Jezik i komunikacijaKomponente i struktura komunikacije Prirodan ljudski jezik je organizovan sistem znakova i pravila za njihov kreativan i pikladan izbor, kombinovanje i upotrebu u procesu sporazumevanja odnosno komunikacije. Osnovna funkcija jezika je komunikacija ali i: 1) formulisanje i iskazivanje, uvanje misli 2) simboliki znaaj za formiranje etikih, kulturnih, politikih entiteta Druge vrste komunikacije: mimika, gestovi, gluma, matematika, saobraajna simbolizacija. Komunikacija je komplikovan proces koji ide od izvora tj. poiljaoca poruke do cilja tj. primaoca poruke i uvek se realizuje u odreenom kontekstu. Osnovne komponente komunikacije su: 1) poiljalac i primalac poruke 2) poruka 3) kod 4) emiter i receptor 5) kanal 6) kontekst Poiljalac i primalac poruke komunikatori odnosno uesnici u sporazumevanju i komunikaciji. Poiljalac ili adresant odailje poruku, enkodira je, odnosno prevodi je na odgovarajui sistem znakova. Primalac ili adresat prima poruku odnosno dekodira je tj. prevodi je sa odreenog sistema znakova. Prema broju poiljalaca i prmaoca tj. tipu interakcije, komunikacija moe biti: 1) jednosmerna interakcija licem u lice izmeu jednog poiljaoca i jednog primaoca (primer kritika oca sinu) 2) reciprona interkcija licem u lice u kojoj poiljalac i primalac naizmenino rezmenjuju poruke (primer prepirka suprunika) 3) jednosmerna interakcija licem u lice, jedan poiljalac, vie primalaca (primer predavanje) 4) jednosmerna interakcija, vie poiljaoca, jedan primalac (glumci pred publikom) 5) reciprona interakcija u kojoj jedan poiljalac i vie primaoca naizmenino menjaju uloge (diskusija nastavnik student) 6) jednosmerna interakcija licem u lice izmeu vie primalaca i vie poiljalaca 7) reciprona interakcija izmeu vie primalaca i vie poiljalaca 8) poiljalac je imaginaran, a primalac stvaran (itanje pisma) 9) poiljalac stvaran, a primalac imaginaran (pisanje pisma)

1

Poruka je sadraj informacije koju poiljalac odailje, a primalac prima i tumai. Da bi komunikacija bila uspena moraju biti zadovoljena dva preduslova: 1) poiljalac i primalac poznaju isti kod 2) sadraj poruke koju poiljalac odailje treba da bude identian sadraju poruke koju primalac prima Ukoliko prvi uslov nije zadovoljen komunikacija je mogua samo preko posrednika (prevodilaca). Drugi uslov je esto filozofski fenomen, moe se samo nagaati o stepenu ekvivalencije poslate i primljene poruke. Kod je organizovan sistem znakova i pravila za njihov kreativan i prikladan izbor kombinovan u procesu komunikacije. Prema ulima koja su rezervisana za recepciju, kodovi mogu biti: 1) akustini sluh 2) optiki vid 3) taktilni ulo dodira 4) hemijski ulo ukusa Jezike poruke mogu se oranizovati kao akustine, vizuelne, taktilne. Emitor i receptor su fakultativne komponente komunikacije koje se javljaju samo u specifinom situacionom kontekstu kada izmeu poiljaoca i primaoca postoji jedan ili vie posrednika. Novinar koji vodi politiku emisiju je emitor izmeu politiara i slualaca, gledalaca te emisije. Prikaziva neke nove knjige je receptor izmeu pisca i potencijalnih italaca. Kanal je sredstvo koje u svojstvu sredine omoguava odailjanje, prenos i prijem poruke. U svakodnevnoj komunikaciji to je vazduh, ali moe da se pojavi radiodifuzija, televizija, elektronske mree, novine, knjige... Moe se kombinovati vie vrsta kanala. Kontekst sve ono to na relevantan nain obuhvata komunikaciju ili joj prethodi. Postoji jeziki i nejeziki kontekst. Nejeziki kontekst ine ga referent, okvir i scena. Referent je stvarnost o kojoj se saoptava: objekti, pojmovi i relacije meu njima Okvir - ine ga fiziki (prostor, vreme, situacija realizacije komunikacije) i institucionalni (domen ivota i rada u kojima se realizuje komunikacija i socijalna uloga u kojoj se komunikatori nalaze) ambijent komunikacije. Scena: 1) fizioloka scena koju ine pol, uzrast i zdavstveno stanje komunikatora 2) psiholoka scena inteligencija, temperament, interesovanje, raspoloenje, motivacija 3) pragmatika scena koju ine namera komunikatora, cilj poruke, svrha komunikacije 4) sociokulturna scena ine je kulturni, verski, etniki i polotiko-ekonomski momenti u komunikaciji 5) presupozicija elementi individualnog i kolektivnog iskustva

2

Jeziki kontekst: 1) paradigmatski kontekst predstavljen sistemskim odnosom meu jezikim jedinicama (odnosi glagolskih vremena, padea) 2) sintagmatski kontekst odreen je odnosom meu jezikim jedinicama u govornom lancu (imenica i pridev) 3) funkcionalni kontekst predstavljen je odnosom izmeu komunikacijske i ostalih funkcija jezika 4) komunikacijski kontekst predstavljen je odnosom izmeu jezika i drugih sredstava komunikacije (jezika i gestova, mimike ...) Bilo koja prepreka u vezi sa bilo kojom komponentom komunikacije je UM (nepoznavanje koda, buka u kanalu, psiholoka, fizioloska prepreka). Uesnici u komunikaciji se umu suprotstavljaju redudancom viak upotrebljenih sredstava u komunikaciji, razne vrste ponavljanja, posebna intonacija, upotreba parajezikih sredstava, gestovi, mimika, pokreti tela. Ako se pretera sa redudancom ulazi se u um. Raslojavanje prirodnog ljudskog jezika Prirodan ljudski jezik pragmatiki gledano nije monolitna struktura budui da izborom jezikih jedinica na razliitim nivoima jezike strukture ovek zadovoljava razliite oblasti svoga delovanja. To praktino znai da se pisana i govorena realizacija jezika izborom raspoloivih sredstava raslojava na socijalnom, individualnom, teritorijalnom i funkcionalnom planu. Socijalnim raslojavanjem jezika nastaju sociolekti koji oslikavaju jezike razlike izmeu pojedinih drutvenih grupa u okviru iste jezike zajednice. Sociolekti najee dolaze do izraaja na leksikom planu i javljaju se pre svega u klasno izrazito podvojenim drutvima. Srpsko drutvo nije takvo zbog razliitih revolucionarnih... argon je sociolektanska kategorija karakteristina za govor mladih, vojnika, kriminalaca. Individualnim raslojavanjem jezika nastaju idiolekti, jezike osobenosti svakog pojedinanog govornika. Idiolekatske osobenosti se ispoljavaju na svim nivoima jezike strukture pa se na osnovu njih moe proceniti poreklo, obrazovanje, profesionalna orijentacija, socioloki i psiholoki profil govornika. Teritorijalnim raslojavanjem jezika nastaju dijalekti oslikavaju jezike razlike izmeu pojedinih podruja, oblasti iste jezike zajednice. Srpski jeziki standard: 1) umadijsko vojvoanski 2) hercegovako krajiki dijalekat Funkcionalnim raslojavanjem jezika nastaju funkcionalni stilovi (registri, resursi) to su ekstralingvistiki uslovljene sistematske realizacije jezika u razliitim sferama ljudskkog delovanja. U vezi sa tim postoji jezik prava, elektrotehnike, fabrike... Sve ove

3

realizacije imaju specifinu intralingvistiku strukturu, matematiko-statistiku znakomernost (procenat glagola, imenica). Te realizacije imaju manju ili veu tradicionalnost, neki od stilova su nastali ranije, neki kasnije. Funkcionalni stilovi su nastali trijadom jezik, ovek, drutvo. Tri preduslova koja su morala biti ispunjena da bi se jezik raslojio: 1) ovek je morao prei dug intelektualni razvoj koji e dovesti do pisanog oblika komunikacije - tamparstvo 2) drutvo se moralo razviti toliko da doe do podele rada razliitih ljudskih delatnosti 3) jezik se morao razviti toliko da odgovara razliitim ljudskim potrebama u razliitim delovanjima Svaki funkcionalni stil je odreen inventarom, izborom i upotrebom jrzikih jedinica kojima ovek odgovara razliitim zahtevima konteksta, domena i tematike komuniciranja. Svaki govornik poseduje: 1) kompetenciju koda znanje jezikog sistema 2) kompetenciju komunikacije znanje upotrebe jezikog sistema. Kompetencije komunikacije govorniku omoguava da promeni kod u skladu sa situacijom u kojoj se nalazi, moe doi do zamene koda, neposedovanja kompetencije komunikacije... Topologija funkcionalnih stilova Postoje sledei funkcionalni registri u srpskom jeziku (stilovi, diskursi): 1) razgovorni registar 2) beletristiki registar 3) publicistiki registar 4) administrativni registar 5) nauni registar U okviru publicistikog: informativni, analitiki, knjievnopublicistiki i enigmatski. U okviru administrativnog: pravni, politiki, diplomatski, poslovni i personalni podstil. U okviru naunog: akademski, edukativni, popularni podstil. Na najniem stratifikacionom nivou postoje anrovi. anrovi u okviru administrativnog su: radna biografija, poslovno pismo, prijava projekta, izvetaj o projektu.

4

Razgovorni diskursRazgovorni diskurs je tip funkcionalnog stila koji se po pravilu realizuje kao spontana, nepripremljena, usmena, verbalna interakcija dijalokog tipa, iji nosioci stupaju u direktni ili indirektni kontakt tematski se vezujui za ivotnu stvarnost u najirem smislu rei. Do izraaja dolaze neverbalni elementi komunikacije: mimika, pokreti tela, suprasegmentni elementi komunikacije, intonacija, pauza, ritam itd. Mada se po definiciji ovaj diskurs ili registar realizuje kao usmena interpretacija, jo od pojave pisma ovaj registar je mogao dobiti i pisanu realizaciju u vidu nezvanine privatne prepiske koja svoju renesansu doivljava kroz el. prepisku i internet priaonice. Pisanom realizacijom ovaj registar gubi spontanost i nepripremljenost to je izrazito uoljivo u klasinim pismima koja funkcioniu kao ulanani monolizi u kojima se posebna paznja posveuje jezikoj supstanci. Elektronske poruke sadre puno gramatikih greaka, kratke su itd. U internet priaonicama se oponaa govor, ustvari, potrebne su brze pisane reakcije poto komunikacija tee pa to podrazumeva odsustvo pripremljenosti. anrovi su nodrivi jer ovaj stil karakteriu: 1) nepredvidljivost poetka 2) skokovitost podrazumeva prelazak sa jedne na drugu temu 3) konativnost razgovor radi odranja konverzacije 4) irevirzibilnost podrazumeva da se reeno ne moze vratiti ili popraviti 5) nedoreenost verbalno nedovrene misli Segmenti razgovora: 1) inicijalni segment sastoji se od poetnog pozdrava i apelacije 2) kurtoazni segment svodi se na rektorska pitanja na koja nema odgovora (kako si, ta radi, ...) 3) centralni segment sutinski deo razgovora u kome dolazi do izraaja intencija sagovornika 4) finalni segment svodi se na pozdrav (zbogom, dovienja, ...) U centralnom segmentu moe se izdvojiti itav niz elementarnih govornih jedinica koji se nazivaju govornim inovima, jedinice koje se prepliu, sueljavaju dajui razgovoru karakteristiku kompleksnog ili makrogovornog ina (estitanje, uenje, pitanje, podseanje, repliciranje itd.) Razgovorni diskurs je ritualan in to je posebno vidljivo na poetku razgovora, na kraju razgovora i prilikom promne teme razgovora.

5

Razgovor ne moe poeti u bilo kom trenutku. Ukoliko je potencijalni sagovornik ve ukljuen u neki razgovor ili aktivnost koja je inkompatibilna sa razgovorom mora se saekati kraj te aktivnosti i tek onda uspostaviti razgovor. Razgovor se ne moe zavriti bilo kada, postoji strategija prekida razgovora. Ritualna je i promena teme raazgovora, predmet razgovora mora da odgovara sagovornicima i sluaocima razgovora. Da bi konverzacija uspela ona mora da zadovolji itav niz maksima: 1) maksim kvaliteta 2) maksim kvantiteta 3) maksim relevantnosti 4) maksim utivosti Maksim kvaliteta podrazumeva da govornik doprinosi komunikaciji; govornik mora biti iskreno zainteresovan za sagovornika, mora biti spreman da prihvati ulogu sluaoca (ne treba lagati i glumiti tokom razgovora) Maksim kvantiteta podrazumeva da uesnici u razgovoru nesmeju davati ni premalo ni previe informacia; sagovornik nesme dugo zadravti ulogu govornika jer time stvara monotonost i demotivie drugog uesnika komunikacije. Kratki odgovori na postavljena pitanja signalizuju skori prekid razgovora Maksim relevantnosti podrazumeva da uesnik u komunikaciji saodrava svoje ponaanje cilju ili svrhi komunikacije (ne moe se sebino menjati tema razgivora) Maksim utivosti podrazumeva da uesnici potuju razgovorne ili konverzacijske konvencije date kulture 1) nepoznatom sagovorniku se mora persirati 2) persiranje se moe prekinuti samo na predlog vieg po socijalnom rangu 3) pokreti tela u komunikaciji moraju biti artikulisani 4) sagovornik se mora gledati u oi (to je znak potovanja) 5) poto u razgovoru uestvuju dve ili vie osoba, upotrebu zamenice JA treba svesti na najmanju moguu meru 6) neslaganje sa sagovornikom treba prikladno manifestovati 7) treu osobu u prisustvu ne moemo oslovljavati sa ON jer ona ima svoje ime U akademskoj komunikaciji treba izbegavati razgovor u treem licu, tj. o licima koja ne mogu odgovoriti jer nisu prisutna. Time ukazujemo na sebe da smo neodgovorni (jednom reju traara). Maksime se kre nesvesno u onim sluajevima kada govornik misli da sagovornik neto zna, a on to ne zna. Maksime se kre i svesno i to u sluajevima kada jedan od sagovornika eli da se ali, izazove verbalni komfllikt itd. Razgovorni diskurs ili registar u pogledu jezika profilie se doziranjem odgovarajuih govornih postupaka grupisanih u tri kategorije: 1) redukciju

6

2) adjunkciju 3) modifikaciju Redukcija podrazumeva razliite vrste skraivanja standardnih formi i izraza. Razgovor inae karakterie brahiologija tj. preterano skraivanje i redukcija pri emu nastaju jeziki neprihvatljive forme. Najee se ispoljava na fonetskom planu kroz razliite vrste skraivanja, redukcija, od kojih su najpoznatije: 1) inicijalno skraivanje ili afereza 2) finalna skraivanja ili afokopa (zaboravit jest itd) 3) madijalna skraivanja ili sinkopa (povatati, uvatiti) 4) slogovna skraivanja ili sinereza (ek umesto ekaj) Adjunkcija predstavlja nepotrebno optereivanje komunikacije parazitskim formama. Istiu se: 1) preterana govorljivost koja prerasta u brbljivost 2) psitacizam mehaniko izgovaranje narazumljivih rei i oblika 3) gongorizam preterano nabuban nain izraavanja potpuno neprilagoen datom kontekstu Adjunkciji posebno doprinose pleonazmi (vezivanje rei istog znaenja), rezliite vrste tautologija odnosno kombinovanja rei istog korena (stari starci), upotreba razliitih kliea (nezasluena kletva kao da je neka kletva zasluena), upotreba raznih vrsta potapalica (bre, brate, ovaj, onaj, ...) Modifikacija svodi se na razliite vrste supstandardnih izmena jezikog koda. Modifikacija se po pravilu vezuje za neobrazovane govornike. Neki od modifikovanih postupaka bi bili: 1) paretimologija pogrean izgovor strane rei (okupacija = ukopacija) 2) heterofemija zamena rei slinog izgovora (statut kao pisani dokument, status - poloaj) 3) amfibolija registarska dvosmislenost (dete ujelo prase) Da bi se ovi postupci prevazili treba izbegavati upotrebu stranih rei ukoliko se njima ne vlada. Inae, uvek kada postoji odgovarajua Srpska re ne treba koristiti stranu re, osim ukoliko nije struan termin. U razgovoru mogu doi do izraaja supstandardni jeziki diomi kao to su argon i argo. Njihovi elementi nikako ne smeju da se pojave u akademskoj komunikaciji. Pod argonom se podrazumeva jeziki izraz odreene socijlne grupe koja se od jezikog standarda odvaja kreiranjem novih leksikih jedinica ili modifikacijom ve postojeih (geni = genije, pandur = policajac, ...). Principi formiranja argonizama: 1) asocijativnost (pljeskavica = amar) 2) ironinost (pustiti suzu za Hitlera = mokriti) 3) hiperbolinost (samo mu tikla viri = poltron) 4) pearativnost (kengur = potar)

7

Argo je potpuna modifikacija standardnog jezikog idioma u cilju formiranja tajnog jezika, koji bi bio nerazmljiv izvan socijalne grupe koja ga formira. Nastaje izbacivanjem, dodavanjem, premetanjem jezikih elemenata. Obino se govori o uvrnutom argou (obrnutom argou). Ovom tipu argoa pripada kozarac ili atrovaki govor (vozdra = zdravo). Centralni argo nastaje kada se centralni samoglasnik i susedni suglasnik prebace na poetak rei (ena = ena). Odnos razgovornog jezika sa jezikim kodom: 1) fonetski nivo doziranje sup. elemenata komunikacije (akcenat, ritam, ...). Moe se nainiti sveanim, zvaninim, neutralnim ili niski izgovor u zavisnosti od konteksta 2) leksiki nivo razgovorni registar karakterie: prisustvo velikog broja neutralnih rei esto prisustvo vulgarizama ija je uestanost srazmerna obrazovnom nivou upotreba varvarizama stranih rei neprilagoenih srpskom jezikom sistemu upotreba potapalica razgovorni jezik karakterie i odsustvo sinoniminosti tako da se odreene rei ponavljaju 3) morfoloki nivo razgovorni diskurs karakterie smanjena upotreba imenica i prideva, poveana upotreba glagola i linih zamenica, redukcija glagolskog sistema (koristi se krnji perfekat itd.), visoka uestanost vokativa (njme se zapravo skree panja i intenzivira razgovor), iste nominativne forme bez glagola itd. Akademsku komunikaciju treba u naelu prilagoditi strukturi akademskog pisanog teksta, a to znai da prilikom usvajanja odreenih strunih sadraja treba ovladati i nainom verbalnog prezentovanja tih sadraja. Ovo je nain da se akademske komunikacije podignu na visi nivo.

Vizuelna komponenta komunikacijeine je tri komponente: 1) dranje ili postura 2) pokreti ili gestovi 3) izraz lica ili mimika Dranje tela mora biti prilagoeno verbalnom aspektu razgovora te u vezi sa tim treba znati da suvie kruto dranje deluje uznemirujue, nesigurno i neprijatno. Suvie oputeno dranje deluje neozbiljno i nezainteresovano. Govornik koji ima pozitivan stav prema sagovorniku je nagnut blago napred i ima otvorene dlanove, a govornik koji ima negativan stav prema sagovorniku nagnut je blago unazad sa stisnutim pesnicama i prekrtenim rukama. U akademskoj komunikaciji postura mora biti artikulisana, a elementarni pokazatelji te posture bili bi: 1) uspravno ali ne suvie kruto dranje 2) sagovorniku se nesmeju okretati lea 3) ne treba hodati kad se govori

8

Gestovi su neverbalne poruke koje nastaju kao produkt kulture koja se koristi (kulturoloki su uslovljene). Oni su znaajni u komunikaciji zato to mogu ilustrovati ili pojaati znaenje verbalne poruke, njima se moe menjati ili dopunjavati znaenje verbalne poruke. Njima se takoe moe zameniti verbalna poruka (na pr. klimanje glavom). U akademskoj komunikaciji vrlo je bitno vladati nesvesnim gestovima budui da oni mogu otkriti tremu, nervozu, nesigurnost. Tipini znaci nervoze bili bi poigravanje predmetima na pr. olovkom i slino. Tipini gestovni znaci nesigurnosit bili bi diranje lica, ekanje po glavi, okretanje prstena, nametanje kravate itd. Tipini znaci treme bili bi drhtanje ruku, gutanje, hvatanje vazduha dubokim uzdahom. U akademskim komunikacijama ove gestove treba savladati. Mimika se ispoljava preko oiju i preko usana. Tipine one mimike bile bi treptanje kao znak ljutnje, irom otvorene oi kao znak straha, nemiran pogled kao znak uznemirenosti i slino. Tipine usne mimike bile bi sisanje ili grizenje usni kao znak nervoze, stisnute usne kao znak unutranjeg komflikta, dranje olovke u ustima kao znak nepoverenja itd. Najkompleksnija mimika je osmeh. On deluje pozitivno u konverzaciji jer sugerie zadovoljstvo, njime otkrivamo da imamo vremena i strpljenja za sagovornika, podstiemo sagovornika na osmeh, njime najlake prevazilazimo napete situacije. ene se smeju i u situacijama kada im je neprijatno. Poslovni partner kada hoe da nas prevari obino se smeje.

Beletristiki funkcionalni stilBeletristiki funkcionalni stil je diskurs funkcionalnog jezikog stila koji se ostvaruje u sferi knjievnoumetnike spoznaje sveta nudei kroz subjektivnu estetsku transformaciju individualizovanu sliku stvarnosti. Dok su publicistiki, administrativni i nauni diskurs segmenti javne jezike komunikacije koja je proistekla iz Aristotelovske retorike, beletristiki diskurs pripada Aristotelovskoj poetici. Poetski izraz proizilazi iz drugaijeg tipa delovanja od izraza u sferi retorike zato to je poetski izraz u funkciji emocionalnog i estetskog. Poruke koje se prenose ovim stilom predstavljaju informaciju informacije. Autor poetskog teksta (pisac) preuzima poruku iz spoljanjeg sveta, prerauje je, i subjektivno i estetski transformie i odailje potencijalnom itaocu. Informacije u beletristikom stilu u naelu mogu biti: 1) ezoterine (skrivene, tajne, dostupne samo odreenom recipientu) 2) egzoterine Beletristiki diskurs predstavlja najstariji potvreni pisani oblik javne jezike komunikacije koji je dugo vremena (od antike do danas) bio izrazito visoko rangiran u vrednosnoj hijerarhiji javnih idioma. U mnogim drutvima on je zapravo osnovni uzor na osnovu kog su definisana pravila funkcionisanja standardnog jezikog sistema. Visok ugled beletristikog diskursa proisticao je iz injenice da je ovaj diskurs sudelovao u formiranju kolektivnih spoznaja konkretne zajednice kada su ga primaoci poruka

9

doivljavali kao simboliku vezu sa ostalim lanovima svoje govorne zajednice. Procena komunikacionog znaaja ovog diskursa vremenom se uravnoteuje tako da se danas on tretira kao jedan od javnih jezikih idioma. Osnovne funkcije beletristikog funk. stila su: 1) subjektivno osmiljavanje stvarnosti 2) estetsko prezentovanje stvarnosti 3) perlokutorno delovanje na primaoca (prenosimo poruku koja je delatna tj. podstie onog kome poruku prenosimo na neku aktivnost) Osnovne karakteristike bile bi: 1) konotativnost stilska fokusiranost na oznaenom koja putem razliitih asocijativnih veza u datom momentu moe izazvati najrazliitije doivljaje (na primer kada pisac pomene sneg) 2) ekspresivnost stilska fokusiranost na oznaci koja samostalno ili u kombinaciji sa drugim oznakama nosi nii ili vii nivo izraajne iznijansiranosti U okviru beletristikog stila se razlikuju, prema nainu oblikovanja i prezentaciji informacije, tri podstila: Epski podstil ili diskurs kojim se prikazuju zbivanja u ljudskim socijalnim zajednicama, ali i mitska zbivanja koja su povezana sa tom zajednicom. Osnovne karakteristike ovog podstila su: epski mir - se manifestuje kroz injenicu da se piscu pri prezentaciji injenica i opisa nikud ne uri epska objektivnost podrazumeva nepristrasno izlaganje epska opirnost podrazumeva detaljne opise epska klasinost podrazumeva upotrebu stilskih sredstava(figura) Epski diskurs se ispoljava kroz pripovetku i novelu. Lirski podstil predstavlja emocionalno angaovani poetski diskurs. Dok je lirika krajnje inkluzivna (orijentisana na unutranji svet) etika je krajnje ekskluzivna. Lirski podstil se ispoljava kroz razliite vrste lirskih pesama. Dramski podstil ovde se kroz verbalne replike likova prezentuje dramsko zbivanje pri emu se primaocu nudi iluzija stvarnog ivota. anrovi ovog stila su: komedija, tragedija i drama u uem smislu.

Publicistiki funkcionalni stilPublicistiki diskurs je tip funkcionalnog jezikog stila koji nastaje u sferi medijske analize aktuelnih pojava i problema svakodnevnog ivota u konkretnim drutvenopolitikim, ekonomskim, ideolokim, kulturnim, obrazovnim i drugim socijalnim sferama. Ovaj diskurs je diskurs novina, radia i televizije. Pripada sferi javne

10

jezike komunikacije retorikog tipa. Pomenuti mediji formiraju subdomen ili substil u kojem se pojavljuju svi segmenti retorike komunikacije (i nauni i administrativni diskurs). U savremenom drutvu primarna funkcija je oblikovanje javnosti i to politiko oblikovanje javnosti, tako da unutar ovog stila, politiki diskurs, kao subdomen administrativnog stila ima vrlo znaajan kvalifikativno-kvantifikativni ugled. Meovitost publicistikog diskursa ogleda se pre svega u injenici da su mediji posrednici koji preuzimaju poruke iz razliitih oblasti retorike komunikacije i prosleuju ih primaocima , prilagoavajui se pri tom i na planu jezikog izraaja i na planu jezikog sadraja njihovim komunik. kompetencijama. Ovaj registar je tehnoloki definisan kanalom kojim sa realizuje. Vrsta kanala tehnoloki odreuje medijsko podruje ili medijski prostor kao kljunu karakteristiku javne jezike komunikacije. Klasini mediji dananjce kao to su radio, televizija, novine istupaju kao kanali u komunikaciji u kojima se javlja mali broj poiljalaca poruke a izuzetno veliki broj primalaca poruke. Na ovaj nain se formira virtuelna zajednica primalaca publicistikih poruka koja se pod odreenim uticajem moe transformisati u realnu delatnu javnost. Komunikacijska dvosmernost u publicistikom diskursu se ne ogleda u skromnom prisustvu primaoca poruke u medijskoj produkciji kroz recimo pisma italaca ili pitanja slualaca, ve se zapravo ogleda u konkretnim reakcijama organizovanih glasaa ili neorganizovane rulje. Iz izreenog se vidi da su osnovne funkcije publicistikog diskursa: - informisanje i oblikovanje javnog mnenja - interaktivnost dolazi do izraaja kroz injenicu da su uloge poaljioca i primaoca poruke ovde vrlo lako zamenljive - virtuelnost ogleda se u injenici da prostor susretanja primaoca poruke nije stvaran ve virtuelan - opta pristupanost ogleda se u injenici da su tehnologije savladavanja pristupa ovom diskursu vrlo jednostavne Prema nainu kroz: oblikovanja i prezentovanja informacija ovaj diskurs se ispoljava informativni podstil analitiki podstil knjievno-publicistiki podstil enigmatski podstil

Informativni podstil ili diskurs u njemu dominira deskripcija koja je usmerena na prezentaciju osnovnih informacija o datom dogaaju. Pojavni oblici ovog diskursa imaju manje vie standardizovanu strukturu budui da prate odgovore na pitanja ta, gde, kada i kako se dogodilo. Informativni diskurs karakterie faktografski nain izraavanja u kome obiluje nemenklaturna leksika ( imena mesta, nazivi institucija itd.). Ovaj se diskurs anrovski ispoljava kroz hronike, saoptenja, intervjue, izvetaje itd.

11

Analitiki diskurs prepliu se deskripcija i rasuivanje kao procesi usmereni na ocenivanje i komentarisanje odreenih dogaaja. U fokusu ovog diskursa je odgovor na pitanje zato se neto dogodilo, to podrazumeva kontekstualno sagledavanje date poruke kao karike u lancu uzrono-poslednikih relacija. Na ovaj se nain analitiki diskurs pribliava naunom diskursu, ali za rauliku od naunog naina izraavanja ovde se javlja umekana i redukovanija dokumentacija i s druge strane poviena frekvencija pretpostavki. Ublaena argumentacija u ovom diskursu motivisana je injenicom da je ovaj diskurs namenjen masovnom recipijentu, koji niti je voljan, niti je u stanju da prati komplikovan, visoko-argumentovan diskurs. Nedostatak argumentacije nadohnauje se ubeivanjem emocionalnog ili ekspresivnog tipa. Na ovaj nain se ovaj diskurs pribliava beletristikom stilu ( udara na emocije) udaljavajui se od naunog stila. anrovski se ispolava kroz kritiku ocenu, komenta, recenziju i slino. Knjievno-publicistiki stil je meu stil koji stoji na granici izmeu kjnievnosti i publicistike. Njime novinar pokuava estetski prezentovati stvarnost. U ovom postupku on unosi svoje emocije, komentare, kombinuje monologe, dijaloge, nominaciju. Za razliku od knjievnika novinar se mora prilagoditi masovnom recipijentu koji nije u stanju da prati visoku izraajnost beletristikih stilova. anrovski se ispoljava kroz reportae, putopise itd. Enigmatski diskurs je ablonizovana verbalna struktura svedena na osnovne gramatike forme i to nominativ kod imenske rei i infinitiv kod glagola.

Administrativni diskursAdministrativni diskurs je tip funkcionalnog jezikog stila koji se u vidu javne jezike komunikacije realizuje u svim domenima funkcionisanja drave kao pravne kategorije. Ovaj diskurs je star koliko i drava i njegov razvoj se moe pratiti od najstarije dravno ustaljenih drutava. Mada se najee realizuje kao pisano jeziko ispoljavanje monolokog tipa on se moe ostvariti kao usmena verbalizacija monolokog tipa kakav je politiki govor ili usmena interakcija dijalokog tipa ( sudski proces, poslovni razgovor itd). Primarne funkcije administrativnog diskursa su saoptavanje i perlokutorno delovanje kojim se regulie ponaanje pojedinaca i kolektiviteta unutar drave. Primarne karakteristike administrativnog funkcionalnog stila su : 1) tanost koja je nespojiva sa dvoznanou i nejasnoom 2) visoka standardizovanost podrazumeva upotrebu jedinstvenih tekstualnih i regulativnih normi pri kreiranju administrativnih akata 3) unifikovanost podrazumeva konstantno ponavljanje standardom predvienih elemenata

12

Prema nainu obrade i prezentacije informacija u okviru administrativnog diskursa razlikuju se: 1) pravni 2) politiki 3) diplomatski 4) poslovni 5) personalni podstil Razvoj pravnog diskursa se moe pratiti jo od Hamurabijevog zakona kao najstarije potvrde javne jezike komunikacije te od tekstova rimskog prava koji su utkani u temelje normativnog ureenja evropskih drava. Pravni diskurs je visokospecijalizovani jeziki idiom koji se usvaja prelaenjem procesa formalnog obrazovanja. Jezik prava je profesionalni jezik pravnika koji oni usvajaju tokom svog obrazovanja i primenjuju ga u svom poslu. Budui da i laik moe, na ovaj ili onaj nain biti uvuen u pravni komunikacijski akt u okviru pravnog diskursa postoji i kategorija posrednika koja omoguava komuniciranje izmeu laika, koji nije ovladao pravnim diskursom, i strunjaka koji poseduje kompetenciju pravnog diskursa. Ovi posrednici su zapravo advokati koji prevode jezike izraze sa pravnog na razgovorni diskurs i obrnuto. Pravni diskusrs ima izrazito perlokutornu mo kojom se regulie ponaanje pojedinaca i grupa u okviru drave kao pravne kategorije. Ovaj diskurs pri tom karakterie i visok stepen jezike formalizovanosti. Jezik prava je formalizovan upravo zato to je to jezik vlasti i dravne prisile kojom se kontrolie ponaanje konfliktnih drutvenih grupa. Pravni diskurs anrovski se ispoljava kroz ustav, zakone, statute, naredbe itd. Politiki diskurs budui da se politika aktivnost profesionalizuje jo u antici , od tada do danas politika komunikacija stabilizuje se kao zaseban jeziki idiom. Politikim diskursom se iskazuje i pripadnost grupi politikih govornika. injenica da se preko jezika moe stei vlast i mo daje politikom diskursu visoku rangiranost u hijerarhiji javnih idioma. Ovim diskursom nastoje ovladati i laici koji se ne bave aktivno politikom jer im se ini da e time uspostaviti simboliku vezu sa nosiocima vlasti. Primarna funkcija politikog diskursa, u savremenim demokratskim drutvima, je oblikovanje politike javnosti u kojoj se artikuliu kolektivna mnenja i stavovi. anrovski se politiki diskurs ispoljava kroz politike programe, povelje, deklaracije, referate itd. Diplomatski diskurs stoji na granici izmeu pravnog i politikog diskursa objedinjujui ih manje ili vie u jezikom smislu. Radi se o diskursu koji je nastao u kontekstu delovanja odreene dravne organizacije angovane u meudravnim kontaktima odnosno meunarodnom pravu. Ovaj diskurs postoji od kad postoji artikulisana meudravna interakcija. anrovi ovog stila bili bi: protokol, memorandum itd. Poslovni diskurs nastaje u kontekstu poslovno-pravnih ili ekonomsko-pravnih aktivnosti pojedinaca ili kolektiviteta. Radi se o jezikom izrazu koji je saobraen jednoj od najstarijih ljudskih aktivnosti koja je stara koliko i drava. U osnovi ovog diskursa stoji intencija koja se ispoljava kroz potrebu postizanja neke poslovne koristi u kontekstu pravnih i jezikih normi. Ovaj je diskurs izrazito unifikovan to se manifestuje posebno

13

kroz takozvana tipska akta. Ispoljava se kroz raliite vrste poslovnih pisama kao to su ugovori, dogovori, specifikacije, narudbe, rauni itd. Personalni diskurs dolazi do izraaja kroz administrativne tekstove u uem smislu kao to su biografija, motivacijsko pismo, popratno pismo, punomo ... Kao segment javne jezike komunikacije ovaj se diskurs manifestuje u svim dravnoorganizovanim drutvima. On je produetak politikog i poslovnog diskursa budui da se njime artikuliu konkretni interesi iz politikog i ekonomskog domena. Ovaj diskurs je izrazito ablonizovan budui da se neretko svodi na gotove obrasce.

BiografijaBiografija je administrativni tekst personalnog tipa, kojim adresant na koncizan i normativno strukturiran nain, u pozitivnom svetlu pokuava sebe predstaviti pojedincu ili kolektivitetu od koga moze imati neke poslovne koristi, bez obzira na to da li se radi o odobravanju nastavka kolovanja, stipendiranja, uestvovanja na konferenciji ili eventualnom dobijanju posla. Biografija, u sutini, ne moe popraviti lo poslovni profil, ali loe sroena biografija moe pokvariti dobar poslovni profil kandidata. Naime, od mnotva biografija koje prispeju na odreeni konkurs, vecina onih koje su loe strukturirane ne bude uopte ni razmatrana. Kada se pise biografija treba voditi rauna o tri grupe pojedinosti: o formalnim preporukama o sadrinskim preporukama o stilskim preporukama Formalne preporuke se mogu, u naelu, svesti na sledee zahteve: 1) Biografija ne treba da bude dua od dve stranice A4 formata, sem ako se ne zahteva 2) Biografiju treba pisati u Arial ili Times New Roman slovima velicina 1012 ( krupna slova odaju utisak manjka sutine koji se nadoknauje ); Ne treba upotrebljavati arena slova 3) Ako se alje elektronski, dobro je proslediti je i u pdf formatu, jer se tako otklanjaju eventualne komplikacije pri otvaranju dokumenta 4) Kada se alje klasinom potom, mora se odtampati na beloj hartiji A4 formata i upakovati u kovertu istog formata sa odtampanom adresom 14

5) Forma biografije mora odavati utisak uredne, odgovorne, ozbiljne i obrazovane osobe, s kojom se moze poslovno raunati Sadrinske komponente biografije: 1) odrednica Biografija ili Curriculum Vitae na sredini lista 2) lini podaci 3) obrazovanje 4) poznavanje stranih jezika 5) informatika kompetentnost 6) profesionalno usavravanje 7) nagrade i priznanja 8) radno iskustvo 9) line osobine 10) ostale napomene Line podatke ine: ime i prezime, datum roenja, adresa stanovanja, e-mail adresa, telefon, dravljanstvo. Svi ovi podaci faktografski se niu jedan ispod drugog u levom gornjem uglu. U desnom gornjem uglu moe se staviti profesionalno prihvatljiva fotografija, koja e adresatu omoguiti da lake povee utiske iz biografije i one steene tokom intervjua. Veliina fotografije treba da bude kao u linim dokumentima. Podaci o redovnom kolovanju prezentuju se u paragrafu naslovljenom odrednicom Obrazovanje (kao i sve druge - pozicionira uz levu marginu, moze masnim slovima). U ovom paragrafu daju se podaci o srednjokolskom i visokokolskom obrazovanju. Podaci o srednjokolskom obrazovanju obuhvataju informacije o tipu i nazivu zavrene srednje kole, mestu i vremenu zavretka srednje kole i o steenom zvanju. Podaci o visokokolskom obrazovanju obuhvataju informacije o nazivu zavrenog fakulteta, mestu i periodu studiranja, mestu i vremenu diplomiranja i o steenom zvanju. Prosean uspeh steen u srednjoj koli za osobe sa zavrsenim fakultetom nije relevantan i one ga ne navode. Prosena ocena steena na fakultetu navodi se ako je reprezentativna. Za domae trite to je ocena izand 8.00, za inostranstvo iznad 9.00. Ukoliko se alje u inostranstvo, treba dati i opis skale ocena u Srbiji. Podaci o jezikoj kompetentnosti prezentuju se u paragrafu naslovljenim odrednicom Poznavanje stranih jezika. Ovde se navode jezici kojima se adresant slui, uz naznaku o kom stepenu poznavanja itanja, pisanja i konverzacije se radi (pocetni, srednji, odlino, dobro,...). Ako je prijavljeno znanje na odgovarajui nain formalizovano, onda je potrebno dati podatke o zavrenom jezikom kursu ili steenoj diplomi. Informatika kompetentnost. Ovde adresant navodi sve programe kojima se slui, ukljuujui i upotrebu interneta, sa naznakom o kom nivou znanja se radi. Ako je prijavljeno znanje na odgovarajui nain formalizovano, onda je potrebno dati podatke o zavrenom informatikom kursu i eventualno steenoj diplomi.

15

Profesionalno usavravanje. Ovde adresant navodi podatke o relevantnim strunim seminarima i konferencijama u zemlji i inostranstvu na kojima je uestvovao. Ovim se paragrafom aplikant predstavlja kao osoba koja je spremna na inicijativu i konstantno obrazovanje i usavravanje. Nagrade i priznanja. Ovim se podacima aplikant izdvaja od mnotva svojih konkurenata navodei stipendije koje je dobijao, nagrade koje je osvoio, te konkurse na kojima je uspeno aplicirao. Radno iskustvo. Navodi se naziv kompanije ili firme u kojoj je aplikant radio, period kada je radio, te pozicije koje je u toj firmi zauzimao, odnosno poslove koje je obavljao. Ovim se paragrafom otkriva koliko se sa adresantom moe poslovno raunati, te da li je u svojoj karijeri iao uzlaznom ili silaznom putanjom. Radno iskustvo koje nije relevantno za dato apliciranje ne treba detaljno opisivati, ve samo pomenuti. Line osobine. Navode se karakterne osobine koje imaju znaaja za poziciju na koju se aplicira. U naelu, dobro je istai upornost, sposobnost za timski rad, ali slinim osobinama treba biti krajnje odmeren jer se lako moe kliznuti u komino otkrivanje nepotrebnih privatnosti. Ostalo. Daju se podaci za koje adresant proceni da su releventni a nisu navedeni u nekom od prethodnih odeljaka (porodino stanje, kategorija vozake dozvole,...). Stilske preporuke svode se na sledee zahteve: 1) Svaki paragraf treba nasloviti odgovarajuom odrednicom, koja je pozcionirana uz levu marginu i distancirana od susednih paragrafa uvek na isti nain. 2) Biografija treba vizuelno da bude privlana i dimamina.

3) Biografija moe biti ustrojena kao nominativnih konstrukcija (npr. engleski jezik itanje odlino, konverzacija...) ili moe biti ustrojena kao organizovani tekst sastavljen od konciznih i jasnih reenica. Ovom drugom nainu pisanja daje se prednost jer on odaje utisak obrazovane osobe sa adekvatnom komunikacijskom kompetencijom, koja je u stanju da verbalizuje odgovarajue injenice. Ova je sposobnost vrlo bitna za radna mesta koja podrazumevaju komunikaciju sa klijentima. 4) Biografiju treba pisati u treem licu ili u pasivu (zavrio srednju skolu...ili zavrena srednja skola...) 5) Biografija ne sme sadrati argonizme jer oni otkrivaju neozbiljnu osobu. Ne sme biti ni pravopisnih ni gramatikih greaka jer one otkrivaju da se radi o neobrazovanoj, nepaljivoj ili nezainteresovanoj osobi.

16

6) Sve informacije u biografiji moraju biti istinite. Ako aplikant da netane podatke velika je verovatnoa da e ve na prvom razgovoru biti otkriven, ili da do prvog razgovora nee ni doi. 7) Biografija mora biti konkretna i ne sme zvuati kao uoptena pria. Konkretnou se adresant odvaja od mnotva drugih kandidata. 8) Biografija mora biti saeta, do ega se dolazi preko konkretnosti. Treba ispustiti sve irelevantne informacije. 9) Biografija mora da odie pozitivnom energijom i entuzijazmom, a to se postie pravilnim izborom rei. 10) Treba voditi rauna o adresatu, onome ko e itati biografiju. Naime, dobro je prepoznati poeljne ili traene kvalitete, to znai da prilikom pisanja biografije treba voditi rauna o poslovnoj politici firme koja je raspisala konkurs. 11) Jednom napisanu biografiju nije dobro slati na razliite konkurse. U linoj evidenciji treba zabeleiti kome je data biografija poslata, jer ona pre ili kasnije moe postati osnov za razgovor. Adresant mora znati ta je napisao da bi pripremio dodatna objanjenja za prezentovane injenice. Mora se znati ta je pisalo u konkursu na koji ste aplicirali budui da e se na razgovoru rukovoditi kriterijumima istaknutim u konkursu. Ako aplikant ne zna ta je napisao ili ne zna ta data firma trai, on se smatra 12) nezainteresovanim, a eventualna saradnja s njim je oteana.

Motivaciono pismoMotivaciono pismo je tekst poslovno-personalnog tipa, kojim adresant na koncizan i normativno strukturiran nain pokuava se predstaviti profesionalno superiornim u odnosu na konkurente koji pretenduju na istu poslovnu poziciju. Njime se, zapravo, pokuava motivisati adresat da od mnotva konkurenata izabere konkretnog aplikanta. Budui da se motivaciono pismo obino dostavlja uz radnu biografiju, ovaj se tip administrativnog teksta naziva i popratnim pismom. Meutim, treba imati u vidu da dostavljanje radne biografije bez popratnog pisma je pucanje u prazno, jer je motivaciono pismo, zapravo, prvi tekst koji ita selekciona komisija, i na osnovu njega procenjuje da li vredi troiti vreme na ostale dokumente. Stoga se motivacionim pismom adresant mora predstaviti kao profesionalac s jedne strane, i kao razlona i kooperativna osoba koja je spremna na kompromis i konstantno uenje i napredovanje, sa druge strane. Dakle, kljuna funkcija motivacionog pisma je isticanje profesionalne i karakterne personalnosti aplikanta. On se personalnou, zapravo, namee kao najbolje resenje. Kada se pise motivaciono pismo treba voditi rauna o 3 grupe pojedinosti: * o formalnim preporukama * o sadrinskim preporukama 17

* o stilskim preporukama Formalne preporuke se donekle poklapaju sa formalnim preporukama za pisanje radne biografije, a mogu se svesti na sledee zahteve: 1) Motivaciono pismo ne sme biti due od jedne stranice A4 formata. Preporuka je da ima od 200 do 250 rei. 2) Motivaciono pismo treba pisati Arial ili Times New Roman slovima veliine 10-12 3) Ukoliko se motivaciono pismo alje elektronskom potom, treba ga proslediti i u pdf ili richtext formatu. 4) Ukoliko se motivaciono pismo pie na engleskom, postoji preporuka da ono bude osnovna elektronska poruka, a da biografija bude organizovana kao attachment. Ako se pie na srpskom ovo ne treba raditi, jer na mrei postoje problemi sa irilicom i specifinim slovima latinice. Ukoliko se motivaciono pismo alje potom mora biti na beloj hartiji A4 formata, i zajedno sa biografijom upakovano u kovertu odgovarajueg formata sa odtampanom adresom. 5) Za razliku od biografije iji je tekst organizovan preko naslovnih odrednica paragrafa, motivaciono pismo ima opte prihvaeno formu poslovne korespodencije, a to, u sutini, ynai da moe biti pisano u blok ili zupastoj formi. Blok forma podrazumeva poravnanje po desnoj i levoj margini i distanciranost meu paragrafima od jednog reda razmaka. Zupasta forma nema razmaka meu paragrafima, budui da je ovde prvi red paragrafa uvuen sa leve strane za 1-1.5 cm. Blok forma je preglednija. Moe i kombinovano.

Sadrinske komponente motivacionog pisma su: 1) Povratna ili aplikantska adresa je pozicionirana u gornjem desnom uglu i sadri: ime i prezime adresanta ulicu i broj potanski broj i mesto broj telefona e-mail adresu Svi ti podaci faktografski se navode jedan uspod drugog. Broj mobilnog telefona se ne daje, osim ako to konkursom izriito zatraeno, jer time minimizujemo svoju privatnost i poslovnu distancu. 2) Adresa primaoca motivacionog pisma pozicionirana ispod 1), uz levu marginu. Sadri: - ime i prezime kontakt osobe, ukoliko je ona poznata - funkciju kontakt osobe, ukoliko je poznata - naziv firme - ulica i broj - potanski broj i odredite mesta u kojem je sedite firme Do podataka o kontakt osobi treba nekako doi. Time se pokazuje ozbiljnost, zainteresovanost. Ta osoba bie poastvovana, a obino je u selekcionoj komisiji.

18

3) Apelaciona etikecija (uvodni pozdrav) ova se komponenta po pravilu svodi na formulacije: Potovani gospodine Petroviu, (gospoo, gospoice-do 35e, inae ironino, treba se raspitati :) ) 4) Uvodni paragraf njime se pokuava privui panja adresata i uspostaviti inicijalni kontakt. U ovom odeljku adresant: - objanjava kako i kada je saznao za konkurs na koji se javlja - navodi taan naziv radnog mesta na koje konkurie, i to onako kako je to definisano konkursom - daje podatke o poslu koji trenutno obavlja, ukoliko je zaposlen, zatim o poslovima koji ga posebno zanimaju, te eventualno zato ga zanima upravo ta kompanija. Ako konkurie na vie mesta u okviru te firme, onda to ne treba kriti, jer tu nema nieg loeg. Na taj nain, zapravo, aplikant pokazuje da je posebno zainteresovan za tu firmu i da je spreman da se prilagodi njenim potrebama. 5) Centralni paragraf njime se adresant predstavlja adresatu prezentujui svoje obrazovanje, iskustvo, dugorone poslovne planove i kompatibilnost svog poslovnog profila i poslovne pozicije na koju konkurie. Konciznim spisom svoje ekspertize (pozitivnih rezultata koje je osvoio) aplikant pokuava pokazati ime on moe doprineti organizaciji ili kompaniji koja je raspisala konkurs. Budui da je veina relevantnih podataka ve data u biografiji, ovde se podvlae samo oni kvaliteti koji argumentuju kompatibilnost poslovnog profila aplikanta i konkursom definisane poslovne pozicije. Ovim paragrafom aplikant zato je on najbolji od svih koji su se prijavili. 6) Voluntativni paragraf u ovom paragrafu aplikant prezentuje svoju elju i volju za radom i entuzijazam povezujui podatke o firmi koja je raspisala konkurs i o perspektivama koje ta firma nudi s jedne strane, sa sopstvenim poslovnim planovima sa druge strane. U ovom se paragrafu treba dati odgovor na dva kljuna pitanja: Zato ste se prijavili za ovaj posao? Zato vas zanima upravo ova firma? U ovom paragrafu, dakle, aplikant treba ispoljiti dovoljno motivisanosti i entuzijazma da svojim radom doprinese napredovanju institucije koja je raspisala konkurs, a da za uzvrat dobije odgovarajuu satisfakciju. Satisfakcija ne moe biti samo novac, ve obavezno treba navesti elju za profesionalnim napredovanjem i usavravanjem. 7) Zavrni paragraf u ovom paragrafu adresant izraava: - spremnost da kroz usmeni razgovor objasni sve prezentovane injenice - zahvalnost na poklonjenoj panji - nadu u skoro ukljuenje u firmu ili instituciju, pri emu se treba uvati pretencioznosti 8) Pozdravna etikecija svodi se na formulacije: S potovanjem,... , S uvaavanjem,... , Srdaan pozdrav,... , Oekujui buduu saradnju,.... Pozdravna etikecija pozicionira se uz levu marginu, a naspram nje, uz desnu marginu, ide ime i prezime aplikanta i ispod toga svojeruni potpis.

19

Na kraju pisma stoji hronotop, odnosno mesto i datum pisanja motivacionog pisma, pozicionirano uz levu marginu. Ukoliko se uz biografiju i motivaciono pismo dostavljaju i ostali dokumenti, onda motivaciono pismo ima jo jednu komponentu naslovljenu odrednicom Prilozi. Ova je odrednica pozicionirana ispod hronotopa, uz levu marginu. Ispod nje se nabrajaju svi priloeni dokumenti.

Stilske komponente svode se, u naelu, na sledee zahteve: 1) Motivaciono pismo mora biti organizovan tekst sastavljen od jasnih i konciznih reenica, ime pokazujete svoju komunikacijsku kompetenciju, kao jednu od vrlo bitnih osobina poslovnog oveka. 2) Za razliku od biografije koja se pie u pasivu ili treem licu, motivaciono pismo treba pisati u prvom licu jednine, jer je smisao itavog teksta istai sopstvenu personalnost I uzdii se iznad mnotva konkurenata. 3) U motivacionom pismu ne sme biti argonizama budui da oni odlikuju neobaveznu komunukaciju, a pismi nije neobavezna stvar. Ne sme biti ni pravopisnih ni gramatikih greaka. 4) Za razliku od biografije, motivaciono pismo moe podneti sitne lai, koje se tiu elja, planova, ali ne nikako lai koje se tiu profesionalnog profila. 5) O originalnosti motivacionog pisma valja voditi rauna mnogo vie nego kada je u pitanju biografija, jer je sutina itave prieda se predstavite kao osobena linost koja zasluuje panju. 6) Motivaciono pismo mora biti koncizno kao i radna biografija, budui da osobe koje nepotrebno ire priu ne prepoznaju prioritete. 7) Motivaciono pismo mora odisati samopouzdanjem i entuzijazmom, ali obavezno ljubaznou i strpljivou. 8) Pri pisanju motivacionog pisma treba imati u vidu i interese adresata. To znai da u prvi plan treba istai koristi koje firma moe imati od vas, a ne obratno. Posebno je preporuljivo navesti neke manje poznate ali, razume se, pozitivne osobine firme, jer time svojom obaveenou zaokupljate panju selekcione komisije.

20

Poslovno pismoPoslovno pismo je administrativni tekst poslovnog tipa, kojim se prenose poslovne informacije radi postizanja nekakve poslovne koristi. Ono je, zapravo, najei oblik poslovnog komuniciranja. Sadraj poslovnog pisma je vrlo heterogena stvar i zavisi od vrste poslovnog odnosa, zatim zahteva koji se postavlja poslovnim pismom i sl. Najvei broj poslovnoh pisama alje se jednom poslovnom partneru, ali jedno poslovno pismo moe biti poslato i na razliite adrese. Formalne preporuke za pisanje poslovnog pisma poklapaju se sa formalnim preporukama za pisanje motivacionog pisma. Kada su u pitanju Sadrinske komponente, poslovno pismo moe imati obavezne ili neispustive i fakultativne ili ispustive komponente. Obavezne komponente bile bi: 1) Zaglavlje sadri elemente ili podatke kojima se adresant odnosno poiljalac poslovnog pisma legitimie, a to su: - naziv firme - poslovna delatnost kojom se firma bavi - odredite (ulica i broj, potanski broj, mesto u kojem je sedite firme, broj telefona i telefaksa, broj iro rauna, te eventualno znak firme) Zaglavlje se uvek pie na vrhu, centrirano. Danas se to zamenjuje memorandumom, koji sadri sve pomenute podatke. 2) Hronotop mesto i datum pisanja pisma. Pozicionora se uz desnu marginu, ispod zaglavlja. 3) Adresa primaoca poslovnog pisma pozicionirana je ispod hronotopa, ali uz levu marginu, i sadri sledee elemente: - naziv firme - naziv poslovne deletnosti - odredite (ulica i broj, potanski broj i odredite firme, odredina zemlja (ako se alje u inostranstvo, i tada se adresa pie po pravilima date zemlje)) 4) Predmet odnosno saetak predstavlja, zapravo, kratak sadraj poslovnog pisma. Ispisuje se ispod adrese a pre sadraja, uz levu marginu i to samo do sredine reda. Saetak se na neki nain istie (podvlai,...). To je, u naelu, tema poslovnog pisma. 5) Sadraj poslovnog pisma je centralna komponenta, budui da se u ovom paragrafu izlae poslovna informacija. Ova komponenta ima utvrenu formu koju ine: - poetak ili otavranje pisma - u okviru ovog segmenta navodi se razlog pisanja

21

- uvodni deo predstavlja koncizno pozivanje na prethodnu prepisku, poslovne kontakte, telefonski razgovor, poslovni oglas,... - sama poruka ili sutina ovde iznosi i obrazlae sama poslovna informacija - zavrni deo predstavlja zaokruivanje poruke sa naglaenim optimizmom u pogledu nastavka poslovne saradnje 6) Pozdravna etikecija sa potpisom predstavlja uljudno opratanje sa poslovnim partnerom, i svodi se na formulacije: S potovanjem,... , S uvaavanjem,... , Srdaan pozdrav,.... Potpis je jedna od kljunih komponenti poslovnog pisma, budui da samo sa ovom komponentom ovaj tekst dobija status zvaninog dokumenta. Poslovno pismo potpisuje ovlaena osoba. Kod firmi to je direktor ili vlasnik firme. Potpis se sastoji od naziva firme, svojerunog potpisa i odtampanog imena i prezimena i titule ovlaenog lica. Potpis je pozicioniran uz desnu marginu, a ukoliko poslovno pismo potpisuju dve osobe, onda osoba vieg ranga ide uz desnu marginu a osoba nieg ranga uz levu marginu. Neobavezne komponente: 1) Uvodna ili pozdravna etikecija se svodi na formulacije: Potovani gospodine Petroviu,... , Potovani profesore,.... Pise se izmeu saetka i sardaja poslovnog pisma. 2) Prilozi u okviru ove komponente taksativno se navode dokumenta koja se alju uz poslovno pismo (katalozi, cenovnici,...). 3) Nain otpremanja poslovnog pisma ako se alje potom, ova komponenta potpuno izostaje. Ali, ako se alje preporueno ili na neki drugi nain, onda to treba navesti. 4) Raspored kopija navodi se u koliko kopija je pismo sainjeno i kome su upuene. Obino se svodi na: Dostavljeno: 1) imenovanom 2) raunovodstvu 3) arhivi 5) Dodatak ili postskriptung sadri informaciju koja je sluajno izostavljena u sadraju poslovnog piosma. Neki pod P.S. stavljaju i informacije koje ele ba naglasiti. Poto P.S. ide posle potpisa i peata, treba ga obavezno parafirati. Nema potrebe za P.S. kada se alje (pie) elektronski.

Stilske preporuke se mogu svesti na sledee zahteve: 1) Poslovno pismo treba pisati kretkim i jasnim reenicama, bez argonizama, pravopisnih i gramatikih greaka. 2) U poslovnom pismu uvek se moraju konkretizovati poslovni aktanti (ne sme: mora se, trebalo bi), jer poslovno pismo je dokument koji jasno istie prava i obaveze uesnika komunikacije.

22

3) Poslovno pismo mora biti napisano u ozbiljnom tonu, uz upotrebu strune terminologije. To podrazumeva, dakle, pristojan ton i u sluaju kada se prenose neprijatne vesti. Posebno je vano da se na nepristojna pisma odgovara krajnje pristojno. 4) U okviru jednog pisma ne treba davati vie poruka, pogotovo ako one nisu meusobno uslovljene, da ne bi izazvale nedoumice kod primaoca.

Nauni diskurs Predstavlja tip funkcionalnog jezikog stila koji se ostvaruje u domenu ovekovog naunog angamana usmerenog na objektivno sagledavanje stvarnosti. Stabilizacija ovog diskursa ide paralelno sa razvojom ovekove potrebe da otkrije zakonitosti u drutvu i prirodi, da te zakonitisti objasni i da sistematizuje znanje o njima. U konstituisanju naunog stila posebno mesto pripada Aristotelu kao utemeljivau prava ovog diskursa koji svoju renesansu doivljava u vreme racionalizma i graanskih revolucija. Tokom istorije Zapadne civilizacije ovaj jezik zauzimao je razliitu poziciju u hijerarhiji javnij jezikih idioma, da bi u savremenom zapadnom drutvu racionalna, nauna spoznaja dobila status jedinog puta ka istini univerzuma. Sa usponom racionalistikog naina miljenja raste i autoritet naunog jezikog izraza koji je danas, u sutini, pod zatitom dravne vlasti. Bez obzira na visok status ne moe se tretirati kao uzorni jeziki idiom jer je neprimeran za svakodnevnu komunikaciju o optim i nespecifinim temama. Relizuje se kao pisano jeziko ispoljavanje, mada razvojom sredstava masovnog komuniciranja i razvojom znaaja nauke u drutvu ovaj diskurs moe da se ispolji i u usmenom vidu stiii formu dialokog tipa. Ako se ostvari kao usmena komunikacija, nauni diskurs prati strukturu pisanog teksta to je motivisano sledeim razlozima: o naunom tematikom izlaganja o preciznou izlaganja o tenjom ka uoptavanju i apstrakciji o tanou izlaganja Osnovna funkcija naunog diskursa je saoptavanje, a kada se imaju u vidu prethodno navedene karakteristike onda je jasno da u pogledu jezikog izraza ovaj diskurs izrazito zatvoren, lien bilo kakve emocionalnosti, a ekspresija ako se javi svodi se na minimum. Prema naunoj kompenteciji adresata ( primaoca ) naune informacije u okviru ovog diskursa razlikujemo tri substila ( podstil ): 1. Akademski 2. Edukativni

23

3. Popularni Akademski substil Ostvaruje se u komunikaciji dva naunika to podrazumeva visoko profesionalizovani, krajnje specijalizovani jeziki izraz na osnovu koga se moe proceniti nauna kompentecija govornika. anrovi: o Pisani vid ispoljavanja javlja se u naunim monografijama, doktorskim disertacijama, magistarskim tezama, naunim radovima, strunim ocenama i prikazima, recenzijama... o Usmeni vid ispoljavanja akademskog diskursa javlja se na konferencijama, kongresima, simpozijumima... Pisane anrove akademskog diskursa odlikuje manji ili vii stepen standardizovanosti koja podrazumeva bar dve stvari: o Potovanje diskursne strukture anra o Izgraenost naunog aparata razvijene fusnote, pravna ustrojnost citata... Treba imati u vidu i da pisani oblik ispoljavanja akademskog diskursa predstavlja komunikaciju izmeu strunjaka kao predstavnika odreenog teorijskog pravca i drugih autoriteta u toj oblasti. Ta se komunikacija ogleda kroz neprestano preplitanje autorovih vienja odreenih problema i autorovih stavova sa vienjima svojih prethodnika. Tui stavovi se navode direktno kroz citate (doslovno prevoenje tuih rei) ili indirektno kroz parafraze to podrazumeva slobodnije prenoenje tuih rei. Na osnovu razvijenosti ovog tipa diskursa (komunikacije kroz citate) ispoljava se profil strunjaka koji to pie. Edukativni podstil Ostvaruje se u komunikaciji strunjaka sa buduim strunjakom to podrazumeva primenu naunog diskursa u mekoj varijanti. Cilj govornika u edukativnom diskursu nije samo da prezentuje nauna fakta ve da omogui sluaocu da ta fakta usvoji, ali i da istovremeno ovlada specifinostima jezika date struke. Ovaj podtip uva sve specifinosti naunog diskursa, ali se u pogledu jezikog izraza priagoava nivou znanja budueg strunjaka. Ovaj se diskurs u pisanom vidu ispoljava u renicima, enciklopedijama, udbenicima, skriptima, seminarskim i master radovima. U usmenoj verziji dolazi do izraaja na predavanjima, seminarima, konsultacijama... Popularni podstil Ostvaruje se u obraanju strunjaka laiku to podrazumeva i prilagoavanje jezikog izraza laikim znanjima. Popularizacija nauke podrazumeva prevoenje naunog diskursa na leksike i gramatike obrasce svakodnevne komunikacije. U pisanoj formi jevlja se kroz kratke tekstove pisanih medija (Politikin zabavnik npr.)

24

Usmeno ispoljavanje kroz popularna predavanja, radijske i televizijske emisije naunog tipa...

Pravopis srpskog jezikaU srpskom jeziku postoji niz karakteristinih problema: Jednaenje suglasnika po zvunosti o standardno pravilo je zvuni ispred bezvunog. o Izuzeci: 1) zvuno D ne prelazi u bezvuno T ispred suglasnika S i (odsek, predsednik, odetati...) 2) do jednaenja suglasnika po zvunosti ne dolazi ni u tvorenicama (postdiplomski) 3) do jednaenja suglasnika po zvunosti ne dolazi ni u stranim tvorenicama i reima (dragstor, nokdaun) Uproavanje suglasnikih grupa (gubljenje suglasnika) o Sloene suglasnike grupe se uproavaju gubljenjem nekih suglasnika. Primeri: 1) u promeni imenica suglasnici T i D gude se ispred suglasnika C (trenutak - trenuci) 2) kod prideva tipa MASTAN, BOLESTAN, KORISTAN suglasnik T se javlja samo u nominativu jednine mukog roda neodreenog vida ( u ostalim sluajevima T se gubi MASNA, BOLESNA,KORISNO ). Mada ne pripadaju ovoj grupi prideva, ponekad se pogreno vezuju za prethodne primere (ZAVISTAN NEZAVISTAN OVO NE VALJA!!! pravilno bi bilo zavisan - nezavisan). o Izuzeci: 1) u reima stranog porekla pomenuto T se nee gubiti (azbest azbestni, kontrast kontrastni, protest protestni ) 2) kada se radi o stranim osnovama uva se T pri dodavanju sufiksa (student studentkinja ) 3) u broju 600 ESTSTO ( eststoti, eststogodinji) se uvek pie dva puta ST da bi se pravila razlika sa ESTO ( npr. dete ) 4) ne dolazi do uproavanja suglasnikih grupa ni u superlativu prideva koji poinju sa suglasnikom J ( najjeftiniji, najjai,najjasniji...) 5) takoe, pravilo 4 vai i za novije izvedenice ( vannastavni, superrevizija, hiperrealizam...) Pisanje slova J o Pisanje slova J u kontaktu sa I pravi vie pravopisnih problema zbog meusobnog slivanja ova dva glasa ( teko je utvrditi kada se J uje a kada ne )

25

o Pravila: 1) izmeu I sa jedne strane i slova A, E, I, U s druge strane, slovo J se u naelu pie ( dijagnoza, klijent, taksiji... ). Izuzetak od ovog pravila su tvorenice u kojima se prvi deo zarava vokalom I, a drugi deo poinje nekim od pomenutih vokala (iako, arhiepiskop, priuen ) 2) izmeu I sa jedne strane i slova O sa druge strane, slovo J se u naelu ne pie ( bio, avion, fioka, radio, radiom...) osim ako slovo J predstavlja sastavni deo osnove ( Srbijo, zmijolik...) 3) izmeu vokalnih slova A, E, O, U sa jedne strane i slova I sa druge strane slovo J se po pravilu ne pie (kai, neimar, stoik...). Izuzeci su krajina, muzeji, izdajica, izdaja... Pisanje velikog slova o Postoji niz preporuka kojih se treba pridravati. Neke od njih su: 1) strana imena (npr. Herbert von Nojman) se piu na ovaj nain, osim ako samo napiemo Von Nojman 2) strane sveta se piu malim slovima osim ako se strana sveta odnosi na narod i tada se pie velikim slovom (uticaj Zapada) 3) nazivi epoha i razdoblja se piu malim slovom (neolit, renesansa, srednji svet...) 4) fabrike marke se piu malim slovom, osim ako se marka odnosi na itavu kompaniju ( Sony, trajk u Renou...) 5) kod vielanih naziva drava, federalnih jedinica, gradova, sela svi lanovi se piu velikim slovom (Crna Gora, Vrnjaka Banja...). U svim ostalim sluajevima velikim slovom se pie samo prvi lan vielanog naziva ( Fruka gora, Paliko jezero, Matica srpska, Srpska akademija nauka, Fakultet tehnikih nauka, Ministarstvo prosvete... ) 6) svi pridevi se piu malim slovom, osim prideva izvedenih od vlastitih imenica sufiksima OV i IN ( Markov, Lukin...) 7) velikim slovom piemo zamenicu Vi odnosno Va kada je koristimo iz potovanja Skraenice o Prave se pomou take koja se stavlja posle prvog slova rei ( . enski ) ili posle nekoliko slova, s tim da poslednje slovo treba da bude suglasnik ili konsonant (br., ul., prof.) o Skraenice sloenica sastoje se od skraenica njihovih sastavnih delova koji su spojeni i imaju jednu taku na kraju (takozvani tzv. ) o Vielani izrazi skrauju se tako da se svaka re izraza zasebno skrati sa razmakom izmeu i takom na kraju (o. m. ovog meseca, i sl. i slino) o Posebne preporuke: 1) u srpskom jeziku postoje samo 3 vielana izraza koja se skrauju kao jedna re na primer npr. to jest tj. I tako dalje itd.

26

nazivi mernih jedinica skrauju se bez take (m, dm, h, km, kg...) i piu se latinicom i malim slovom sa izuzecima jedinica (V, W, A, T) 3) bez take se piu i skraenice koje sadre poslednji glas skraene rei (doktor dr, mr, ga, gica) 4) skraenice vielanih drava, institucija, festivala sastoje se od poetnih slova sastavnih rei. Ovo su slova ispisana kao velika tj. AKRONIMI. Srpski jezik poznaje tri vrste akronima: nepromenljivi akronimi SAD, VMA akronimi promenljivi po padeima TP, MMF. Padeni nastavak se pie malim slovom i od akronimske osnove odvaja se crticom ( od MMF-a ) akronimi organizovani kao potpune rei ( JAT, UNICEF) koji se mogu ponaati na dva naina sa stanovita padea o JAT-a o Jatom, Unicefom 5) strani akronimi BBC (izgovara se Bi-Bi-Sija). Moe da se ponaa kao i JAT ato znai ispravno je BBC-ja ( nisam siguran da li se pie J izmeu I i A pogledati pravila za pisanje slova J ) Podela rei na kraj reda o Naelno pravilo je da se prelom rei mora poklopiti sa krajem sloga. o Naravno, postoji niz izuzetaka i preporuka: 1) ako se radi o tvorenicama ( izvedenice i sloenice ) treba imati u vidu da se prelom mora poklopiti granicom izmeu sastavnih delova tvorenice i lomiti pre duslov inte rakcija iz lomiti pred uslov inter akcija 2) u prethodnom redu nikada nesme ostati samo jedno slovo, a takoe nesme se preneti u novi red jedno slovo 3) ne treba razbijati vokalne ili samoglasnike grupe iji su vokali delovi osnove ili stranog diftonga pne umatika e oni pneu matika eo ni (eu je deo stranog tiftonga) (eo deo srpske osnove) 4) ne treba razbijati suglasnike grupe ukoliko se one mogu javiti na poetku srpske rei sestra sestra (str opstaje na poetku srpske rei strana, struja ) 5) uvek treba razbiti suglasniku grupu koja se ne moe nai na poetku srpske rei (naf ta ) Interpunkcija taka (.)2)

Interpunkcijski znak kojim se oznaava kraj reenice i signalizira da sledea reenica poinje velikim slovom. Taka se moe staviti posle naslova paragrafa odnosno odeljka pod uslovom da se dalji tekst nastavlja u istom redu. Koristi se iza arapskih cifara

27

da oznai specifinu funkciju npr. redni broj. Taka iza rednog broja se ne upotrebljava ispred drugih inerpunkcijskih znakova ( 1914 1918 ). zarez ( zapeta )(,) Osnovna f-ja zareza jeste da precizira unutar reenine odnose. Njegova upotreba ima dve sfere: - Zarezom se odvajaju fakultativno dodati delovi reenice kao to su vokativ (apelacija), apozicija, modalne (evoluativne) rei i izrazi kao to su meutim, naprotiv, naime, naravno... - Upotreba zareza pri odvajanju reenica u sloenoj reenici 1) Ako se radi o nezavisnim reenicama zarezom se odvajaju one reenice koje su uvedene suprotnim veznicima (a, ali, a kamoli...) 2) Ako se radi o nezavisnim reenicama zarezom se odvajaju one reenice koje su uvedene iskljunim veznicima (osim to, jedino, samo...) 3) Ako se radi o nezavisnim reenicama zarezom se odvajaju one reenice koje su uvedene zakljunim veznicima (zato, pa, dakle, te...) 4) Nezavisne reenice uvedene sastavnim veznicima (i, ni, niti) ili rastavnim veznicima (ili, bilo...) ne odvajaju se zarezima. 5) Ako se zavisna reenica javi ispred glavne treba je odvojiti zarezom Dok sam studirao, radio sam svata 6) Ako zavisna reenica stoji iza glavene ili upravne ona se moe ali ne mora odvojiti zarezom 7) Zarezom se nesme odvojiti zavisna iza glavne ako glavna nije doreena ( ostaje nepotpuna ) Rekao je da e doi 8) Umetnute zavisne reenice se odvajaju zarezom pod uslovom da glavna reenica bude dovrena. Ukoliko je glavna reenica nepotpuna, umetnuta reenica se nesme odvojiti zarezom. Nameru da doe nije ispunio. 9) Glagolski prilozi u naelu zamenjuju zavisne reenice i njih treba tretirati kao zavisne reenice.Radei kao server, stekao sam iskustvo = Dok sam radio kao server,...

crta ( ) Upotreba crte kao interpunkcijskog znaka nije obavezna, ali ako se upotrebljava mora biti duplo dua od crtice. Crtica se upotrebljava prvenstveno u dvolanim vezama iji su lanovi u meusobnoj smisaonoj opreci (kao naprimer vlada-skuptina). U vezama u kojima se oznaavaju prostorne relacije upotrebljava se crta bez razmaka ( kanal Dunav-Tisa-Dunav), u vezama kojima se oznaavaju hronoloke relacije oznaene ciframa crtom se moe oznaiti ili zameniti predloki spoj od-do (primer Drugi svetski rat trajao je 1941-1945; crtica zamenjuje od-do; ako stoji trajao je OD onda mora ii DO, Drugi svetski rat trajao je od 1941. do 1945. ) taka sa zarezom (;)

28

Taka sa zarezom je razdvojni interpunkcijski znak jai od zareza, a slabiji od take. Ovim se znakom razdvajaju delovi teksta u nizanju ili nabrajanju, i to u sledeim sluajevima: 1) kada su lanovi niza protkani zarezima 2) kada su lanovi niza organizovani kao posebni paragrafi dvotaka (:) U naelu ima dvojnu funkciju. Njome se najavljuje nabrajanje ili direktno navoenje tuih rei ili citata (kada se stave : celina iza njih mora da se zavri sa takom). Obavezno se upotrebljava kada imamo vielano nabrajanje (vie od tri lana) i kada pojavu treba ilustrovati itavim nizom primera. navodnici () Imaju dvostruku funkciju. Njima se: 1) markira direktno navoenje tuih rei u vidu citata 2) markira se naziv nekog umetnikog dela, ime firme itd.

Jeziki problemiimenice Imenice enskog roda koje u nominativu jednine imaju zavretak ka, -ga, -ha u dativu i lokativu jednine mogu se zavravati na ki, -gi, -hi ili ci, -zi, -si. Potrebno je potovati sledee preporuke: 1) osnova se ne menja ki, -gi, -hi ukoliko se radi o oznaci ivih bia (kolegi, Stanki, . . . ) 2) ukoliko se imenica u nominativu jednine zavrava na cka, -ka, -ka osnova je takoe nepromenjena (taki) 3) promene nema ukoliko se radi o rei stranog porekla( vagi ( ) vazi (), drogi ( ) drozi ()) 4) imenice mukog roda koje se u nominativu jednine zavravaju na lac (nosilac, rukovodilac) vrlo se esto javljaju sa oc, to je pogreno; genetiv mnoine je nosilac, rukovodilac 5) glagolske imenice srednjeg roda koje se zavravaju na enje vrlo esto imaju pogrenu promenu palatalnog lj u nepalatalno l odelenje (korektno) odeljenje (pogreno) osvetlenje (korektno) osvetljenje (pogreno) Vrlo se esto pogreno upotrebljava predlog u vezi: u vezi moje molbe (pogreno)

29

u vezi sa mojom molbom (korektno) esto se grei u distribuciji predloga radi i zbog. Radi zahteva imenicu u genetivu i oznaava nameru. Zbog + genetiv oznaava uzrok nisu se sastali radi loeg vremena (pogreno) nisu se sastali zbog loeg vremena (korektno) nisu se sastali jer je bilo loe vreme (korektno) sastali su se radi dogovora (korektno) sastali su se zbog dogovora (pogreno) Dativ imenice kua , kui, upotrebljava se samo uz glagole kretanja knjige su mu kui (pogreno) knjige su mu kod kue otiao je kui U standardnom Srpskom jeziku nema: Razgovarali su po tom pitanju. (pogreno) Po mojoj molbi ... (pogreno) Razgovarali su o tom pitanju. (korektno) Povodom moje molbe ... (korektno) Vrlo su esti obrti sa i bez iskustva, za i protiv zato to se imenica na slae sa prvim predlogom. sa iskustvom i bez njega ... (korektno) za teorijsko obrazovanje i protiv njega (korektno) zamenice 1) sve vreme, sve svoje obrazovanje svo vreme, svo svoje obrazovanje sveg vremena, svemu vremenu 2) zamenica svoj mora se upotrebljavati uvek kada se oznava pripadnost subjektu, a ne moj, tvoj Obavio sam praksu na svom fakultetu. Obavio sam praksu na mom fakultetu. 3) odrine zamenice sa prefiksom ni i neodreene sa prefiksom ni, kada se kombinuju sa predlogom razdvajaju se: ni u kakvoj vezi 4) akuzativ line zamenice je: Video sam je. On ju je video. Glagoli 1) Glagol izviniti u prezentu glasi izvinim, izvini, a u prolom vremenu izvinio sam se! (izvinem = savijem) 30

2) od glagola zaspati sadanje vreme glasi zaspim, zaspi 3) u trpnom glagolskom pridevu (itan, proitan) jotovanje se javlja jedino ako se u prvom licu prezenta javi nastavak im nosim = noen vozim = voen gradim = graen kod onih koji u prvom licu jednine prezenta imaju nastavak en ne sme biti jotovanja doneti donesen doneen dovesti dovezen doveen 4) glagolski prilog sadanji gradi se od treeg lica mnoine prezenta nastavkom i skakati skaui poznavati poznavajui poznajui 5) imperativ kod glagola koji imaju zavretak ijem u sadanjem vremenu formira se dodavanjem nastavaka -j, -jmo, -jte pijem - pij, pijmo, pijte a kod svih ostalih glagola koji imaju j u glagolskoj osnovi mora se voditi rauna o duini vokala ispred j, ako je kratak isti nastavci broj, brojmo, brojte jer je o kratko ako je vokal ispred dug onda nastavci nisu j, -jmo, -jte nego ji, -jimo, -jite gajim gaji, gajimo, gajite futur Ja u da doem. Doi u. Ja u doi. Glagol trebati u Srpskom jeziku je bezlian. Javlja se u treem licu jednine srednjeg roda, ako oblik razlikuje rodove, ukoliko se uz glagol trebati javi drugi glagol. Trebalo je da to kae ranije. Trebao si to rei ranije. Treba i on da da svoj deo. On treba da da svoj deo. Ako se ne javi u kombinaciji sa drugim glagolom slae se u rodu i broju sa objektom potrebe. Trebao im je jedan elektrotehniar. (elekrtotehniar je objekat potrebe, trebao im je se slae u rodu i broju sa objektom potrebe) Trebala im je jedna sekretarica. Infinitiv se ne moe kombinovati sa predlogom: To je bilo za neverovati. To je za poludeti. To je neverovatno.

31

To je da ovek poludi. veznici s obzirom na to da / to obzirom da . . . bez obzira na to to bez obzira to bez da . . . Oni se usavravaju bez da ih iko podstie. Oni se usavravaju a da ih niko ne podstie. Snimatelj je napustio snimanje bez da se javio reiseru. Snimatelj je napustio snimanje ne javivi se reiseru.

32