„ŽITOPROMET MLIN“ AD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE …sentella.rs/wp-content/uploads/2015/10/Model-Napomene-Zitopromet-_2016... · Kontni okvir i sadržina računa u Kontnom okviru

1 Napomena uz finansijski izveštaj za 2016. Godinu

„ŽITOPROMET-MLIN“ AD

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2016.

1. OPŠTE INFORMACIJE O PRIVREDNOM DRUŠTVU

Pravno lice „ŽITOPROMET-MLIN“ AD bavi se proizvodnjom mlinskih proizvoda, proizvoda od

testenine, hleba i peciva, trgovinom na veliko, trgovinom na malo. Šifra delatnosti je 1061.

Društvo je osnovano 26.06.1991. na bazi akta o osnivanju kao akcionarsko društvo.

Vlasnička struktura Društva je sledeća: „Euro-Corp“ Doo Senta 99,89 %

„Peagus Investments Limited“ 0,11 %

Privatizacija Društva izvršena je u 2003. godini na osnovu kupoprodajnog ugovora.

Sedište Društva je u Senti, Arpadova 104.

Na dan 31.12.2016. godine, društvo ima 185 zaposlena radnika. Na dan 31.12.2015. godine u

Društvi je bilo 210 zaposlena radnika

Finansijski izveštaji za 2016. Godinu odobreni su pod 15.03.2016 . godine od strane generalnog

direktora.

U skladu sa članom 6. Zakona o računovodstvu (“Službeni glasnik RS”, 62/13) Društvo je

razvrstano u srednje pravno lice i prema stavu 1 člana 28. Zakona obavezno je da izvrši reviziju

finansijskih izveštaja.

Društvo sastavlja i prikazuje samo pojedinačnih finansijskih izveštaja, odnosno ne sastavlja

konsolidovane finansijske izveštaje. Društvo poseduje zavisna društva nad kojima ima kontrolu

ali je istovremeno zavisno društvo u višoj ekonomskoj celini i njegovo matično društvo „EURO-

CORP“ d.o.o. Senta, sastavlja i prikazuje konsolidovane finansijske izveštaje.

Na osnovu Odluke o povlačenju akcija sa regulisanog tržišta donete od strane Skupštine društva 24.08.2015. godine, Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije donela Rešenje o brisanju iz Registra javnih društva br. 4/0-31-3354/3-15 od 11.12.2015. godine.


Na osnovu Rešenja, Društvu je prestalo svojstvo javnog društva u skladu sa članom 70. stav 1. tačka 2. i stavom 3. a u vezi sa članom 123. Zakona o tržištu kapitala, i članom 5. stav 1. i stav 3. Pravilnika o načinu prestanka svojstva javnog društva i postupka isplate nesaglasnih akcionara u slučaju isključenja akcija sa regulisanog tržišta, odnosno MTP.

Društvo nema obavezu sastavljanja Godišnjeg izveštaja o poslovanja, kao ni obavezu

dostavljanja finansijskih izveštaja Komisiji za hartije od vrednosti Republike Srbije.

2. OSNOV ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Finansijski izveštaji Društva sastavljeni su u skladu sa Zakonom o računovodstu (“ Sl. Glasnik

RS” 62/13) i drugim računovodstvenim propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji.

Finansijski izveštaji Društva sastavljeni su u skladu računovodstvenim politikama navedenim u

tekstu koji sledi. Ove računovodstvene politike primenjuju se dosledno na sve prikazane godine,

izuzev ukoliko nije drugačije naznačeno.

2.1. Osnova za sastavljanje finansijskih izveštaja

Priloženi finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji.

Zakonom o računovodstvu (Službeni glasnik RS“, broj 62/2013), propisano je da pravna lica koja

imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), za

priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, da

primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja. Rešenjem Ministarstva od 13.

Marta 2014. Godine, koje je objavljeno u Službenom glasniku RS br. 35 od 27.marta.2014,

godine utvrđeni su i objavljeni prevodi osnovnih tekstova Međunarodnih računovodstvenih

standarda i Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja, Konceptualnog okvira za

finansijsko izveštavanje, usvojeni od strane Odbora, kao i povezanih IFRIC tumačenja.

Na osnovu Rešenja o utvrđivanju prevoda Konceptualni okvir, MRS, MSFI IFRIC i sa njima

povezana tumačenja koja su prevedena, u primeni su od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju

na dan 31.decembra 2016. Godine.

Do datuma usvajanja priloženih finansijskih izveštaja, sledeći MRS, MSFI i tumačenja koja su sastavni deo standarda, kao i njihove izmene, izdati od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde, odnosno Komiteta za tumačenje međunarodnog finansijskog izveštavanja, iako su stupili na snagu 01.januara.2016. godine i kao takvi su primenljivi na finansijske izveštaje za izveštajni period, još uvek nisu zvanično prevedeni i objavljeni od strane Ministarstva, pa samim tim nisu ni primenjeni od strane Društva:


- Izmene MRS 32 “Finansijski instrumenti: prezentacija” - Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine);

- Izmene MSFI 10, MSFI 12 i MRS 27 - “Investicioni entiteti” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine);

- Izmene MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine” - Obelodanjivanja o na doknadivom iznosu nefinansijskih sredstava (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine),

- Izmene MRS 39 “Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje” –Novacija derivata i nastavak računovodstva hedžinga (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine);

- IFRIC 21 “Dažbine” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine);

- Izmene različitih standarda (MSFI 2, MSFI 3, MSFI 8, MSFI 13, MRS 16, MRS 24 i MRS 38) koje su rezultat projekta godišnjeg unapređenja standarda, “Ciklus 2010--2012”, objavljenog od strane IASB-a u decembru 2013. godine, prvenstveno kroz otklanjanje nekonzistentnosti i pojašnjenje teksta (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine);

- Izmene različitih standarda (MSFI 1, MSFI 3, MSFI 13 i MRS 40) koje su rezultat projekta godišnjeg unapređenja standarda, “Ciklus 2011-2013”, objavljenog od strane IASB-a u decembru 2013. godine, prvenstveno kroz otklanjanje nekonzistentnosti i pojašnjenje teksta (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine);

- Izmene MRS 19 “Primanja zaposlenih” - Definisani planovi doprinosa (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine);

- Izmene različitih standarda (MSFI 5, MSFI 7, MRS 19 i MRS 34) koje su rezultat projekta godišnjeg unapređenja standarda, “Ciklus 2012-2014”, objavljenog od strane IASB-a u septembru 2014. godine, prvenstveno kroz otklanjanje nekonzistentnosti i pojašnjenje teksta (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

- Izmene MSFI 11 “Zajednički aranžmani” - Računovodstveno obuhvatanje sticanja interesa u zajedničkim aranžmanima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

- MSFI 14 “Regulatorni računi razgraničenja” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

- Izmene MRS1 „Prezentacija finansijskih izveštaja“- Inicijativa u vezi obelodanjivanja (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

- Izmene MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema“ i MRS 38 „Nematerijalna ulaganja“ - Pojašnjenje prihvatljivih metoda amortizacije (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ilinakon 1. januara 2016. godine);


- Izmene MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema“ i MRS 41 „Poljoprivreda“ - Poljoprivreda: Zasadi kao osnovna biološka sredstva (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

- Izmene MRS 27 „Pojedinačni finansijski izveštaji“ - Metod udela u pojedinačnim finansijskim izveštajima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

- Izmene MRS 28 „Ulaganja u pridružene entitete i zajedničke poduhvate“ i MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji“ - Prodaja ili unos imovine između investitora i njegovog pridruženog entiteta ili zajedničkog poduhvata (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

- Izmene MRS 28 „Ulaganja u pridružene entitete i zajedničke poduhvate “MSFI 10„Konsolidovani finansijski izveštaji“ i MSFI12 “Obelodanjivanje o učešćima u drugim entitetima” - Primena izuzeća od

- konsolidacije (na snazi za godišnje periode koji počinju na danili nakon 1. januara 2016. godine)

Pored napred navedenih izmena, postoje i određena odstupanja između zakonske regulative u Republici Srbiji i MRS/MSFI. Ova odstupanja se odnose na sledeće:

Finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sa formatom, odnosno na obrascima propisanim od strane Ministarstva finansija koji nisu u potpunosti usaglašeni sa zahtevima MRS ;

Vanbilansna sredstva i obaveze prikazana su u Bilansa stanja Ove stavke po definiciji MRS/MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze;

Novi standardi, tumačenjai izmene postojećih standarda koji nisu stupili na snagu Do datuma usvajanja priloženih finansijskih izveštaja, sledeći MRS, MSFI i tumačenja koja su sastavni deo standarda, kao i njihove izmene, izdati su od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde, odnosno Komiteta za tumačenje međunarodnog finansijskog izveštavanja, još uvek nisu stupili na snagu, niti su zvanično prevedeni i objavljeni od strane Ministarstva, pa samim tim nisu ni primenjeni od strane Društva:

- MSFI 9 “Finansijski instrumenti” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine);

- MSFI 15 “Prihodi iz ugovora sa klijentima” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine);

- MSFI 16 „Lizing“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine);,

- Izmene MSFI 2 „Plaćanje akcijama – klasifikacija i merenje transakcija“ (na snazi za


godišnji izveštajni period koji počinje na dan 1 januara 2018. godine ili kasnije, sa podržanom ranijom primenom).

Sadržina i forma obrazaca finansijskih izveštaja i sadržina pozicija u obrascima je propisana Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike (“Službeni glasnik RS”, broj 95/2014 i 144/2014). Kontni okvir i sadržina računa u Kontnom okviru propisana je Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike (“Službeni glasnik RS”, broj 95/2014 - u daljem tekstu: Pravilnik o kontnom okviru). Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MRS/MSFI pretpostavlja primenu značajnih računovodstvenih procena. Takođe, zahteva se od rukovodstva Društva da koristi svoje prosuđivanje prilikom izbora i primene računovodstvenih politika. Pozicije finansijskih izveštaja koje zahtevaju značajnije procene, odnosno procene koje su od materijalnog značaja za finansijske izveštaje obelodanjene su u tekstu koji sledi .Finanisijski izveštaji za 2016. godinu sastavljeni su u skladu sa konceptom istorijskog troška, osim ako je drugačije navedeno u računovodstvenim politikama koje su date u delu koji se odnosi na računovodstvene politike.

2.2. Prezentacija finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanom Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca

finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike ( Sl. Glasnik

RS” br.95/2014, 144/2014).

Kontni okvir i sadržina računa u Kontnom okviru propisana je Pravilnikom o Kontnom okviru i

sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Službeni

glasnik RS“, broj 95/2014 – u daljem tekstu: Pravilnik o kontnom okviru).

Finansijski izveštaji su iskazani u hiljadama dinara (RSD). Dinar predstavlja zvaničnu izveštajnu

valutu u Republici Srbiji.

2.3. Uporedni podaci

Uporedni podaci, odnosno početna stanja, prikazana u finansijskim izveštajima predstavljaju

podatke iz finansijskih izveštaja za 2015. godinu.


2.4. Preračunavanje stranih valuta

Valuta za prikazivanje i funkcionalna valuta

Stavke uključene u finansijske izveštaje Društva vrednuju se i prikazuju u dinarima (RSD), koji

predstavljaju valutu za prikazivanje.

Poslovne transakcije i stanje u stranoj valuti

Finansijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD), koji je u isto vreme i funkcionalna valutau

Republici Srbiji. Iznosi su iskazani u dinarima, zaokruženi na najbližu hiljadu osim ako nije

drugačije naznačeno.

Poslovne transakcije nastale u stranoj valuti preračunavaju se u funkcionalnu valutu (RSD)

primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije. Poslovne promene u stranoj valuti su

preračunate u dinare po srednjem kursu valute utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza,

koji je važio na dan poslovne promene.

Monetarne pozicije iskazane u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunate su u dinare prema

srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan bilansa.

Pozitivne i negativne kursne razlike nastale po osnovu izvršenih plaćanja i naplata u stranim

sredstvima plaćanja u toku godine na dan bilansa iskazane su u bilansu uspeha Društva, kao

prihodi/rashodi po osnovu kursnih razlika u okviru pozicije finansijskih prihoda/rashoda.

Potraživanje u koje su ugrađene valutna klauzula preračunate su u dinare po srednjem kursu

valute koji je važio na dan bilansa. Pozitivni i negativni efekti nastali po ovom osnovu iskazani su

u bilansu uspeha Društva, kao prihodi/rashodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika u

okviru kategorije ostalih prihoda/rashoda.

Zvanični kursevi valuta koji su korišćeni za preračun deviznih pozicija Bilansa stanja u dinare,

bili su sledeći:

31.12.2016. 31.12.2015.

EUR 123,4723 121,6261

2.5. Primena pretpostavke stalnosti poslovanja

Finansijski izveštaji su sastavljeni pod pretpostavkom stalnosti poslovanja Društva, tj. pod

pretpostavkom da će ono nastaviti da posluje tokom neograničenog vremenskog perioda u

doglednoj budućnosti.


Rukovodstvo Društva je svesno okolnosti da su kratkoročne obaveze Društva sa stanjem na dan

31.12.2016. godine veće od obrtne imovine za iznos od 184.818 hiljada dinara, što ukazuje da

postoje materijalno značajne neizvesnosti koje mogu da izazovu sumnju u sposobnost Društva da

nastavi poslovanje u skladu sa načelom stalnosti poslovanja. Rukovodstvo Društva, zajedno sa

vlasnicima, preduzima mere u cilju konsolidovanja finansijskog stanja . Ne postoji namerava

rukovodstva da pokrene postupak likvidacije ili da prestane da obavlja poslovanje. U skladu sa

tim, procena rukovodstva je da će Društvo biti u stanje da nastavi poslovanje u skladu sa načelom

stalnosti poslovanja

3. PRIKAZ PRIMLJENIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

Finansijski izveštaji Društva sastavljeni su u skladu sa računovodstvenim politikama navedenim

u tekstu koji sledi. Ove računovodstvene politike primenjuju se dosledno na sve prikazane

godine, izuzev ukoliko nije drugačije naznačeno.

3.1. Nematerijalna imovina

Nematerijalna imovina je nemonetarna imovina bez fizičke suštine koja se može indetifikovati.

Računarski softver

Stečene licence računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju

softvera u upotrebu. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe.

Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u

periodu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim

proizvodima koje kontroliše Društvo i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od

troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju

troškove radne snage tima koji je razvio softver, kao i odgovarajući deo pripadajućih opštih

troškova.

Troškovi razvoja računarskog softvera priznati kao sredstvo amortizuju se tokom njihovog

procenjenog korisnog veka upotrebe 5 godina.


Računarski softveri, bilo zasebno stečeni bilo interno stvoreni, se nakon početnog priznavanja

iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti i eventualne

akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti.

3.2. Nekretnine, postrojenja i oprema

Početno vrednovanje nekretnina, postrojenja i opreme, koji ispunjavaju uslove za priznavanje

sredstva, vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Nabavna vrednost/cena koštanja priznaje

se kao sredstvo ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:

verovatno je da će buduće ekonomske koristi povezane sa tim sredstvom priticati u

Društvo; i

nabavne vrednost/cena koštanja se može pouzdano utvrditi.

Nabavna vrednost/cena koštanja nekretnina, postrojenja i opreme sadrži sledeće: fakturnu cenu (u

koju su uključene uvozne takse i porezi koji se ne mogu refundirati umanjena za sve vrste

popusta i rabata), sve troškove koji se mogu direktno pripisati dovođenju sredstva na lokaciju

(kao što su troškovi: zatrpavanje peskom, iskop zemlje, malterisanje, betoniranje, nasipanje i

nabijanje zemlje, isporuka materijala ili nabavka, montaža itd.) i stanje koje je neophodno da bi

ono funkcionisalo na način kako to očekuje rukovodstvo, kao i sve inicijalno procenjene troškove

demontaže, uklanjanja sredstva i obnove područija na kome je sredstvo smešteno, što predstvalja

obavezu koja je nametnuta Društvu prilikom njegovog sticanja ili u toku njegove upotrebe.

Naknadni izdaci za nekretnine, postrojenja i opremu priznaju se kao sredstvo samo kada se tim

izdacima poboljšava stanje sredstava iznad njegovog prvobitnog standardnog učinka (produženje

korisnog veka trajanja, povećanje kapaciteta, unapređenje kvaliteta proizvoda po osnovu izvršene

nadogradnje mašinskih delova, uvođenje novih proizvodnih procesa kojima se smanjuju troškovi

poslovanja i dr.). Troškovi servisiranja, tehničkog održavanja (farbanje, krečenje skidanje,

demontaža, prevoz, utovar, istovar, rušenje itd.), manje popravke ne povećavaju vrednost

sredstva, već predstavljaju rashod perioda.

U nekretnine, postrojenja i opremu razvrstavaju se i alat i inventar čija se pojedinačna nabavna

cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici prema

poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.


Nekretnine, postrojenja i oprema se nakon početnog priznavanja vrednuju po modelu nabavne

vrednosti. Ovaj model podrazumeva njihovo vrednovanje po nabavnoj vrednosti umanjenoj za

akumuliranu amortizaciju i eventualne akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti.

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo,

u zavisnosti od toga šta je primenljivo, samo kada postoji verovatnoća da će Društvo u budućnosti

imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi.

Knjigovodstvena vrednost zamenjenog sredstva se isknjižava. Troškovi tekućeg održavanja

sredstava terete Bilans uspeha perioda u kome su nastali.

Amortizacija nekretnina postrojenja i opreme se obračunava promenom proporcionalane metode

na njihovu nabavnu vrednost , umanjenoj za rezidualnu vrednost tokom procenjenog korisnog

veka trajanja. Zemljište se ne amortizuje. Procenjeni korisni vek trajanja, odnosno stope

amortizacije, po grupama sredstava su:

Korisni vek trajanja

(u godinama)

Stope

amortizacije

Građevinski objekat 40 1,30-10,00%

Oprema 4-20 6,00-25,00%

Transportna sredstva 10 6-10%

Korisni vek upotrebe sredstava i rezidualna vrednost se proveravaju i po potrebi koriguju na

datum svakog bilansa.

Obračun amortizacije nekretnina, postrojenja i opreme počinje od prvog narednog meseca kada

se sredstva stave u upotrebu.

Dobitak ili gubitak nastao zbog prestanka priznavanja sredstava utvrđuju se kao razlika između

neto dobitaka od otuđenja, ukoliko ih ima, i knjigovodstvene vrednosti sredstva i priznaju se u

okviru ostalih prihoda/rashoda.


3.3. Umanjenje vrednosti osnovnih sredstava

Za sredstva sa neograničenim procenjenim korisnim vekom trajanja ne sprovodi se obračun

amortizacije. Ova sredstva testiraju se na umanjenje vrednosti najmanje jednom godišnje. Za

sredstva koja podležu obračunu amortizacije testiranje na umanjenje njihove vrednosti vrši se

kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti

nadoknadiva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je

knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva

vrednost je vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjena za troškove prodaje i upotrebne

vrednosti. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na

kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu

gotovinu).

3.4. Investicione nekretnine

Investicione nekretnine predstavljaju nekretnine (zemljište ili zgrada - ili deo zgrade, ili oba) koje

vlasnik drži radi ostvarivanja prihoda od izdavanja u zakup ili radi uvećanja vrednosti kapitala ili

radi jednog i drugog. Pod investicionim nekretninama ne podrazumevaju se nekretnine koje se

drže radi korišćenja u proizvodnji ili nabavci dobara ili usluga ili u administrativne svrhe, kao i

nekretnine koje se drže radi prodaje u redovnom procesu poslovanja.

Investicione nekretnine se nakon početnog priznavanja vrednuju po fer vrednosti, koja

predstavlja vrednost na otvorenom tržištu koju godišnje utvrđuje interna komisija koja se sastoji

od tehničkog direktora, od rukovodioca mašinskog postrojenja i od sekretara Društva. Fer

vrednost se zasniva na cenama ponude na aktivnom tržištu korigovanim, ukoliko je neophodno,

za bilo koju promenu u prirodi, lokaciji ili stanju specifičnog sredstava. Promene u fer vrednosti

se evidentiraju u Bilansu uspeha kao deo ostalih prihoda/rashoda.

Ukoliko postoje bilo kakve indicije, da je došlo do umanjenja vrednosti investicione nekretnine,

Društvo procenjuje nadoknadivu vrednost kao veću od upotrebne vrednosti i fer vrednosti

umanjene za troškove prodaje. Knjigovodstvena vrednost investicione nekretnine se otpisuje do

njene nadoknadive vrednosti kroz Bilans uspeha. Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u

prethodnim godinama se stornira ukoliko je bilo naknadne promene u pretpostavkama korišćenim

u utvrđivanju nadoknadive vrednosti sredstva.


Naknadni izdaci se kapitalizuju samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane

sa tim izdacima pripasti Društvu i da mogu pouzdano da se utvrde. Troškovi tekućeg održavanja

terete troškove perioda u kome nastanu. Kada investicionu nekretninu započne da koristi njen

vlasnik, ona se reklasifikuje na nekretnine, postrojenja i opremu, i njena knjigovodstvena vrednost

na dan reklasifikacije postaje njena zatečena vrednost koja će se nadalje amortizovati.

3.5. Dugoročni finansijski plasmani

Dugoročnim finansijskim plasmanima smatraju se: učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica,

povezanih pravnih lica i drugih pravnih lica, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju,

dugoročni krediti kao i finansijska sredstva koja se drže do dospeća.

a) Učešće u kapitalu zavisnih, pridruženih pravnih lica i zajedničkim poduhvatima i ostalih

pravnih lica

Učešće u kapitalu zavisnih pravnih lica se prilikom početnog priznavanja vrednuju po njihovoj

nabavnoj vrednosti, koja predstavlja fer vrednost nadoknade koja je za njih data. Učešća u

kapitalu zavisnih pravnih lica se prema MRS 27-Pojedinačni finansijski izveštaji, nakon početnog

priznavanja vrednuju po trošku nabavke, odnosno po nabavnoj vrednosti.

Učešća u kapitalu pridruženih pravnih lica i zajedničkim poduhvatima, prilikom početnog

vrednovanja priznaju se po nabavnoj vrednosti, a nakon početnog vrednovanja, učešća u kapitalu

pridruženih pravnih lica i zajedničkih poduhvata priznaju se metodom učešća u skladu sa MRS

28- Ulaganja u pridružene entitete i zajednička ulaganja.

Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica, gde Društvo nema kontrolu, ni značajan uticaj priznaju se

u skladu sa MRS 39- Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje. Prilikom početnog

vrednovanja, učešća u kapitalu se priznaju po trošku nabavke uključujući i transakcione troškove

koji se mogu direktno pripisati sticanju. Nakon početnog priznavanja učešća u kapitalu ostalih

pravnih lica priznaje se po njihovim fer vrednostima u ukupnom sveobuhvatnom rezultatu ako se

fer vrednost može pouzdano utvrditi. Ako se fer vrednost finansijskog sredstva ne može

pouzdano utvrditi, priznavanje se vrši po nabavnoj vrednosti uz umanjenje za eventualne gubitke

zbog obezvređenja.


b) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju predstavljaju nederivatna sredstva koja su svrstana u

ovu kategoriju ili nisu klasifikovana ni u jednu drugu kategoriju. Uključuju se u dugoročna

sredstva, osim ukoliko rukovodstvo ima nameru da ulaganja otuđi u roku od godinu dana od

datuma bilansa.

Ova sredstva priznaju se na datum trgovanja, odnosno na datum kada se Društvo obavezalo da će

kupiti sredstvo. Njihovo početno priznavanje vrši se po fer vrednosti uvećanoj za transakcione

troškove.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju prestaju da se priznaju po isteku prava na novčani

priliv od finansijskog sredstva ili ako je to pravo preneto, odnosno preneti su svi rizici i koristi od

vlasništva nad njima.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju naknadno se vrednuju po fer vrednosti, osim ukoliko

se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi. Promene u fer vrednosti finansijskih sredstava koje su

klasifikovane kao raspoložive za prodaju priznaju se u kapitalu, u okviru revalorizacionih rezervi.

U slučaju da se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi, vrednovanje se vrši po nabavnoj

vrednosti.

Kada se finansijska sredstva raspoloživa za prodaju otuđe, kumulirane korekcije fer vrednosti

priznate u kapitalu uključuju se u Bilans uspeha kao dobici ili gubici od ulaganja u hartije od

vrednosti.

Kamata na hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obračunata metodom efektivne kamatne

stope priznaje se u Bilansu uspeha kao deo ostalih prihoda. Dividende na ova sredstva priznaju se

u Bilansu uspeha kao deo ostalih prihoda kada se utvrdi pravo Društva na naplatu.

Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude.

Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva nije aktivno za hartije od vrednosti koje se kotiraju,

Društvo utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija

između nezavisnih stranaka, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu

diskontovanih novčanih tokova i opciju modela formiranja cena maksimalnim korišćenjem

informacija sa tržišta, a uz što je manje moguće oslanjanje na informacije karakteristične za samo

Društvo.


c) Dugoročni krediti i potraživanja (zajmovi)

Dugoročni krediti i potraživanja (zajmovi) predstavljaju nederivatna finansijska sredstva sa

fiksnim ili utvrdivim rokovima plaćanja koja se ne kotiraju ni na jednom aktivnom tržištu ukoliko

su im rokovi dospeća duži od 12 meseci od datuma bilansa. U slučaju da su rokovi dospeća kraći

od 12 meseci od datuma bilansa ova sredstva se klasifikuju kao kratkoročna sredstva.

d) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili

utvrdivim rokovima plaćanja i fiksnim rokovima dospeća, koja rukovodstvo ima nameru i

mogućnost da drži do dospeća. U slučaju da Društvo odluči da proda značajan deo finansijskih

sredstava koja se drže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za

prodaju. Finansijska sredstva koja se drže do dospeća klasifikuju se kao dugoročna sredstva, osim

ako su rokovi dospeća kraći od 12 meseci od datuma bilansa kada se klasifikuju kao kratkoročna

sredstva.

3.6 Umanjenje vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana

Na svaki datum bilansa Društvo vrši procenu da li postoje objektivni indikatori da je došlo do

umanjena vrednost dugoročnih finansijskih plasmana. Indikatori koje rukovodstvo koristi

prilikom procene da li je došlo do umanjenja vrednosti su:

postojanje značajnih finansijskih teškoća dužnika ili emitenta,

zastoj u otplati obaveza dužnika koji nije privremenog karaktera i ne postoje nagoveštaji

skorog otklanjanja ovih zastoja od strane dužnika,

finansijske teškoća dužnika dovode do toga da Društvo odobrava povlastice dužniku za

otplatu duga koje prevazilaze uobičajne poslovne odnose ovog tipa i

postojanje mogućnosti stečaja dužnika.

U slučaju finansijskih sredstava klasifikovanih kao raspoloživa za prodaju, značajan ili

prolongiran pad fer vrednosti ispod njihove nabavne vrednosti smatra se indikatorom da je došlo

do umanjenja njihove vrednosti. Ukoliko postoji bilo koji od tih dokaza, trajan gubitak – utvrđen

kao razlika između troškova sticanja i tekuće fer vrednosti, umanjene za bilo kakav gubitak zbog

umanjenja vrednosti finansijskog sredstva koji je prethodno priznat u Bilansu uspeha – prenosi se

sa kapitala i priznaje u Bilansu uspeha. Gubici zbog umanjenja vrednosti koji su priznati u

Bilansu uspeha ne mogu se naknadno ukinuti kroz Bilans uspeha, odnosno ne mogu se priznati

kao dobici u nekom krasnijem periodu.


3.7. Zalihe

Zalihe materijala i robe

Zalihe materijala i robe koje se nabavljaju od dobavljača se prilikom početnog priznavanja

vrednuju po nabavnoj vrednosti.

Nabavnu vrednost zaliha, pored fakturne vrednosti dobavljača, čine i direktni zavisni troškovi

nabavke, umanjeni za popuste i rabate. Direktnim zavisnim troškovima nabavke smatraju se:

carine i druge uvozne dažbine;

troškovi prevoza do sopstvenog skladišta, uključujući prevoz sopstvenim

sredstvima po ceni koštanja koja ne može biti veća od tržišne vrednosti;

špediterske i posredničke usluge i

drugi troškovi koji nastaju kako bi se zalihe dovele u stanje i na lokaciju koje je

rukovodstvo predvidelo.

Troškovi pozajmljivanja ne uključuju se u nabavnu vrednost/cenu koštanja zaliha.

Obračun izlaza, odnosno utroška zaliha vrši se po metodi prosečne ponderisane cene. Prosek se

izračunava prilikom svake nabavke zaliha.

Na datum bilansa, zalihe materijala i robe se vrednuju po nižoj od sledećih vrednosti: nabavne

vrednosti/cene koštanja ili neto prodajne vrednosti.

b) Zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda

Zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda se prilikom početnog priznavanja vrednuju po

ceni koštanja.

Cena koštanja zaliha obuhvata direktne troškove radne snage, direktne troškove materijala i

indirektne troškove koji se mogu pripisati proizvodnom procesu (troškovi indirektnog materijala i

indirektne radne snage, amortizacija sredstava angažovanih na stvaranju zaliha, troškovi

održavanja fabričkih zgrada i opreme, troškovi rukovođenja i upravljanja proizvodnim

procesom). Uključivanje indirektnih troškova u cenu koštanja vrši se po izabranom ključu koji

predstavlja direktne troškove materijala.

Troškovi koji su isključeni iz cene koštanja i prema tome priznati kao rashodi perioda u kojem su

nastali su:


opšti administrativni troškovi, koji ne doprinose dovođenju zaliha na sadašnje mesto i u

sadašnje stanje,

troškovi amortizacije i održavanja stalnih sredstava koji nisu uključeni u proizvodni proces,

troškovi marketinga, reklame, prodaje, distribucije i reprezentacije,

troškovi neuobičajeno velikog otpisa otpadnog materijala, rada ili drugih proizvodnih

troškova,

troškovi članarina,

troškovi istraživanja,

troškovi razvoja, osim kada se odnose na dizajn ili konstrukciju predmeta namenjenih prodaji,

troškovi skladištenja (osim ako ti troškovi nisu neophodni u procesu proizvodnje pre naredne

faze proizvodnje),

troškovi prodaje i

troškovi pozajmljivanja.

Obračun izlaza zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda utvrđuje se metodom prosečne

ponderisane cene.

Na datum bilansa, zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda se vrednuju po nižoj od

sledećih vrednosti: cene koštanja ili neto prodajne vrednosti.

3.8. Kratkoročna potraživanja i finansijski plasmani

Kratkoročnim potraživanjima smatraju se: potraživanja po osnovu prodaje, potraživanja iz

specifičnih poslova i druga potraživanja. Kratkoročnim finansijskim plasmanima smatraju se:

kratkoročni krediti, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća (deo koji dospeva do godinu

dana) i finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz Bilans uspeha.

a) Kratkoročna potraživanja (zajmovi)

Potraživanja za koja se očekuje da budu naplaćena u periodu do godinu dana klasifikuju se kao

kratkoročna sredstva. Ova potraživanja se inicijalno priznaju po fer vrednosti, a naknadno se

odmeravaju po amortizovanoj vrednosti, primenom metode efektivne kamatne stope, umanjenoj

za iznos obezvređenja po osnovu umanjenja vrednosti.

Obezvređenje po osnovu umanjenja vrednosti potraživanja se utvrđuje kada postoji objektivan

dokaz da Društvo neće biti u stanju da naplati sve iznose koje potražuje na osnovu prvobitno

ugovorenih uslova. Rizik naplate svakog pojedinačnog materijalno značajnog potraživanja


procenjuje rukovodstvo privrednog društva. Prilikom procene rizika naplate potraživanja

rukovodstvo razmatra sledeće indikatore:

- postojanje značajnih finansijskih teškoća dužnika,

- zastoj u otplati obaveza dužnika koji nije privremenog karaktera i ne postoje nagoveštaji skorog

otklanjanja ovih zastoja od strane dužnika,

- verovatnoća da će kupac biti likvidirran ili finansijski reorganizovan,

- propust ili kašnjenje u izvršenju plaćanja (više od 90 dana od datuma dospeća) se smatraju

indikatorima da je vrednost potraživanja umanjena ili kad rukovodstvo privrednog društva

proceni da je potraživanje nenaplativa .

Iznos obezvređenja predstavlja razliku između knjigovodstvene vrednosti potraživanja i sadašnje

vrednosti očekivanih budućih novčanih tokova diskontovanih prvobitnom efektivnom kamatnom

stopom. Knjigovodstvena vrednost potraživanja umanjuje se preko ispravke vrednosti, a iznos

umanjenja se priznaje u Bilansu uspeha u okviru pozicije ostalih rashoda.

b) Finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u Bilansu

uspeha su finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja. Finansijsko sredstvo se klasifikuje u

ovu kategoriju ukoliko je pribavljeno prvenstveno radi prodaje u kratkom roku.

3.9. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju: novac u blagajni, novčana sredstva na tekućim

računima kod banaka, druga kratkoročna visoko likvidna ulaganja sa prvobitnim rokom dospeća

do tri meseca ili kraće i prekoračenja po tekućem računu. Prekoračenja po tekućem računu

uključena su u obaveze po kreditima u okviru tekućih obaveza.

3.10. Vanbilnsana aktiva i pasiva Vanbilansnim sredstvima i obavezama smatraju se: imovina uzeta u zakup, osim sredstava uzetih

u finansijski lizing, roba u konsignaciji, materijal primljen na obradu i doradu i ostala sredstva

koja nisu u vlasništvu Društva, kao i potraživanja i obaveze po instrumentima obezbeđenja

plaćanja kao što su garancije i drugi oblici jemstva.


3.11. Kapital

a) Osnovni kapital

Obične i preferencijalne akcije se klasifikuju kao kapital.

Ukoliko Društvo otkupi sopstvene akcije, plaćena naknada, uključujući sve direktno pripisive

dodatne troškove, odbija se od kapitala koji se pripisuje vlasnicima kapitala sve dok se akcije ne

ponište ili ne reemituju. Ako se takve akcije kasnije reemituju, sve primljene naknade, bez

direktno pripisivih dodatnih troškova transakcije i efekata poreza na dobit, uključuju se u kapital

koji se pripisuje vlasnicima kapitala.

3.12. Rezervisanja

Rezervisanja će biti priznata u skladu sa odredbama MRS 37-Rezervisanja, potencijalne obaveze

i potencijalna imovina ako su ispunjeni sledeći uslovi.

kada Društvo ima sadašnju zakonsku ili ugovornu obavezu koja je rezultat prošlih

događaja;

kada je u većoj meri verovatnije nego što to nije da će podmirenje obaveze iziskivati odliv

sredstava; i

kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze.

Rezervisanja se ne priznaju za buduće poslovne gubitke.

Društvo odmerava rezervisanje po najboljoj proceni iznosa potrebnog za izmirenje te obaveze na

datum izveštavanja. Najbolja je iznos koji bi neki subjekt razumno platio da izmiri obavezu na

kraju izveštajnog perioda ili da je na taj datum prenese trećoj strani.

Društvo knjiži na teret rezervisanja samo one izdatke za koje je rezervisanje prvobitno priznato.

Društvo treba da proverava rezervisanja na svaki datum izveštavanja i da ih koriguje kako bi

održavale trenutnu najbolju procenu iznosa koji bi se zahtevao za izmirenje obaveze na datum

izveštavanja. Svako korigovanje prethodno priznatih iznosa treba da se prizaje u dobitak ili

gubitak, osim ukoliko rezervisanje nije prvobitno priznato kao deo nabavne vredosti sredstava.

Kada se rezervisanje odmerava po sadašnjoj vrednosti iznosa za koji se očekuje da se zahteva za

izmirenje obaveze, realizacija diskonta treba da se prizna kao finansijski rashod u dobitku ili

gubitku u periodu u kojem nastane.


Društvo vrši rezervisanje u svim onim slučajevima kada vrednost tih rezervisanja nije

beznačajna.

Rezervisanja treba da se koriste samo za izdatke za koje su rezervisanja početno priznata.

Rezervisanja se moraju preispitati na dan svakog bilansa stanja, i tako da odražavaju najbolju

sadašnju procenu. Nakon preispitivanja eventualno se vrši korekcija iznosa rezervisanja prema

novoj proceni. Svako korigovanje prethodno priznatih iznosa se priznaje na teret rashoda

odnosno u korist prihoda, osim ukoliko rezervisanje nije prvobitno priznato kao deo nabavne

vrednosti sredstava. Ako se utvrdi da rezervisanje više ne zadovoljava uslove za priznavanje, ono

se ukida u korist prihoda.

Rezervisanje za troškove u garantnom roku vrši se na osnovu izveštaja o troškovima u

garantnom roku, sačinjenog od strane posebne komisije formirane za te potrebe.

Rezervisanja za sudske sporove formiraju se u iznosu koji odgovara najboljoj proceni

rukovodstva Društva u pogledu izdataka koji će nastati da se takve obaveze izmire.

Rezervisanja po osnovu primanja zaposlenih Procenjivanje rezervisanja po osnovu primanja zaposlenih vrši se na način propisan MRS 19-

Primanja zaposlenih.

Rezervisanja se vrši na teret rashoda perioda po osnovu:

- rezervisanja za otpremnine zaposlenima po osnovu odlaska u penziju,

- rezervisanja za jubilarne nagrade zaposlenima, i

- rezervisanja za druge obaveze prema zaposlenima koje se isplaćuju u skladu sa stečenim

pravima u toku trajanja i nakon prestanka zaposlenja.

3.13. Obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, bez nastalih transakcionih

troškova. U narednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti.

Razlike između ostvarenog priliva i iznosa otplata, priznaju se u Bilansu uspeha u periodu

korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne stope.

Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko dospevaju na naplatu u

periodu dužem od godinu dana od datuma bilansa. U tom slučaju obaveze se klasifikuju kao

dugoročne.


3.14. Obaveze iz poslovanja

Obaveze prema dobavljačima se inicijalno iskazuju po fer vrednosti, a naknadno se odmeravaju

prema amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope.

3.15. Tekući i odloženi porez

Tekući porez na dobit se obračunava na datum bilansa na osnovu važeće zakonske poreske

regulative Republike Srbije.

Odloženi porez na dobit se ukalkulisava u punom iznosu, korišćenjem metode obaveza, za

privremene razlike koje nastanu između poreske osnovice sredstava i obaveza i njihovih

knjigovodstvenih iznosa u finansijskim izveštajima. Odloženi porez na dobit se odmerava prema

poreskim stopama koje su na snazi do datuma bilansa i za koje se očekuje da će biti primenjene u

periodu u kome će se odložena poreska sredstva realizovati ili odložene poreske obaveze izmiriti.

Odloženo poresko sredstvo se priznaje do iznosa za koji je verovatno da će buduća dobit za

oporezivanje biti raspoloživa i da će se privremene razlike izmiriti na teret te dobiti.

3.16. Priznavanje prihoda

Društvo priznaje prihod kada se iznos prihoda može pouzdano izmeriti i kada je verovatno da će

u budućnosti Društvo imati priliv ekonomskih koristi. Prihod se priznaje u visini fer vrednosti

primljenog iznosa ili potraživanja po osnovu prodaje roba i usluga u toku normalnog poslovanja

Društva. Prihod se iskazuje bez PDV-a, povraćaja robe, rabata i popusta.

a.) Prihod od prodaje robe

Prihodi od prodaje robe se priznaju: kada su suštinski svi rizici i koristi od vlasništva nad robom

prešli na kupca, Društvo ne zadržava učešće u upravljanju prodatom robom u meri koja se obično

povezuje sa vlasništvom, niti zadržava efektivnu kontrolu nad prodatom robom, iznos prihoda se

može pouzdano izmeriti, verovatan je priliv ekonomske koristi povezane sa tom transakcijom u

entitet i troškovi koji su nastali ili troškovi koji će nastati u datoj transakciji mogu se pouzdano

izmeriti.

b.) Prihod od prodaje usluga

Kada se rezultat neke transakcije koja uključuje pružanje usluga može pouzdano izmeriti, prihod

povezan sa tom transakcijom se priznaje prema stepenu dovršenosti te transakcije na kraju

izveštajnog perioda. Ishod transakcije se može pouzdano proceniti kada su zadovoljeni svi od


sledećih uslova:

iznos prihoda se može pouzdano izmeriti;

verovatno je da će se ekonomske koristi povezane sa tom transakcijom uliti u društvo;

stepen dovršenosti transakcije na kraju izveštajnog perioda se može pouzdano odmeriti;

troškovi nastali povodom te transakcije i troškovi završavanja transakcije se mogu pouzdano

izmeriti.

c) Finansijski prihodi

Finansijski prihodi obuhvataju prihode od kamata, kursnih razlika i ostale finansijske prihode, ostvarene iz

odnosa sa matičnim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima.

Prihodi od kamata se, u skladu sa načelom uzročnosti, priznaju u bilansu uspeha perioda na koji se

odnose. Prihod od kamata potiče od kamata na deponovana sredstva kod banaka, kao i na zatezne kamate

koje se obračunavaju kupcima koji kasne u izvršavanju svojih obaveza, u skladu sa ugovornim

odredbama.

d) Prihod od zakupnina

Prihod od zakupnina potiče od davanja investicionih nekretnina u operativni zakup i obračunava se na

proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja zakupa.

e) Prihod od dividendi

Prihod od dividendi se priznaje kada se ustanovi pravo da se dividenda primi.

3.17. Rashodi

Rashodi se priznaju u bilansu uspeha po načelu uzročnosti prihoda i rashoda, odnosno na obračunskoj

osnovi i utvrđuju se za period kada su nastali.

a) Poslovni rashodi

Poslovni rashodi obuhvataju troškove uslovljene stvaranjem prihoda od prodaje i uključuju nabavnu

vrednost prodate robe, troškove materijala, goriva i energije, bruto zarade, troškove amortizacije i usluge

pružene od strane trećih lica. Poslovni rashodi obuhvataju i opšte troškove kao što su troškovi zakupa,

marketinga, osiguranja, platnog prometa, poreza i ostali troškovi nastali u tekućem obračunskom periodu.


b) Finansijski rashodi

Finansijski rashodi obuhvataju rashode po osnovu kamata i kursnih razlika i ostale finansijske rashode,

koji se evidentiraju u bilansu uspeha perioda na koji se odnose, a u skladu sa načelom uzročnosti. Svi

troškovi pozajmljivanja se evidentiraju kao rashodi perioda.

3.18. Državna davanja

Državna davanja, bilo monetarna ili nemonetarna, priznaju se po fer vrednosti kada je verovatno da će

davanja biti primljeno i kada je izvesno da će se Društvo pridržavati uslova povezanih sa davanjima.

Državno davanje se priznaje na sistematskoj osnovi u Bilansu uspeha tokom perioda u kojima Društvo

priznaje kao rashod povezane troškove koje treba pokriti iz tog davanja.

3.1. Raspodela dividendi

Nakon donošenja odluke o raspodeli dobiti od strane skupštine Društva vrši se priznavanje obaveza po

ovom osnovu.


4. BILANS STANJA (podaci u tabelama su iskazani u hiljadama dinara)

4.1. Nematerijalna imovina

Ulaganja

u razvoj

Koncesije,

patenti i

licence

Nematrijal

na

ulaganja u

pripremi

Ostala

nematerijaln

a ulaganja Avansi Ukupno Nabavna vrednost

Stanje 01.01.2015. 1,491 1,491 Nabavke u toku godine

Prenos sa nematerijalnih

ulaganja u pripremi

Ostala povećanja

Otpis, prodaja i prenos

Ostala smanjenja

Promene po osnovu

revalorizacije

Stanje 31.12.2015. 1,491 1,491

Ispravka vrednosti

Stanje 01.01.2015. 1,456 1,456

Obračunata amortizacija 3 3

Ostala povećanja

(obezvređivanje i dr.)

Kumulirana ispravka

sadržana u otuđenim

sredstvima

Ostala smanjenja

(usklađivanje i dr.)

Promene po osnovu

revalorizacije

Stanje 31.12.2015. 1,459 1,459

Neotpisana vrednost

31.12.2015.

32 32


Nabavna vrednost

Stanje 01.01.2016. 1,491 1,491 Nabavke u toku godine 1,682 1,682

Prenos sa nematerijalnih

ulaganja u pripremi

Ostala povećanja

Otpis, prodaja i prenos -95 -95

Ostala smanjenja

Promene po osnovu

revalorizacije

Stanje 31.12.2016. 3,078 3,078

Ispravka vrednosti

Stanje 01.01.2016. 1,459 1,459

Obračunata amortizacija 7 7

Ostala povećanja

(obezvređivanje i dr.)

-94 -94

Kumulir. ispravka sadržana u

otuđenim sredstvima

Ostala smanjenja


Promene po osnovu

revalorizacije

Stanje 31.12.2016. 1,372 1,372

Neotpisana vrednost

31.12.2016.

1,706 1,706

Obračunata amortizacija nematerijalnih ulaganja u 2016. godini iznosi 7 hiljada dinara.

Amortizacija nematerijalnih ulaganja vrši se u toku korisnog veka proporcionalnom metodom

amortizacije. Obračunata amortizacija priznata je kao rashod perioda i uključena u troškove

poslovanja u Bilansu uspeha.

Povećanje namaterijalnih ulaganja se odnosi na nabavku programa za sledljivost I programa za

team viewer.


4.2. Nekretnine, postrojenja, oprema

Zemljišta Nekretnine

Postrojenja i

oprema

Investicio

ne

nekr.etnin

e

Nekretnine

postrojenja

i oprema u

pripremi

Ulaganja na

tuđim

nekretninam

a

postrojenjim

a i opremi Avansi

Ukupno Nabavna vrednost

Stanje 01.01.2015.

3.252 719.889 588.146 11,943 134.968 7,467 189 1.465.854

Nabavke u toku

godine

16.238 25.854 584 42.676

Prenos sa

nekretnina,

postrojenja i opreme

u pripremi

134.961 134.961

Ostala povećanja -2.235 -2.235

Otpis, prodaja i

prenos

Ostala smanjenja -134.961 -134.961

Promene po osnovu

revalorizacije

Stanje 31.12.2015. 3,252 736.127 746.726 11,943 591 7,467 189 1.506.295

Ispravka vrednosti

Stanje 01.01.2015.

Obračunata

amortizacija

511.257 376.291 5.834 893.382

Ostala povećanja

(obezvređivanje i

dr.)

15.505 42.964 178 58.647

Kumulirana

ispravka sadržana u

otuđenim

sredstvima

-1.906 -1.906

Ostala smanjenja


Promene po osnovu

revalorizacije

1.635 728 2.363

Stanje 31.12.2015.

Neotpisana

vrednost

31.12.2015.

3,252

528.397

207,730

418.077

328,649

11,943

591

6.012

1,455

189

952.485

553,809


Stanje 01.01.2016. 3.252 736,127 746.726 11,943 591 7,467 189 1.506.295

Nabavke u toku

godine

7.341 15.650 627 2.277 25.895

Prenos sa

nekretnina,

postrojenja i

opreme u pripremi

591 591

Ostala povećanja

Otpis, prodaja i

prenos

-14,834 -6,936 -21,770

Ostala smanjenja -591 -189 -780

Promene po

osnovu

revalorizacije

4,935 4,935

Stanje 31.12.2016. 3,252 743,468 748.133 9,942 627 7,467 2,277 1.515,165

Ispravka vrednosti Stanje 01.01.2016. 528.397 418.077 6,012 952,485

Obračunata

amortizacija

14,091 44,011 179 58,281

Ostala povećanja

(obezvređivanje i

dr.)

45 45

Kumulirana

ispravka sadržana

u otuđenim

sredstvima

-11,907 -11,907

Ostala smanjenja


-1,214 -1,214

Promene po

osnovu

revalorizacije

Stanje 31.12.2016. 542,488 449,012 6.191 997,690

Neotpisana vrednost 3,252 200,980 299,121 9,942 627 1,276 2,277 517,475


Vrednost građevinskih objekata povećana je naknadnim ulaganjima na već postojećim

objektima. Najznačajnija naknadna ulaganja se odnose na ulaganje u separatora benzinske

pumpe u iznosu od 425 hiljada dinara, na betoniranje platoa za hidrante u iznosu od 114 hiljada

dinara, na nastrešnicu zgrade mlina u iznosu od 3.514 hiljada dinara, na nastrešnicu u iznosu od

717 hiljada dinara, na betonski plato u iznosu od 142 hiljade dinara, na malterisanje i oblaganje

zida stiroporom kod testare u iznosu od 375 hiljada dinara i na asfalt saobraćajnicu u iznosu od

650 hiljada dinara.

Kod opreme došlo je do povećanje usled naknadnog ulaganja u kalupe i forme za

oblikovanje testenine u iznosu od 1.296 hiljada dinara, usled naknadnog ulaganja u zamenjen

šablon na roleru ekstenzografa u iznosu od 141 hiljada dinara, u nadogradnju kablova za

automatizaciju mlina u iznosu od 103 hiljade dinara.

Vrednost opreme je povećana nabavkom kontrolne vage u iznosu od 663 hiljade dinara,

nabavkom silostermometra u iznosu od 797 hiljada dinara, kupovinom ormana razvodni, merilom

sonda i instalacionog sistema za poslovanje benzinske stanice u iznosu od 712 hiljada dinara,

nabavkom cevi gravitacione u iznosu od 501 hiljada dinara, kupovinom glava metal detektora u

iznosu 1.257 hiljada dinara, nabavkom vakum pumpe u iznosu od 257 hiljada dinara, duvaljka sa

šapama u iznosu od 397 hiljada dinara, hidrant nadzemni 5 komada u iznosu od 190 hiljada

dinara, integrisani sistem za obeležavanje pakata i paleta sa opremom u iznosu od 3.336 hiljada

dinara, nabavkom viljuškara Toyota u iznosu od 2.389 hiljada dinara, kupovinom teretnog vozila

Škoda u iznosu od 557 hiljada dinara, lančani transporter za utovar u kamione u iznosu od 1.310

hiljada dinara, komora za krupicu u iznosu od 331 hiljada dinara.

Oprema koja se nalazio u pripremi, u toku 2016. Godine stavljena je u upotrebu u iznosu

od 590 hiljada dinara.

Smanjenje građevinskih objekata se sastoji od amortizacije u iznosu od 14.091 hiljada

dinara..

Smanjenje opreme se odnosi na amortizaciju u iznosu od 42.964 hiljada dinara. Ostala smanjenja

kod opreme se odnose na otpis opreme na osnovu inventara.

Amortizacija na ulaganjima u tuđim nekretninama iznosi 179 hiljada dinara.

Amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme u 2016. godini u iznosu od 58.281 hiljada

dinara priznata je kao rashod perioda i uključena u troškove poslovanja u Bilansu uspeha.

Amortizacija je obračunata po proporcionalnoj metodi. Amortizacija je ispravno

obračunata i evidentirana na rahodima.


4.3. Investicione nekretnine

Na investicionim nekretninama nastale su sledeće promene:

2016. 2015.

Nabavna vrednost

Stanje na početku perioda 11,943 11,943

Nabavka

Prenosi sa nekretnina koje koristi vlasnik

Ostala povećanja 4,935

Prodaja -6,936

Prenosi na nekretnine koje koristi vlasnik

Ostala smanjenja

Stanje na kraju perioda 9,942 11,943

Ispravka vrednosti

Stanje na početku perioda

Obračunata amortizacija

Smanjenja u toku godine

Stanje na kraju perioda

Neotpisana vrednost na kraju godine 9,942 11,943

Naknadno vrednovanje investicionih nekretnina vrši se po modelu fer vrednosti. Procena fer

vrednosti vrši se jadanput godišnje sa stanjem na datum bilansa stanja. Fer vrednosti predstavlja

tržišnu vrednost. Na datum bilansa izvršeno je naknadno vrednovanje investicionih nekretnina u

iznosu od 4.935 hiljada dinara.

Na investicionim nekretninama smo evidentirali dve građevinske objekte, od kojih je jedan

prodat u toku 2016. Godine, a druga je naknadno vrednovano.

U toku 2016. Godine prodata je investiciona nekretnina – samoposluga u Novom Kneževcu po

ugovoru o kupopodaji 01-252 od 08.04.2016. godine


4.4. Dugoročni finansijski plasmani

2016 2015

Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica 143,818 143,818

Učešća u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica 27,362 27,362

Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od

vrednosti raspoložive za prodaju

4,386 4,386

Dugoročni krediti matičnim, zavisnim i ostalim povezanim

pravnim licima

Dugoročni krediti u zemlji

Dugoročni krediti u inostranstvu

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća

Otkupljene sopstvene akcije/udeli

Ostali dugoročni finansijski plasmani 151 161

Ispravka vrednosti dugor.finan. plasmana- -5,542 -5,542

Ukupno:

170,175 170,185

a) Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica

Učešća u kapitali zavisnih pravnih lica odnose se na vlasništvo nad akcijama i/ili udelima u

sledećim pravnim licima:

Naziv pravnog lica 2016.

Učešće u

procentima

Ager doo Đala 142,656 91,02%

-------

-------

-------

Ukupno: 142,656 91,02%


Promene na učešću u kapitalu zavisnih pravnih lica odnose se na sledeće:

2016. 2015.

Stanje na početku perioda 143,818 143,818 Nabavke

Ostala povećanja

Prodaja

Ostala smanjenja

Ispravka vrednosti 1,162 -1,162


Ispravka vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana (učešće u kapitalu zavisnih pravnih lica) se

odnosi na usklađivanje sa kapitalom registrovanim u APR-u.

U toku 2016. godine nije bilo promena na učešću u kapitalu zavisnih pravnih lica.

b) Učešća u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica


Učešće u

procentima

Senta Promet Ad 27,212 24,90%

Centar za Ekonomsko istraživanje Doo 150 20,00%

-------

-------

Ukupno 27,362

Promene na učešću u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica odnose se na sledeće:


2016. 2015.


Nabavke 150

Ostala povećanja

Prodaja

Ostala smanjenja

Ispravka vrednosti


U toku 2015. Godine ulagali smo u osnivanju Istraživačkog - razvojnog centra „Centar za

ekonomsko istraživanje“ doo Subotica . Upisan i uplaćen osnivački ulog iznosi 150.000 dinara tj.

20 % udeo u njihovom kapitalu.

c) Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju

Naziv pravnog lica 2016 2015

Metals banka 6 6

Pekara Kikinda 2,977 2,977

Žitovojvodina Novi Sad - -

Ipok Zrenjanin

Senta Promet

UKUPNO:

Isprav.vred.dug.fin.plas.

1,403

4,386

-4,380

1,403

4,386

-4,380

6 6

Ukupno 6 6


Ispravka vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana (učešće u kapitalu ostalih pravnih lica) se

odnosi na obezvređenje učešća u kapitalu Ipok Zrenjanin i Pekara Kikinda Ad.

d)

Ostali dugoročni finansijski plasmani u iznosu od 151 hiljada dinara se odnose na dugoročne

zajmove za prodate stanove .

4.5. Dugoročna potraživanja

Na dugoročnim potraživanjima iskazana je potraživanje od prodaje matičnom pravnom licu u

iznosu od 91.809 hiljada dinara. Na osnovu protokola od 09.12.2013.godine sa potraživanjima

od kupaca preknjižen na dugorčna potraživanja. Na osnovu ovog protokola u 2013. godini

potraživanje od prodaje za Euro-Corp doo u iznosu od 146.142.074,35 je repogramirano na

osam godina. Na taj način potraživanje je reklasifikovano na dugoročne I kratkoročne finansijske

plasmane, a usled promene kontnog okvira preknjiženo na dugoročne potraživanje. Po ovom

planu nije obračunata kamata na potraživanje, ali smo izvršili diskontovanje potraživanja po stopi

od 0,25 % na godišnjem nivou.

Promene na dugoročnim potraživanjima se odnosi na sledeće:

2016. 2015.

Stanje na početku perioda

Novoodobreni krediti/zajmovi

Ostala povećanja-obračun valutne klauzule

Otplate

Ostala smanjenja prenos na kratkoročne plasmane

Ispravka vrednosti

99,864

1,516

-9,079

-492

110,539

610

-11,285

-701

Stanje na kraju perioda 91,809 99.163


Naplata dugoročnih potraživanja u toku 2016. godine je odgovaralo planu otplate .Na datum

bilansa procena rukovodstva Društva je da su ukupna potraživanja od pravnog lica „Euro-

Corp“ Doo u iznosu od 100.668 hiljada dinara, od čega se na dugoročna potraživanja odnosi

91.809 hiljada dinara, dok se na kratkoročna potraživanja odnosi 8.859 hiljada dinara, naplativa.

Deo dugoročnih potraživanja koje dospeva za naplatu u 2017. godini prenešen na kratkoročne

finansijske plasmane u iznosu od 8.859 hiljada dinara .

4.6. Zalihe

2016. 2015.

Materijal 148,281 122,840

Nedovršena proizvodnja

Gotovi proizvodi 22,518 35,068

Roba 4,638 34,083

Stalna sredstva namenjena prodaji

Dati avansi 2,579 3,104

Ukupno: 178,016 195,095

a) Materijal

2016. 2015.

Materijal 102,561 81,284

Rezervni delovi 9,534 8,960

Alat i inventar 36,186 32,596

Ispravka vrednosti zaliha materijala

Ukupno: 148,281 122,840

Vanbilansno se vodi tuđa zaliha na našem magacinu u iznosu od 383.393 hiljada dinara.


b) Gotovi proizvodi

Zalihe gotovih proizvoda iznose 22.518 hiljada dinara i odnose se na zalihe brašna i testenine. U

odnosu na prethodni datum bilansa, kada su iznosile 35.068 hiljada dinara, došlo je do smanjenje

njihove vrednosti u iznosu od 12.550 hiljada dinara. Smanjenje vrednosti zaliha gotovih

proizvoda priznato je u Bilansu uspeha kao smanjenje prihoda poslovanja.

c.)Roba

2016. 2015.

Roba u magacinu

Roba u prometu na veliko 1,333 33,994

Roba u skladištu, stovarištu i prodavnicama kod drugih pravnih

lica

Roba u prometu na malo 3,305 89

Roba u obradi, doradi i manipulaciji

Roba u tranzitu

Roba na putu

Ispravka vrednosti robe

Ukupno: 4,638 34,083

d) Dati avansi

2016. 2015.

Dati avansi za zalihe i usluge 2,579 3,104

Ukupno: 2,579 3,104


Na datum bilansa, procena rukovodstva je, da će za date avanse u iznosu od 2.579 hiljada dinara

biti izvršena kontra usluga od strane dobavljača u vidu isporuke dobara i usluga.

Usaglašavanje plaćenih avansa sa dužnicima vrši se jednom godišnje sa stanjem na dan

31.10.tekuće godine, dostavljanjem u pisanom obliku podataka o stanju potraživanja na taj dan.

Na dan 31.10.2016. godine izvršeno je usaglašavanje potraživanja u iznosu od 3.754 hiljada

dinara, što predstavlja što predstavlja 95,99 % od ukupno iskazanih potraživanja na dan

31.10.2016. godine.

Pod datumom bilansa izvšeno je nezavisno usaglašavanje salda sa najvećim dužnicima.

Potraživanja po osnovu datih avansa odnose se na sledeća pravna lica:

Naziv pravnog lica1 2016.

Učešće u

procentima

I.T.A.C Bucharest 247 9,58 %

Kornfeil Spolj. Czech Republic 557 21,60 %

Fiorini International Italia

Goglia S.R.L. Italya

Studio digital Senta

Kls Revizija Doo Beograd

Ostali dobavljači

1.000

278

133

66

298

38,77 %

10,78 %

5,16 %

2,56 %

11,55 %

Ukupno 2,579 100,00 %

1


4.7. Potraživanja

2016. 2015.

Potraživanja po osnovu prodaje (bruto) 375,688 328,711

Ispravka vrednosti potraživanja po osnovu prodaje -36,051 -27.029

Neto potraživanja po osnovu prodaje 339,637 301,682

Potraživanja iz specifičnih poslova (bruto) 30,195 21,311

Ispravka vrednosti potraživanja iz specifičnih odnosa -9,439 -1,247

Neto potraživanja iz specifičnih odnosa 20,756 20,064

Ostala potraživanja 712 1,625

Ukupno: 361,105 323,371

Potraživanja po osnovu prodaje odnose se na:

2016. 2015.

Kupci u zemlji

Matična i zavisna pravna lica 55,492 19,836

Ispravka vrednosti kupaca-matična i zavisna pravna lica

Ostala povezana pravna lica 59,078 17,446

Ispravka vrednosti kupaca - ostala povezana pravna lica -460 -460

Ostali kupci u zemlji

Ispravka vrednosti ostalih kupaca u zemlji

155,029

-16,907

146,127

-13,393

Kupci u inostranstvu

Matična i zavisna pravna lica

Ispravka vrednosti kupaca-matična i zavisna pravna lica

Ostala povezana pravna lica

Ispravka vrednosti kupaca - ostala povezana pravna lica

Ostali kupci u inostranstvu

Ispravka vrednosti ostalih kupaca u inostravnstvu

106,088

-18,683

145,302

-13,176

Neto potraživanja po osnovu prodaje 339,637 301,682

Ostala potraživanja u iznosu od 712 hiljada dinara se odnosi na potraživanje od

zaposlenih za dečji paketić u iznosu od 14 hiljada dinara, na potraživanje od zaposlenih za

odloženo plaćanje u iznosu od 533 hiljada dinara, na potraživanje od državnih organa za akcizu

na derivate nafte u iznosu od 66 hiljada dinara, na potraživanje za naknade porodiljima u iznosu

od 49 hiljada dinara, na potraživanje za naknade za bolovanje u iznosu od 47 i na ostala

potraživanja na ime depozita u fiskalnoj kasi u iznosu od 3 hiljade dinara.


Od ukupne ispravke vrednosti potraživanja, iznos od 36,050 hiljada dinara se odnosi na

potraživanje po osnovu prodaje, 9.439 hiljada dinara se odnosi na potraživanje iz specifičnih

odnosa.

Potraživanja na osnovu prodaje se odnose na sledeća pravna lica:


Učešće u

procentima

Mile Market Doo Skoplje 27,196 8,01 %

Jus MB Doo Skoplje 2,905 0,86 %

Bakalar Komerc Doo Čaljina 10,568 3,11 %

Omer Kompany Doo Skoplje 8,112 2,39 %

Mercator CG Doo Podgorica 5,973 1,76 %

Senta Doo Podgorica 30,611 9,01 %

Podunavlje Ad Bačka Palanka 6,219 1,83 %

Soko Štark Doo Beograd 3,773 1,11 %

Ivan Promet Doo Kruševac 1,629 0,48 %

Swisslion Doo Beograd 16,243 4,78 %

Morava Doo Kragujevac 1,943 0,57 %

Gomex Doo Zrenjanin 14,725 4,34 %

Rapido 20 Extra Doo Senta 6,198 1,82 %

AD Senta-Promet TP Senta 58,618 17,26 %

Univerexport Doo Novi Sad 14,504 4,27 %

Euro-Corp doo Senta 55,482 16,34 %

AS-Braća Stanković Doo Begaljica 2,221 0,65 %

Grupa Univerexport Ad 4,664 1,37 %

Harizma Pro Team Doo Čačak 2,213 0,65 %

Metro Cash Carry Doo Beograd 1,377 0,41 %

Tekijanka Doo Tekija

B.B.Trade

Mercator S

Nestle Adriatics Doo Surčin

Ad Kikindski Mlin Kikinda

Ishrana Doo Smederevo

Savkom Doo Vlasenica

Mega Next Doo Svrljig

Illy Company Doo Novi Sad

2,500

9,229

4,608

3,072

8,328

5,118

2,038

823

1,731

0,74 %

2,72 %

1,36 %

0,90 %

2,45 %

1,51 %

0,60 %

0,24 %

0,51 %

2


Kastrum Doo

Pionir Doo Beograd

Tisa Coop Doo Bečej

Bečejpromet Doo Bečej

Medius Doo Nova Pazova

Pionir Paraćin Doo Beograd

VP Dima Doo Velika Plana

Ostali kupci

1,035

4,292

649

967

1,556

3,659

1,447

13,411

0,30 %

1,26 %

0,19 %

0,28 %

0,46 %

1,08 %

0,43 %

3,95 %

Ukupno 339,637 100,00 %

Potraživanja iz specifičnih odnosa se odnose na sledeća pravna lica:


Učešće u

procentima

Podunavlje Ad Bačka Palanka 7,561 36,43 %

ZZ Napredak Gronji Breg 555 2,67 %

ZZ Agrosun Senta 401 1,93 %

ZZ Utrine-Obornjača 169 0,82 %

Panonkapromet Doo Pačir 441 2,13 %

Ad Senta Promet TP 8,714 41,98 %

BB Trade Ad Žitište 2,915 14,04 %

Ukupno: 20,756 100,00%

Na datum bilansa procena rukovodstva Društva je da su potraživanja u iznosu od 361.105 hiljada

dinara naplativa. Za preostali iznos potraživanja u iznosu od 8,844 hiljada dinara procena je da su

nenaplativa i izvršeno je njihovo obezvređenje. Iznos obezvređenja ovih potraživanja priznat je u

Bilansu uspeha u okviru ostalih rashoda.

3


Usaglašavanje potraživanja od prodaje i potraživanja od specifičnih poslova vršimo 31.10. tekuće

godine. Usaglašavanje potraživanja od prodaje i potraživanje od specifičnih odnosa izvršeno je u

iznosu od 261.975 hiljada dinara, što predstavlja 92,60 % od ukupno poslatih IOS-a.

Usaglašavanje potraživanja sa ino kupcima smo vršili na dan bilansa. Od ukupnih potraživanja sa

inostranim kupcima izvšeno je u iznosu od 105.928 hiljada dinara na dan 31.12.2016. godine, što

predstavlja 100 % od ukupno poslatih konfirmacija.

Usaglašavanje sa najvećim dužnicima vršeno je još na dan 31.12.2016. godine.

Promene na ispravci vrednosti potraživanja odnose se na sledeće:

2016. 2015.


Nova obezvređenja u toku perioda po osnovu procene

nenaplativosti

17,036 1,011

Naplaćena potraživanja koja su prethodno obezvređena

Ostala smanjenja -isknjiženje iz evidencije

Ostala povećanja-kursna razlika

-23

200

-19,573

-1,417

163


4.8. Kratkoročni finansijski plasmani

2016. 2015.

Kratkoročni krediti u zemlji - -

Kratkoročni krediti u inostranstvu - -

Deo dugoroč. finan. plasmana koji dospeva do jedne godine

Menice

9,079

7,964

18,951

HOV koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilansa uspeha 3 146,032

Ispravka vrednosti karatkoročnih finansijskih plasmana -220 -339

Ukupno: 16,826 164,644


Kratkoročni finansijski plasmani 2015. 2015. Stanje na početku perioda 164,644 26,859

Nabavke 647 146,000

Povećanja donos sa dug. Pot. I val.kaluz 8,859 11,568

Ostala povećanja 7,959 132,045

Smanjenje - 165,283 -151,828

Ukupno: 16,826 164,644

Od kratkoročnih finansijskih plasmana iznos od 8.859 hiljada dinara se odnosi na

potraživanje od pravnog lica Doo „Euro-Corp“ koje je regulisano protokolom .

Dana 29.12.2015. godine izvršili smo ulaganje u investicione jedinice Raiffeisen

investcionog fonda u vrednosti od 146.000.000,00 dinara. Do kraja 2015. Godine ulaganje u

investicione jedinice se poraslo za 32.585,16 dinara. Usklađivanje vrednosti ulaganja priznato je

kroz bilansa uspeha tekuće godine.

4.9. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

2016. 2015.

Tekući (poslovni) računi 1,110 13,894

Izdvojena novčana sredstva i akreditivi 1 1

Blagajna

Devizni račun 36,724 8,831

Devizna blagajna 1 1

Ostala novčana sredstva

Ukupno: 37,836 22,727

Stanja na poslovnim računima su usaglašena sa izvodima banaka na dan bilansa. Pored toga sa

bankama vršili smo usaglašavanje stanja (IOS) i sa 31.10.2016. i na datum bilansa. Stanje na

deviznom poslovnom računu je dinarska protivvrednost 297.427,56 EUR-a po srednjem kursu

NBS na dan bilansa.

Stanje devizne blagajne je dinarska protivvrednost 5 konvertibilnih maraka i 850 forinti po

srednjem kursu NBS na dan 31.12.2016. godine


4.10. Porez na dodatu vrednost

2016. 2015.

Potraživanje za više plaćen PDV

Ukupno:

4,003

4,003

4.11. Aktivna vremenska razgraničenja

Ukupan iznos aktivnog vremenskog razgraničenja iznosi 4.930 hiljada dinara. Od toga:

1. Razgraničeni prethodni porez po primljenim fakturama po stopi od 10 % i 20% koji će

se ugraditi u PDV obračun za mesec januar 2016.godine iznosi 1,648 hiljada dinara.

2. Razgraničeni porez na dodatu vrednost u iznosu od 2.699 hiljada dinara se odnosi na

knjižna odobrenja izdate u decembru 2016. godine bez uslova za smanjenje obračunate

obaveze.

3. Razgraničenje u iznosu od 492 hiljade dinara koji se odnosi na unapred fakturisane

premije osiguranja za 2017. godinu

4. Razgraničeni porez na dodatu vrednost u iznosu od 1 hiljada dinara se odnosi na

obračunati PDV na primljene avanse.

5. Razgraničene kamate u iznosu od 91 hiljada dinara

2016. 2015.

RazgraničeniPDV 4,347 5,244

Ostala aktivna vremenska razgraničenja

Ukupno:

583

4,930

383

5,627


4.12. Kapital

2016. 2015.

Osnovni kapital 234,788 234,788

Rezerve - -

Revalorizacione reserve 88 211

Neraspoređena dobit

Otkupljene sopstvene akcije

114,821

-

121,472

-

Ukupno: 349,697 356,471

a) Osnovni kapital

Osnovni kapital Društva sastoji se od akcijskog kapitala u iznosu od 234.788 hiljada dinara.

Ukupan odobreni broj običnih akcija iznosi 89.957 akcija po nominalnoj vrednosti od 2.610

dinara po akciji.

Upisani novčani kapital po osnovu podataka od APR-a iznosi 234.788 hiljada dinara.

b) Rezerve

Promene na rezervama odnose se na sledeće:

Emisiona

premija

Zakonske

rezerve

Statutarne

rezerve Ukupno

Stanje 01.01.2015. 349 71,139 71,488

Prenos iz dobiti

Premija po osnovu izdatih akcija

Otkup i ponovno izdavanje

sopstvenih akcija

Povlačenje akcija

Pokriće gubitka

Prenos u osnovni kapital

Prenos u neraspoređenu dobit -349 -71,139 -71,488

Ostala povećanja/smanjenja

Stanje 31.12.2015. 0 0 0


Na sednici vanredne Skupštine akcionara “Žitopromet-Mlin “ AD Senta, održane dana

14.12.2015. godine doneta je odluka po kojoj odobrava se prenos zakonskih I statutarnih rezervi

na neraspoređenu dobit ranijh godina u visini od 71.488 hiljada dinara.

c) Revalorizacione rezerve

Promene na revalorizacionim rezervama odnose se na sledeće: 2016. 2015.

Stanje na početku perioda 211 211

Povećanja fer vrednosti:

- nematerijalnih ulaganja

- zemljišta

- nekretnina

- postrojenja i opreme

- učešća u kapitalu u stranoj valuti

- hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju

- ostalo

Smanjenje fer vrednosti do visine prethodno formiranih rezervi:

- nematerijalnih ulaganja

- zemljišta

- nekretnina - 123

- postrojenja i opreme

- učešća u kapitalu u stranoj valuti

- hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju

- ostalo

Prenos u neraspoređenu dobit:

- po osnovu otuđenog sredstva

- po osnovu razlike u amortizaciji


Stanje na kraju perioda 88 211


d) Neraspoređena dobit

Promene na neraspoređenoj dobiti odnose se na sledeće:

2016. 2015.


Dobit za tekuću godinu

Donos sa reserve I emisione premije

64,227 62,092

75,298

Pokriće gubitka

Prenos u rezerve

Prenos sa revalorizacionih rezervi

- po osnovu otuđenog sredstva

- po osnovu razlike u amortizaciji

Isplata učešće zaposlenih u dobiti -71,000 -72,000

Ostala povećanja/smanjenja 122 -86

Isplata dividendi -240,005


U 2016.godini na osnovu odluke Skupštine društva, neraspoređeni dobitak ranijih godina je

smanjen u iznosu od 71,000 hiljada dinara na ime učešća zaposlenih u dobitku. Ostala povećanja

u iznosu od 122 hiljada dinara se odnosi na prodaju investicione nekretnine koju smo vodili po

fer vrednosti.

4.13. Dugoročna rezervisanja

2016. 2015.

Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 3,405 4,157

Ostala dugoročna rezervisanja

Ukupno: 3,405 4,157


a) Rezervisanja za naknade i druge benificije zaposlenih

Naknade i benificije zaposlenih odnose se na:

2016. 2015.

Otpremnine 3,405 4,157

Ukupno 3,405 4,157

Promene na rezervisanjima za naknade i druge benificije zaposlenih odnose se na sledeće:

2016. 2015.


Dodatna rezervisanja 4,367

Ukidanje rezervisanja -77

Ostala povećanja/smanjenja -ispl.otpemnine. -675 -4,288


Osnovne aktuarske pretpostavke koje su upotrebljavane su:

2016. 2015.

Diskontna stopa 8,00 % 8,00 %

Očekivano povećanje zarada 6,00 % 6,00 %

Očekivane promene u planu naknada

Očekivanja fluktuacija zaposlenih/ stopa smrtnosti / obolevanja

Očekivane izmene starosne granice za penzionisanje

Ostale pretpostavke


4.14. Dugoročne obaveze

2016. 2015.

Dugoročni krediti u zemlji 174,919 278,003

Dugoročni krediti u inostranstvu 61,736 89,431

Ostale dugoročne obaveze 3,652 5,039

Ukupno: 240,307 372,473

Usaglašavanje dugoročnih obaveza sa poveriocima vrši se jednom godišnje. Izvršeno je

usaglašavanje dugoročnih obaveza na dan 31.12.2016.godine u iznosu od 240.307 hiljada

dinara, što predstavlja 100 % od ukupno iskazanih dugoročnih obaveza.

Dugoročni krediti su sledeći:

Dugoročni kredit po osnovu Ugovora o kreditu br. 265-1492220-91 dobijen od

Raiffeisen Banke Ad Beograd. Kredit je odobren na rok do 15.03.2017. godine.Kredit je

odobren u iznosu od 806.400,00 eur-a po godišnjoj kamatnoj stopi od 3-mesečni

EURIBOR, plus 3,96 % na godišnjem nivou. Na datum bilansa ukupna obaveza po ovom

kreditu iznosi 8.473.860,73 dinara odnosno 68.629,65 eur-a po srednjem kursu NBS na

dan 31.12.2016 Ostatak kredita u iznosu od 8.473.860,73 dinara dospeva za plaćanje u

2017. godini.. Kao instrument obezbeđenja data je hipoteka na nepokretnostima u

vlasništvu korisnika, na nepokretnostima u vlasništvu Ager Doo. Procena rukovodstva je

da će u narednom periodu biti u mogućnosti da uredno otplati kredit.

Dugoročni kredit po osnovu Ugovora o kreditu br. 265-1665051-63 OD

27.06.2016.godine, dobijen od Raiffeisen Banke Ad Beograd. Kredit je odobren na rok

od 24 meseca.Kredit je odobren u iznosu od 2.000.000 eur-a po godišnjoj kamatnoj stopi

od 1-mesečni EURIBOR, plus 0,50 % na godišnjem nivou. Na datum bilansa ukupna

obaveza po ovom kreditu iznosi 195.497.810,39 dinara odnosno 1.583.333,35 eur-a po

srednjem kursu NBS na dan 31.12.2016.godine od čega u 2017.godini dospeva za

plaćanje iznos od 123.472.295,06 dinara ( 999.999,96 eur). Kao instrument obezbeđenja

data je hipoteka na nepokretnostima u vlasništvu korisnika . Pored toga korisnik kredita

dozvoli uspostavljanje zaloge na sirovinama (merkantilna pšenica). Procena rukovodstva

je da će u narednom periodu biti u mogućnosti da uredno otplati kredit.


Dugoročni kredit po osnovu Ugovora o investicionom kreditu br.00-741-3100012.3

dobiven od Komercijalne banke Ad Beograd. Kredit je odobren za finansiranje nabavke

nove opreme sa rokovm vraćanja do 14.07.2020. godine. Grejs period za glavnicu traje

do 14.07.2014.godine. Kredit je dobiven u iznosu od 1.000.000 eur-a. Prva rata dospeva

za plaćanje 14.01.2015.godine. Kamata na kredit po ovom Ugovoru obračunava se po

stopi 4,75 % na godišnjem nivuo. Ukupna obaveza po ovom kreditu iznosi

82.314.868,31 dinara ( 666,666,66 eur). Deo dugoročnih kredita koji dospeva za

plaćanje u 2017. Godini iznsi 20.578.715,84 dinara odnosno (166.666,66 eur).Kao

obezbeđenje ovog kredita zakljčen je ugovor o solidarnom jemstvu sa AD „Senta-

Promt“ TP i sa DOO „Euro-Corp“ Senta. Procena rukovodstva je da će u narednom

periodu biti u mogućnosti da uredno otplati kredit.



odobren u iznosu od 4.000.000 eur-a po godišnjoj kamatnoj stopi od 3-mesečni


kreditu iznosi 349.838.180,45 dinara odnosno 2.833.333,31 eur-a po srednjem kursu

NBS na dan 31.12.2016.godine od čega u 2017.godini dospeva za plaćanje iznos od

246.944.604,94 dinara ( 2.000.000,04 eur). Kao instrument obezbeđenja data je hipoteka

na nepokretnostima u vlasništvu korisnika, na nepokretnostima u vlasništvu Ager Doo.

Procena rukovodstva je da će u narednom periodu biti u mogućnosti da uredno otplati

kredit.

Dugoročni kredit dobijen od Hypo Alpe-Adria Bank AD Beograd po ugovoru br. L

3150/16 od 28.06.2016.godine. Kredit je odobren u iznosu od 1.000.000 eur-a sa rokom

dospeća 30.06.2017. godine. Kamata na kredit je obračunato po kamatnoj stopi od

2,90 % na godišnjem nivou. Na datum bilansa ukupna obaveza po ovom kreditu iznosi

61.736.150,00 dinara odnosno 500.000,00 eur-a. Ovaj iznos kredita dospeva za plaćanje

u 2017. Godini. Kao instrument obezbeđenja data je 10 blanko menica, ugovor o

solidarnom jemstvu sa Doo Euro-Corp Senta.


a) Ostale dugoročne obaveze

Ostale dugoročne obaveze u iznosu od 5.039 hiljada dinara odnose se na obaveze po osnovu

finansijskog lizinga.

Naziv lizing kuće 2016. 2015.

NBG lising

Raiffeisen lising 3,652 5,039

Ukupno 3,652 5,039

Promene na ostalim dugoročnim obavezama odnose se na sledeće:

2016 2015

Stanje na početku perioda 5,039 780

Nove obaveze po osnovu lizinga 9,813

Ostala povećanja (kursna razlika) 77 116

Otplate -2,615

Prenos na kratkoročne obaveze -1,464 -3,055


Dospeće obaveze po osnovu finansijskog lizinga je sledeće:

2016. 2015.

Do 1 godine 1,583 2,170

Od 1 do 5 godina 3,652 5,039

Preko 5 godina

Ukupno 5,235 7,209


Finansijski lizing:

1. Finansijski lizing dobijen od Raiffeisen Leasinga na osnovu Ugovora o finansijskom lizingu

22720/15 od 21.05.2015. odobren je na period od 5 godina. Nominalna kamatna stopa na

osnovu koje je utvrđena visina lizing naknade, ugovorena je kao fiksna i iznosi 3,99 %.

Kamata je obračunata primenom proporcionalnog metoda obračuna i godine od 360 dana.

Sadašnja obaveza po ovom lizingu na datum bilansa iznosi 5,235 hiljada dinara. Od ukupne

obaveze 1.583 hiljada dinara se dospeva za plaćanje u 2017. Godini. Na ime garancije za

uredno obezbeđenje svih obaveza iz ugovra, primalac lizinga treba da preda davaocu lizinga 5

blanko sopstvenih menica. Procena rukovodstva je da će u narednom periodu biti u

mogućnosti da uredno otplati.

Dugoročne obaveze za kredite i za lizing su usaglašene sa 31.12.2016. godine u skladu sa

Zakonom. Obaveze su sa valutnom klauzulom. Kod kredita valutna klauzula je obračunata po

srednjem kursu NBS, a kod lizinga po ugovorenom (prodajnom) kursu na dan 31.12.2016.

godine. Obaveze se izmiruju po planu otplate davaoca lizinga.

4.15. Kratkoročne finansijske obaveze

2016. 2015.

Kratkoročni krediti i zajmovi od mat. I zav. Prav. lica 10,492

Kratkoročni krediti 22,159 121,626

Deo dugoročnih kredita koji dospeva do jedne godine 461,206 353,082

Deo ostalih dugoročnih obaveza koje dospevaju do jedne

godine

1,583 2,170

Ostale kratkoročne finansijske obaveze 18,747

Ukupno: 514,187 476,878

Usaglašavanje obaveza sa poveriocima po osnovu kratkoročnih finansijskih obaveza vrši se

jednom godišnje. Izvršeno je usaglašavanje kratkoročnih finansijskih obaveza na dan

31.12.2016.godine u iznosu od 503.695 hiljada dinara, što predstavlja 100 % od ukupno

iskazanog iznosa.


Kratkoročni krediti dobijeni od :



odobren u iznosu od 806.400,00 eur-a po godišnjoj kamatnoj stopi od 3-mesečni


kreditu iznosi 8.473.860,73 dinara odnosno 68.629,65 eur-a po srednjem kursu NBS na

dan 31.12.2016 Ostatak kredita u iznosu od 8.473.860,73 dinara dospeva za plaćanje u

2017. godini.. Kao instrument obezbeđenja data je hipoteka na nepokretnostima u

vlasništvu korisnika, na nepokretnostima u vlasništvu Ager Doo. Procena rukovodstva je

da će u narednom periodu biti u mogućnosti da uredno otplati kredit.

Dugoročni kredit po osnovu Ugovora o kreditu br. 265-1665051-63 OD

27.06.2016.godine, dobijen od Raiffeisen Banke Ad Beograd. Kredit je odobren na rok

od 24 meseca.Kredit je odobren u iznosu od 2.000.000 eur-a po godišnjoj kamatnoj stopi

od 1-mesečni EURIBOR, plus 0,50 % na godišnjem nivou. Na datum bilansa ukupna

obaveza po ovom kreditu iznosi 195.497.810,39 dinara odnosno 1.583.333,35 eur-a po

srednjem kursu NBS na dan 31.12.2016.godine od čega u 2017.godini dospeva za

plaćanje iznos od 123.472.295,06 dinara ( 999.999,96 eur). Kao instrument obezbeđenja

data je hipoteka na nepokretnostima u vlasništvu korisnika . Pored toga korisnik kredita

dozvoli uspostavljanje zaloge na sirovinama (merkantilna pšenica). Procena rukovodstva

je da će u narednom periodu biti u mogućnosti da uredno otplati kredit.

Dugoročni kredit po osnovu Ugovora o investicionom kreditu br.00-741-3100012.3

dobiven od Komercijalne banke Ad Beograd. Kredit je odobren za finansiranje nabavke

nove opreme sa rokovm vraćanja do 14.07.2020. godine. Grejs period za glavnicu traje

do 14.07.2014.godine. Kredit je dobiven u iznosu od 1.000.000 eur-a. Prva rata dospeva

za plaćanje 14.01.2015.godine. Kamata na kredit po ovom Ugovoru obračunava se po

stopi 4,75 % na godišnjem nivuo. Ukupna obaveza po ovom kreditu iznosi

82.314.868,31 dinara ( 666,666,66 eur). Deo dugoročnih kredita koji dospeva za

plaćanje u 2017. Godini iznsi 20.578.715,84 dinara odnosno (166.666,66 eur).Kao

obezbeđenje ovog kredita zakljčen je ugovor o solidarnom jemstvu sa AD „Senta-

Promt“ TP i sa DOO „Euro-Corp“ Senta. Procena rukovodstva je da će u narednom

periodu biti u mogućnosti da uredno otplati kredit.




odobren u iznosu od 4.000.000 eur-a po godišnjoj kamatnoj stopi od 3-mesečni


kreditu iznosi 349.838.180,45 dinara odnosno 2.833.333,31 eur-a po srednjem kursu

NBS na dan 31.12.2016.godine od čega u 2017.godini dospeva za plaćanje iznos od

246.944.604,94 dinara ( 2.000.000,04 eur). Kao instrument obezbeđenja data je hipoteka

na nepokretnostima u vlasništvu korisnika, na nepokretnostima u vlasništvu Ager Doo.

Procena rukovodstva je da će u narednom periodu biti u mogućnosti da uredno otplati

kredit.

Dugoročni kredit dobijen od Hypo Alpe-Adria Bank AD Beograd po ugovoru br. L

3150/16 od 28.06.2016.godine. Kredit je odobren u iznosu od 1.000.000 eur-a sa rokom

dospeća 30.06.2017. godine. Kamata na kredit je obračunato po kamatnoj stopi od

2,90 % na godišnjem nivou. Na datum bilansa ukupna obaveza po ovom kreditu iznosi

61.736.150,00 dinara odnosno 500.000,00 eur-a. Ovaj iznos kredita dospeva za plaćanje

u 2017. Godini. Kao instrument obezbeđenja data je 10 blanko menica, ugovor o

solidarnom jemstvu sa Doo Euro-Corp Senta.

Kratkoročni krediti i zajmovi od matičnih i zavisnih pravnih lica:

„Žitopromet-Mlin“ Ad Senta je dobio pozajmicu od zavisnog pravnog lica „Ager“ Doo iz Đale.

Ove pozajmice su kratkoročne sa rokom vraćanja od godinu dana i bez obračunavanja kamatne

stope. Na datum bilansa dug po pozajmicama iznosi 10.492 hiljada dinara.

Finansijski lizig:

Finansijski lizing dobijen od Raiffeisen Leasinga na osnovu Ugovora o finansijskom

lizingu 22720/15 od 21.05.2015. odobren je na period od 5 godina. Nominalna kamatna

stopa na osnovu koje je utvrđena visina lizing naknade, ugovorena je kao fiksna i iznosi

3,99 %. Kamata je obračunata primenom proporcionalnog metoda obračuna i godine od

360 dana. Sadašnja obaveza po ovom lizingu na datum bilansa iznosi 5.235 hiljada

dinara. Od ukupne obaveze 1.583 hiljada dinara se dospeva za plaćanje u 2017. Godini.

Na ime garancije za uredno obezbeđenje svih obaveza iz ugovra, primalac lizinga treba da

preda davaocu lizinga 5 blanko sopstvenih menica. Procena rukovodstva je da će u

narednom periodu biti u mogućnosti da uredno otplati.

Ostala kratkoročna finansijska obaveza se odnosi na dozvoljeno prekoračenje tekućem računu.

Na datum bilansa ukupna obaveza po ovom osnovu iznosi 18.746.830,69 dinara.

Kratkoročna finansijska obaveza je usaglašena sa kreditorima na dan 31.12.2016. godine.


4.16. Obaveze iz poslovanja

2016. 2015.

Primljeni avansi, depoziti i kaucije 31,120 19,270

Dobavljači - matična i zavisna pravna lica 673

Dobavljači - ostala povezana pravna lica 788 1,694

Dobavljači u zemlji 179,996 142,032

Dobavljači u inostranstvu 8,094 5,106

Ostale obaveze iz poslovanja

Ukupno: 219,998 168,775

Usaglašavanje obaveza sa poveriocima po osnovu obaveza iz poslovanja vrši se jednom godišnje.

Struktura najznačajnih obaveza iz poslovanja odnosi se na sledeća pravna lica:


Učešće u

procentima

Bečej ozz Bečej 46,105 20,96 %

Pavan S.P.A. Galliera 2,878 1,31 %

Agrobačka Bačka Topola 1,318 0,60 %

Fiorini International Italy 5,215 2,37 %

Jugoinspekt Doo Novi Sad 3,958 1,80 %

Tehnomehanika Doo 2,966 1,35 %

Pip Doo 1,185 0,54 %

Alarm Systems Doo Subotica 559 0,25 %

Agro-Promet Bečej 63,522 28,87 %

Remy Trade Subotica 13,243 6,02 %

Svelatron Doo Subotica 835 0,38 %


Univerexport Doo Novi Sad 3,162 1,44 %

Senta-Promet Senta 788 0,36 %

Azur doo Senta 3,741 1,70 %

Euro-Corp Doo Senta 29,232 13,29 %

Mercator S Doo Novi Sad 1,218 0,55 %

Bis Agro Doo Novi Kneževac 943 0,43 %

Agro-Mag Doo Bečej 1,068 0,49 %

Javno Preduzeće Srbijagas 1,683 0,76 %

Vojšped Transport Doo Novi Sad

Europrom Doo Divci

6,736

817

3,06 %

0,37 %

Multitrans Doo Crvenka 3,041 1,38 %

Elektroprivreda Srbije

DDOR

5,367

1,363

2,44 %

0,62 %

Visa Prom Doo Kanjiža

ZZ Utirne – Obornjača

Elmed Doo Temerin

Ostali dobavljači

2,357

2,523

1,156

13,019

1,07 %

1,15 %

0,52 %

5,92 %

Ukupno 219,998 100,00 %

4.17. Ostale kratkoročne obaveze 2016. 2015.

Obaveze iz specifičnih poslova 3,757 121,243

Obaveze po osnovu zarada 5,121 5,006

Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja 2,833 2,178

Obaveze učešća zaposlenih u dobiti

Obaveze za dividende

18,441

267

21,893

267

Obaveze prema zaposlenima-obaveze za otpremninu

Obaveze prema članovima upravnog i nadzornog odbora 6 6

Obaveze prema fizičkim licima za naknade po ugovorima

Ostale obaveze 2,675 2,699

Ukupno: 33,100 153,292


Struktura najznačajnih obaveza iz specifičnih poslova odnosi se na sledeća pravna lica:


Učešće u

procentima

Svelatron Doo Subotica 3,757 100,00 %

Ukupno 3,757 100,00 %

Obaveze po osnovu zarada u iznosu od 5,121 hiljada dinara odnose se na obračunate a

neisplaćene zarade zaposlenima za mesec decembar. Zarade zaposlenima isplaćene su u januaru

2017. godine.

Obaveze po osnovu kamata u iznosu od 2,833 hiljada dinara odnose se na dospele a neplaćene

kamate po osnovu kredita od komercijalne banke , Raiffeisen banke, OTP banke I HYPO banke .

Obaveza po osnovu glavnice kredita i kamate uplaćena je u januaru 2017. godine.

Obaveze po osnovu učešće u dobiti zaposlenih u iznosu od 18,441 odnosi se na neisplaćenu

obavezu iz dobiti .

Obaveza prema članovima upravnog odbora u iznosu od 6 hiljada dinara su isplaćene u januaru

2017. godine.

Od ostale obaveze u iznosu od 2.675 hiljada dinara, 2.675 hiljada dinara se odnosi na obavezu po

osnovu obustave iz zarade.

4.18. Obaveze po osnovu poreza na dobit i ostalih javnih prihoda

2016. 2015.

Obaveze za porez na dobit 1,361

Obav.za poreze i carine i dr. daz.

Ostale obaveze za poreze, carine i dr. dazbine

69

3

67

4

Ukupno:

Obaveza u iznosu od 1,433 hiljada dinara odnosi se na obavezu za :

2. obavezu za porez na dobit preduzeća za 2016. Godinu u iznosu od

1,361 hiljad dinara

1,433

71


3. naknadu za korišćenje voda u iznosu od 1 hiljadu dinara

4. naknadu za ispuštenu vodu u iznosu od 2 hilljade dinara

5. naknadu za odvodnjavanje u iznosu od 18 hiljada dinara

6. naknada za odvodnjavanje otpadnih voda iznosi 6 hiljada

dinara

7. posebna naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine iznosi 36

hiljada dinara,

8. taksa za isticanje firme iznosi 6 hiljada dinara.

9. obaveza za porez na dohodak građana na nak. Član.upravnog i

nadzornog odbora iznosi 1 hiljadu dinara,

10. obaveza za doprinose za PIO na nak. članovima upravnog odbora

iznosi 2 hiljade dinara.

Ove obaveze su plaćene u januaru 2017. godine.

4.19. Pasivna vremenska razgraničenja

2016.

.

2015

Pasivna vremenska razgraničenja 9,087 4,614

Ostala obaveza - -

9,087 4,614

Pasivna vremenska razgraničenja u iznosu od 8.759 hiljada dinara se odnosi na unapred

naplaćene prihode, a 328 hiljada dinara se odnosi na razgraničene obaveze za PDV po osnovu

rashoda i manjka po popisu.

4.20. Odložena poreska obaveza 2016. 2015.

Odložena poreska obaveza 2,938 1,925

2,938 1,925

Odložena poreska obaveza u iznosu od 2.938 hiljada dinara se odnosi na :

1. razliku između knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i njihove poreske vrednosti.

Knjigovodstvena vrednost osnovnih sredstava je veća od njihove poreske vrednosti sa

iznosom od 15,657 hiljada dinara. Primenom 15 % na ovu razliku daje odložene poreske

obaveze u iznosu od 2,948 hiljada dinara.

2. na neplaćene javne prihode. Neplaćeni javni prihodi na dan 31.12.2016. godine ukupno


iznose 69 hiljada dinara. Primenom 15 % dobijemo odloženo poresko sredstvo u iznosu

od 10 hiljada dinara.

Odložena poreska obaveza i sredstva su prebijene u bilansu stanja.

Odložena poreska obaveza/sredstva utvrđena su na sledeći način:

2016. 2015.

Odloženi porez po osnovu oporezive privremene razlike

između knjigovodstvene vrednosti stalnih sredstava i

njihove poreske osnovice

Sadašnja knjigovodstvena vrednost stalnih sredstava 503,082 540,229

Neotpisana poreska vrednost stalnih sredstava 483,425 527,329

Privremene poreske razlike 19,657 12,900

Poreska stopa 15% 15%

1. Odložena poreska obaveza /sredstva 2,948 1,935

2 Odložena poreska obaveza

Odložena poreska sredstva po osnovu rezervisanja za

otpremnine zaposlenima

Odložena poreska sredstva po osnovu obezvređenja sredstava

Odložena poreska sredstva po osnovu obračunatih a neplaćenih

javnih dažbina 10 84

Odložena poreska sredstva po osnovu neiskorišćenih gubitaka

2. Odložena poreska sredstva 10 248

3.Odložena poreska obaveza

Ukupna odložena poreska sredstva/obaveze 2,938 248

U bilansu uspeha priznato je na ime odloženih poreskih rashoda iznos od 1,013 hiljada dinara .

Odloženo poresko sredstvo ili obaveze se prizna za porez koji je povrativ ili plativ u buduđim

periodima, a koji je nastao kao rezultat transakcija ili događaja iz prethodnih perioda.


Promena na odloženim poreskim obavezama/sredstvima odnose se na sledeće:

2016. 2015.

Stanje na početku perioda obaveza/(potraživanja) 1,925 -248

Povećanje po osnovu utvrđenog odloženog poreza u 2016.

godini

1,013

Smanjenje po osnovu utvrđenog odloženog poreza u 2016.

godini

2,173



5. BILANS USPEHA(podaci u tabelama su iskazani u hiljadama dinara)


5.1. Poslovni prihodi

2016. 2015.

Prihodi od prodaje 1,848,981 1,894,023

Prihodi od premija 195 70

Ostali poslovni prihodi 4,959 5,700

Ukupno: 1,854,135 1,899,793

a) Prihodi od prodaje

Prihodi od prodaje odnose se na:

2016. 2015.

Prihode od prodaje robe 200,168 253,169

Prihode od prodaje proizvoda i usluga 1,648,813 1,640,854

Ukupno: 1,848,981 1,894,023

Prihodi od prodaje prema tržištu na kome su ostvareni odnose se na:

2016. 2015.

Prihode od prodaje na domaćem tržištu 1,412,582 1,387,793

Prihode od prodaje na inostranom tržištu 436,399 506,230

Ukupno: 1,848,981 1,894,023


2016. 2015.

b) Prihodi od premija 195 70

Ukupno: 195 70

b) Ostali poslovni prihodi

2016. 2015.

Prihodi od zakupnina 4,546 4,985

Ostali poslovni prihodi 413 715

Ukupno: 4,959 5,700

5.2. Poslovni rashodi

2016. 2015.

Nabavna vrednost prodate robe

Prihodi od aktiviranja učinaka i robe

Povećanje/Smanjenje vrednosti zaliha gotov.proiz.

217,818

-792

12,550

245,569

-536

-13,481

Troškovi materijala 1,209,770 1,246,548

Troškovi zarada, naknada zarada i ostalih ličnih primanja 92,022 115,465

Troškovi amortizacije 58,289 58,650

Troškovi proizvodnih usluga

Troškovi dugoročnih rezervisanja

Nematerijalni troškovi

88,660

46,051

80,282

4,367

53,719

Ukupno: 1,724,368 1,790,583

a) Nabavne vrednost prodate robe


2016. 2015.

Nabavna vrednost prodate robe 217,818 245,569

Ukupno: 217,818 245,569

c) Prihodi od aktiviranja učinaka i robe

Prihodi od aktiviranja učinaka i robe odnose se na:

2016. 2015.

Prihode od aktiviranja ili potrošnje robe za sopstvene potrebe

Prihode od aktiviranja ili potrošnje proizvoda i usluga za sopstvene

potrebe

792 536

Ukupno: 792 536

d) Povećanje/smanjenje zaliha učinaka

Smanjenje vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda iskazano je u iznosu od

12.550 hiljada dinara i odnosi se na promenu vrednosti zaliha na datum bilansa u iznosu od

22.518 hiljada dinara u odnosu na njihovo početno stanje koje je iznosilo 35.068 hiljada dinara.

b) Troškovi materijala

2016. 2015.

Troškovi materijala za izradu 1,123,833 1,158,357

Troškovi ostalog materijala (režijskog) 22,108 20,513

Troškovi goriva i energije 63,829 67,678

Ukupno: 1,209,770 1,246,548

c) Troškovi zarada, naknada zarada i ostalih ličnih primanja


2016. 2015.

Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 76,674 ,96,481

Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 13,708 17,226

Troškovi naknada po ugovoru o delu 492 316

Troškovi naknada članovima upravnog i nadzornog odbora 114 114

Ostali lične rashodi i naknade 1,034 1,328

Ukupno: 92,022 115,465

d) Troškovi amortizacije

2016. 2015.

Troškovi amortizacije 58,289 58,650

Ukupno: 58,289 58,650

e) Ostali poslovni rashodi

2016. 2015.

Troškovi proizvodnih usluga 88,660 80,282

Ukupno: 88,660 80,282

Troškovi proizvodnih usluga odnose se na:


2016. 2015.

Troškove usluga na izradi učinaka 560

Troškovi PTT usluga i mob. telefona 1,462

Troškove transportnih usluga 68,863 50,443

Troškove usluga održavanja 8,215 17,284

Troškove zakupnina 747

Troškove reklame i propagande

Troškovi franšize

Troškovi donatorstva i sponzorstva u zemlji u robi

5,103

352

4,579

12

35

Troškove komunalnih i vatrog. Usluga, troš.zaš.na radu, troš.

korišć.auto puta,tros. odrz. fiskalnih kasa

1,861 2,536

Troškove -usluga špeditera 1,724 1,873

Troškove ostalih usluga-troš.utvđ.kval., , troš. Za bakter.analizu 1,795 1,498

Ukupno: 88,660 80,282

f) Troškovi dugoročnih rezervisanja

2016. 2015.

Dugoročna rezervisanja - 4,367

Ukupno:

- 4,367

Trošak dugoročnih rezervisanja se odnosi na rezervisanje otpremnine zaposlenih prilikom

odlaska u penziji.

g) Nematerijalni troškovi

2016. 2015.

Nematerijalni troškovi 46,051 53,719

Ukupno:

46,051 53,719

Nematerijalni troškovi odnose se na:


2016. 2015.

Troškove neproizvodnih usluga 12,723 15,631

Troškove reprezentacije 2,035 3,118

Troškove premija osiguranja 4,280 5,253

Troškove platnog prometa 1,629 2,115

Troškove članarina 652 537

Troškove poreza 5,403 5,755

Ostali nematerijalni troškovi 19,329 21,309

Ukupno: 46,051 53,718

5.3. Finansijski prihodi

2016. 2015.

Prihodi od kamata 95 14,022

Pozitivne kursne razlike 2,259 2,854

Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule 8,910 19,958

Ostali finansijski prihodi

Ukupno: 11,264 36,834

5.4. Finansijski rashodi

2016. 2015.

Rashodi kamata 23,257 42,883

Negativne kursne razlike 1,224 3,444

Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule 19,481 24,570

Ostali finansijski rashodi 1,460 1,980

Ukupno: 45,422 72,877


5.5. Ostali prihodi

2016. 2015.

Ostali prihodi 58,050 50,529

Ukupno: 58,050 50,529

Ostali prihodi odnose se na:

2016. 2015.

Dobitke od prodaje nematerijalnih ulaganja, nakretnina, postrojenja i

opreme

Dobici od prodaje učešća i drugih HOV

17,342 235

Dobici od prodaje materijala-otpadaka 7 29

Viškovi 4,236 435

Naplaćena otpisana potraživanja 19,573

Naknada štete 1,203 1,743

Prihodi od ugov.zast.od rizika

Prihodi od smanjenja obaveza

3,100

225

Prihod od napl. Troš. Mobilnog telefona

Prihodi od ukidanja dugročnih rezervisanja

52

77

31

Prihodi iz ranijih godina 279 11

Prihodi po osnovu vrednosnog bona

Pozitivan efekat proc.fer vred.

26,602

4,935

27,649

Ostale nepomenute prihode 217 598

Ukupno: 58,050 50,529

5.6. Ostali rashodi


2016. 2015.

Ostali rashodi 63,717 50,919

Ukupno: 63,717 50,919

Ostali rashodi odnose se na:

2016. 2015.

Gubitke po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalnih ulaganja,

nekretnina, postrojenja i opreme

1,757 2,692

Gubici po osnovu prodaje materijala 414 858

Manjkovi 634 2,237

Rashode po osnovu direktnih otpisa potraživanja 130 176

Rashodi materijala i robe

Rashodi po rash. Zalihe materijal- kalo,rastur

9,871

979

7,901

Rashodi po osnovu vrednosnih bonova

Kazne za saobr. prek., i ugovorena kazna

26,602

19

27,649

111

Naknadno odobren rabat po osnovu prodaje 2,635

Ostale nepomenute rashode-sponzorstvo 1,932 6,067

Usluge marketinga-naknada za market. usluge

Rahodi iz ranijih godina

Ostali rashodi

Obezvređenje zaliha

18,976

747

2,099

25

125

Ukupno: 63,717 50,919

5.7. Prihodi od usklađivanja vrednosti imovine 2016. 2015.


Prihod od usklađ. vrednosti imovine 1,016 269

Ukupno:

1,016 269

Prihod od usklađivanja vrednosti imovine se odnosi na usklađivanje vrednosti potraživanja u

iznosu od 26 hiljada dinara, na usklađivanje vrednosti hartija od vrednosti u iznosu od 646

hiljada dinara, I na usklađivanje vrednosti kratkoročnih finansijskih plasmana u iznosu od 344

hijada dinara.

5.8. Rashodi od usklađivanja vrednosti imovine 2016. 2015,

Rashod od usklađ. vrednosti imovine 17,037 1,123

Ukupno:

17,037 1,123

Rashodi od usklađivanja vrednosti imovine odnose se na:

2016. 2015.

Obezvređenje potraživanja od kupaca i kratk. Finan. plasmana 17,037 1,123

Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana

Ukupno: 17,037 1,123

5.9. Porez na dobitak

2016. 2015.

Poreski rashod perioda

Porez na dobit za godinu 8,377 7,654

Korekcije prethodnih godina

Ukupno poreski rashod perioda 8,377 7,654

5.10. Odloženi porez


Odloženi porez

Odloženi poreski prihodi 2016. 2015.

Odloženi poreski rashod 1,013 2,173

Ukupno odloženi porez 1,013 2,173

5.11. Neto dobitak

Dobitak tekuće godine je iskazan u Bilansu uspeha za 2016. godinu u iznosu od 73,617 hilj.

dinara.

Odložen poreski rashod preioda iznose 1,013 hilj.

dinara

Poreski rashod perioda 8,377 hilj.

dinara

NETO DOBITAK IZNOSI 64,227 hilj.

5.12. Zarada po akciji

Osnovna zarada po akciji izračunava se tako što se dobit/(gubitak) koji pripada akcionarima

podeli sa ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u opticaju za period isključujući obične

akcije koje Društvo otkupio I koje se drže kao otkupljene sopstvene akcije.

6. Dividende

U toku 2016. Godine zaposlenima na ime učešća u dobiti raspodeljeno je 71.000.000

dinara . Ovaj iznos je izdovojen iz dobiti ostvaren u 2016. Godini u iznosu od 50.000.000 dinara I

21.000.000 dinara iz dobiti iz ranijih godina. U 2017. Godini doneta je odluka da je na ime

učešća zaposlenih izdvojen je dobit u iznosu od 84.000.000 dinara. Od toga 33.405.811,69 je

raspodeljen iz dobiti iz 2016. Godine, a razlika u iznosu od 50.594.188,31 dinara se odnosi na

dobit ranijih godina.

ZARADA PO AKCIJI U 2016. GODINI

DATUM OPIS

BROJ EMITOVANIH I UPLAĆENIH

AKCIJA

BROJ OTKUPLJENIH SOPSTVENIH

AKCIJA SALDO BROJ DANA

PONDERISANI BROJ

01.01.2016. Početno stanje 89,957 89,957 366 32,924,262 31.12.2016. Saldo na kraju perioda 89,957 89,957 366 32,924,262

Ponderisani prosečni broj običnih akcija 32.704.091/365= 89.600,25

Redni broj Naziv Iznos Neto dobitak koji pripada većinskim vlas. 64.227.023,88 x 99,89%

1 Ukupni prihodi 1,912,707,968 64.156.374,15 zarada vlasnicima preko 10 % običnih akcija 2 Ukupni rashodi 1,839,090,693

3 Dobitak (1-2) 73,617,275 4 Porez na dobitak 8,376,896 Neto dobitak koji pripada manjinskim vlas. 64.227.023,88 x 0,11%

5 Odloženi poreski rashodi perioda 1,013,355 70.649,73 zarada vlasnicima manje od 10 % običnih akcija 6 Neto dobitak 64,227,024

7 Neto dobitak koji pripada vlasnicima običnih akcija 64,227,024

Redni broj Opis Iznos 1 Neto dobitak koji pripada vlasnicima običnih akcija 64,227,024 2 Prosečni ponderisani broj akcija 89,957

3 Osnovna zarada po akciji (1:2)

713.9747

TRANSAKCIJE SA POVEZANIM LICIMA

Društvo je u većinskom vlasništvu “EURO-CORP“ DOO u čijem se vlasništvu nalazi 99,89 % akcija. Preostali deo akcijskog kapitala nalazi se u

vlasništvu Peagus Investments Limited“ 0,11 %.

Pravno lice koje je vlasnik Društva nalazi se u vlasništvu Neda Samardžića i Đurović Predraga. Kranji vlasnik Društva je “Euro-Corp“ Doo. Pored

toga Žitopromet-Mlin AD ima 92,02 % učešća u kapitalu Ager Doo Đala i 24,90 % učešća u kapitalu Senta-Promet Ad.

Transakcije sa povezanim licima odnose se na sledeće:

a) Prodaja robe i usluga

2016. 2015.

Prihod od prodaje :

- matična i zavisna prav.lica 450,884 447,519

Ukupno 450,884 447,519

b) Potraživanja i obaveze proistekle iz prodaje i nabavke od povezanih lica

2016. 2015.

Potraživanja od povezanih lica

- matično pravno lice 55,482 20,249

- zavisna pravna lica 10 246

- ostala povezana pravna lica 67,332 31,293

Ukupno 122,824 51,788

Obaveze prema povezanim licima

- matično pravno lice-pirmljeni avansi 29,232 19,682

- zavisna pravna lica 10,492 6,668

- ostala povezana pravna lica 788 10,694

- ostala povezana fizička lica (ključno rukovodeće osoblje, članovi

uže porodice i sl.)

Ukupno 40,512 37,044

Potraživanje od svakom povezanog lica na kraju izveštajnog perioda obelodanjeno je u okviru tačke 4.7, a svaka obaveza prema povezanim pravnim

licima u okviru tačke 4.16.

Upravljanje finansijskim rizicima: Faktori finansijskog rizika:

Finansijski rizici su definisani kao nestabilnost prinosa koja dovodi do neočekivanog gubitka. Visina te nestabilnosti prinosa je

uslovljena uticajem promenljivih veličina, koje se nazivaju faktori rizika. Faktori rizika se mogu grupisati u nekoliko kategorija,

od kojih su najvažniji tržišni rizik (devizni i kamatni) , kreditni rizik i rizik likvidnosti.

Poslovanje Društva je izloženo različitim finansijskim rizicima. S obzirom da u Republici Srbiji ne postoji organizovano tržište

finansijskih instrumenata, Društvo nije u mogućnosti da koristi finansijske instrumente zaštite od efekata finansijskih rizika.

Celokupan program upravljanja rizikom Društva je usmeren na nepredvidivost finansijskih tržišta, pa stoga Društvo nastoji da

svede na minimum potencijalne negativne uticaje na svoje finansijsko poslovanje.

a). Tržišni rizik:

Tržišni rizik predstavlja rizik promene tržišnih cena, koje dovode do sniženja vrednosti pojedine finansijske imovine. Postoje četiri glavna

oblika tržišnog rizika: rizik promene deviznog kursa, rizik kamatne stope, rizik cene sopstvenog kapitala i rizik promena cena robe. Cilj

Društva u pogledu upravljanja tržišnim rizicima je da kontroliše izloženost navedenim rizicima u okviru prihvatljivih pokazatelja.

Devizni rizik:

Društvo je izloženo deviznom riziku koji proističe iz poslovanja sa stranim valutama, u prvom redu sa evrom. Devizni rizik se odnosi na

devizna potraživanja, kratkoročne finansijske plasmane, gotovinu i gotovinske ekvivalente i devizne obaveze.

Pregled izloženosti Društva deviznom riziku na dan 31.12.2015. godine je sledeći:

U hilj. dinara CHF USD EUR RSD Ukup

no Gotovina i gotovinski ekvivalenti 22,727 Potraživanja 321,746 Kratkoročni finansijski plasmani 18,612 Dugoročni plasmani i potraživanja 269,348 Ostala potraživanja 1,625 Ukupno: 634,058 Kratkoročne finansijske obaveze 476,878 Obaveze iz poslovanja 149,505 Dugoročne obaveze 372,473 Ostale obaveze 153,292 Ukupno: 1,152,148 Neto devizna pozicija na dan 31.12.2015. godine (518.090) Pregled izloženosti Društva deviznom riziku na dan 31.12.2016. godine je sledeći:

U hilj. dinara CHF USD EUR RSD Ukup

no Gotovina i gotovinski ekvivalenti 37,836 Potraživanja 360,393 Kratkoročni finansijski plasmani 16,823 Dugoročni plasmani i potraživanja 261,984 Ostala potraživanja 712 Ukupno: 677,748 Kratkoročne finansijske obaveze 503,695 Obaveze iz poslovanja 188,878 Dugoročne obaveze 240,307 Ostale obaveze 43,592 Ukupno: 976,472 Neto devizna pozicija na dan 31.12.2016. godine (298,724)

Kamatonosni rizik

Rizik Društva od promena fer vrednosti kamatnih stopa proističe prvenstveno iz obaveza po osnovu primljenih dugoročnih

kredita od banaka. Krediti primljeni po promenljivim kamatnim stopama izlažu Društvo kamatnom riziku tokova gotovine.

Krediti primljeni po fiksnim kamatnim stopama izlažu Društvo riziku promene fer vrednosti kamatnih stopa.

Tokom 2016. godine i 2015. godine, najveći deo obaveza po kreditima bio je sa varijabilnom kamatnom stopom, koja je vezana

za EURIBOR/LIBOR i dr. Obaveze po kreditima sa promenljivim kamatnim stopama bile su najvećim delom izražene u stranoj

valuti (EUR).

Društvo vrši analizu izloženosti riziku od promene kamatnih stopa na dinamičkoj osnovi uzimajući u obzir alternativne izvore

finansiranja i refinansiranja, pre svega za dugoročne obaveze budući da one predstavljaju najznačajniju kamatonosnu poziciju.

Struktura monetarnih sredstava i obaveza na datum bilansa sa stanovišta izloženosti kamatnom riziku prikazana je u sledećem

pregledu:

U 000 RSD

2016 2015

Finansijska sredstva

Nekamatonosna 398,941 346,098

Kamatonosna (fiksna kamata) - -

Kamatonosna (varijabilna kamata) 278,807 287,960

677,748 634,058

Finanskijske obaveze

Nekamatonosna 232,470 302,797

Kamatonosna (fiksna kamata) - -

Kamatononsna (varijabilna kamata) 744,002 849,351

976,472 1,152,148

Rizik katipala:

Rizik kapitala se vezuje za nestabilnost cena akcija. Društvo ima mogućnost da upravlja rizikom kapitala putem optimizacije odnosa duga i

kapitala. Analiza kapitala vrši se izračunavanjem pokazatelja zaduženosti, odnosno odnosa neto zaduženosti i ukupnog kapital.

Pokazatelj zaduženosti na dan 31. decembra 2016. i 2015. godine su bili sledeći:

2016. 2015.

Ukupna zaduženost 744,002 849,351

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 37,836 22,727

Neto zaduženost 781,838 872,078

Kapital 349,697 356,471

Ukupan kapital 1,131,535 1,228,549

Pokazatelj zaduženosti 0,69 % 0,71 %

- zaduženost obuhvata dugoročne obaveze i kratkoročne finansijske obaveze

- kapital obuhvata iznos ukupnog kapitala

Rizik promena cena proizvoda

Rizik promena cena proizvoda uslovljen je najviše makroekonomskim faktorima, a delom i faktorima unutar procesa

proizvodnje. Društvo upravlja rizikom promena cena proizvoda optimizirajući svoju politiku cena kroz smanjenje troškova.

b). Kreditni rizik

Društvo je izloženo kreditnom riziku, jer ima obaveza po osnovu dugoročnih i kratkoročnih kredita.

Kreditni rizik obuhvata dugoročne i kratkoročne finansijske plasmane, potraživanja i date garancije i jemstva trećim licima.

c). Rizik likvidnosti:

Društvo upravlja rizikom likvidnosti održavajući dovoljan iznos novčanih sredstava i drugih gotovinskih ekvivalenata. Praćanjem

novčanih tokova kroz evidentiranje dospeća finansijskih sredstava i obaveza Društvo obezbeđuje, u mogućoj meri, ispunjavanje

svojih obaveza.

„Žitopromet-Mlin“ AD Senta je tokom 2016. Godine nije imao sudski spor.

Zaloge:

Zl.broj Založni poverilac Zalogodavac Podaci o

dužnicima

Pravni osnov Potraživanje koje se

obezbeđuje založnim

pravnom

Predmet založnog prava

7410/2013 Raiffeisen banka ad Žitopromet-Mlin ad - Ugovor o zal. pravu na

pokretnim stvarima od

07.05.2013. br.NO16-1274

od 07.05.2013.

806.400,00 EUR Oprema

6684/2014 Raiffeisen banka ad Žitopromet-Mlin ad - Ugovor o zal. pravu na


07.05.2014. br.NO16-1133

od 07.05.2014.

3.000.000,00 EUR

230.000.000,00 RSD

oprema

9618/2016 Raiffeisen banka ad Žitopromet-Mlin ad - Ugovor o zal.pravu na


29.06.2016 br. NO16-1943

Min. 2.000.000 EUR

Max. 2.500.000 EUR

Merkantilna pšenica

19055/2014 Komercijalna banka ad Žitopromet-Mlin ad -

Ugovor o zalozi od

24.12.2014.

1.000.000,00 EUR Oprema-autom.linija za proizv.

kratke testenine

12756/2016 Societe Generale

banka ad

Žitopromet-Mlin ad - Ugovor o zalozi na

pokretnim stvarima br. UZ

707408 od 29.08.2016.

Min. 550.000 EUR

Max. 715.000 EUR

Oprema-

16141/2016 Addiko banka ad Žitopromet-Mlin ad - Ugovor o zalozi br. RSO

3150/16 od 24.10.2016.

Min. 1.000.000 EUR

Max. 1.300.000 EUR

Pravo potraživanja

U APR-u je registrovano još nekoliko zaloga, koji nisu više u snazi jer je Društvo izmirilo obavezu prema tim predmetima.

Date i primljene garancije su nastale na osnovu sledećih ugovora:

1. Primljena garancija br.39012520/15/EB/07375/2015 od strane RAIFFEISEN BANK DD BOSNA I HERCEGOVINA u iznosu 35.000 eur po nalogu firme

SAVKOM DOO iz Vlasenice sa rokom važenja do 08.09.2017. godine.

2. Primljena garancija br. 107-520978-570714 od strane HIPOTEKARNE BANKE AD PODGORICA po nalogu firme SENTA DOO Podgorica sa rokom

važenja do 16.12.2017. godine na ukupan iznos od 100.000 eur-a.

Senta, 17.03.2017 AD „ŽITOPROMET-MLIN“

Documents

„ŽITOPROMET MLIN“ AD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE …sentella.rs/wp-content/uploads/2015/10/Model-Napomene-Zitopromet-_2016... · Kontni okvir i sadržina računa u Kontnom okviru