci i kakva jeprivilegija bila za gospodina Lyon-a da se bavi ovim plemenitim radom za ~ove~an-stvo i tako dalje i tako dalje sve dok Lyon nije rekao da je bio spreman da ga

Aleister Crowley

331

P.P.S. Evo sasvim druk~ijih reakcija. Ja ne znam potpuno za{tostavljam to u; je li to neko moje podsvesno privla~enje? Ipak, evo; na-zovi to:

Prostitutka na pacovimaVreme: krasno Nedeljno ve~e u Junu, ba{ pre dvadeset i jednu

godinu. Mesto: Pariz, ba{ daleko od Trga des Tertres, nadnosi se nadgrad. Veliki i divan atelje oblo‘en hrastovinom. Neobi~no: bio je pot-puno prazan i toliko daleko koliko bi ~ovek mogao da vidi nije imaovrata. Svetlost odozgo, bri‘ljivo, bila je pa‘ljivo zaklonjena sa iz-vezenim materijalom. Galerija, nekih deset stopa od poda, i{la je okojednog ugla. Ovde je bio bife, napunjen sa dragocenim vinima i alko-holnim pi}ima svih vrsta - izuzev #mekih" - i izvrsna raznovrsnost svihhladnih #zakuski". ôvek je dobijao to pomo}u stepenica s donjegsprata.

Pored bifea, stari batler: oh, za slikara da portreti{e njegovuIznurenost od Zle Mudrosti!

Na{ doma}in odveo nas je do galerije; #mi smo jeli i pili i videli"ne i Boga, ve} damu odgovornu za te{ko kora~anje po stepenicama.@ena Centralne Dvorane, u svojim ranim ~etrdesetim; nepristojna,gruba, ru‘na, sna‘na, odse~na, ~udesno zra~i nekim magnetskimoblikom energije.

Ne mogu da opi{em njenu ode}u - zbog nedostatka materijala.Ona nas je pozdravila sve skupa vrstom neu~tivo dobrog humora. Batlerje uzeo sud uzbudljivog Roquefort sira i premazao je svuda. Ona je pilaza nas i te{ko gazila niz stepenice. U{la je u atelje ispod galerije,opasala se i otresla svoju gustu kosu kao da se rve, mahala nam i~ekala.

Minut kasnije mala klopka u dalekom kraju ateljea bila je sna‘noizvu~ena; unutra je jurnulo stotinu izgladnelih pacova. Bilo je trenutnog

zadavi... Posle ru~ka posetioci su nagovestili da bi voleli da posete groblje. Bio je,rekao je Freddy, odvratan vidokrug, naga, mrtva tela naslagana deset visoko kaosnopovi, zato {to je populacija bila tako oskudna da je svaki pro{ivak ode}e biopotreban za ‘ivot. Posetioci su bili zga|eni onim {to su videli, }utao je ~ak i ~ovekkoji se prenemagao kad su i{li nazad prema kapiji groblja. Iznenada on uhvatiFreddy-a pod ruku. #Pogledaj tamo"! on re~e, #Nije li to ne{to {to vra}a na{u veru udobrotu Boga usred svih ovih grozota"? H je pokazao na velikog runastog psa kojije le‘ao uspavan na grobu sa glavom izme|u {apa, i nastavio impresivno. #Verando smrti i dalje. êsto sam ~uo o psu koji odbija da bude ute{en kada njegov gospo-dar umre, le‘i oja|en na njegovom grobu, ali nikada nisam mislio da }u li~no videtitakvu stvar". To je bilo isuvi{e za Freddy Lyon-a. #Da", on re~e svirepo, #ali pogle-daj u {ape psa i nju{ku" - bili su ukru}eni od zgru{ane krvi - #on ne ‘ali svog go-spodara, on spava posle obroka".

Na kojoj ta~ki, (Lyon je zavr{io svoju pri~u sa u‘ivanjem), je taj brbljivi~ovek u~inio suprotno od spavanja posle svog ru~ka na pravi na~in, i tu nije bilodrugog njegovog izvirivanja sve dok ga nismo ispratili na voz.

Magika bez suza

332

oklevanja; ali mirisa sira je bilo isuvi{e i oni su navalili na nju. Ona jeuhvatila jednog obema rukama, ujela ga direktno u ki~mu, i bacila ga ustranu.

Ne‘no sam ponavljao sebi pasuse iz Osvete od pokojnog AlfredLord Tennyson-a, o kojima me je scena najmo}nije podse}ala. #Pacovza pacovom, za pola sata, ba~eni su tako brzo kao {to su do{li". Njihovahrabrost je venula; lovljena je postala lovkinja; mislio sam o Artemis-upo{to sam ne‘no pevao sebi, #Kad su lova~ki psi prole}a na traguzime". Ali ona je lovila; slomila poslednju ki~mu i bacila je u atelje sapokli~om trijumfa.

To nije bila tako laka pobeda kao {to sam je mo‘da opisao, jed-nom se okliznula na sluz i bupnula; a na kraju krv je {ikljala od bezbro-jnih ujeda.

îtava scena bila je isuvi{e za ve}inu mu{karaca; oni su doslovnourlali kao gladni vukovi, i drmali balustradu dok je ona {kripala i sten-jala. Uskoro jedan se spotakao - lakomisleno pao na pod i zacenio se.Drugi su sledili. Svi su imali ‘elju svog srca. Ja sam se setioSwinburne-ove Laus Veneris:

Dopu{tam mojim o~ima da imaju svu svoju volju za tebe@igo{em sebe tobom svom svojom snagom.

[to se ti~e ‘ena, svirepo blistanje njihovih o~iju bilo je gotovou‘asno. Jedna od njih, istinski, je htela da se pridru‘i sre}nim ratnicimadole; ali batler je grubo povukao nazad, govore}i u‘asnim glasom,#Madame est normale". (Ja sam u‘ivao u tome!) Druge su se te{ile hva-tanjem onih mu{karaca koji su bili isuvi{e pla{ljivi da rizikuju skok.

Ja sam popio poslednju ~a{u {ampanjca, a onda je filai al’Anglais.

Kratko: to je bilo sasvim prijatno vreme.

Napomena za politi~ke ekonomiste: ‘ena je uzela 10 000 franaka(oko 125 £; ona je provela tri nedelje u bolnici i tro nedeljni odmor iz-me|u predstava. Ona je bila, ili ve} bila, ljubavnica Ministra sa‘Narodnim’ idejama, mada je bio aristokrat vrlo stare loze; i on je po-mogo da odgaji svoje }erke u jednom od najekskluzivnijih ‘enskihmanastira u Frnacuskoj.

Aleister Crowley

333

79

Napredak


Ti }e{ sigurno morati da ima{ indijsku gumenu medalju za istra-jnost: ovo je n-ti put kako si poku{ala da me ulovi{ da protivre~im sebi.

Pa dobro, tako ja radim, i moram, svaki put da dam neku izjavubilo koju, kao {to se ve} pokazalo nekoliko puta u ovoj brbljivoj malojrazmeni mi{ljenja. Ali to nije ono {to ti misli{.

Ti ka‘e{ - dopusti mi da sa‘mem neke od tvojih vi{e od prili~notautolo{kih, pleonaznih, preop{irnih, rasplinutih i nerazumljivih proiz-voda! - da je ~itava ideja o Velikom Redu zasnovana na veri u Napre-dak. Doktrina o neprekidnim eonima nije ni{ta drugo. Sistem obuke nijeni{ta drugo. Ni{ta, u stvari, nije ni{ta drugo. Uprkos ovome i onome, jasam ve~no ba~en u sasvim lo{e izgra|en zamak svojim cini~nim raz-mi{ljanjima. Mo‘da, neka od vremena. Ali obja{njenje je veoma jed-nostavno i trebalo bi da si ve} u stanju da razmi{lja{ za sebe. To jepitanje #Univerzuma Rasprave", Perspektive. In‘injer mo‘e da psujesebe zbog plave boje na mapi sve vreme i zbog svakodnevnih gre{aka inesre}nih slu~ajeva koji se nastavljaju sve vreme pod njegovim nosom,ipak za ve~erom raspolo‘no govori svojim prijateljima da most napre-duje bolje nego {to je o~ekivao.

Ba{ tako, moja ruganja su usmerena na incidente; ali moga srcaistina je u~vr{}ena na velikoj spirali.

Sve isto, milo mi je {to si pisala; to je tekst za malu propovedkoju sam imao na umu poodavno o uslovima napretka.

Broj jedan je o~igledno Nenormalnost, Ekscentri~nost, Nered,Revolucionarni Duh, Eksperiment.

Ja nemam nikakvo strpljenje za trgovce Utopijom. Biologija namjednostavno govori da je sre}no zadovoljena zajednica, svako sa svojimsopstvenim (~esto visoko specijalizovanim) poslom, niko u oskudici,niko u opasnosti, neminovno u zastoju. Termiti i drugi mravi, p~ele,dabrovi; ovi i mnogi drugi imaju proizvedene savr{ene sisteme. [ta jeprva karakteristika? Glupost. #Gde nema vizije, ljudi }e patiti". [ta Bo-rac Termit da radi, nakon izgradnje svog doma? Ni jedna od ovih zajed-nica uop{te ne poseduje neko pomo}no sredstvo protiv nekenepredvi|ene nepovoljne promene okolnosti. (Mi gledamo dabome kaoda ba{ sada na kraju 1944.g. e.v.) Niti neko od njih pokazuje nekopostignu}e; imaju do kraja svog biolo{kog dosega da ostanu ostavljeni,bez cilja, ideje, poku{aja. Pijavica, nesnosna {teto~ina na njegovom po-jasu - istrebila je tigra, nosoroga, sve sa nozdrvom! - je prokletstvo na{evojne stanice u Lebongu - ili je bilo kada sam ja bio tamo. U

Magika bez suza

334

Darjeerling-u, nekoliko stotina stopa vi{e, |avo jedan! Nisu imali nik-oga da misli: Sada kako mo‘emo da cvetamo vi{e? Ove starebeznade‘ne Gospo|ice Sahibs - kako su {iroke njihove nozdrve! Onda -kako?

Razmisli na trenutak o na{em Carstvu. Kako se ra{irilo preko ~i-tave planete? To je bila imaginativna logika, smelost, ve{ta prilagodl-jivost, Avanturiste koji je razorio put.

Sun~ani Socijalista se osmehuje svojim nadmo}nim osmehom ipristaje da nas nau~i. To je bio nesre}an, mada mo‘da ponekad nu‘an,stadijum u usavr{avanju Dru{tva.

Ima ne{to u tome. Ali postoje druge vrste Avanture. Moja imagi-nacija ne mo‘e da postavi granicu mogu}nostima Nauke, ili Umetnosti:na{e Veliko Delo je dokaz toga.

Pro{le Nedelje tra‘io sam zbog jednog intervjua sa najmanjeograni~enim mozgom od ovih mislilaca - siroto staro, drago staro [ za{a{avog Bernard Show-a.

Umetnik je, rekao je, bio osoben slu~aj. On bi trebalo da ima pri-jatno lak posao, tri ili ~etiri sata dnevno, i bude slobodan za ostatak dase posveti svojoj umetnosti. Pitam se koliko bi od njegovog rada mogloda vidi dnevno svetlo ako bi on bio vezan za neko budalasto robotskoubijanje du{e, uni{tavanje nerava, razjarenje uma od rutinskog posla ~aki za pola sata dnevno! Kada ja radim, nerado tro{im vreme za jedenje; akada je posao ura|en potrebna mi je apsolutna relaksacija u luksuznojdokolici.

Onda {ta od samog Rada? Ako ideja bude zaista nova i va‘na,Bog joj pomogo! îtava vrsta spopadnutih ljudi u skladu ska~e na nju,ako slu~ajno oni mogu da je zgnje~e u zametku. îtaj malo o IstorijiMedicine! Svaki ~ovek koji pokazuje znak nezavisnog mi{ljenja je pos-matran, je osuje}en. On nastavlja i ugro‘en je i tla~en je. On nastavlja;svaka ma{ina ugnjetavanja stavljena je u pokret protiv njega. Zatim,ne{to puca; ili uspevaju da ga ubiju (Ross, koji je pobedio malariju, go-tovo je umro od gladi) ili ga ~ine baronetom, ili perom, ili progla{avajunjegovu smrt Danom Nacionalne @alosti, i sahranjuju ga u Panteonu -aux grands hommes la patrie reconnaissante - kao Pasteur posle jedneod najsramnijih kampanja proganjanja u istoriji.

Zatim, naravno, zabava mora da bude standardizovana. Onako{ta novaca da se izvede; a ko }e da izvede ne{to na {ta mo‘e malonjih da se pozove - uop{te niko, rado, ako ove svinje imaju svoj na~in.Tako, ako je nova, originalna je, vredna je ne~ijeg truda, mora da budeignorisana. Pored toga, budu}i nova i nerazumljiva za ve}inu Nas, mo‘eda bude opasna, i mora da bude ugu{ena.

U ~itavoj literaturi ja ne znam stranice tako u‘asne kao one uLouis Marlow-om Mr. Amberthwaite, koje opisuju njegov san. @eleo

Aleister Crowley

335

bih da mogu da ga citiram, sa Sinajom kao orkestrom; ne mari, ~itaj toopet. A mi smo na putu - daleko na putu - prema Tome!

Sada, o~igledno, robotsko obrazovanje, robotski ud‘benici ugu-rani od robotskih u~itelja, u~ini}e ~uda pomo}u volovskog blagostanjada proizvede rasu robotskih de~aka.

Sva nezavisnost, sva imaginacija, sav duh Avanture, }e biti sam-leveni i izvaljani glatko od ove u‘asne ma{ine. Ali - Priroda nije takolako pobe|ena; nekoliko de~aka i devoj~ica nekako }e pobe}i, i ili po-mo}u instinkta ili pomo}u opa‘anja, ima}e pameti da ~uvaju tajnu.Sada sve {to njihov osobeni duh mo‘e da odabere kao njihov pravac,oni }e shvatiti da ni{ta nije mogu}e ni na koji na~in dok prokleti sistemstoji. Njihova prva du‘nost je Pobuna. I uskoro }e do}i neki razuman~ovek sa voljom i oru‘jem i udariti ~itavu najprokletiju vre}u ujdurmido neba visokih.

Bolje da smo zaposlili sebe sa ovim dok je jo{ uvek mogu}e dase vrati sloboda bez op{teg krvoproli}a.

#U redu, Majstore, ti pobe|uje{! Sada daj nam tvoju ideju oUtopiji".

Jedna Utopija prema kraju Utopija? Vrlo dobro, tako ho}u. Dapo~nem sa Obrazovanjem; pa dobro, sve to si imala u drugom pismu.Glavna stvar za pam}enje je da ‘elim svaku individuu nau~enu kaotakvu u skladu sa njenim osobenim osobinama. Zatim, da ih nau~imobema stranama svakog pitanja: istoriju, na primer, kao igru ekonom-skih sila, tako|e, kao dug za posredovanje Bo‘anske Promisli, ili o#Sportovima" o duhu: i tako za ostalo. Obu~i ih da sumnjaju - i da seusude!

Zatim, nekako, veliki broj najobe}avaju}ih buntovnika trebalo bida bude odabran da vodi ‘ivot u luksuzu i dokolici. Neka svaka zemlja,pomo}u visokog po{tovanja svojih starih tradicija, bude toliko razli~itakoliko je mogu}e od svake druge. Ponovo uspostavi #Veliko Kru‘noPutovanje", ili radije, lutaju}eg Engleza iz Devetnaestog Veka. Poveriim tajne discipline, autoriteta, mo}i. Tegoba i opasnost u punoj meri; iodgovornost.

Veliki deo takvog materijala }e biti toliko razli~ito protra}enkoliko je ve} bio u pro{losti; i tu }e biti mnogo zloupotrebe privilegije.Ali ovo mora da bude dopu{teno i dopu{teno za; nikakva velika {tetane}e biti rezultat po{to }e slabi i zli eliminisati sami sebe.

îsto zlato }e nam nadoknaditi deset hiljadustruko. Ti tra‘i{primere? Sa nama se isti~u Elizabetanski i Viktorijanski periodi. Ono{to je najpotrebnije je prilika i nagrada. Pod Viktorijom bilo je nekih -probaj pokojnog Samuel Smiles Seoskog Plemi}a, D.D. (nije li bio on?)- ali ne dovoljno, a Industrijalizam, majka i dojilja Socijalizma, uni{tioje du{u naroda.

Magika bez suza

336

U mojim ne ba{ materinskim napomenama o Maj~inskoj ljubavi,bila je uklju~ena su{tina jednog mudrog kazivanja mog ljubimcaAmeri~kog ludaka, #Ti ne mo‘e{ da ide{ mimo njihove biologije". Ovoje tako istinito, i tako obeshrabruju}e, da me podsti~e na borbu.Moramo li mi zauvek da budemo ograni~eni na nezgodnu naviku kravai kupusa? Podigao sam rukavicu.

Nije li to Aldous Huxley koji ka‘e negde da neke vrste ili drugene mogu nikada da razviju vi{e mo}i zato {to je njihov mozak zatvorenunutra jakom za{titnom povr{inom? Mislio sam ovo tako|e, davno pre;i i{ao sam na beskrajne debate sa svojim starim prijateljem, ProfesoromBuckmaster-om; ‘eleo sam da pro{irim hirurgiju mozga da proizvedefenomene Yoge. Tako|e, pitao sam se {ta bi se desilo ako bi mi probiliodvojene sekcije lobanje pri ro|enju, ili odmah posle, tako da ihspre~imo od zatvaranja i damo mozgu mogu}nost da raste.

Sumnjam, uzgred, da je ne{to od te vrste ura|eno u Kini i Burmi;ali svrha je samo da se proizvedu megalocefali~ni idioti kao vredan do-datak finansijskim sredstvima porodice.

Mislio sam da bi savremena fiziologija, sa svojim velikim nedav-nim napretkom u znanju o specijalizovanim funkcijama mozga, moglasasvim mogu}e da uspe u proizvodnji genija.

Ne bi me iznenadila ako bi mi rekla da je ne{to od te vrstepoku{ano u Rusiji, sa svojim Komunizmom modelisanim tako bliskona onom Ivana Groznog u ovom trenutku, rat ili ne rat! Qui vivra verra.

Ipak, sve {to stvarno ‘elim je da shvati{ u svojoj glavi #sun~anjepreko sa malim uvojcima" je da Napredak zahteva Anarhiju obuzdanuod Zdravog Razuma, i da je najte‘a prepreka ova Biologija.

Iskustvo Magi~ara i Yogi-a nagove{tava da ima prostora u ljud-skom mozgu kako je sada sa~injen za gotovo bezgrani~nu ekspanziju. Usvakom slu~aju na{ sistem Obuke je vi{e neposredno prakti~an negokopanje na{eg Trupa Quadragemina i udari ih u Majmunsku Mo‘dinuba{ da vidi{ {ta }e do}i od toga. Tako slomi taj no‘ za hleb.


666

80

@ivot kao kocka


Aleister Crowley

337

U jednom ili dva - ne, mislim vi{e od tri ili ~etiri - tvojih pisamauru~enih u pro{la dva meseca, ti izla‘e{ razli~ita opravdanja za mlita-vost, nevolje tvoje ekonomske situacije. Ka‘e{ da mora{ da ima{ #praviposao", i #siguran dohodak", i svu tu vrstu stvari. Moje naivno dete, tavrsta Magike je sasvim jednostavna. Uzmi rogove zeca... To je dovol-jno za sada: re}i }u ti {ta da radi{ sa njima kad ih ima{.

U Macbeth-u ~itamo -

... SigurnostJe glavni smrtni neprijatelj.

ali ovo je druga vrsta sigurnosti; to je Hybris koji #isku{ava Promisao",drskost razmi{ljanja da ni{ta ne mo‘e da ide pogre{no.

Ipak, ne postoji takva stvar kao sigurnost. @ivot je kocka. Od tre-nutka inkarnacije milioni nesre}nih slu~ajeva su mogu}i. Poba~aj,nepokretno-ro|enje, abortus; za sve vreme ‘ivota, dok tvoje srce ne ot-kuca poslednji put, #ti nikada ne mo‘e{ da ka‘e{ - i onda kad po~ne{sve opet sa svojom slede}om inkarnacijom"!

(@eleo sam da imam kopiju moje kratke pri~e nazvane #Svakapredostro‘nost".) Galantan mladi Ekspert u usponu, sto posto crveno-~istokrvan, savr{enog-‘ivljenja, naslednik Ve~nosti, vodi svoj finansi-jski i ‘enski duplikat u #Staru Pelen Ku}u" u New Orleans-u da joj po-ka‘e u‘asne rezultate Pogre{nog-Rada. Oni nameravaju da izbegnu sveto; njihovo dete namerava da bude Su{tina Amerikanizma.

Oni su se ven~ali i kupili ku}icu pored Jezera Pasquaney. Sad, onje (tako je rekla) daleko na poslovnom putovanju, trgovci su se ‘alili dajoj je bilo potrebno sasvim malo hrane. Nekako, ljudi su postalisumnji~avi, i dovoljno sigurni, kada su provalili, na{li su da ga je stavilau tur{iju! Ova pri~a je zasnovana na ~injenici; do vraga s tim, za{to jeMS morao da se izgubi?

âk ni samoubistvo nije #mrtva ptica". Nekada sam znaostvorenje - bezbri‘ni posmatra~i ~esto su ga brkali sa ~ovekom - koje jepoku{alo tri puta, pi{tolj, konopac i otrov. Ne{to je uvek i{lo pogre{no.(Kao Babbacombe ubica, koji je i{ao na gubili{te tri puta, i ‘iveo do ze-lenog starog doba!) Kona~no se otrovao, nesre}nim slu~ajem, kada nijeimao nikakvu nameru da uradi ne{to od te vrste.

Gde je ta Knjiga La‘i? Ah, evo nas. #To je slu~aj, i samo slu~aj,koji vlada Univerzumom; stoga, i samo stoga, ‘ivot je dobar".

Onda, je li to samo glupost i ludost da se prave planovi? Nije liIX-ti Atu, Pustinjak, tako|e jedno vreme nazivan #Razboritost"?Naravno. Apstraktna filosofija retko se sla‘e sa zdravim razumom. Tre-balo bi da planiramo {to bri‘ljivije mo‘emo; ali bi trebalo uvek dadopustimo marginu za svaki verovatan nesre}an slu~aj.

Magika bez suza

338

Niti bi trebalo da verujemo u sre}u, kao Engleska, kad ide u rat.Bret Harte ima divnu pri~u #Izgnanici iz poker stana" u kojoj #lo{~ovek", nepo{teni kockar, daje svoj ‘ivot za sigurnost ostalih iz njegovestranke, i zavr{ave sve sa napomenom: @ivot nije u imanju sre}e na kar-tama, ve} u igranju slabom rukom dobro".

Da, mo‘da, sve veoma krasno; ali ono {to si ‘elela da zna{ bilo jeu vezi sa ispravno{}u prihvatanja rizika u Magici.

Tako idemo dalje.Rizici, slo‘ili smo se, su uvek neizbe‘ni; ali mo‘emo da ih pro-

ra~unamo. Najboljem i najmudrijem ~oveku koga sam ikada znao, pok-ojnom Oscar Eckenstein-u, jednom je ponu|en posao koji mu je davaopedeset odsto mogu}nosti pre‘ivljavanja. On je mirno seo, izradio svoje#o~ekivanje od ‘ivota", svoje #o~ekivanje prihoda", i sam Gospod znakakve druge faktore. Ispalo je da je ponu|ena plata bila hiljadu funti ilitoliko manje od onoga {to je mogao da o~ekuje normalno, tako je onodbio ponudu. Ni traga od emotivne slabosti neke vrste!

Sada razmotrimo #A.B. slu~aj". John Jeremiah Jenkins vidipre~icu za svoje izvo|enje Velikog Dela. Da {~epa ovu priliku, on morada odustane od sigurnog posla sa dobrim izgledima i toliko blisku sigur-nost koliko je mogu}e u prirodi stvari, za malu mogu}nost karijere unajnesigurnijoj od svih profesija.

On mo‘e da uradi to; to je na milost njegove Volje; ali rizikujene{to veoma blizu potpunog uni{tenja i propast svoje budu}nosti. Samo~udo mo‘e da ga provede od po~etka do kraja. Ba{ tako! Ali ne zane-maruje li on jedan faktor u svom problemu? Ko stavlja ovu romanti~noludu priliku na njegov put? Bogovi: mora biti, po{to on izvodi VelikoDelo. Vrlo dobro onda! Na Njima je da posmatraju: #on }e dati svojiman|elima zadatak za tebe da te sa~uva na svim tvojim putevima: u nji-hovim rukama oni }e te nositi gore da ne bi ti razbio tvoje stopalo nakamenu".

[tavi{e, on mora da napusti to; ne sme da ih vre|a stalnompripravno{}u za ekstra za{titama, ili #obezbe|enjem". (Se}a{ se Majorau Klubu samoubica kada je Princ Florizel birao sekundante za dvoboj?#U ~itavom mom ‘ivotu nikada nisam bio obezbe|en protiv gubitka uopkladi".) Ti mora{ da Im da{ dovoljno prilika da poka‘u Njihov pris-tanak da upravljaju tobom ~udesno kroz jednu krizu posle druge.

Ovaj na~in pona{anja mo‘e da ti izgleda pomalo kao #Akt Istine"ali ovo je samo povr{no slu~aj. Potonje je obi~no nu‘na mera, a i jedani drugi nisu naro~ito ozbiljni ili tako ozbiljni kao {to ne{to mo‘e dabude. Ali ono {to sam rekao gore stvarno se svodi na propisno Pravilo@ivota.

Treba li da dodam da je najva‘nija i bitna potreba u ~itavomovom Radu da ti tako posveti{ sebe, i identifikuje{ sebe sa, Bogovima,

Aleister Crowley

339

da nikada ne postoji neka sumnja u tvom umu kao za ono {to Oni nam-eravaju da ti uradi{?


666

81

Metod obuke


Prvi i apsolutno bitni zadatak za Aspiranta je da pi{e svoj Magi-jski Zapis.

Ti zna{ osnovnu Mehaniku - Trougao Sila, i sve to. Pa dobro,ako imamo telo na koje uti~u dve jednake sile, jedna ga vu~e na Istok,druga na Jug, ono }e te‘iti da se kre}e u Jugo-Isto~nom pravcu. Ali akoje #ju‘na" sila (recimo) dvostruko ja~a, ono }e se kretati ju‘no odJugo-Istoka.

Sada ti, sede}i u svojoj sobi za rad ~ita{ ovo pismo, oti{la si tamoi bila prinu|ena da radi{ to, kao rezultat uticaja na tebe bezbrojnih kvin-tiliona sila svake vrste. Ja ne o~ekujem da otkrije{ sve ove i prora~una{ih i podnese{ izve{taj; ali ja ‘elim da stavi{ sve glavne struje. Jer tako bibila u stanju da dobije{ neku vrstu odgovora na pitanje, #Gde idemoodavde, de~aci"?

Ja ne naga|am; i ne mogu da te procenim, ili savetujem, ili da tipomognem, ako ne i dok ne znam ~injenice toliko potpuno koliko si ustanju da mi dopusti{ da radim.

Konstrukcija ovog Zapisa je, uzgred, prvi korak u praksi nazva-noj Sammasati, i vodi ka sticanju Magijskog Se}anja - se}anja na tvojeprethodne inkarnacije. Tako postoji drugi razlog, strahovito jak, zapisanje ovog Magijskog Zapisa {to jasnije i {to potpunije mo‘e{.

Najbolje obja{njenje kako otpo~eti zadatak je dato u LiberThisharb-u.

Neka od ovih zvu~e prili~no napredno i stru~no; ali to bi trebaloda ti da op{tu ideju. Trebalo bi da po~ne{ sa tvojim roditeljima i po-rodi~nim tradicijama; okolnostima tvog ro|enja i obrazovanja; tvogdru{tvenog polo‘aja; tvoje finansijske situacije; tvojim telesnim sasta-vom, zdravljem, bolestima; tvojim seksualnim ‘ivotom; tvojim hobi-jima i razonodama; onim u ~emu si dobra, onim u ~emu nisi; kako jedo{lo do toga da bude{ zainteresovana za Veliko Delo; ono {to (ako sive} bila na la‘nim tragovima, Tozofisti, Antropozofagisti, tobo‘nji

Magika bez suza

340

Rozenkrojceri, itd.) je bilo #tvoje prethodno stanje ropstva"; kako si mena{la i odlu~ila da iskoristi{ moju pomo}.

To, po sebi, ti poma‘e da shvati{ sebe i meni da shvatim tebe. Od te ta~ke nastavljanje Zapisa je sasvim lako. Sve {to mora{ da

uradi{ je da zabele‘i{ koje prakse misli{ da po~ne{, kako napreduje{ sanjima iz dana u dan, i (u razmacima) {ta ima{ da ka‘e{ u vezi sa tvojimnapretkom.

Seti se uvek da mi ne praktikujemo pobo‘nost, neodre|enobrbljanje, naga|anje; mi smo striktno nau~eni kao biolozi ili hemi~ari.Mi anatemi{emo emociju od po~etka; zahtevamo opa‘anje; i (kao {to}e{ videti kasnije) ~ak ni opa‘anje nije prihvatljivo dok nismo sigurni unjegove osnove pomo}u studije onoga {to nazivamo ‘tendencijama’.

To je sve u vezi sa Magijskim Zapisom; na~in je sada jasan daizlo‘i na{ Metod. Ovaj je dvostruk. (1) Yoga, introverzija, (2) Magika,otvorenost. (Ovo su gruba ali korisna zna~enja.) Dve izgledaju, na prvipogled, da su suprotne; ali, kad napreduje{ malo u obe, ti nalazi{ da jekoncentracija nau~ena u Yogi od ogromne koristi u sticanju mentalnihmo}i neophodnih u Magici; s druge strane, disciplina Magike je od na-jve}e koristi u Yogi.

Dopusti mi da napomenem, uzgred, da za moj um jedna od na-jve}ih lepota, i najohrabruju}e potvrde vrednosti, na{eg sistema, jenenadma{na harmonija njegovih elemenata. Uvek, kad idemo nekomstazom do njenog kraja, nalazimo da ona postaje jedno sa nekomdrugom stazom koja se na po~etku pojavila potpuno neuskladiva sanjom.

(#Zapi{i da je rastrzanje istovremeno gu{enje" dolazi iz stvarnogiskustva. Vidi Liber 418, Viziju i glas, koji obiluju sli~nim pasusima, asam je istaknut primer jedinstva Yogijskih i Magijskih metoda.)

Za studiranje Yoge, ima{ moju Knjigu 4 Deo I i moja Osam pre-davanja o Yogi. Zatim postoji Vivekanandina Raja Yoga i nekolikomalo poznatih Hindu pisaca; ovi potonji su vrlo prakti~ni i tehni~ki, ali~ovek stvarno treba da bude Hindu da ima mnogo koristi od njih. Pre-thodan je zaista vrlo dobar, ako se seti{ da isklju~i{ kada sklizne u aljka-vost, koja sre}om nije ~esta.

Za studiranje Magike: Knjiga 4, Delovi II, III (Magika u teoriji ipraksi) i IV (Ravnodnevica Bogova). Dodaj Knjigu Thotha i tu si:

Budu}i opremljen kompletnim oklopom i naoru‘an,on je sli~an Boginji.

Od drugih pisaca, ima{ Knjigu Svete Magije Abramelina Maga, ineka dela Eliphaz Levia. Ali to je sve.

Ali - pretpostavljam da si znala sve ovo davno pre. To mo‘e dapomogne ako poku{am da objasnim su{tinu ova dva Metoda na vrlo

Aleister Crowley

341

jednostavnom jeziku, i vrlo druk~ijem jeziku. Za razliku i upore|enje,trebalo bi da bude{ u stanju, bez ~itanja ~ak i jedne od ovih knjiga, dadobije{ savr{eno jasnu ideju u izgledu #{ta dolazi tebi"!

Proces analiziranja, razvoja i kontrole uma je su{tina svih Yogapraksi.

Magika istra‘uje i u~i kontroli onih oblasti Prirode koji se nalazevan objakata ~ula. Dostizanje najvi{ih delova oblasti, nazvanih bo‘an-skim, ~ovek postupa pomo}u uzdignu}a (?=opijenosti? Da, uzvi{enevrste) svesti da identifikuje sebe sa onim ‘nebeskim’ Bi}ima.

U Yogi, razli~ite prakse spre~avaju telo i njegove funkcije od pre-kidanja mentalnog procesa. Zatim, ~ovek potiskuje sam taj proces; mi-rovanje #misli" dopu{ta ~oveku da postane svestan mentalnih funkcijavan intelektualnih; ove funkcije imaju svoje neobi~ne osobine i mo}i.Svaki omot, {to ~ovek ide dublje, je odba~en kao ‘nestvaran’; kona~noshvata ono Ni{ta koje je jedini pravi i stvarni oblik postojanja. (Ali ondaono ne postoji: u ovim oblastima misli re~i uvek postaju mora samo-poricanja. Ovo je kako bi trebalo da bude.)

U Magici, naprotiv, ~ovek prolazi kroz veo spolja{njeg sveta(koji, kao u Yogi, ali u drugom smislu, postaje ‘nestvaran’ upore|en-jem kad ~ovek prolazi van,) stvara suptilno telo (instrument je boljiizraz) nazvano Svetlosnim Telom; ovo razvija i kontroli{e; ono sti~enove mo}i kako ~ovek napreduje, obi~no pomo}u onoga {to je nazvano‘inicijacijom’; kona~no, nastavlja gotovo sav svoj ‘ivot u ovom Svet-losnom Telu, i ostvaruje na svoj na~in vladanje Univerzumom.

Prvi korak u Yogi je #Miruj".Prvi korak u Magici je #Putuj van sveta ~ula".Tu, taj ~itavi posao je u orahovoj ljusci, i izra‘en tako da svako,

ma kako neuk o predmetu, mo‘e da shvati bitno (nadam se).Love is the law, love under will.

Bratski tvoj,666

82

Epistola PenultimaDva puta ka stvarnosti


Kako veoma pametno od tebe, iako ja mnogo tra‘im!

Magika bez suza

342

Ti pi{e{ - Ho}e{ li mi re}i ta~no za{to bi trebalo da posvetim takomnogo od mog dragocenog vremena predmetima kao {to su Magika iYoga.

Sve ovo je vrlo dobro. Ali ti tra‘i{ od mene da stavim to u silo-gisti~an oblik. Ne sumnjam da ovo mo‘e da bude ura|eno iako zadatakizgleda ne{to komplikovan. Mislim da }u ostaviti tebi da konstrui{e{svoju seriju silogizama od argumenata ovog pisma.

U tvom glavnom pitanju operativna re~ je #dragoceno". Za{to,pitam, red je na mene, bi trebalo da smatra{ tvoje vreme dragocenim?Ono sigurno nije dragoceno ako univerzum nema smisao, i {tavi{e, akoti ne zna{ koji je taj smisao - bar pribli‘no - milioni prema jedan da }e{na}i da igra{ na pogre{nu kartu.

Kao prvo od svega razmotrimo ovo pitanje o smislu univerzuma.Njegov dokaz je da planira i taj plan je inteligentni plan. Ne postoji pi-tanje o nekom moralnom zna~enju - #za jednog ~oveka je meso zadrugog je otrov" i tako dalje. Ali tu ne mo‘e da bude mogu}a sumnja uvezi sa postojanjem neke vrste inteligencije, a ta vrsta je daleko superi-orna prema svemu {to mi znamo kao ljudsko.

Kako onda mi da istra‘imo i kona~no da protuma~imo ovuinteligenciju?

îni mi se da postoje dva puta i samo dva. Zamisli na trenutak dasi ti siro~e povereno ~uvaru koji je nepojmljivo u~en s tvog gledi{ta.Pretpostavimo stoga da si zbunjena od nekog problema podesnog zatvoju detinju prirodu, tvoj o~igledan i najjednostavniji na~in je da pris-tupi{ tvom ~uvaru i pita{ ga da te pou~i. Jasna je uloga njegove funkcijekao ~uvara da uradi njegovo najbolje da ti pomogne. Vrlo dobro, to jeprvi metod, i uska paralela sa onim {to podrazumevamo pod re~juMagika. Mi smo uznemireni od neke te{ko}e u vezi sa jednim od ele-menata - recimo Vatra - stoga je prirodno da prizivamo Salamander-ada te nau~i o te{koj stvari. Ali ti mora{ da zapamti{ da tvoj Sveti An|eoûvar nije samo daleko potpunije upu}eniji od tebe o svakoj stvari kojuti mo‘e{ da shvati{, ve} da ti mo‘e{ da ide{ toliko daleko koliko daka‘emo da je to odre|eno njegov posao, ili uloga njegovog posla; uvekpamti da on obitava u sferi ili na ravni koja je potpuno druga~ija odsvega ~ega si normalno svesna.

Sticanje Znanja i Razgovora Svetog An|ela ûvara je stoga bezsumnje daleko najjednostavniji na~in kojim ti mo‘e{ sama da pristupi{tom vi{em redu bi}a.

To, onda, je jasno shvatljiv metod postupka. Mi ga nazivamoMagikom.

Naravno da je mogu}e oja~ati vezu izme|u njega i tebe tako datokom vremena postane{ sposobna da se kre}e{ i, op{te govore}i, op-eri{e{ na toj ravni koja je njegovo prirodno prebivali{te.

Aleister Crowley

343

Postoji ipak jedan drugi put, i samo jedan, toliko daleko kolikomogu da vidim, dostizanja ovog stanja. Bar je teoretski mogu}e uzdi}i~itavu tvoju svest dok ne postane toliko slobodna da se kre}e na toj uz-vi{enoj ravni kakva je ona za njega. Trebalo bi da zapazi{, uzgred, da uovom slu~aju tra‘enje drugog bi}a nije neophodno. Ne postoji na~in po-bijanja solipsizma ako ti ose}a{ kao to. Li~no ne mogu da se slo‘im sanjegovim aksiomom. Dokaz za spolja{nji univerzum pojavljuje se zamene savr{eno potpun.

Jo{ uvek ne postoji posebna za{tita za razmi{ljanje u onimpravcima ako ti tako ‘eli{.

Ja sam obratio veliki deo pa‘nje tokom mog ‘ivota metodu uzdi-zanja ljudske svesti na ovaj na~in; i stvarno je potpuno opravdano daidentifikujem moje u~enje sa u~enjem Yogia.

Ipak moram da uka‘em da sam u toku moje instrukcije davaostalna upozorenja o opasnostima ovog pravca istra‘ivanja. Za jednustvar ne postoji na~in proveravanja tvojih rezultata u uobi~ajenonau~nom smislu. Uvek je savr{eno lako na}i subjektivno obja{njenjeneke pojave; i kada ~ovek smatra da se najve}a od svih opasnosti na ne-kom pravcu istra‘ivanja pojavljuje od egocentri~ne ta{tine, ja ne mislimda sam prekora~io moju du‘nost u ne~emu {to sam rekao da odvratimstudente od preduzimanja tako opasnog puta kao {to je Yoga.

Naravno, mnogo je sigurnije ako si u poziciji da lovi{ u IndijskimD‘unglama, pripremljena da tvoje zdravlje podnese klimu i tako|e,moram da ka‘em, pod pretpostavkom da ima{ stvarno zdravog u~iteljana koga mo‘e{ sigurno da se osloni{. Ali onda, ako mi jednomuvedemo u~itelja, za{to da ne idemo na glavni Izvor i pritisnemo premaZnanju i Razgovoru Svetog An|ela ûvara?

U svakom slu~aju tvoj Indijski u~itelj }e te kona~no usmeriti datra‘i{ vo|stvo iz tog izvora, tako da mi se ~ini da si ti pro{la veliki deoekstra nevolje i nisi navukla na sebe veliki deo nepotrebne opasnosti neostavljaju}i sebe na prvom mestu u rukama Svetog An|ela ûvara.

U svakom slu~aju postoje dva metoda koji va‘e kao alternative.Ne znam neki tre}i koji mo‘e da bude od neke koristi. Logi~no, po{to sitra‘ila od mene da budem logi~an, izvesno ne postoji tre}i na~in; postojispolja{nji na~in Magike i unutra{nji na~in Yoge: tu ti ima{ svoje alter-native, i tu one prestaju.


666

Magika bez suza

344

83

Epistola Ultima


Sugestija koju si mi dala u tvom poslednjem pismu je vrlo ra-zumna. Mislim da bi ljudi uglavnom ‘eleli da dobiju neku ideju o momsistemu treninga kao celini, u shvatljivom obliku. U pro{losti je biloprevi{e upu}ivanja na neke nenabavljive dokumente i jo{ na neke drugekoji verovatno nisu bili ~ak ni napisani. Nije ni ~udo da oni odlaze‘alosni. I ja stavljam u poslednje od ove serije pisama obra~un, tolikojasan i toliko kratak koliko mi bogovi omogu}uju, a za to bi oni trebaline{to i u~initi da bi dobili dobre ocene od Dede. Naravno ne mogu pot-puno da izbegnem upu}ivanje na razli~ite slu‘bene dokumente, ali to }uu~initi na najkra}i i najsa‘etiji na~in.

Pre svega, moj sistem mo‘e biti razdeljen u dva dela. Dvao~igledno dijametralno opre~na, ali na kraju konvergiraju}a dela, kojipoma‘u jedan drugom sve dok krajnji metod napretka ima udela jed-nako u oba elementa.

Zbog prikladnosti ja }u nazvati prvi metod Magikom a drugi me-tod Yogom. Suprotnost izme|u njih je vrlo jasna jer smer Magike jepotpuno spolja{nji, dok je u Yogi potpuno unutra{nji.

Prvo }u se baviti Magikom. Kako ja defini{em tu re~?Magika je nauka i umetnost izazivanja promene u skladu sa vol-

jom (O~igledno da svi nau~ni metodi mogu da budu uklju~eni u ovajizraz.)

U svemu {to sledi pretpostavljam da ti potpuno razume{ doktrinu0=2.

Svo Magijsko delovanje mo‘e biti razvrstano formulom napretkaod ‘0’ do ‘2’; drugim re~ima, to je kompletna ekstroverzija.

Onaj koji te‘i Magici jedino analizira sebe samog u svrhunala‘enja novih svetova za osvajanje. Njegov prvi predmet je astralnaravan; njeno otkrivanje, klasifikacija njenih stanovnika i kontrola nadnjima.

Sve Magi~areve rane ve‘be zato su usmerene istra‘ivanju svetovakoji okru‘uju (ako si izabrala ili ako vi{e voli{ - koji su sadr‘ani u)predmete ~ula. Ako u tvom vrtu postoji drvo, ‘eli{ da otkrije{ da li je utom drvetu nimfa, i ako je, kako izgleda? Kako se pona{a? Kako mo‘e{da je upotrebi{ za svoju svrhu? To je u stvari obi~an svakodnevni nau~nimetod istra‘ivanja. Razlika je jedino u tome da u toku eksperimentapostajemo svesni delova prirode istra‘enog predmeta koji su suptilniji imo‘da mo}niji, bli‘i stvarnosti, od onih koje obi~no nau~no istra‘ivanjerazotkriva. Me|utim, svakako }e{ zapaziti da su kvaliteti nau~nog

Aleister Crowley

345

ispitivanja identi~ni. Hemijski elementi koji oblikuju drvo su suptilniji,mo}niji i bli‘i stvarnosti nego drvo u stanju kakvom se predstavlja~ulima.

Kona~no sti‘emo do koncepcije molekula, atoma, elektrona, pro-tona, neutrona i tako dalje, i u dana{nje vreme nikom ne treba pri~atikolika nedoku~iva mo} le‘i i krije se u atomu.

[tavi{e, kad ka‘em suptilnije, ja to i mislim. Analiza materije jerezultirala izvanrednim otkri}em da je dana{nja fizi~areva definicijamaterije sli~na definiciji duha postavljenoj od strane srednjovekovnihmistika.

Henry Poincare je lepo ukazao da su rezultati nau~nih eksperi-menata, kao {to ih danas poznajemo, u svakom pogledu zavisni od pos-tojanja na{e osobene prirode. Ako na primer, ne bi imali drugo ~ulo daupotrebimo u istra‘ivanju osim sluha, tada bi izveli u celosti druga~ijuklasifikaciju drve}a od one koju posedujemo. Morali bi da u~imo na{estudente kako da razlikuju zvuke prouzrokovane delovanjem oluje nahrast ili brest; razlike u {u{tanju razli~itih vrsta trava, i tako dalje.

Sli~no, rezultati na{ih magijskih eksperimenata su prirodno inu‘no vrlo razli~iti od onih koje posti‘emo uobi~ajenim metodima. Napo~etku moramo da izgradimo aparat ispitivanja, i to ~inimo otkrivan-jem i razvijanjem kvaliteta u na{oj sopstvenoj strukturi koja je prikladnaza odre|enu svrhu.

Prvi korak je odvajanje (onog {to mi uobi~ajeno nazivamo) as-tralnog tela od fizi~kog tela. Kod nastavljanja eksperimenta nalazimo dase na{e astralno telo mo‘e podeliti na grublje i suptilnije komponente.Na taj na~in postajemo svesni postojanja, kako mi uobi~ajenonazivamo, Svetog An|ela ûvara, i {to vi{e shvatimo upletenost teorijeegzistencije takvog bi}a, jasnije postaje da je na{ najvi{i zadatak dauspostavimo prisnu komunikaciju s njim.

Jer na}i }emo da u predmetu ~ula koji ispitujemo postoje ele-menti koji se opiru na{em ispitivanju. Moramo da se uzdignemo donivoa na kome dobijamo potpunu kontrolu takvog.

U toku eksperimenata dalje nalazimo da je u mnogim prividnimrazlikama na{eg u~enja prikriveno jedinstvo, i vice versa. Kao i usvakoj drugoj nauci, kako se posao nastavlja i subjekat i objekat rada sepove}avaju.

Kao analogiju uzmimo jednostavnu stvar, matematiku. Borbau~enika s tablicom mno‘enja je vrlo rudimentarna slika naprednogmatemati~ara koji re{ava diferencijalan ra~un.

Iz gornjeg bi trebalo da ti bude jasno da sam rekao sve {tostvarno treba da bude re~eno u obja{njenju ~itave Magike kao nauke iumetnosti pro{irenja, prvo u sebi, ne~ijih sopstvenih sposobnosti, drugou spolja{njoj prirodi njihovih skrivenih karakteristika.

Magika bez suza

346

Pre potpunog zavr{etka ovog razmatranja mislim da je dobro dauka‘em na postojanje mnogih svetova na kojima je dobar deo poslaostao da se obavi. Naro~ito ne mogu da se uzdr‘im a da ne spomenemrad Dr. Dee-a i Sir Edward Kelly-a. Moj sopstveni rad na ovom pred-metu je tako razra|en i opse‘an da ne}u nikad dovoljno ‘aliti {to nisamimao povoljnu priliku za njegovo dovr{enje, ali ‘eleo bih da naglasimkako je dobijanje knjige kao {to je Liber 418 samo po sebi tako izvan-redno dostignu}e da bi trebalo da poslu‘i kao ohrabrenje svimMagi~arima.

U slu~aju raznih sistema, naro~ito Abra Melinovog, zatim ve}ih imanjih Klju~eva Solomona, Pietro di Albano-a, Cornelius Agrippa-e,imamo savr{eno adekvatne informacije o metodima, mada imamo vrlo{ture primere rezultata, posebno o tehni~koj strani posla.

Moram da zavr{im sa upozorenjem. Mnoge od ovih granaMagike su tako o~aravaju}e da jedna od njih mo‘e da zavede Magi~arada se samo njoj posveti i potpuno mu poremeti ravnote‘u. Nikad nesme da se zaboravi niti za jedan tren da je sredi{nji i osnovan radMagi~ara postignu}e Znanja i Razgovora Svetog An|ela ûvara. Jed-nom kad to postigne mora da se, naravno, u potpunosti prepusti rukamatog An|ela, koji mo‘e sigurno i neizbe‘no da ga vodi daljem velikomkoraku - prelasku bezdana i postignu}u stepena Majstora Hrama.

Bilo {ta razli~ito od tog puta je sporedno, i dok se takvim nesmatra mo‘e da dovede do potpune propasti celog posla Magi~ara.

II

Drugi deo ovog pisma koji izgleda da se pro{iruje u neku vrstueseja, bi}e posve}en Yogi. Ti }e{ zapaziti da je stepen Majstora Hramasam po sebi prisno povezan s Yogom. Tek kada se postigne taj nivo,naizgled kontradiktorni oblici Velikog Dela, Magika i Yoga, po~inju dase zbli‘avaju iako ~ak i ranije u toku rada mora da bude zapa‘eno da supostignu}a u Yogi bila od velike pomo}i za magijske operacije, i da sumnoga mentalna stanja nu‘na za razvoj Magi~ara identi~na s onimpostignutim u toku strogo tehni~kih Yogisti~kih operacija.

Literatura potrebna za studiju Magike je nekako {arolika; postojive}i broj klasika o Magici i mada bi mi bilo dosta lako da sastavim listune du‘u od tuce knjiga koje smatram zaista bitnim, postoji bar stotinaknaslova koji su u vi{e ili manje dopunskim oblicima upotrebljivi zamagi~ara. S Yogom je razli~it slu~aj. Literatura o njoj je tako velika isadr‘i tako ogroman broj vi{e ili manje tajnih dokumenata koji kru‘e izruke u ruku, da verujem kako je najbolji savet koji mogu da dam bilokome da treba vrlo {tedljivo da se~e {tof ako ‘eli da napravi odgovara-ju}e odelo. Ne mislim da preterujem ako ka‘em da su Deo I Knjige 4 imojih Osam predavanja o Yogi apsolutno dovoljni vodi~ za korisno

Aleister Crowley

347

praktikovanje predmeta; bilo {ta drugo skoro sigurno deluje samo kaoodvra}anje.

Swami Vivekananda je ukratko prikazao Yogu u ~etiri dela, imislim da ne mo‘e da se pobolj{a ta klasifikacija. Njegove ~etiri su:Gnana, Raja, Bhakta i Hatha, i obuhvataju sva grananja koja su po‘el-jna. îm po~nu da se dodaju takve sekcije kao Mantra Yoga, ti dodacine oboga}uju klasifikaciju, a kad jednom po~ne{ da dodaje{, gde }e{ dastane{? Ali ja iskreno verujem da je preterano upro{}enje dato u Osampredavanja o Yogi prakti~no preimu}stvo.

Raditi na bilo kom tipu Yoge je posao koji traje ~itav ‘ivot, isamo iz tog razloga je po‘eljno pot~initi se apsolutno jednostavnomprogramu.

Koja je dakle razlika izme|u Yoge i Magike? Magika je ekstro-verzija, otkrivanje i kasnije klasifikovanje, i kona~no kontrola novihsvetova na novim nivoima. Sve dok se bavi razvojem uma, njen pred-met i metod su savr{eno jednostavni. Egzaltacija je ono {to se ‘eli. Ciljje identifikovati se s najvi{om su{tinom bilo kog sveta u razmatranju.

[to se ti~e Yoge mo‘e{ lako da se oklizne{ i smatra{ je iden-ti~nom, s izuzetkom da su novi svetovi od po~etka priznati kao ve} pos-toje}i unutar ljudskog kosmosa, ali niko se ne umoljava da pro{iri tesvetove na bilo koji na~in; naprotiv, cilj je sve vi{e analizirati, i kontrolado koje se dolazi nije spoljna nego unutarnja. Svo vreme koncentri{e sena ideju pojednostavljenja. Prepoznavanje bilo koje nove ideje ili oblikaideja je uvek signal za njeno odbacivanje: #Ne to, ne to".

Ovo obja{njenje se mo‘e pojednostaviti konstrui{u}i neku vrstumisaone re~enice: Magika je putovanje od 0 do 2, Yoga od 2 do 0. Vrlodobro pravilo za Yogia je da odr‘i svoj um neprekidno prikovanim uz~injenicu, da je bilo koja ideja la‘na. Zaista, postoji i Hindu poslovica#To {to mo‘e biti mi{ljeno nije istinito". Prema tome, postojanje bilokoje ideje u umu je neposredno njeno opovrgavanje, ali istovremenola‘ne su i suprotnosti kao i protivre~nosti te ideje; rezultat ovoga jerazbijanje u komade drugog zakona formalne logike.

ôvek izgra|uje vrstu lan~anog silogizma - a je b, stoga a nije b;stoga ne a nije b; i sve ove protivre~ne izjave su jednako la‘ne, ali da birealizovale tu ~injenicu morale su one same da budu najavljene odstrane uma kao ekstati~na otkri}a istine.

Rezultat svega toga prirodno je da um vrlo brzo postaje diskredi-tovan instrument, i pribegava se totalno razli~itom i mnogo egzaltirani-jem tipu uma, a ista razorna kritika koja je primenjena na pre|a{njusvest primenjuje se ravnopravno i na ovu vi{u svest, ~ime se posti‘e jo{vi{a svest koja se ponovo ru{i. U Ravnodnevici, Tom I postoji esej naz-van Vojnik i grbavac: ! i ? U Liber Aleph-u postoji tako|e vi{e poglav-lja o metodu postignu}a putem onoga {to je nazvano Metod Lestvica.

Magika bez suza

348

Sve ove operacije su jednako i valjane i neispravne, a rezultatsvega ovog je da celi predmet Yoge vodi konstantnom umno‘avanjuzabuna. Fino}a analiti~kog instrumenta ~ini se da obara sopstveni razlogpostojanja i verovatno sam zbog te zabune uvek u svojoj najdubljojsvesti ose}ao da je metod Magike u celini manje opasan od metodaYoge. Naro~ito je to slu~aj kada se raspravlja o ovim stvarima s za-padnja~kim umom.

Istina je da na{a 0=2 formula ostaje beskrajno upotrebljiva zatojer je tako sna‘na u ru{enju skepti~nosti koja je ~esto obeshrabruju}a,posebno u najvi{im oblastima Magike. Kriticizam koji neprijateljupu}uje protiv tvoje suncem-ljubljene kule je odba~en od blistavih zi-dova. Ti prihvata{ kriticizam istovremeno kada ga sa smehomodbacuje{.

Stoga u celini gledano ja nastavljam da smatram samu tehnikuYoge njenom najvrednijom karakteristikom. Rezultati postignuti ako dokraja izguramo s Yogom su po njenom sopstvenom prikazivanju bezvrednosti, dok postignu}e Magike, ma kako uzvi{eno bilo, imuno je jo{uvek na sve kriticizme, i u svakom periodu svoje konstrukcije jesavr{eno bilo ispunjeno saose}anjem s normalnom ~ovekovom sve{}u.

U tom pogledu neko mo‘e s smehom da napomene da su najboljirezultati Yoge zapravo dimna zavesa izba~ena s bojnog broda u ciljusopstvene za{tite.

Mo‘e da ti se ~ini ~udnim kada si primetila kako se ovo pismouvek naginjalo sve vi{e i vi{e prema strani Magike. Ne znam za{to takomora da bude, ali da je to tako uop{te ne sumnjam. Sada potpuno jasnovidim da je od svojih prvih po~etaka Yoga podlo‘na da vodi um ustanje zbrke, i iako za svako takvo stanje sama Yoga ima potrebnelekove, svako mo‘e da se zapita da li je zaista mudro po~eti posao s ak-siomima i postulatima koji su sami po sebi opasni. îtavo sporno pi-tanje mo‘e da bude izra‘eno kao diferencijalna jedna~ina. Njenekrivulje postaju identi~ne tek u beskona~nosti, i barem ja ne sumnjamda krivulja Magike ima prijatniju putanju od krivulje Yoge.

Da uzmemo samo jednu stvar: o~igledno je vi{e zadovoljavaju}eimati svog zlo}udnog demona izvan sebe.

Dok sam ovo pisao postalo mi je jasno da je ba{ tako, ali ne bih‘eleo da kod pa‘ljivog ~itanja ovog pomisli{ da sam Yogu okrnjio.@eleo bih da uka‘em da je Yoga nu‘na za Magiku, mada su postojalimnogi vrlo veliki magi~ari koji nisu znali ni{ta o Yogi, ali uveren samkao i pre da je sama po sebi praksa Yoge velika pomo} Magi~aru nanjegovom mnogo shvatljivijem putu, jedino dodaju}i da bi on trebao dase ~uva kako ga logi~ne antinomije svojstvene Yogi ne bi odvratile iliga obeshrabrile na njegovom jasnom putu.


Aleister Crowley

349

666

Magika bez suza

350

EPILOG

Od Christopher S. Hyatt-a

Kada sam se prvi put upoznao s Crowley-em u Engleskoj litera-turi predavanja 1965.g., bio sam zapanjen Crowley-evim tajnim stilom.U‘ivao sam ~itaju}i neke od njegovih pesama, ali sam bio najfascinira-niji njegovom filosofijom i metafizikom. Kako su godine prolazilemoja upetljanost u magiku i okultno uzela je oblik Isto~nih #Ne-raditi"tehnika i studiranja Tarota i Drveta @ivota.

Nastavljaju}i svoju studiju Crowley-a nasumce kona~no sampre{ao preko Oka u trouglu, koje je zadovoljilo moje intelektualne i psi-holo{ke sklonosti. Istovremeno, Regardie je u~inio Crowley-a stvarnim,snabdevaju}i me jasnom osnovom iz koje shvatam i integri{em osobitmetod Crowley-evog duha. Nigde pre nisam na{ao delo koje bi meuvelo tako jednostavno i lepo u uzvi{enu su{tinu Crowley-a.

Magika bez Suza se takmi~i s Regardie-ovom jasno}om i du-hom, ali ovaj put iz ustiju samog Majstora. Svako ko zna istorijuCrowley-a }e osetiti da je opravdano njihovo verovanje da Crowley nijebio lud ni senilan, zbog ~injenice da je on u njegovim poznim godinamanapisao Magiku bez Suza. Ovaj opus slika vrhunac lucidnosti i duha uina~e okultnom vrtu feti{a. Ovde Crowley obja{njava Magiku, moral-nost, ‘ivot uop{te, yogu, traganje za istinom, itd. sa takvom ot-voreno{}u i vizijom, da je ovaj pisac opet zadivljen Crowley-evimdelokrugom duha i dalekovidosti.

Povremeno se ose}am gnevan i tu‘an zbog Crowley-a i onih kojistudiraju i slede njegovo mi{ljenje. Ovde je ~ovek opet potpuno op~in-jen, jednostavno zbog iskrenosti i po{tenja. Naravno, svestan sam daCrowley ne bi mogao da bude smatran aristokratom plave krvi koji pos-eduje neophodne osobine za ‘ivot u staklenoj ku}i, ali ve}ina ljudi nje-gove o{troumnosti i inteligencije ne bi mogla da boravi tu.

Drugog dana se dogodilo da je tinejd‘erka videla kopiju Zakon jeza sve, i pitala je odakle je to do{lo. Pokazao sam joj kopiju KnjigeZakona, koju je ona brzo pro~itala. Njen komentar je bio interesantan,#Ne vidim {to se ljudi uznemiravaju u vezi sa tim, ba{ izgleda kaozdrav razum". Ipak dva dana kasnije glavni distributer knjige je odbioda trguje Crowley-evim materijalom trpaju}i ga u istu kategoriju kaoSatanizam. Distributer je priznao da dva nemaju ni{ta zajedni~ko, ali jeose}ao da bi reputacija njegove kompanije bila umrljana (Oh, ovi vite-zovi u blastavom peru!) ako bi on distribuirao neke knjige napisane odna{e #Zveri". On je nerado i lakomo prihvatio neke od Regardie-evihnaslova po{to je miris ljage bio manje gadan. Baron von Gundlack seslo‘io da se sretne sa na{im #neimenovanim" distributerom i razmotridalje stvar. Me|utim, Baron je ose}ao da Crowley ne bi prihvatio

Aleister Crowley

351

podesno saslu{anje od te ljudske organizacije. Sa knjigama o i od takvihzveri kao {to su Mao, Hitler, Staljin, Manson i drugi masovni ubicekoje su prodavane u dragstorima i super-marketima na{a sirota Zver jejo{ uvek smatrana od mnogih kao #najgori ~ovek koji je ikada ‘iveo",to jest pored Beelzebub-a, i neki bi mogli da budu lako uvereni da je tomo‘da bio Crowley koji je stvorio Princa Tame. Da je to Crowley ura-dio, masovna religija bi bila njegov du‘nik da ne bi oni bili bez mo}i isvrhe.

Strah i mr‘nja Crowley-a trebalo bi da osveste svaku osobu kojarazmi{lja na nemerljivu dubinu gluposti, mr‘nja i predrasuda koja jetako svakida{nja, da normalan ~ovek mora da bude dijagnoziran kaopoznavalac skatolo{kog realizma. Trebalo bi tako|e da podstakne in-stinkt za pre‘ivljavanje u svakom koji je van uobi~ajenog i ne jede tan-jire mle~nog tosta dogme za doru~ak. Kako su se 80-te razvijale,fa{izam i ograni~enje }e, kako je Crowley predskazao u Knjizi Zakona,podi}i svoju ru‘nu glavu.

Magika bez Suza je epsko delo koje bi svaki ozbiljan studentOkultnog trebalo da ~ita, bilo da voli ili ne voli neke od stvari koje jeCrowley rekao i uradio. U stvari za ve}inu od unutra{njeg prostora slo-bode koji imamo danas mo‘e tako|e da bude #okrivljen" Crowley. Ipakbitka se nastavlja, i nastavi}e se dok poruka Novog Eona ne bude uzetaozbiljno od svakog.

Ograni~enje-je-Zlo. @ivot treba da bude ‘ivljen od svakogmu{karca i ‘ene kako oni vide da odgovara - svako ‘ivljenje ili umi-ranje sa svojim sopstvenim percepcijama, ipak svaki ~ovek je sposobanda u‘iva na trenutak u strhopo{tovanju Nuit.

Magika bez Suza je rezultat odluke jednog ~oveka da oslobodisebe od ograni~enja dogme i shvati Univerzum. Ipak ona nije zvezdaniokati saharin niti prazno brbljanje s tmurnom licemerno{}u ve} umestotoga je osna‘ena humorom i bogatstvom. Crowley je shvatio kao Gurd-jieff da smo mi ma{ine i roboti - majmuni ispranog mozga od kulture iokolnosti. Na ‘alost, ve}ina meta-{i{ta~a koji ispovedaju ljubav i voljusu tako pla{ljivi i obuzdani da ne bi mogli da prepoznaju ljubav i voljuako bi im se bacili u lice. Crowley je znao ve}inu ljudi zbog onog {to suoni bili i koristi moju smi{ljenu frazu - oni moraju prvo da budu #Ne-prevareni" - ogoljeni do koske, njihovo meso oprljeno a umovirazmr{eni od onoga {to je nazvano #sopstvom". Ovo je Crowley uvekpoku{avao da uradi. Ni jedan njegov student ne bi mogao da spava sa(da pozajmim frazu od Robert Anton Wilson-a) bovine excreta kaonjegov drug u krevetu. Ovo nije moglo da bude dopu{teno i tolerisanood Majstor Theriona. Dokaz ovoga nigde nije jasniji nego u ovom kursuu Magici.

CHRISTOPHER S. HYATT ,LOS ANGELES ,11. JUN 1982.g.

Magika bez suza

352

Documents

Aleister Crowley - Magika Bez Suza