2014

BESPLATAN PRIMERAK

god.XIbr. 57

AGROSVET

april

AGROSVET 57Stručna revijaISSN 1820-0257

Izdavač: Agromarket dooAdresa: Kraljevačkog bataljona 235/2,34000 Kragujevactel: 034/308-000 fax: 034/308-016www.agromarket.rs

DISTRIBUTIVNI CENTRI:Kragujevac: 034/300-435,Beograd: 011/74-81-920,Valjevo: 014/286-800,Niš: 018/514-364,Subotica: 024/603-660,Zrenjanin: 023/533-550,Sombor: 025/432-410,Sremska Mitrovica: 022/649-013

AGROMARKET CRNA GORAPodgorica: +382 20 872 165AGROMARKET BIHBijeljina: +387 55 355-230,Banja Luka: +387 51 535-705 Direktor, glavni i odgovorni urednik:

Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Srđan Stevanović Sekretar redakcije: Dušica Bec

REDAKCIJA:Dr Ivan Krošlak, Dragan Lazarević,Radmila Vučković, Miloš Stojanović,Slobodanka Bulatović, Momčilo Pejović, Goran Radovanović, Zdravko ĆorovićVeselin Šuljagić, Duško SimićMilan SudimacIvan Valent

ŠTAMPA: „Grafostil“ KragujevacTiraž 8000 primeraka

STRUČNA SLUŽBA:Dr Ivan Krošlak - Direktor marketinga, 063/106-63-55Dragan Lazarević - Šef stručne službe, teren Srema 063/580-958Dragan Đorđević - DC Niš 063/102-23-45Radmila Vučković - DC Kragujevac 063/105-81-94Slobodanka Bulatović - DC Sombor 069/430-19-91Momčilo Pejović - DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac, DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent , DC Zrenjanin, 063/628-175Miloš Stojanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Zapadna Srbija 063/414-722 Milan Raković, Navodnjavanje i ishrana bilja, 062/213-078Goran Radovanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Centralna i Južna Srbija 069/50-70-979Zdravko Ćorović, Ishrana bilja, ratarstvo, Vojvodina 063/112-44-01

SLUŽBA PRODAJE:

DC KragujevacVladimir Dragutinović, 063/438-483Veselin Šuljagić, 063/658-307Vladimir Milovanović, 063/415-924Zoran Radovanović, 063/10-58-091Neša Milojević, 063/10-58-278

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929

DC NišBojan Đokić, 063/668-165Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC BeogradVelibor Hristov, 063/658-312

Ivan Gnjatović, 063/11-24-540Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC ZrenjaninNebojša Lugonja, 063/10-58-223Srđan Protić, 069/507-09-78

DC SuboticaDejan Milinčević, 063/106-74-79

Miloš Tomašev, 063/635-495DC SomborNada Jovanović, 063/693-501Daniel Grnja, 063/438-641

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41

Dejana Klisurić, 063/11-24-570DC PodgoricaMiodrag Bogdanović, + 382 69 300-844Miroslav Jokić, + 382 69 300-845Gojko Ljumović +382 69 183-032

DC BijeljinaMilenko Krsmanović, +387 65 643-466

Zoran Hamzić, +387 65 823-046Mladen Bijelić, +387 66 365-978Miroslav Vesić, +387 66 394-750

Miloš Lukić, +387 65 189-104DC Banja LukaBojan Krunić, +387 65 713-435Slobodan Lukić, +387 66 001-352Dragan Ćurković, +387 65 823-046Maja Mirković, +387 65 146-875

S A D R Ž A JREČ UREDNIKA 4

NAŠI SAJAMSKI DANI 6

ZAŠTITA PŠENICE OD BOLESTI I KOROVA 8

NS HIBRIDI KUKURUZA ZA SETVU U 2014. GODINI 11

PREPORUKA NS HIBRIDA SUNCOKRETA ZA 2014. GODINU 14

EFIKASNA STRATEGIJA U ZAŠTITIJABUKE I KRUŠKE OD Venturia spp. 16

ŠTA NAM JE DONELA 2013.GODINA? 18

SAČUVAJMO BILJKE, SEBE I OKOLINU 22

SA AGRARNIH MERIDIJANA 23

KRUŠKINA BUVA (Cacopsylla piry), IPAK REŠIVA ENIGMA 29

KALKULACIJA BEZ KOMPROMISA 31

FitoFert ZA NESMETAN I PRAVILAN RAST I RAZVOJ BILJAKA 33

CVEKLA, BILJKA UVEK POTREBNA NA TRPEZI 36

DRUGI PIŠU 39

KALENDAR RADOVA U APRILU 42

STOČARSKI KUTAK 43

PČELARENJE 45

SMILJE, BEZVREMENSKA LEPOTA KOJA NOSI BESMRTNOST 46

LOVIŠTA 48

AGROSVET

4

REČ UREDNIKA

I krenulo je. Borba na svim frontovima, od poljoapoteka do zadruga i kooperacija, od useva strnina do setve okopavina, od zasada do plastenika. Nije važno više ni da li su isplaćene subvencije, koje su

rezerve zimske vlage, koliko su povećane cene repromaterijala, u kojoj meri je infektivni potencijal brojnih patogena i štetočina preživeo bla-gu zimu i dr. Važno je da se okreće i pokreće. I ako se sve kockice slože do žetve ili berbe, svejedno, evo prinosa. Dovoljnog za nas ali i za izvoz.

E da, o tome sam hteo da pišem. Izvoz. Čitam, gledam slušam. Ne znam zašto, ali prve asocijacije koje mi prostruje kroz belosivu masu su potkazivanje, potkazivač, plaćenik, žbir, drukara...Da li posedujemo genetski kod u kome najčešće prosto uživamo da sliku o sebi pokvari-mo i pred sobom i pred drugima? Izgleda da. Verovatno nam je toplo oko srca da pokažemo svetu sliku o nama kao neznalicama, prevaran-tima, varalicama...I svojski se trudimo da tu sliku još više ulepšamo.

Čitam, gledam slušam. Mi, „oni drugi“, „original falsifikata“, vođeni svojim sitnosopstveničkim interesom pokušavamo da „otrujemo“ svoj narod, a pride i sve one kojima izvezemo plodove naših njiva i voćnja-ka. „Trujemo“ i sebe i njih jer ne znamo ništa, ni školstvo, ni nauka ni struka koja nas je formirala, jer smo potkupljivi i gledamo samo svoj interes i profit.

Ne, ne, „onim prvim“, nije uopšte do profita. Njima je opštečove-čanska briga iznad profita. Verujem. Ali kažu stari „ne laje kuca zbog drugih, nego sebe radi“ ili modifikacija „u profitu zec leži“. Samo, ima tu jedan problemčić. Još su stari Latini rekli „Historia, magistra vita est“. Pa ko želi, neka se podseti istorije i proizvodnih progama pojedi-nih „onih prvih“ npr. stotinak godina unazad, odnosno jedan ljudski vek. Ili „Mala istorija trovanja“.

Čitam, gledam slušam. I tako mi misli odlete možda i gde nije treba-lo. E, da, tu sam stao. Krenuo narod u njive, voćnjake, plastenike, gaze traktori, pravi prinos da se prehrani i ako bude viška da izveze. Pa da, o poljoprivrednoj prolećnoj sezoni sam hteo da pišem, a ja ...

NOVOREDIZAJNIRANO

BOLJE

6

AGROSVET

Brojčano, naši sajamski dani, izgledaju ovako: više od 6000 izloženih proizvoda, preko 2300 poslovnih partnera, oko 5500 posetilaca, 20-ak novinarskih ekipa, više od 100 snimljenih priloga, stotinu saradnika angažovanih u pripre-mi sajmova, petnaestak predavanja-prezentacija, i...i bezbroj izgovorenih reči koje izražavaju poverenje koje se izgradilo između domaćina sajma i gostiju.

Zajedničko obeležje sve tri manifestacije može se nazvati i NOVO. Prikazane novine u proizvodnom portfoliu su broj-ne, i teško ih je pobrojati, od novih pesticida (Ikarus, Fie-sta...) u inoviranim pakovanjima, đubriva (FF Aminoflex...), semena (Hysun, Franchi, De Ree...), opreme za navodnjava-nje (Agrodrip, Sunstream), garden program (Black edition) za koji deo ponude izrađuju Amerikanci ili možda oprema za preživljavanje Gerber u okviru brenda Fiskars, itaslijanski baštenski nameštaj, ponuda proizvoda Oregon, Telwin, Al-pina, Al KO.

Novina je svakako i da smo se ove godine igrali. Malo fizičke aktivnosti je posetiocima sajma u Kragujevcu ponu-đeno kroz „Villager slobodna bacanja“ na platou ispred hale „Šumadija sajam“. U ovim igrama preko 200 učesnika sajma je pokušalo da ubaci u koš, a oni koji su uspeli nagrađeni su poklonima. Kao član sponzorskog pula KK Radnički Kragu-jevac, Villager se potrudio i da se košarkaši ovog tima druže sa posetiocimasajma.

Neizostavni deo sajmova su i nagradne igre za posetio-ce. Darovi organizatora i naših partnera otišli su i u Banja Luku, Čapljinu, Goražde, Živinice, Sarajevo, Berane, Ulcinj, Podgoricu, Golubovce, Bar. U Kragujevcu su podeljene na-grade tako da su Vladica Stojanović iz Đakusa kod Žitora-đe, Danica Tošić iz Vršca i Borivoj Tadić iz Koceljeve novi vlasnici motornog trimera BC 750 CS, prskalice Maya 8, i akumulatorske bušilica/odvijač VLN SDL 3.6 SET. Pakovanja semena kukuruza kompanije KWS osvojili su Igor Mitrović iz Donje Stržave kod Prokuplja, Slaviša Puljičić izŽagubica i Časlav Brkić iz Ćuprije. Miroslav Đokić iz sela Zdravčići kod Požege, Aleksandar Savković iz Bresnice i Gorica Blagočanin iz Trstenika su dobitnici pakovanja semenskog kukuruza NS Instituta.

Sve u svemu, sajmovi su prošli, okrećemo se sezoni koja donosi nove izazove i u njoj smo svi sa jednom istom željom, da godina bude rodna i profitabilna. A dalje, najduže za go-dinu dana, družićemo se ponovo u Banja Luci, Podgorici i naravno, Kragujevcu. Do tada, srećno.

NAŠI SAJAMSKI DANIPriredio: Dragan Đorđević

Period od 13. februara do 2. marta može se nazvati naši dani, ili naši sajamski dani ili Agromarketovi dani sajmova. Neki bi možda to i nazvali nezvaničnim početkom trgovanja agrorepromaterijalom i garden programom na područjima Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore. Jer, Bijeljina je bila 13. i 14. februara domaćin V EXPO sajma, a štafetu je

preuzela Podgorica 20. i 21., takođe EXPO V sajmom, da bi se centralna manifestacija završila u Kragujevcu (27. februar – 2. mart), na VII EXPO, tzv. kućnom sajmu kompanije „Agromarket“.

EXPO VII KRAGUJEVAC

Sigurnost pre svega!

www.kws.rs KWS Srbija d.o.o. Milutina Milankovića 136 a/1, 11070 Novi Beograd, Tel: 011 301 69 65, 011 301 69 66, Fax: 011 711 08 80

• Odličniuintenzivnojproizvodnji• Dugoostajuzeleni-staygreenosobina• Povećanbrojredovazrnanaklipu• Tolerantninasušu• Dubokousađenozrno• Pogodnizagajenjenasvimtipovimazemljišta

KWs 3381

KRABAs

KREBs

Kitty

MiKAdo

KoNsENs

KoRiMBos

KERMEss

8

AGROSVET

Iako nam se čini da je zaštita pšenice od bolesti jedan veoma jednostavan posao, u praksi to baš i nije tako. Bolesti strnih žita mogu značajno da smanje prinos. Sa

prvim toplim danima doći će do naglog porasta pšenice i veoma brzo će usev zatvoriti zemlju i krenuće da raste u visinu. Upravo je to vreme kada se u donjim spratovima pše-nice javlja takozvana zasićena atmosfera sa vlagom i zajedno sa visokim temperaturama stvara idealne uslove za razvoj bolesti. Nesumnjivo je da će to biti slučaj i ove godine. U prvom delu vegetacije treba izdvojiti tri najvažnije bolesti a to su pepelnica, lisna rđa i lisna pegavost. Optimalna toplota za razvoj ovih bolesti je 15°C.

Ono što želimo proizvođačima da preporučimo je fungi-cid Fluoco (Flutriafol). Fungicid sistemičnog delovanja, koji se već nekoliko godina sa velikim uspehom koristi za suzbi-janje bolesti kao što su pepelnica, lisna rđa i lisna pegavost u dozi od 0,5 l/ha. Prvi tretman treba primeniti sa prvim toplim danima kako bi aktivna materija mogla da dopre do donjih spratova pšenice, jer će kasnije pšenica svojim po-rastom da zatvori sklop, a rezultat toga će biti zdrav start pšenice.

Poljoprivredna praksa je pokazala da se prvi fungicidni tretman primenjuje zajedno sa herbicidima. Fungicid Fluo-co možemo primeniti zajedno sa herbicidima kao što su Me-tmark (metsulfuron-metil), selektivni herbicid za suzbijanje jednogodišnjih i nekih višegodišnjih širokolisnih korova. Koristi se u dozi od 10 g/ha. U slučaju da imate problem sa prilepačom (Galium aparinae) neophodan vam je herbi-cid Lodin (Fluroksipirip-meptil) koji je ekspert za suzbijanje ovog korova.. Takođe, preporučujemo u prvom tretmanu primenu folijarnog đubriva Fitofert Humisuper, jer je pše-nica zbog blage zime i loših klimatskih uslova pod stresom, a dodatni stres svakako izaziva primena herbicida kod gaje-nih biljaka. U tom slučaju preporučujemo vam kombinaciju Metmark 10g/ha + Lodin 0,4 l/ha + Fitofert Humisuper 5,0 l/ha.

Drugi tretman da, ili ne?

Često jedan tretman nije dovoljan, što nam je poljopri-vredna praksa i pokazala prethodnih godina. U drugom tre-tmanu ciljamo pre svega fuzariozu klasa. Ovo gljivično obo-ljenje pšenice u pojedinim godinama može da smanji prinos i preko 20%. Bolest se javlja svake godine, pogoduju joj če-ste kiše i rane jutarnje magle što je i tipično za mesec maj. Međutim, česta greška prilikom drugog tretmana je „ne verujem dok se lično ne uverim“, a to je ogromna greš-ka, jer ukoliko primetimo bolest na klasu vrlo je verovatno da smo već zakasnili sa tretmanom, jer se ova bolest suzbi-ja preventivno. Drugi tretman pšenice protiv najopasnije bolesti Fuzarioze klasa (Fusarium spp.) treba uraditi kada je pšenica najosetljivija prema ovoj bolesti, a to je u vreme cvetanja. Cvetanje pšenice možete prepoznati po prašnici-ma koji su izvirili iz klasića. Kada malo bolje pogledate klas zapazićete svetlo žute kesice koje vise pravilno raspoređene po celom klasu. Simptomi na klasovima mogu biti uočljivi dok su još klasovi zelene boje. Posledica zaraženog klasa su štura i crna zrna koja nisu pogodna za ljudsku ishranu, jer sadrže štetne materije mikotoksine. Suzbijanje fuzarija vrši se u fenofazi početka cvetanja. Za ovaj tretman preporu-čujemo Acanto plus (Pikoksistrobin + Ciprokonazol), kombi-naciju dve aktivne materije sa različitim, ali kompatibilnim mehanizmom delovanja. Karakteristika ovog fungicida je jedinstveni trostruki način transporta koji obezbeđuje za-štitu novoizraslih delova biljke, brzo usvajanje i sistemič-nu distribuciju u biljci. U gustom sklopu useva strnih žita dodatnu brzinu delovanja obezbeđuje Ciprokonazol koji ga-snom fazom dopire do donjih delova biljaka do kojih kapi ra-stvora ne mogu da dopru. Takođe, ima „stay green“ efekat odnosno list zastavičar ostaje duže vreme zelen, a rezultat toga biće duže nalivanje zrna što će se odraziti na povećanje prinosa. Količina primene je 0,6 l/ha uz utrošak vode 200-400 l/ha. Najbolje rezultate postižemo ukoliko ovaj fungicid primenimo preventivno.

ZAŠTITA PŠENICE OD BOLESTI I KOROVAPriredio: Ivan Valent, dipl. inž. polj.

***

Svaka poljoprivredna godina je specifična i donosi nam nešto novo. Takođe, i mi koji se trudimo da vam pomogne-mo svake godine krećemo u prvi razred. Ali jedno je sigurno, bolesti na strnim žitima biće prisutne. Hteli mi to ili ne, zaštita protiv bolesti je operacija koja mora da uđe u redovne mere zaštite. Što pre prihvatimo takvo činjenično stanje to će prinos i kvalitet biti bolji.[ ]

Doza primene fungicida Excorta u usevima ozimih i jarih strmih žita iznosi 0,75 do 1,0 l/ha upreventivnim tretmanima, pre ostvarenja zaraze ili po prvim uočljivim simptomima oboljenja.

Excorta je novi fungicid sistemičnog delovanja na bazi aktivne materije Epoksikonazol (125 g/l) koja inhibira aktivnost enzima demeti-laze koji je ključan za biosintezu sterola te sprečava formiranje apresorija i rast micelije. Epoksikonazol tj. Excorta odlikuje širok spek-tar delovanja u suzbijanju brojnih fitopatogenih gljivica koje uzrokuju oboljenja kako na šećernoj repi, tako i ratarskim i povrtarskim usevi-ma, voća i ukrasnog bilja. Excorta poseduje protektivno i kurativno delovanje, a sve u cilju potpune zaštite lisne mase šećerne repe.

Novo, jedinstveno!

Šta je zajedničko prouzrokovačima Cercospora beticola, Erysiphae betae, Ramularia betae, Uromyces betae ? Oštećenja lisne mase koje pojedinačno ili u združenom napadu mogu potpuno uništiti fotosintetski aparat šećerne repe i direktno umanjiti prinos po jedinici površine i sadržaj šećera, digestiju “slatkog korena”.

Šta povezuje sivu pegavost lista šećerne repe,pepelnicu repe, mrku pegavost lišća repe, rđu repe?

Jedinstveni neprijatelj, aktivna materija Epoksikonazol, tj. preparat Excorta.

Kada primeniti Excorta? Najbolje rezultate ostvarujeu preventivnoj primeni, po pojavi prvih simptoma oboljenjai u skladu sa preporukama Izveštajno-prognozne službe.Može se primeniti samostalno ili u kombinaciji safungicidima Funomil (0,3 kg/ha) ili Balear 720 SC (1,0 l/ha).

Excorta je neotrovan za ptice, pčele i kišne gliste. Karenca preparata iznosi 42 dana, a Toleranca ili MDK iznosi 0,1 mg/kg. Jedinstvenost preparata Excorta ogleda se i u izuzetnoj efikasnosti na brojne patogene koji se javljaju na strninama kao što su Septoria tritici i S. nodorum, Puccinia recondita, P. dispersa, P. striformis, P. hordei i P. coronata, Erysiphae graminis, Fusarium roseum, Rhyncosporium secale, Helminthosporium teres.

EXCORTA

Doza primene - 0,75 – 1,0 l/ha uz utrošak 200 l/ha vode.

Novo, sigurnije, jače!

EXCORTA PLUSAktivna materija Epoksikonazol spada u izuzetno kvalitetne partnere drugim fungicidima, bilo da pripadaju grupi Triazola ili nekom drugim grupama. Koji je cilj kombinovanja fungicida? Kombinovanjem dve aktivne materije različitih mehanizama delovanja dobijamo ubojitije oružje u borbi protiv parazitnih gljivica, sprečavamo brži razvoj rezistencije (otpornosti) patogena prema fungicidima pojedinačno ili ukrštene bolje štitimo usev i doprinosimo profitabilnosti proizvodnje.

Excorta Plus je spoj Epoksikonazola (187g/l) i Tiofanat-metil (310 g/l), kombinacije u kojoj svaki fungicid ima svoje pojedinačno delovanje, a zajedno to rade mnogo efikasnije. Dok Epoksikonazol sprečava rast micelije istovremeno Tiofanat-metil remeti deobu ćelija gljiva. Excorta Plus je sistemični fungicid sa protektivnim i kurativnim delovanjem koji se može primeniti u brojnim ratarskim usevima, pre svega u šećernoj repi ali i u strninama radi zaštite od velikog broja fitopatogenih gljivica iz rodova Cercospora, Erysiphae, Septoria, Puccinia, Fusarium. Uz potpunu zaštitu lisne mase Excorta Plus omogućuje biljkama i “stay green” odnosno “produženi zeleni efekat” čime se gajenoj biljci pružaju optimalni uslovi (zdrava lisna masa, klas) za plodonošenje.

Optimalno vreme primene fungicida Excorta Plus u usevu šećerne repe u cilju zaštite od sive pegavosti – Cercospora beticola je pri pojavi prvih simptoma-pega na listu, a u strninama radi zaštite od prouzrokovača pepelnice – Erysiphae graminis, rđe – Puccinia spp., pegavosti lista I klasa – Septoria spp., mrežaste pegavosti ječma – Pyrenophora teres i umanjenju napada fuzarioze klasa – Fusarium spp., od faze vlatanja do klasanja.

Doza primene Excorta Plus u usevima i šećerne repe i strnih žita je 0,4 do 0,6 l/ha uz utrošak 200 do 300 l/ha tečnosti.Maksimalni broj tretiranja u toku jedne vegetacione sezone je 2 puta.

Karenca fungicida Excorta Plus u usevima iznosi 42 dana, a Toleranca (MDK) za Epoksikonazol je 0,05 mg/kg,a za Tiofanat-metil 0,1 mg/kg.

Distributivni centri Srbija: Kragujevac 034 300 435 | Beograd 011 74 81 920 | Zrenjanin 023 533 550Sombor 025 432 410 | Valjevo 014 286 800 | Subotica 024 603 660 | Sremska Mitrovica 022 649 013 | Niš 018 514 364

Agromarket BIH: Bijeljina +387 55 355 230 | Banja Luka : +387 51 535 705 Agromarket Crna Gora: Podgorica +382 872 165

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac | Tel: (+381 34) 308000, 308001Fax: (+381 34) 308 016 | www.agromarket.rs

Značaj lista zastavičara u ostvarenju prinosa

11

AGROSVET

NS HIBRIDI KUKURUZA ZA SETVU U 2014. GODINIPriredili: Dr Đorđe Jocković, Dr Milisav Stojaković, Dr Zorica Jestrović

Kukuruz (Zea mays L.) je jedna od najznačajnijih žitarica u svetu. Imajući u vidu tradiciju proizvodnje i upotrebnu vrednost kukuruza u ishrani ljudi, stoke i u industrijskoj

preradi (preradom ove biljne vrste dobija se oko 3 500 različitih proizvoda), jasno je da je kukuruz naša najzastupljenija ratarska biljna vrsta.

NS hibridi kukuruza poseduju visok genetički potencijal za prinos zrna i ukupne biomase. U ogledima se često os-tvaruju prinosi iznad 15 tona po hektarusuvog zrna i više od 70 t/hasilo mase. Da bi se genetički potencijal hibrida što bolje iskoristio potrebno je obezbediti povoljne uslove za rastenje i razviće biljaka. Agrotehničke mere imaju zadatak da obezbede biljci povoljne uslove i ublaže nepovoljno delo-vanje spoljnih činilaca i time omoguće bolje iskorišćavanje genetičkog potencijala hibrida. Osnovni zadatak oplemen-jivanja kukuruza je stvaranje novih hibrida, koji po svojim najvažnijim agronomskim osobinama prevazilaze postojeće hibride.

Stvaranje hibrida kukuruza u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo počelo je 40-tih godina XX veka. Do sada je u Institutu stvoreno 255 NS hibrida kukuruza različitih FAO grupa zrenja, od kojih je 103 priznato u inostranstvu. Na EU listi nalazi se 16 NS hibrida kukuruza.NS hibride kukuruza karakteriše visok genetički potencijal za prinos, dobra adaptabilnost i stabilnost prinosa. Pored toga, novi NS hibridi kukuruza odlikuju se brzim otpuštanjem vlage u vreme berbe, što ih čini pogodnim za kombajniranje. NS hibridi kukuruza do sada su obarali mnoge rekorde.

Kao i svake godine, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu pripremio je širi spisak visokoprinosnih hibri-da kukuruza za različite agroekološke uslove uspevanja u 2014. godini: za kombajniranje u zrnu: NS 300, NS 3014, NS 4015, NS 4030, NS 5043, NS 5051; za berbu u klipu: NS 540, NS 5043, NS 5051, NS 5010, NS 6030, NS 6010, NS

6102, NS 7020, NS 6043, Zenit, Radan, NS 770, Tisa; za si-lažu: NS 5010, NS 6043, NS 770 i Tisa i hibride kukuruza tolerantne prema herbicidu Focus Ultra: NS444 Ultra, NS640 Ultra.

U ovom broju predstavićemo hibride FAO grupe zrenja 300, 400 i 500.

NS 3014 -Hibrid koji ima skromnije zahteve u pogledu uslo va proizvodnje, pa i u lošijim uslovima daje dobre rezul-tate. Ima čvrsto, robusno stablo, otporno na poleganje što ga preporučuje za vetrovite rejone istočnog Banata i slične rejone. Zbog kraće vegetacije dobar je predusev za pšenicu. Takođe zbog kraće vege tacije, kritične faze razvića završa-va ranije i na taj način se odupire stresnim uslovima usled suše koja je često veoma izražena u delovima istočnog, cen-tralnog i severnog Ba nata i severne Bačke. Potencijal rod-nosti iznosi preko 12 t/ha suvog zrna i iznad 60 t/ha silaže.Posebno ističemo njegovu pogodnost za proizvodnju kvali-tetne silaže u postrnoj setvi.Biljka zadržava zelenu boju do pune zrelosti zrna. Klip ima 14-16 redova zrna.Zrno je tipa zubana žuto-crvenkaste boje.Masa 1000 zrna je iznad 380 grama.Optimalna gustina setve je između 65.000 i 75.000 biljaka po hektaru u zavisnosti od prirodnog potencijala re-jona, zimskih padavina i nivoa agro tehnike. Za silažu, broj biljaka treba povećati za 15%.

Sklop(000 biljaka ha-1) za optimalne uslove proizvodnje je 75 (70 cm × 19 cm), za prosečne uslovi 68 (70 cm × 21cm), a za manje povoljne uslove 65 (70 cm × 22 cm).

NS 4023 - Poseduje visok potencijal rodnosti u povolj-nim godinama i u povoljnim rejonima uz punu agrotehniku. Budući da ima kraću vegetaci ju, čak i u godinama sa pro-duženom vegetacijom NS 4023 stiže za berbu pre nastupa-nja optimalnih rokova ze setvu pšenice pa može poslužiti kao siguran predusev pšenici. Kao glavni usev se može gajiti

12

AGROSVET

za zrno i silažu a kao postrni za silažu.Potencijal rodnosti je iznad 14 t/hasuvog zrna. U testiranju na raznim loka litetima u više godina, dao je veoma dobre i stabilne prinose. Može se gajiti u svim rejonima do 400 metara nadmorske visine. Hi-brid za intenzivnije uslove proizvodnje.Biljka je visine oko 270 cm, stablo je elastično, otporno prema poleganju.Klip ima 14-16 redova zrna.Zrno je tipa zubana žuto-crvenkaste boje.Masa 1000 zrna je iznad 380 grama. Optimalna gusti-na setve je između 65.000 i 71.000 biljaka po hektaru u za-visnosti od prirodnog potencijala rejona, zimskih padavina i nivoa agrotehnike. Za silažu, broj biljaka povećati za 15%. Ima krupan klip, lako se bere beračima i dobro se čuva.

Sklop(000 biljaka ha-1) iznosi za optimalne uslove proiz-vodnje 71 (70 cm × 20 cm), za prosečne

68 (70 cm × 21 cm), dok za manje povoljne uslove proiz-vodnje 65 (70 cm × 22 cm).

NS 4030 - Rani hibrid na prelazu FAO 300 i FAO 400 grupe zrenja, izrazito adap tabilan, tolerantan prema suši. Kao i ostali rani hibridi poželjan je predusev za pšenicu.Lako se prepoznaje po habitusu. Biljka je niža sa nisko postavljenim, dobro razvijenim, ujednačenim po visini, kli-pom i uspravnim listovima. Brzo otpušta vlagu nakon fizio-loške zrelosti pa je pogodan za berbu kombajnom.Izrazito adaptabilan hibrid. Može se gajiti u svim ravničarskim rejo-nima do 400 metara nadmorske visine. Potencijal rodnosti je iznad 14 t/hazrna. Optimalna gustina u berbi je 62.000 do 71.000 biljaka u proizvodnji za zrno. Stabljika je niska sa nisko postavljenim klipom i izrazitom tolerantnošću prema poleganju.Klip ima 16 redova zrna, žuto-crvene boje, tipa zubana.Masa 1000zrna je oko 380 grama.

Sklop(000 biljaka ha-1) za optimalne uslove proizvodnje je 71 (70 cm × 20 cm), za prosečne uslove 65 (70 cm × 22 cm), a za manje povoljne 62 (70 cm × 23 cm).

NS 444 ULTRA - Srednje rani hibrid koji se gaji za zrno ili za silažu. Može se gajiti za zrno i silažu, zavisno od regiona, do 400 m nadmorske visine, dobro je adaptiran na sve uslove gajenja u Srbiji i u okolnim zemljama. Pored hi brida NS 444 od skora je u upotrebi i njegova unapređe-na verzija NS 444 ULTRA. Posebna karakteristika hibrida NS 444 ULTRA je tolerantnost prema cikloksidi mu, aktivnoj materiji herbicida Focus Ultra.Preporučuje se za njive koje su zakorovljene višegodišnjim uskolisnim korovima.Opti-malna gustina u berbi je 62.000 do 68.000 biljaka u proiz-vodnji za zrno, a za silo masu broj biljaka povećati za 10%.Potencijal za prinos je oko 12 t/ha suvog zrna.Dobro podnosi sušu.Ima elastično stablo visine oko 265 cm, tolerantno pre-mapoleganju i lomu.Klip je konusno-cilindričnog oblika sa 14-16 redova zrna, žutonarandžaste boje. Zrno je tipa zuba-na standardnog kvaliteta.Masa 1000 zrna je oko390 grama.

Sklop (000 biljaka ha-1) kod ovog hibrida za optimalne uslove je 68 (70 cm × 21 cm), za prosečne 65 (70 cm × 22 cm), a za manje povoljne uslove proizvodnje je 62 (70 cm × 23 cm).

NS 540 - Tolerantanna poleganje, tolerantan prema suši. Srednje kasni hibrid.Potencijal za prinos mu je preko 13 tona suvog zrnapo hektaru. Odlikuje se dobrom adapta-bilnošću (dobro uspeva u različitim uslovima).Tolerantan je prema suši.Može se gajiti u svim ravničarskim rejonima.Po-godan zalošije uslove proizvodnje. Stablo je visine oko 280 cm.Klip je dugačak, cilindričnog oblika sa 14 redova zrna.

Zrno je žuteboje tipa zubana standardnog kvaliteta.Masa 1000 zrna je oko 400 grama.

Sklop (000 biljaka u berbi) za optimalne uslove proiz-vodnje 68 (70 cm × 21 cm), za prosečne 62 (70 cm × 23 cm), dok za manje povoljne uslove sklop treba da je 59 (70 cm × 24 cm).

NS 5043 - Srednje kasni hibrid,tolerantan prema suši, dobro adaptiran našim uslovima gajenja i visokog poten-cijala rodnosti. Zbog široke adaptabilnosti je pogodan za gajenje u najrazličitijim uslovima ravničarskog dela Srbije.Pogodan je za proizvodnju zrna i silaže.

Potencijal rodnosti zrna premašuje 15 tona, a silaže 60 tona po hektaru.Optimalna gustina u berbi je 62.000 do 68.000 biljaka u proizvodnji za zrno, a za silo masu broj bil-jaka povećati za 10%.Čvrsto stablo oko 270 cm visine.Klip je cilindričnog oblika sa 16-18 redova zrna, žute boje. Zrno je tipazubana standardnog kvaliteta.Masa 1000 zrna je oko 380 grama.

Sklop(000 biljaka ha-1) za optimalne uslove proizvodnje iznosi 68 (70 cm × 21 cm), dok je za prosečne 65 (70 cm × 22 cm), a u manje povoljnim uslovima proizvodnje to 62 (70 cm × 23 cm).

NS 5051 - Hibrid nove generacije, sa visokim poten-cijalom rodnosti i brzim otpuštanjem vlage iz zrna.Sredn-je kasni hibrid (120 dana dužina vegetacije). Potencijal za prinos mu je preko 17 tona suvog zrna po hektaru.Priznat je 2010.godine kao jedan od najrodnijih hibrida FAO 500 grupe zrenja u konkurenciji svih domaćih i stranih hibrida. Preporučuje se za setvu u svim rejonima gajenja kukuruza. Ima čvrsto stablo visine oko 290 cm, sa uspravnim listovi-ma. Zadržava zelenu boju sve do pune zrelosti. Pogodan je predu sev za pšenicu.Može se brati u klipu i u zrnu.

Gornji klip formira na oko 105 cm visine. Klip je dug sa oko 16–18 redi žutog zrna. Zrno je duboko, krupno, masa 1000 zrna oko 400 grama.Brzo otpušta vlagu u sazrevanju i preporučuje se za kombajniranje zrna.Optimalna gustina u berbi je 62.000 do 68.000 biljaka u proizvodnji za zrno, a za silo masu broj biljaka povećati za 10%.

Sklop (000 biljaka ha-1) za optimalne uslove proizvodnje 68 (70 cm × 21 cm), u prosečnim uslovima 65 (70 cm × 22 cm), a u manje povoljnim uslovima proizvodnje 62 (70 cm × 23 cm).

Kako standardnim, već odomaćenim hibridima, tako i novom genetikom, tim selekcionera Zavoda za kukuruz Naučnog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad iz godine u godinu proizvođačima od Subotice do Preševa ali i van granica zemlje nudi vrhunski kvalitet uz našu poruku “sejemo domaće”.

14

AGROSVET

PREPORUKA NS HIBRIDA SUNCOKRETA ZA 2014. GODINUPriredili: Dr Vladimir Miklič, Dr Zorica Jestrović

Suncokret (Helianthus annuus L.) spada među četiri glavne uljane kulture koji se gaji na preko 21 milion hektara u više od 40 zemalja sveta. On je najznačajnija

kultura za proizvodnju jestivog ulja u Srbiji. Suncokret je dobar izvor tokoferola i fitosterola, koji imaju pozitivan uti-caj na zdravlje ljudi. Deluje na snižavanje nivoa holesterola u krvi, utiče na prevenciju kancera i značajan je antioksi-dans. Visina i stabilnost prinosa semena pojedinih hibrida suncokreta su osobine od najvećeg značaja kako za opleme-njivače, tako i za proizvođače.

Osnovni pravac u oplemenjivačkom program Zavoda za uljane kulture Instituta NS je stvaranje hibrida sa visokim prinosom semena i ulja, otpornih prema dominantnim bo-lestima i suši. Pored toga stvaraju se i hibridi za posebne na-mene sa različlitim kvalitetom ulja, konzumni, za ishranu ptica i živine, tolerantni prema određenim grupama herbi-cida (Imidazolinon i Tribenuron-metil) i dekorativni. Tokom proteklih decenija intenzivnog rada na oplemenjivanju sun-cokreta u Srbiji i u svetu stvoreno je preko 440 NS SEME hibrida. Danas je NS hibridima suncokreta zasejano preko 3 miliona hektara, od čega najviše u Ukrajini (preko million hektara), Rusiji (oko 500.000 ha), Rumuniji (više od 100.000 ha), Francuskoj (preko 70.000 ha), a značajno prisustvo je i u Kini, Indiji, Bugarskoj, Mađarskoj. Istovremeno, RIMI je prvi IMI hibrid priznat u Evropi, dok su SUMO hibridi su prvi u Srbiji koji imaju otpornost na herbicide iz grupe sulfonil-urea.

Idealan hibrid suncokreta u pogledu prinosa semena, ili druge osobine od koje zavisi prinos je onaj koji do maksimu-ma iskoristi svoje genetske potencijale u različitim uslovima sredine uz mala variranja. Pronalaženje najstabilnijih hibri-

da za date uslove sredine preko stalnog testiranja hibrida u različitim sredinama (godine, lokaliteti) sa ciljem njihove što bolje procene, značajno je pri davanju preporuke hibri-da za komercijalnu proizvodnju. Široka geografska raspro-stranjenost gajenja suncokreta zahteva da ova kultura bude adaptabilna na stres, uključujući bolesti, insekte i ekološke činioce.

Na osnovu osnovu postignutih rezultata u masovnoj proizvodnji, kao i u mikroogledima u prethodnim godinama za setvu u 2014. godini, predlažu se sledeći hibridi:

A - Dominantni hibridi na parcelama gde je uočeno prisu-stvo volovoda (Orobanche cumana):

Novosađanin - Srednje rani hibrid, prosečne visine i čvrstine stabla. Genetski potencijal za prinos je oko 4,5 t/ha. Sadržaj ulja u semenu se kreće oko 47 - 50%. Genetski je otporan prema rđi, suncokretovom moljcu i rasama A, B, C, D i E volovoda. Visokotolerantan je prema Phomopsis-u, Ma-crophomina (crna pegavost), Sclerotinia sclerotiorum (koren-ske i stabljične forme). Izrazito je adaptabilan i tolerantan na sušu. Optimalni sklop je 58 000-60 000 biljaka po hekta-ru. Hibrid je stabilan u regionima sa volovodom, a ujedno je i prvi hibrid u Srbiji otporan na pet rasa volovoda.

Branko - Srednje rani hibrid, prosečne visine i visoke otpornosti na poleganje i lom stabla. Genetski potencijal za prinos je oko 4,5 t/ha. Sadržaj ulja u semenu se kreće oko 48 - 50%. Genetski je otporan prema rđi, suncokretovom moljcu i rasama A, B, C, D i E volovoda. Visokotolerantan je prema Phomopsis-u, Macrophomina, crnoj pegavosti, a tolerantan na Sclerotinia sclerotiorum i to na forme koje se javljaju na korenu i stablu. Može se uspešno gajiti na razli-

15

AGROSVET

čitim tipovima zemljišta. Optimalni sklop je 55 000-60 000 biljaka po hektaru.

Baća – Najuljniji, srednje rani hibrid, prosečne visine i čvrstine stabla. Genetski potencijal za prinos je oko 5 t/ha. Sadržaj ulja u semenu se kreće oko 51 - 52%. Otporan prema rđi, suncokretovom moljcu i A, B, C, D i E rasama volovoda.

Visok stepen tolerantnosti prema Phomopsis-u i tole-rantan je prema bolestima koje izazivaju pegavosti lista. U različitim ekološkim uslovima gajenja i različitim tipovima zemljišta obezbeđuje visok prinos i sadržaj ulja. Optimalni sklop je 52 000 do 58 000 biljaka po hektaru.

Duško - Srednje rani hibrid, prosečne visine, čvrste i jake stabljike, otporne na poleganje. Prečnik glave 22-23 cm, ravna, dobro ispunjena i vezana za stablo sa povijenim vratom. Genetski potencijal za prinos je preko 5 t/ha. Sadr-žaj ulja u semenu u proseku je od 46 - 48 %. Hibrid je genet-ski otporan na plamenjaču (Pl6 gen), rđu i suncokretovog moljca. Ima visokoi stepen tolerantnosti prema Phomopsis-u i Macrophomina, bolestima koji izazivaju pegavost lista i sta-bla i korensku i stabličnu formu bele truleži. Hibrid je vrlo adaptabilan i može se uspešno gajiti u različitim agroekološ-kim uslovima, gde postiže visok i stabilan prinos. Preporu-čena gustina setve je 52 000 do 58 000 biljaka po hektaru.

Takođe, na ovim parcelama se uspešno mogu gajiti i IMI/Clearfield hibridi uz obaveznu primenu herbicida herbicida na bazi Imazamoksa (Ikarus, Pulsar 40) , kao što su:

Rimi PR – Cleardfield tehnologija proizvodnje: hibrid otporan na herbicid Pulsar 40 i druge herbicide iz grupe imidazolinona. Naslednik je hibrida Rimi, prvog i najpro-davanijeg IMI hibrida u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Ovo je poboljšani Rimi hibrid, otporan na plamenjaču, dobijen konvencionalnom metodom selekcije (nije GMO). Hibrid rane vegetacije, srednje visine stabla i visoke otpornosti na poleganje i lom. Genetski potencijal za prinos semena je pre-ko 4 t/ha, sadržaj ulja 44 - 48%. Otporan je prema rđi i sun-cokretovom moljcu, a poljski otporan prema Phomopsis-u. Genetski je otporan na sve rase plamenjače (Pl6 gen) prisut-ne kod nas. Plastičan hibrid, veoma adaptabilan i stabilan u našim agroekološkim uslovima. Preporučeni (optimalni) sklop je 55 000 do 60 000 biljakapo hektaru. Posebno je po-godan za zakorovljena zemljišta.

Istovremeno, permanentan rad na selekciji stvorio je i nove hibride, iz tzv. grupe Cleardfield tehnologije:

Pegaz - IMI/Clearfield hibrid suncokreta, otporan na volovod. Srednje rani hibrid. Odlikuje se visokom otpor-nošću prema herbicidima iz grupe imidazolinona nezavisno od vremena primene. Genetski je otporan prema volovodu rasa A do E, kao i prema važnijim prouzrokovačima bolesti suncokreta u Srbiji. Ima stabljiku srednje visine. Genetski potencijal prinosa zrna je preko 4,5 t/ha. Može se uspešno gajiti na različlitim tipovima zemčljišta i daje visoke i stabil-ne prinose. Preporučeni (optimalni) sklop je 58 000 biljaka po hektaru.

NS Taurus - novi, do sada najrodniji, IMI/Clearfield hibrid suncokreta. Srednje kasni hibrid. Poseduje visoku otpornost prema herbicidima iz grupe imidazolinona (Pul-sar 40) nezavisno od uzrasta biljke. Poseduje visok stepen tolerantnosti prema Phomopsis-u, Macrophomina, Phoma i Sclerotinia sclerotiorum (korenske i stabljične forme). Ima stabljiku srednje visine. Genetski potencijal prinosa zrna je preko 4,5 t/ha. Hibrid visokih i stabilnih prinosa u stresnim

uslovima. Preporučeni (optimalni) sklop je 58 000 biljaka po hektaru.

Sumo 1 PR - hibrid otporan na herbicide iz grupe sulfo-nil urea (Tribenuron-metil - Express 50-SX, Express 75-PX), nova tehnologija za borbu protiv širokolisnih korova, čak i palamide. Otpornost prema herbicide je dobijena konvenci-onalnom metodom selekcije, nije GMO. Genetski potencijal za prinos semena je oko 5 t/ha. Sadržaj ulja u zrnu je od 46 do 48%. Otporan je na sve rase plamenjače. Dobro podnosi stresne uslove (sušu). Preporučeni sklop biljaka je od 54 000 do 58 000 po hektaru.

B - Za setvu na parcelama gde nije prisutan volovod:

Sremac - Srednje rani hibrid, prosečne visine, čvrstog stabla. Genetski potencijal za prinos je preko 5 t/ha. Sadržaj ulja u semenu je 46 - 48%. Genetski je otporan na rđu, sve rase plamenjače kontrolisane genom Pl6 i suncokretovog moljca. Ima visok stepen tolerantnosti prema Phomopsis-u, Macrophomina (bolestima koje izazivaju pegavost lista i sta-bla i korensku i stabljičnu formu bele truleži (Sclerotinia sc-lerotiorum). Dobro podnosi sušu, adaptabilan je, pa se može uspešno gajiti na različitim tipovima zemljišta. Optimalan sklop je 55 000-60 000 biljaka po hektaru. Ima intenzivan početni porast.

NS-H-111 – Najuspešniji NS hibrid u svetu. Srednje rani hibrid, vegetacije 105-115 dana. Čvrsta stabljika, pro-sečne visine, izrazito tolerantan na poleganje i lomljenje stabla. Genetski potencijal za prinos semena je oko 5 t/ha, sadržaj ulja je od 48 - 50%. Genetski je otporan prema rđi i suncokretovom moljcu. Visoko je tolerantan prema Pho-mopsis-u. Adaptabilan je hibrid, može da se gaji u različitim agroekološkim uslovima. Optimalan sklop je oko 55 000 bi-ljaka po hektaru.

Velja - Rani hibrid, prosečne visine, čvrste i jake sta-bllike, otporan na poleganje. Genetski potencijal za prinos je oko 4,5 t/ha. Sadržaj ulja u semenu je 44 - 48%. Genetski je otporan prema rđi, svim rasama plamenjače kontrolisa-ne genom Pl6 i suncokretovom moljcu. Tolerantan je prema Phomopsis-u i beloj truleži na glavi (Sclerotinia sclerotiorum). Atraktivan je za polinatore, izuzetno prilagođen različitim uslovima gajenja. Preporučena gustina setve je 52 000 do 56 000 biljaka po hektaru. Ima intenzivan početni porast. Ostvaruje visok prinos semena iako je hibrid rane vegeta-cije.

I na kraju, suncokret ili “lepotica polja” zaslužuje svoje mesto na poljima Srbije, ne samo Vojvodine, već i dela cen-tralne i južne Srbije. Hibride imamo, tehnologiju proizvod-nje poznajemo, ostaje samo da se zajese, odneguje, požanje i eto profita.

16

AGROSVET

EFIKASNA STRATEGIJA U ZAŠTITI JABUKE I KRUŠKE OD Venturia spp.Priredili: Agriphar Group - Belgija

Prouzrokovači lisne pegavosti i čađave krastavosti plo-dova jabuke i kruške – Venturia inaequalis i V. pyrina pre-stavljaju jedne od dominantnih parazita u voćarstvu. Kod većine komercijalnih sorti, više od 60 % tretiranja su ve-zana za suzbijanjanja krastavosti. Tokom vegetacije i peri-oda infekcije može se povećati nivo infekcije do te mere da samo izostavljanje jednog tretmana, može izazvati velike ekonomske štete. Postojeći fungicidi, klasični protektanti kao Dodin, Dimetil inhibitori ili triazoli, Anilinpirimidini, i kasnije razvijeni Dehidrogenazni inhibitori, moraju nači svoje mesto tokom usaglašenosti sa optimalnim biološkim i klimatološkim uslovima. Kombinovana primena fungici-da sa komplementarnim delovanjem na različite stadijume razvoja infekcije sa ograničenim brojem tretmana moraju prolongirati životni vek modernih fungicida i ostvariti efi-kasnu i ekotoksikološku zaštitu..

Koji su strateški akteri u ovakvoj postavci zaštite jabuke i kruške?

Dodin. Maksimalni efekat delovanja Dodina je na počet-ku vegetacije, omogučavajući vrlo dobru zaštitu prvih zele-nih pupoljaka u fazi otvarnja. Ovi čašični lističi će kasnije ostati na plodu. S obzirom na to da se čašični lističi zadrža-vaju na plodu, postoji mogučnost pojave rane zaraze plodo-va. Takođe građa čašičnih listića (formiraju se u vidu pupo-ljaka kupastog oblika sa dlačicama koje zadržavaju vodu i time povečavaju period vlaženja) pogoduje stalnom izvoru zaraze. To produženo vlaženje dovodi do povećanja rizika od pojave zaraze na zelenim pupoljcima. Zbog ovih različi-tih razloga vrlo je važno da se započne sa ranim programom suzbijanja krastavosti – fungicidima, ranom primenom Do-dina – Syllit 400SC, u cilju zaštite prvog osetljivog zelenog tkiva drveta. U nekim vočnjacima sa velikom zaraženošču

inokuluma – krastavosti iz prethodnih godina, krastavost se može preneti putem spora tokom zime. Gde je Dodin – Syllit 400 SC, primenjen tokom rane vegetacije, preparat će suz-biti infekcije izazvane zimskim konidijama.

Anilinopirimidini. Ova grupa jedinjenja pripada fungici-dima koji takođe omogučavaju kurativnu kontrolu krasta-vosti. U principu kurativno delovanje je manje zavisno od uslova okoline u poređenju sa Dimetil inhibitorima. Oni ima-ju kurativno delovanje oko 48 sati od početka infekcije. Ko-mercijalni Anilinopirimidini uključuju Pirimetanil – Pyrus 400SC i Ciprodinil - Cormax. To je pokazalo da je primarni cilj. Anilinopirimidina u infekcijskom procesu poziciniranje neposredno nakon formiranja primarnih stroma. Način de-lovanja je uglavnom kurativan i baziran na inhibiciji bio-sinteze i sekreciji hidrolitičkih enzima. Anilinpirimidini su visoko efektivni na niskim temperatutrama (50C). Oni su pokazali odličnu aktivnost na lisnoj masi, dok je na plodovi-ma slabije delovanje.To su razlozi koji opredeljuju primenu Anilinopirimidini. na početku sezone pre cvetanja. U tom pe-riodu Dimetil inhibitori su manje aktivni, specijalno u godi-nama sa niskim temperaturama vazduha. Kombinacija Di-metil inhibitora sa Anilinpirimidinima opravdava kasnije ku-rativno presecanje krastavosti, ali se takođe u tom slučaju preporučuje dodavanje klasične zaštite (Kaptan, Mankozeb). Ova kombinacija navedenih supstanci Anilin pirimidinina sa klasičnim protektantima mogla bi biti dobra antirezisten-tna strategija.

Kakva bi bila šema suzbijanja bolesti?

Krastavost je najvažnija bolest jabuke, ali suzbijanje mora biti obuhvaćeno i suzbijanjem drugih patogena koji se javljaju u voćnjacima. Fungicidna kontrola zaštite od lisne pegavosti i krastavosti ploda može biti podeljena u 4 peri-oda u kojima su biološke mere i sporedni efekat korišćenih fungicida najbolje pozicioniraju. Kombinacijom različitih fungicida i antirezistentna strategija ugrađena je u šemu suzbijanja krastavosti.

Za voćnjake sa krastavošču iz prethodne godine i sa du-gim periodom razvoja u sezoni, preporučuju se bakarni tre-tmani (Cuprablau Z, Cuprablau Z Ultra, Funguran-OH, Blue Bordo), kao predostrožnost u fenofazi početka bu-brenja lisnih pupoljaka. Prva 2 do 3 tretmana se izvode sa Syllit 400SC (Dodin) kada su prisutni prvi infektivni simp-tomi, a prisutni na postoječim zelenim biljnim organima. Pyrus 400 SC (Pirimetanil) i Cormax (Cipridinil) imaju me-sto primene pre punog cvetanja. Tokom ovog perioda tem-perature na kojima su primenjeni gore pomenuta dva Amilin pirimidina, daIi su odlično kurativno delovanje na krasta-vost koja je bila vrlo niskog intenziteta. Kao antirezistentna

AGROSVET

strategija, uz pomenute predloženo je dodavanje klasičnih protektivnih fungicida kao što su Captan 80 WG (Kaptan) i Penncozeb WG ili Dithane M45 (Mankozeb).

U principu pepelnica nije toliko važna tokom ovog perio-da ali ako je neophodno mi preporučujemo dodatak sumpo-ra (Microthiol disperss) i/ili Miklobtunalila (Systhane 240 EC). Kada je temperatura viša od 120C, Difenoconazol (Score 250 EC, Sigura) bi mogao biti upotrebljen kao kurativni fungicid umesto Amilin pirimidina. Ovi preparati se uvek upotreblljavaju u kombinaciji sa klasičnim protektantima. Od cvetanja prelazimo na blok tretmane sa 2 maksimum 3 fugicida koji se primenjuju preventivno. Sa blok tretmanima se startuje preventivno, i u tom slučaju kurativni fungicidi su dodati prvi put. U našoj preporučenoj šemi tretiranja to-kom perioda oslobađanja askospora uključene su 4 različite grupe fungicida kao Dodin, Anilin pirimidini, Difenoconazol i na kraju perioda oslobađanja uključuju se i Strobilurini. To-kom ovog perioda započinje sekundarna infekcija pepelni-ce. Sa ovim blok tretmanom je ograničeni period selektivne pojave pepelnice i čađave krastavosti. Klasični protektanti neophodni u programu zaštite, za oba kurativne fungici-da koriščeni u suzbijanju krastavosti Amilin pirimidinima i

Dimetil inhibitora, mi preporučujemo kombinaciju sa Kap-tanom ili Ditianonom (Fiesta, Delan 700 WG). Maksimalni broj tretmana sa rezistentnim rizikom iz grupe fungicida kao što su Dodin, Amilin pirimidini, i Dimetil inhibitori su limitirani na 3 - 4 tretmana tokom sezone. Samo jedna ili nekoliko generacija dolazi u kontakt sa istim preparatom. Takođe fungicidima na kraju vegetacije se razlikuju u vre-menu primene u odnosu na početak naredne sezone.

Ovakva postavka zaštite jabuke i kruške u potpunosti opravdava postavljeni cilj – efikasna i ekotoksikološki bez-bedna zaštita uz permanentno razvijanje anti-rezistentne strategije kako bi istovremeno sačuvali i gajenu biljku i fun-gicide.

Preparate Syllit 400 SC i Pyrus 400 SC za područja Sr-bije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore distribuira kompanija Agromarket.

17

18

AGROSVET

ŠTA NAM JE DONELA 2013.GODINA?Priredio: Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

Promena klime ima veliki uticaj na poljoprivrednu proi-zvodnju, povećavajući zahteve za vodom i istovremeno smanjujući prinose. Povećanje temperature na glo-

balnom nivou, po procenama naučnika do 2080. godine će biti 4°C, sa dupliranjem količine CO

2 u atmosferi. U zadnjih

20 godina, količina CO2 se povećala za 10%. Povećanje tem-

perature će biti procentualno veće u toplijim regionima, a manje u hladnijim. Osim toga temperature i padavine će biti sve varijabilnije, sa čestim poplavama koje će se smenjivati sa sušnim periodima (FAO). Sa povećanjem temperature se povećava i fotosinteza, zajedno sa transpiracijom i isparava-njem vode iz zemljišta, što pri nedostatku vode dovodi ako ne do uginuća biljaka onda njihovog ranijeg odumiranja što rezultira malim ili nikakvim prinosima.

Kakve smo mi posledice promene klime doživeli? Gleda-jući samo 2013. godinu, bili smo svedoci više ekstrema u po-gledu vremenskih uslova. Velika količina padavina u martu i početkom aprila su pomerili vreme setve jarih useva. Šećer-nu repu smo do pre 5-6 godina sejali početkom marta, do-kposlednjih godina početkom pa do polovine aprila. Slična situacija je i sa prolećnim lukom i mnogim drugim gajenim usevima. Šta nam donosi kasna setva npr šećerne repe? Pro-blem sa nicanjem, ove godine su posle kišnih perioda nastu-pili toplo vreme i vetar, koji su doveli do brzog sušenja setve-nog sloja. Setva početkom marta se pokazala kao loše rešenje.Posle snega i veće količine padavina od 10. marta, došlo je do mirovanja semena zbog niskih temperatura, formiranja jake pokorice i nemogućnosti nicanja klijanaca u kasnijem perio-du, što je dovelo do proređenog sklopa i nejednakog nicanja.

Masovne setve jarih useva su nastupile od 10 aprila. Teš-ka borba protiv repine pipe, kojoj su jako pogodovali suvo i toplo vreme u aprilu i prvih dana maja, koje je neophodno za let ove štetočine. Kišno vreme i niske temperature tokom maja su izazvale dodatne probleme, pogotovo oko primene herbicida. Sporo delovanje herbicida uslovljeno niskim tem-peraturama, njihova spora razgradnja u biljkama udruženi sa neravnomerno izraslim usevom doveli su do lošeg stanja useva u tom periodu.Kao prva pomoć u slučaju pojave fito-toksija odlično se pokazaoFFHumisuper zbog prisustva sti-mulatora, tako da se njegovo mešanje sa herbicidima poka-zalo kao odlična kombinacija. Pojava bolesti na strninama u kišnom periodu maja su uzrokovale masovno širenje bolesti, pogotovo na ječmu kao naročito osetljivom žitu. Primena ne-adekvatnih fungicida u ječmu je dovela do izuzetno velike pojave bolesti i pokazala je izuzetan kvalitet pojedinih fungi-cida, naročito fungicida Acanto plusu poređenju sa drugim

preparatima. Polovinom juna nastupaju visoke temperature preko 30˚C, koje kod presejane i jako kasno posejane repe izazivaju slab porast korena koji zbog nastalih vrućina ostaje tanak i dublji nego što bi trebalo. Ekstremna suša tokom leta (naročito na gornjim terenima) izaziva sušenje i odbacivanje lisne mase kod repe, čime se biljka brani od preterane dehi-dratacije, pri čemu su procesi u biljci znatno usporeni. Pošto biljke hraniva iz zemlje usvajaju samo sa vlagom, to dovodi do još većeg problema. Baš zbog sušnog i toplog leta dolazi do pojave velike populacijekukuruznog plamenca, sve značaj-nije štetočine u kukuruzu i povrtarskim kulturama. Pojava plamenca je zabeležena čak i u lisnim drškama šećerne repe i stablu krompira.

Da li se braniti od nje ili ne je pitanje koje duže vreme ostaje bez odgovora. Zbog veće cene proizvodnje semenski kukuruz i šećerac se obavezno tretiraju i to uglavnom dva

19

AGROSVET

puta, dok je merkantilni kukuruz pod znakom pitanja, od-nosno dali cena operacije tretiranja može doneti toliko veći prinos od šteta koje može proizvesti gusenica (da li se eko-nomski isplati). U svakom slučaju oštećenja od plamenca su vizuelno lako uočljiva, lomljenje stabljike iznad mesta ubu-šenja što može dovesti do ispadanja klipova na zemlju i težeg kombajniranja, bušenje klipova koje realno nije toliko štetno kao pojava plesni koje prate ovu gusenicu i dovode do stva-ranja mikotoksina.

Kao veoma efikasan u suzbijanju štetnih gusenica se po-kazao insekticid Coragen, zbog veoma dobrog delovanja i na jaja i na larve. Po piljenju gusenica, preparat Nurelle D je zbog jakog kontaktnog i inhalacionog delovanja dao odlične rezultate, dok je kombinacija ova dva preparata dala supe-riorne rezultate u odnosu na sve ostale preparate na našem tržištu, zbog izrazito jakog delovanja na insekte i zbog dugog rezidualnog dejstva.

Manje brojnosti ali isto ozbiljna štetočina je pamukova sovica koja se kasnije pojavila od plamenca ali je uzrokovala štete, naročito postrnom šećercu ili letnjoj proizvodnji povr-ća. Zakasnele kiše u septembru su dovele do retrovegetacije šećerne repe, naročito gornjih terena Bačke gde je tokom leta bilo značajnog odbacivanja listova, novo lišće je formirano

na račun šećera sakupljenog u korenu, znači manja dige-stija korena. Mnogi proizvođači su počeli da vade repu pre početka retrovegetacije u cilju čuvanja šećera, dok su drugi išli logikom kasna setva – kasno vađenje, duže nakupljanje šećera. I jedan i drugi stav imaju logike ali rešenje ove dile-mezavisi odvelikog broja faktora i teško je merljivo. Strnine kao i uljana repica su krenule da niču jako brzo po setvi. Vi-soke temperature u oktobru i novembru, možemo reći letnje temperature (do 270C) su dovele do jakog razvoja useva koji je prerastao faze u kojima bi trebao da se nađe u ovom pe-riodu. Mogućnosti izmrzavanja biljaka nisu velike naročito kod strnih žita i za preporuku je primena FF Humisupera na proleće zajedno sa herbicidima i fungicidima.

Svaka godina je priča za sebe, prilagođavanje uslovima sredine je moguće do određene mere, ali ograničavajući fak-tori proizvodnje kao nedostatak vlage, se mogu samo ublažiti pravilnom agrotehnikom kao što je jesenje zatvaranje braz-de, zaoravanje žetvenih ostataka, i sl. Nedostatak vlage se može adekvatno nadoknaditi samo navodnjavanjem, koje u velikom delu Srbije zbog nerazvijene mreže kanala ili stanja u kojem se nalaze ili čak kvaliteta vode nije moguće.Znači imamo mnogo zadataka za budućnost.

Stabilno i provereno!

www.kws.rs KWS Srbija d.o.o. Milutina Milankovića 136 a/1, 11070 Novi Beograd, Tel: 011 301 69 65, 011 301 69 66, Fax: 011 711 08 80

Srednjerani uljani hibrid, koga karakterišu stabilnost i sigurnost u rodu iz godine u godinu. Pokazao je da može lako da se adaptira na različite uslove proizvodnje i donese standardno visoke prinose. Postoji u dve varijante, Rm i Ro.RO: Otporan na Volovod

BAROLO RO/RM

B - BOGAT ULJEM

A - ADAPTIBILAN

R - RODAN

O - OTPORAN

L - LEPA GLAVA

O - ODLIČNI PRINOSI

Kratka i dugoročna održivost i ekonomika...

• Efikasan • Jedinstven • Održiv •

Temeljit, ciljan na vaši

Belchim Crop Protection d.o.o.Vojvode Stepe 78, 11000 Beograd, Srbijamiroslav.milojevic@belchim.comMobilni: +381 69 670 455 www.belchim.com

Teppeki® proizvodi

Teppeki u jabuci

AgromarketKraljevačkog bataljona 235/234000 Kragujevactel: 034/308-000 fax: 034/308-016

Najprikladnije vreme tretiranja (prskanja) je pre cvetanja – pogotovo protiv jabučne pepeljaste vaši (kao redovna mera koristi se u Južnom Tirolu) - kada je populacija vaši mala, a lisna masa još nije oštećena. Zdrava lisna masa značajno utiče na efi kasno sistemično i translaminarno premeštanje po biljkama. Dugotrajno delovanje omogućava zaštitu od biljnih vaši tokom celog perioda cvetanja. Predatorski insekti

normalno se razvijaju i doprinose boljoj kontroli vaši. Primena insekticida Teppeki pre cvetanja, osigurava zaštitu tokom celog perioda cvetanja, tako da dolazi do vrlo sporog množenja vaši nakon cvetanja – zaštita protiv vaši preko cele vegetacije time je olakšana. Teppeki se može uspešno koristiti i iza cvetanja. Preporuka: upotrebiti najviše dva puta za redom i najviše tri puta u sezoni. Doza: 140 g/ha.

Glavne (ciljane) vaši: jabučna pepeljasta vaš (Dysaphis plantaginea), kruškina pepeljasta vaš (Dysaphis pyri), jabučna zelena vaš (Aphis pomi), bitno smanjuje populaciju jabučne krvave vaši (Eriosoma lanigerum) i izuzetno se nadopunjuje u programu sa drugim afi cidima (npr. triametoksam).

Teppeki u papriciPrskati već kod prve pojave vaši. Najviše 3 prskanja u sezoni. Kombinovati sa drugim insekticidima. Doza 120 g/ha.Karenca za papriku: samo 5 dana!

U EU ,Teppeki je nepogrešiv u suzbijanju vaši u breskvi.

Glavni cilj je suzbijanje zelene breskvine vaši (Myzus

persicae) za koju je poslednjih godina ustanovljena

otpornost na neonikotinoide u skoro svim testiranim

regijama u EU. Najbolje je upotrebiti ga pre cvetanja

(prvo prskanje) iako vaši nisu još ni prisutne. Teppeki

upotrebiti najviše 2 puta u sezoni. Upotreba preparata

Teppeki ne preporučuje se u blok primeni.

Preporučena doza: 120-140 g/ha

Teppeki u breskvi

KARENCA 5DANA

Tepp

eki_

SRBA

3_AR

BO_2

012

Teppeki u zemljama EU pokazuje vrlo dobro delovanje na kruškinu buvu (Psylla pyri). Optimalna primena je u vreme faze žutih jaja kruškine buve, te u isto vreme odlično suzbija i

vaši Dysaphis spp.. Druga generacija kruškine buve, suzbija se preparatom na osnovi abamektina.

Teppeki u kruški

Teppeki u povrćuU zemljama EU, Teppeki se upotrebljava i u drugim povrtarskim kulturama (npr. sve tikvenjače, paradajz, krompir,…) pa i za suzbijanje bele mušice (Trialeurodes vaporariorum / Bemisia tabaci) preko sistema kap po kap. Teppeki se u dozi od 200 g/ha preko tla upotrebljava rano iza presađivanja (od kada se biljke ukorene, do najkasnije

2 do 3 nedelje nakon presađivanja); prema potrebi ponoviti tretman posle 1-2 nedelje; u slučaju dve aplikacije preko sistema za navodnjavanje moguća je i treća upotreba insekticida Teppeki – folijarno – ali pod uslovom, da je toj primeni prethodio insekticid za suzbijanje bele mušice sa drugim mehanizmom delovanja.

Teppeki_SRBA3_ARBO_2013.indd 1 5/12/2013 7:59:10

22

AGROSVET

Od kada je čovek počeo da gaji biljke za svoju ishranu, traje neprestana borba sa malim neprijateljima koji su takodje zainteresovani za iste te biljke ili njihove

delove, na kojima se hrane. Da nema tih mera borbe čovek bi ubrao samo ono što ostane od svih tih štetočina i patoge-na. Za uspešnu zaštitu biljaka, odnosno sprečavanje ili sma-njivanje šteta od prouzrokovača bolesti , štetočina i korova potrebno je mnogo truda i znanja. Treba se izboriti sa više od 400 vrsta insekata, toliko isto i gljivica, bakterija, virusa, fitoplazmi i više od 300 vrsta korova. Zato da bi došli do že-ljenog roda i kvalitetnih plodova moramo najpre da upozna-mo neprijatelje ali i prijatelje, biljaka koje želimo da gajimo, kako bismo odabrali najprikladniji način zaštite bilja.

Zaštita bilja nije laka i rutinska veština. To je nauka koja čini splet mnogih znanja: o biljkama, zemljištu, hemiji, o životnim ciklusima svih štetnih organizama, o meteorološ-kim činiocima koji deluju i na prirodu, na hemiju itd. Zato je svaka godina specifična i uvek se tako treba ponašati i rešavati problem spram situacije. Bili amateri ili stručnjaci, što god da primenimo u zaštiti bilja, moramo se rukovoditi sa dva osnovna principa: efikasnosti neke mere i ekološka prihvatljivost, tj bezbednost po zdravlje ljudi i okoline.

Često se poslednjih godina pominju izrazi kao konven-cionalna, integralna zaštita gajenog bilja, organska. Pod pojmom konvencionalna podrazumevamo do sada najčešće primenjivanu tehnologiju gajenja useva i zasada. Organ-ska proizvodnja poslednjih godina uzima maha i potpuno ili ograničeno prihvata (bakar, sumpor) korišćenje nekih pesticida. Dakle, šta je onda integralna zaštita? Integralna zaštita bilja podrazumeva sveobuhvatne mere koje se pri-menjuju (agrotehničke, biološke, hemijske i dr.) radi spre-čavanja ekonomskih značajnih šteta kod biljaka. Hemijske mere se uključuju samo kada su neophodne. A opet tako da se što manje ugroze korisni i prirodni neprijatelji štetnih or-ganizama i životna sredina. Da bi se sve to ostvarilo i uskla-dilo neophodno je praćenje svih meteoroloskih činilaca koji utiču na sva ta dešavanja (meteorološke stanice, modeli za prognozu bolesti, praćenje pojave štetočina i poznavanje pragova štetnosti itd.)

Integralna zaštita bilja, dakle, hemijska sredstva ne is-ključuje, jer bi štetni organizmi ponekad rod desetkovali, kvalitet upropastili, a zdravlje ljudi i životinja ugrozili. Pe-sticide treba posmatrati kao lekove za biljke i upotrebiti ih prema uputstvu stručnjaka ili uputstva za upotrebu i tako obezbediti efikasnu zaštitu, a ne ugroziti zdravlje ljudi i životnu sredinu. Znači na prvom mestu su znanje i savest. Rukovodeći se tim principom kompanija Agromarket za-dnjih godina sve više u svoj program pesticida uvodi pre-parate koji su ekološki gotovo bezopasni, kao što su insek-ticidi: Prince, Coragen, Runner, Avaunt i dr. Ovi preparati

su usmereni samo na suzbijanje štetočina, a čuvaju korisne in-sekte koji su prirodni neprijate-lji štetnih insekata. Ova grupa preparata remeti prirodni ci-klus razvića štetočina i blokira njihov dalji rast i razvoj. Efika-sno zaustavljaju embrionalni razvoj, piljenje larvi ili njihovo presvlačenje, te se stoga moraju stručno primeniti kako bi se po-stigao pun efekat. Upravo s toga i postoji servisna stručna služba na terenu za pružanje takvih in-formacija.

Komercijalna proizvodnja još uvek ne može isključiti hemiju, već samo njenu primenu uskladiti sa načelima in-tegralne zaštite. Sve je popularnija i organska proizvodnja hrane i mnogi proizvođači žele da okušaju sreću i pokuša-ju da ostvare dobit i u toj proizvodnji. Jedan od preparata koji je u programu kompanije Agromarket je i biopesticid – Naturalis Biogard. U preparatu je koncetrovani soj spora entomopatogene gljive Beauveria bassiana , koja naneta na biljku gde su prisutni insekti, brzo klija, hifa gljive prodire u telo insekta i hrani se njihovim sadržajem. Širenje gljivice u telu domaćina prouzrokuje smrt insekta za 3-5 dana. Gljiva ne ostavlja nikakve toksine, bezbedna je za primenu čak i tokom berbe, a efikasna je na sve insekte koji se tu nađu, kao i njihove sve stadijume. Zato je našao široku primenu na velikom broju kultura, protiv mnogih štetočina kao što su: lisne vaši, bela leptirasta vaš, tripsi, razne grinje, žičnjaci, trešnjina muva i dr. Uz napomenu da se ne primenjuje za-jedno sa fungicidima, kao i da je čuvanje preparata na tem-peraturama od 5-15 C0, zbog vitalnosti spora gljive.

Kako primena hemijskih sredstava za zaštitu bilja nose potencijalnu opasnost po zdravlje ljudi i životinja, pa i za-gađenje prirode, to se moraju zato strogo kontrolisati od proizvodnje do primene, baš kao i lekovi za ljude - izuzet-no odgovorno. Poseban značaj ima njihova primena, zato se moraju pravilno primeniti, samo dozvoljen broj puta, u pre-poručenoj koncentraciji ili dozi, uz poštovanje karence (vre-me koje treba da protekne od primene preparata do berbe).

Podrazumeva se da je prilikom aplikacije pesticida ne-ophodno koristiti zaštitna odela, maske, rukavice. Postu-panje sa ambalažnim otpadom pesticida takođe zahteva novi i drugačiji pristup. PET ambalažu (tečne formulacije) je neophodno tri puta oprati, tečnost vratiti u prskalicu, te tako postaje komunalni otpad. Poklopce ove ambalaže, kao i ambalažu prašiva i granulisanih pesticida potrebno je pa-kovati u PVC džakove i skladištiti u skladu sa postojećom zakonskom regulativom.

Naš poljoprivredni put ka integralnoj zaštiti je dug ali dostižan. Potrebno je da uklopimo znanje, svest i savest i uspećemo da sačuvamo biljke, sebe i okolinu.

SAČUVAJMO BILJKE, SEBE I OKOLINUPriredila: Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

23

AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANAPriredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Maslinovo ulje - nova žrtva krize u Grčkoj

Maslinovo ulje moglo bi da postane najnovija žrtva dugotrajne krize u Grčkoj. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u okviru saveta grčkoj vladi kako da poveća konkurentnost i izvuče zemlju iz recesije navodi da bi Grčka tre-balo da dozvoli prodaju maslinovog ulja pomešanog sa jeftinijim biljnim uljima da bi njegova cena bila povoljnija. Grčka je treći po veličini proizvođač maslinovog ulja u svetu, kao i najveći potrošač po glavi stanovnika, uz viševekovnu tradiciju upotrebe ulja od masline, koja i dalje predstavlja snažnu vezu između modernih Grka i njihovih davnih predaka. Međutim, kupovnu moć u Grčkoj je razorila re-cesija koja traje od 2008. godine.

Svetu preti nestašica banana

Vlada Kostarike je, zbog lošeg stanja roda banana, proglasila stanje povišene pri-pravnosti u zemlji. Ta država je veoma zavisna od izvoza banana. Njen izvoz koji dostiže godišnju vrednost oko 500 miliona dolara, čini 20% ukupnog izvoza ze-mlje. U poslednje vreme štetočine se množe sve više. Stručnjaci tvrde da je to posledica globalnog zagrevanja. Međutim, ukoliko se problem štetočina ne reši za nekoliko meseci, Kostarika neće moći da ispuni dogovorene kvote za izvoz bana-na. Organizacije za zaštitu prirode ukazuju da to nije lokalni problem Kostarike. Po celom svetu plantaže banana ugrožava gljiva Fusarium oxysporum koja se u prošlosti javljala isključivo u Aziji i Australiji.

Kina vratila 545.000 tona američkog GM kukuruza

Kina je odbila da uveze 545.000 tona američkog kukuruza za koji se utvrdilo da sadži nedozvoljene genetski modifikovane serije, saopštila je kineska agencija za bezbednost hrane. Kineska vlada promoviše GM useve da bi povećala prozivod-nju hrane, ali nailazi na protivljenje kritičara, koji dovode u pitanje bezbednost upotrebe takvih useva, pogotovo onih uvezenih iz SAD, prenosi agencija AP. Ne-dozvoljena vrsta MIR162 otkrivena je u 12 paketa kukuruza u šest kontrolnih stanica, navodi Agencija za nadzor kvaliteta, inspekciju i karantin, dodajući da će kukuruz biti vraćen u SAD. Agencija je takođe pozvala američke vlasti da pooštre kontrolu pri izvozu.

Rusija: GMO usevi van kontrole

Površina nelegalnih useva genetski modifikovanih kultura u Rusiji dostiže oko 400.000 hektara, rekao je rukovodilac Ruskog saveza za žita Arkadij Zločevskij. Prema njegovim rečima, usevi van kontrole se brzo šire, a oko polovine tih use-va čini kukuruz. “GMO našim poljima ide koracima od sedam milja”, slikovito je izrazio zabrinutost šef Ruskog saveza za žita. Pri tome, kako je dodao, sistem kontrole genetski izmenjenih biljaka u Rusiji ne postoji. Sada je komercijalni uz-goj GM kultura zvanično zabranjen. Međutim, stručnjaci tvrde da se u Rusiju ilegalno uvozi seme genetski izmenjenih biljaka.

GMO dobro ide: Veći profit Monsanta

Dobit američkog Monsanta, najvećeg svetskog proizvođača genetski modifikova-nog semena, porasla je u prvom fiskalnom kvartalu 8,6 odsto. Do rasta profita došlo je zbog veće prodaje semena soje koje odbija insekte. Kako se navodi u sa-opštenju, kompanija je u tri meseca - zaključno sa 30. novembrom, zaradila 368 miliona dolara ili 69 centi po akciji, u poređenju sa 339 miliona dolara ili 63 centa po akciji iz istog perioda 2012. godine, dok su prihodi skočili za sedam odsto na 3,1 milijardu dolara, prenosi agencija AP. Monsanto već više od jedne decenije dominira u sektoru poslovanja genetski modifikovanim semenom.

24

AGROSVET

Rusi gaje GMO topole za biogorivo

Institut za biljnu fiziologiju i biohemiju iz Irkutska, ogranak Ruske akademije nauka, razvija brzorastuću topolu sa namerom da se upotrebi kao biogorivo. Uz pomoć genetskog inženjeringa, u toku je razvoj metode uzgoja topole koja raste dva do tri puta brže nego u prirodi. To drvo trebalo bi da bude sirovina za biogori-vo, a izabrano je kao jedno od najbrže rastućih u Sibiru, otporno na surovu klimu i štetočine. Reč je o dugotrajnom projektu sibirskih naučnika koji je u ranoj fazi, a donekle ga otežava ruski zakon koji zabranjuje uzgoj genetski modifikovanih biljaka na otvorenom, pa mladice sada rastu u staklenicima.

Zeleno svetlo za GMO kukuruz u EU?

Gajenje novog genetski modifikovanog kukuruza tipa “TC1507”, američke kom-panije “Pioneer”, trebalo bi da bude odobreno u Evropskoj uniji naredne nede-lje. Naime, Nemačka je povukla svoje primedbe, saopštilo je juče nekoliko izvora iz Evropske unije za Frans pres. “Prilikom glasanja o tom kontroverznom pita-nju, protivljenje Nemačke se pretvorilo u uzdržanost”, izjavio je jedan od izvora upoznat sa situacijom. Kako podseća Frans pres, ministri članica EU koji su se juče sastali u Briselu trebalo bi da donesu konačnu odluku o uzgoju kukuruza “TC1507”. Činjenica je, međutim, da članice Unije i dalje imaju oštro sukobljene stavove oko gajenja GMO useva na evropskom tlu.

Francuska donela dekret o zabrani sejanja GMO kukuruza

Francuska je juče objavila dekret o zabrani gajenja genetski modifikovanog ku-kuruza, kao meru koja će sprečiti setvu takvog kukuruza ovog proleća, dok u međuvremenu francuska vlada radi na promeni domaćih i evropskih zakona kako bi se osigurala dugoročna zabrana. Francuska Vlada nastoji da formuliše novi zakon kojim bi gajenje GM kukuruza u zemlji bilo trajno zabranjeno, nakon što je sud oborio prethodna dva akta takvog sadržaja. Francuska je sklona ideji da svaka članica EU može za sebe da odluči da li će gajiti GM kulture ili ne. To rešenje su svojevremeno neke druge članice Unije blokirale, ali sada Evropska komisija na-goveštava da je spremna da ga razmotri.

U Španiji vetar prvi izvor energije

U Španiji je u ovoj godini snaga vetra postala glavni energetski izvor, sa učešćem od 21,1 odsto u zadovoljenju ukupne tražnje za strujom. To je tri procentna poe-na više nego u 2012., saopštila je Direkcija za upravljanje energetskom mrežom REE. Na taj način, vetar je kao energetski izvor premašio nuklearnu energiju koja pokriva 21 odsto energetskih potreba zemlje, navodi se u saopštenju. Na trećem mestu je hidroenergija koja zadovoljava 14,4 odsto tražnje prema 7,7 procenata prošle godine, sledi solarna energija sa 3,1 odsto prema prošlogodišnjih 3,0 odsto i na kraju je eneregija iz termoeletkrana koja zadovoljava 1,8 odsto tražnje prema 1,3 procenta u 2012. godini.

Do 2030. za 40 odsto manja emisija CO2

Evropska komisija predstavila je nove energetske i klimatske ciljeve za period do 2030. godine - smanjenje emisije ugljen dioksida za 40% i udeo od 27% energije iz obnovljivih izvora. Sada je emisija štetnih gasova u atmosferu za 18% niža nego 1990. dok je udeo obnovljivih izvora nešto manji od 13%. Cilj od 27% energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji biće obavezujući na nivou Evropske unije ali dobrovoljan za članice, što je razočaralo neke zemlje, poput Nemačke, ali i borce za čistiju životnu sredinu. Srbija u sklopu strategije Energetske zajednice Jugoistočne Evrope ima obavezu da do 2020. poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji na 27% sa 21,2%.

25

AGROSVET

Pustinjske biljke dobre za proizvodnju biogoriva

Konzorcijum za istraživanje održive bioenergije (Suistanable Bioenergy Research Consortium) otkrio je da su pustinjske biljke koje se mogu hraniti morskom vo-dom efikasnije u proizvodnji biogoriva od drugih poznatih sirovina. Istraživači su otkrili da seme halofita sadrži ulje pogodno za proizvodnju biogoriva i da celoku-pna biljka u obliku žbunja može biti pretvorena u biogorivo efikasnije od mnogih drugih sirovina. SBRC, koji je povezan sa Masdar institutom za nauku i tehnolo-giju u Abu Dabiju, finansiraju kompanije Boing, Etihad ervejz i “Honeywell UOP”, kako bi se razvilo i komercijalizovalo održivo biogorivo koje emituje 50 do 80 odsto manje ugljenika od fosilnih goriva.

Procene prinosa žitarica u EU

Evropsko Udruženje poljoprivrednika COPA i udruženje poljoprivrednih zadruga COGECA potvrdili su visok prinos i kvalitet useva u EU u 2013., kao i rast proi-zvodnje za 4.5% u odnosu na 2012. Prema procenama, očekuje se rast proizvodnje pšenice od 6.9%, ječma od 6%, dok će se proizvodnja kukuruza povećati za 0.4%. Takođe, setva u zimskom periodu je protekla bez većih problema, mada je još uvek rano za prognoze. U suprotnom bi proizvodnja tvrde pšenice mogla opasti za 4.7%. Ukupno gledano može se očekivati rast proizvodnje žitarica u sezoni 2013/14 od 4.5% u odnosu na prethodnu godinu. Ogroman rast beleži proizvodnja soje, u 2013. proizvedeno je čak 28.5% više soje.

Gajićemo insekte da bi se prehranili

Broj svetske populacije koja će 2100. dostići brojku između 10 i 11 milijardi lju-di predstavljaće veliki problem u pogledu kvaliteta hrane koji je već sada veoma problematičan, smatra Francuski institut za demokrafske studije. Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) predvidela je nedavno da će, s obzirom na rast svetske populacije, ljudi biti primorani na uzgoj insekata kako bi uspeli da se pre-hrane do kraja veka. Kako smatraju stručnjaci Ined-a, to ne znači da će meso biti potpuno isključeno iz naših jelovnika, ali se već sada jedan broj zemalja, poseb-no onih sa ogromnom populacijom, ozbiljno se bavi uzgojem insekata za ljudsku ishranu.

Evropa nema dovoljno pčela za oprašivanje useva

Evropi nedostaje 13,4 miliona gajenih rojeva sa sedam milijardi pčela za oprašiva-nje poljoprivrednih kultura, ocenili su naučnici sa univerziteta Reding u Velikoj Britaniji. Prema zaključcima studije objavljene u američkom časopisu “Plos one”, zbog sve šireg gajenja uljarica za biogorivo, potreba za oprašivanjem je od 2005. do 2010. godine rasla pet puta brže od umnožavanja gajenih rojeva pčela. U polo-vini od 41 istražene zemlje, dovoljno pčela za dobro oprašivanje poljoprivrednih kultura nemaju Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Italija. Stanje u Velikoj Britaniji je posebno zabrinjavajuće jer je tamo preostalo manje od jedne četvrtine broja neophodnih pčela.

Litvanija organizuje referendum o zemljištu

Litvanija će organizovati referendum o zadržavanju zabrane kupovine zemljišta za strance u toj članici EU, rekli su litvanski zvaničnici. Analitičari upozoravaju da će Litvanija, ako zadrži tu zabranu koja treba da istekne u maju, prekršiti pro-pise EU o slobodnom protoku kapitala. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je dve trećine Litvanaca protiv prodaje zemlje strancima. Litvanija se prilikom pristupanja Evropskoj uniji 2004. obavezala da će ukinuti tu zabranu kupovine zemljišta za strance, pošto se okončan prelazni period koji ističe u maju 2014., sedam godina nakon pristupanja Uniji. Pristalice referenduma traže da zabrana bude trajna.

26

AGROSVET

Rusija povećala izvoz žita

Rusija je od 1. jula 2013., odnosno od početka tekuće poljoprivredne godine izve-zla 16,38 miliona tona žita, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede Rusije. To je više nego za celu prošlu poljoprivrednu godinu (jul 2012.-jun 2013. godine) kada je izvezeno 15,69 miliona tona žita, preneo je Interfaks. U 2013. godini u Rusiji je ukupno požnjeveno 91,3 miliona tona, u odnosu na 70,9 miliona tona 2012. godi-ne. Prema prognozi Ministarstva poljoprivrede Rusije, ove poljoprivredne godine (do 30. juna 2014.) izvoz će dostići oko 20 miliona tona. Kako predviđa Ministar-stvo za ekonomski razvoj, do 2016. godine izvoz žita bi trebalo da poraste na 28,5 miliona tona.

Holanđani se hrane najzdravije

Holandija je pretekla Francusku i Švajcarsku kao zemlja sa najhranjivijom, najiz-dašnjijom i najzdravijom hranom, dok SAD i Japan nisu uspeli da uđu ni u prvih 20, pokazuju rezultati istraživanja međunarodne humanitarne organizacije Ok-sfam. Ta organizacija je rangirala 125 zemalja prema dostupnosti, kvalitetu i ceni hrane, uzimajući u obzir procenat neuhranjene dece, raznolikost hrane, pristup čistoj vodi, kao i negativne posledice po zdravlje poput dijabetesa i gojaznosti, prenosi Rojters. Holandija je dobila najvišu ocenu zbog niskih cena hrane i niskog procenta dijabetičara, dok je Čad dobio najgoru ocenu zbog skupe hrane u toj ze-mlji i visokog procenta neuhranjene dece od 34%.

Rekordni izvoz holandskog agrara

Holandija je u 2013. godini izvezla poljoprivredne proizvode za 79 milijardi evra što predstavlja rekord, saopštila je vlada u Hagu. “Ove brojke podvlače važnost po-ljoprivrednog sektora za oporavak holandske ekonomije. Holandija je, posle SAD, najveći izvoznik poljoprivrednih prozivoda na svetu. To moramo negovati”, nagla-sila je ministarka poljoprivrede Šeron Dajksma. Osamdeset odsto poljoprivrednih proizvoda Holandija izvozi u zemlje Evropske unije, a najviše u Nemačku - 28,5% (22,4 milijarde evra). Holanđani prodaju Nemcima meso, mlečne proizvode, jaja, cveće, voće i povrće. Povećan je izvoz sira, paradajza, papričica i krastavaca, kao i svinjskog i živinskog mesa.

Manji rod maline u Čileu

Prva berba malina u Čileu obavljena je u decembru i januaru, druga sledi u aprilu, ali ukupan rod biće za četvrtinu manji nego u prethodnoj sezoni. To će se svakako odraziti na svetsku pijacu, gde tražnja neprestano raste već godinama, pošto je Čile jedan od vodećih proizvođača malina sa učešćem od oko 15%. ”Prinosi su po-dbacili zbog dugotrajne suše i nedostatka vode za zalivanje, i to se odmah osetilo na tržištu. Farmerima se sada kilogram u otkupu plaća dva evra, izvozna cena prve klase je 3,3, dok mrvljena malina ili griz može da se proda za 2,4 evra ali Čile nema dovoljno te robe”, kaže Felipe Rosas, generalni sekretar Svetske organizaci-je proizvođača malina (IRO)

29

AGROSVET

Kruška je voćna vrsta sa visokim sadržajem korisnih bioaktivnih materija, ugljenih hidrata, vitamina i mi-neralnih materija. Pretežno se koristi u svežem sta-

nju kao stono voće, ima dugu sezonu potrošnje, koristi se i kao sirovina za industrijsku preradu za kompote, sokove, rakiju i marmelade. Savremene sorte počinju veoma brzo da rađaju, već u drugoj godini posle sadnje, dok puni rod dostiže u petoj godini.

Po ukupnim površinama na kojima se gaji voće, kruška zauzima drugo mesto, prvo mesto je rezervisano za jabuku, a breskva čuva treće mesto. Kruška – Pyrus communis, po-reklom je iz zapadne Azije, tek krajem XVIII veka brojnim ukrštanjima dobija današnju meku i sočnu unutrašnjost. Tri najveća regiona koja proizvode krušku su Kina, Severna Amerika i Evropa U Evropi, Španija je najveći proizvođač sa ukupnim površinama oko 20%, zatim Italija, dok je Francu-ska dugo bila druga ali se površine smanjuju i sada iznose oko 8%. Prosečan broj rodnih stabala pod kruškom u Repu-blici Srbiji iznosi 5,3 miliona, što u strukturi ukupne povr-šine pod voćem učestvuje sa 8%. U Republici Srbiji je proi-zvodnja uglavnom skoncentrisana na porodičnim domaćin-stvima, na kojima dominiraju autohtone sorte koje imaju niži potencijal rodnosti, gaje se na relativno ekstenzivan način uz slabu primenu agrotehničkih mera. Centralni deo Srbije daje najveći deo proizvodnje ovog voća.  Regionalno posmatrano vodeći proizvođač kruške je Jablanički okrug, slede okrug grada Beograda, Sremski, Šumadijski i Mora-vički koji daju 41% ukupne proizvodnje. U Republici Srbiji prosečan prinos po stablu iznosi 9 kg, odnosno 4,3 tone po hektaru, dok u strukturi evropske proizvodnje Republika Srbija učestvuje sa 1,4% i nalazi se na 16 mestu.

Jedan od ograničavajućih faktora daljeg širenja ove voć-ne vrste je i kruškina buva - Cacopsilla piry – fam. Psyllidae. Rasprostranjena je u svim evropskim zemljama gde se pro-izvodi kruška i može da izazove velike ekonomske gubitke.

Sl. 1. Jaja kruškine buve

Štete koje prouzrokuje kruškina buva mogu se svrstati u dve kategori-je. Direktne štete nastaju ishranom larvi (nimfi) na listovima, mladarima i drugim biljnim delovima pri čemu dolazi do gubit-ka hranjivih materija te iznurivanja biljaka što se ogleda u gubitku prinosa. Indirektne štete nastaju

izlučivanjem velike količine medne rose na kojoj se nase-ljavaju saprofitne gljive. Kao posledica dolazi do smanjene fotosintetske aktivnosti, poremećaja metabolizma, uvijanja listova i prevremenog gubitka lisne mase. Takođe, kruškina buva prenosi mikoplazmu - Pear decline koja izaziva izne-nadno izumiranje stabala kruške. Odrasle jedinke vrše pre-nos mikoplazme preko pljuvačnih žlezda koje se dalje floe-

KRUŠKINA BUVA (Cacopsylla piry), IPAK REŠIVA ENIGMAPriredio: Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

mom prenose u zdrave biljne delove. Prvi simptomi bolesti pojavljuju se u letnje-jesenjem periodu kada lišće dobija crveno-ljubičastu nijansu koja je u suprotnosti sa žuto-ze-lenim listovima zdravih biljaka. Listovi su kruti sa ivicam povijenih nadole. Sledećeg proleća imamo manji prirast li-sne mase pri čemu lišće ima svetlo zelenu boju sa ivicama povijenih na gore.

Kruškina buva ima 4-5 generacija i prezimljava kao odrasla jedinka u reproduktivnoj dijapauzi. Zimske forme se pojavljuju početkom septembra i prezimljavaju pojedi-načno ili u malim grupama u pukotinama u kori drveta ili u osnovi pupoljaka. Kada vremenski uslovi dozvole zimske forme napuštaju skloništa. U januaru ženke su polno zrele, spremne za parenje i polaganje jaja. Kada tokom dva uzasto-pna dana imamo temperature vazduha preko 100C počinje aktivnost. Iz jaja koja su položena tokom zimskih meseci pojavljuju se nimfe prvog stadijuma što se poklapa sa otva-ranjem pupoljaka.

Svaka borba zahteva primenu odgovarajuće strategije. Kombinovanje različitih tehnika možemo očekivati ade-kvatne rezultate. Postoji velika potreba za kontrolom kruš-kine buve. Ova potreba nosi sa sobom primenu novih ak-tivnih materija. U većini slučajeva efikasnost kontrole se progresivno smanjuje, prvo zbog izuzetno velike prilagod-ljivosti i otpornosti na insekticide, drugo zbog negativnog delovanja na korisne organizme izazvane prekomernom upotrebom neselektivnih jedinjenja. Na ovaj način se uve-ćava populacija koju je teško ili nemoguće kontrolisati.

Jesenji tretman igra veoma važnu ulogu u kontroli kruškine buve. Primenjuje se nakon opadanja lišća i ima za cilj smanjenje brojnosti odraslih zimskih formi koje u tom periodu vrše odlaganje jaja. U tu svrhu mogu se primenji-vati insekticidi iz grupe piretroida, Cythrin 250 EC (a.m. cipermetrin) u količini od 0,25 l/ha, a koji se mogu koristiti i krajem zime za istu generaciju. U ovom periodu obavezna je primena mineralnih ulja. Nitropol S je parafinsko-mi-neralno ulje visoke čistoće koje sprečava razmenu gasova i disanje i na taj način fizički guši insekte. Takođe povećava pokrovnost i prijanjanje insekticida te na taj način poboljša-va njihove osobine. Mineralna ulja utiču na zaprljanost tela i krila odraslih jedinki zbog čega im je otežano kretanje i po-laganje jaja. Nitropol S se primenjuje u koncentraciji 1,3 % pri čemu stvara mineralnu barijeru koja sprečava hranjenje insekata i odlaganje jaja. U nižim dozama (0,3 %) može se koristi i kao letnje ulje.

Jedan od najznačajnijih korisnih insekata koji vrši re-dukciju populacije kruškine buve je stenica Anthocoris ne-moralis. Piretroidi su u potpunosti neselektivni, zbog čega su opasni za korisne insekte te ih ne treba primenjivati po-četkom oktobra kada je A. nemoralis još aktivan. Rana pojava jesenjih mrazeva stimuliše kruškinu buvu da traži skrovita mesta, zbog čega se može umanjiti efikasnost insekticida kao i redukcija korisnih insekata. Ulazak odraslih jedinki u dijapauzu stvara veliki potencijal za narednu godinu.

30

AGROSVET

Zimski tretman – ovaj tretman se takođe zasniva na pri-meni piretroida (Cythrin) čija je svrha smanjenja brojnosti odraslih ženki koja izlaze iz zimskih skloništa radi polaga-nja jaja. Najbolji rezultati u primeni insekticida se postižu nakon blagih zima jer skoro sve odrasle jedinke napuštaju svoja skloništa u vreme tretmana. Obavezno je dodavanje gore pomenutog ulja prilikom tretmana.

Prolećno – letnji tretmani trebaju biti usmereni ka smanjenju brojnosti jaja i nimfi. Inhibitori hitina (Insegar 25 WG u koncentraciji 0,06 %) daju najbolje rezultate kada se primenjuju na sva položena bela jaja ali takođe i na jaja koja su položena neposredno nakon tretmana. U ovom peri-odu mogu se primenjivati i inhibitori presvlačenja insekata kao što je preparat Prince (a. m. piriproksifen) u konc. 0,1%. S obzirom na to da je opna jajeta u početnim fazama dosta osetljiva (propustljiva), preparat primenjen na sveže polo-žena jaja kao i jaja stara do 48 sati daje dobre rezultate. Naj-bolje rezultate možemo očekivati ako primenjujemo jedinje-nja u najmlađim larvenim (nimfe) stadijumima. Preparati na bazi a.m. abamektin kao što je Akaristop ili Vertimec 018 EC, predstavljaju osnov u suzbijanju kruškine buve. Aktivnost ova dva akaricida treba biti usmerena na mlade nimfe, a sekundarno na odrasle jedinke. Najveću efikasnost postižemo kada se primeni u fazi žutih jaja tj. kada imamo maximum polaganja jaja. Preparati na bazi abamektina nisu sistemici već su translaminarni. Karakteriše ih to

Sl. 2. Nimfe Cacopsylla piry

da se mogu kretati kroz parenhim lista (od lica ka na-ličju). Zbog toga im je neophodno dodavati mineralna ulja ili okvašivače. U fazi pre cvetanja kruške kada dominiraju nimfe L1 takođe dobre rezultate pokazuje primena insekti-cida Afinex 20 SP u dozi od 0,5 kg/ha. Sa primenom inesek-ticida korisno je dodavanje okvašivača Vin-film (pinolein) koji utiče na ravnomerniju pokrovnost, umanjuje moguć-nost spiranja i isparavanja depozita kao i bolje prodiranje kroz biljno tkivo.

Vremenski uslovi igraju dosta važnu ulogu u aktivnosti kruškine buve. Ako je kišovito i hladno tokom cvetanja mla-de nimfe se grupišu oko čašičnih listića gde svojom ishra-nom prave rđaste mrlje na mladim plodovima. Otežavajuća okolnost po pitanju efikasnosti insekticida je obrazovanje medne rose tokom letnjih meseci. Usled preklapanja gene-racija veliki broj nimfi je prekriven mednom rosom te insek-ticidi na njih veoma slabo deluju.

Sl. 3. Odrasla jedinka

Fenološki model dovodi u vezu štetočinu sa uslovima spoljne sredine (temperatura). Ako znamo da su insekti hladnokrvni oragnizmi i da na njihovu aktivnost u najvećoj meri utiče temperatura onda razumevanje ove povezanosti može u velikoj meri da nam olakša kontrolu kruškine buve. Zbog većeg broja generacija (četiri) tokom letnjih meseci dolazi do preklapanja generacija kao i prisustva svih larve-nih stadijuma što nam umanjuje efikasnost insekticida.

Praktikovati primenu preparata sa različitim mehaniz-mima delovanja kako bi sprečili pojavu rezistentnosti. Glav-na predatorska vrsta kruškine buve je stenica Anthocoris ne-moralis. Uglavnom se hrani jajima i mlađim nimfama zbog čega predstavlja značajan faktor kontrole štetočine. Dina-mička ravnoteža između predatora i kruškine buve u velikoj meri može dovesti do rešavanja problema sa redukovanom primenom hemijskih jedinjenja.

Podsetnik za proizvođače: preparati za suzbijanje kruškine buve

• Nitropol S (parafinsko ulje) – 1,3 %

• Vin-film (pinolein) – 0,3 l/ha

• Cythrin 250 EC (cipermetrin) – 0,25 l/ha

• Insegar 25 WG (fenoksikarb) – 0,06 %

• Prince (piriproksifen) – 0,1 %

• Akaristop (abamektin) – 0,075 %

• Afinex (acetamiprid) – 0,5 kg/ha

31

AGROSVET

Nestanak snega i prolećna scenografija sa temperatu-rama iznad proseka za ovo doba godine, koje god to ono trebalo i da bude, najavljuju novi vegetacioni pe-

riod, odnosno novu proizvodnu sezonu.

KALKULACIJA BEZ KOMPROMISAPriredio: Goran Radovanović, dipl. inž. polj.

Pred nama su ponovo iste zamke i iskušenja, gde uštedeti, a na čemu ne može biti “šparanja”? Ponekad nismo ni svesni koliko zapravo “štedimo”, odnosno ne investiramo, a koliko gubimo tim postupcima, pa je zapravo slika najjasnija, kada postoji poseban proračun, odnosno kalkulacija proizvodnje. Ova računica bi trebala da sa jedne strane sadrži sve moguće troškove i to bez onoga “ma ja to imam”, ili “ma sam sam radio”, jer sve se broji. Sa druge strane su svi eventualni prihodi koje je moguće ostvariti u toj proizvodnji, pa se tek onda na osnovu čiste razlike uloženo i dobijeno dolazi do zarade. Kada sve troškove podelimo sa ukupnom ostvarenim prinosom dolazimo do proizvodne cene koštanja nekog proizvoda.

Na primer ako se radi o jagodi, na površini od 20 ari napravljeni su troškovi u prvoj godini oko 3270€. Do ove cifre smo došli sabiranjem troškova;

• 100 € za stajnjak,

• 1600 € za frigo sadnice (živiće),

• 240 € za crnu malč foliju,

• 150 € za trake za navodnjavanje,

• 60 € za postavljanje folije, trake i formiranje bankova (gredica),

• 80 € za sadnju,

• 400 € za prihranu i zaštitu (svega 12% ukupnih ulaganja),

• 200 € za pumpu, okiten i sitan inventar,

• 440 € za berbu.

Ako nam je u prvoj godini rodilo u proseku oko 700 grama po zasađenom živiću, odnosno brali smo oko 5600 kg jagode i ostvarili cenu od 1,3 €, dohodovali smo na toj parceli oko 7280 €. Odbijanjem troškova od ove cifre dolazimo od zarade oko 4000 €.

Pri tome proizvodna cena koštanja jednog kilo-grama jagoda iznosi 3270 € : 5600kg = 0,584 €/kg. Sva razlika do prodajne cene (0,716 € po kilogramu) predstavlja našu zaradu po kilogramu proizvedenog ploda.

U slučaju pokušaja štednje i smanjenja “troškova”, odnosno izostavljanja dela investicije dobijamo slede-ću računicu.

1. na primer, izostavili smo trošak za frigo sadnicu i umesto 1600 € platili domaći

neadekvatan živić duplo manje, oko 10-ak euro-centi po komadu, odnosno ukupno oko 800 €.

2. Drugu “uštedu” smo ostvarili na prihrani i zaštiti, pa smo umesto 400 €, potrošili svega 200 €, što nam daje ukupno smanjenje investicije od 1000 €.

32

AGROSVET

U tom slučaju bismo mogli da očekujemo maksi-malno po 300 grama po živiću, što bi u celom rodu iznosilo oko 2400 kg. Zbog lošijeg kvaliteta cena bi bila niža (lošija konkurentnost na tržištu), ali ćemo mi računati sa istom cenom od 1.3 € i dolazimo do priho-da od 3120 €, na uloženih 2270 €, pa nam ostaje zara-da od samo 850 € (u prvom slučaju je na istoj površini to bilo oko 4000€). Sada vidimo i da nas kilogram pro-izvedenog ploda košta 2270€ : 2400kg = 0,946 €/kg. Tako je naša zarada po kilogramu svega 1,3 € - 0,946 € = 0,354 € (duplo manje nego u prethodnom slučaju).

Na prostom primeru smo videli kako se isplati in-vestirati i sa gotovo istim utroškom rada i vremena, uz poštovanje savremenih agrotehničkih mera, možemo sa 20 arijagode zaraditi ido 4000€ umesto smešnih 850 €.

Samo poštovanjem principa dobre poljoprivredne prakse i savremene tehnologije mogu se postići vrhun-ski prinosi i ostvariti bolja profitabilnost. Ovo je jedini put do ispunjenja onih čuvenih “4K”. Nekada davno je možda i bilo dovoljno samo jedno K – kvantitet, ali su se vremenom nametnuli kvalitet, kontinuitet, kontrola, a može ih biti i još, iz čega proizilazi konkurentnost na svetskom, ali i domaćem tržištu.

Stručna služba kompanije Agromarket i Agroservis firme Fertico promovišu upravo savremenu agroteh-niku, daju šansu proizvođačima da više profitiraju na dugotrajnu i obostranu korist i zadovoljstvo i stoji na raspolaganju oko ostvarenja već pomenutog cilja...

33

AGROSVET

Poslednjih godina svedoci smo naglih promena klimat-skih činilaca kao što su temperatura, raspored i koli-čina padavina, koje značajno utiču na useve koji mogu

stradati zbog nemogućnosti korištenja hraniva iz zemljišta, zaostajanja u porastu i razvoju  ili formiranja prebujnog i osetljivog useva u periodu kada su klimatski uslovi povolj-ni, a nakon toga naglo skraćenje vegetacije i smanjen prinos sa nastupanjem nepovoljnih uslova kao što su suša i visoke temperature. Da bi što bolje pripremili biljke za eventualne nepovoljne uslove koji ih mogu sačekati tokom rasta i razvo-ja, pored ostalih agrotehničkih mera (osnovna i dopunska obrada, pravilno i pravovremeno osnovno, predsetveno đu-brenje, kao i prihrana čvrstim đubrivima tokom vegetacije, zaštita useva…) značajnu ulogu ima primena folijarnih đu-briva. Folijarna prihrana useva i zasada u svetskoj poljopri-vredi postaje sve veći činilac u stvaranju optimalnih uslova za rast i razviće gajene biljke.

Tekst pred vama se upravo bavi folijarnom prihranom pšenice i kukuruza koji su najrasprostranjeniji ratarski usevi u Srbiji. Folijarna prihrana se može izvoditi kao tera-pijska (kurativna) mera, kada se leče posledice oštećenja biljaka i preventivna, koja priprema biljke da spremnije dočekaju nepovoljne uslove odnosno lakše i brže prevaziđu stresne uslove, a samim tim očuvaju visok prinos i kvalitet zrna. Obično su pozitivni efekti preventivne primene veći. Folijarna prihrana se može izvoditi samostalnim prohodom, ali se najčešće obavlja sa zaštitom useva od korova, bolesti ili štetočina.

Agromarket, zajedno sa firmom Fertico, nudi reše-nje koje doprinosi očuvanju stabilnosti prinosa, kvaliteta i zdravstvenog stanja zrna pšenice i kukuruza. Jednostavno rečeno to je Fitofert.

Strnine, među kojima dominira pšenica su jesenas pose-jane na oko 550000 ha, a tokom proleća se očekuj do 50000 ha jarih useva. Kako i kada primeniti Fitofert đubriva?

U fazi bokorenja i početka vlatanja pšenice sa zaštitom od korova primeniti FitoFert Humisuper 10:5:10 u količi-ni 5,0 l/ha. Ova formulacija je “koktel” hranljivih makro i mikro elemenata sa organskim kiselinama (huminskim, fulvinskim, amino) čijom primenom se biljka podstiče na nesmetan i ubrzan rast, a ono što se ne može videti golim okom, a veoma je važno, intenzivan generativni razvoj (for-miranje dužeg klasa i klipa) koji se upravo započinju formi-rati u ranim fazama rasta (kod pšenice na prelazu iz boko-renja u vlatanje).

U periodu cvetanja pšenice, prilikom zaštite od bolesti klasa (Fusarium spp.) preporučuje se primena folijarnog đu-briva FitoFert Kristal 20:20:20 u količini 4 kg/ha. Ovo kri-stalno đubrivo u potpunosti je rastvorljivo u vodi, a pored makroelemenata (NPK) sadrži kompleks mikroelemenata, što biljci daje kompletan “obrok” te pospešuje intenzivni-je nalivanje zrna (povećava hektolitarsku masu) i pojačava kvalitetne osobine zrna što se sve češće traži od strane mli-nara.

Kukuruz je dominantna ratarska kuktura na našim pro-storima sa udelom od oko 1 do 1,2 miliona hektara. I njemu je osim osnovnog đubrenja unetog s jeseni i delom pre setve, neophodna folijarna prihrana. Kao jedna od vodećih i najče-šće primenjivanih formulacija, izdvojio se FitoFert Liquid 12:4:6 u količini 5 l/ha. Ovo đubrivo je u tečnom stanju i primenjuje se sa herbicidima u zaštiti kukuruza od korova. Pored makro elemenata (NPK) sadrži i mikroelemente što blagotvorno deluje na rast i razvoj kukuruza. Ova formula-cija se prvi put može primeniti u fazi rasta 3-5 listova kuku-ruza sa herbicidima, a tretman je preporučljivo ponoviti sa zaštitom od divljeg sirka (u fazi 6-8 listova) gde pored ishra-ne kukuruza podstiče i brže dejstvo herbicida na korove.

Nova formulacija u folijarnoj prihrani kukuruza je Fi-toFert Corn. Ovo je tečni preparat koji sadrži visoku kon-centraciju mikroelemeta Cinka (Zn) od 14%. Cink je veoma značajan mikroelement koji utiče na sintezu mnogobrojnih enzimskih kompleksa i hormona rasta. Njegov nedostatak utiče na smanjen rast i razvoj biljaka što za direktnu po-sledicu ima smanjenje visine i kvaliteta prinosa .Kukuruz veoma povoljno reaguje na folijarnu primenu ovog mikroe-lementa. Đubrivo Fitofert Corn primeniti u fazi 3-5 listova kukuruza sa herbicidnim tretmanom, (osim sa herbicidima na bazi a.m. Dikamba) u količini 3 l/ha. Nakon ovog tretma-na u fazi 6-8 listova kukuruza primeniti već gore pomenuti Fitofert Liquid 12:4:6 u količini 5 l/ha.

Proizvođače treba podsetiti i da prilikom punjenja prskalice paze da se naglo u malu količinu vode ne doda velika količina folijarnih đubriva, kako ne bi došlo do kristalizacije u rezervoaru. Prskanje obaviti u poslepod-nevnim časovima kada se barem 2-3 sata ne očekuju padavi-ne, nego rosa koja će pomoći pesticidima i đubrivu da uđu u biljke. Količina vode  treba da je ona koja se inače primenju-je pri prskanju useva (250 l/ha odnosno 150 l/kj).

Jednostavno, FitoFert znači mali (po količini i ceni) ali neophodni dodatak za nesmetan i pravilan rast i razvoj bi-ljaka.

FitoFert ZA NESMETAN I PRAVILAN RAST I RAZVOJ BILJAKAPriredio: Zdravko Ćorović, dipl. inž. polj.

36

AGROSVET

CVEKLA, BILJKA UVEK POTREBNA NA TRPEZIPriredila: Slobodanka Bulatović, dipl. inž. polj.

Taksonomska klasifikacija cvekle ovog izuzetno značaj-nog, a često potcenjenog povrća izgleda ovako: Red – Magnoliophyta; Familija – Chenopodiaceae; Rod –Bet;

Vrsta – Beta vulgaris L., var. rubra

Cvekla se gaji tradicionalno još od drugog milenijuma pre nove ere.Gajili su je Egipćani, Rimljani,Jevreji.Za razliku od danas, tadaje cvekla gajena prvenstveno radi listova, mada su je Rimljani gajili i zbog korena. Poreklo današnje cvekle je od divlja vrsta Beta maritima Linn, koja rasteduž obala Evrope, Severne Afrike i Azije, a nalazi se i u močvarama u Engleskoj.Korišćenje cvekle je zaživelo kod plemena koja su osvajali Ri-mljani duž Severne Evrope.

U ljudsku upotrebu je ušla u XVI veku kada je utvrđe-noda cvekla sadrži veliku količinu šećera. U XVIII veku je ekstrakcijom izolovan šećer iz bele cvekle (šećerna repa), a oko 4,5% iz crvene cvekle.Istorija beleži i da je kralj Silesija je otvorio prve fabrike za ekstrakciju šećera iz cvekle, u Kuner-nu (današnji Konary, Poljska) 1801.godine.Cvekla je izveze-na u Francusku iu to vreme je Napoleon otvorio specijalnu školu koja se bavila izučavanjem cvekle.Godine 1830., cvekla počinje da se gaji u Severoj Americi,a 1850.,doseljavanjem Nemaca stigla je u Čile,potom se započela komercijalno pro-izvoditi1879., na farmama u Kaliforniji.

Danas se cvekla najviše proizvodi u svetu u Rusiji,Polj-skoj, istočnoj i centralnoj Evropi.

U našoj zemlji se gaji na relativno malim površinama kao čist usev, ali je uvek prisutna u porodičnim vrtovima ili bašta-ma profesionalnih proizvođača, kao međuusev.

U narodu je cvekla od davnina bila cenjena kao sredstvo za “popravljanje” krvne slike, što se vezivalo i za njenu, kao krv crvenu boju. Danas je to i naučno potvrđeno, pa je i me-dicina preporučuje u lečenju malokrvnosti (anemije). Ona reguliše i krvni pritisak.Cvekla je nezamenljiva namirnica u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba. Zbog bogatstva raznih minerala, cvekla se preporučuje u lečenju osteoporo-ze. Cvekla je idealni zaštitnik zdravlja: povećava otpornost organizma na infekcije respiratornog sistema. Preporučuje se kod zapaljenja grla, gripa i drugih oboljenja disajnih pu-teva. Takođe, i osobama koje boluju od bolesti jetre i žučnih puteva, jer podstiče lučenje žuči. Cvekla umirujuće deluje na nervni sistem, pogodna je u lečenju nadbubrežne žlezde, povoljno utiče na funkciju želuca i creva, pa tako reguliše i stolicu i, konačno, ovo povrće je idealno za snaženje fizički ili psihički iscrpljenih osoba, a sve to zahvaljujući i gluta-minskoj i asparganskoj kiselini koje su vrlo važne za funkciju mozga i nerava. Visok sadržaj betalaina u cvekli utiče na po-većanje čvrstine krvnih sudova, ima antiseptično dejstvo, a smatra se da usporavaju i zadržavaju rast tumora.Naravno, cvekla ima svoje mesto u ishrani kao salata.

Cvekla je dvogodišnja vrsta. U prvoj godini razvija zadeb-ljali koren, a u drugoj cvetonosno stablo i plod.Nekada se kori-stio samo list,koji se koristio u svežem stanju kao salata, koren se marinara i od njega se pravi sok,koncentrat isušena sok.

Koren predstavlja najznačajniju sortnu oznaku. Osnovni pokazatelji determinacije su oblik, površina i krupnoća. Po obliku srećemo četiri tipa: pljosnatu, pljosnato okruglu, sferičnu i konusoidnu.

Korenov sistem cvekle je dobro razvijen. Glavni koren prodire u dubinu do 3 m, a u širinu 1 metar. Glavna masa žila raspoređena je na oko 40 cm u ši-rinu. Ovakav korenov sistem omogućava cvekli dobru upija-juću moć. Zadebljali koren se sastoji iz glave koji nosi listove, okruglog zadebljalog dela koji ne nosi ni listove ni žile i služi za ishranu, i pravog korena koji nosi žilice. Koren je crve-ne boje, sa jasnim zonama sprovodnih snopića nešto svetlije boje. Savremene sorte su kompaktno tamnocrvene.

U drugoj godini razvija se cvetonosno stablo sa cvetovima proste građe. Cvetovi su dvopolni i u grupama, a oprašivanje se obavlja ksenogamno. Posle oplodnje veći broj jednoseme-nih plodova sraste u složeni plod klube, koje je u proizvod-nom smislu seme. Seme zadržava klijavost 5-6 godina.

Cvekla ima veće zahteve za toplotomi vlagom,za razlikuod drugog korenastog povrća, naročito u prvim fazama razvića. Seme niče na 80C,izdržava mrazeve od – 30C.Zadebljali ko-ren podnosi mrazeve do – 20C bez većih oštećenja.Optimalna temperatura za rast i razvoj cvekle je između 20 i 25° C.

Najbolje uspeva na plodnim, strukturnim i dobro oced-nim zemljištima, neutralne ili slabo alkalne reakcije, pri čemu se formiraju koreni pravilnog okruglog oblika. Cvekla traži zemljište bogato organskim materijama, a ph vrednost zemljišta 6,5 – 7,0 je idealno za proizvodnju.

Cveklu obavezno treba gajiti u plodoredu.

Zemljište treba pripremiti uz obavezno duboko jesenje oranje. S proleća se vrši predsetvena priprema zemljišta kako bi se obezbedio dubok i rastresit setveni sloj za formiranje

37

korena, a u isto vreme se obezbeđuje usitnjena i ravna po-vršina.U vreme osnovne i predsetvene pripreme zemljišta izvodi se đubrenje mineralnim đubrivima i to 200-300 kg/ha azota, 400-600 kg/ha fosfora i 100-200 kg/ha kalijuma. Đubriva se unose delom u osnovnoj obradi zemljišta, a delom u predsetvenoj pripremi i za kasniju prihranu azotnim đubri-vima, okvirno sa oko 200 kg/ha.Cvekla ne podnosi direktno đubrenje stajnjakom.

Cvekla se seje širokoredo na razmak 20-40 x 10-15 cm, na dubinu od 2-3 cm. Količina semena za setvu se kreće od 6 do 10 kg za jedan hektar i zavisi od krupnoće semena.

Cvekla se može proizvesti na dva načina: direktnom se-tvom i iz rasada. Najčešće se primenjuje direktna setva, dok se rasad koristi samo za ranu prolećnu proizvodnju.Setva se obavlja u dva osnovna roka, prolećnom i letnjem.

Prolećna setva se primenjuje u baštenskoj proizvodnji, a nešto ređe na većim površinama. Optimalni rok za proleć-nu setvu je prva dekada aprila. Letnja setva obavlja se nakon skidanja prethodnih useva, a optimalan agrotehnički rok je prva polovina jula. Ubiranje (vađenje) cvekle se obavlja u fazi obrazovanog zadebljalog korena (prečnik 4-5 cm) i to poste-peno ili za industrijsku preradu jednokratno, a pre nastupa jačih mrazeva. Vađenje može biti ručno ili mehanizovano.

Prolećno gajenje cvekle je namenjeno za letnju potrošnju, direktnom setvom ili iz rasada. Setva se obavlja od polovine marta do kraja maja pri čemu se sukcesivnom setvom može ostvariti pristizanje mladih korenova u kraćim periodima.

Berba cvekle se obavlja tokom leta sukcesivno, kada ko-ren dostigne prečnik 2-3 cm, pa sve do konačne veličine ka-rakteristične za sortu. Prve berbe mogu imati karakter pro-ređivanja, pri čemu se odstranjuju oštećeni listovi ina tržištu se mogu prodavati u vezicama od po 4-6 komada.Prinos se kreće od 20 do 30 t/ha.

Postrno gajenje cvekle.Cvekla se za jesenju i zimsku po-trošnju može gajiti kao postrni, naknadni usev posle graš-ka, salate, krompira, ječma i pšenice.Seje se u junu i julu u zavisnosti od ubiranja predhodnog useva i brzine obrade zemljišta. Nakon žetve vrši se predsetvena priprema zemlji-šta, plitko zaoravanje, motokultiviranje u zavisnosti šta je bio predhodni usev.Pre setve zemljište bi trebalo da se zalije kako bi usev bolje i brže nikao. Setva i nega useva se obav-lja kao kod prolećnog useva, s tim što je zalivanje obavezno zbog letnjih suša. Zalivanje prekinuti kada koren dostigne 2/3 pune veličine.Cveklu ovako gajenu, postrno treba vaditi pre jačih jesenjih mrazeva. Listovi se odsecaju, a koren čisti od zemlje i pakuje u spremište ili trap. Prinosi su isti kao kod prolećnog useva.

Na našem tržištu do-minantne sorte cvekle su: Detroit, Bikor, Cilindra, Palanačka crvena...

Mere nege u procesu gajenja cvekle su standar-dne: proređivanje se izvo-di kada su formirana 2-3 lista na konačan razmak. Zemljište je neophodno održavati kako u smislu rastresitosti, tako i uništa-vajući korove pravovreme-no, da bi se usevu obez-bedilo pravilno razviće i rast tokom vegetacije.Zalivanje je neophodno obezbediti u nekoliko navrata u toku vegetacije kada je biljkama najviše potrebno.Proređivanjeje mera u re-dovnoj proizvodnji tako da se ostvari razmak 6-10 cm biljka od biljke. Međuredna obrada i okopavanje, prvo kultiviranje se obavlja čim se pojave redovi, a ostala po potrebi dok se ne sklope redovi.

Usev cvekle treba održavati u zdravom stanju, što znači dobru zaštitu od bolesti i štetočina:

• suzbijanjezemljišnihštetočinapresetve–inkorporacijazemljišnog granulisanog insekticida Force 1,5 G (6,0 kg/ha)

• suzbijanjekorovaposlezavršenesetveherbicidimaMont (1,2 l/ha) + Pendistop (4,0 l/ ha). Ako se širokolisni ko-rovi pojave u periodu razvijenih 2-4 lista vrši se tretiranje Beetup Compact (0,6 -0,8 l/ha). Suzbijanje izniklih usko-lisnih korova herbicidom Kletox (0,8 – 2,0 l/ha).

• suzbijanjepegavostilišćaipepelnicefungicidima:Excorta plus (0,5 l/ ha), odnosno kombinacijom Balear (0,5 l/ha) + Fluoco ( 0,25 l/ha ).

• suzbijanje štetnih insekatabuvač, sovica imoljacobav-lja se tretmanom insekticidima Nurelle D (1,25 l/ha ); Cytrin 250 EC (0,12 – 0,24 l/ha).

Dobro kondiciono stanje useva ostvarje se prihranjiva-njem cvekle folijarnom prihranom po sledećem rasporedu:

• poslenicanjadorazvojaprvatriprava listasaFitoFert HumiStart u količini 5.0 l/ha.

• do polovine vegetacije tj. koren prečnika 30% prime-nom FitoFert HumiSuper ( 3 l/ha) + FitoFert Kristal 20:20:20 ( 2 l/ha ).

38

AGROSVET

• Iintezivanrastdovađenjakorena:FitoFert Calcium Or-gano 30 (3,0 l/ha) + FitoFert Bor Max 20 ( 2l/ha).

• Ishranuprekolistaponavljatisvakih7-10danapofenofa-zama.

Cvekla se bere u punoj tehnološkoj zrelosti, kad joj koren dostigne punu veličinu, i to pre pojave prvih mrazeva.U na-šim uslovima to je krajem oktobra i početkom novembra me-seca. Nakon vađenja ostranjuju se listovi i korenovi se čuvaju u posebnim skladištima, podrumima ili trapovima. Najbolje se čuvaju na temperaturi oko 0° C. Prinos cvekle iz postrne setve je oko 20-30 t/ha.

Čuvanje cvekle je na niskim temperaturama (0-5ºC) i viso-koj relativnoj vlažnosti (90-95%). Ukoliko je temperatura bli-zu 0ºC, a vlažnost vazduha 96-100%, uslovi za čuvanje cvekle su najpovoljniji.Cvekla može uspešno da se čuva 3-5meseci, ali i do 8 meseci, ako je skladište hladno i raspolaže sistemom za ventilaciju.Koren cvekle sadrži oko 88% vode. Visoka vlaž-nost u skladištu smanjuje gubitak vode tokom čuvanja.

Posledice izmrzavanjem na korenu cvekle počinju da se zapažaju na -0,9ºC, a kod cvekle u vezici na -0,4ºC. Ispod ovih temperatura moguće je jače izmrzavanje korena.

Povećan nivo CO2

usporava truljenje prouzrokovano ra-dom gljiva ibakterija .

Mogućnost dužeg čuvanja cvekle je uslovljeno sortom, masom korena, sadržajem suve materije, tehnološkom zrelo-šću, uslovima skladištenja i dr.

Gubitak u masi za vreme skladištenja iznosi 2-10%.Za to vreme nastaju i gubici u kvalitetu; sadržaj askorbinske ki-seline (vitamina C), karotena, kao i sadržaj skroba i prote-ina opada.Gubitkom vode iz ćelija tkiva, nastaje smanjenje turgora i koren postaje nekvalitetan. Maksimalno tolerisani gubici mase za cveklu su od 5-7%. Dehidriranje se može sma-njiti ako razlika između vlažnosti cvekle i vlažnosti vazduha bude što manja.

Zavisno od uslova čuvanja, sadržaj betanina neznatno opada. Čuvanjem cvekle u podrumu, posle tri meseca, sadr-žaj betanina se neznatno smanjuje, oko 13%. Na nižim tem-peraturama (1-4 ºC) gubitak betanina teče sporije.). Tokom šestomesečnog čuvanja sadržaj betanina opada za 10%.

Za domaće potrebe i za manju preradu od značaja je ču-vanje u prostijim objektima kao što su trapovi, podrumi, skladišta gde se uslovi čuvanja teško regulišu. Ako se cvekla čuva u podrumskom skladištu treba da je razastrta (da nije na gomili), a skladištena na 0ºC može se čuvati 3-5meseci, ako se vlažnost vazduha održava dovoljno dugo da bi se spre-čilo venjenje. Veće količine cvekle se čuvaju u ukopanim i nadzemnim trapovima.

Cvekla, po svom značaju u ishrani je biljka koja zaslužu-je malo vise pažnje naših povrtara, a uz dobru prerađivačku industriju može postati značajan činilac povrtarstva Srbije.

39

AGROSVET

DRUGI PIŠU

Preuzeto: Politika, 22. 01. 2014.

Prošla godina među četiri najtoplije od 1880.

Sve godine 21. veka (2001–2013) spa-daju među 15 najtoplijih od kraja 19.

veka, kada je počelo merenje.Prošle go-dine se u svetu desila 41 nepogoda sa štetom izraženom u milijardama dola-ra. Dok istočni deo SAD zahvata novi talas hladnoće, dve američke agencije su saopštile da je pred svetom još jedna topla godina, a da je prethodna, 2013, među najvrelijim otkako se mere tem-perature.

Prema podacima Agencije za oke-ane i atmosferu (NOAA), prošla godi-na je četvrta najtoplija od 1880, kada je počelo merenje, a to mesto deli sa 2003. godinom. Prosečna temperatura na kopnu i okeanima 2013. bila je 14,52 stepeni Celzijusa, što je za 0,62 stepe-na više od proseka u 20. veku (13,9 ste-peni), navela je ova američka agencija u godišnjem izveštaju. U isto vreme, Američka agencija za istraživanje sve-mira – NASA, koja na drugačiji način obračunava ove podatke, rangirala je 2013. kao sedmu najtopliju godinu od kako se vrše merenja, sa prosečnom temperaturom od 14,6 stepeni Celziju-sa. Razlika između dve agencije ima veze s tim kako obračunavaju tempe-rature na Arktiku i drugim udaljenim područjima. U pitanju su, međutim, ra-zlike izražene u stotim delovima stepe-na, a obe agencije se slažu da devet od deset najtoplijih godina pripadaju 21. veku. Najtoplija je bila 2010.

Izveštaji su objavljeni u vreme kada je američku istočnu obalu pogodila ve-lika snežna oluja. „Sada imamo sneg na ovoj planeti koja se zagreva, ali dugo-ročni trend se neće promeniti. Iskreno, ljudi imaju veoma kratko pamćenje kad

je reč o klimi”, rekao je Gevin Šmit, za-menik direktora Nasinog Godard insti-tuta za proučavanje svemira. Taj dugo-ročni trend pokazuje da je svet doživeo „prilično dramatično otopljavanje” od šezdesetih godina prošlog veka, uz ma-nji stepen zagrevanja u poslednjih de-setak godina, pokazuje izveštaj NOAA. Prosečna temperatura na planeti je porasla za 0,06 stepeni po deceniji od 1880. do 2013, i za 0,15 stepeni po dece-niji u toku poslednjih 50 godina (1964–2013).

Sve godine 21. veka (2001–2013) spadaju među 15 najtoplijih od 1880. godine. Tri najtoplije jesu 2010, 2005. i 1998, navodi američka agencija. Iako je veliki deo sveta prošle godine beležio temperature iznad proseka, neki regi-oni u centru SAD, istočnom Pacifiku i Južnoj Americi bili su hladniji od pro-seka. Tako je 2013. bila tek 37. najtoplija godina za SAD. Svaka naredna godina ne mora obavezno da bude toplija od prethodne, ali sa sadašnjim nivoom gasa sa efektom staklene bašte u atmos-feri, naučnici očekuju da će svaka bu-duća decenija biti toplija od prethodne, navodi se u izveštaju Nase. Koncentra-cija ugljen-dioksida u atmosferi Zemlje 1880. iznosila je 285 na milion čestica, a 2013. je premašila 440 na milion če-stica. Prema podacima osiguravajuće kuće „Aon Benfild”, koja prati prirodne katastrofe, prošle godine se u svetu de-sila 41 nepogoda sa štetom izraženom u milijardama dolara. Više ih je bilo samo 2010. Prosek od 2000. jeste oko 28 go-dišnje. Prošle godine, najveću štetu su pričinili tajfun „Hajan” u Azijsko-pa-cifičkom regionu, poplave u centralnoj Evropi, tajfun „Fitou” u Kini i Japanu katastrofalne suše u KiniVrela godina bez El Ninja.

Obično je u vrelim godinama pri-sutan fenomen poznat kao El Ninjo (dečak na španskom), ali 2013. on nije zabeležen. „Činjenica da je godina bez El Ninja bila tako vrela govori mi da se klima zaista menja”, prokomentarisao je za „Los Anđeles tajms” Endru Desler, stručnjak za klimu na Univerzitetu u Teksasu, koji nije učestvovao u izradi ovih izveštaja.

J. J. K.

Preuzeto: Politika, 2. 2. 2014. godine

Zašto preci nisu bili alergični na hranu

Genetski modifikovana hrana i boga-ta aditivima glavni je krivac za na-

stanak alergija, tvrdi dr Dag Ingoldsbaj. – Treba jesti sezonsku hranu koja raste u našem podneblju, smatra dr Jelena Gudelj-Rakić

Svaka tri minuta jedna osoba u SAD završi u hitnoj pomoći zbog alergijske reakcije na hranu, upozorava poznati američki nutricionista dr Dag Ingold-sbaj. Istražujući razloge zbog kojih naši preci nisu imali alergiju na hranu i zbog kojih se u svim razvijenim zemlja-ma beleži porast broja osoba koje su po-stale intolerantne na različite vrste na-mirnica, on je došao do zaključka da je genetski modifikovana i hrana bogata aditivima glavni krivac za „epidemiju” alergije na hranu.

„Hrana koju su konzuimirali naši preci stizala je u prodavnice direktno sa farmi, bila je sveža i nije imala kon-zervanse, hormone, antibiotike i emul-gatore. Naši preci su kuvali kod kuće i koristili tradicionalne metode sprema-nja hrane, za kuvanje su koristili celu životinju, a koske nisu bacali već su ih koristili za spremanje supe. Osim toga, nisu držali restriktivne dijete, nisu bro-jali kalorije i nijednu vrstu namirnica nisu isključivali iz ishrane. Jeli su onda kada su imali potrebu za hranom i nisu grickali između obroka. Uz to, jeli su is-ključivo sezonsku hranu – nisu konzu-mirali jagode u februaru, ni lubenice u decembru, a na trpezu su iznosili voće

40

AGROSVET

i povrće koje je sazrevalo tog meseca. U restoran su odlazili samo u specijalnim prilikama, a nikada nisu konzumirali industrijski spremanu hranu. I još ne-što – veliki deo vremena provodili su u aktivnostima na svežem vazduhu, a u kuću su ulazili kad je vreme za spava-nje”, zaključio je dr Ingoldsbaj. 

Dr Jelena Gudelj-Rakić, specijalista ishrane na Institutu za zaštitu zdravlja „Dr Milan Jovanović Batut”, nije izne-nađena rezultatima ovog istraživanja. Ona napominje da u našoj zemlji nisu rađene studije koje bi govorile o porastu broja dece koja imaju alergije na hranu ili intoleranciju na određenu vrstu na-mirnica, ali konstatuje da deca u ishrani sve više koriste industrijski proizvede-nu hranu koja sadrži različite aditive, suprotno preporukama pedijatra da se oni ne koriste do treće godine života.

“Aditivi su supstance koje se dodaju hrani radi poboljšanja ukusa, mirisa i dužine trajanja – tu spadaju začini, boje, arome, konzervansi, veštački zaslađiva-či... Nažalost, veliki broj male dece jede industrijski proizvedene kašice i papice koje sadrže mnoštvo konzervansa, a ne-retko viđam i bebe u kolicima koje jedu grickalice koje sadrže i kikiriki – jedan od najpoznatijih alergena. A kada pora-stu i krenu u školu, veliki broj mališana kupuje užinu u pekarama i to najčešće lisnato testo i namirnice koje imaju malu nutritivnu vrednost” kaže dr Jele-na Gudelj-Rakić.

Savremene majke na porodičnu tr-pezu sve češće iznose (polu)gotove proi-zvode i vansezonsko namirnice, kao što je, primera radi, paradajz u januaru. Ve-ćina njih ne zna da se limun i pomoran-dža nakon branja potapaju u različite hemijske rastvore koji produžavaju svež izgled proizvoda, a potom zamrzava-ju da bi mogli da izdrže prekookeanski transport u hladnjačama.

Banane se beru dok su zelene, to jest nezrele i čuvaju u hladnjačama za vre-me transporta do odredišta i često se dešava da sazru baš u samoposluzi.

Nažalost, mi neuporedivo češće je-demo hranu koja ne raste na našem podneblju i koja se nedeljama i mese-cima transportuje u hladnjačama pre nego što stigne u naše prodavnice, ume-sto jabuka, šljiva i grožđa koji rastu na našem podneblju.

Iako je u poslednjih pola veka zna-čajno porastao broj ljudi koji se bave sportom, podaci govore da su ljudi pre 50 godina bili neuporedivo više fizički aktivni. Fizička aktivnost nije sinonim za teretanu dva puta nedeljno, već za šetnju po svežem vazduhu, rad u bašti,

pranje kola, brzo hodanje, šetnju psa...“Devet od deset ljudi ide prevozom,

ne penje se stepenicama i ne izdvoje čak ni deset minuta slobodnog vremena u toku dana da prošeta po svežem vazdu-hu” ukazuje dr Jelena Gudelj-Rakić.

Po njenim rečima, savremena nauka je dokazala da su uzroci alergije na hra-nu najčešće genetske prirode, a iskustvo pedijatara govori da se kod beba koje imaju takozvanu atopijsku konstituci-ju, to jest alergiju na različite stvari u okruženju – počev od prašine, grinja, životinjske dlake, različite deterdžente ili sapune i korove – češće razvija i aler-gija na hranu.

“Pedijatri savetuju da se deca izme-đu četvrtog i šestog meseca upoznaju sa novim ukusima, a to znači da se detetu ponudi da proba kašičicu, dve nemleč-ne hrane, kako bi počelo da se navikava na nove ukuse, mirise i kašastu hranu. Ovakav način uvođenja novih namirni-ca u ishranu odojčeta predstavlja najbo-lju prevenciju za nastanak alergije na hranu” kaže dr Jelena Gudelj-Rakić.

Katarina Đorđević

Preuzeto: Politika, 5. 02. 2014. Otkud smetovi u Vojvodini?

Sa svega 6,8 odsto površina pod šu-mom, Vojvodina je najmanje pošu-

mljena regija u Evropi Ovih dana bili smo svedoci neuobičajene pojave da je naročito severozapad Vojvodine zave-jan, a tamošnji putni pravci blokirani, što se dešava već nekoliko zima. I dok su nam mediji prenosili slike ljudi koji u životno opasnim okolnostima heroj-ski pomažu drugima, u pozadini tih istih slika nazirao se jedan zbunjuju-ći detalj. Osim na putevima, snega na okolnim njivama gotovo i da nije bilo. Otkud onda toliko smetova u Vojvodi-ni? Najlakše bi bilo okriviti košavu, ali to nije cela istina. Obešumljena, „gola” ravničarska područja naročito su izlo-žena vetru koji sa sobom nosi plodnu zemlju i druge materijale, uključujući sneg. Snežni nanosi koji blokiraju sao-braćaj širom Vojvodine, samo su vidna manifestacija eolske erozije zbog koje Vojvodina, po procenamastručnjaka, svakogodišnje nepovratno izgubi i do

dve tone najplodnije zemlje po jednom hektaru. Toliko zemlje nam ode u vetar.

Snagu i udare jakih vetrova najbolje ublažava drvenasto rastinje. Erozijom su zato naročito ugrožena područja gde šuma nema, ili ih je malo. Sa svega 6,8 odsto površina pod šumom, Vojvodina je najmanje pošumljena regija u Evropi. U nekim opštinama, poput Bačke Topo-le, Vrbasa, Malog Iđoša, Kikinde i Plan-dišta, stepen šumovitosti je ispod jedan odsto, a između Tise i Dunava ima obla-sti gde kilometrima unaokolo ne postoji nijedno stablo. Povećanje obima snežnih nanosa posledica je i smanjenja postoje-ćih vetrozaštitnih pojaseva, zasnovanih upravo radi zaštite saobraćajnica. Neza-konita seča stabala u pojasevima i ne-mogućnost njihovog obnavljanja, uzela je naročit zamah poslednjih godina, ne samo zbog krađe ogrevnog drveta, ko-liko zbog nesavesnih vlasnika njiva u okruženju. Oni smatraju da su prinosi na njivama umanjeni zbog senke rasti-nja, zbog čega ne biraju način da drveću skrate vek, a novozasađenim sadnicama onemoguće opstanak. Uz svoje njive za-oravaju ne samo putna zemljišta, gde bi po pravilu trebalo podizati vetrozaštit-ne pojaseve, već i same puteve. Iako se o tome dobro zna, još se bolje ćuti.

Koliko košta ljudstvo i tehnika an-gažovani u borbi sa snežnim nanosima na blokiranim putevima, teško je sraču-nati. Srećom nema ljudskih žrtava.

Ne mnogo lakše, ali zato je sigurno moguće dugoročno rešiti ili umanjiti ovaj problem povećanjem šumovitosti Vojvodine, podizanjem mreže šumskih vetrozaštitnih i protivsnežnih pojaseva, što bi efikasno umanjilo štetno dejstvo vetra i posledične efekte eolske erozije. Poznato je da šuma pozitivno utiče i na kvalitet zemljišta i vode, visinu prinosa poljoprivrednih kultura i mikroklimu čitavog područja u okruženju. Predu-slov uspešnosti takvog poduhvata leži u podizanju svesti stanovništva, naro-čitopoljoprivrednih proizvođača, o za-jedničkom značaju i koristima podiza-nja novih i obnavljanja postojećih šuma. Naravno, uz obezbeđenje sredstava i lokacija za takav posao.

Na kraju treba reći i to da isti taj ve-tar koji nama odnosi bogatstvo, neke ozbiljne države su upregle i iskoristile da im donosi dobit. Ako već tome nismo kadri, makar zaštitimo ono što imamo.Ili nam treba još neka mećava da pro-gledamo?

Dr Blagoje Perić Predsednik Udruženja šumarskih i lov-

nih radnika Srbije

42

AGROSVET

KALENDAR RADOVA U APRILUPrirediо: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

April je uz maj po statistici najčuudljivi mesec u kome se mogu očekivati i vrlo neugodni naleti zime, ali i najave leta. Po brojnim klimatskim karakteristikama

to je pravi predstavnik prelaznog perioda u godini između njenog najhladnijeg i najtoplijeg dijela. Obrazloženje mete-orologa za ove promene vremena leže u činjenici da je od aprila površina okeana hladnija od površine kopna. Kada stigne u toplije kopneno područje, okeanski vazduh se greje od tla, te tako ugrejan diže se u više slojeve atmosfere, a uz to se hladi, što uslovljava zgušnjavanje vodene pare u obla-ke, a potom u krupne kapi kiše koje u vidu pljuska padaju na tlo potom u krupne kapi kiše koje u vidu pljuska padaju na tlo.

Srednje mesečne temperature vazduha su u poređenju sa onim u martu više čak za pet-šest stepeni. Međutim, april je osetno sunčaniji ali kišovitiji od marta. Takođe, tokom aprila u odnosu na prethodni mesec, manje je magle, ali nisu retke i grmljavine, a ponekad i gradobitne padavine. Na kra-ju, nije narod uzalud rekao “Nepouzdan k’o aprilsko vreme” ili “Koliko ima u godini dana, toliko je u aprilu vremena”.

Voćarstvo i vinogradarstvo - Posle završetka svih pro-lećnih radova, obavlja se površinska obrada zemljišta u ma-tičnjacima, semeništima, rastilima i voćnjacima, a ako je potrebno, i đubri. Obavlaju se prolećna prskanja i sprovodi zaštita voćaka u cvetu od poznih mrazeva. Orezuju se ku-pine i maline.

Obavlja se i prekalemljavanje voćnih stabala, đubrenje azotnim đubrivima, setva stratifikovanog semena, obrada zemljišta (tanjiranje, freziranje ili okopavanje). Nije kasno i za sadnju sadnica. Kreće se i sa redovnom zaštitom od pro-uzrokovača biljnih bolesti i štetočina kako jabučastih, tako i koštičavih voćnih vrsta. U brdsko-planinskim krajevima može se još izvoditi zimska rezidba, te zimsko-ranoprolećno prskanje ali treba biti oprezan sa kasnim prolećnih mraze-vima, te kondiciono ojačati biljku.

U vinogradima se vrši rezanje brandusa i površinskih ži-lica. Neizbežni su i radovi na postavljanju i popravcima ar-mature i kolja. Čokote treba vezati, a isto tako krakove i lu-kove za naslon. Nastavlja se duboka obrada u redu i između redova. Prva plitka obrada između redova i prvo prašenje u redu je, takođe, tokom aprila meseca. Vrši se đubrenje azot-nim đubrivima.Kod ranih sorti kod kojih kreće vegetacija treba otpočeti sa merama hemisjke zaštite protiv pepelnice, crne pegavosti, plamenjače-peronospore, grinja i pipa.

Istovremeno i vinari imaju posla: punjenje vina u boce nakon provedenih metoda stabilizacije pri čemu treba obra-titi pažnju na izbor plutanih čepova, ako se ne koriste kru-nasti ili silikonski zatvarači. U slučaju pojava “mana” ili bolesti posavetovati se sa enolozima u cilju popravke vina..

Pčelinja društva unose se u zasade breskve, višnje, treš-nje, kruške, jabuke, jagode, maline i kupine u cvetu radi bo-ljeg oprašivanja.

Povrtnjak - sprovodi se priprema rasada za gajenje u po-lju što znači često provetravanje i snižavanje temperature u plastenicima. Redovno se neguje sejano i sađeno povrće

iz ranijeg razdoblja. Priprema se zemljište za setvu i sadnju uz odgovarajuće postupke protiv zemljišnih štetočina i ko-rovskih biljaka. U zaštiti od bolesti ne preskakati nastavak zaštite od bolesti poleganja, kao i bolesti poput plamenjače i pepelnice. Prihranjuje se ranije sađeno povrće. Na otvo-renom prostoru seju se cvekla, mahunasto povrće, krastav-ci, lubenice, dinja, mrkva, peršun, paradajz, paprika, plavi patlidžan, tikvice, brokoli, rotkva, rotkvica, španać, kupus, kelj, korabica, špargla, poriluk, salata. Direktnom setvom najčešće se proizvodi industrijska paprika, povrtarske sorte kraće vegetacije i paradajz namenjen za preradu bilo u indu-striji ili domaćinstvu. Sorte paradajza pogodne za direktnu setvu na većim površinama su niske, a za baštensku proi-zvodnju visoke. Početak aprila pravo je vreme i za direktnu setvu paprike, a druga polovina aprila za setvu paradajza. U zaštićenom prostoru u prvoj dekadi aprila seju se lubenice, dinje i krastavci za ranu, kao i kupusnjače za srednje ranu proizvodnju. U drugoj polovini aprila, u zavisnosti od vre-menskih prilika (učestalost pojave kasnih mrazeva, navika, tržišta…) na otvorenom prostoru sade se paprika, paradajz, salata, patlidžan, karfiol, krompir, kelj, špargla, hren. Po-činje se sa merama pravovremene zaštite i izbalansirane ishrane povrtarskog bilja.

Cvećarstvo – sadi se letnje cveće (begonije, kadifice, pe-tunije, pelargonije i dr.) u gredice, balkonska korita i druge posude, kao i lukovice i gomolje dalija, gladiola, frezija, go-moljnih begonija. Za sadnju treba koristiti gotove supstrate, ili svežu zemlju u kojoj nema uzročnika bolesti i štetočina, odnosno izvršena je hemijska ili termička dezinfekcija. To-kom aprila vrši se sadnja živica, ukrasnih grmova i stabala. Zasnivaju se novi travnjaci, postojeći se prozračuju, đubre, kose. Đubri se postojeće višegodišnje bilje, uništavaju ko-rovi, zaliva se po potrebi. Vreme je za početak borbe protiv puževa. Ukoliko je potrebno presađuje se sobno bilje.

Stručnjaci preporučuju da se u drugoj polovini aprila seje trava, naravno pod uslovom da zemljište nije suviše hladno i vlažno. Za setvu odabrati suv dan bez vetra. Preporučuje se 40 do 60 grama semena po kvadratnom metru. Po setvi, obavezno je valjanje posejane površine i navodnjavanje. Sta-re travnjake treba prvi put pokositi, zaliti i nađubriti.

Stočarstvo - stoka se izvodi na pašu ili počinje da hra-ni zelenom hranom. To mora biti postepeno da ne bi došlo do probavnih smetnji. Sve ostale mere za kako rogatu sto-ku, tako i svinje se nastavljaju. Malo pažnje za odgajivače živine. U aprilu počinju da se raskvocavaju kvočke, pa ih treba nasaditi – ako u domaćinstvu, kako je to uobičajeno, nisu kupljeni jednodnevni pilići. Ukoliko su se proizvođači opredelili za sopstvenu proizvodnju pilića, oprez! Tokom pr-vih 3 do 40 dana, dok ne dobiju perje, pilićima je potrebno grejanje. Piliće koje su izvele kvočke, greju one same svojim telom, a nabavljene jednodnevne (one iz inkubatora) treba grejati tzv. “veštačkim kvočkama” odnosno sijalicama ili grejačima koji obezbjeđuju temperaturu tela pilića od 35 do 370 C.

Verovatno ima još posla ali i ovo je mnogo za samo 30 dana koliko traje april. Ove godine, po svemu sudeći, mora-će da se radi kao da ima 60 dana.

43

AGROSVET

Sve manje stoke u Srbiji

Ukupan broj goveda na kraju 2013. godine u Srbiji iznosio je 913.147, što je za 0,8% manje nego prethodne godine. Na izmaku prošle godine bilo je 3,14 mi-liona svinja, 1,61 milion ovaca, 225.077 koza i 23,45 miliona živine. Ukupan broj svinja veći je za 0,2%, dok je broj ovaca smanjen za 1,2%, koza za 2,9%, konja za 7,7% i živine za tri odsto. Goveda se naj-više gaje u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (44,7% u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (38,1%). Konačni podaci o broju stoke po vrstama i kate-gorijama, kao i podaci o bilansu stoke i stočnoj proizvodnji, biće objavljeni u aprilu mesecu tekuće godine.

Da li su srpske svinje žrtve ulaska u EU?

Odogovor na pitanje – da li se svi-njama u Srbiji “crno piše” – zavisiće od sposobnosti srpskih proizvođača da se prilagode i izbore sa oštrom konku-rencijom, ali i spremnosti države da poveća izdavanja za agrar. Stručnjaci za poljoprivredu i ekonomisti, smatraju

da naročito veliki problem predstavlja nemogućnost izvoza mesa u EU zbog vakcinacije protiv svinjske kuge. Nai-me, u Srbiji je obavezna vakcinacija pro-tiv svinjske kuge, dok EU ne dozvoljava njenu upotrebu. Ipak, sekretar Udru-ženja za poljoprivredu u Privrednoj ko-mori Srbije Nenad Budimović smatra da svinjarstvo u našoj zemlji neće biti ugroženo evropskim integracija Srbije, jer mi već sada poslujemo na osnovu Sporazuma o stabilizaicji i pridruživa-nju. ”Ono što je neminovno i što ćemo morati u vrlo kratkom roku da uradimo jeste prestanak vakcinacije protiv svinj-ske kuge”, naglasio je Budimović. Srpski proizvođači, kako je rekao, ne treba da idu na količinu, jer tu ne možemo se iz-borimo sa pojedinim evropskim zemlja-ma koje su dosta odmakle po broju svi-nja i prasadi, ali možemo da im parira-mo kroz više faze prerade i tradicionale proizvde. Predsednik Zadružnog saveza Beograda Velimir Radojević kaže da će u narednom periodu u Srbiju biti po-većan uvoz mesa u našu zemlju i da će doći jaki evropski proizvođači sa nižim cenama, boljim kvalitetom, ali i većim subvencijama svojih država, što ih sve čini konkurentnijim. ”Mora da se stan-dardizuje proizvodnja u Srbiji, smanje troškovi i povećaju podsticaji”, dodao je on. Ekonomista Miroslav Zdravković smatra da će “nadrljati svinje u Srbiji i da će biti najveće žrtve evrointegra-cija”. Zdravković kaže da će u procesu liberalizacije i pridruživanja EU svinje u Srbiji biti sve manje poželjne životinje i skupe za čuvanje. On je rekao da Sr-bija ima višak obradive zemlje i manjak subvencija, dok na primer Nemačka ima višak subvencija i tehnologija, a manjak zemlje. ”Onda se fer trgovina formira na horizontali - kukuruz iz Srbije hra-ni nemačke svinje, a onda se one tamo prerade i u Srbiju plasiraju kao jeftiniji proizvod. Mi njima kukuruz, oni nama svinjetinu”, naveo je Zdravković.

Potrošnja mesa raste

Globalna tražnja mesa raste ali različi-tim tempom, zavisno od regiona. Tako u Evropi i SAD, najvećim svetskim pro-izvođačima mesa u 20. veku, potrošnja danas raste sporo ili čak stagnira. S dru-ge strane, u zemljama koje beleže brz

ekonomski rast do 2022. godine mesni sektor će, kako se procenjuje, porasti za oko 80%. Pri tome će najveći rast za-beležiti Kina i Indija zahvaljujući ogro-mnoj tražnji za račun nove srednje kla-se u tim zemljama. Procenjuje se da je u svetu u 2013. godini proizvedeno 308,2 miliona tona mesa od čega 114 miliona svinjskog, 106 miliona živinskog i 68 miliona tona govedine. Potrošnja mesa po stanovniku u svetu u 2013. bila je 43 kilograma godišnje.

Proizvodnja mesa ugrožava životnu sredinu

Intenzivna proizvodnja mesa i mleka širom sveta nanosi sve veću štetu druš-tvu i prirodnoj sredini, upozorava se u novom izveštaju “Atlas mesa” i napomi-nje da način na koji se danas proizvo-de i troše proizvodi od mesa i mleka treba radikalno promeniti. Intenzivno stočarstvo odnosi znatne resurse u ze-mljištu i vodi i 40% svetske proizvodnje žitarica završi u stočnoj hrani. Potroš-nja mesa u SAD i Evropi stagnira dok u azijskim i drugim zemljama koje beleže brz privredni rast i povećanje srednje klase vrtoglavo raste. Godišnja potroš-nja mesa po stanovniku u svetu nešto je veća od 40 kilograma ali je u razvijenim zemljama više od dva puta veća nego u zemljama u razvoju. Autori “Atlasa mesa” - Prijatelji Zemlje Evropa i Fon-dacija Hajnrih Bel ocenjuju da je sistem proizvodnje mesa i mleka loš jer zavisi

STOČARSKI KUTAKPrirediо: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

44

AGROSVET

od oskudnih resursa zemljišta i vode i prenosi prikrivene troškove na potroša-ča. Poljoprivreda u svetu, kako se navo-di, troši 70% raspoložive slatke vode od čega trećina odlazi na stočarstvo. Sve intenzivnije stočarstvo takođe je jedan od najvećih potrošača jestivih kultura i više od 40% godišnje proizvodnje pšeni-ce, raži, ovsa i kukuruza upotrebi se za stočnu hranu a trećina od 14 milijardi hektara koliko se obrađuje u svetu kori-sti se za proizvodnju hrane za stoku. Za proizvodnju kilograma govedine utroši se 15.500 litara vode, koliko i za proi-zvodnju 12 kilograma pšenice ili 118 kilograma šargarepe. Cilj izveštaja je da se pokrene debata o potrebi bolje, bez-bednije i održivije poljoprivrede i pro-izvodnje hrane. U izveštaju se takođe upozorava na rizik da se poljoprivredni i standardi u ishrani “gurnu u stranu” u trgovinskim pregovorima EU i SAD. Rešenja postoje, smatraju autori “Atlasa mesa” i traže od zakonodavaca da re-formišu sektor stočarstva. U dokumen-tu o održivoj ishrani, koji će Evropska komisija objaviti na proleće 2014., biće naglašeno osnovno pravo na hranljivu ishranu zasnovanu na sezonskoj i lo-kalno proizvedenoj hrani koja se gaji na održiv način i uz poštovanje kulturnih raznolikosti. Novi “model” ishrane uk-ljučuje i manji dnevni unos mesa.

EU: Zabrana upotrebe mesa kloniranih životinja

Evropska komisija je saopštila da će zabraniti upotrebu mesa kloniranih ži-votinja, ali nije uvela restrikcije na pro-izvode dobijene od potomaka tih životi-nja. Predstavljajući planirane regulati-ve, evropski komesar za zdravlje Tonio Borg rekao je da će kloniranje domaćih životinja i uvoz kloniranih životinja biti zabranjeni u EU. On je istakao da će biti zabranjeno i reklamiranje prehrambe-nih proizvoda dobijenih od kloniranih životinja. “Cilj predloga je da se obra-

ti pažnja na dobrobit životinja i druge moralne zabrinutosti u vezi kloniranja. Međutim, nema predloga o označavanju proizvoda dobijenih od potomaka kloni-ranih životinja, bilo da je u pitanju mle-ko ili meso”, naglasio je Borg.

Skandinavci najmanje koriste antibiotike u proizvodnji hrane

U Evropskoj uniji švedski stočari naj-manje koriste antibiotike u proizvodnji hrane, a kiparski najviše, proističe iz istraživanja Evropske agencije za lekove (EMA). Procene zasnovane na prodaji antibiotika u 25 evropskih zemalja po jedinici težine žive vage i zaklanih ži-votinja, pokazuju da se antibiotici naj-manje koriste u stočarstvu u Norveškoj i Islandu, kao i da se više koriste na jugu EU a manje na severu. Norveški struč-njaci ocenjuju da postoji direktna veza između upotrebe lekova kod životinja i razvijanja otpornosti bakterija na leko-ve kod ljudi, kao i da u EU industrija-lizovana poljoprivreda i veći prekogra-nični promet povećavaju rizik za javno zdravlje

Proizvodnja mesa u Rusiji povećana za četvrtinu

Obim proizvodnje mesa i mesnih pre-rađevina u Rusiji je prošle godine po-

većan 24,5 odsto u odnosu na 2012. i dostigao je 1,7 miliona tona, navela je ruska statistička služba. Proizvodnja mesa i prerađevina živine prošle godi-ne je povećano 4,2 odsto, na 3,5 miliona tona, proizvodnja ribe, ribljih prerađe-vina i konzervisanih proizvoda pove-ćana je 1,5 odsto, na 3,7 miliona tona. Prerada mleka porasla je 1,5 odsto, na 5,3 miliona tona, a proizvodnja masla-ca 2,9%, na 222.000 tona, preneo je Itar tas. Smanjena je proizvodnja pšeničnog i pšenično-ražanog brašna za 1,5%, na 9,1 miliona tona. S druge strane, proi-zvodnja heljdinog brašna je povećana 15,2 odsto, na 338.000 tona.

Danska zabranila halal i košer klanje stoke

Nakon višegodišnje kampanje aktivista koji se bore za prava životinja, danska vlada zabranila je košer i halal klanje životinja za ishranu, odnosno klanje po jevrejskim i muslimanskim verskim propisima, koji zahtevaju da životinja koja se ubija bude svesna i da joj se život oduzme presecanjem dušnika, grkljana i karotidne arterije. Evropska regulati-va, nasuprot tome, insistira da životinje pre klanja moraju biti ošamućene tako da izgube svest. Izuzeće od ovog pravi-la bilo je dopušteno iz verskih razloga, ali Danska je sada odlučila da postojeći izuzetak ukine, uz objašnjenje ministra poljoprivrede da su “prava životinja važnija od religije”.

45

AGROSVET

Prirediо: Hadži Zoran Jovanović

PČELARSTVO U SRBIJI

Iza nas je 2013 godina i reklo bi se zlatna godina za pče-larstvo sudeći po broju projekata vezanih za razvoj pče-larstva u Srbiji, a za čiju realizaciju je sredstva odobrila

Evropska Unija. Ukupno se radi o 5 projekata, dva iz progra-ma prekogranične saradnje i tri iz granta u okviru strategije razvoja podunavskog regiona. Vrednost svih pet projekata oko 1,2 miliona eura. Ako se tome dodaju sredstva, doduše relativno skromna, koja su za razvoj pčelarstva odvojena iz budžetskih sredstava, stiče se utisak da bi pčelarstvo trebalo u Srbiji da procveta. Na žalost i pčelara i države pokazatelji u stvarnosti, ukazuju da sa manjim izuzetkom skoro ništa konkretno nije urađeno da pčelarstvo zauzme svoje mesto u poljoprivredi koje joj po ogromnom potencijalu pripada.

Postoje nekoliko razloga da i pored korektno vellikih sredstava dobijenih kroz projekte nisu bar za sada, doprineli razvoju pčelarstva u Srbiji.

Projekti koji se finansiraju iz sredstava Evropske Uni-je, izuzimajući jedan, realizuju se bez koordinacije sa re-sorsnim Ministarstvom i Pokrajinskim sekretarijatima. Ti projekti ni međusobno ne kordiniraju niti aktivnosti, pa često pčelari slušaju po više istih i sličnih predavanja i od istih predavača. Bez sinergije i koordinacije pre svega Mini-starstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, ne može se očekivati niti će biti nekih rezultata sa-glasnih sa sredstvima koja su dobijena za razvoj pčelarstva.

Drugi razlog su sami pčelari, kojih po brojnim procena-ma i analizi rezultata iz upitnika, postoji tri vrste: pvi su oni mladi i tek na početku koji su željni znanja i puni elana ali koji sem nekih obuka nemaju nikakvu logistiku. Tu pre sve-ga mislim na pravno regulativnu tj. oblik te regulative koju moraju da registuju kako bi bili legalni i legitimni pčelari. Bez te regulative ne mogu da računaju na bilo koju podršku institucije i samo im preti opasnost da skliznu u sivu zonu poslovanja.

Druga grupa pčelara je najbrojnija i ona u proseku po-seduje 30-40 košnica. Oni imaju formalnu registraciju kroz poljoprivredno gazdinstvo. S obzirom da broj košnica koji imaju ne obezbedjuje održivu ekonomiju njih i njihovih po-rodica, već se navodi kao dopunska delatnost, oni se nala-

ze bliže sivoj zoni nego legalnoj ekonomiji. To je ekstezivna proizvodnja, a labavi propisi omogućavaju im rad ali često i bez kvaliteta i bez primene propisa o bezbednosti meda i zdravlja pčela. Približavanje Srbije Evropskoj Uniji dovešće da se broj tih pčelara smanji, a poveća se broj pčelara treće grupe.

Treća grupa obuhvata pčelare koji imaju minimum 120 košnica i oni se uz sve probleme, pre svega do sada pomere-nih na margine poljoprivredne politike, uzorno bave pčelar-stvom. Oni se kreću u legalnim tokovima kako proizvodnje tako i prodaje meda i ostalih pčelinjih proizvoda.

Mišljenja sam da cilj gore navedenih projekata i svih bu-dućih projekata ali i sredstava iz budžeta namenjenih pče-larima biti usmereni na prvu i treću grupu pčelara. Moglo bi se zaključiti da nije cilj povećati broj pčelara već pove-ćati broj pčelinjih društava i proizvoditi kvalitetan med sa konkretnom cenom za evropsko i svedsko tržište. Mišljenja sam, takođe da za Srbiju šansu predstavljaju tzv. treće trži-ta: Bliski istok i zemlje Afrike.

Kao bitan činilac koji utiče na razvoj pčelarstva u Srbiji, uz politički sluh i volju, svakako je veoma znacajan i faktor učešća nauke. Tu pre svega mislim na primenjenu nauku, odnosno uključivanje obrazovnih i naučnih institucija.

Oni za sada, uz dužno poštovanje pojedinih institucija u pčelarstvu su pre svega evidentifikovani u procese ispitiva-nja ima ili nema nedozvoljenih supstanci u medu, odnosno da li su pčele zdrave ili obolele od nečega.

Šta činiti na otklanjanju nepravilnosti u medu i bolesti u pčelinjacima za sada nema preporuka i ponude rešenja? Pčele nestaju svuda u svetu pa normalno i kod nas. Šta na-uka čini da bi se ta katastrofa smanjila? Moglo bi se reći ništa. Mi u školama i na fakultetima o pčelarstvu govorimo uzgred, pa ne čudi što ljudi u državnim, savetodavnim i ve-terinarskim službama ne smeju ni da priđu košnicama.

Očito je mnogo problema, pa čitajuci jedan časopis o pčelarstvu osamdesetih godina prošlog veka ima se osećaj kao da je pisan ovih godina. Ali nazire se neki napredak. Nažalost pčelarstvo kao jedan od šansi Srbije u rešavanju nekih od problema: nezaposlenost, veći ekonomski značaj i za državu i ljude, uočila je prvo EU. Ima pokazatelja da sve relativne institucije počinju da prepoznaju značaj ulaganja u razvoj pčelarstva u Srbiji.

U narednim tekstovima iznećemo šta se sve to čini ili se planira da se uradi kako bi se pčelarstvo u Srbiji razvilo i ogromni potencijali za pčelarenje (sada se koristi svega oko 5% od mogućeg potencijala ) iskoristio u cilju daljeg rural-nog razvoja Srbije.

Član klastera, između ostalih, je i Savez Pčelarskih Or-ganizacija Srbije, čime je klaster postao nacionalan.

Osnovan prvi Inovativni klaster pčelara u Srbiji “Panonska pčela”

• Dana 31. januara 2014. godine u Sali 1. Skupštine AP Vojvodine, kao projektna aktivnost projekta koji finansira Evropska Unija, a preko konkursa prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija.

• Osnivačka skupština klastera izazvala je veliko interesovanje kako pčelara i pčelarskih organizacija, tako i za rad klastera značajnih potpornih organizacija, proizvođača opreme za pčelarstvo, banke, osiguravajuće kuće, nauč-no-istraživačke i obrazovne institucije.

• Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Pokrajinski sekretarijat za privredu, rav-nopravnost polova i zapošljavanje značajno su podržali Inovativni klaster Panonska pčela i doprineli da se istakne značaj koji, za pčelare ali i poljoprivredu Srbije, ima osnivanje ovog klastera.

PČELARENJE

46

AGROSVET

SMILJE, BEZVREMENSKA LEPOTA KOJA NOSI BESMRTNOSTPrirediо: Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.

Možda zaboravljena u poslednje vreme, možda smo je i videli, ali je ne prepoznajemo. Sa velikim zadovolj-stvom predstavljamo ovu lekovitu, ukrasnu i obred-

nu biljku - smilje. Postoji mnogo vrsta smilja, a najpoznatija je Helichrysum italicum. Pripada velikoj porodici Asteraceae, kojoj pripadaju mnoge aromatične i lekovite vrste.

Još u Homerovo vreme Grci su cenili smilje kao odličan lek za rane, a u narodnim pesmama se smilje pominje kao lep i mirisan cvet za kićenje djevojaka i momaka (‘’ ...nit je smilje niti bosilje, već miriše duša djevojačka...’’). U prošlosti su se osušeni i usitnjeni cvetovi pušili u luli, kao preventiva asma-tičnim napadima. Zbog lepote i mirisa cveta i deci su davana imena: Smilja, Smiljana i Smiljka.

Smilje je posebna biljka, jer tretira kako kozmetičke tako i medicinske probleme. Može ublažiti tragove starenja, zbog čega su je Francuzi nazvali immortelle, što znači besmrtnost. Smilje raste u kamenu i kršu Sredozemlja, od Hercegovine i Korčule preko Sicilije i Korzike, pa sve do Španije.

Ima široku primenu u kozmetičkoj i farmaceutskoj in-dustriji zbog svoje arome i lekovitih svojstava. U narodnoj medicini smilje se koristi za zaustavljanje krvarenja iz nosa i usta, kao i za zarastanje rana. Odličan je lek protiv bronhitisa i kašlja, deluje kao sedativ, snižava krvni pritisak, nivo hole-sterola u krvi, sprečava nastanak ugrušaka, ublažava bolove i jača celi organizam. Zbog svog regenerativnog i protivupal-nog dejstva, izuzetno se ceni za negu dehidrirane i umorne kože, za uklanjanje ožiljaka, strija i modrica. Tokom leta se korisni za ublažavanje crvenila i opekotina kože oštećene sunčevim zracima.

Biljka smilje sadrži flavonske heterozide, tanine, smole, gorke materije, oko 0,4 % etarskog ulja i drugih nedovolj-no proučenih sastojaka. Zahvaljujući svom sastavu, osim

što deluje antihematomatično i regenerativno smilje je ta-kođe mukolitik, spazmolitik, deluje snažno protivupalno i antioksidativno, antikoagulantno, stimuliše rad hepatocita, smanjuje nivo holesterola i pokazuje analgetičko delovanje. Izuzetno je blago, tako da ga mogu koristiti i deca. Zbog svog delovanja koristi se u kozmetici, pogotovo kod nege dehi-drirane i umorne kože. Izvrsno deluje kod stanja hroničnog umora, iscrpljenosti i oslabljenog imunosistema, krepi i od-mara. U proizvodnji eteričnog ulja koriste se cvetovi, dok se u fitoterapijske svrhe koristi cela biljka. Eterično ulje smilja između ostalog, sadrži i itlidione, kojih nema u drugim vrsta-ma biljaka. Ulje sadrži i pinen, limonen, kurkumen, nerol, geraniol, linalol i eugenol. Visok nivo nerola i neril acetata daje ulju smilja jedinstvenu cvetnu notu. U kombinaciji sa drugim eterskim uljima se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska zbog efekta hlađenja. Dobro se kombinuje s većinom eteričnih ulja, naročito s lavandom, kamilicom i citrusima. Ulje smilja je retko i skupo.

Koristi se kao začin jelima od pirinča, mesa i raznih posla-stica jer daje intenzivnu aromu, a upotrebljavaju se grančice i lišće.

47

AGROSVET

Uslovi i načini gajenja - Ova mediteranska biljka raste na sunčanim kamenjarima i padinama, u pukotinama stena, napuštenim vinogradima i uz ivice puteva, a cveta od juna do jula. Stablo je uspravno i obraslo svilenkastim, gustim dla-kama, visine do 40 centimetara. Donji listovi su sakupljeni u rozetu pri osnovi stabla, a ostali su naizmenično raspoređeni po stablu. Svi listovi su na licu zeleni, a na naličju srebrnasto dlakavi. Na vrhu stabla su glavičaste cvasti sakupljene u štit. Gornji cvetovi imaju kraće drške, a donji duže, tako da su cvetovi približno u istoj ravni. Cvetovi nakon oplodnje brzo sazrevaju, a cvetna loža se otvara i prosipa seme. Seme je veoma sitno, izduženog oblika, mrke boje i lako se razno-si vetrom. Smilje je otporno na niske temperature, odlično podnosi i dugotrajnu sušu. Pošto je biljka dvodoma razlikuju se ženske glavice, koje su sa skoro končastim crvenim cveto-vima, od muških, čiji su cvetovi neugledni i cevasti. Plod je ahenija glatka ili hrapava dužine do jednog milimetra.

Zemljište – Smilju najviše odgovaraju topla i lako pro-pustljiva zemljišta. Uspeva na plodnim, dubokim zemljišti-ma sa dovoljnim količinama kreča. Teška, vlažna, hladna i kisela zemljišta ne odgovaraju smilju. To je biljka suvog i to-plog podneblja. Uspeva na terenima sa malo vlage i oštrim zimama. Nedostatak svetla i toplote se negativno odražava na kvalitet ulja. Na istoj parceli ostaje pet do osam godina. Najbolje je zasad smilja zasnovati nakon kultura koje ostav-ljaju zemljište slobodno od korova.

Obrada zemljišta - Zemljište za podizanje zasada smilja treba uzorati krajem leta ili najkasnije početkom jeseni, na dubinu ne manju od 30 cm. Ako se sadi u jesen, zemljište se priprema za sadnju odmah nakon oranja. Ako se plani-ra prolećna sadnja poorana parcela se ostavlja da izmrzne u toku zime. Nakon toga se pristupa površinskoj obradi da bi se dobilo zemljište finije strukture.

Đubrenje - Pošto se radi o višegodišnjoj vrsti, đubrenju treba posvetiti punu pažnju. Prilikom osnovne obrade u ze-mljište se unosi NPK đubrivo u količinama koje se određuju na osnovu prethodno izvršene hemijske analize zemljišta.

Razmnožavanje – Smilje se razmnožava semenom preko proizvodnje rasada. Na manjim parcelama moguće je raz-množavati smilje i deljenjem starih busenova, ali ovaj način se ne može primenjivati na većim površinama. Rasad se pro-izvodi u hladnim lejama u toku leta. Zemljište za leje se prvo treba dobro pođubriti prosejanim zgorelim stajnjakom, kom-postom ili glistenjakom. Sa đubrenjem se u zemljište ne sme uneti seme korovskih biljaka. Hladna leja treba maksimalno

da se usitni i poravna, na kraju povalja ručnim valjkom. Setva se obavlja ručno omaške, pazeći da se seme rasporedi ravno-merno po površini zemljišta. Nakon setve leje se zasjenjuju da bi seme bilo zaštićeno od direktnog uticaja sunčevih zra-ka, a zemljište od prekomernog isušivanja. Za ovu namenu, mogu se koristiti trska, slama ili asura. Seme treba da bude posejano do kraja juna ili najkasnije u prvoj dekadi jula. Za 1m² potrebno je oko 0,5 g semena da bi se dobilo 300 - 400 sadnica smilja. Za sadnju 1 hektara smilja treba od 120 do 150 m² leja, odnosno 40 - 60 g semena. Leje treba redov-no zalivati tako da površina zemljišta nikako ne ostane suva. Seme smilja niče za 10 - 15 dana. Nakon nicanja ukljanja se zasena da bih klijanci dobili što više svetlosti. Zalivanje se nastavlja i nakon uklanjanja zasene, a leja se plevljenjenjem održava čistom od korova. Rasad smilja se presađuje na stal-no mesto u oktobru ili eventualno u proleće u toku marta. Sadi se u redove sa međurednim rastojanjem od 50 - 70 cm, dok je u redu rastojanje između biljaka 30 – 40 cm . Sadnja se obavlja ručno na manjim površinama, a na većim pomoću sadilica.

Nega – Nega smilja se sastoji od okopavanja, kultiviranja i prihranjivanja. Okopavanje i kultiviranje se izvodi više puta u toku godine, uz zavisnosti od zakorovljenosti parcele. Na-ročito je važno zasad štititi od korova i pokorice u toku prve godine gajenja kada su mlade biljčice smilja još nežne i sporo se razvijaju. Uništavanje korova u rednom prostoru se obav-lja ručno. Smilje nema izraženu potrebu za hranivima, tako da se prihranjuje najčešće jednom u toku vegetacije i to sa 100 – 200 kg/ha KAN-a. Prihranjuje se u aprilu, pre cvetanja koje počinje u maju.

Berba – Smilje se bere u momentu pune tehnološke zre-losti, a to je faza kada je najveći broj biljaka u punom cveta-nju. Bere se tako što se odsecaju cvasti iznad prvih listova, tj. na dužinu od 15 - 20 cm . Za proizvodnju osušenog cveta bere se kada je jedna trećina cvetova u cvasti otvorena i to je momenat kada cvetovi imaju najintenzivniju zlatnožutu boju. Nakon berbe, cvetovi se odnose na sušenje. Cvetovi se suše na temperaturi od 40 - 45ºC. Cvet smilja se veoma lako suši , a za jedan kilogram suvog cveta potrebno je 3 kg svežeg . Za dobijanje eteričnog ulja, sakupljena masa se prvo ostaviti da malo provene. Ulje se dobija destilacijom pomoću vodene pare. Sa jednog hektara može se dobiti od 3.500 do 4.000 kg suvih cvasti a prinos ulja varira od 8 – 10 kg/ha. Ekonomski efekat proizvodnje se postiže u trećoj godini, a eksploatacija traje 8 godina.

U svakom slučaju nećete pogrešiti, smilje unosi u vaše okruženje miris Mediterana, energiju sunca i miris leta. Na mestima gde samo retko bilje može naći svoj dom, uporni ži-vot cveta u svojoj besmrtnosti...

48

AGROSVET

LOVIŠTAPrirediо: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

Lov je jedna od najstarijih privrednih grana. Može se reći da je lov star koliko i čovek, potiče još iz paleolita (starog kamenog doba). Divlje zveri su napadale i hranile se lju-

dima, koji su se udruživali u veće skupine kako bi se branili od njih. Razvojem ljudskog razuma ljudi su se sve bolje udru-živali ne samo da bi se uspešno branili, već da bi lovili divljač i jeli njihovo meso. Sam lov podrazumeva odstrel, hvatanje i sakupljanje odstreljene divljači. U paleolitu se lovilo pomoću jama, divljač se hajkom terala u provalije ili vrebala iz zase-de. Oružja su bila krajnje primitivna, jer su korišćena takva kakva su nađena u prirodi bez ikakve obrade i bila su od ka-mena. U neolitu su pripitomljene životinje koje su pomagale lov. To su u većini slučajeva bili konji i psi. Pronalaskom luka i strele i lakog koplja menjao se način lova u neolitu. Kamen koji je korišćen za izradu oružja bio je obrađivan i klesan i bio je pogodan za ljudsku ruku.

Divljač se gađala u trku, gonila se u konjičkom lovu sa psima ili samo sa psima goničima. Kod starih naroda, lov je služio za preharnjivanje i sticanje hrabrosti i bio je stalna vežba za rat i fizičko vaspitanje. U srednjem veku, lov po-staje viteški sport, a kod azijskih naroda masovna vežba za konjičke pohode. Pronalaskom vatrenog oružja, lov postaje sve individualniji. Danas se kao oružje koriste lovačke puš-ke i ne lovi se iz preke potrebe nego je lov danas hobi, može se reći i sport i atrakcija za turiste.

Lov danas, kao turistička atrakcija, postavlja pred nas zadatke gajenja divljači (prvenstveno kao trofejnu divljač), njihove kontrole, kao i samu brigu o lovnim životinjama. 

Pod gajenjem divljači ne podrazumeva se samo odgaji-vanje kvalitetne divljači za odstrel, već i podizanje objekata koje će služiti u tehničke svrhe (pružiti lovcu prijatan uga-đaj dok iščekuje lovinu). Pored izgradnje uzgojnih i tehnič-kih lovnih objekata, u lovištu treba obezbediti i turističke lovne objekte. Lovno turistički objekti će služiti lovcima za opuštanje i odmor, kako pre lova, tako i posle samog lova.

POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE LOVIŠTA

Lovištem, u smislu Zakona, smatra se površina zemlji-šta, šuma i voda, na kojoj postoje ekološki (životni) uslovi za opstanak, reprodukciju i uspešno gajenje jedne ili više vrsta divljači. Lovište mora činiti zaokruženu lovnoprivrednu ce-linu, omeđenu granicama, ali tako da ne sprečava dnevne i sezonske migracije divljači. Lovište ne obuhvata: izgrađeno građevinsko zemljište, javne saobraćajnice i druge javne po-vršine, uključujući i zaštitni pojas, određene delove prirode koji su proglašeni posebno zaštićenim objektima prirode po propisima o zaštiti prirode, u kojima je aktom o proglaše-nju ili posebnim aktom zabranjen lov (nacionalni parkovi, parkovi prirode, strogi rezervati, specijalni zoološki i orni-tološki rezervati i drugi posebno zaštićeni objekti prirode), more i privredne ribnjake sa obalnim zemljištem koje služi za korištenje ribnjaka, rasadnike, voćne i lozne zasade na-menjene intenzivnoj proizvodnji u površini do 100 ha, ako su ograđeni ogradom koja sprečava migraciju dlakave div-ljači i druge površine na kojima je aktom zabranjen lov .

Granice lovišta moraju biti uočljive i jasno obežene na terenu, a poželjno je da budu što je moguće više prirodne, odnosno da prate vodene tokove, grebene i druge prirodne objekte. Ukoliko ovo nije moguće, granice se određuju ve-štački, tj. putevima, železničkim prugama i drugim objek-tima.

Podela lovišta

Lovišta se mogu ustanoviti kao:

1. otvorena lovišta,

2. ograđena lovišta i

3. uzgajališta divljači.

Otvoreno lovište ne može biti manje od 1.000 ha. 

Ograđeno lovište obuhvata površine na kojima postoje uslovi za intenzivni uzgoj, zaštitu, lov i korišćenje divljači, a ne može biti manje od 600 ha.

49

AGROSVET

Uzgajalište divljači obuhvata površine na kojima se mogu uzgajati pojedine vrste divljači za proizvodnju većeg broja kvalitetne i zdrave divljači namenjene lovu i reprodukciji.

Površina uzgajališta mora biti veća od 100 ha, a manja od 2.000 ha.

Lovišta možemo podeliti:

• Prema nadmorskoj visini i konfiguraciji terena;

• Prema nameni;

• Prema strukturi površina u lovištu;

• Prema vrstama divljači koje se u njemu uzgajaju;

• Prema intenzitetu gazdovanja

Prema konfiguraciji terena i nadmorskoj visini, vrši se podela svih lovišta na

• Nizinska (ravničarska),

• Visinska (brdsko-planinska) i

• Visokoplaninska lovišta.

Visinska razlika u nizinskim lovištima se obično kreće od 0 - 700 m.n.v. (50% površine ispod 400 m.n.v.). U nizin-skim lovištima najbolje uslove ima divljač niskog lova, kojoj se daje prioritet. Nizinska lovišta uglavnom pružaju uslove za život zeca, fazana, jarebica, prepelica, divljeg goluba i gr-lica. Lovišta sa rekama, jezerima, ribnjacima i sl. pružaju uslove za život raznih vrsta močvarica. Međutim, u posled-nje vreme u mnogim nizinskim lovištima ima srna i divljih svinja.U ovim lovištima žive i razne vrste dlakavih i perna-tih predatora kao što su: tvor, lisica, jazavac, kuna belica, lasica, kobac, jastreb, mišar i drugi. Najveći deo površine ovih lovišta čine obradive površine, livade i pašnjaci.

Visinska (brdska) lovišta su u rasponu od 700 - 1000 m.n.v. (50% površine između 400 i 1000 m.n.v.). Ova lovišta pružaju uslove za uzgoj divljači visokog lova, dok je divljač niskog lova sporedna. U ovim lovištima glavne vrste divljači su: srna, ređe medved, divlja svinja, tetreb, leštarka, zec, go-lub grivnjaš. Može se naći jastreb, soko, sova, manji orlovi, a takođe i vuk, lisica, divlja mačka, kuna zlatica, jazavac i dr.Visinska lovišta su obično sa kompleksima šuma i šikara, sa manje livada i pašnjaka.

Planinska lovišta su u rasponu od 1000 - 2500 m.n.v. (preko 50% površine iznad 1000 m.n.v.). Nalaze se i iznad zone šumske vegetacije, sa pretežno travnim formacijama i stenama. Tu obitavaju divokoza i kozorog. U nižim prede-lima živi medved, divlja svinja, srna, tetreb, leštarka i zec. Od predatora mogu se naći: vuk, lisica, divlja mačka, sove, jastreb i razne vrste orlova. Prema nameni lovišta se mogu podeliti na:

• lovišta sportsko - rekreativne namene,

• lovišta privredne namene i

• lovišta posebne namene.

Sportsko - rekreativna lovišta su ona u kojima uzgajanje, zaštitu i korišćenje divljači obavljaju članovi lovačke orga-nizacije koja gazduje lovištem, u cilju bavljenja lovom kao vidom sporta i rekreacije. Lovišta privredne namene su ona lovišta u kojima se uzgajanje, zaštita i korišćenje divljači obavlja u cilju ostvarenja materijalne dobiti. U ovim lovi-štima, odstrelne takse su visoke, a uzgaja se i lovi pretežno visoka divljač. Ovim lovištima gazduje lovačka organizacija putem stalno zaposlenog profesionalnog osoblja, koje mora imati odgovarajuću stručnu spremu, ili posebno formirano preduzeće ili deo preduzeća. Lov najčešće obavljaju strani državljani - turisti po važećem cenovniku.

Lovišta posebne namene su ona lovišta u kojima se uz-goj, zaštita i korišćenje divljači obavlja u naučno - nastavne, istraživačke ili druge svrhe. Ovim lovištima obično gazduju posebni nadležni organi.

Prema strukturi površina, lovišta se dele na šumska, poljska i stepska, kraška, zatim lovišta sa velikim vodenim površinama. Najmanje je lovišta u kojima većinu površina čine reke, jezera, močvare, itd. Prema vrstama divljači, lovi-šta se mogu podeliti na lovišta krupne i sitne divljači, odno-sno visoke i niske divljači. 

Prema intenzitetu gazdovanja, lovišta delimo na ona sa intenzivnim gazdovanjem i ona sa ekstenzivnim. Lovišta u kojima se intenzivno gazduje, su obično ograđena lovišta,

50

AGROSVET

sa izuzetkom pojedinih otvorenih lovišta u kojima se pro-vodi intenzivno gazdovanjem medvedom (BiH). Površine u lovištu delimo na lovno produktivne (lovne) i na nelovno produktivne (nelovne). Lovnoproduktivna površina je ona površina u lovištu na kojoj postoje uslovi za uzgajanje, za-štitu i korišćenje divljači, a da pri tome nisu ugroženi inte-resi drugih privrednih grana, odnosno da se sprovođenjem lovstva na tim površinama ne dovode u opasnost druga lica.

Lovno neproduktivne površine su naseljena mesta, i za-štitni pojas oko njih (300 m), farme, uzgajališta, povrtnjaci, voćnjaci, vinogradi, zatim vodozaštitne zone, javni putevi i saobraćajnice, takođe zaštitni pojasevi, fabrike i dr.

Srbija ima preko 320 lovišta na površini od 6500000 ha, od čega sa oko 90% površine gazduju lovačka udruženja u okviru Lovačkog saveza Srbije, a ostalim lovištima gazduju JP Srbijašume i JP Vojvodinašume.

Najčešće vrste divljači u Srbiji su:

Sisari: jelen evropski, jelen lopatar, srna, divokoza, mu-flon, divlja svinja, medved, jazavac, veverica, zec, vuk, divlja mačka, lisica, tvor, lasica i dr.

Ptice: fazan, poljska jarebica, prepelica, jastreb, divlja guska, divlja patka gluvara, divlja patka kržulja, siva čaplja, šumska šljuka, divlji golub grivnaš, divlji golub pećinar, div-lji golub dupljaš, gugutka, grlica, siva vrana, svraka.

Lov u mnogim razvijenim zemljama predstavlja značaj-nu privrednu granu, ali kod nas to nije slučaj. Iako je srpsko lovstvo nekada bilo visokopozicionirano u svetu, danas se ne možemo pohvaliti sadašnjim fondom divljači i organiza-cijom lovačkih službi.

Nadamo se da će se slika o našem lovstvu brzo promeniti na bolje i da će i naši ljudi izgraditi svest sa ciljem očuvanja i unapređenja fonda divljači.

BESPLATNA REGISTRACIJA

KATALOGPESTICIDA

2014

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211(u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.

Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopisAgrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštitebilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično.

Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke(e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih nećedistribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisniciprimiti putem naših SMS poruka.

Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke istručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje:

1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti)

a) Ratarstvo

b) Voćarstvo

c) Povrtarstvo

d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti)

Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima:

Ime i prezime:

Firma:

Adresa:

Mobilni telefon:

E-mail adresa:

Datum:

Potpis:

NAMAVERUJU