FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

1. BILANS STANJA

2. BILANS USPEHA

3. IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU

4. IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU

5. IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE

6. NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

FINANSIJSKA ANALIZA USMERENA JE, PRVENSTVENO, NA BILANS STANJA, BILANS USPEHA I NA IZVESTAJ O NOVCANIM TOKOVIMA.

FINANSIJSKA ANALIZA- POCECI FINANSIJSKE ANALIZE VEZUJU SE ZA 30-TE GODINE PROSLOG

VEKA.

- SRACUNATA JE NA:

- 1. OCENU RANIJIH ODLUKA U VEZI SA UPRAVLJANJEM POSLOVANJAPREDUZECA

- 2. PRIBAVLJANJE INFORMACIJA RELEVANTNIH ZA DONOSENJEPOSLOVNIH ODLUKA KOJE SU USMERENE NA ODRZANJE I RAZVOJPREDUZECA.

- FINANSIJSKA ANALIZA PREDSTAVLJA SPOJ PROSLOSTI, SADASNJOSTI IBUDUCNOSTI

- NE POSTOJE JEDINSTVENI I AUTONOMNI CILJEVI ANALIZE, VEC SUOPREDELJENI INTERESIMA FINANSIJSKIH ANALITICARA I KORISNIKAREZULTATAANALIZE.

FINANSIJSKA ANALIZA

- Da bi se donele racionalne investicione i finansijskeodluke (o ulaganju u sredstva preduzeca i nacinufinansiranja tih ulaganja) finansijska analiza treba daomoguci:

- 1. procenu tekuce finansijske pozicije preduzeca

- 2. procenu potreba prosirenja poslovne aktivnosti(dodatnih sredstava)

- 3. procenu potreba za dodatnim izvorima finansiranja.

FINANSIJSKA ANALIZA – predmet analize

- FINANSIJSKI IZVESTAJI PROIZASLI IZRACUNOVODSTVA, KAO INFORMACIONE OSNOVE,KROZ REDOVAN ZAKLJUCAK POSLOVNIH KNJIGA.

- Pre otpocinjanja analize neophodno je:

- 1. pripremiti finansijske izvestaje za analizu

- 2. razmotriti upotrebljivost bilansnih podataka (kvalitet)

- 3. izvrsiti klasifikaciju bilansnih podataka

- 4. izabrati adekvatne instrumente analize

UPOREDNI BILANSI STANJA

AKTIVA 2010. 2011. PASIVA 2010. 2011.

OSNOVNA SREDSTVA 100.000. 120.000. AKCIJSKI KAPITAL 100.000. 100.000.

(IVOS) - 10.000. -22.000. REZERVE 5.000. 9.000.

MATERIJAL 20.000. 32.000. DUGOR.KREDITI 55.000. 71.000.

GOTOVI PROIZVODI 40.000. 50.000. OST.DUG.OBAVEZE 20.000. 50.000.

NEDOVRSENA

PROIZVODNJA

5.000. 15.000. DOBAVLJACI 40.000. 100.000.

KUPCI 45.000. 75.000.

HOV 10.000. 15.000.

GOTOVINA 10.000. 45.000.

UKUPNO: 220.000. 330.000. UKUPNO: 220.000. 330.000.

U 2010. GOD. AKCIJSKI KAPITAL = 100 KOM * 1000 DIN = 100.000.

U 2011. GODINI BROJ AKCIJA OSTAJE ISTI. TC akcija u 2011. godini iznosi

1300 din.

UPOREDNI BILANSI USPEHA

RASHODI 2010. 2011. PRIHODI 2010. 2011.

TROSKOVI

MATERIJALA

10.000. 25.000. PRIHODI OD

PRODAJE

80.000. 160.000.

TROSKOVI

AMORTIZACIJE

10.000. 22.000. KOREKCIJA

VREDNOSTI ZALIHA

20.000. 20.000.

TROSKOVI ZARADA 30.000. 40.000. POSLOVNI PRIHODI 100.000. 180.000.

TROSKOVI

PROIZVODNIH

USLUGA

10.000. 15.000. FINANSIJSKI PRIHODI 2.000. 4.000.

NEMATERIJALNI

TROSK.

5.000. 8.000. OSTALI PRIHODI 8.000. 14.000.

FINANSIJSKI

RASHODI

15.000. 20.000.

OSTALI RASHODI 20.000. 50.000.

NETO DOBITAK 10.000. 18.000.

UKUPNO: 110.000. 198.000. UKUPNO: 110.000. 198.000.

NAPOMENA: NETO DOBITAK RASPODELJEN TAKO DA ½ PRIPADA AKCIONARIMA U

OBLIKU DIVIDENDI, A ½ POVECAVA REZERVE PREDUZECA.

RACIO ANALIZA – NAJVAZNIJI INSTRUMENT FINANSIJSKE ANALIZE

- RACIO PREDSTAVLJA ODNOS JEDNE VELICINEPREMA NEKOJ DRUGOJ VELICINI.

- RACIO ANALIZA BAVI SE ISTRAZIVANJEM IISKAZIVANJEM RELEVANTNIH ODNOSA IZMEDJUBILANSNIH I FINANSIJSKIH KATEGORIJA KAKO BI SESAGLEDAO I OCENIO FINANSIJSKI POLOZAJ IRENTABILNOST PREDUZECA.

- CILJ ANALIZE JE PREDVIDETI BUDUCNOST, NAOSNOVUSAGLEDAVANJA PROSLOSTI I SADASNJOSTI.

RACIO ANALIZA – NAJVAZNIJI INSTRUMENT FINANSIJSKE ANALIZE

- KAKO BI MOGLI UPOREDITI DOBIJENE REZULTATE RACIO ANALIZE,NEOPHODNO JE UPOREDITI IH SA STANDARDIMA.

- - podaci prethodnog perioda

- - planirane velicine racio brojeva

- - granski prosek ili podaci izabrane grupe preduzeca

- - lider u grani

- - mentalni standardi (iskustvo)

- - standardi predvidjeni bilansnim pravilima finansiranja

- Racio brojevi moraju se ocenjivati kako u vremenu,tako i prostorno.

KLASIFIKACIJA RACIO BROJEVA

- POKAZATELJI LIKVIDNOSTI

- POKAZATELJI AKTIVNOSTI

- POKAZATELJI STRUKTURE FINANSIRANJA

- POKAZATELJI RENTABILNOSTI

- POKAZATELJI TRZISNE VREDNOSTI

POKAZATELJI LIKVIDNOSTI

• LIKVIDNOST PREDUZECA JE SPOSOBNOST PREDUZECA DAMOŽE ODOGOVORITI NA OBAVEZE KOJE DOSPEVAJU UKRATKOM ROKU.

• POKAZATELJI:

• A) RACIO OPŠTE LIKVIDNOSTI

• B) RACIO REDUCIRANE LIKVIDNOSTI

• C) RACIO NOVČANE LIKVIDNOSTI

• D) NETO OBRTNI FOND

POKAZATELJI LIKVIDNOSTI

•

POKAZATELJI LIKVIDNOSTI

•

POKAZATELJI LIKVIDNOSTI

•

POKAZATELJI LIKVIDNOSTI• NETO OBRTNI FOND

• Neto obrtni fond ne predstavlja racio broj. Radi se o apsolutnom iznosu.

• S aspekta imovine – razlika obrtne imovine i kratkoročnih obaveza. KOLIKO JEOBRTNE IMOVINE FINANSIRANO IZ DUGOROČNIH IZVORA.

• S aspekta kapitala – razlika dugoročnog kapitala i stalne imovine. KOLIKA JEVREDNOST DUGOROČNIH IZVORA ZA FINANSIRANJE OBRTNE IMOVINE.

• NOF10 = OBR.SR. – KRATK.OBAVEZE NOF10 = 130.000 – 40.000 = 90.000

• NOF11 = DUGOR.IZVORI – OSN.SR. NOF11 = 230.000 – 98.000 = 132.000

• Zaključci:

• Dolazi do porasta kako likvidnosti, tako i solventnosti.

• Iako je racio opšte likvidnosti opao (sa 3,25 na 2,32), NOF je porastao.Finansijska struktura preduzeca jaca, jer je porast NOF-a (za 42.000) veciod porasta zaliha ( za 32.000).

• NOF se koristi kao dopuna u analizi racia opšte likvidnosti.

POKAZATELJI AKTIVNOSTI

- POKAZATELJI AKTIVNOSTI MERE EFIKASNOST PREDUZECA.

- SPOSOBNOST PREDUZEĆA DA SA ŠTO MANJIM ULAGANJIMAOSTVARI STO VECI OBIM AKTIVNOSTI.

- POKAZATELJI:

- A) KOEFICIJENT OBRTA KUPACA

- B) KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAČA

- C) KOEFICIJENT OBRTA ZALIHA

- D) KOEFICIJENT OBRTA SOPSTVENIH SREDSTAVA

- E) KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH SREDSTAVA

POKAZATELJI AKTIVNOSTI

KOEFICIJENT OBRTA KUPACA

KOK = 𝑷𝑹𝑰𝑯𝑶𝑫𝑰 𝑶𝑫 𝑷𝑹𝑶𝑫𝑨𝑱𝑬

𝑷𝑹𝑶𝑺𝑬𝑪𝑨𝑵 𝑺𝑨𝑳𝑫𝑶𝑲𝑼𝑷𝑨𝑪𝑨

KOD11 = 𝟏𝟔𝟎.𝟎𝟎𝟎.

𝟔𝟎.𝟎𝟎𝟎.= 2,67

Potraživanja od kupaca se, u proseku, naplacuju 2,67 puta godisnje, odnosno, na 2,67 din.prihoda od prodaje u toku godine, 1 dinar ostaje nenaplacen u saldu potrazivanja od kupaca.

Ovaj koeficijent se dopunjava koeficijentom prosecnog perioda naplatepotrazivanja od kupaca:

PNk = 𝟑𝟔𝟓

𝑲𝑶𝑲

PNk = 𝟑𝟔𝟓

𝟐,𝟔𝟕= 137 dana

Potrazivanja od kupaca se, u toku godine, naplacuju u proseku na svakih 137 dana. Drugimrecima,od trenutka prodaje na kredit kupcima do trenutka naplate potrazivanja prodje, uproseku, 137 dana. Ovaj koeficijent se poredi sa ugovorenim kreditnim periodom koji je odobrenkupcima. Npr, ako je odobren kreditni period od 60 dana, naplata potrazivanja od kupaca, uovom slucaju, nije efikasna.

POKAZATELJI AKTIVNOSTIKOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJACA

KOD = 𝑽𝑹𝑬𝑫𝑵𝑶𝑺𝑻 𝑵𝑨𝑩𝑨𝑽𝑲𝑰 𝑵𝑨 𝑲𝑹𝑬𝑫𝑰𝑻

𝑷𝑹𝑶𝑺𝑬𝑪𝑨𝑵 𝑺𝑨𝑳𝑫𝑶𝑫𝑶𝑩𝑨𝑽𝑳𝑱𝑨𝑪𝑨

VAZNA NAPOMENA: VREDNOST NABAVKI NA KREDIT NE VIDI SE U BILANSU USPEHA. DOOVOG IZNOSA DOLAZI SE KORISCENJEM PODATAKA POGONSKOG KNJIGOVODSTVA IDOKUMENTACIJE O NABAVCI ZALIHA I USLUGA, PO FAKTURI (NA KREDIT).

PRETPOSTAVKA PRIMERA: VREDNOST NABAVKI NA KREDIT, U TOKU 2011. GODINE IZNOSI 100.000

KOD11 = 𝟏𝟎𝟎.𝟎𝟎𝟎.

𝟕𝟎.𝟎𝟎𝟎.= 1,43

Obaveze prema dobavljacima se, u proseku, izmiruju 1,43 puta godisnje.

Ovaj koeficijent se dopunjava koeficijentom prosecnog perioda izmirenja obavezaprema dobavljacima:

PId = 𝟑𝟔𝟓

𝑲𝑶𝑫

PNk = 𝟑𝟔𝟓

𝟏,𝟒𝟑= 255 dana

Obaveze prema dobavljacima se, u toku godine, izmiruju, u proseku, na svakih 255 dana.Drugim recima,od trenutka nabavke na kredit do momenta isplate obaveze prema dobavljacimaprodje, u proseku, 255 dana. Ovaj koeficijent se poredi sa ugovorenim kreditnim periodom kojinam odobravaju dobavljaci. Npr, ako je odobren kreditni period od 70 dana, preduzece, u ovomslucaju, ne izmiruje obaveze prema dobavljacima, u roku – veliki problem likvidnosti.

POKAZATELJI AKTIVNOSTI

KOEFICIJENT OBRTA ZALIHA

KOD = 𝑪𝑬𝑵𝑨 𝑲𝑶𝑺𝑻𝑨𝑵𝑱𝑨 𝑹𝑬𝑨𝑳𝑰𝒁𝑶𝑽𝑨𝑵𝑰𝑯 𝑷𝑹𝑶𝑰𝒁𝑽𝑶𝑫𝑨

𝑷𝑹𝑶𝑺𝑬𝑪𝑨𝑵 𝑺𝑨𝑳𝑫𝑶 𝒁𝑨𝑳𝑰𝑯𝑨

VAZNA NAPOMENA: CENA KOSTANJA REALIZOVANIH PROIZVODA NE MOZE SE VIDETI UBILANSU USPEHA (ZASTO???). USLED TOGA, KORISTI SE APROKSIMACIJA – PRIHODI ODPRODAJE.

DAKLE: KOZ =𝑷𝑹𝑰𝑯𝑶𝑫𝑰 𝑶𝑫 𝑷𝑹𝑶𝑫𝑨𝑱𝑬

𝑷𝑹𝑶𝑺𝑬𝑪𝑨𝑵 𝑺𝑨𝑳𝑫𝑶 𝒁𝑨𝑳𝑰𝑯𝑨

KOZ =𝟏𝟖𝟎.𝟎𝟎𝟎.

𝟖𝟏.𝟎𝟎𝟎= 2,22

Zalihe se, u toku godine, u proseku, obrnu 2,22 puta.

Ovaj koeficijent se dopunjava koeficijentom prosecne starosti zaliha

Psz = 𝟑𝟔𝟓

𝑲𝑶𝒁= 365/2.22 = 164 dana

Vreme jednog obrta zaliha iznosi 164 dana. Koeficijent obrta zaliha i prosecna starost zalihauticu kako na likvidnost, tako i na solventnost preduzeca, a posredno i na rentabilnost.

Sabiranjem prosecne starosti zaliha i prosecnog perioda naplate potrazivanja od kupaca dobijase vreme konvertovanja zaliha u gotovinu.

Vkzug = Psz + Pnk = 164 + 137 = 301

POKAZATELJI AKTIVNOSTIKOEFICIJENT OBRTA SOPSTVENIH

SREDSTAVA

KOSs = 𝑷𝑶𝑺𝑳𝑶𝑽𝑵𝑰 𝑷𝑹𝑰𝑯𝑶𝑫𝑰

𝑷𝑹𝑶𝑺𝑬𝑪𝑨𝑵 𝑺𝑨𝑳𝑫𝑶 𝑺𝑶𝑷𝑺𝑻𝑽𝑬𝑵𝑰𝑯 𝑺𝑹𝑬𝑫𝑺𝑻𝑨𝑽𝑨 (𝑺𝑶𝑷. 𝑲𝑨𝑷𝑰𝑻𝑨𝑳𝑨)

KOSs11 = 𝟏𝟖𝟎.𝟎𝟎𝟎.

𝟏𝟎𝟕.𝟎𝟎𝟎.= 1,68

Na svaki dinar angazovanih sopstvenih sredstava, preduzece je ostvarilo 1,68 dinara poslovnih prihoda. Ovajkoeficijent je vazna determinanta rentabilnosti sopstvenog kapitala.

KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH POSLOVNIH SREDSTAVA

KOPs = 𝑷𝑶𝑺𝑳𝑶𝑽𝑵𝑰 𝑷𝑹𝑰𝑯𝑶𝑫𝑰

𝑷𝑹𝑶𝑺𝑬𝑪𝑨𝑵 𝑺𝑨𝑳𝑫𝑶 𝑼𝑲𝑼𝑷𝑵𝑰𝑯 𝑺𝑹𝑬𝑫𝑺𝑻𝑨𝑽𝑨 (𝑼𝑲𝑼𝑷𝑵𝑶𝑮 𝑲𝑨𝑷𝑰𝑻𝑨𝑳𝑨)

KOPs11 = 𝟏𝟖𝟎.𝟎𝟎𝟎.

𝟐𝟕𝟓,𝟎𝟎𝟎.= 0,65

Na svaki dinar angazovanih ukupnih poslovnih sredstva, preduzece je ostvarilo 0,65 dinara poslovnih prihoda. Ovaj koeficijent je vazna determinanta rentabilnosti ukupno angazovanog kapitala.

POKAZATELJI STRUKTURE FINANSIRANJA

Pokazatelji strukture finansiranja (imovine) sagledavaju se nabazi informacija bilansa stanja (pasive) ali i bilansa uspeha (nekipod pokazatelja).

Ukupni kapital se može podeliti na: sopstveni i tudji(pozajmljeni) po vlasnistvu (pripadnosti) i na dugoročni ikratkoročni, po roku dospeća.

Na bazi strukture finansiranja imovine dobijamo odgovor na dvapitanja:

a) Kako preduzece finansira sredstva

b) Da li preduzece odgovara obavezama po osnovuangažovanih sredstava.

POKAZATELJI STRUKTURE FINANSIRANJA

A) RACIO ZADUZENOSTI

RZ = 𝑷𝑶𝒁𝑨𝑱𝑴𝑳𝑱𝑬𝑵𝑰 𝑲𝑨𝑷𝑰𝑻𝑨𝑳

𝑼𝑲𝑼𝑷𝑵𝑰 𝑲𝑨𝑷𝑰𝑻𝑨𝑳

RZ11= 𝟐𝟐𝟏.𝟎𝟎𝟎.

𝟑𝟑𝟎.𝟎𝟎𝟎.= 0,6696 = 66,9%

U strukturi kapitala dominira pozajmljeni kapital. Ukupna sredstvapreduzeca finansirana su pozajmljenim kapitalom u iznosu od 66,9%, aostatak imovine finansiran je sopstvenim kapitalom.

POKAZATELJI STRUKTURE FINANSIRANJA

B) RACIO strukture KAPITALA

RZ = 𝑫𝑼𝑮𝑶𝑹𝑶Č𝑵𝑰 𝑫𝑼𝑮𝑶𝑽𝑰

𝑺𝑶𝑷𝑺𝑻𝑽𝑬𝑵𝑰 𝑲𝑨𝑷𝑰𝑻𝑨𝑳

RZ11= 𝟏𝟐𝟏.𝟎𝟎𝟎.

𝟏𝟎𝟗.𝟎𝟎𝟎.= 1,11: 1.

Na svaki dinar ulaganja iz sopstvenih izvora preduzece je angazovalo1,11 dugorocnog duga. Dugorocni dugovi ucestvuju u finansiranjupreduzeca sa 111% u odnosu na sopstveni kapital.

POKAZATELJI STRUKTURE FINANSIRANJA

c) ODNOS DUGOROCNOG DUGA PREMA DUGOROČNIM IZVORIMA

RDD = 𝑫𝑼𝑮𝑶𝑹𝑶Č𝑵𝑰 𝑫𝑼𝑮𝑶𝑽𝑰

𝑫𝑼𝑮𝑶𝑹𝑶Č𝑵𝑰 𝑲𝑨𝑷𝑰𝑻𝑨𝑳

RDD11= 𝟏𝟐𝟏.𝟎𝟎𝟎.

𝟐𝟑𝟎.𝟎𝟎𝟎.= 0,52: 1.

Od ukupnih dugorocnih izvora finansiranja, preduzece je pribaviloputem dugoročnih zaduzenja 52%.

POKAZATELJI STRUKTURE FINANSIRANJAd) Racio pokrica kamata

Kamate su finansijski rashodi koji se pokrivaju iz poslovnog dobitka preduzeca. Poslovni dobitak predstavlja razliku poslovnih prihoda i poslovnih rashoda

RPk = 𝑷𝑶𝑺𝑳𝑶𝑽𝑵𝑰 𝑫𝑶𝑩𝑰𝑻𝑨𝑲

𝑹𝑨𝑺𝑯𝑶𝑫𝑰 𝑵𝑨 𝑰𝑴𝑬 𝑲𝑨𝑴𝑨𝑻𝑨

Pod pretpostavkom da svi finansijski rashodi iskljucivo proisticu iz kamata, u nasem primeru, RPk se racuna na sledeci nacin:

RPk11= 𝟕𝟎.𝟎𝟎𝟎.

𝟐𝟎.𝟎𝟎𝟎.= 3,5

Svaki dinar rashoda na ime kamata, pokriven je sa 3,5 dinara poslovnogdobitka. Mera je subjektivni osecaj analiticara i podaci o raciu za vecibroj godina.

POKAZATELJI RENTABILNOSTI

- RENTABILNOST JE EKONOMSKI PRINCIP KOJI ZAHTEVA DAPREDUZECE, UZ STO NIŽA ULAGANJA (ILI ZA DATI NIVOULAGANJA) TREBA DA TEŽI OSTVARENJU ŠTO VEĆEGPOSLOVNOG I NETO DOBITKA.

- POKAZATELJI:

- A) PARCIJALNI – STOPA POSLOVNOG DOBITKA I STOPA NETODOBITKA

- B) GLOBALNI – STOPA PRINOSA NA UKUPNI KAPITAL I STOPAPRINOSA NA SOPSTVENI KAPITAL

POKAZATELJI RENTABILNOSTI

STOPA POSLOVNOG DOBITKA

SPd = 𝑷𝑶𝑺𝑳𝑶𝑽𝑵𝑰 𝑫𝑶𝑩𝑰𝑻𝑨𝑲

𝑷𝑶𝑺𝑳𝑶𝑽𝑵𝑰 𝑷𝑹𝑰𝑯𝑶𝑫𝑰

SPd11 =𝟕𝟎.𝟎𝟎𝟎.

𝟏𝟖𝟎.𝟎𝟎𝟎.= 0,39

Relativno ucesce poslovnog dobitka u poslovnih prihodima iznosi 39%. Na svaki

dinar poslovnih prihoda preduzece ostvaruje 0,39 dinara poslovnog dobitka.

STOPA NETO DOBITKA

SPd = 𝑵𝑬𝑻𝑶 𝑫𝑶𝑩𝑰𝑻𝑨𝑲

𝑷𝑶𝑺𝑳𝑶𝑽𝑵𝑰 𝑷𝑹𝑰𝑯𝑶𝑫𝑰

SPd11 =𝟏𝟖.𝟎𝟎𝟎.

𝟏𝟖𝟎.𝟎𝟎𝟎.= 0,10

Relativno ucesce neto dobitka u poslovnih prihodima iznosi 10%. Na svaki dinar

poslovnih prihoda preduzece ostvaruje 0,1 dinara neto dobitka.

POKAZATELJI RENTABILNOSTISTOPA PRINOSA NA UKUPNI KAPITAL

REZULTAT KOJI JE PROIZVOD ANGAZOVANJA UKUPNOG KAPITALA JE POSLOVNI DOBITAK.

SPuk = 𝑷𝑶𝑺𝑳𝑶𝑽𝑵𝑰 𝑫𝑶𝑩𝑰𝑻𝑨𝑲

𝑷𝑹𝑶𝑺𝑬Č𝑵𝑰 𝑼𝑲𝑼𝑷𝑵𝑰 𝑲𝑨𝑷𝑰𝑻𝑨𝑳

SPuk =𝟕𝟎.𝟎𝟎𝟎.

𝟐𝟕𝟓.𝟎𝟎𝟎.= 0,25 = 25%

Na svaki dinar prosecno angazovanih ukupnih sredstava (ukupnog kapitala)preduzece je ostvarilo 0,25 dinara poslovnog dobitka.

Drugi način: analiticko posmatranje

SPuk = 𝑷𝑶𝑺𝑳𝑶𝑽𝑵𝑰 𝑫𝑶𝑩𝑰𝑻𝑨𝑲

𝑷𝑶𝑺𝑳𝑶𝑽𝑵𝑰 𝑷𝑹𝑰𝑯𝑶𝑫𝑰*

𝑷𝑶𝑺𝑳𝑶𝑽𝑵𝑰 𝑷𝑹𝑰𝑯𝑶𝑫𝑰

𝑷𝑹𝑶𝑺𝑬𝑪𝑵𝑰 𝑼𝑲𝑼𝑷𝑵𝑰 𝑲𝑨𝑷𝑰𝑻𝑨𝑳

stopa poslovnog dobitka*koeficijent obrta ukupnih posl.sredstava

Stopa prinosa na ukupni kapital moze se povecati ili povecanjem stope poslovnog dobitka ili ubrzanjem obrta ukupnih poslovnih sredstava, (najbolji efekat je obostrano povecanje obe stope).

POKAZATELJI RENTABILNOSTISTOPA PRINOSA NA SOPSTVENI KAPITAL

REZULTAT KOJI JE PROIZVOD ANGAZOVANJA SOPSTVENOG KAPITALA JE NETO DOBITAK.

SPsk = 𝑵𝑬𝑻𝑶 𝑫𝑶𝑩𝑰𝑻𝑨𝑲

𝑷𝑹𝑶𝑺𝑬Č𝑵𝑰 𝑺𝑶𝑷𝑺𝑻𝑽𝑬𝑵𝑰 𝑲𝑨𝑷𝑰𝑻𝑨𝑳

SPsk =𝟏𝟖.𝟎𝟎𝟎.

𝟏𝟎𝟕.𝟎𝟎𝟎.= 0,168 = 16.8%

Na svaki dinar prosecno angazovanih sopstvenih sredstava (sopstvenogkapitala) preduzece je ostvarilo 0,168 dinara neto dobitka.

Drugi način: analiticko posmatranje

SPsk = 𝑵𝑬𝑻𝑶 𝑫𝑶𝑩𝑰𝑻𝑨𝑲

𝑷𝑶𝑺𝑳𝑶𝑽𝑵𝑰 𝑷𝑹𝑰𝑯𝑶𝑫𝑰*

𝑷𝑶𝑺𝑳𝑶𝑽𝑵𝑰 𝑷𝑹𝑰𝑯𝑶𝑫𝑰

𝑷𝑹𝑶𝑺𝑬𝑪𝑵𝑰 𝑺𝑶𝑷𝑺𝑻𝑽𝑬𝑵𝑰 𝑲𝑨𝑷𝑰𝑻𝑨𝑳

stopa neto dobitka*koeficijent obrta sopstvenih posl.sredstava

Stopa prinosa na sopstveni kapital moze se povecati ili povecanjem stope neto dobitka ili ubrzanjem obrta sopstvenih poslovnih sredstava, (najbolji efekat je obostrano povecanje obe stope).

POKAZATELJI RENTABILNOSTI

• PROSIRENA DU PONT ANALIZA

Stopu prinosa na sopstveni kapital možemo dobiti i na treci nacin:

SPsk = 𝑵𝑬𝑻𝑶 𝑫𝑶𝑩𝑰𝑻𝑨𝑲

𝑷𝑶𝑺𝑳𝑶𝑽𝑵𝑰 𝑷𝑹𝑰𝑯𝑶𝑫𝑰*

𝑷𝑶𝑺𝑳𝑶𝑽𝑵𝑰 𝑷𝑹𝑰𝑯𝑶𝑫𝑰

𝑷𝑹𝑶𝑺𝑬𝑪𝑵𝑰 𝑼𝑲𝑼𝑷𝑵𝑰 𝑲𝑨𝑷𝑰𝑻𝑨𝑳* 𝟏

𝟏−𝑹𝑨𝑪.𝑫𝑼𝑮𝑨

SPsk = stopa neto dobitka* koeficijent obrta ukupnog kapitala * multiplikator sopstvenog kapitala

• Tri poluge (nacina povecanja) – preko efikasnosti upravljanjatroskovima (stope neto dobitka), preko efikasnosti koriscenjaukupnih poslovnih sredstava i preko efekta finansijskogleveridza.

Preko multiplikatora sopstvenog kapitala u analizu se ukljucuje ifinansijski leveridz.

POKAZATELJI RENTABILNOSTI

-VAŽAN ZAKLJUČAK:

-Buduci da je stopa prinosa na sopstvenikapital niza u odnosu na stopu prinosa naukupni kapital, na iznos neto dobitka delujenegativni finansijski leveridz. U isto vremekamatna stopa visa je u odnosu na stopuprinosa na ukupni kapital... Preduzece morada poveca ucesce sopstvenog kapitala,prezaduzeno je.... Takva situacija posledica je ivisokih ostalih rashoda....

-Vazi i obrnuta situacija.

POKAZATELJI TRZISNE VREDNOSTI

-Ovi pokazatelji su karakteristični zapreduzeca organizovana u formi AD.

-Pokazatelji koriste informacije sa trzistakapitala (berzi)

-Pokazuju prinosnu snagu kompanije iefekat prinosa na same vlasnike(krozdividendu ili porast TC akcija).

POKAZATELJI TRZISNE VREDNOSTI

• A) Zarada po akciji (EPS) =𝑵𝑬𝑻𝑶 𝑫𝑶𝑩𝑰𝑻𝑨𝑲

𝑷𝑹𝑶𝑺𝑬𝑪𝑨𝑵 𝑩𝑹𝑶𝑱 𝑨𝑲𝑪𝑰𝑱𝑨

• Zarada po akciji (EPS)11 =𝟏𝟖𝟎𝟎𝟎.

𝟏𝟎𝟎= 180 DINARA PO AKCIJI

• Preduzece je ostvarilo u toku 2011. god. Zaradu od 180 dinara po akciji, nezavisno od togakako ce neto dobitak po akciji raspodeliti (od politike raspodele).

• b) Odnos tc i zarade po akciji =𝑻𝑪 𝒂𝒌𝒄𝒊𝒋𝒂

𝑬𝑷𝑺

• Odnos tc i zarade po akciji =𝟏.𝟑𝟎𝟎.

𝟏𝟖𝟎= 7,22

• Potencijalni akcionar mora da plati 7.22 dinara u trenutku kupovine kako bi obezbediogodisnju zaradu od 1 dinara.

c) Odnos tc i knjigov.vred.po akciji =𝑻𝑪 𝒂𝒌𝒄𝒊𝒋𝒂

𝑲𝑽/𝒂𝒌𝒄𝒊𝒋𝒊

• Odnos tc i knjigov.vred.po akciji=𝟏𝟑𝟎𝟎.

𝟏.𝟎𝟎𝟎.= 1,3

• Ovaj odnos pokazuje trzisnu procenu perspektive preduzeca. Ako je ovaj koeficijent veci od 1,trziste vrednuje zaradjivacku sposobnost preduzeca od iznosa koji bi se dobio likvidacijom. Uovom slucaju razlika TC i KC predstavlja going concern vrednost preduzeca.

POKAZATELJI TRZISNE VREDNOSTI

• d) Dividendna stopa DS =𝒅𝒊𝒗𝒊𝒅𝒆𝒏𝒅𝒂 𝒑𝒐 𝒂𝒌𝒄𝒊𝒋𝒊

𝑻𝒓𝒛𝒊𝒔𝒏𝒂 𝒄𝒆𝒏𝒂 𝒑𝒐 𝒂𝒌𝒄𝒊𝒋𝒊

• DS11 =𝟗𝟎.

𝟏.𝟑𝟎𝟎.= 0,07 = 7%

• Stopa prinosa akcionara na trzisnu cenu po akciji iznosi 7%. Ako neka druga alternativa nudiveci prinos od 7%, akcionar moze prodati akciju za 100 dinara, i uloziti taj iznos uprofitabilniju alternativu

• b) Racio placanja dividende=𝑫𝑰𝑽𝑰𝑫𝑬𝑵𝑫𝑨 𝑷𝑶 𝑨𝑲𝑪𝑰𝑱𝑰

𝑬𝑷𝑺

• =𝟗𝟎.

𝟏𝟖𝟎= 0,5 = 50%

• Kao što je vec navedeno u primeru, pola neto dobitka se isplacuje akcionarima u vidudividende, a polovina predstavlja akumulirani deo dobitka.

KORISNICI RACIO ANALIZE

-1. MENADZMENT

-2. KREDITORI

-3. OSTALI KORISNICI

OGRANICENJA RACIO ANALIZE

- 1. Ne postoje opštevažeci standardi i uvek objektivni standardi

- 2. Razlika u racunovodstvenoj praksi razlicitih preduzecanarusava mogunocst poredjenja

- 3. Tesko je izolovati efekte inflacije zbog principa istorijskogtroska

- 4. Sezonska i ciklicna kretanja mogu uticati na valjanost raciobrojeva

- 5. staticnost bilansa stanja, u momentu izrade racio brojevimogu drasticno biti povoljniji u odnosu na situaciju koja moze danastupi vec sledeceg dana

- 6. da li je odredjeni racio „dobar ili los“ ne zavisi iskljucivo odstandarda vec i od vrste delatnosti preduzeca i vrste samogpreduzeca.