Akademija tehničko-vaspitačkih strukovnih studija

Prof. dr Zoran Veličković, dipl. inž. el.

2020/21.

Internet tehnologije

Internet tehnologije

UVOD: Internet – globalna računarska mreža(1)

Prof. dr Zoran Veličković, dipl. inž. el.

Sadržaj Osnovne informacije o predmetu

Izvod iz programa

Literatura

Nastanak računarskih mreža

ICT tehnologija

Tipovi računarskih mreža

Komunikacioni protokoli Interneta

ISO/OSI

TCP/IP komunikacioni stek protokola

Internet servisi

Hijerarhija u strukturi Interneta

Adresiranje na Internetu

Osnovne informacije o predmetu KURIKULUM:

Predavanja: 2 časa Laboratorijske vežbe: 2 časa. Auditivne vežbe: 1čas

Predavanja su obavezna! Laboratorijske vežbe su obavezne! Kako do OBAVEZNIH 30 bodova?

Predispitne obaveze. Ispitne obaveze.

Način polaganja ispita. Predispitne obaveze + KOLOKVIJUMI + Ispit = max 100 bodova. max (10 + 20) + (20 + 20) = max 70 bodova u toku semestra. Max 30 bodova na Ispitu.

Izvod iz programa PREMET IZUČAVANJA:

Osnove arhitekture Interneta i bazične tehnologije za kreiranje Web dokumenata.

TEHNOLOGIJE KOJE SE IZUČAVAJU: Arhitektura Interneta, Web i čitači Web-a,

Jezik za opis Web dokumenata: HTML oznake, HTML tabele, HTML obrasci,

Proširivi jezici za označavanje dokumenata: XML, XHTML

Stilizacija HTML dokumenata - CSS,

Adaptivni Web dizajn,

Objektni model Web stranice,

Funkcionalnost Web stranica -JavaScript,

Grafika za Web: Apleti, Canvas, SVG,

Semantički Web - HTML5 nove oznake,

Programiranje na strani servera, PHP, ASP.NET.

Literatura Z. Veličković, S. Stošović, Praktikum laboratoriskih vežbi: Internet tehnologije, VTŠ

Niš, 2018 (Skriptarnica). W. Willard, Web Design: A Beginner's Guide, McGraws-Hill/Osborne, 2010

(Web). L. Lemay, R. Colburn, J. Kyrnin “HTML 5, CSS3 i JavaScript”,

Kompjuter Biblioteka, 2016. Beleške sa predavanja http://www.w3schools.com http://www.vtsnis.edu.rs https://www.javascript.com/ http://www.w3.org/ https://www.homeandlearn.co.uk

Internet - globalno dostupna mreža

Urbana sredina Ruralna sredina

Nastanak računarskih mreža Nastanak računarskih mreža se vezuje za ukrštanje - preplitanje dvaju

tehnologija sa vrlo različitom istorijom i tradicijom:

RAČUNARSTVA i

TELEKOMUNIKACIJA.

Opšte je poznato da je razvoj telekomunikacija započeo znatno ranije u odnosu na razvoj računarske tehnologije.

Aplikacijom koncepata razvijenih u telekomunikacijama na računarsku tehniku (i obratno), došlo je do TEHNOLOŠKE KONVERGENCIJE ovih tehnologija u novu - MREŽNU TEHNOLOGIJU ili INFORMACIONO-KOMUNIKACIONU TEHNOLOGIJU - ICT.

Na sledećem slajdu je dat uporedni prikaz računarskih i telekomunakacionih tehnologija sa najznačajnijim otkrićima kao i nastanak mrežne tehnologije.

Konvergencija tehnologija

Eniac, 1946

Batch mod, 1950Interaktivnost, 1960

ARPANET ETHERNETKOMUTACIJA

PAKETA

Telegraf, 1838

Telefon, 1876

Radio, 1896TV, 1923

Mikrotalasi

Sateliti

Tranzistor, 1947Itegrisano kolo, 1961

Mikroprocesor, 1971

Tipovi računarskih mreža

Prve ahitekture računarskih mreža bile su CENTRALIZOVANE oko JEDNOG RAČUNARA (engl. Mainframe), u njima je računar obavljao JEDNU FUNKCIJU, kao što su recimo bankarski obračuni (50-godine prošlog veka).

Centralizovani sistemi su se pokazali NEFLEKSIBILNIM u slučaju HETEROGENIH MREŽA u kojima se primenjuju računari RAZLIČITIH proizvođača.

Centralni računar

Terminali

Savremene mrežne arhitektureArhitektura ZVEZDE

Arhitektura PRSTENAArhitektura MAGISTRALE

Arhitektura STABLA AD-HOC arhitektura “MESH” arhitektura

Podela računarskih mreža Osnovna podela računarskih mreža je na:

LOKALNE MREŽE - LAN (engl. Local Are Network) se karakterišu velikom brzinom prenosa podataka na relativno ograničenoj udaljenosti između računara.

GLOBALNE MREŽE (Internet) koje nemaju ograničenja vezana za teritorijalnu pripadnost, ali zato obezbeđuju znatno manje brzine prenosa.

Globalna mreža

Internet je heterogena mrežaRazličite: Klase korisnika

(poslovni, rezidencijalni, mobilni)

Pristupne tehnologije (žična, bežična, mobilna)

Klase uređaja (mob. telefoni, desktop računari, IoT moduli)

Poslovni korisniciMobilni korisnici

Rezidencijalni korisnici

Standardizacija računarskih mreža

Za povezivanje HETEROGENE mrežne opreme u jedinstvenu celinu zahteva se uspostavljanje zajedničkih:

Komunikacionih interfejsa,

Formata za razmenu podataka,

Komunikacionih protokola.

Sedamdesetih godina prošlog veka je NEPOSTOJANJE jedinstvenog standarda koji bi regulisao pomenuta pitanja značajno usporavalo razvoj računarskih mreža.

U rešavanje ovih problema se uključuje Međunarodna organizacija za standarde ISO objavljivanjem 7-SLOJNOG referencnog modela mrežne arhitekture (ISO-OSI), kada i započinje ubrzani razvoj (globalnih) računarskih mreža.

ISO-OSI model

HO

ST S

LOJE

VI

HO

ST S

LOJE

VI

MED

IA S

LOJE

VIHO

ST S

LOJE

VI

TCP/IP stek - Internet model

Komunikacioni protokoli, komparacija

Svakodnevna konverzacija

Koliko je sati

2:00

Zahtev za TCP konekcijom

TCP odgovor

timeVreme

Zdravo!

Volim i ja vas

http://www.vtsnis.edu.rs

.HTML fajl

Računarska konverzacija

Premaa ISO-OSI čitav proces računarskih komunikacija je podeljen u SEDAM

slojeva.

. . .

Klijent

Server

Protokoli Internet steka

Protokoli APP sloja: FTP, HTTP, Telnet, SSL, DNS

Protokoli Transportnog sloja:TCP, UDP

Protokoli Sloja mreže:IP, ICMP, IGMP, ARP, RARP

Protokoli Fizičkog sloja i sloja vezeIRDA, DSL, 10BASE-T, EIA RS-232, …

PROTOKOLI APLIKACIONOG SLOJA

PROTOKOLI SLOJA VEZE I FIZIČKOG SLOJA

PROTOKOL IP SLOJA

PROTOKOLI TRANSPORTNOG SLOJA

Internet servisi Većina korisnika Internet vidi kao SKUP SERVISA!

Internet minut 2017/18

Definicija Interneta INTERNET je računaska mreža svih mreža: LAN-a (engl. Local Area Network), MAN-a (engl.

Metropoliten Area Network) i WAN-a (engl. Wide Area Network) mreža.

Druga karakteristika Interneta je da je to GLOBALNA RAČUNARSKA MREŽA zasnovana na TCP/IP protokolima.

Konekcije ka drugim

mrežama

Lokalne računarske mreže (LAN)

Lokalne računarske mreže (LAN)

Gradska (MAN)mreža

Regionalna (WAN)mreža

MANmreža

Turban

Internet kao mreža ISP-ova

ISP – Internt Service provajderONU - Optička mrežna jedinica

SATELIT

Ka drugim provajderima

Mreža provajdera

servisa

JEZGRO

ISP

Bakarne parice

xDSL

FFTHTerminal optičke linije

Koaksijalni kabl

KABL

Optički čvorCelularna

mreža

WiMAX

Kablovski modem

’Last mile’ tehnologije INTERNETA

xDSL modem

ISP

ISP

ISP

Optički kablovi

ONU

ONU

DSLAM

Hijerarhija u strukturi Interneta (1)

I. Startna tačka hijerarhije je Root (•)

II. TLD (engl. Top Level Domain) nivo koji se deli na1. Organizacioni - generički gTLD ili

2. Geografski ccTLD (country code Top Level Domains).

III. Drugi nivo domenaIV. Treći nivo domenaV. ...

Hijerarhija u strukturi Interneta (2)

Root(·)ccTLD

Drugi nivo (SLD)

Treći nivo

Četvrti nivo. . .

ca

gTLD

TLD... ...

Company GoogleCoca-cola ni ac co ...

auzarsorgnetcomedu

Informatika Bild ...Sec

Client – Server tehnologija

U Internet okruženju SERVERI pružaju (engl. hostuju) resurse a KLIJENTIzahtevaju (pristupaju) tim resursima.

Sve informacije koje mogu biti IMENOVANE (adresirane) na mreži mogu predstavljati RESURS.

Da bi se mogao iskoristiti, svaki resurs mora biti identifikovan – imenovan svojim IDENTIFIKATOROM RESURSA - URI (engl. Uniform Resource Indicator).

Sa druge strane, svaki resurs može imati pridružen način predstavljanja, tako da dokument može biti:

HTML dokument (to je ono što nas najviše intereduje u ovom predmetu),

slika može biti JPEG binarni podatak, dok

podaci o vremenu mogu biti predstavljeni korišćenjem XML dokumenta.

Simboličko adresiranje na Internetu Takođe, svaki računar konektovan na Internet, poseduje jedinstveni URI

IDENTIFIKATOR (Web adresu), primer:

Uobičajeno je korišćenje simboličke adrese računara koja sadrži IME DOMENA i PUTdo traženog dokumenta.

Međutim, za nalaženje željenog računara na Internetu treba prvo KONVERTOVATI –MAPIRATI simboličku – Web (URI) adresu u tzv. IP adresu (DNS).

Umesto simboličke Web adrese računara, na Internetu je uobičajena i DECIMALNA REPREZENTACIJA IP adresa: 128.4.70.9

Opseg dozvoljenih IP adresa: 0.0.0.0 - 255.255.255.255.

Za predstavljanje adrese u zaglavlju paketa koristi se 32 (IPv4) ili 128 (IPv6) bitna.

Ime fajla

PutProtokol

Domen/Subdomen

IP Adresa

0 net-id host-id

1 0 net-id host-id

1 1 0 net-id

1 1 1 0 multicast adrese

1 1 1 1 rezervisano

0 1 7 8 . . . 31

0 1 2 15 16 ... 31

0 1 2 3 23 24 ... 31

0 1 2 3 4 - - - 31

0 1 2 3 4 - - - 31

Klasa

A

B

C

D

E

host-id

Adresni bitovi

Decimalna notacija i razrešavanje adrese Decimalna notacija adrese: 145.10.34.3 Koje je klase ova IP adresa? DNS servis obezbeđuje mapiranje imena resursa u odgovarajuće IP adrese

(primer: vtsnis.edu.rs -> 82.192.65.9). DNS je prvi protokol koji se poziva u pozadini Web ćitača i nije direktno vidljiv

korisniku. DNS servis je hijerarhijski decentralizovan sistem imenovanja za računare, usluge ili

druge resurse povezane na Internet.0 7 8 15 16 23 24 31

145.10.34.3

10010001 . 00001010 . 00100010 . 00000011