Aktivna Mrzena Oprema - MARKO PALOSKI

8/17/2019 Aktivna Mrzena Oprema - MARKO PALOSKI

http://slidepdf.com/reader/full/aktivna-mrzena-oprema-marko-paloski 1/16

JU SREDNJA ELEKTROTEHNIČKA ŠKOLA„VASO ALIGRUDIĆ“ – PODGORICA

STRUČNI RAD

AKTIVNA MREŽNA OPREMA

Mentor: Kandidat:

Prof.Radmila Čogurić Marko Paloski S4C

Podgorica, Maj 2016.



2

Aktivna !"#na $%!"a

S A D R & A JStrana

Uv$' (

)* Ri%it"! +

,* Ha- .(* S/it01 2+* R3t"! ))

Lit"!at3!a )4

Uvod



2

Aktivna !"#na $%!"a

Uređaji koji će upravljati saobraćajem na mreži, su takozvane aktivne komponente. Neke su

sofisticiranije od drugih, ali imaju istu namenu, da podatke koje šaljete transportuju do

odredišta, kao i da podatke koje vi potražujete dopreme do vas. ovezivanjem aktivne mrežne

opreme kablovima još uvek nije napravljena ra!unarska mreža, jer ona podrazumeva i

konfigurisanje mrežne opreme."ko izuzmemo iz jedna!ine sam tip prenosnog medijuma, aktivni uređaji su manje

više isti. #azlikuju se po broju portova, modula, tipu mreže za koji su projektovani, ali je

filozofija koja stoji iza njih ista.

$oš jedna stvar koju je što pre potrebno razjasniti je terminološke prirode. U mrežama

postoji pojam %#&a koji se javlja u dva razli!ita konteksta. rvi predstavlja fizi!ki konektor

koji postoji na mrežnom uređaju ili ra!unaru u koji ubadate recimo mrežni kabl, dok je drugi

kontekst logi!ki i malo kompleksniji.

Naime, zamislite da od mjesta " do mesta ' imamo položen telefonski kabl kojim se povezuju centrale u gradovima. (rlo je verovatno da će unutar tih kablova biti veliki broj

manjih kablova, tzv. parica . )ada bi smo koristili celi kabl za telefoniranje između dva

grada, građani bi morali da !ekaju da njihov prethodnik obavi razgovor, kako bi dobili vezu.

%vako, ukoliko parice obeležimo brojevima od * do +- imaćemo +- građana koji će

istovremeno komunicirati. Na isti na!in svaka internet aplikacija ima port na kome

funkcioniše. /eb stranice koriste 0&& protokol koji radi na portu 1*. )ada pozovete,

recimo 222.microsoft.com, 3icrosoftov server sa vašim ra!unarom otvori komunikaciju na

portu 1*, dok ostali servisi , kao recimo 34N messenger funkcionišu nesmetano i obavljaju

svoju komunikaciju na nekom drugom portu. &ako imamo više istovremenih komunikacija

kroz istu liniju.

)* Ri%it"! 5R"%"at"!6



2

Aktivna !"#na $%!"a

# ipiteri su jednostavni uređaji sa dva porta, koji rade na fizi!kom nivou. %snovna namjena

ripitera je obnavljanje elektri!nih signala. ošto signal koji se prenosi na većoj udaljenosti

znatno oslabi, potreban je uređaj koji će primiti taj signal i osposobljava ga za dalji prenos.

#ipiteri ne vrše nikakvu obradu podataka već im je uloga samo da obnavlja signal.

&ermin 5ripiter6 se pojavljuje u telegrafiji i kod elektromehani!kih uređaja koje korsti

vojska za regeneraciju telegrafskog signala. )asnije se ovaj termin upotrebljava u telefoniji i

za prenos podataka. U telekomunikacijama ovaj termin ima više zna!enja7

8. "nalogni uređaj koji poja!ava signal bez obzira na njegovu prirodu 9analogni

ili digitalni:.

;. <igitalni uređaj koji poja!ava preoblikuje ili vrši kombinaciju neke od ovih

funkcija na digitalni signal za reemitovanje.

ojednostavljeno re!eno, na jednom portu 9priklju!ku: ripiter prima signal i prenosi

ga da drugi port 9priklju!ak:. ri tom ripiteri imaju takozvanu 5-#6 funkcionalnost7

• #eampl= 9obnavljaju amplitudu:

• #eshape 9 obnavljaju oblik :

• #etime 9obnavljaju vremenske reference primljenog signala :

re nego što se signal prosledi na izlazni port #ipiter nema informacija o signalu koji poja!ava, što zna!i da se pođednako odnosi i prema ispravnom i prema neispravnom signalu.

#adi na prvom sloju %4> modela. <obra strana ripitera je u tome što predstavlja jeftin na!in

za povećanje maksimalnih rastojanja u mreži. 3eđutim, mana mu je što može da po!ne

emitovanje dok je emitovanje paketa sa neke stanice u toku, što dovodi do sudara 9kolizicije:.

?bog toga je dobro da oba porta ripitera imaju 9po jednu: diodu za indikaciju emitovanja i

diodu za indikaciju problema.

Slika 1 : Ripiter

rvobitno ripiteri su bili dvo@portni uređaji, da bi sadasnji najkorišćeniji ripiteri bili beži!ni.tj

2ireless ripiteri. #ipiteri su sa standardnim portovima 9'NA: za priklju!enje koaksijalnog

Bthernet kabla. Cunkcija im je da sve što dobiju na jednom portu emituju na sve ostale portove, tj ako detektuje koliziju na jednom, šalje poruku o koliziiji na sve ostale portove.



2

Aktivna !"#na $%!"a

,* Ha- 5H3-60abovi su jednostavni uređaji koji povezuju grupu korisnika. 0abovi prosleđuju sve pakete

9uklju!uju!i e@mail,tekstualne dokumente, grafike,zahteve za štampanje i sli!no: koji dođu

do njih. Najćešće se koriste u topologiji zvezde i njena su glavna odlika.

Sli

ka 2 : Hab

0ab je mrežni uređaj koji takođe funkcioniše na prvom %4> 9%pen 4=stems >nterconnection

#eference 3odel: nivou 9fizi!kom nivou:. Na habu postoji više konektora 9obi!no su to #$@

konektori:. Na svaki konektor se priklju!uje po jedan kabl, preko kojeg se povezuje po jedna radna stanica ili server. %mogućava povezivanje više segmenata mreže u jedan

segment.

0ab funkcioniše sli!no kao ripiter7 ono što primi na jednom svom portu hab emituje

na svim ostalim portovima. 3ože se posmatrati kao višeportni ripiter. U Bthernet mrežama sa

U& i opti!kim kablovima hab je !vor koji povezuje stanice i servere. 3ože se koristiti kao

centralna ta!ka u topologiji zvezde. 0abovi sadrže između + i ; porta i mogu se postavljati i

uklanjati u zavisnosti od potreba i u skladu sa razvojem mreže. Naj!ešće se koriste prikonfigurisanju mreža. 4vaki hab ima još jedan dodatni port koji se naziva uplink port. %n

služi za međusobno povezivanje dva haba. ovezivanje se vrši tako što se spaja uplink port

jednog haba sa obi!nim portom drugog haba.



2

Aktivna !"#na $%!"a

Slika 3 : Hab što primi na jednom svom portu - emituje na svim ostalim portovima

0abovi mogu biti7

• Aktivni D regenerišu i opet šalju signale kao što to rade ripiteri

• Pasivni D su razvodne kutije za oži!enje ili priklju!ni blokovi. 4ignal prolazi

kroz razvodnu kutiju i za ovakve habove nije neophodno priklju!enje na

strujnu mrežu

• Hibridni D podržavaju realizaciju mreže više razli!itih kablova

Hab spada u kategoriju zastarelih 9engl. Eegac=: uređaja koji ima vrlo jednostavnu

ulogu a to je da, kao obi!no !vorište, sve što stigne od podataka na jedan od njegovih

konektora 9portova: prosledi svima 9samo poja!ano i o!išćeno od šumova, tj. regenerisano:

%vi uređaji su sve manje u upotrebi, osim u laboratorijskim uslovima gde ova njihova

osobina dolazi do izražaja kada treba nadgledati saobraćaj na mreži.

4 obzirom na veoma loše karakteristike ovih uređaja, male brzine 98*3bps: i

podložnost koliziji podataka, treba ih izbaciti i zameniti sofisticiranijim svi!evima.

(* Svi7 5S/it016



2

Aktivna !"#na $%!"a

4vi! 942itch: je uređaj koji se zasigurno najviše koristi. Njihova cijena je trenutno veoma

povoljna te su tako ušli i u naše domove. Njihova je uloga da regulišu saobraćaj na mreži.

3ožemo sve naše ra!unare povezati na svi!, a i svi! na svi! te tako proširiti našu mrežu.

#azlika u odnosu na 0ab, iako isto izgledaju, jeste da svi! vodi ra!una o tome koji podatak

kom ra!unaru ili mrežnom uređaju prosleđuje. 4vi! je u stanju da razlikuje 9indentifikuje:

uređaje koji su povezani na njega.

Slika 4: Višestruka istovremena i nezavisna komunikacija izmeu portova svi!a

42itch 9srp. skretnica: je aktivni mrežni uređaj koji povezuje mrežne segmente. ri

komunikaciji dva ra!unara 42itch kreira virtuelno kolo između njih i omogućava im

ekskluzivnu komunikaciju, što prakti!no ostalim parovima ra!unara omogućava da simultano

komuniciraju bez opterećivanja drugih mašina. )ao i 'ridge mrežni uređaj i 42itch pamti

sve 3"A adrese na mreži, sFtom razlikom što se kod 42itch@a na jednom portu nalazi samo

jedna 3"A adresa a kod 'ridge mrežnog uređaja na jednom portu postoji potencijalni niz

3"A adresa koje mora poznavati. Na slici . je dat primjer virtuelnog kola komunikacije kod

42itch@a7



2

Aktivna !"#na $%!"a

Slika ": Virtuelno kolo

"ko ra!unar A8 pošalje mrežne pakete ra!unaru A;, na slici ;-, 42itch će među njima

kreirati virtualno kolo i njihovu komunikaciju 5ograni!iti6 9ali istovremeno će saobraćaj koji

je namenjen svim segmentima na mreži biti prosleđen na sve portove 42itch@a: na ta dva

ra!unara ne opterećujući ostale ra!unare ili segmente mreže. >stovremeno, ako ra!unar A-

pošalje mrežne pakete ra!unaru A, 42itch će za ova dva ra!unara kreirati novo virutalno

kolo i na taj na!in omogućiti maksimalnu optimizaciju mrežnog saobraćaja jer se nepotreban

saobraćaj ne prosleđuje svim segmentima mreže.

Slika #: Switch



2

Aktivna !"#na $%!"a

U većini današnjih mreža 42itch uređaj zauzima centralno mesto. 3ogu biti upravljivi i

neupravljivi sa brojem portova od do 1. %mogućavaju povezivanje kako pojedinih

segmenata mreže tako i pojedina!nih ra!unara ili mrežnih uređaja. Upravljivi 42itch

omogućava administratorima mreža dodatne mogućnosti podešenja i iskorišćenja mrežnih

resursa u smislu omogućavanja ili onemogućavanja određenog protokola, usmeravanjamrežnih paketa, itd. Neupravljivi 42itch nema dodatnih mogućnosti administracije već

funkcioniše na već predefinisani na!in i prema mogućnostima samog uređaja pri njegovoj

konstrukciji. Na slici je dat primer prakti!nog umrežavanja više 42itch uređaja na jednoj

mreži7

Slika $: %mre&avanje s'itc( ureaja

&akođe, 42itch omogućava Cull <upleG mrežnu komunikaciju, naravno ako je podržava imrežni adapter ra!unara, što omogućava istovremenu dvosmernu komunikaciju između

ra!unara i 42itch@a pa samim tim se povećava i brzina prenosa podataka. Cull <upleG je

komunikacija koja omogućava istovremeno da dva ra!unara jedan drugom šalju i primaju

podatke. U normalnim okolnostima, ako ne postoji Cull <upleG, prvi ra!unar šalje podatke

drugom ra!unaru i nakon što prvi ra!unar završi sa slanjem podataka onda drugi ra!unar

po!inje sa slanjem podataka prvom ra!unaru. U situacijama kada postoji Cull <upleG

komunikacija onda i prvi i drugi ra!unar šalju podatke istovremeno bez !ekanja da jedan od

njih završi sa slanjem podataka. Na ovaj na!in se efektivno duplira protok, tj. 8** 3bps

teoretski postaje ;** 3bps. <a bi Cull <upleG komunikacija bila moguća, kao što smo rekli,

mora i 42itch i mrežni adapter podržavati tu komunikaciju. Na samom mrežnom adapteru je

moguće manuelno podesiti vrstu komunikacije ali proizvođa!i ovog tipa hardvera naj!ešće

kao predefinisanu opciju postavljaju "uto Negotation ili "uto4ense, odnosno da adapter

automatski prepozna vrstu komunikacije. Na slici je dat primer podešavanja mrežnog

adaptera7



2

Aktivna !"#na $%!"a

Slika ): Svojstva mre&no* adaptera

"ko se koristi opcija "uto negotation 9"uto4ense: onda se omogućava da se 42itch i mrežni

adapter dogovore oko vrste i brzine komunikacije među njima. 3eđutim, to dogovaranje

zahteva određeno vreme pa ako su eksplicitno poznata svojstva 42itch@a onda je

preporu!ljivo manuelno konfigurisanje mrežnog adaptera da bi se izbegli gubici u vremenu.

U praksi to je skraćenje vremena koje je potrebno operativnom sistemu da zapo!ne

komunikaciju preko mreže. Na primer ako imamo 42itch od 8** 3bps koji podržava Cull

<upleG komunikaciju i ra!unare !iji mrežni adapteri podržavaju te parametre, onda mrežne

adaptere ra!unara treba manuelno konfigurisati sa opcijom 8** 3bps Cull <upleG. %vakav

na!in podešenja mrežne komunikacije je vrlo bitan naro!ito kada su u pitanju serverske

mašine koje rade sa velikim brojem uspostavljenih sesija istovremeno. ostupak manuelnog

konfigurisanja mrežnog adaptera u multimediji za ovu lekciju.

Na ovaj na!in smo saznali da 42itch može prepoznati parametre svakog od mrežnih

adaptera priklju!enih na njega i na osnovu toga prilagoditi komunikaciju sa njima. &a

mogućnost je vrlo korisna kada u postojećim mrežnim okruženjima postoje mrežni adapteri

razli!itih brzina komunikacija, na primer od 8* 3bps, od 8** 3bps ili ako je novija oprema

u pitanju od 8*** 3bps jer se na taj na!in omogućava dalji nastavak rada svih priklju!enih

uređaja bez potrebe za novim ulaganjima u mrežnu opremu a samim tim i smanjenje troškova

mrežne infrastrukture.

U dosadašnjem opisu 42itch@a kao mrežnog uređaja govorili smo o Ea=er ; 42itch

mrežnim uređajima koji u sebi objedinjuju gore navedene mogućnosti. 3eđutim, postoje i

Ea=er - 42itch mrežni uređaji koji pored funkcija Ea=er ; 42itch@a uklju!uju i funkciju

rutiranja mrežnog saobraćaja, odnosno takav uređaj je i 42itch i ruter istovremeno. 4amafunkcija rutiranja će biti objašnjenja u kasnijem delu kursa. ostoje 42itchevi sa razli!itim



2

Aktivna !"#na $%!"a

mrežnim konektorima, brzinama, brojem konekcija, mogućnostima odnosno funkcijama.

>zgled 42itch mrežnog uređaja je dat na sledećoj slici7

+* R3t"! 5R$3t"!6

U okruženjima koja se sastoje od više mrežnih segmenata sa razli!itim protokolima, habovi,

mostovi ili svi!evi ne mogu obezbediti brzu komunikaciju, pa se u takvim mrežama koriste

uređaji koji poznaju adrese svih segmenata i koji pronalaze najbolju putanju za protok

podataka. &akvi uređaji se nazivaju ruteri.

S8ika 9* R3t"!



2

Aktivna !"#na $%!"a

#uteri mogu da komutiraju i usmere pakete preko više mreža, a to rade razmenom

informacija o protokolima između odvojenih mreža. #uteri imaju funkcije mostova kao što su

filtriranje i izolovanje saobraćaja kao i povezivanje mrežnih segmenata.

#uteri mogu da obezbede sledeće funkcije mosta7

• filtriranje i izdvajanje saobraćaja,• povezivanje segmenata mreže.

#uteri, u odnosu na mostove, imaju pristup širim informacijama u paketu, a koje

koriste da bi poboljšali njihovu isporuku. )oriste se u složenim mrežama jer nude bolje

upravljanje saobraćajem.

#uteri se ina!e koriste u kompleksnijim mrežama zato što pružaju pouzdanije

upravljanje protokom podataka i međusobno dele podatke o usmeravanju !ime zaobilaze

spore veze i veze koje ne rade najbolje.

#ad rutera je zasnovan na Hruterskim tabelamaH koje sadrže mrežne adrese i koje

ustanovljavaju odredišnu adresu ulaznih podataka. &abela sadrži7

• sve poznate mrežne adrese

• na!in povezivanja sa mrežnim adresama

• moguće putanje između rutera

• efikasnost svake od putanja mjereno brojem usputnih rutera.

Slika 1+: ,ovezivanje rutera

Na slici 8* predstavljena je mreža od sedam segmenata. ?a njihovo povezivanje koristi se pet

rutera. 4vaki ruter bira najbolju moguću putanju do bilo kojeg segmenta koristeći rutersku

tabelu. ri tome se uzima u obzir brzina prenosa, propusni opseg pa i cena koštanja linije. 4vi

ti faktori zajedno određuju takozvanu HmetrikuH. Na tabeli ispod pokazaćemo kakva je

metrika za ruter 8 iz prethodnog primjera.



2

Aktivna !"#na $%!"a

)ada ruteri prime pakete koji su namjenjeni nekoj udaljenoj mreži, šalju ih ruteru koji

upravlja odredišnom mrežom. #uteri su dosta sli!ni mostovima, ali njihov rad je sporiji, jer

izvršavaju složene funkcije na svakom paketu.

#uteri imaju moć filtriranja, tako da oštećenim i zalutalim podacima neće dozvoliti

prolaz u mrežu jer !itaju samo adresirane podatke. &ime smanjuju i opterećenost mreže.

)ao što smo već spomenuli, ruter može da HosluškujeH mrežu i prepozna koji su

segmenti najzauzetiji, na osnovu toga on određuje kojom putanjom da šalje podatke. "ko je

neka putanja zauzeta on pronalazi alternativnu putanju kojom će poslati te podatke.

ostoje protokoli koji mogu da rade sa ruterima i oni koji ne mogu. %ni koji to mogu

su <BAnet, >, >I, %4>, IN4, << 9"pple&alk: a oni koji ne mogu E"& i Net'BU>.

ostoje dvije vrste rutera7

@ 4tati!ki, kod kojih administrator ru!no mora da podešava i konfiguriše rutersku

tabelu usmjeravanja kako bi zadao svaku putanju što je dosta komplikovano.

@ <inami!ki, koji automatski otkrivaju putanje i ispituju podatke sadrugih rutera. %ni

ujedno za svaki paket pojedina!no odlu!uju kako će slati paket preko mreže.

rimer7 <a bi se lakše razumio rad rutera zamislimo lanac hotela. )ada gost iz hotela H AH

zove gosta u hotelu H BH operator hotela H AH zna najbolji put da spoji poziv, na primjer preko

gradske centrale."ko poziv ne uspe preko gradske centrale, operator automatski traži najboljimogući put, npr. preko centrale nekog drugog hotela u tom gradu.

#uteri održavaju sopstvene tabele o određivanju putanje, koje se obi!no sastoje o

mrežnih adresa, i, ako to arhitektura mreže zahteva, !uvaju se i adrese mati!nih ra!unara. <a

bi se odredila odredišna adresa dolazećih podataka, tabela za određivanje putanje sadrži7

• sve poznate adrese mreže,

• uputstva za povezivanje sa drugim mrežama,

• moguće putanje između rutera,

• troškove slanja podataka duž tih putanja.

)ao što je pokazano na slici, ruteri koriste svoje tabele za određivanje putanja

podataka da bi na osnovu troškova i dostupnosti odabrali najbolju od njih.

#uteri zahtevaju određene adrese. #azumeju samo brojeve mreže koji im

dozvoljavaju da komuniciraju sa ostalim ruterima i adresama lokalnih mrežnih kartica 9N>A:.#uteri ne komuniciraju sa udaljenim ra!unarima.



2

Aktivna !"#na $%!"a

)ada ruteri prime pakete namenjene udaljenoj mreži, oni ih šalju ruteru koji se bavi

tom udaljenom mrežom. U neku ruku to je prednost, jer zna!i da ruteri mogu da7

• velike mreže izdele u manje,

• služe kao bezbednosne barijere između segmenata,

• spre!e pojavu bujice opštih poruka, jer ih ne prosleđuju.

?bog toga što moraju da nad svakim paketom obave složene funkcije, ruteri su sporiji

od mostova. ri prosleđivanju od rutera do rutera, iz paketa se u sloju veze uklanjaju adrese

izvora i odredišta da bi se ponovo napravile. %vo omogućava, recimo, ruteru da paket iz

&AJ> Bthernet mreže uputi ka serveru u &AJ> &oken #ing mreži.

?ato što !itaju samo adresirane pakete, ruteri ne dozvoljavaju oštećenim podacima da

prođu u mrežu. ošto ne dozvoljavaju prolaz oštećenim podacima ili bujici opštih poruka,ruteri dodatno ne opterećuju mrežu.

#uteri ne o!ekuju adresu odredišnog !vora, već adresu mreže. roslediće informacije

samo ako je adresa mreže poznata. 4posobnost da upravljaju prosleđivanjem paketa koji

prolaze kroz njih omogućava ruterima da smanje saobraćaj između mreža i da mnogo

efikasnije koriste raspoložive kanale veze.

)oristeći šemu adresiranja rutera administratori mogu veliku mrežu da podele u više

nezavisnih mreža, a kako ruteri ne prosleđuju ili obrađuju svaki paket, oni deluju kao zaštitna

barijera između segmenata mreže. &o može mnogo da smanji obim saobraćaja na mreži iskrati vreme !ekanja korisnika.

?a razliku od mostova, ruteri mogu da prihvate više aktivnih putanja između

segmenata lokalne mreže 9E"N: i izvrše izbor između redundantnih putanja. ?ato što mogu

da povežu segmente koji koriste potpuno razli!ita pakovanja paketa i šeme pristupa

medijumu, ruteri !esto mogu da biraju između više dostupnih putanja. &o zna!i da ako jedna

veza odnosno ruter ne radi, podaci i dalje mogu da se šalju alternativnim putanjama.

#uter može da osluškuje mrežu i identifikuje njene najzauzetije delove. %vu

informaciju ruter koristi pri određivanju putanje kojom šalje podatke. "ko je jedna

putanja vrlo zauzeta, ruter identifikuje alternativnu i njome šalje podatke.

#uter o putanji za slanje paketa podataka odlu!uje određivanjem broja preskoka

9zapravo broja rutera kroz koji paket mora da prođe da bi stigao na odredište: koji postoje

između međumrežnih segmenata. 4li!no mostovima, ruteri prave tabele za određivanje

putanje koje se koriste u algoritmima za određivanje putanje, kao što su7

• algoritam 5otvori prvo najkraću putanjuH 9open shortestpath first, OSPF : @ algoritam

za određivanje putanje na osnovu stanja linije. "lgoritmi na osnovu stanja linije

upravljaju procesom određivanja putanje i dozvoljavaju ruterima da brzo odgovore naizmene u mreži,



2

Aktivna !"#na $%!"a

• protokol za razmenu informacija za određivanje putanje 9 Routing Information

Protocol, RIP : @ za odlu!ivanje o putanji koristi algoritme za određivanje vektora

rastojanja. rotokol za kontrolu prenosaJ>nternet protokol 9&AJ>: i >I protokol

podržavaju #>.



2

Aktivna !"#na $%!"a

Eiteratura7

• 5Uvod u ra!unarske mreže6 @ rof. dr 3laden (einović, dipl.inž. i

"leksandar $evremović, dipl.inž. , 'eograd ;**K

• 5#a!unarske mreže6 "ndre2s &anenbaum, 3ikro knjiga, ;**, 'eograd

• http7JJ222.cet.rsJAB&citalisteJAitaliste&ekstoviJ;;.pdf

•http7JJ222.vps.ns.ac.rsJ3aterijalJmat+-.pdf

• http7JJlekcijepil.elfak.ni.ac.rsJ3rezeJ;JostLzasJruter.html

• http7JJ222.racunarskemreze.comJ)njiga3odule

http://www.cet.rs/CETcitaliste/CitalisteTekstovi/522.pdf

http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat63.pdf

http://lekcijepil.elfak.ni.ac.rs/Mreze/2/ost_zas/ruter.html

http://www.racunarskemreze.com/Knjiga

http://www.racunarskemreze.com/Knjiga?Module=BookOnline__Reader&Chapter=54

http://www.cet.rs/CETcitaliste/CitalisteTekstovi/522.pdf

http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat63.pdf

http://lekcijepil.elfak.ni.ac.rs/Mreze/2/ost_zas/ruter.html

http://www.racunarskemreze.com/Knjiga

http://www.racunarskemreze.com/Knjiga?Module=BookOnline__Reader&Chapter=54

Documents

Aktivna Mrzena Oprema - MARKO PALOSKI