1. A—Admiral2. A, a 1) 1. slovo ćirilice i latinice; u crksl. az. 2) samoglasnik. 3) svezica. 4) usklik. 5) u

logici oznaka (iz lat. affirmo) za opštepotvrdni (univerzalno afirmativni) sud. 6) u muz. 6. ton, C-dur osnovne skale (la). 7) à (frc.: po): pri obračunavanju u noti, fakturi, računu stavlja se ispred cene, npr. 10 kg kave à 48 d. A discrétion (frc.), do mile volje, koliko ko hoće. A la baisse → besje, berza. A la carte (frc.), po karti; u gostionici: po izboru iz jelovnika, supr. menu, table d'hôte. A la mode (frc.), po modi, po savr. ukusu. A la hausse → hosje, berza. A propos (frc.), na vreme, zgodno, povodom, u vezi s nečim; uzgred budi rečeno. A fond perdu (frc.), izraz da je predana vrednost otpisana (npr. kad se suma za vođenje reklame da a f. p., znači da se za nju više ne polaže račun). 8) aa, skr. od ana (grč.: po), upotrebljava se na receptima kad se od različitih lekova daju iste količine. 9) u numim. avers, prednja strana (lice) novca. 10) a. a., skr. od ad acta. 11) A dato (lat.), od danas. Datumska ili a dato men., kod koje se rok isplate (dospeće) računa od dana izdavanja. A limine, odmah, naprosto (odbiti što a. l.),

3. A-, an-, u početku grč. složenica: ne-, bez-.4. AB (lat.: ab), pred suglasnicima: a), predlog sa 2. i 6. padežom: s, sa; od. Ab absurdo,

dokazi koji se uzimaju u geom. i višoj mat., pomoću kojih se dokazuje nešto što je u opreci sa zdravim razumom. Ab imo pectore, imo pectore (lat.: iz dna duše, od srca), npr. izraziti negodovanje, zahvaliti kome a. i. p. Ab initio (lat.: od početka), izraz koji se u pravu upotrebljava kao oznaka kako je bilo stanje u trenutku sklapanja pravnog posla; prema njemu se sudi o punovažnosti posla. Ab intestato, u pravu označava nasleđe po zak., a ne po testamentu ili ugovoru (intestatsko nasleđivanje). Ab Jove principium (lat.: od Jupitera je početak, tj. počnimo sa Jupiterom), reči iz Vergilijevih Ekloga; danas se upotrebljavaju kad hoće da se kaže da treba početi od najvažnijeg. Ab ovo, od jajeta; reči uzete iz Horacija; danas se kaže kad neko počne pričanje nečim što ima samo daleku, a ne neposrednu vezu s onim o čemu je reč, ili, kako se kod nas kaže: od Kulina bana. Ab urbe condita (lat.: od osnivanja Rima), u rim. spisima 753. god. pre Hr. od koje su st. Rimljani brojali godine, nalazi se u knj. i kao skr. U. C. Ab hoc et ab hac (lat.: od ovog i od ove, tj. s brda s dola), kaže se kad neko govori bez veze.

5. ABA 1) (aramejski: otac), titula poznatih jevr. (npr. Aba Areka), a i hrišć. uč. na I. 2) (tur.), grubo vuneno sukno u upotrebi u balk. zemljama i na I. za izradu kabanica i dr. delova odeće, naročito seoske.

6. ABAGAR, prva štampana knj. na novobug. jez. (u Rimu 1641.); zbornik apokr. molitava i zapisa protiv bolesti; pisac Filip Stanislavov, kat. biskup iz Nikopolja.

7. ABAD 1) A. I, mavarski kralj u Sevilji (1023.-1042.), osn. dinastiju Abadida. 2) A. II, kralj (1042.-1069.), sin prethodnog. 3) A. III, kralj (1069.-1095.), pokorio Kordovu, ali bio potučen od marokanskog sultana Jusufa i prognan u Afr.

8. ABADAN, pers. luka na istoimenom o. na ušću Šatel-Araba (oko 7 000 st.); izvozno mesto zemljanog ulja.

9. ABAŽUR (frc.), štit na lampi; reflektor; svetlarnik na podrumu, svetlarnik uopšte.10. ABAKUS (grč.), ploča koja kruniše kapitel stuba (→ sl.)11. ABANDON (frc.), napuštanje; u pravu: odricanje nekog prava; pravna radnja kojom se,

povodom naplate potraživanja, prouzrokovanih krivicom brodskih nameštenika, označuje aktiva pomorske imovine kao naročiti i isključivi skup dobara iz kojeg se ima izvršiti ta naplata (→ aktiva pomorske imovine); ustupanje osig. društvu robe, oštećene prilikom prevoza, s tim da ono isplati osiguraniku sumu na koju je roba osigurana.

12. ABAS 1) A. I Veliki, pers. šah (1586.-1628.), odličan administrator i zavojevač, 1 od najznatnijih vladara musl. Pers; preneo prestonicu u Isfahan i zauzeo Afganistan, Jermensku i delove Gruzije i Tur. 2) A.-paša Himli, eg. kediv (1892.-1914.); Englezi ga zbacili sa prestola.

13. ABASIDI, dinastija od 37 ar. halifa (750.-1258.); došli na vladu posle Omejada, preneli prestonicu iz Damaska u Bagdad i osn. bagd. halifat; za njihove vlade zaustavljena ar. osvajanja i nastalo cvetanje ar. kulture.

14. ABAT, abas, opat (lat. od aba) 1) u rkat. crk. svešt. dostojanstvo, koje prethodi episkopskom, i titula man. starešina i parohiskih svešt.; nosi mitru i prsten.

15. ABATON (grč.), svetinja nad svetinjama; u prav. crk. prednji deo, hor zastrt zavesama.16. ABAFI Leopold (1827.-1883.), čsl. novelist (pseud. Branko Rovinov); gl. delo: Tri

groba.17. ABACIJA → Opatija.18. ABADžIJA, krojač odela od abe, poglavito za seoski svet; u Jugosl. ima ih sada samo u

Vojvodini i Srbiji, pa i tu u opadanju.19. ABD (ar.), sluga; čest sastavni deo ar. imena, npr. Abdalah (sluga božji).20. ABDALAH, otac Muhameda, osnivača islama.21. ABD-EL-AZIS, marokanski sultan (1894.-1909.); lošom upravom izazvao

nezadovoljstvo naroda, što iskoristila Frc. i zbacila ga pomoću njegova brata Mulaj -Hafida.

22. ABD-EL-KADER, ar. emir iz Alžira (1807.-1883.); branio Alžir 14 god. od frc. osvajača, ali najzad pobeđen i zarobljen 1847.; poslednje god. života proveo u Siriji.

23. ABD-EL-KRIM, marokanski poglavica; pobunio obl. Rif protiv Šp. i Frc., ali posle duže borbe prisiljen na predaju 1926.

24. ABDERA, tračanska varoš na obali Egejskog M. u ant. doba.25. ABDERAHMAN 1) ar. namesnik u Šp.; potukao ga Karlo Martel kod Poatjea (732.). 2)

A. I, šp. halifa (756.-787.) iz dinastije Omejada; pobegao posle pokolja svojih srodnika u Šp. i osn. zaseban halifat sa prestonicom u Kordovi, gde njegovi potomci vladali oko 300 g. 3) A. II, šp. halifa (821.-852.), zauzeo Barselonu, vojevao protiv normanskih pljačkaša; štitio naučnike, knjiž. i um. 4) A. III, halifa (911.-961.), pod kojim kordovski halifat dostigao vrhunac u ekon. i kult. pogledu; osn. med. školu u Kordovi.

26. ABDERHALDENOVA REAKCIJA, za dokazivanje trudnoće, sastoji se u istraživanju proteolitičnih fermenata u serumu krvi trudnica; uvek pozitivna za vreme trudnoće; ponekad pozitivna kod nekih oboljenja.

27. ABDEST (pers), u islamu obredno pranje pre klanjanja (molitve).28. ABDIJA, 4. po redu od 12 malih bibl. proroka.29. ABDIKACIJA (lat.), odricanje vladara od prestola.30. ABDOLONIM, potomak sidonskih vladara; zbog siromaštva postao baštovan, ali ga

Aleksandar Vel. vratio na presto 332. g. pre Hr.31. ABDOMEN (lat.), trbuh, oblast tela kod čoveka između grudnog koša i karlice, kod vel.

broja životinja iza grudi; kod mnogih životinja sa člankovitom građom tela (osobito zglavkara) sastoji se od određenog broja trbušnih članaka; sadrži veći deo digestivnog aparata (želudac, creva, jetra, pankreas). Abdominalan, pripada trbuhu ili se na trbuh odnosi. A. tifus → tifus. (Na sl.: izgled otvorenog a. s organima u normalnom položaju).

32. ABDUKCIJA (lat.), odvođenje, udaljavanje uda ili njegovog dela od sr. linije čovekovog tela; supr. → adukcija.

33. ABDUL -ABAS - SAFAH (tj. Krvolok), prvi halifa iz ar. dinastije Abasida → Abul-Abas.

34. ABDUL-AZIS, tur. sultan (1861.-1876.), brat→ Abdul Medžida; izvršio pripreme za reformu Tur., ali okrivljen što je dozvolio da se otpočne rešavanje i. pitanja na štetu svoje države, pa zbačen i ubijen u maju 1876. Za njegove vlade izbio ustanak Luke Vukalovića (1861.) i vođen rat sa Crnom Gorom (1862.); sukob sa Srbijom završio predajom gradova kn. Mihailu; posle n. ustanka u B. i X. (.1875.) i rata sa Srbijom i C. Gorom počeo pripreme za n. rat, ali ga nije dočekao.

35. ABDUL-LATIF (1160.-1231.), važan ar. naučnik; gl. delo Opis Egipta.36. ABDUL-MELIK, najmoćniji omejadski halifa (685.-705.).37. ABDUL-MEDžID, tur. sultan (1839.-1861.), reorganizovao tur. vojsku i uveo reforme

(hatišerifom 1839. i hatihumajunom 1856.) kojima dao ravnopravnost hrišć.; vodio krimski rat sa Rus. (1853.-1856.) i 2 rata sa Crnom Gorom (1839. i 1868.).

38. ABDUL-HAMID 1) A. I, tur. sultan (1774.-1789.), sklopio sa Rus. kučukajnardžiski mir. 2) A. II, tur. sultan (1876.-1909.), vladar despotske ćudi; dozvoljavao pokolje hrišć. u Jermenskoj i na Balk.; po njegovu dolasku na presto Srbija i C. Gora (1876.), a za njima Rus. i Rum. (1877.) objavile Tur. rat, završen sanstefanskim mirom, a likvidiran berlinskim kongresom (1878.); u ratu sa Grč. Turci pobedili, ali ustvari izgubili Krit (1897. god.); kasnije predali Frc. Maroko (1881.), a Engl. Egipat (1882.). Nesnosno stanje hrišć. u Makedoniji dovelo do uvođenja reforama od strane vel. sila (1903.) i do njihovih čestih posredovanja u Tur., usled čega planula revolucija mladotur. oficira (1908.); nju iskoristile Bug., koja se onda proglasila za nezavisnu, i Austr., koja objavila aneksiju B. i H. Pri pokušaju da sruši mladotur. parlamentarni režim, zbačen sa prestola (1909.); umro za vreme svet. rata (1918.).

39. ABDULA (* 1882.), kralj Transjordanije od 1921., prijatelj Engleza.40. ABDULA Marko Petrović (1780.-1823.), barjaktar u 1., knez Požarevačke nahije u 2.

ustanku; smenjen zbog osionosti i nečistih poslova (1821.), digao bunu 1821. u Požarevačkoj nahiji, ali nije imao uspeha; ubijen 13/1. 1823., pošto ga kn. Miloš pustio iz zatvora.

41. ABDULAH ES SAID, sudanski halifa (1885.-1899.), nasledio mahdiju Muhameda Ahmeda; poginuo u borbi s Englezima.

42. ABDULAH HAMID (1852.), tur. liričar i dramatičar, s kojim zapravo počinje nova tur. knjiž.

43. ABDURAHMAN --> Abderahman.44. ABDUH MUHAMED (1849.-1905.), rektor Azhara (musl. visoke teol. šk. u Kairu), ar.

teolog i novinar, pristalica reformi u islamu.45. ABDUCENS (nervus abducens), 6. lubanjski živčani par, odmicač oka (→ živac).46. ABEL Nils X. (1802.-1829.), norv. matematičar; značajni radovi o jednačinama i o

teoriji funkcija.47. ABELAR Pjer (Abélard, 1079.-1142.), frc. teolog i skolastički filozof; zbog ljubavnih

odnosa sa kaluđericom Eloizom mučen; živeo u man., osuđen kao jeretik. Sjajan i duhovit učitelj; njegovo načelo: Intelligo, ut credam = saznajem da verujem (tj. mada je vera iznad svega, ipak je treba umom obrazlagati), a u etici bio mišljenja da se vrlinom može postići najviše dobro.

48. ABENSERAŽI, moćno mavarsko pleme; u 15. v. živeli u kraljevini Granadi.49. ABEOKUTA, grad (46 000 st.), pristanište na JZ Brit. Nigerije; živa trg. sa Sudanom.

50. ABERACIJA (lat.), skretanje; u astr. ugaona razlika između pravca u kojem se zvezda nalazi i pravca u kojem se ona sa Zemlje vidi; nastaje usled zemljinog kretanja, i što se svetlost ne rasprostire trenutno; njena najveća vrednost 20,47" (aberaciona konstanta). Prvi je uočio Huk, a objasnio Bradlej (1728.). Sferna a., optički nedostatak prostih objektiva usled kojeg oni ne daju oštre likove predmeta, već lik razvučen u izvesnom prostoru. S. a. ublažuje se smanjivanjem otvora dijafragme, jer se na taj način otstranjuju ivični zraci, a lik crtaju samo centralni; ukida se i kombinacijom sabirnog i rasipnih sočiva. Objektivi slobodni od s. a. nazivaju se aplanatskim. Hromatska a., optički nedostatak prostih objektiva, usled kojeg se razlaže bela svetlost na spektralne boje; pri podešavanju oštrine radi se sa žutim zracima, na koje je čovečje oko najosetljivije, a prilikom snimanja na ploču deluju hem. zraci, plavi i ljubičasti, jer je emulzija ploče prema njima najosetljivija i tako se dobiva slika koja nije oštra. H. a. uklanja se kombinacijom sabirnih i rasipnih sočiva, koja se nazivaju ahromatskim. (Na sl.: astr. a.; tačka A označava posmatrača, Z zenit, H1 horizont, E stvaran položaj zvezde, a E1 položaj u kojem je posmatrač vidi).

51. ABERDAR → Kujundžić Milan.52. ABERDIN, gl. grad i pristanište istoimene obl. u si. Škotskoj (170 000 st.); živa ind.

(tkst.), trg., naročito ribarsko mesto; univ. (15. v.), katedrala.53. ABERDIN Džordž (Aberdeen, 1784.-1860.), engl. državnik, protivnik Napoleona I,

posle bečkog kongresa zaključio savez Engl. sa Frc. protiv Rus.54. ABESINIJA → Etiopija. Abesinski bunar→ bunar.55. ABECEDA, sva slova latinice poređana utvrđenim redom; → azbuka, alfabet, alfavit.56. AVID 1) varoš u M. Az. na Helespontu (Dardaneli). 2) mesto u st. G. Egiptu, danas

ruševine hramova i grobnica.57. ABIOGENEZA (grč.) → arhigonija.58. ABIOTROFIJA (grč.), nesposobnost za život; prevremeno izumiranje.59. ABIPONI → Gvaikuri.60. ABISALAN (grč.), dubokomorski. A. ribe (pisces abyssales), kojih ima oko 1000 vrsta,

--> dubinska fauna. A. region, delovi okeana i mora ispod 2500 m dubine.61. ABISINIJA → Etiopija.62. ABITURIJENT (nlat.), učenik najviše klase kakve visoke ili sr. šk., pred završnim

ispitom.63. ABJECTIO (RENOVATIO, MUTATIO) MONETAE (lat.), odbacivanje (obnavljanje

i izmena) novčanica, vrši se kad vlast proglasi st. izlizani novac za nevažeći; ranije su prilikom zamene novca naplaćivani troškovi kovanja.

64. ABLAKTACIJA (lat.) 1) odbijanje deteta od sise; treba sprovoditi lagano i postepeno između 5. i 10. meseca; u toplo letnje vreme bolje ne odbijati. Ako se dete odbije pre 6 mes, sasvim i naglo, oboli često od proliva; → ishrana, dojenje. 2) → oplemenjavanje.

65. ABLATIV (lat.), 7. padež lat. gram., označuje mesto udaljavanja, postanak, oruđe; odgovara našem 2., 6. i 7. p.

66. ABLACIJA (lat.) 1) odnošenje materijala i snižavanje zemljine površine pod uticajem spoljnih sila, naročito lednika i vetra (→ denudacija). 2) u med. → amputacija.

67. ABNORMALAN, abnorman (lat.), što ne odgovara normi, normalnosti; izvan onog što je najčešće, prosečno, kako u negativnom tako i u pozitivnom smislu.

68. ABO, gl. grad finske pokr. Turku-Pori, luka na Botniskom Zal. (66 654 st.) sa fin. i šved. univ.

69. ABOBA, selo u Bug. (Šumenski srez), sa ruševinama st. bug. prestonice Pliske.70. ABOGOVIĆ Mahmud-paša, tur. državnik, vojskovođ i pesnik; rodom iz Kruševca;

poturčenjak; postao vel. vezir 1474.; pisao na tur. i pers. jeziku; ostavio zbirku pesama, pisama i jednu naučnu raspravu.

71. ABODRITI, Obodriti, Bodrići, sl. pleme koje živelo u prim. Baltičkog M., između Libečkog Zal. i donjeg toka r. Varnave (sada deo Meklenburga); pominju se od kraja 8. v. God. 822. i 823. pominju se neki A. ili Predevecenti u Podunavlju. Misli se da je ime r. i mađ. županije Bodrog u vezi s njihovim imenom.

72. ABOLICIJA (lat.), akt kojim se prekida tok krivičnog postupka (→amnestija), A. reglementacije prostitucije, sistem u borbi protiv veneričnih bolesti protivan sistemu reglementacije; preporučuje: ukidanje svih sanitetsko-polic. mera koje se odnose na javnu prostituciju, traži zatvaranje javnih kuća, besplatan pregled i obavezno lečenje svih obolelih bez razlike, preduzimanje svih mera za uklanjanje uzroka prostitucije. Abolicionizam, ukidanje, odn. pokret za ukidanje, npr. crnačkog ropstva u SAD (1863.), reglementirane prostitucije u Engl. (1886.), u Nem. (1927.), i smrtne kazne uopšte. Abolicionist, pristalica a.

73. ABONENT, abonirac (frc.), pretplatnik koji unapred plati za izvesno vreme cenu lista, poz., hrane i dr. Abonman, pretplata, mogućnost da se po cenu davanja utvrđene sume koriste, za određeno vreme, izvesne stvari, rezultati rada ili neko pravo onoga koji je primio novac; ugovor se produžuje za n. period čim pretplatnik po isteku roka nastavi da se koristi isporukama ili uslugama.

74. ABONOS, ebanovina, teško, tvrdo, skupoceno drvo koje se dobiva iz više vrsta drveta roda Diospyros; najviše i najbolje uspeva u Afr. (izvozi se preko Zanzibara), a najviše se ceni D. ebonum iz Az. (Indija, Indokina, Malajsko Ostrvlje); služi za izradu luksuznog nameštaja, štapova, igračaka i raznovrsne rezbarije i za intarzije.

75. ABORTIVA (lat.), abortivna sredstva, sredstva i načini vršenja pobačaja. Abortivan, zaostao u razvitku, na nižem stupnju razvitka; prerano rođen, pobačen. A. lečenje, uništava izazivača bolesti ili sprečava njeno razvijanje u samom početku. A. tuberkuloza → tuberkuloza. Abortus → pobačaj.

76. ABRAZIJA (lat.) 1) u geogr. rad morske i jez. vode na obalama pod čijim se uticajem pomera obala prema kopnu i stvaraju se posebni, abrazioni ili pribrežni oblici u reljefu zemljine površine; na strmim obalama ti su oblici: klif, talasna potkapina i pribrežna terasa ili površ.; na niskim: peskovito žalo sa tombolom (peresipom), lagunama i limanima. 2) u med. a. materice, čišćenje materice naročitim instrumentima.

77. ABRAMIĆ Mihovil d-r (• 1884.), arheolog, dir. Splitskog muzeja; naročito se bavio prošlošću rim. Dalm. i Panonije i vršio mnoga iskopavanja.

78. ABRAHAM 1) jevr. patrijarh → Avram. 2) a Santa Klara (1644.-1709.), nem. propovednik i pisac, dela mu puna šale, anegdota, poslovica, drastičnih slika i primera; važnija dela: Sveti Darmar i Ludačko ogledalo. 3) ibn Daud († 1180), jevr. filozof iz Toleda; prvi aristotelovac među jevr. rel. piscima; gl. delo: Uzvišena vera (na ar. jeziku). 4) Maks (1875.-1922.), nem. fizičar, usavršio klasičnu teoriju elektriciteta. 5) Paul (• 1892.), mađ. operetski kompozitor, gl. dela: Havajski cvet, Viktorija i njen husar i dr.

79. ABRAŠEVIĆ Kosta (1879.-1898.), socijalist. pesnik, cenjen u radničkim krugovima; po njemu nosi ime radničko društvo Abrašević.

80. ABREVIJATURA (lat.), skraćenica.81. ABREŽE (frc.), izvod, skraćeno iznet sadržaj nekog dela, obično naučnog.

82. ABROGACIJA (lat.), ukidanje, poništavanje. A. zakona, formalni akt zakonodavne vlasti kojim se ukida jedan dotle postojeći zak. i ne zamenjuje nikakvim n. propisom.

83. ABRUCE, predeo na Apeninima, si. od Rima; karsna visija, sa koje se diže najviši vrh na Apeninskom Pol. (Monte Korno, 2921 m), u grupi Gran Saso d'Italija.

84. ABSOLON Karel (• 1878.), češki prirodnjak, istraživač moravskog i balk. karsta; gl. delo: Moravski karst.

85. ABU (ar.), otac; čest predmetak ar. imenima.86. ABU Edmon (About, 1828.-1885.), frc. pisac romana i poz. komada; najviše uspeha

imao kao novinar; pisao i o savr. Grč. (1855.); gl. dela: Beležnikov nos, Gorski car i dr.87. ABU-BEKR, prvi halifa (632.-634.). Muhamedov tast i pristalica; naredio da se prikupe i

zapišu Muhamedove propovedi i tako stvorio Koran; potukao vojsku lažnog proroka Muselima.

88. ABU-BEĆIR-PAŠA, tur. državnik; uživao glas veoma energičnog starešine i vojnika; kao silistriski serasker primio Beograd od Austrijanaca i proterao janičare iz Beograd. pašaluka (1791.), pa stoga ostao u narodu u dobroj uspomeni; poslan (1792.) u Bitolj da ukroti Mahmut-pašu Bušatliju, zatim bio vezir u Bosni (od 1804.). Kad je planuo 1. srp. ustanak i Porta mu poverila misiju da ga umiri (1804.), došao pod Beograd i izdao naredbu da se pobiju dahije, ali Srbe nije smirio, jer su oni tražili da im Austr. zajemči ugovor koji on bude sa njima sklopio.

89. ABU JUSUF († 798.), gl. učenik Abu-Hanife i bagdadski kadija za vladavine Mahdia i Haruna ar-Rašida; pisac Knjige o zemljarini, koja govori o celokupnoj administraciji.

90. ABU MAŠAR († 885.), ar. astronom i astrolog; u sr. v. na 3 prozvan Albumaser.91. ABU NUVAS († 810.), jedan od najvećih ar. pesnika, živeo na dvoru Haruna ar-Rašida.92. ABU SAID (968.-1049.), pers. mistički pesnik, osn. pers. četvorostiha (→ rubaija).93. ABU TAMAM († 845), ar. pesnik i sastavljač jedne od najpoznatijih ar. antologija

(Hamasa).94. ABU FIRAS († 976.), ar. pesnik.95. ABU HANIFA († 767.), osn. prve versko-pravne šk. u islamu; obično nazivan Imam a

zam. (vel. imam); njegove pristalice (hanifiti) rašireni po Tur. sr. Az. i Indiji.96. ABUZUS (lat.), zloupotreba; u med. preterana upotreba nekih otrova: alkohola, duvana,

morfijuma, kokaina itd. Abusum non tollit usum (zloupotreba ne ukida upotrebu), st. pravnička izreka: zbog zloupotrebe neke stvari ne treba je izbaciti iz upotrebe.

97. ABUKA, vrhovni poglavar etiopske crk.; rukopolaže ga aleksandriski patrijarh, jer su Etiopljani dobili odatle 1. ep. Frumentija; krunisavao cara.

98. ABUKAZEM, pseud. knjiž. Ognjanovića Ilije.99. ABUKIR, gradić u D. Egiptu gde Nelzon uništio Napoleonovu flotu 1798., a Napoleon

odneo sjajnu pobedu nad tur. vojskom 1799.100. ABUL-ABAS, kalifa (751.-754.), praunuk Muhamedova strica Abasa; osn.

dinastije Abasida; domamio u Damask i pogubio celu porodicu Omejada, izuzev Abderahmana I, koji se spasao bekstvom u Španiju.

101. ABUL-ALA AL-MARI (937.-1057.), ar. pesnik, mislilac; slobodouman, pesimist i skeptik.

102. ABUL-ATAHIJA († 826.), ar. pesnik sa pretežno moralnom i asketsko-refleksivnom žicom.

103. ABUL-FARADž Isfahanski († 976.), sastavljač glasovite ar. zbirke Kitab-al-agâni.

104. ABULIJA (grč.), bezvoljnost, nesposobnost donošenja odluke i njenog izvođenja iz psih. ili fzl. uzroka.

105. ABULFEDA Imad Edin Ismail (1273.-1331.), sultan od Hamata (Sirija), čuven ar. geograf i istoričar; učestvovao u ratovima protiv krstaša; gl. dela: Geografija i Kratka ist. sveta.

106. ABUŠEHR, Abušir → Bušir.107. ABHAZI, kavkaski narod, 72 000, u okr. Suhumu, u prim. Crnog M.; pominju se

u 1. v.; Rusi ih pokorili 1845. i 1863.; posle ugušenog ustanka u Dagestanu 1864., mnogi iselili u tadanju Tur.; većinom musl., ranije se delili na plemena, a sada na 24 roda.

108. ABHAZIJA, autonomna sovjetska rpb. na i. obali Crnoga M. (8 615 km², 235 000 st.); gl. grad Suhum.

109. A B C-DRŽAVE, Argentina, Braz. i Čile, koje su 1910. sklopile savez.110. ABŠIHI (1388.-1446.), ar. pisac.111. AVA, prva poznata nem. pesnikinja (1. pol. 11. v.).112. AVAZ (tur.), glas.113. AVAKUM 1) st.-zavetni jevr. prorok; proricao o dolasku Hristovu. 2) Đakon,

junak i mučenik iz 1. srp. ustanka, rodom iz Bosne; nabijen na kolac za vreme Hadži-Prodanove bune 1814., u Beogradu, što nije hteo da se poturči.

114. AVAKUMOVIĆ Jovan (1841.-1928.), državnik; ugledan član liberalne stranke; min. pravde 1880. i 1887., a 1892. pretsednik liberalne vlade, koja srušena drž. udarom 1./4. 1893.; po ubistvu kr. Aleksandra Obrenovića 29./5. 1903. ponovo pretsednik vlade, ali se naskoro povukao; cenjen kao pravnik, bio član S. k. akad.; gl. delo: Teorija kaznenog prava; svoje imanje ostavio Akad. za naučne svrhe.

115. AVAL (frc.), naročita vrsta jemstva, kojom se obezbeđuje isplata i namirenje men. duga uopšte (§ 29. i § 48. Men. z.) razlikuje se od običnog jemstva time što je onaj koji ga daje ne samo solidarno već i samostalno obavezan; to znači da on može ostati u obavezi i onda kad prestane obaveza gl. dužnika i da se avalist obvezuje samo za sumu za koju je jemčio; može se dati samo napismeno (piše se na men.). Avalist, onaj koji daje a.; može biti svako lice sposobno za men. zaduživanje, bez obzira da li je već u men.-pravnoj obavezi ili ne (§ 30. Men. z.). Ispred potpisa a. stavlja se: per aval, kao poruk, ili što dr. istog značenja.

116. AVALA, niska plan. kupa, ostrvsko uzvišenje (511 m), oko 17 km j. od Beograda; nalaz žive, srebra i cementa. U blizini sanatorijum za duševne i nervne bolesti, a u projektu podizanje sanatorijuma za tbk. U sr. v. Žrnov, tvrđava sagrađena 1442., ruševine nedavno uklonjene radi postavljanja spomenika Neznanom junaku. Avalit, zelenkast i ljuspičav mineral (hromov aluminski silikat) nađen na A.; obično zajedno sa cinabaritom u kvarcnoj steni.

117. AVALUN, u normansko-bretonskim pričama zemlja vile Morgane i boravište kralja Artura pošto je bio ranjen.

118. AVANGARDA (frc.), prethodnica, pretstraža.119. AVANZOVATI(frc.), napredovati u službi u pogledu činova. Avans, unapred

data suma, predujam; ne mora se davati dok druga strana ne izvrši svoju obavezu.120. AVANTURA (frc.). pustolovina, smelo preduzeće i neobičan događaj u nečijem

životu. Avanturist, pustolov, čovek koji pravi a.121. AVANTURIN, kvarcni mineral, mrkožut sa tačkicama boje zlata; upotrebljava se

za nakit.

122. AVARESKU Aleksandar (• 1859.). rum. gen. i državnik; učestvovao u rus.-tur. (1877.-1878.) i 2. balk. ratu; protivnik Makenzena u Moldavskoj 1917.; u više mahova min. i pretsednik vlade.

123. AVARI 1) Obri, tatarsko-hunsko pleme, koje se, pod pritiskom tur.-tatarskih osvajača, pomerilo u j. Rus. i otud oko 558. izbilo na, granicu Viz. carstva. Dobro organizovani, brzo potčinili Sl. oko Dunava i Tise, koje su zatekli na tom području. Posle odlaska Langobarda u It., 568., raširili se po celoj Panoniji i doprli i u Alpe; sa sobom vodili mnogobrojne Sl. kao obrađivače zemlje i sa njima vršili kolonizacije. God. 582. uzeli tvrdi grad Sirmij i počeli stalna upadanja preko granice; udruženi sa Sl., 626. pokušali čak da zauzmu Carigrad. Njihov brutalni postupak sa sl. saveznicima posle neuspeha izazvao protiv njih pobune Sl., koje pomagao i viz. car Iraklije; otad njihova moć sve više slabi. Sl. (Srbi i Hrvati) potpuno ih potisli sa Balk.; njihovu državu, između Tise i Dunava, srušili konačno Franci Karla Vel. krajem 8. v. 2) kavkaski narod u grupi Lezgijanaca (234 000), poglavito stočari; u običaju lov sa sokolima; vatreni musl.; od st. običaja očuvana krvna osveta.

124. AVARIJE (it.), delimični gubici i vanredna oštećenja broda ili njegovog tovara (a. šteta), ili vanredni izdaci učinjeni za brod ili tovar (a. troškovi); u njih se ne ubrajaju: redovno habanje broda, troškovi plovidbe i različite takse. Zajedničke a., vanredne žrtve i troškovi, učinjeni namerno i razložno, u cilju da se brod i tovar spasu od zajedničke opasnosti na moru (§ 131. jel. nacrta Pomor. trg. 8.). Zasebne a., štete i vanredni troškovi učinjeni samo za brod ili za tovar, kao: šteta koju pretrpi roba zbog sopstvenih mana, bure, nasedanja broda ili neke druge nezgode na moru; šteta koju iz istih razloga pretrpi brod gubitkom palamara, užadi, katarke i sl.; nju snosi vlasnik oštećenog ili izgubljenog predmeta.

125. AVAS Šarl (Havas, 1785.-1858.), frc. publicist, obogatio se pod Napoleonom I za vreme kont. blokade: osnovao 1835. A. agenciju, kao novinarski obaveštajni biro, koja se razvila i stekla svet. glas. A. agegcija, od 1879. a. d., najveća frc. telegr. → agencija.

126. AVATARAS, u indiskoj rel. (bramanizmu) silaženje boga Viganu na zemlju, zbog raznih ciljeva i u raznim oblicima (npr. ribe, da spase prvog čoveka od potopa).

127. AVBA (nem. Huabe), ž. kapa; u Slov. nosile žene i neveste od sredine 18. do sredine 19. v.; bogato ukrašena vezom; nama došla iz Nem., gde bila u običaju već od 14. v. kao kapa udatih ž.; slične kape nošene i u Frc.

128. AVGAR, ime mnogih careva, u sv. Mesopotamiji (prestonica Edesa). Poznat A. V Crni, za kojeg istoričar Jevsevije veli da je zamolio pismom Hrista da ga izleči od strašne bolesti i da dođe u Edesu; Hristos mu je poslao rubac sa svojom slikom nastalom kad se obrisao rupcem; A. se izlečio dodirom rupca i postao hrišć.

129. AVGUST 1) Cezar Oktavijan, rim. car (31. pre Hr. -14. po Hr.), unuk Cezareve sestre Oktavije; po Cezarevoj smrti došao u Rim, pridobio Cicerona, koji naredio da mu se poveri komanda nad senatskom vojskom, pa potpuno potukao Antonija kod Mutine (43.); nagnao ga da pobegne u Cisalpisku Galiju i vratio se u Rim, gde bio naimenovan za konzula; posle toga se opet približio Antoniju i sklopio s njim i Lepidom 2. trijumvirat (43. pre Hr.); odneo pobedu nad Cezarevim ubicama kod Filipa (42.) i Antonijom kod Akcijuma (31.), pa sam zavladao rim. državom: zaveo u Rimu nov oblik vladavine, poznat pod imenom principata; trudio se da sačuva rim. državi prir. granice: Rajnu, Dunav, Eufrat, Ar. i Saharu; njegovi gen. odbili Parćane, pobedili Germane, ugušili

dalm.-panonski ustanak i osn. nove prov.: Retiju, Vindeliciju, Norik, Panoniju, Iliriju i Meziju. Ulepšao svoju prestonicu mnogim građevinama i hramovima; pomagao knjiž. i um.; stoga njegova vladavina nazvana: Avgustov ili zlatni vek. 2) A. I, polj. kralj, (1548.-1572.) → Sigmund II Avgust. 3) A. II, polj. kralj. (1697.-1733.), vodio borbu s Turcima u savezu s Austr. (1697.-1690.), i Šved. u savezu sa rus. carem Petrom Vel. (1701.-1721.); potučen morao privremeno da ustupi presto Stanislavu Leščinskom (1704.-1709.). 4) A. III, polj. kralj (1733.-1764.), sin prethodnog, vodio rat za poljsko nasleđe (1733.-1735.), protivu Stanislava Leščinskog; u borbi ga pomagale Rus. i Austr., a protivu njega ratovale Frc.. Šp. i Sardinija: bečkim ugovorom o miru potvrđen za polj. kralja.

130. AVGUST, 8. mesec u god.. dobio ime po rim. imperatoru A., kolovoz, ima 31 dan.

131. AVGUSTIN 1) Blaženi (354.-430.), rođen kao neznabožac, umro kao ep. u Iponu (s. Afr.), veoma plodan pisac. 1 od najvećih crk uč. i knjiž., osn. flz. podloge etike i rkat. nazora o zadacima crk.; gl. dela: O državi božjoj, Ispovesti. 2) engl. apostol, kog 596. poslao u Engl. papa Grgur I. Avgustinski red, avgustinci, rkat. kaluđerski red (osn. bl. A.); pravila mu dao papa Inoćentije IV (1244.).

132. AVGUSTOVO, mesto u Polj. na r. Neti, kod kojeg u svet. ratu Rusi pobedili Nemce 30./9.-4./10. 1914.

133. AVGUSTUL ROMUL, poslednji vladar Zap.-rim. carstva; zbacio ga herulski vođ Odoakar 476.

134. AVDIJA → Abdija.135. AVE (lat.), zdravo. A. Maria, početne reči rkat. molitve tzv. pozdrava

anđeoskog, tj. reči arhanđela Gavrila devi Mariji kad joj javio da će roditi spasitelja; u prav. molitvi: Bogorodice djevo, radujsja! A., Caesar (Imperator), morituri te salutant (lat.: zdravo, care, oni koji idu u smrt pozdravljaju te), reči kojima su gladijatori u cirkusu pozdravljali rim. cara prolazeći ispred njegove lože.

136. AVELj (Abel), po Sv. pismu drugi sin Adama i Eve; ubio ga brat Kajin iz zavisti. Aveljevci, hrišć. sekta u s. Afr., nazvana po A.; ženili se, ali se uzdržavali od snošaja da ne bi rađanjem dece širili nasledni greh.

137. AVENARIJUS Rihard (1843.-1896.). filozof; dela: Kritika čistoga iskustva, Ljudski pojam o svetu; zastupao jednu vrstu pozitivizma. tzv. empiriokriticizam. 2) Ferdinand (1856.-1923.), nem. pesnik i knjiž., gl. dela: Kućna knjiga nem. lirike, Knjiga balada, Vesela knjiga.

138. AVENIJA (frc.), široka ulica sa drvoredima.139. AVENOL Žozef (• 1879.), Frc. političar i fin. stručnjak; od 1932 gen. sekretar

Društva naroda.140. AVENPACE → Ibn Badža.141. AVENTIN, jedan od 7 brežuljaka na kojima bio Rim; na njeg se povlačili

plebejci prilikom svojih pobuna.142. AVERZIJA (lat.), odvratnost.143. AVEROES (Ibn Ružd, 1126.-1198.), ar. lekar, pravnik i filozof iz Kordove;

tumačio Aristotela; naginjao panteizmu i materijalizmu. Averoizam, učenje A., neka sinteza aristotelizma i panteizma (poriče besmrtnost duše); potpunu istinu može da sazna samo nekolicina pojedinaca, ostali treba da se zadovolje verom.

144. AVERNO, 35 m duboko kratersko jez. u It., kod Napulja, po verovanju st. Grka i Rimljana tu bio ulaz u donji svet.

145. AVERS (frc.), lice, prednja strana novca.146. AVERČENKO Arkadije (1881.-1925.), rus. humorist, veoma popularan;

uređivao u Rus. reviju Satirikon; štampao nekoliko zbirki kraćih duhovitih priča bez naročite dubine i roman Pothodcev i drugovi; umro u emigraciji.

147. AVESALOM 1) Davidov sin; pobunio se protiv oca, ali pobeđen morao da beži. Pri bežanju zakačila mu se duga kosa za drvo te ga stigao Joav i ubio. 2) mitropolit beogradski i sremski iz 17. v., po čijem naređenju napisano žitije sv. St. Štiljanovića.

148. AVESTA., znanje primljeno od božanstva preko proroka; sv. spisi pers. rel. Zend-avesta; imala obimnu knjiž., koju uništio Aleksandar Vel.; na njenim ostacima stvoren zbornik od 21 knj. (nask); U celosti sačuvana samo jedna. Avestski jezik, jedan od j. iranske grane, staropers. (j. Zendaveste).

149. AVET 1) (Tarsius spectrum), vrsta polumajmuna, male glave, vel. ušiju i veoma krupnih očiju; noćna životinja živahnih pokreta; živi na Malajskom Ostrvlju. 2) utvara, priviđenje.

150. AVIZIRATI (frc.), obavestiti, dostaviti, izvestiti. Avizo (it.), obaveštenje, izveštaj o pošiljci novca, robe itd.

151. AVIJACIJA (lat.-frc.), deo vazduhoplovstva; obuhvata vazduhoplove teže od vazduha (→ aeroplan, vazduhoplovstvo). Avijatičar, ličnost koja pripada a. Za njih se mogu uzimati samo mlađi ljudi, zdravog srca i pluća, koji naročitim ispitivanjem dokažu da su sposobni za ovu službu. A. pomoćne trupe , vplov. jedinice koje ne lete, thn. osoblje (inž., kontrolori i mehaničari) i osoblje meteor. službe, popunjeno stručnjacima. Avion, sprava za letenje teža od vazduha (→ aeroplan, vazduhoplov). Avionski saobraćaj, u Jugosl. dvojak: vojni i civilni. Civilna (putnička, poštanska i trg.) a. u našoj državi počela rad 1928. Saobr. u okviru države vrši društvo Aeroput. God. 1935. radile pruge: Beograd-Borovo-Zagreb; Beograd-Niš-Skoplje-Bitolj; Beograd-Sarajevo; Ljubljana-Sušak-Zagreb; od 1936. i Beograd-Dubrovnik. Aviofon, telefon od gumenih cevi koji služi za vezu izmeću pilota i izviđača za vreme leta.

152. AVIMELEH, sin Gedeonov, sudija kod st. Jevreja (oko 1100. pre Hr.); pobio svoju braću da bi se dočekao sudiskog položaja; ubila ga neka žena kamenom pri opsadi palestinske Tebe.

153. AVINjON, grad u j. Frc., na Roni (52 000 st.), gde papa Kliment V preneo papsku stolicu 1309.; sedište papa, koje su bile pod uticajem frc. kraljeva; to doba (1309.-1377.) nazivano u Rimu papskim vavilonskim ropstvom.

154. AVIRULENCIJA (lat.), nesposobnost klica da izazovu oboljenje; nastaje čestim presađivanjem, grejanjem, sušenjem, dejstvom vazduha, sunčanih zrakova i antisept. sredstava.

155. AVISTA (it.), po viđenju; u pravu: oročena obaveza tako da njena dospelost nastupa čim poverilac pokaže dužniku ispravu o postojanju duga; ako dužnik ne postupi po opomeni, smatra se da je u zadocnjenju. Men. a. se plaća čim se podnese na viđenje. Po Men. zak. smatra se za men. po viđ. i men. s izostavljenim rokom plaćanja; men. po v. mogu biti dvojake: plative odmah po viđenju ili na određeno vreme po viđenju.

156. AVITAMINOZE, bolesti (kseroftalmija, beri-beri, skorbut, rahitis, neki oblici sterilnosti itd.) izazvane nedostatkom vitamina u hrani.

157. AVICENA → Ibn Sina.

158. AVKSENTIJE sv. († oko 470.), ugledan i učen državnik na dvoru Teodosija II; zakaluđerio se i povukao u pustinju i stekao vel. ugled među hrišć.; crk. ga slavi 14./2.

159. AVOGARDO Amedeo (1776.-1856.), it. fizičar, tvorac teorije atoma i molekula.160. AVR (Le Havre), grad (165 000 st.) na ušću Sene (sz. Frc.), po veličini 2 frc.

pristanište, poglavito za prekomorsku plovidbu; brodogradilište; ind. tkst., ulja, sapuna; tržište za kavu i kakao.

161. AVRA (haldejsko-tur.), sinagoga.162. AVRAM, Abraham, jevr. patrijarh, otac Isakov, 1 od najznatnijih ličnosti u Sv.

pismu; doveo Jevreje iz Haldeje u Palestinu; po Sv. pismu obećano mu da će se u njegovu potomstvu roditi spasitelj.

163. AVRAMIJE sv. Zatvornik († 360.), hrišć. propovednik, napustio roditeljsku kuću i ženu na nedelju dana posle ženidbe, pa se odao pustinjačkom životu; crk. ga slavi 29./10.

164. AVRAMOVIĆ 1) Gavrilo, mitropolit dabrobosanski (oko 1578.-1588.), egzarh pećkog patrijarha za Dalm.; pripisuje mu se osnivanje prvih srp. man. u Hrv. (Marče i Gomirja). 2) Dimitrije (1815.-1855.), slikar; iz doba njegova đakovanja u Beču očuvano preko 20 studija, odličan portret Vuka Karadžića. i nekoliko kopija Velaskeza, Rubensa, Rembranta i dr.; najviše radio ikonostase: u sabornoj crk. u Beogradu, Topoli, Ljubostinji, man. Vrdniku, crk. sv. Jovana u N. Sadu; pripadao grupi romantičara, ali ima i nekoliko klasicističkih slika (Apoteoza Lukijana Mušickog); napisao 2 knj. zabeležaka iz Sv. Gore; dosta njegovih radova čuva se u Muzeju kn. Pavla. 3) Mihailo (• 1865.), tvorac prvih zadruga u Srbiji; napisao mnogo članaka i studija o zadrugarstvu, zemljr., gazdinstvu i našim agrarnim problemima. (Na sl. Dimitrije A.)

165. AVRIL Adolf (1822.-1904.), frc. diplomat i knjiž., boravio na Balk.; preveo na frc. kosovski ciklus i druge naše nar. pesme i pisao o našoj zemlji i narodu.

166. AVULZIJA (lat.), veći komad zemljišta koji r. odjednom odnese na drugu obalu; ako ga vlasnik oštećene obale ne traži u roku 1 god. kao svoju svojinu, pripada vlasniku zemljišta sa kojim je spojeno.

167. AVUS, automob. drum za trke kod Šarlotenburga u Berlinu (2 kraka duga skoro po 10 km).

168. Ag (argentum), hem. znak za element srebro.169. AGA (tur.), gospodar.170. AGAVE (Agave, fam. Amaryllidaceae), biljke veoma suhih amer. predela; pri

osnovi imaju rozetu debelih sočnih listova, iz čije se sredine izdiže debelo i do 12 m vis. stablo koje cveta ljubičastim, mirisavim cvetovima, skupljenim u cvasti, i donosi plodove posle 6-8, a van zavičaja i posle 40 god., zatim biljka izumire; najpoznatija vrsta A. americana iz S. Amer. s dugačkim lišćem (do 3 m), raste zadivljala u mediter. obl.; od nje kao i od A. mexicana dobivaju se vlakna za tkst. ind.; od nje i naročito od A. atrovirens (Meksiko) dobiva se šećerni sok (8 l dnevno, preko 500 l za sezonu), od kojeg se u Meksiku previranjem spravlja alkoholno piće (pulka).

171. AGADA, Hagada (jevr.: pripovedanje), deo Talmuda; govori o postanku zak. odredaba, praznika i običaja.

172. AGADE grad u st. Vaviloniji, jedno od središta naroda Akad.173. AGADIR, luka na jz. obali Maroka na Atlanskom Ok. (3700 st.). Agadirska

afera izbila 1910., izazvao je Vilhelm II slanjem 1 nem. krstarice u A. u želji da spreči

frc. širenje u Maroku; završila se ugovorom između Frc. i Nem., koja je priznala frc. protektorat nad Marokom (11./11. 1911.).

174. AGALAKSIJA, agalaktija (grč.), nelučenje mleka iz dojki babinjara i ženki uopšte; izazivaju je razni uzroci individualne prirode. Zarazna a., u vet.: zarazno oboljenje koza i ovaca, prouzrokovano nevidljivim virusom; znaci: slaba ješnost, presušenje mleka, zapaljenje oka, suzenje, teško kretanje i bolovi.

175. AGALMATOLIT (grč.), masniku sličan zelenkast kamen, samo tvrđi, prozračniji i šareniji; ima ga naročito u Kini, gde od njega izrađuju razne ukrasne predmete, koje Kinezi i kod nas prodaju.

176. AGAME (Agamidae), por. guštera toplijih krajeva; ima ih oko 200 vrsta; → zmaj.

177. AGAMEMNON 1) Atrejev sin, Menelajev brat. kralj Mikene i Arga; vrh. zapovednik grčke vojske u trojanskom ratu. Pred polazak u rat prineo Dijani na žrtvu svoju kćer Ifigeniju, a po povratku ga ubila žena Klitemnestra sa svojim ljubavnikom Egistom. 2) Eshilova tragedija; sa Koeforima i Eumenidama ulazi u sastav trilogije Orestije.

178. AGAMIJA (grč.), bezbračno stanje, neženstvo. Agamist, neženja.179. AGAPA (grč.: ljubav), u 1. hrišć. vreme večera ljubavi, tj. pričešćivanje, a zatim

zajedničke večere u predvorju hrama; zbog nereda i nepristojnosti zabranjene.180. AGAPANTUS (Agapanthus), biljka iz roda krinova.181. AGAPET 1) A. I, papa (535.-536.), protivnik eutihijanaca. 2) A. II, papa (946.-

956.), bio na strani Otona I protiv Berengara II; obnovio disciplinu u crk. i monaškim redovima.

182. AGAPIĆ, Gapić, Agapeo, Gapeo (• oko 1540.), dalm. slikar; sačuvana jedino slika sv. Jeronima u istoimenom zavodu u Rimu.

183. AGARA, Hagara, inoča Avramova i ropkinja njegove žene Sare, rodila Avramu sina Ismaila, po predanju praoca Arapa.

184. AGAR-AGAR (malajski), droga koja se dobiva kao piktijasta materija kuvanjem morskih alga (Rhodophycae) Jap. i I.-indiskog M.; upotrebljava se u med. kao purgativ, u ind. hartije i tkst. kao lepak, u bakteriol. kao biol. hranljiva podloga.

185. AGARJANI, po Sv. pismu pripadnici ar. plemena, poreklom od Ismaila, sina Avrama i Agare; u srp. starim spomenicima tako nazivani Turci i musl. uopšte.

186. AGASI Luj (Agassiz, 1807.1873.), švajc. prirodnjak i geolog, poznat po svojoj teoriji o lednicima i ledenom dobu; proučavao niže životinje.

187. AGATE TIHE (grč.), dobra sreća; boginja sreće st. Grka.188. AGATIJA, viz. pesnik i istoričar iz 6. v., pisac ist. Justinijanove vladavine.189. AGATODEMON (grč.), dobri demon, duh; čuvar kućnog poretka.190. AGATOKLE, sirakuski tiranin (318.-289. pr. Hr.), lukav i bezobziran, uspešno

ratovao sa Kartaginjanima.191. AGATON 1) (448.-401. pr. Hr.), pisac tragedija u Atini. 2) A. sv., papa (678.-

682.); oslobodio papstvo danka viz. carevima.192. AGATONIK sv., hrišć. mučenik iz 4. v.; crk. ga slavi 22./8.193. AGAČ, morska riba, → lubin.194. AGEJ, jedan od 12 malih jevr. proroka, iz 6. v. pre Hr.195. AGENDA (lat.), beleženje onoga što treba da se učini, izvrši; poslovi uopšte.

196. AGENS (lat.), sve što deluje aktualno ili potencijalno, sve što može biti uzrok nečemu.

197. AGENT (lat.) 1) pretstavnik neke države ili firme. 2) službenik tajne policije. Trgovački a., punomoćnik, posrednik ili komisionar, koji u vidu stalnog zanimanja i za nagradu prima obavljanje tuđih poslova ili posredovanje u njima (§. 53. Trg. z.). U trg. robom podnosi ponude i probe (mustre) svojih kuća i nudi svoje usluge (a. za prodaju), a ako ima ovlašćenje može da vrši i naplatu; smatra se za samostalnog imaoca radnje i trgovca, čak i onda kad su poslovi, koje obavlja za drugog, građ. prirode (§. 148. 3. o radnjama); razlikuje se: putujući t. a. i mesni t. a. (§. 148., 2. Zak. o radnjama). A. osig. društva, posreduje kod sklapanja ugovora o osiguranju. A. provokator, poručeni izazivač nereda. Agentura, pretstavništvo neke države ili firme.

198. AGENCIJA (it.), poslovnica. A. parobrodarska, ured za izdavanje karata i obaveštenja o kretanju parobroda. A. telegrafska, obaveštajna služba. A. Avala, telegrafska beogr. a., osn. 1930. g., a. d. poluzvaničnog karaktera za prikupljanje polit., ekon. i dr. vesti iz celog sveta, specijalno iz Jugosl., i dostavljanje listovima, stranim telegr. a. i javnosti. A. Avas (Agence Havas), najpoznatija frc. telegr. a., privatno preduzeće, čiji veliki broj akcija ima frc. država; otpočelo rad za vreme prvog carstva; najviše se razvilo od 1858. A. Rajter (Reuter), engl. obaveštajna telegr. a., privatno preduzeće; osn. ga 1851. u Londonu Nemac Rajter. A. Stefani, it. telegr. a., osn. 1854. u Rimu: a. d.

199. AGESANDAR, vajar sa Roda koji je sa 2 sina izvajao skupinu Laokon.200. AGESILAJ, spartanski kralj (401.-361. pre Hr.), uspešno ratovao sa Persijancima

i grč. državicama; pobedom kod Mantineje spasao Spartu od napada tebanskog vojvode Epaminonde; našao smrt u brodolomu pri povratku iz Egipta.

201. AGIAZMA (grč.), voda osvećena na Bogojavljenje; narod joj pripisuje čudotvorne sile.

202. AGILAN (lat.). radljiv, živ, pokretan.203. AGIOGRAFIJA → hagiografija.204. AGIS III, spartanski kralj (245.-241. pre Hr.); efori ga osudili na smrt zbog

smelih reforama kojima je hteo da sredi stanje u Sparti.205. AGITATO (it.), uzbuđen; u muz.: živo, živahno.206. AGITACIJA (lat.), pokretanje nar. masa propagandom u cilju pridobijanja

pristalica za neki pokret, politiku ili ličnost. Agitovati, vršiti a.207. AGLABITI, ar. dinastija, vladala s. Afr. (800.-909.), sa prestonicom u Kajruanu.208. AGLAJA 1) najmlađa od tri gracije, Zevsova ćerka, Hefaistova žena. 2) mala

planeta, kruži između Marsa i Jupitera.209. AGLOMERACIJA (lat.), grupisanje, poglavito grupisanje stan. u manja ili veća

naselja. Gradovi su vel. ljudske a. Aglomerat → konglomerat.210. AGLUTINACIJA (lat.), prilepljivanje, dodavanje, postepeno povećavanje. U

medic. skupljanje u manje i veće nepokretne gomilice klica ili krvnih zrnaca, dotle odvojenih; jednu vrstu klica aglutinira sam serum one životinje koja je tom klicom imunizovana; serum prezdravelog lica aglutinira klice koje su izazvale oboljenje; a. je strogo specifična i služi veoma korisno za dijagnozu. U psih. sažimanja pretstava tako da se u dobivenoj celini razlikuju sastavni delovi, u slučajevima kada jedna osoba vidi u najprostijim geometriskim figurama i linijama životinjske oblike, lica i grimase. U hem. spajanje slepljivanjem. (Sl. levo: slobodni; desno: aglutinirani bacili). Aglutinativni

jezici, j. sa prilepcima; nemaju fleksije, već obrazuju gramatičke kategorije flektivnih j. dodavanjem samostalnih slogova na koren (npr.: mađ. ember -- čovek, embernek- -- čoveku, emberek -- ljudi); takvi su mađ. tur., finsko-laponski. Aglutinini, vrsta antitela u serumu, sposobna da skupe u gomilice klice, crvena krvna zrnca i neke protozoe, razmućene u tečnosti; prema tome bakteriski a. za klice; hemaglutini za crv. krvna zrnca.

211. AGNATI (lat.), potomci istog pretka po m. lozi; srodnici po krvi ili po usvojenju, koji po građ. pravu pripadaju istoj porodici; supr. → kognati.

212. AGNEC (stsl.) jagnje; deo osvećenog hleba koji se sveštenikovom molitvom na liturgiji pretvara u telo Hristovo, zatim prinosi kao beskrvna žrtva radi očišćenja grehova.

213. AGNI, indiski bog vatre; sama vatra.214. AGNOZIJA (grč.), neznanje; gubljenje sposobnosti za prepoznavanje

nepoznatoga; kod Sokrata polazna tačka flz.: Ja znam da ništa ne znam. Agnosticizam, stanovište u rel. i flz. po kojem se razumom ne može saznati ništa što se nalazi van domašaja naših čula; usvajaju ga pozitivizam, empirizam, relativizam, donekle i kriticizam.

215. AGNUS DEI (lat.) 1) jagnje božje, tj.: Hristos kao žrtva prinesena za otkup greha sveta. 2) u kat. crk.: molitva svešt. pred pričest; poslednji deo pevane mise.

216. AGOGIKA (grč.), nauka o postupnom modifikovanju tempa, kao sredstvu za življu interpretaciju muz. dela.

217. AGON (grč.), megdan, igra, utakmica kod st. Grka.218. AGONIJA (grč.), samrtne muke, pri kojima je kod samrtnika oslabljena

cirkulacija krvi, naročito u mozgu; samrtnik je polusvestan ili besvestan, rad srca oslabljen, disanje površno; neravnomerno se javljaju krkljanja, telo se postepeno hladi: a. može trajati nekoliko dana.

219. AGORA 1) gl. trg po starim grčkim gradovima. 2) narodna skupština kod Atinjana i mesto na kojem se ona sastajala. Agorafobija, pojava prisilnog straha pri prelazu slobodnih prostora (trga, prazne ulice) bez pratnje, odn. nesposobnost da se takav prostor pređe (→ fobije, prisilne neuroze).

220. AGRA, varoš u Indiji (186 000 st.); tkst. fabrike, univ.221. AGRAVACIJA (lat.), pogoršanje; u med. pogoršanje bolesti, a u psihijatriji

namerno uveličavanje težine sopstvene bolesti.222. AGRAR (lat.) → poljoprivreda. Agrarac, obično organizovani poljoprivrednik.

Agrarni, poljoprivredni. A. banka → Privilegovana agrarna banka. A. država, ima pretežno razvijenu poljopr. proizvodnju. A. zajednice, zadruge naseljenika po zakonima o a. reformi, obavezne u J. Srbiji, osnivane da bi iz državnih sredstava dobivale pod veoma povoljnim uslovima beskamatne zajmove za nabavku semena, hrane, stoke, materijala za zgrade. Svrha stvaranja a. z. i davanja ovih kredita bila je pomaganje ciljeva a. reforme i stvaranje malih seoskih poseda osposobljenih za život i rad. A. zakonodavstvo, naziv za 3 posebne grane prava: za sve mere za unapređenje poljopr. (stručno zakonodavstvo adm. prava); za sprovođenje a. reforme; i za zemljr. kreditno zakonodavstvo. A. politika, nauka, proučava ekonomske, pravne i soc. prilike i odnose u poljoprivredi. Obuhvata sve zakonodavne i adm. mere upućene na unapređenje poljoprivrede i staranje o zemljoradnji i zemljoradnicima iz ekon., fin., soc., zdravstvenih, populacionističkih, vojnih i dr. obzira; dobila je u celom svetu naročiti značaj posle svetskog rata, usled velike a. krize, koja je oborila tržišne cene poljopr.

proizvodima i dovela u pitanje opstanak poljoprivrednika. Stoga sve države pokušavaju da carinskom, saobraćajnom, poreskom, kreditnom politikom i nizom drugih mera olakšaju stanje svoje zemljoradnje i spreče najteže posledice krize. A. preferencijal, preferencijalna carina, koju su evropske a. zemlje tražile na konferenciji u Varšavi, avg. 1930., kao povlasticu koja bi mogla da zaštiti njihovu proizvodnju od konkurencije jevtinijih prekomorskih proizvoda. Na konferenciji Evr. unije u Strezi, sept. 1932., donesen je zaključak da se, kao jedan izuzetak od najvećeg povlašćenja, mogu odobriti evropskim a. zemljama preferencijalne carine na žitarice, pod uslovom da se p. ograniči na određenu količinu žitarica i da bude jednostran, tj. da se u zamenu ne traže preferencijalne carine u korist ind. proizvoda. Ovakve preferencijalne sporazume zaključila je 1931. Nem. sa Rum. i Mađ., Austr. i Frc. s istim zemljama i Jugosl. A. pripaci, u priv. pravu: drvo, ljudska i stočna hrana i težački alat za obradu kakvog poljskog imanja; smatraju se za nepokretnosti i ne mogu se uzeti u izvršenje odvojeno od imanja kojem služe. A. reforma, preuređenje vlasničkih odnosa nad zemljom intervencijom države. U Evr. je tokom 19. i početkom 20. v. izvršena u mnogim državama, većinom u vezi s ukidanjem poslednjih feudalnih odnosa u poljopr., eksproprijacijom vel. poseda i deobom ranijim kmetovima, sirotinji i dobrovoljcima iz rata. Posle rata sprovele je Rus., baltičke drž., Polj., ČSR, Mađ., Rum. i Jugosl. Srbija je izvela samim ustankom za oslobođenje, kad je ukinula tur. feudalni poredak, a srp. seljaka pretvorila u slobodnog vlasnika zemlje. Slično je bilo i u Crnoj Gori. U Hrv., Banatu, Bačkoj i Baranji oslobođenje seljaka izvršeno (1853.-1857.) uz izdeljivanje jednog dela spahiskih zemalja (segregacije), a ostatak ostavljen u svojinu spahijama. U B. i X. i j. krajevima održali se feudalni i njima slični odnosi i dalje. Teške prilike tamošnjih zemljr. izazvale težnju za a. r. u smislu srp. a. poretka i bile osnovice polit. pokretima i stremljenjima. Posle svetskog rata a. r. se pokazala kao najpreča potreba nove jsl. države; stoga regent Aleksandar, u svojoj proklamaciji narodu, izrazio želju da se pristupi pravednom rešenju a. pitanja, da se ukinu kmetstvo i vel. zemljišni posedi i da se u oba slučaja zemlja podeli siromašnim zemljr., a da st. vlasnici dobiju pravičnu naknadu. U tome smislu donesene Prethodne odredbe za pripremu a. r. (22./2. 1919.); osnovna načela a. r. unesena u čl. 42. i 43. Vidovdanskog ustava; njenu konačnu likvidaciju trebalo da sprovede Z. o likvidaciji a. r. na vel. posedima (19./6. 1931.), s izmenama i dopunama (5./12. 1931. i 24./6. 1933. itd.) i mnogi pravilnici i uredbe. A. r. imala u Jugosl. prvenstveno soc. i nac.-polit. značaj; u ekon. pogledu oštro kritikovana, jer se neki naučni krugovi plašili opadanja a. proizvodnje usled uništavanja vel. i stvaranja sitnih gazdinstava, bez dovoljno inventara, kapitala i kredita za rad. U fin. pogledu a. r. je stala državu oko 2,5 milijarde d, od čega je veći deo pokriven unutarnjim zajmovima, ali je njome u B. i X., Dalm. i j. krajevima preko 200 000 porodica oslobođeno feudalnog odnosa i učinjeno slobodnim vlasnicima zemlje koju obrađuju, a isti broj porodica, seoskog i varoškog proletarijata, naseljen je i dobio zemlju na b. vel. posedima, tako da je preko ½ mil. porodica negdašnjih feudalnih robova i proletera postalo slobodnim vlasnicima zemlje koju obrađuju. A. socijalizam, pravac socijalističkog mišljenja koji ide za tim da soc. ideje primeni na ekon. i soc. odnose na selu; javlja se u više oblika od kojih je najglavniji → kooperativni socijalizam. A. carine, uvozne carine, zavedene u cilju zaštite domaće poljopr. proizvodnje; posledica su težnja ind. zemalja k autarkiji, koje su naročito uzimale maha u vremenu poljopr. kriza. Pojavile se još u doba zaštitnog sistema u vidu pokretnih c. na žito u Engl. i Frc., a 70-tih godina 19. v. došlo u mnogim evr.

zemljama do podizanja a. c. kao mere protiv konkurencije jevtinih amer. i rus. žitarica (u Frc. 1885., u Nem. 1879. i 1885. itd.). Posle svetskog rata, a. kriza i težnje k autarkiji dovele do ponovnog zavođenja a. c. u It., Nem., Frc., ČSR, Austr. i dr. zemljama.

223. AGRAFA 1) (grč.), reči Hristove nezabeležene u evanđeljima, ali navedene od nekih crk. otaca i uč. 2) (frc.), kopča, pređica za spajanje 2 dela neke odeće na ramenu, grudima ili u pojasu; prave se obično od metala, emalja, slonove kosti i kaučuka; razvile se od fibula kojima st. narodi na ramenu pričvršćivali krajeve gornje odeće; u sr. v. ukrašavane emaljem, nošene na grudima i služile za pridržavanje dveju pola ogrtača.

224. AGRAFIJA, nesposobnost pravilnog pisanja slova i reči, prouzrokovana bolešću ili povredom.

225. AGREGAT (nlat.), spoj delova u fiz. i geol., postao prostim nagomilavanjem i mehaničkim spajanjem bez ikakve međusobne veze; u thn. obično dve mašine od kojih jedna pokreće drugu, kao parni motor, generator el. struje. Agregatna stanja: pod običnim pritiskom i tmpt. ima čvrstih, tečnih i gasovitih materija: to su 3 a. s. Idealno čvrsta tela ne menjaju pod uticajem sila ni oblik ni zapreminu; idealne tečnosti ne menjaju zapremine, a gasovi se ponašaju po Bojl-Mariotovom zakonu (→ gas). Promenom pritiska i tmpt. materije menjaju svoje a. s.

226. AGREL Sigurd (• 1881.), šved. slavist; prof. sl. filol. na univ. u Lendu, bavi se naročito izučavanjem fonetike i akcentologije sl. jezika.

227. AGREMAN (frc.), pristanak države da primi izvesno lice za diplomatskog zastupnika 2. države.

228. AGRESIVAN (lat.), nasrtljiv.229. AGRIGENT, varoš na Siciliji u ant. doba; rodno mesto filozofa Empedokla.230. AGRIKOLA 1) Gnej Julije (37.-93.), rim. vojvoda, tast istoričara Tacita, zauzeo

Engl. do Kaledonskih Planina. 2) ime njegove biografije koju napisao Tacit.231. AGRIKULTURA (lat.), primena agronomskih zak. u biljnoj i stočarskoj

proizvodnji; ustvari ind., koja primenom najboljih načina rada izvlači maksimum koristi iz zemljišta i atmosfere pomoću biljaka i životinja, na koje se gleda samo kao na žive mašine za izradu org. materija. Agrikulturna hemija, bavi se proučavanjem i unapređivanjem ishrane poljopr. biljaka u vezi sa veštačkim gnojivom, zemljištem i atmosferom. Javila se u 15. v., a razvili je tek 40-tih godina pr. v. Šprengel i Libig.

232. AGRIPA 1) Marko Vespazijan (63.-12. pre Hr.), rim. vojvoda i državnik, Avgustov prijatelj i gl. vojvoda u ratovima protiv Seksta Pompeja i Antonija; pobedio 31. pre Hr. Antonija i Kleopatru kod Akciuma; sagradio Panteon u Rimu i oženio se Avgustovom jedinicom Julijom. 2) Menenije, rim. konzul iz 6. v. pre Hr., poznat po priči o stomaku i udovima koju je ispričao pobunjenim plebejcima i nagovorio ih da se vrate s Aventina u Rim. 3) od Neteshajma (1486.-1535.), lekar i filozof; tvrdio da je prosto verovanje rečima otkrovenja jedini put koji vodi istini; u svojem gl. delu: O okultnoj filozofiji izložio jednu vrstu platonsko-hrišć. teozofije.

233. AGRIPINA 1) starija, unuka Avgusta, kći Agripe, a žena Germanikova i mati Kaligulina; prognana na o. Pandatariju umorila se glađu. 2) mlađa, kći Germanikova i žena Domicija Ahenobarba, sa kojim rodila Nerona; ljubavnica svog brata Kaligule i najzad supruga cara Klaudija; ubila muža, pa dovela na presto sina Nerona, koji prvo pokušao da je udavi na jednom brodu, pa zatim ubio 59. g.

234. AGRON, ilirski kralj, muž Teutin, iz 3. v. pre Hr., sa prestonicom u Skadru.

235. AGRONOM (grč.) 1) lice koje studira agronomiju radi primene agronomskih zak. u poljopr. proizvodnji. 2) naučni radnik koji proučava i iznalazi agronomske zak. u poljopr. proizvodnji. Agronomija, teorija poljopr., skup zak. i načela po kojima se primenjuju pojedine nauke u poljopr.; bavi se proučavanjem, iznalaženjem i postavljanjem zakona po kojima se upravlja poljopr. proizvodnja. Agronomska botanika i zoologija, njihov primenjeni deo u poljopr., koji se često izdvaja u potpuno zasebne samostalne primenjene nauke: poljopr. botaniku, zoologiju, entomologiju i dr. A. (poljopr.) nauka, skup raznih naučnih zak. iz privr., meh. i ekon. nauka na kojima se zasniva poljopr. proizvodnja.

236. AGRUMI (it.), skupno ime za limune, narandže i mandarine.237. AGUDAS JIZROEL (jevr.), savez Izrailja, svet. organizacija ortodoksnih Jevr.;

središte za Jugosl. Subotica.238. AGULjAS 1) rt (Igleni Rt) na j. kraju Afr., 34°51' j. g. š. 2) A. struja, krak j.

polutarske struje u Indiskom Ok., koji obilazi oko Igl. Rta i j. Afr.239. AGUTI (Dasyprocta agouti, fam. Agoutidae), glodar veličine zeca, kratkih ušiju i

repa; meso mu ukusno, živi na Antilima i J. Amer., gde nanosi štetu sadovima šeć. trske.240. AD (lat.) predlog, znači: k, ka, prema, za; upotrebljava se i kao glagolski prefiks.

Ad absurdum, deductio ad a. (lat.), pobijanje nečijeg tvrđenja otkrivanjem protivrečnosti ili besmislenosti u njemu, kao što su činili sofisti, Sokrat i erističari. Ad acta (lat.), skr. a. a.; baciti a. a.: metnuti nešto u arhivu među svršene predmete; ne rešavati molbu; baciti u zaborav. Ad astra (lat.), do zvezda; per aspera ad a., trudom ka slavi. Ad valorem, po vrednosti; izraz koji označava da rešavanje izvesnog predmeta zavisi od vrednosti, npr. u sudstvu za građ. sporove u vrednosti do 12 000 d nadležan je sreski sud; do 25 000 d sudija pojedinac okr. suda, a preko toga okr. sud. Ad gloriam (lat.), za slavu, slave radi; raditi a. g. ima često podrugljivo značenje: raditi za praznu slavu, ni za šta. Ad exemplum (lat.), radi primera; u pravu: nabrajanje u zak. radi primera, a ne limitativno; stoga sudija može da proširi pravilo i na dr. slučajeve. Ad infinitum (lat.), do u beskrajnost; upotrebljava se u zaključivanju i u nabrajanju redova sa beskonačnim nizom članova; u običnom govoru kad se hoće da označi nešto što nema kraja. Ad calendas graecas → kalende. Ad libitum (lat.), po volji; u muz. znači da se neki stav može otsvirati ili ne, a neki instrument upotrebiti ili ne. Ad litteram (lat.), doslovce, od reči do reči (npr. pri navođenju teksta iz nekog pisca). Ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G. (lat.), na veću slavu božju, pobožna izreka u rkat. crk. krugovima; geslo jezuita. Ad notam (lat.), na znanje (primiti, dati). Ad oculos (lat.), pred oči, očigledno; kaže se kad neko navodi neki očigledan i jasan dokaz. Ad rem (lat.), na stvar tj. bez okolišenja; actio a. r., stvarna optužba. Ad referendum (lat.), formula koja u administraciji znači: na izveštaj, na referisanje, a u pregovorima: usvajam pod uslovom da usvoji i onaj kome imam da podnesem izveštaj. Ad usum (lat.), prema običaju. Ad hoc (lat.), za to, u tu svrhu, samo za taj 1 slučaj. Ad honorem (lat.), u čast.

241. AD 1) Hades, grč. bog donjeg sveta. 2) donji svet, opkoljen rekom Aheron, preko koje Haron prevozi duše pokojnika.

A. D., skr. od → akcionarsko društvo.A. D., skr. od: anno Domini (lat.), leta gospodnjeg.242. ADA 1) rečno peščano ostrvo. 2) mesto na Tisi, u Bačkoj (13 000 st.), poljopr.

škola. 3) r. u s. Italiji; izvire u visokim it. Alpima pod Ortlerom: hrani i odvodnjava jez. Komo; uliva se u r. Po.

243. ADAD, asirsko-vavilonski bog vremena i oluje; poštovan po Siriji i M. Az. Njegov broj 6; simvol: snop gromova i sekira.

244. ADADNIRARI I-III, ime asirskih kraljeva; najznatniji A. III (810.-782. pre Hr.); zauzeo sve zemlje od Pers. Zal. do Eg.

245. ADAGIO (it.), polako, sporo; oznaka tempa u muz., sredina između andante i largo; obično 2. stav u kvartetima i simfonijama. A. assai, sasvim sporo. Adagietto, nešto sporije.

246. ADAKALE (od Ada i Kaleh), o. na Dunavu kod Oršave, gde su noću 24.-25./7. 1804. pobijene beogradske dahije; do 1913. tur., zatim austr., a posle svetskog rata pripalo Rum.

247. ADAKALKA, crvena i bela, pozna stona sorta loze, prenesena s Adakala u Krajinu.

248. ADALBERT 1) ili Vojtjeh sv. († 977.), praški nadbiskup (983.), apostol Čeha, Poljaka i Prusa; umro kao mučenik 997. g. u Pruskoj. 2) († 1078.), nadbiskup u Hamburgu i Bremenu (od 1043.); istaknut crk. političar, pristalica Hajnriha IV i najmoćniji čovek carstva u njegovo doba.

249. ADALIJA, varoš (17 650 st.) i pristanište u Tur. na Sred. M.; ćilimarstvo, trg za žito, susam, stoku.

250. ADAM 1) po Bibl. prvi čovek, kog je bog napravio od zemlje i udahnuo mu dušu. Nagovoren od Eve jeo plod sa drveta saznanja dobra i zla; stoga izgnan iz raja i osuđen, zajedno sa potomstvom, na rad i smrt. Imao sinove Kajina, Avelja i Sita i više kćeri. (Sl.: Adam i Eva, rad Palma Vekija.) 2) Alber (1786.-1862.), nem. slikar bitaka; najpoznatiji rad: Bitka na Moskovi. 3) Bid (Bede), roman od Dž. Eliota; verna slika engl. sela na početku 19. v. 4) Gijom, dominikanac, nadbiskup u Baru (1322.-1341.); pogrešno mu pripisivali jedan spis o prilikama u Srbiji iz 1332., nepovoljan za Srbe i njihov dvor. 5) de la Al (Halle), frc. trubadur iz 13. v.; pisac najstarije komične opere, 6) Lombar (1700.-1759.), frc. vajar; izradio dekorativne grupe za Sen-Klu i Versaj. 7) Pol (1862.-1920.), frc. pisac naturalističkih soc. i flz. romana: Mladost Mandena Erikura, Bazil i Sofija, Dete s Austerlica itd. 8) Robert, engl. arhitekt 18. v., prvi snimio Dioklecijanovu palatu u Splitu; napisao: Ruševine Dioklecijanove palate u Splitu. 9) Fransoa (1700.-1761.), vajar pruskog kralja Fridriha II; radio dekorat. grupe za dvor u Potsdamu. Adamova jabuka, posle puberteta ispupčenje koje čini grkljan na vratu, kod m. jače ispoljeno no kod ž.; kod mršavih naročito pada u oči. Po narodnom verovanju Adamu zaostala na tom mestu jabuka koju mu dala Eva. Adamsko koleno, u nar. pesmama dobra i poštena žena, tj. onakva kakav je bio A. dok nije zgrešio.

251. ADAMAUA, visoravan u Kamerunu (Afr.); nadm. v. 2200 m.252. ADAMELO, plan. masiv u sr. delu I. Alpa, u s. It.; najviši vrh 3554 m.253. ADAMITI 1) hrišć. sekta iz 2. v.; išli goli i propovedali potpunu seksualnu

slobodu; u 14. v. bilo ih i u i. delu B. P., gde žestoko gonjeni. 2) komunističko-rel. sekta u Češkoj (15. v.); pretstavljali krajnju levicu → taborićana, koji ustali protiv njih i istrebili ih.

254. ADAMIČ 1) Emil (• 1877.), prof. učiteljske šk. u Ljubljani; zarobljen od Rusa u svetskom ratu, bio u Taškentu direktor konzervatorijuma i pomoćnik intendanta opere; prvenstveno vokalni kompozitor; obrađuje i nar. melodije za horove. 2) Luis (• 1899.), amer. pisac, poreklom Slovenac; u romanima: Smeh u džungli i Dinamit dao oštru kritiku društva s anarhističkog gledišta.

255. ADAMOV MOST, ostrva između I. Indije i Cejlona.256. ADAMOVIĆ 1) Vice (1838.-1919.), pedagog i knjiž.; gl. delo: Građa za istoriju

dubrovačke pedagogije. 2) Julije (• 1857.), prof. i knjiž. istoričar; dao udžbenike za frc. jez.; gl. delo: Frc. drama. 3) Lujo (• 1864.), botaničar, čuven sa svojih istraživanja flore i vegetacije meziskih zemalja i nekih obl. Apeninskog Pol. 4) Stevan (• 1878.), vajar; gl. dela Sveta pesma, Bolesno dete i dr.

257. ADAMS 1) Samjuel (1722.-1803.), pobornik nezavisnosti SAD, jedan od vođa ustanka, nazvan amer. Katon. 2) Džon (1730.-1826.), pretsednik SAD. 3) Džon-Kensi (1767.-1848.), iskusni političar i vel. protivnik ropstva, 6. pretsednik SAD. 4) Džon Kuč (1820.-1892.), engl. astronom, otkrio planetu Neptun.

258. ADAM-ŠTOKSOVA BOLEST, usporenje pulsa (30 puta i manje u min.); srčane komore i pretkomore skupljaju se nezavisno jedne od dr.; dok se pretkomore skupljaju normalno ili ubrzano, komore se skupljaju usporeno; često postoje nesvestice; uzrok oboljenje Hisovog snopića (najčešće lustične prir.).

259. ADANA, oblast (16 160 km², 228 000 st.) i varoš (73 000 st.) u Tur., na JI M. Az.260. ADANSONIJA (Adansonia digitata, fam. Bombacaceae), baobab, veoma visoko

i debelo drvo (do 40 m); ima vel. plodove slične krastavcu, kojima se hrane majmuni (otud: majmunovo hlebno drvo); raste u Afr.

261. ADAPA, po asirsko-vavilonskim legendama prvi čovek, sin boga Ee. Dobio mudrost svog oca, ali ne i besmrtnost; kao polubog stanovao u Eridu, gde se starao za hranu bogu ribarenjem i lovom.

262. ADAPTACIJA (lat.), prilagođavanje; u med: prilagođavanje organizma ili pojedinih organa novim prilikama ili promeni sredine; u pravu: oblik povrede autorskog prava; sastoji se u tome što pisac sastavlja svoje delo upotrebom drugog zaštićenog tuđeg dela; po zakonu niko ne sme vršiti a. bez odobrenja vlasnika zaštićenog dela. Adaptacioni lakat, naglo skretanje pritoka pri ušću; čest slučaj kod inversnog reljefa i u vezi sa → piraterijama.

263. ADAŠEV Aleksije Feodor († 1561.), rus. državnik; blizak saradnik cara Ivana IV; prvo vreme svoje delatnosti A. štitio pred carem interese nižeg plemstva, ali kasnije postao pristalica moćnih bojara; kad Ivan IV počeo da goni bojare, A. prognan iz Moskve i umro u zatočenju.

264. ADVEKCIJA VAZDUHA, lagano kretanje v. u horizontalnom smislu, najčešće iz toplih u hladne predele, pri čemu se obično stvara tzv. advektivna magla (→ magla).

265. ADVENT (lat.: dolazak), u rkat. i prot. crkvi vreme od početka božićnjeg posta do Božića; u zap. bogoslovskoj nauci i drugi dolazak Hristov. Adventus augusti, natpis na rim. novcu sa likom cara na konju koji diže desnicu na pozdrav. Adventivne biljke, koje u nekoj obl. nisu prvobitno domaće, nego dospele pomoću čovekovom (namerno ili nenamerno). Među njima 4 grupe: pasanti, kult. biljke, kolonisti i prirođenici. Po načinu uvođenja, a. b. spadaju u antropohore, tj. biljke koje rasprostire čovek direktno ili indirektno (→ antropofite). A. izdanak → izdanak. A. organi, postaju na nekom drugom mestu, a ne tamo gde im je normalno mesto, npr. izdanci iz korena, ili koreni na stablu ili listu, izdanci i koreni koji postaju posle povrede iz kalusa itd. I embrioni mogu postati adventivno kad se razvijaju iz drugih ćelija, a ne iz jajeta. A. pupoljak → izdanak.

266. ADVENTBAJ, zaliv na Špicberškim O.; ugljena stanica i polazna tačka za polarne ekspedicije; na njemu je Longer Siti, najsevernije naselje na Zemlji.

267. ADVENTISTI (lat.), sekta koja veruje u skori ponovni dolazak Hrista i strašni sud; pojavila se početkom 19. v. u S. Amer. u redovima sitnije buržoazije, koja u brzom razvoju kapitalizma nazirala svoju neminovnu propast; male grupe a. postoje van SAD.; u SSSR postoji sekta »a. sedmog dana« koja poštuje subotu; svega 4 000 priznaju sovjetsku vlast, ali ne stupaju u voj. službu; na Svetu ih ima do 200 000.

268. ADVERB (lat.), prilog.269. ADVERZATIVAN (lat.), suprotan; a. sveze: a, ali, nego, već; a. rečenice, supr.

rečenica; a. rečce, supr. svezice.270. ADVOKAT (lat.), lice javnog zanimanja, koje zastupa svoje klijente pred

sudovima, vlastima i u vršenju pravnih poslova sa trećima; u Jugosl. mora imati svršeni pravni fak., položeni sudiski ili adv. ispit, petogod. staž i 26 god. starosti; mora biti jsl. državljanin, uživati časna prava, i ne sme biti isključen iz vršenja ovog zanimanja; ko ispuni te uslove, uvodi se, na svoj zahtev, u imenik adv. komore, koja nad njim vrši disciplinsku vlast; po sadanjem građ. parn. postupku, građani se moraju njima služiti u svima sporovima pred okružnim i višim sudovima (obavezno zastupanje adv.). A. đavolov (advocatus diaboli), u rkat. crkvi lice koje se pri proglašavanju nekoga za sveca (→ kanonizacija) zvanično bori protiv toga. A. crkve štiti mater. interese crk. U prav. crk. štiti održavanje braka pri brakorazvodnim parnicama. Advokatska komora, samoupravno telo koje, kao profes. prinudna organizacija, vrši nadzor nad a.; postoji po 1 za područje svakog apelacionog suda; na čelu svake stoji pretsednik i upravni odbor, koje bira njena skupština; sve čine Savez a. k. u Kraljevini Jugosl. A. pripravnik, lice javnog zanimanja koje se, kao svršeni pravnik, nalazi na petogodišnjoj vežbi kod a.; za to vreme može zastupati pred sreskim i okr. sudom u ime svoga principala; imenik a. p. vodi: a. komora, koja je njihova disciplinska vlast.

271. ADEKVATAN (lat.), odgovarajući. A. draž, koja uspešno deluje samo na jedan određeni čulni aparat, npr. svetlost na čulo vida, zvuk na čulo sluha. A. pretstave, koje odgovaraju predmetima na koje se odnose. Po filozofima 18. v. istina se sastoji od a. p. A. utisak od um. dela kada je isti (podudaran) s utiskom koji je na umetnika učinio motiv iz stvarnosti. Izvršio je svoju um. dužnost umetnik koji svojim delom postigne a. u.

272. ADELAIDA 1) (Adelheid, 931.-909.), kći burgundskog kralja Rudolfa II, prvo žena it. kralja Lotara, zatim nem. cara Otona I Vel. 2) (1777.-1847.), sestra frc. kralja Luja-Filipa; igrala vidnu ulogu u julskoj revoluciji u Parizu (1830.).

273. ADELEJD (Adelaide) gl. grad (324 000 st.) pokrajine J. Austral., udaljen 7 km od obale Zal. Sv. Vincenta (Indiski Ok.); univ., j.-austral. institut, zvezdarnica, ind. mašina i vunene robe; trg. žitom. 2) ostrva u Antarktiku, z. od Grahamove Zemlje.

274. ADELIJE, deo antarktičke Vilkinsove Zemlje.275. ADELFI (grč.: braća), komedija rim. pesnika Terencija; podražavali joj

Menandar i Molijer (Škola za muževe). Adelfija, bratstvo; u bot. sjedinjavanje prašnikovih konaca u snopiće: ako srastu u 1, 2 ili više snopića, govori se o monadelfiji, dijadelfiji ili polijadelfiji.

276. ADEN, brit. posed u Adenskom Zal. na J. Arabiskog Pol.; utvrđeno pristanište i važno strategisko mesto (prolaz iz Crvenog M. u Indiski. Ok.); izvozi kavu, kožu i gumu.

277. ADENITIS (grč.), zapaljenje limfnih žlezda; akutan, najčešće sekundarna pojava po infekciji: limfne žlezde, kao brana, zadržavaju i uništavaju klice koje dolaze limfnim sudovima od inficiranog mesta (gnojava rana, flegmona); ali kad su klice veoma virulentne, a organizam slabo otporan, obole i žlezde (otok, hiperemija, edem; gdekad

gnojenje sa razaranjem tkiva žlezda); hroničan (specifičnog tipa) izazvan tbk., sifilisom, leprom i raznim mikozama (hiperplazija limfatičnog tkiva, s odgovarajućom građom za svaki specifičan proces).

278. ADENOIDI (grč.), mala žlezda (3. krajnik) na zadnjem zidu ždrela prema unutarnjim otvorima nosa; kad nabuja čini smetnje prolazu vazduha, ometa disanje delimičnim ili potpunim zatvaranjem unutarnjih nosnih otvora i sluh zatvaranjem ždrelnog otvora Evstahijeve trube, pomućuje glas i otežava govor: povećanje (hipertrofija) može biti nasledno, ali se javlja i usled opšteg oboljenja limfnih žlezda, tbk., posle nekih zaraznih bolesti i kod gluvonemih; deca s ovom manom blesavog su izgleda, drže otvorena usta i dišu na njih, podbula su u licu, teže shvataju, nemaju moć koncentracije, brzo se zamaraju, kad govore unjkaju, nemirno spavaju i hrču, zlovoljna su i ravnodušna; leči se uklanjanjem žlezda, opštim jačanjem tela i lečenjem malokrvnosti. Adenoidno tkivo, vrsta vezivnog t. sa spec. funkcijom, kroz čije šupljike cirkuliše → limfa (limfne žlezde) ili krv (slezina). Adenom, izraštaj epitelijalno-glandularnog tkiva, nejasno ograničen od okolnog tkiva; dobroćudan (benigni tumor), razvija se u svim glandularnim tkivima i organima (jetra, pankreas, dojka, nadbubrežne žlezde, štitnjača, prostata i dr.); sastoji se od ćelija benigna karaktera; oblika obično okrugla; tkivo i ćelije odgovaraju normalnoj građi. Nastaje od embrionalnih ostataka u toku razvitka ili posle zapaljenja. Adenomalacija, razmekšanje otečenih žlezda. Adenopatija, hronično zapaljenje limfnih žlezda.

279. ADEPT (lat.), prvobitno: koji je upućen u tajne alhemije; sada uopšte sledbenik nekog učenja.

280. ADET (tur.), običaj.281. ADI Endre (1877.-1919.), mađ. pesnik, rodom iz Erdelja, prorok mađ. liberalne

demokratske omladine. Čuvene mu pesničke zbirke: Krv i zlato, Treba da me volite, Ispred mrtvih.

282. ADIGE → Čerkezi.283. ADIĐA, Eč 1) r. u s. It.; izvire u visokim I. Alpima; uliva se u Mletački Zal. 2)

predeo u dolini A., deo u g. toku, koji pre svetskog rata pripadao a.-u. Tirolu, zove se i Trentino. U d. toku A. blaga klima sa j. voćem; u g. toku voćnjaci, šuma, pašnjaci. Dolinom A. prolazi poprečna alpiska brenerska žel. pruga. Veoma razvijen turizam. Gl. mesta: Verona, Rivoli, Trento, Salerno, Bocen (Bolcano) i Meran.

284. ADIĐAR (tur.), dragocenost, zlatno i srebrno posuđe, nakit.285. ADIZON 1) Džozef (Addison, 1672.-1719.), engl. esejist; sarađivao na

Spectator-u i dr. listovima; u svoje vreme čuven pesnik i dramatičar; najuspelija tragedija Katon. 2) Tomas (Addison, 1793.-1827.), engl. internist, prof. u Londonu; proučavao bolesti bubrežne opne, opisao tbk. oboljenja nadbubrežne žlezde. Adizonova bolest, bronzana bolest, najčešće usled promena tbk. prirode nadbubrežnih žlezda, s oštećenjem njihove funkcije. Znaci: koža i sluzokoža mrke boje; opšta malaksalost, slabost mišića, nizak krvni pritisak; bolesnik se lako zamara, apatičan.

286. ADIJABATSKI (grč.), neprobojan; u termodinamici: materija koja ne propušta toplotu. A. hlađenje vazduha nastupa pri uzdizanju v. u više slojeve gde pritisak slabiji. Obrnuto: pri spuštanju v. nastupa a. zagrevanje. U prvom slučaju vrši se kondenzacija vodene pare i stvaraju oblaci, u drugom nastupa razvedravanje.

287. ADIJAFORA (grč.), dela u moralnom smislu ni dobra ni zla (npr. pevanje, čitanje, šetanje).

288. ADINAMIJA (grč.), telesna i duševna malaksalost i klonulost, mlitavost mišića; prati izvesne bolesti, naročito one sa dugom i visokom tmpt.

289. ADIPOZITAS (lat.), gojaznost, jaka razvijenost masnog tkiva; uzroci različiti: prehranjenost, nekretanje ili poremećaj nekih žlezda s unutarnjim lučenjem (npr. u klimakterijumu, kada jajnici prestaju da luče) ili hipofize (u detinjstvu, pored jake gojaznosti i nerazvijenost polnih organa).

290. ADIRATI (lat.-nem.), sabrati, zbrojiti. Aditivan, koji se dodaje; a. sistem pisanja brojeva → brojni sistem; a. logaritmi, obrasci koji omogućuju izračunavanje log (a ± b) neposredno iz log a i log b, pomoću posebnih (Gausovih) tablica. Adicija, dodavanje, sabiranje, → računske radnje. Additio hereditatis, izjava naslednika pred sudom da se prima nasleđa; po srp. građ. zakoniku nije potrebna, jer zak. smatra da se naslednik, koji se ponaša prema nasleđu kao gospodar, prećutno primio nasleđa; međutim austr. građ. zakonik i jsl. vanparnični postupak traže za uvođenje u nasleđe izrečnu naslednikovu izjavu o prihvatanju nasleđa.

291. ADIS ABEBA (etiop.: novi cvet), grad u sredini Etiopije, od 1896. njena prestonica; nadm. vis. 2424 m; gl. trg. mesto u zemlji, krajnja tačka žel. Džibuti-A. A.; oko 140 000 st. Trg. dobrim delom u rukama stranaca: Grka, Italijana, Rusa, Jermena, Arapa i dr.

292. ADJUDIKACIJA (lat.), presuda kojom se izvesnom licu dosuđuje kakvo stvarno pravo; ovo biva naročito kod deobe.

293. ADLATUS (lat.), pomoćnik; na čelu a.-u. uprave u Bosni bilo voj. lice, a uz njega jedan civilni a.

294. ADLER 1) Alfred (• 1870.), nekada bliski saradnik Sigmunda Frojda, oca psihoanalize, odvaja se docnije od njega i zasniva samosvojni, individualno-psihološki metod, čiji se cilj sastoji u određivanju individualiteta psihe jedne osobe. Najenergičnije istupa za soc. izjednačenje žene; dela: Rasprava o manje vrednim organima, O nervoznom karakteru, Poznavanje čoveka. 2) Viktor d-r (1852.-1918.), vođ austr. soc. demokratije i dugogodišnji urednik njenog gl. organa Arbeiter Zeitung; kao pretstavnik austr. socijalista, sudelovao na 1. kongresu 2. Internacionale (1889.) u Parizu. 1905.-1918. član austr. parlamenta. Posle sloma A.-U. (1918.) bio min. spoljnih poslova u socijalističkoj vladi. 3) Gvido d-r (• 1855.), muz. istoričar i teoretičar na univ. u Pragu i Beču. Dela: Stil u muzici, Studija za ist. nauke o harmoniji, Jozef Hajdn, Rihard Vagner i dr. 4) Maks d-r (• 1873.), prof. sociol. i flz. na bečkom univ., jedan od gl. pretstavnika austr. marksizma, koji u svojim delima pokušava da složi marksizam sa Kantovom teorijom saznanja i Hegelovom dijalektikom (neokantovski marksizam). Gl. dela: Marks kao mislilac, Marksistički problemi, Kant i marksizam, Sociološki elementi u Kantovoj kritici saznanja, Udžbenik materijalističkog shvatanja istorije, itd. 5) Fridrih (• 1879.), austr. političar; kao sekretar socijalističke stranke u Beču izvršio atentat (21./10. 1916.) na austr. min. pretsednika Štirka, zbog čega osuđen na smrt, pa pomilovan. Njegov atentat mnogo uticao na buđenje revolucionarne svesti kod naroda u Austr. za vreme svetskog rata; posle rata igrao vidnu ulogu u novoj Austr. i međunarodnom radničkom pokretu.

295. ADMET, kralj i osn. Fere u Tesaliji, jedan od Argonauta, čija je stada čuvao Apolon. Njegova žena Alkesta prinela sebe na žrtvu da bi mu produžila život, ali je Persefona, gospodarica donjeg sveta, ganuta tolikom ljubavlju i vernošću, vratila živu.

296. ADMINISTRACIJA (lat.), delovodstvo, uprava; u privatnom pravu: upravljanje nečijim imanjem, tj. vršenje svih poslova koji se tiču čuvanja prava i skupljanja plodova. A. dokaza, radnja parničara i suda, upravljena na iznošenje dokaznih sredstava; sud uvek vrši a. d. bez obzira kad su i gde ta sredstva postala i to po zakonima koji vrede u vreme njihovog iznošenja pred sud (lex fari). A. zadružnih dobara → zadružni starešina. Administrativna jedinica, vojna j. koja, pored samostalnog izvršivanja izvesnih taktičkih zadataka, ima i organe koji joj omogućuju ishranu i snabdevanje u toku operacija. A. pravo, deo javnog prava koji se bavi izlaganjem pravnih ustanova organizovanih a. propisima; izlaže i propise koje primenjuju organi upravnih vlasti; obuhvata organizaciju, rad i kontrolu uprave uopšte. A. spor, nastaje između pojedinca ili pravnog lica sa jedne i upravne vlasti sa druge strane, onde gde je aktom upravne vlasti povređeno kakvo pravo ili kakav neposredni lični interes tužioca, zasnovan na zakonu; njega će npr. povesti činovnik koji je ukazom ili rešenjem otpušten iz drž. službe, mada ima pravo na penziju; ili će se opština kao pravno lice žaliti upravnom sudu protiv rešenja kojim je mehansko pravo dato privatnom licu, mada se ona nije odrekla svog prvenstvenog prava. Povreda neposrednog ličnog interesa postoji onda kad je neki činovnik preskočen pri unapređivanju činovnika iz njegovog nadleštva i postavljen za šefa neki mlađi činovnik i bez dovoljno kvalifikacija; → Državni savet, Upravni sud. A. sud → Upravni sud. A. uredba, pravno pravilo koje izda upravna vlast bez naročitih zak. ovlašćenja; obavezna je za građane samo ako regulišu službu poverenu vlasti koja je uredbu izdala, i ako se ne protivi nijednom zak.; sudovi su ovlašćeni da cene njihovu zakonitost. Administrator, delovođ, član uprave društva; u građ. pravu lice kojem je kao upravitelju (staratelju) imanja poverena briga o upravljanju i čuvanju tuđe imovine; po zakonu otac je a. imanja svoje maloletne dece, zadružni starešina je a. zadružnog imanja itd.; a. ne sme da preduzima poslove raspolaganja bez naročitog ovlašćenja.

297. ADMIRAL (ar.), najviši čin u mornarici; odgovara činu arm. generala; kod nas svega 1 a., ujedno i komandant celokupne flote. Kontra- i vice-a. su mlađi od a. A. u ratu ima svoj admiralski brod, po kojem se za vreme bitke svi brodovi upravljaju. Na brodu se vije a. steg (zastava) na slemenu gl. jarbola.

298. ADMIRALSKA OSTRVA u Tihom Ok., 2600 km², pripadaju Novoj Gvineji.299. ADMONITOR (lat.), savetnik generala jezuitskog reda.300. ADNEKSI (lat.), delovi ž. polnih organa: jajnici, jajovodi i materične veze; u

trbušnoj duplji kao dodatak, l. i d., uz matericu. Adneksitis, zapaljenje a. Materice (tube i jajnika), → salpingooforitis.

301. ADOLF 1) od Nasaua, nem. car (1291.-1298.); potukao ga suparnik Albert Austriski. 2) Fridrih (1710.-1774.), hercog od Holštajna-Gotorpa i šved. kralj pod imenom Vaza, od 1751.

302. ADON, vrhovni feničanski bog (→ Adonis).303. ADONAJ (jevr.: moj gospod), drugo ime boga Jahve u upotrebi kod Jevreja, koji

po verskom propisu nisu smeli izgovarati prvo.304. ADONIS 1) u grč. mitol. mlad Grk, čuven sa svoje lepote, Afroditin ljubavnik;

ubio ga divlji vepar, a posle smrti Zevs ga na molbu Afrodite pretvorio u cvet. U njegovu čast priređivane svetkovine Adonije. 2) bog plodnosti i lepote u Siriji i Palestini. 3) → gorocvet.

305. ADOPCIJA (lat.), usvojenje; akt kojim se tuđa deca priznaju za svoju; za nju je potrebno da adoptant (poočim, pomajka), bude bar 15 god. starija od adoptiranog

(posinka, poćerke) i da se o njoj sklopi formalan ugovor (kod sveštenika, u opštini i na sudu); austr. pravo traži da adoptant nema rođene dece, a srp. ne traži. Srp. pravo zna 3 načina: potpunu, kad se usvojenik izravnjava u pravima sa rođenom decom, uslovnu, kad se ne ravna, i hraniteljstvo, kad usvojenik stiče samo pravo na izdržavanje. A. stvara porodični odnos samo između usvojenika i usvojitelja, a ne i između predaka i pobočnih srodnika. Zadružna a., na koju su pristali svi zadrugari, stvara srodstvo prema svima zadrugarima, → posinjenje. Adopcijani, u 8. v. u Šp. i Frc. pristalice učenja da je Hristos ravan bogu po božanstvu, ali po čovečanskoj prirodi samo usinjen od boga (adoptivus filius). Njihovo učenje adopcijanizam.

306. ADORACIJA (lat.), obožavanje, poštovanje: padanje kardinala na kolena pred n.-izabranim papom.

307. ADRAMELEH → Moloh.308. ADRAR, oaza (6000 st.) u zap. Sahari; pripada Frc.; u okolini se vadi so.309. ADRAST, kralj u Argosu; primio Polinisu, koju iz Tebe izgnao brat Eteokle, i

vodio »rat sedmorice« protivu Tebe.310. ADRENALIN, hormon nadbubrežne žlezde, beo prašak rastvorljiv u vodi; danas

se pravi sintetički. Upotreba: u vodenom rastvoru za injekcije kod napada bronhijalne astme i iznenadne malaksalosti srca; spolja se stavlja na sluzokožu nosa, oka i usta, da se zaustavi krvarenje (skuplja krvne sudove).

311. ADRESA (frc.) 1) označavanje imena, stana i mesta boravka lica kome se piše. 2) kod men.: označavanje lica kome se upućuje nalog da plati men. sumu; stavlja se sa leve strane, ispod men. teksta. 3) parlamentarna, odgovor parlamenta na prestonu besedu kojom monarh otvara njegove sednice. 4) a. po potrebi, koja se stavlja ispod trasatove za slučaj da trasat ne bi hteo ili ne bi mogao da primi ili isplati men. (§ 54 Men. z.), a glasi: U slučaju potrebe (ili nužde) kod N. N. (ime i prezime lica koje će u takvom slučaju primiti ili isplatiti men.). 5) a. trasatova, 1 od načina za označavanje trasata na men.; stavlja se obično u donjem delu na levoj strani men. Adresant, koji upućuje, adresuje pismo. Adresat, lice na koje je pošiljka ili pismo upućeno, adresovano; u pravu lice na koje se obraćamo; lice kome je učinjena ponuda, upravljen poziv, izdata naredba itd.

312. ADRIJA, skr. ime Jadr. M.313. ADRIJANOPOLj, st. ime Jedrena, po osnivaču caru Hadrijanu.314. ADROGACIJA (lat.), u rim. pravu: adopcija lica koja nisu bila pod očinskom

vlašću.315. ADUA, mesto u Etiopiji, gl. grad oblasti Tigreje, kod kojeg Etiopljani 1896.

pobedili Italijane.316. ADUKCIJA (lat.: dovođenje), približavanje uda ili njegovog dela sr. liniji

čovekovog tela; supr. → abdukcija.317. ADULAR, vrsta dragog kamena nađen na vrhu Sv. Gotharda.318. ADUR, r. u jz. Frc.; uliva se u Atlanski Ok.; duga 340 km; od kojih 135

iskorišćenih za plovidbu.319. ADUT (frc.), U kartama: boja koja tuče ostale.320. ADHERBAL 1) numidski kralj (118.-113. pre Hr.), sin Micipsa; ubio ga rođak

Jugurta da bi se dočepao prestola. 2) kartaginski admiral, pobedio Klaudija Pulhera na obali Sicilije, 249. pre Hr.

321. AĐUSTIRATI (lat.-nem.), urediti, tačno udesiti: npr. namestiti neku spravu za merenje.

322. AĐUTANT (lat.), lice koje pomaže komandanta u poslovima lične prirode i prati ga pri vežbanjima i manevrima. U ratu prima zapovesti od viših štabova i izrađuje operacisku zapovest za svoju jedinicu. Pored ovih trupnih a. postoje: prvi a. i a. Nj. V. Kralja i ordonans-oficiri Nj. V. Kralja koji se staraju o njegovoj bezbednosti i prate ga na izlascima i putovanjima van stalnog boravišta. Za a. se određuju gen. i viši, a za ordonans-oficire i niži oficiri. Počasni a., gen. koji to zvanje dobiju u znak naročito odane službe i poverenja.

323. AEDI, grč. epski pesnici i pripovedači; veruje se da su sastavili pesme koje sačinjavaju Ilijadu i Odiseju.

324. AEDONA, žena Zeta, brata Amfionova; htela iz zavisti da ubije Niobinog starijeg sina, ali u zabuni ubila svoga jedinca Itila, pa zatim iz očajanja izvršila samoubistvo; dirnuti njenom nesrećom, bogovi je pretvorili u slavuja.

325. AERENHIM, biljno tkivo s obilno razvijenim intercelularima; služi provetravanju biljke (olakšava izmenu gasova između unutarnjih tkiva i spoljašnje atmosfere); naročito razvijeno kod barskih biljaka, čije je snabdevanje kiseonikom veoma otežano.

326. AERO- (grč. aer: vazduh), čest predmetak u složenicama koje se odnose na pojmove u vezi sa vazduhom. Aerobati, koji idu po oblacima i po vazduhu; Aristofan nazivao tim imenom spekulativne filozofe. Aerobionti, aerobije ili aerobni organizmi, koji mogu živeti normalno samo u sredini snabdevenoj slobodnim kiseonikom potrebnim za disanje (aerobioza, oksibioza): najveći broj biljnih i životinjskih vrsta (→ anaerobioza, → disanje). Aerogena tuberkuloza, infekcija nastala unošenjem bacila tbk. u telo s udahnutim vazduhom. Na podu, odelu, predmetima oko tbk. bolesnika sasušeni ispljuvak pretvara se u prah u kojem bacil tbk. još mesecima živi. Udisanjem prašine koja se podiže pri suhom čišćenju poda, odela, nameštaja itd. unosi se klica u pluća (infekcija prašinom). Osim toga pri kašljanju, kijanju, smejanju, rasipa se iz usta do na daljinu od 1 m mlaz sićušnih kapljica koje kod tbk. bolesnika sadrže i bacile; te kapljice neko vreme lebde u vazduhu te mogu zaraziti čoveka koji takav vazduh udiše (infekcija kapljicama); → tuberkuloza. Aerogenski gas → gas vazdušni. Aerodinamika, nauka koja proučava aerodinamičke pojave, tj. kretanje gasova, naročito vazduha, oko čvrstih tela. Aerodinamički koeficijenat, proizvod opterećenja po 1 m² i opterećenja po konjskoj snazi kod 1 aeroplana; ukoliko je ovaj k. veći utoliko aeroplan teže poleće, ali utoliko i ekonomičniji. A. linija, najpodesniji oblik nekog tela (npr. aeroplana), za njegovo kretanje kroz vazduh. A. potisak, a. reakcija, sila koja se javlja kao posledica otpora vazduha prilikom kretanja tela kroz vazduh. A. skok na smučkama, istegljeni skok koji omogućava najdalji skok: takmičar savija gornji deo tela i leti skoro paralelno sa smučkama. A. tunel, spec. naučna laboratorija u obliku tunela, kroz koji struji vazduh, i služi za proučavanje osobina aeroplana ispitivanjem u vazdušnoj struji; mnogo češći slučaj da se stavljaju istovetni mali modeli. Aerodrom, zemljište udešeno i opremljeno za polet i slet aeroplana. Aero-klub, udruženje za širenje ideja i razvoja vazduhoplovstva; bavi se naročito organizovanjem vplov. sporta i propagandističkih manifestacija. Aerolit → meteorit. Aerologija, nauka koja proučava visoke slojeve atmosfere. Aeromehanika, deo mehanike, nauka o uslovima ravnoteže (aerostatika) i kretanju (aerodinamika) gasovitih oko čvrstih tela. Spec. proučava kretanje vazduha i gl. joj primena u vplov. Aeronaut, vazduhoplovac. Aeronautika, vazduhoplovstvo. Aeronautička bolest, nastupa usled smanjene količine kiseonika u vazduhu kada se

balonom penje na vel. visinu (posledica nedostatka kiseonika u krvi, anoksiemija); smrtna ako se odmah ne siđe na manju visinu; izbegava se u zatvorenim gondolama (veštačko snabdevanje kiseonikom). Aeroplan (grč.), sprava za letenje, teža od vazduha; sastoji se od nosećih površina (krila), motora s elisom, komandi i repa; kreće se i održava u vazduhu pomoću elise, koja, pokretana motorom, jednovremeno vuče a. i potiskuje vazduh ka nosećim površinama, koje sa vazdušnom strujom zaklapaju mali (napadni) ugao; na taj način se stvara sila za njegovo podizanje (uzgon); pravac leta daje se krmom. Pored sprava za letenje, a. može biti snabdeven spravama i uređajima za sigurnost letenja, za letenje na vel. visinama, za noćno letenje i sredstvima za vezu, a voj. još i spravama nišanskim, za nošenje bombi, opaljivačima i fotogr. aparatima. Po broju krila razlikuju se: jednokrilac, dvokrilac ili trokrilac; po broju motora: jednomotoran, dvomotoran, tromotoran ili višemotoran; po broju poade jednosed, dvosed, trosed ili višesed (monoplas, biplas, triplas ili multiplas), a po nameni civilni i voj. Civilni služi za prenos putnika, pošte i robe ili za utakmice; prema tome se dele na putničke, pošt., turističke i sportske; oni moraju da imaju uverenje o vazd. plovidbenosti (kod nas od Štaba voj. vplov.), kojim se potvrđuje da su sposobni za službu letenja i da ispunjuju uslove bezbednosti. Voj. su obično naoružani sa 1, 2 i više mitraljeza ili 1 automatskim topom kalibra 20 mm i bombama (1-6 t); dele se na izviđačke lovačke, bombarderske, bojne, školske, za vezu i sanit. Bojni a., avion tenk, služi za dejstvo protivu trupa na zemlji; osetljivi delovi oklopljeni; još nije usavršen. Izviđački a., obično dvosed (pilot i izviđač) i jednomotoran; osim naoružanja za odbranu nosi obično i radio stanicu i fotogr. uređaj; na repu nosi oznaku »A« i cifru koja označava broj članova posade; služi za izviđanje neprijatelja. Lovački a., obično jednosed i jednomotoran, dobro naoružan (2-4 mitraljeza ili brzometni top); služi za ometanje rada neprijateljskom vplov. i štiti sopstveno vplov.; na repu nosi oznaku S. Putnički a., namenjen prevozu putnika; ima u trupu uređenu, vidnu, dobro provetrenu, a po potrebi i zagrejanu kabinu s foteljama za putnike; veoma stabilan da bi se što manje osećali udari vetra i vazdušnih praznina. Sanitetski a., namenjen prenosu ranjenika i bolesnika, snabdeven sa 1 ili više nosila; obojen belo, i umesto kokardi na krilima i trobojke na repu nosi crveni krst. Sportski a., vrsta turističkog a., samo veće brzine i sa jačim motorom. Turistički a., namenjen turizmu; odlikuje se ekonomičnošću, udobnošću, ali i slabijim motorima; krila često izrađena tako da se mogu priklopiti uz trup. Školski a., ima motor manje snage (oko 100 k s), duplu komandu i malo opterećenje po m² da bi mogao da sleće sporije; najveća brzina 100-160 km: na repu nosi oznaku N (nastavni). Aeroput, društvo za vazdušni saobr., jsl. nac. društvo, osn. domaćim kapitalom i potpomagano od države, namenjeno za vazdušni saobr. u unutrašnjosti Jugosl. i s inostranstvom. Aerostatika, nauka koja proučava pojave održavanja tela u vazduhu na načelu → Arhimedova zak. Takva tela: baloni i vazdušne lađe, ispunjeni gasovima lakšim od vazduha. Aerostacija → balonstvo. Aeroterapija, lečenje vazdušnim kupanjem i udisanjem čistog vazduha; primenjuje se kod tbk. ili rekonvalescenata posle oboljenja organa za disanje. Za ovo lečenje biraju se mesta sa čistim vazduhom, bez prašine, klica i gasova, s umerenom vlažnošću i dovoljno sunca. Najpovoljniji brdski, šumski krajevi i morska obala, gde pored čistog vazduha dejstvuju i drugi povoljni klimatski činioci. Aerofagija, gutanje vazduha. Nervozna lica nesvesno gutaju vel. količine vazduha, želudac se nadima i pritiskuje susedne organe, usled toga javlja se umor, nesvestica, zujanje u ušima, lupanje srca, teško disanje. Leči se opštim oporavljenjem, masažom i lekovima (aerofagil). Aerofite, biljke u vlažnim tropskim

šumama koje su celim telom u vazduhu, bez veze sa zemljom: koreni im obično u pukotinama kore drveća ili između organa drugih biljaka: mogu da primaju vlagu iz vazduha, a neorg. materije od prašine na kori drveća i izumrlih delova kore. U vezi sa životom u vazduhu često pojedini organi a. promenjeni u sočne krtole sa vodom koju troše u doba suše. Aerofor, sprava napunjena vazduhom za disanje u zagušljivom prostoru ili pod vodom. Aerofotografija, perspektivno snimanje terena iz vazduha fotogr. putem radi izrade situacionih planova; vrši se iz naročitih aviona s umanjenom brzinom, u godišnje doba kada se najbolje mogu fotografisati: međe, razne kulture zemljišta i objekti.

327. AETI, Aita, Eta, pigmejsko pleme na Filipinima; veoma niska rasta, prosečno 147 sm, po zanimanju i načinu života primitivni lovci; → Negriti.

328. AECIJE, rim. vojvoda, poreklom iz Mezije; pobedio 451. hunskog kralja Atilu na Katalaunskim Poljima; pogubio ga 454. car Valentijan III iz zavisti.

329. AŽBE Anton (1862.-1905.), slov. slikar; imao uticaja na naše impresioniste. Najpoznatiji radovi: Zamorka, U haremu i Pred svadbu, koji se čuvaju u Nar. galeriji u Ljubljani.

330. AŽBOT Oskar (Asbóth, 1852.-1920.), mađ. slavist prof. b.-peštanskog univ.; gl. dela: Slovenski elementi u mađ. hrišć. terminologiji, Akcenat u sl. jezicima, Pozajmljene reči iz sl. jezika.

331. AŽDAJA (pers.), mitsko biće, slično zmiji, ali sa krilima, često sa više glava; živi obično u jez. i pustoši okolinu. Moraju joj se prinositi ljudske žrtve; stoga se s njom bore heroji odn. sveci; često se javlja kao čuvar zakopanog blaga. Na verovanja o a. kod Jsl. uticale hrišć. ikonografija i hagiografija (sv. Đorđe koji ubija a.); inače to verovanje veoma rašireno po svetu; misli se da u njemu očuvana uspomena na izumrle vrste ogromnih gmizavaca.

332. AŽIJA (frc.-it.), višak koji se plaća preko nominalne vrednosti nekog novca, kad se on kupuje drugim nekim novcem; npr. ako se za 100 d u zlatu plati 110 d u srebru ili papiru, onih 10 d su onda a. Ponekad se reč a. upotrebljava i za višak cene (kursa) papira od vrednosti preko nominale; disažija, kad se za izvestan novac (ili papir) plaća manje no što je njegova nominala. Ažiotaža, spekulisanje na razlici cena robi ili kurseva (hartija od vrednosti, valuta, deviza itd.) između dva razna mesta (npr. između Beograda i Zagreba), ili na razlici cena u izvesnom razmaku vremena; ponekad kakve manje-više nedozvoljene mahinacije radi postignuća i iskorišćenja takvih razlika u ceni (→ diferencijalni posao). Ažioter → kulisjer, diferencijalni posao.

333. A ŽUR (frc.: do dana), ažuran, upotrebljava se, naročito u knjv., kad hoće da se kaže da je sav posao uknjižen istog dana kad je i obavljen.

334. AZAZEL (jevr.), ime demonskog bića; Jevreji su verovali da na vel. dan izmirenja (Jom Kipur) svi gresi prelaze na njemu posvećenog jarca, koga su izgonili u pustinju.

335. AZALEJA (Azalea, fam. Ericaceae), zimzeleno ili listopadno ukrasno šiblje, levkastih, krupnih raznobojnih cvetova, prijatna mirisa; mnogobrojne kult. vrste postale od nekoliko divljih vrsta iz I. Az., S. Amer. i Kavkaza; najpoznatiji: A. pontica koja na Kavkazu obrazuje iznad šumskog pojasa teško prohodne zajednice, i A. indica.

336. AZAMAJAMA, vulkan na glavnom jap. ostrvu Hondu (2 542 m).337. AZARDNA IGRA → hazardna igra.

338. AZBEST (grč.), osinac, magnezijum silikat, nesagorljiv; loš sprovodnik toplote i el. struje; nalazi se u serpentinu i amfibolu u obliku vlakana dugih 50-90 sm; kod nas ga ima u Stragarima, Sabanti, Hudovu, Lojanu itd.; od njegovih vlakana, koja se motu lako presti i tkati, izrađuju se odela za vatrogasce, predmeti za izolacije, delovi raznih cevi i dr. Pomešan sa cementom služi za izradu zaptivača na parnim kazanima, trajnog crepa (fabrika u Splitu) itd.

339. AZBUKA 1) skup slova od kojih svako pretstavlja po 1 glas u jeziku jednog naroda, 2) red pismena u ćirilici i glagoljici crk. jezika, i u ćirilici sh. jezika; nazvana po imenima prvih pismena: az-buki; → pismo, pismenost. Azbukovnik, vrsta enciklopediskog rečnika u st. rus. knjiž., u kojem se objašnjavaju strane i nerazumljive reči koje su ušle u rus. jezik; najviše upotrebljavani u 18. v. Predmeti u a. raspoređeni azbučnim redom, donošeni iz raznih obl.: ist., geogr., lingvistike, mitol., rel. i prir. nauka. Azbučna sintagma ili ručna knj., crk. pravni zbornik svih pravila do 14. v.; po azbučnom redu, sastavio i dodao komentar Vlastar Matija, monah. Kod nas preveo Stojan Novaković.

340. AZBUKOVICA, obl. u Drinskoj Ban. između Drine, Jagodnje, Sokolskih Planina i Medvednika.

341. AZGARD, carstvo skandinavskih bogova Aza; nalazilo se na nebu ili u oblacima; po jednom verovanju svaki Az imao svoju posebnu zemlju i kuću.

342. AZDIJA (tur.), duga gornja haljina skupocene izrade (u nar. pesmi).343. AZEV Evgenije F. (1869.-1918.), rus. policiski provokator; jednovremeno i vođ

socijal-revolucionarne stranke i agent tajne policije (Ohrane); izdao policiji mnoge revolucionare; otkrio ga kao provokatora revolucionar Burcev.

344. AZELUS (Asellus), red vodenih mokrica veličine oko 1 sm, čiji pretstavnici žive svuda po slatkim vodama, naročito stajaćim; u Jugosl. veći broj endemičnih vrsta, osobito u zap. i j. krajevima (→ mokrice).

345. AZEN Ivar (Aasen, 1813.-1896.), norv. jezikoslovac i pesnik; tvorac novog norv. knjiž. jez.

346. AZERBEJDžAN 1) prov. na SZ Pers., poznata po izradi ćilima; gl. mesto Tebris. 2) sovjetska rpb. (79 316 km², 2.2 mil. st.) u j. Transkavkazu; stočarstvo (nomadsko i polunomadsko), zemljr. i svilarstvo; gl. mesto Baku. Azerbejdžanci, Azerb. Tatari. tur. narod, oko 4 mil. u z. Iranu (Pers.) i u rus. Transkavkaziji; dele se na A. u užem smislu, Avšare, Kermance. Karakojunlu, Šahseve i Kadžare. Vel. deo A. zemljr. sa stalnim naseljima, ostali stočari. Azerbejdžanski, azeri, tur. dijalekt, kojim se govori u A.; inače azeri, s turkmenskim i osmanskim, čini jz. (tzv. turkmensku) grupu tur. jezika. A. književnost, cvetala u 16. v. kada se naročito istakao pesnik Fruzuli; docnije nastao duži zastoj, i tek sredinom 19. v. skrenuo na nju pažnju Mirza Fetil-Ali Ahundov sa svojim komedijama na a. jeziku. Početkom 20. v., a. je imao da izdrži, na svom sopstvenom području, borbu s osmanskim knjiž. jezikom, ali sada prevlađuje struja koja se oslanja na narodni jezik.

347. AZI, grupa od 24 skandinavska boga, od kojih ima 12 m. i 12 ž.; na čelu im bio Odin, a za njim dolazili Tor, Balder, Brati, Tir, Geder, Reimdal, Vali, Vidar, Germoder, Uler i Forzepi; od boginja su najznatnije: Inuda, Saga i Friga.

348. AZIJA, najveći kontinent (44 mil. km²). Krajnje tačke: na S rt Čeljuskin (78º s. š.). na J rt Buru (1° s. š.), na I rt Dešnev (170º z. d.), na Z rt Baba (26° i. d.). Sev. granicu čini Sev. Ledeno M., istočnu Vel. ili Tihi Ok., Indiski Ok., a na Z prema Evropi: plan. i r.

Ural, Kaspisko J., udolina Manič, Azovsko, Mramorno i Egejsko M. Po razuđenosti A. je na 3. mestu; najmanje razuđena obala Sev. Ledenog M. a najviše obala Velikog Ok.; A. je i najviši kontinent, tj. oblast najviših plan. Visija, sastavljena od niza visoravni oivičenih plan., počinje na obali Egejskog M.: Pontiske, Taurus, Kavkaz, Kurdistanske, Elburs, Hindukuš. Himalaji (Mont Everest 8882 m), Kuenlin, Tjenšan. Vel. i M. Altaj, Sajanske, Bajkalske, Jablonojske, Stanovojske, Kingan, Sev. i J. Kineske Pl. Reke bogate vodom i većina se zrakasto razilazi sa središne visije, koju čini Tibet, u okolne okeane (Ob, Jenisej, Lena, Jana, Indigirka i Kolima u S. Ledeno M.; Amur, Hoangho, Jangcekjang, Sikjang, Songkoj, Mekong, Menam u Vel. Ok.; Salvin, Iravada, Bramaputra, Gang, Ind, Šatel Arab u Indiski Ok.; Meander u Sred. M. i Kizil Irmak u Crno M.). Najvažnija jezera: Kaspisko, Balkaško, Urmija, Van i Tus Čeli. A. se u klimatskom pogledu deli na: sev. ili sibirsku klim. obl. (sev. od stožera arktička klima, a j. prava kont.), središni ili stepsko pustinjski pojas (sa sred. klimom oko obala Sred. M. i kont. u ostalim oblastima) i monsunski predeo (s tropskom klimom). Biljne obl. se poklapaju s klimatskim; uspevaju žitarice, vinova loza, j. i sr.-evr. voće, pamuk, juta, sezam, mak, kava, čaj, začini, šeć. trska, kakao, duvan, kininsko i kamforovo drvo, beli dud, abonos, mahagon, tikovo, sandalovo i dr. drveće. I u životinjskim vrstama A. pokazuje vel. suprotnosti. Za svetsku trg. najveći značaj ima svilena buba. Sibirske šume bogate su toplokrvnim životinjama (dabar, samur, hermelin, kuna, sev. lisica, sibirska mačka, medved, vuk), stepe svim domaćim životinjama, a uz to jednogrbom i dvogrbom kamilom, antilopom i dr. Indija bogata zverovima i raznovrsnim zmijama. A. je bogata rudnim blagom, ali rud. tek u začetku; ima zlata i srebra (sibirske pl.), dragog kamena (Dekan, Cejlon), kamenog uglja (Kina, Japan, Sahalin), kalaja (Malaka, Banka, Biliton), bakra (Kipar, Japan), grafita (Cejlon. Sijamske Pl.). petroleuma (Mesopotamija, Pers., Jap., Hol. Indija, Sahalin). Težište privr. u biljnoj proizvodnji, koja daje svet. trg. ogromne količine životnih namirnica (oriza, pšenice), sredstava za uživanje (kava, čaj, duvan, opijum, šećer, začini) i raznovrsne ind. sirovine (pamuk, juta, indigo, droge). Lepo razvijena kućevna i zan. radinost, a kod najkulturnijih naroda i fabrična. Saobr. jako zaostaje. Najveći deo trg. saobr. obavljaju karavani. Žel. imaju neznatnu vrednost: većina ima strategiski, pa tek onda privr.-trg. značaj. Najvažnija sibirska transkont. pruga. Spoljna trg. ne odgovara množini stan. ni bogatstvu prir. proizvoda: najistaknutiju ulogu u trg. imaju Jap., Kina i Indija. A. ima preko milijardu stan.. a naseljena je narodima žute, bele i mrke rase. Po veri preovlađuju mnogobošci; jednobožaca je malo. U pogledu prosvećenosti stoje daleko iza evr. naroda; najprosvećeniji su Japanci. U polit. pogledu az. zemlje se dele na 3 grupe: nezavisne države, zaštitne zemlje i kolonije; njihovo stanovništvo, čiji ukupan broj prelazi ½ svega stan. na zemlji, nejednako raspoređeno: nasuprot prostranim retko naseljenim obl. s gustinom ispod 1 po km² (vel. delovi Sibira, pustinjske stepe i pustinje sredinom A.) ima obl. sa preko 200 po km² (dolina Ganga, ravnica u sev. Kini, o. Java i dr.). U sev. A. žive od starine razni starosibirski (paleoazijatski), altajski i uralski narodi. U novije vreme naseljen po Sibiru vel. broj Rusa. U sr. A. poglavito tur. narodi (zajedno sa nekim mongolskim plemenima), od kojih su najveći značaj u ist. imali Ujguri i Osmanlije (Turci u užem smislu). U i. A. i na Tibetu narodi iz mongolske grupe: Mongoli, Mandžurci, Korejanci, Japanci, Kinezi i Tibećani. U j. i ji. A. više slojeva stan. različitih po poreklu: Vede, Dravidi, Munda i Mon-Khmer narodi pretstavljaju starije stan., koje potiskuju ariski i mongolski narodi, dok se Indonežani po ostrvima bolje održavaju. U Pr. Indiji danas gl. ariski Indi, u Zadnjoj Indiji

mongolski Tibetobirmanci, Sijamci i Anamci. U jz. A. glavno stan. Semiti (Arapi), a na Iranu i Jermenskoj Visiji ariski narodi Iranci (Persijanci), Afganistanci, Beludžistanci, Kurdi i Jermeni; u Maloj A. Osmanlije ili Turci. Posebnu etničku obl. čini Kavkaz s vel. mešavinom naroda (→ Kavkaski narodi). Oko 500 mil. po veri budisti, oko 230 mil. bramani, oko 200 mil. musl., oko 40 mil. hrišć. (od tog 20 mil. Rusa); ostatak čine razne dr. monoteističke konfesije i primit. narodi sa posebnim rel. Narodi u i. i j. A. stvorili više kulture. Nasuprot tome, mnoga plemena u sev. A. (osobito st.-sibirska) i po j. A. (Vede, Negriti i dr.) ostala na stupnju primit. lovaca i skupljača.

349. AZIJANIZAM, pravac u ant. besedništvu koji traži bombast stil.350. AZIJAT, stanovnik Az., lice poreklom iz Az.; u prenosnom značenju: svirep,

nekulturan.351. AZIL (grč.) 1) pravo azila, međunar. običaj da se polit. krivci primaju u drugu

državu i da se ne predaju državi prema kojoj su učinili kriv. delo.2) → sklonište. Asylum ignorantiae (lat.: utočište neznanja), pozivanje na nešto nepoznato, pod pretpostavkom da ono može da posluži kao dokaz za neku tvrdnju koja se drugim načinom ne može dokazati.

352. AZIMI (grč.), beskvasni hlebovi za pričest u rkat. crk. Azimati, ime kojim od 11. v. prav. bogoslovi nazivaju rkatolike, po grč. reči azima, stoga što su službu vršili sa beskvasnim, a ne sa kvasnim hlebom, kao što je činjeno u 1. doba hrišćanstva.

353. AZIMUT (ar.) 1) ugao između podnevka neke tačke i pravca prema nekoj dr. tački na horizontu. 2) ugao između podnevka i vertikalnog kruga neke zvezde na nebu, meri se od S prema I, tj. u pravcu kazaljke na satu (na sl. a. 1/). Azimutne projekcije, u kartografiji grupa projekcija kod kojih se zemlja projektuje na ravan horizonta; na njima je a. veran.

354. AZMAK 1) r. u j. Bug., l. pritoka Marice. 2) → Svetonikolska r.355. AZNA, aznadar → hazna, haznadar.356. AZOVSKO MORE, deo Crnog M., izdvojen Krimskim i Tamanskim Pol., a

spojen Kerčansknm Moreuzom; od većih r. prima Don, na čijem ušću grad Rostov.357. AZOIK → arhaik.358. AZOLA (Azolla, fam. Azollaceae), rod vodenih paprati poreklom iz J. Amer.;

česta akvarijumska biljka.359. AZOLNA ZEMLjA → aklimatsko zemljište.360. AZOOSPERMIJA (grč.), nedostatak oplodnih ćelija (spermatozoida) u

izlučenom m. semenu; uzrok: urođena atrofija, masna degeneracija usled gonoroičnog zapaljenja testisa ili trovanja arsenom, opijumom, morfijumom, nikotinom.

361. AZORSKA OSTRVA, grupa od 9 većih i više manjih o. vulkanskog porekla u Atlanskom Ok., zap. od Port. Geogr. pripadaju Afr., a polit. Port. (2388 km², 232 000 stan., većinom Portugalaca); banane i narandže; gl. mesto Ponta Delgada. A. maksimum, visoki vazdušni pritisak u obl. A. O., koji često zahvata jz. delove Evr. i održava vedro vreme.

362. AZOT 1) (grč.), gas bez boje i mirisa; hem. znak N; atomska težina 14; ima ga u vazduhu (78%), u svima tkivima biljnih i životinjskih organizama i svima alkaloidima; izvesne biljke uzimaju ga direktno iz vazduha, a neke bakterije asimiluju neposredno iz zemlje; veoma inertan, ne potpomaže disanje ni gorenje; stupa u hem. jedinjenja samo delimično pod veoma vel. pritiskom i na veoma visokoj tmpt. (fiksiranje a.). Od jedinjenja najvažnija su: amonijak, a.-monoksid, a. kiselina, cijanska i mnogobrojna org.

jedinjenja, koja se iskorišćuju za boje i eksplozive; od a. veštačkog đubreta prirodna je samo čilska šalitra (natrijum-nitrat). Za ind. svrhe dobiva se frakcionom destilacijom tečnog vazduha. 2) predeo u J. Srbiji → Babuna. Azotasta kiselina, HNO₂, nije poznata hem. čista, jer prelazi u anhidrid N₂O₃; постојана samo u razblaženom vodenom rastvoru, deluje i kao oksidaciono i kao redukciono sredstvo; njene soli se nazivaju: nitriti. Azotemija, nagomilavanje u krvi a. jedinjenja, koje bubrezi nisu u stanju da izluče mokraćom. Uzrok: zapaljenje bubrega, sprečavanje izlučivanja mokraće meh. putem (kamen) u uretru; pritisak na ureter spolja, hipertrofija prostata itd.; znaci: glavobolja, povraćanje; teški oblici vode → uremiji. Azotna kiselina, HNO₃, bezbojna pušljiva tečnost; gustina 1,40-1,52; gradi se od natrijum-nitrata i konc. sumporne kiseline, a u novije vreme oksidacijom amonijaka; rastvara sve metale, sem zlata i platinskih metala; mnoga tela oksiduje; upotrebljava se za građenje nitro-celuloze, dinamita, mnogih nitro-jedinjenja i za graviranje metala; pušljiva a. k. je rastvor a. oksida u konc. kiselini. A. ravnoteža, u med. postiže se unošenjem hrane u vidu belančevina, toliko a. koliko se izbaci mokraćom, izmetom i znojem iz organizma; → ishrane ravnoteža. Azot-oksidul, N₂O, bezbojan gas prijatnog sladunjavog mirisa; udisan u većim količinama opija i prouzrokuje preteranu veselost i neobuzdan smeh; pomešan s kiseonikom upotrebljava se katkad za lake anestezije pri lakšim operacijama. Azotoskupljači, u agr. hem. bakterije koje asimiluju elementarni a. iz vazduha i pretvaraju ga u belančevinu svog tela, pa ga u tom obliku ostavljaju, posle svoje smrti, na iskorišćavanje kult. biljkama; od vel. su značaja za poljopr.; ima ih nesimbiotičiih (Anotobacteriae) i simbiotičnih, koji žive u simbiozi sa leptirastim biljkama i prave kvržice na njihovu korenu; posle takvih biljaka (detelina i dr.) zemljište ostaje obogaćeno azotom, kao da je ćubreno.

363. AZRA Beni, j.-ar. pleme, kojem se pripisuje vatrena, a ujedno i idealna ljubav.364. AZUR → hazur. Azuran (pers), plav kao nebo.365. AZURIT, zatvorenoplav karbonat bakra sa vodom. 2Cu CO₃ Cu(OH)₂;

моноклиниски минерал; бакарна ruda (55,3% Cu) iz oksidacione zone bakarnih rudišta; kod nas: Majdanpek, Rudnik, Oreškovica, Velebit, Rude i dr.

366. AZHAR, džamija i visoka bogoslovija u Kairu; osn. Fatimidi 970. god.367. AIDE MÉMOIRE (frc.), nepotpisana, nedatirana i neadresovana zabeleška

kojom jedna država saopštava drugoj svoje mišljenje o jednom konkretnom polit. pitanju; smatra se kao produženje usmene razmene misli, i kao takvo nije vezano ni za kakve forme.

368. AIL, ruševine crkve na o. u Prespanskom J., posvećene sv. Ahiliju; podigao je car Samuilo, pre983.; imala osnovu jelinističke trobrodne bazilike; zidana od opeke i kamena.

369. AIMARA, Kola, indijansko pleme (preko 1/2 mil.) u J. Amer., u obl. oko jez. Titikake; nekada mnogo rasprostranjenije i u doba pre Inka od vel. kult. i polit. uticaja.

370. AIMURE → Botokudi.371. AINI (ainu = ljudi), paleoazijatski narod (oko 17 000) u s. delu o. Jesa, j. delu

Sahalina i na j. Kurilima; nekada i po celom Jap.; gl. zanimanje lov i ribolov; odeća poglavito od lika s prišivenim ukrasima; religija: primit. animizam s kultom mrtvih i osobitim štovanjem medveda.

372. Ainska rasa → st.-sibirska rasa.373. AION → Eon.374. AIS, u muz. nota a povišena za pola tona.

375. AIHMOFOBIJA (grč.), bolestan strah od oštrih predmeta; → fobije, prisilne neuroze.

376. AJ-AJ, vrsta majmuna, veličine mačke, miran, spor, len; hrani se larvama insekata; živi u šumskim obl. Madagaskara.

377. AJAKS, ime dvojice grč. junaka iz trojanokog rata: 1) Telamonov sin; posle Ahilove smrti nadmetao se s Odisejem o Ahilovo oružje, koje dobio Odisej, a on poludeo i nasrnuo na grč. stada, misleći da je to neprijatelj; kad je video šta je učinio, izvršio samoubistvo. 2) sin Ojlejev; na povratku iz Troje pretrpeo brodolom i bio izbačen na jednu stenu sa koje pretio bogovima, pa se stoga udavio.

378. AJA SOFIJA, nekada veličanstvena crk., danas džamija u Carigradu; sagradili je za vlade Justinijana I (542.-547.) arhitekti Artremije iz Tralesa i Isidor iz Mileta; najlepši primerak viz. stila: ima osnovu u obliku krsta, upisanog u kvadratu; nešto izduženog na I. gde se nalaze kružna apsida, prostran atrijum i dvostruk narteks s 9 ulaznih vrata; crkvu nadvisuje kube visoko 56 m, koje je posle zemljotresa (558.) obnovio Isidor, nećak Isidora iz Mileta; unutrašnjost joj bila raskošno ukrašena freskama, bogatim mozaikom, zlatom, srebrom i raznobojnim mramorom, dobrim delom sakupljenim iz ant. građevina po unutrašnjosti zemlje.

379. AJAČIO, grad (24 000 st.) i sedište dpt. na o. Korzici; utvrđenje, dobro pristanište, moderno kupalište; rodno mesto Napoleona I.

380. AJVAR (tur.), jelo spravljeno od očišćene i usoljene ikre jesetre, morune, kečige i dr. ribe; najbolji je rus, naročito astrahanski. U Jugosl. se spravlja u Kladovu.

381. AJGIR (tur.), pastuh, ždrebac.382. AJGUN, varoš i pristanište (40 000 st.) u Mandžuriji, na r. Amuru.383. AJDAMAC, edamac, sir koji se spravlja u okolini varoši Edama u Hol., od

mleka sa 2,5-2,8% masti (na 100 l mleka dodaje se 5-10 g orleanske boje): u trg. dolazi u loptama crveno bojadisanim.

384. AJDAHO (Idaho), jedna od SAD (217 261 km², 432 000 st.) u obl. Stenovitih Pl.; zemljište je brdovito i plan., klima kont., vel. delovi zemljišta stepskog karaktera; otuda više stočarstvo (konj, ovca, goveče, svinja) nego zemljr. Od ruda: srebro, zlato, olovo, bakar, cink; ind. drveta i prerada zemljr.-stoč. proizvoda. Gl. mesto Beuz Siti.

385. AJDOVŠČINA (it. Aidussina), mesto na Vipavi u Goričkoj pokr.; 6542 st. (preko 6000 Slov.); tkst. ind., trg. drvetom.

386. AJDUČKA TRAVA → hajdučka trava.387. AJZENERC (Eisenherz), varoš (7600 st.) u Štajerskoj; gvozdene rude svetskog

glasa; visoke peći.388. AJZENHUT Đuro (1841.-1891.), kompozitor. Oko 200 kompozicija, većinom

horova, zatim orkestarska dela i 3 opere.389. AJZENŠTAT (Eisenstadt), gl. mesto (3 300 st.) u austr. delu Burgenlanda

(Gradišća); dvorac kn. Esterhazija (iz 14. v.).390. AJK (van Eyck), braća Hubert (oko 1370.-1426.) i Jan (oko 1390.-1441.), prvi

veliki flamanski slikari. O Hubertovim radovima ne zna se ništa pobliže; Jan naslikao veliki oltar u Ganu, nekoliko bogorodica sa detetom i više portreta. Jan je 1 od tvoraca slikarskog realizma i thn. uljenog slikarstva; 1 od najboljih portretista u celoj svet. um.

391. AJKULE (tur.) (Selachii), grupa riba sa hrskavičavim skeletom, po pravilu valjkasta i vitka tela, sa poprečno položenim ustima sa zubima i šiljatom glavom; odlični plivači, žive u svim morima i pretežno su grabljivice; neke vrste mogu da narastu do 15

m i 8000 kg. Mnoge vrste rađaju mladunce. Poznati pretstavnici → morski psi i → morske mačke.

392. AJLER → Ojler.393. AJLEC Josip (• 1874.), vajar; gl. dela: Krstov put, Krstionica.394. AJLSBERKA, plovka poreklom iz Engl., bele boje, ukusnog mesa: dobra nosilja.395. AJLUK (tur.), mesečna ili polugod. plata.396. AJNAKTER (nem.), pozorišna igra u jednom činu.397. AJNHARD → Eginhard.398. AJNC, hazardna igra sa 32 karte, u kojoj je igračima cilj da postignu 21 poen;

karte deli bankar.399. AJNŠTAJN Albert (Einstein, • 1879.), nem. fizičar, čije su ideje i radovi mnogo

uticali na razvoj savr. teoriske fiz.; shvatajući pojam vremena kao relativan, udario temelj teoriji → relativiteta (1905.) koju završio 1915.; sem toga precizirao mat. teoriju Braunova kretanja, dopunio i razvio teoriju kvanta, a s tim u vezi dao i osn. zak. o fotoefektu i fotohem. reakciji; objasnio vezu između elektrona atomske konstante i količine toplote koju oni sadrže: najzad radio i na nekim pojavama u magnetizmu; Nobelova nagrada za 1921.; gl. dela: Spec. teorija relativiteta, Osn. opšte teorije relativiteta, Spec. i opšta teorija relativiteta.

400. AJOVA (Iowa), jedna od SAD (145 415 km², 2,5 mil. st.); u gornjem toku r. Misisipi; klima kont., zdrava; zemljr., stočarstvo, ind. (mlinarstvo, prerada drveta, metalurgija); vel. deo saobr. obavlja se Misisipom. Gl. mesto Di Moin (Des Moines).

401. AJRETON Henri (Ireton, 1611.-1651.), Kromvelov zet; engl. gen., jedan od najodlučnijih protivnika Čarlsa I.

402. AJSBERG (nem.) → ledeni bregovi.403. AJSEL, rukavac r. Rajne koji se od nje odvaja kod varoši Arnhema; uliva se u

Cojderški Zal.404. AJSFJELD (norveški), debeli snežanički i ledenički pokrivači preko svodova i

površi iznad snežne granice u Norveškoj. Iznad pokrivača gotovo nema stenovitih bregova. Od ivice pokrivača odvajaju se ledničke struje (ajstrom) i silaze niz doline, slično alpiskim lednicima.

405. AJTA, košulja čiji deo ispod pojasa širok i ubran, te liči na kratku suknjicu; nosi se u Povardarju i zamenjuje fustan.

406. AJTOS 1) r. u Bug., izvire na Čatal-Balkanu, a uliva se u liman L'džan kod Burgasa (Crno M.). 2) varoš u Bug., sz. od Burgasa, a u podgorini Balkana (8480 st.); starije stan. se iselilo 1829. u Besarabiju, sadašnje: Bugari i Turci, većinom doseljeno iz okolnih sela. Kraj varoši miner. izvori, a na sredini puta za Burgas miner. banja.

407. AJFEL Aleksandr (zapravo Efel, Eiffel, 1832.-1923.), frc. inženjer; konstruisao 1889. čuvenu gvozdenu A. kulu u Parizu, visoku 300 m; u njoj sada radiostanica.

408. AJHENVALjD Jurije I. (• 1872.), rus. kritik impresionist, prevodilac Šopenhauera. Gl. dela: Siluete ruskih pisaca i Puškin. Stoji na subjektivnoj osnovi, prema svima piscima ističe isti kriterij uslovljen estetskim shvatanjem. Ne daje ist. i soc. analizu knjiž. pojava.

409. AJHENDORF Jozef (Eichendorff, 1788.-1857.), nem. pesnik romantičar, jak u lirici i noveli (Iz života jedne lenštine); bavio se i knjiž. ist. i prevođenjem.

410. AJŠA, kći → Abu Bekrova; 2. i najmilija žena Muhamedova († 678.); musl. je poštuju kao proročicu.

A. S., skr. od lat. anni currentis: tekuće god.411. AKA, varoš i luka na Sred. M. u Palestini; 8000 st.412. AKABA 1) zaliv Crvenog M.) 2) pristanište na zal. A. Gl. trg. mesto Hedžasa.413. AKADEMIJA (grč.) 1) škola grč. filozofa Platona, koji je držao svoja predavanja

u Akademovim vrtovima, u okolini Atine; prema promenama koje je Platonovo učenje pretrpelo razlikuje se: st., sr. i n. 2) udruženja naučnika, knjiž. i um. 3) zvanične ili poluzvan. ustanove po svim kult. državama koje imaju za cilj negovanje nauka, knjiž. i um. 4) više stručne šk., vojne, duhovne, trg. i dr. A. bugarska, osn. 1870. u Braili pod imenom Bug. knjiž. društvo; docnije prenesena u Bug. i pretvorena u a. nauka. A. dangubnijeh (Accademia degli oziosi), dubrovačko knjiž. društvo, osn. krajem 17. v. po ugledu na it. a., sa ciljem da neguje i prečišćava nar. jezik i pripremi vel. rečnik sh., lat. i it. jezika; prestala da radi 1725. A. della lingua slava, postojala u Rimu 1719.-1725.; osn. je dubrovački pisci za proučavanje i negovanje sh. jezika. A. duhovna, prva srp. viša bogosl. škola, osn. 1744. u današnjem Novom Sadu; trajala kratko vreme. A. jugoslovenska → Jugoslovenska a. A. nauka → Srpska kr. a. A. Operosorum Labacensium, knjiž. društvo, osn. u Ljubljani 1693., raspalo se 1725.; obnovljeno 1781., ali ubrzo prestalo da radi. A. složnih, prvo knjiž. društvo u Dubrovniku, osn. u 16. v., po it. uzoru; dala primer za osn. još nekoliko dr. u samom Dubrovniku; uticala znatno na razvoj knjiž. interesa; radovi čitani na sh., lat. i it. jeziku A. philharmonicorum, jedno od najstarijih muz. struč. udruženja u Evr.; osn. 1702. u Ljubljani; igrala važnu ulogu u razvoju muz. kulture kod Slovenaca. A. francuska, osn. 1635. na predlog kardinala Rišeljea, ukazom Luja XIII, sa ciljem da čuva čistotu frc. jezika; stalno ima 40 čl. koje nazivaju besmrtnicima; danas ima uglavnom reprezentativan karakter, a pored nje postoje u Parizu i dr. A. od šturaka, knjiž. društvo u Dubrovniku, osn. 1719. kao opozicija A. dangubnijeh; radovi čitani na sh. i it. jeziku. Akademac, popularni naziv za učenika Vojne a. Akademizam, ropsko podražavanje ant. delima; zanatska okretnost bez prave osećajnosti; supr. slobodnoj, živoj i neposrednoj um. Akademik, knjiž., naučnik ili umetn., član a. Akademičar, Platonov učenik ili sledbenik. Akademski, koji se odnosi na univ., koji ima univ. obrazovanje. A. beseda, pristupna b. akademika. A. govor, način govora ili pretresanje izvesnih pitanja kako to odgovara a. sredini; načelno, objektivno, dostojanstveno i ubedljivo izlaganje sa dokazima, bez unošenja subjektivne note i bez uzbuđivanja. A. dostojanstvo, titula ličnosti koja je uredno diplomirala na nekom fak. u zemlji ili inostranstvu.

414. AKADI, ime stan. st. Haldeje, turanskog ili semitskog porekla, čiji se jez. održao u nauci sve do Aleksandra Vel.

415. AKAŽU (Anacardium, fam. Anacardoaceae), smolasto drvo iz J. Amer., čiji se plod jede i upotrebljava u med.

416. AKA LARENCIJA, žena pastira Faustula, Numitorovog ovčara, zvana Vučica; spasla i odnegovala Romula i Rema.

417. AKAMANT, u grč. mitol. sin Tezejev i Fedrin.418. AKANTUS (grč.) 1) žbunasta biljka (fam. Acanthaceae, kl. Dicotyledones)

velikog, po obodu zupčastog lišća i cvastastih cvetova; raste u Az., Austral., Afr. i obl. sred. klime u Evr.; neke vrste se gaje kao ukrasne biljke. 2) u arht. ukras na kapitelima korintskih i rimskih stubova.

419. A SARELLA (it.), u muz. 1) horsko pevanje bez pratnje instrumenata. 2) period u ist. muzike do kraja 16. v. kad je prevlađivala takva muz. 3) stil koji je Palestrina doveo do savršenstva.

420. AKAPULKO, pristanište (6000 st.) u Meksiku, na Tihom Ok., trg. voćem i kožom.

421. AKARNANIJA, karsna obl. u Grč., u jonskom prim. između Patraskog i Artskog Zal.; unutrašnjost pod vel. hrastovim i kestenovim šumama. Akarnanci, Aristofanova komedija u kojoj on ismeva pristalice spartanskog rata.

422. AKATIST (grč.), u prav. crk. pohvalna pesma bogorodici, Hristu, anđelima itd. Ne sme se sedeti za vreme čitanja (a. = nesedenje). Najpoznatiji a. bogorodici čita se 5. nedelje vel. posta, sastavio ga patrijarh Sergije.

423. AKAHITO, jap. pesnik iz sredine 18. v.424. AKACIJA (Acacia, fam. Mimosaceae), drveće ili šiblje, često s trnjem; lista

perasta ili reducirana na filodije; žuta sitna cveta, grupisana u loptaste cvasti ili klasove; ima ih oko 500 vrsta, većinom u suptropima ili tropima Afr. i Austral.; mnoge daju gumu koja se nasupr. kaučuku (gummi elasticum) naziva gummi arabicum; najbolju i najčistiju gumu daju A. senegal, A. glaucophylla i A. abyssinica; iz usitnjenog jedra vrste A. catechu (Indija) i nekih dr. vrsta dobiva se kuvanjem i uparavanjem ekstrakta tanin Pegu-catechu ili Kuth (pogrešno nazvan Terra japonica, jer se prava jap. zemlja ili gambir dobiva od nekih vrsta fam. broćeva); od osobite vrednosti drvo nekih austral. a.: »ljubičica-drvo« od A. homallophylla, crno drvo od A. melanoxylon, drvo koje miriše na malinu od A. acuminata; nezrele mahune nekih a. sadrže tanina koji se upotrebljava za bojenje; cvetovi nekih a. se upotrebljavaju za ekstrakciju mirisa; mnoge a. su mirmekofilne biljke; u mediter. obl. se gaje a. kao ukrasne i pogrešno se nazivaju mimozama.

425. AKAŠA (indiski), po učenju Upanišada prostorna supstanca od koje sve postaje i u koju se sve vraća.

426. AKBAR (ar. = veliki) Dželal el Din Muhamed, vel. mogul Indije (1556.-1605.); težio da sjedini razne rase i vere u svojoj carevini; čuven kao prorok prave čovečnosti; od njegova stupanja na presto broje se god. po istočnjačkoj ili A. eri.

427. AQUA (lat.), voda. A. destillata, destilovana voda. Akvaduk, stvarna službenost koja se sadrži u pravu sopstvenika povlasnog dobra da sprovodi potrebnu vodu na svoje dobro ili da nepotrebnu odvodi sa svoga dobra, kroz poslužno dobro. Akvadukt, zidani kanal u vidu mosta za dovođenje vode za piće u gradove. Akvamarin, mineral beril, zelenkastoplave boje. Akvaplan, sportska naprava; daska vezana za motorni čamac; za vožnju po vodi. Akvarel, slika na papiru rađena vodenim bojama; poznat još st. Egipćanima; kao samostalnu slikarsku thn. počeli u vel. meri da ga neguju u z. Bvr. tek u 18. v.; danas se najbolji a. rade u Parizu. Akvarijum, sud sa staklenim zidovima ispunjen vodom, za čuvanje, negovanje i posmatranje vodenih biljaka i životinja; lako se održava ako mu je dno pokriveno peskom i ako u njemu ima vodenog bilja; za morske organizme puni se prirodnom ili veštačkom morskom vodom. Akvaterarijum, sud u kojem se drže i gaje amfibije. Akvatinta → gravira.

428. AQUAE 1) Balissae, lekovita voda kod Daruvara, iskorišćavana u rim. doba. 2) Jasae, rim. kupatilo kod Varaždina, dan. Toplice. 3) Sextiae, mesto u Frc. gde je Marije potukao Teutone 102. pre Hr.; danas Eks u Provansi.

429. AKVIZITER (frc.), lice koje za nagradu prikuplja porudžbine za robu u jednome mestu; razlikuje se od trg. → agenata; u samome sedištu radnje sme prikupljati porudžbine za kolonijalnu, špecerajsku, manufakturnu, konfekcionu i galanterisku robu i za hem. i miner. proizvode samo od trgovaca koji tom robom rade, a od dr. lica, tj. od samih potrošača, samo ako ga ovi radi toga pozovu; za svu ostalu robu može prikupljati porudžbine bez ograničenja. Kod osig. poslova a. su lica koja prikupljaju nove osiguranike.

430. AKVILEGIJA (Aquilegija, fam. Ranunculaceae), žbunasta, višegod. zeljasta biljka; cvetovi pojedinačni ili u grozdastim cvastima, snabdeveni medenim ostrugama, vise naniže kao kandila; ima ih oko 55 vrsta, rasprostranjenih u umerenoj zoni sev. hemisfere; kandilka (A. vulgaris), s plavim, ružičastim ili belim cvetovima; raste u šumama i na otvorenim plan. nagibima, u j. i sr. Evr., s. Afr., umerenoj Az.; neke suptropske vrste a. gaje se kao ukrasne.

431. AKVILEJA, st. grad i pristanište na Jadr. M. u It. (2000 st.), uništio je Atila (452.), ali opet obnovljena; u njoj držana 2 vaseljenska sabora (381. i 556.).

432. AKVILIJANSKI DELIKT → delikt.433. AKE, Aka, Eve, pigmejsko pleme oko toka r. Iturija u sr. Afr.; prosečna visina

rasta 140 sm; žive od lova; idu potpuno nagi.434. AKER (nem.), st. mera za poljske površine, različna u pojedinim nem.

pokrajinama.435. AKVITANIJA, obl. u st. Galiji; zahvatala dolinu Garone; od 12. do 15. v.

potpadala pod Engl.; prisajedinjena Frc. 1453.436. AKERMAN, Cetatea Alba, grad i pristanište (33 000 st.) u Rum., na ušću

Dnjestra u Crno M.; izvozi žito i stočne proizvode. Akermanska konvencija, zaključena između Rus. i Tur. 25./9. 1828. u A.; obavezivala Tur. da ispuni odredbe → bukureškog ugovora, koje su se odnosile na Srbiju.

437. AKERMAN Konrad Ernst (Ackermann, 1712.-1771.) nem. komičar, osn. hamburške šk., preteča nem. realističke glume.

438. AKEST, kralj Segeste na Siciliji; pomagao trojanskog kralja Prijama; posle propasti Troje lepo primio Eneju i sahranio njegovog oca Anhiza.

439. AKIBA BEN → Ben Akiba.440. AKIMITI (grč.), kaluđeri nespavači u man. gde molitva nije prestajala, već se ⅓

monaha uvek molila; poznat njihov man. studita u Carigradu (5. v.)441. AKINEMOTIČNI (grč.) ili statički oblici zemljine površine, stvaraju se pri

stalnom nivou mora (donjoj erozivnoj bazi): abrazione i fluvijalne površi, rečne terase; zatim i oblici postali pod uticajem smanjivanja atmosferskog taloga ili usled povlačenja lednika.

442. AKITIRANjE (frc.), isplata, potvrda valute na čeku.443. ACC. (skr. lat. accusativus), akuzativ, 4. padež.444. AKLAMACIJA (lat.), radosni i oduševljeni poklici naroda; aklamacijom,

jednoglasno, bez poimenog glasanja. Aklamovati, pozdraviti nekog oduševljenim poklicima u masi.

445. AKLIMATIZACIJA (grč.-lat.), prilagođavanje biljaka i životinja novim klimatskim uslovima; obično izaziva promene u organizmu i načinu života kod potomaka, ako prenete jedinke zadrže sposobnost razmnožavanja; uspešnija je pri postepenim prelazima i prenosu organizama iz toplijih u hladnije krajeve; u obrnutom

slučaju može dovesti do gubljenja sposobnosti razmnožavanja, od kojeg nisu pošteđene ni ljudske rase; pri odlasku Evropljana u tropske krajeve promenu najlakše podnose mladići i ljudi sa zdravim živcima, mnogo teže starci, a najteže deca. Aklimatsko, azonalno zemljište, vrsta terena koji zbog izuzetnog uticaja mesnih faktora (petrografski sastav podloge, nagib, ekspozicija, plavnost i podvodnost terena itd.) ne odgovaraju klimi pod kojom su postali.

446. AKMEIZAM (grč.), kratkotrajan pravac rus. pesništva (1912.-1918.), protivan simvolizmu.

447. AKMOLINSK, varoš u SSSR, na reci Išimu u Kirgiskoj Stepi (15 000 stan.).448. AKNE (grč.), → bubuljice.449. AKOV (mađ.), vedro, jedinica starog sistema mera za zapreminu tečnosti: 56,589

l, novi a. računa se 50 l; po Zak. o merama u Jugosl. od 1928. jedinica mere za zapreminu tečnosti: → litar.

450. AKOZMIZAM (grč.-lat.), učenje po kojem se svet ne sastoji iz kozmosa, tj. iz množine stvari u kojoj vlada red i zakon; Vindelband tako naziva Eleatorovo učenje po kojem postoji samo jedno biće, dok su pojedinačne i mnogostruke stvari samo prividne.

451. AKOLUTI (grč.), sluge ili pratioci episkopa na putovanju.452. AKOMINAT Nikita (1155.-1215.), viz. istorik; napisao ist. Viz.453. AKOMODACIJA (lat.), prilagođavanje. 1) u med. sposobnost oka da uvek stvori

na mrežnjači slike predmeta koji se nalaze na različitim otstojanjima. Oko je podešeno (anat. sklopljeno) da gleda i predmete u beskonačnosti i da jasno vidi predmete koji se približavaju; to dolazi otud što se oko prilagođava, tj. što se putem složenog mehanizma povećava krivina, a sa tim i prelomna moć njegova sočiva; → čulo vida, oko. (Na gornjoj polovini sl. a. za gledanje izbliza, na donjoj za gledanje na daljinu.) 2) u flz. i teol.: teorija po kojoj su se st. filozofi i osnivači rel. prilagođavali u izvesnoj meri znanjima, osećanjima i običajima svoga doba.

454. ACCOMPAGNATO (it.) → rečitativ.455. AKONITIN → jedić, konjorep.456. AKONKAGVA 1) provincija u rpb. Čileu, u J. Amer. Veliki deo brdovit; u

nekoliko plodnih dolina uspevaju šeć. trska i razno voće. Gl. grad Sv. Filip. 2) najveći vrh (7040 m) u j.-amer. Kordiljerima (Andima); vulkanskog porekla.

457. AKONTO (it.), delimična isplata ili suma novaca koja se daje na ime budućeg plaćanja kao deo veće svote; po pravilu ni dužnik nije obavezan da daje a., ni poverilac da ga prima.

458. AKORD (frc.) 1) vrsta ugovora o najmu, gde se posleniku ne plaća nadnica, već svaki svršeni komad; a. se ne pretpostavlja, već se mora ugovoriti. 2) u muz.: jednovremeno sazvučje nekoliko tonova; može biti: trozvuk od 3 razna tona, četvorozvuk (septakord) od 4, petozvuk (noneakord) od 5; njihovim izučavanjem i zakonima njihovog sledovanja i vezivanja bavi se nauka o harmoniji. Akordeon (grč.), harmonika koja se razvlači.

459. AKOSTA Uriel (1591.-1640.), rel. filozof, iz jevr. hol. porodice, koja je prešla u rkat. veru; razočaran u hrišćanstvo, vratio se (1620.) u veru predaka; ali ubrzo došao u sukob sa rabinima, koji ga nemilosrdno proganjali; u delu Exsemplar humanae vitae opisao svoj život.

460. AKR → engleske mere.461. AKRA, sudanski jezik; nekad i crnačka država u engl. koloniji Zlatna Obala.

462. AKRANIJE (Acrania, Leptocardia), najprimitivnija grupa kičmenjaka: bez lubanje, bez srca, sa hordom; pretstavnik amfioksus.

463. AKRATOPEGE (grč.), hladne lekovite vode stalnog hem. sastava i nepromenljive tmpt.; ponekad sadrže malo arsenika, sumporvodonika, joda i dr.; upotrebljavaju se za piće, u cilju ispiranja organizma i povećanja želudačnih i crevnih pokreta, ili za kupatila. Akratoterme, miner. vode sa tmpt. višom od 20° (hipoterme, 20-34°, homeoterme, 34-38°, hiperterme, preko 38°), ali istog hem. sastava kao obične vode; deluju na reumatične i živčane bolesti, zatrajala zapaljenja plućne maramice i dr.

464. AKREDITIV (lat.-frc.) 1) akreditivno pismo, naročitim stilom redigovane isprave kojim šef države preporučuje izvesno lice za svoga ambasadora ili poslanika kod šefa strane države; pre predaje a., poslanik ili stalni otpravnik poslova ne može vršiti nikakvo delo u državi u kojoj je postavljen; predaja a. obeležava zvanični početak diplomatske misije i vrši se u svečanoj audijenciji. 2) pismeni nalog, kreditno pismo, čiji izdavalac nalaže banci da iz njegovog potraživanja ili odobrenog kredita isplati izvesnu sumu, odjednom ili u ratama, nekom 3. akreditovanom ili povlašćenom licu. Istoga dana kad se on izda, izveštava se o tome banka (šalje se avizo) kod koje se otvara kredit. Akreditovani deponuje svoj potpis koji se prilaže avizi, i tako se onemogućuju zloupotrebe; ako se hoće novac da podiže u raznim mestima, akreditovani dobiva tzv. cirkularno kreditno pismo, kojim se banke u odnosnim mestima pozivaju da vrše isplate licu označenom u kred. pismu. Cirk. kred. pismo razlikuje se od običnog po tome što adresa sadrži imena svih banaka kod kojih se akreditovanom otvara kredit; banka koja je izdala a. šalje svakoj banci napose avizno pismo s originalnim potpisom akreditovanog. Na poleđini kred. pisma svaka banka beleži koliko je isplatila, a banka koja isplati ostatak do iznosa kredita, zadržava a. i vraća ga izdavaocu. A. može biti vezan za naročite uslove, kao: polaganje tovarnih listova i dokumenata da je neka roba poslana na adresu kreditora itd. Akreditovati, akreditirati, otvoriti nekome kredit kod trećeg lica, npr. kod banke, ili omogućiti da može uzimati robu na poček, na veresiju itd.

465. AKRESCENCIJA (lat.), povećanje primljenog nasleđa srazmerno veličini njegovih delova, ako se drugi naslednici ne prime nasleđa ili ne budu doživeli, odn. budu nesposobni za nasleđivanje.

466. AKRIBIJA (grč.), krajnja marljivost i tačnost, naročito u naučnom radu.467. AKRIDIN, dibenzopiridin, kristalna materija, aromatično org. jedinjenje; sadrži

azot kao sastavni deo; topi se na 110° ; nalazi se u sirovom antracenu, dobivenom iz katrana kamenog uglja; pretstavlja osnovnu materiju za čitav niz org. boja.

468. AKRIZIJE, kralj Arga, otac Danajin; slučajno ga ubio unuk Persej diskosom.469. AKROBAT (grč.), čovek koji javno pokazuje svoju fiz. snagu i okretnost na

gimnastičkim i drugim spravama; → ekvilibrist, žongler, klovn. Akrobatika, vrsta vežbi za razvijanje snage, gipkosti i okretnosti, poznat od najst. vremena. Na egipatskim crtežima iz 3. v. pre Hr. zastupljene sve moguće a. vežbe. Sada uvedena i u svakodnevne gimn. vežbe, i po školama; primenjena u baletu, ritmičkoj gimnastici i igrama, a izvodi se pojedinačno i u grupama; gl. osnov gimnastika.

470. AKRODINIJA (grč.), bolest vegetativnog živčanog sistema kod dece; dete zlovoljno, loše spava, ne jede dobro, mršavi; stalno se znoji; na koži se javljaju crvenila, svrab; stopala i dlanovi modri, hladni, vlažni, ljušte se; srce radi brže, krvni pritisak povećan, svetlost smeta; nekad opada kosa, zubi ispadaju; traje 4-6 mes; obično se svršava dobro.

471. AKROKERAUNSKE PLANINE, raniji naziv za pl. lanac u Epiru, j. od Valonskog Zal.; sada Himara (2018 m).

472. AKROKORINT, tvrđava u st. Korintu.473. AKROLEIN (grč.), aldehid glicerina, draži na kašalj i izaziva suze.474. AKROMATIČNO PREDAVANjE, način izlaganja pri kojem nastavnik predaje,

a učenici slušaju; supr. → erotematično. A. spisi, Aristotelovi spisi, ponikli iz nekih ezoteričnih predavanja.

475. AKROMEGALIJA (grč.), promene koje prate oboljenja hipofize (najčešće adenom); karakteriše je nesrazmeran razvoj krajnjih delova tela: ruku, nogu i pojedinih delova glave (donje vilice, nosa, jezika); bolesnici su vel. i nezgrapni.

476. AKRON, varoš u s.-amer. državi Ohajo (260 000 st.), ind. (tkst. i metalurgija).477. AKROPOLj (grč.), gornji grad; utvrđeni i na brdu podignuti deo antičkih

gradova; najčuveniji atinski A., na kojem su sačuvani najlepši spomenici stare grč. arht.: Partenon, Erehtejon, Propileji.

478. AKROSTIH (grč.), pesma u kojoj početna slova stihova, čitana odozgo naniže, sačinjavaju jednu reč ili rečenicu; poznat naročito kod dubrovačkih pesnika iz 16. v.

479. AKROTERIJA (grč.), ornament klasične arht., upotrebljavan kao simvol završetka, postavljan na krajevima i vrhu timpanona.

480. AKRUVIJUM, rim. varoš u Kotorskom Zal.; možda današnji Kotor.481. AKSAKOV 1) Ivan S. (1823.-1886.), rus. knjiž. i publicist, pokretač

Moskovskog zbornika, vođ slovenofilskog tabora šezdesetih god. 19. v. Imao vel. uticaj za vreme rus.-tur. rata (Slavjansko dobrotvorno društvo). Bio proteran iz Moskve zbog suviše oštre javne kritike berlinskog kongresa. Uređivao novine Rus. 2) Konstantin S. (1817.-1860.). rus. publicist iz kruga slovenofila; u svojim delima brani samoniklost i originalnost rus. nar. poezije. Um. potčinjava društvenim interesima. U ist. razvoju Rus. gl. ulogu daje narodu i njegovoj samoradnji, zemlji a ne državi. Vatreni zatočnik jedinstva i bratstva sl. naroda. 3) Sergije T. (1791.-1859.), rus. klasični pisac. strogi realist; slikanje prosto i istinito, puno epske mirnoće: sve se događa onako kako mora biti; lepo crta nar. život i pejzaž sev. Rus. Gl. dela: um. autobiografija Porodična hronika, u kojoj prikazuje život posedničke sredine, Detinje doba, Bagrova unuka i dr.; pod uticajem Gogolja. (Na sl. A. Sergije).

482. AKSELBENDI (nem.), znaci za ađutante; nose se oko d. ramena ili na grudima.483. AKSELROD Ljubov I. (• 1868), prva Ruskinja koja se istakla kao marksistički

teoretičar: u marksističkoj knjiž. poznata pod pseudonimom Ortodoks; gl. dela: Filozofske skice, Protivu idealizma, Kritika osnova buržoaske sociologije itd.

484. AKSIJALAN (lat.), koji se odnosi na osovinu; u pravcu zamišljene osovine. A. simetrija → simetrija.

485. AKSINIT, borosilikat aluminijuma.486. AKSIOLOGIJA (grč.), nauka o objektivnim (naučnim., um., etičkim, rel. i

ekon.) vrednostima. Mnogi savr. filozofi (Iks. Rikert, Iks. Minsterberg, M. Šeler i V. Štern) smatraju da je a. centralna flz. nauka i da zauzima u sistemu flz. nauka ono mesto koje je ranije pripadalo ontologiji. Aksiološka determinacija, uticaj naučnog i um. stvaranja na duševni život pojedinaca ili na tok soc. razvoja.

487. AKSIOM (grč.), naučna istina koja se razume sama po sebi; ne može se dokazati, ali joj i nije potreban nikakav dokaz, jer je njena istinitost očigledna (npr. tvrđenja da je svaka stvar ravna sama sebi; da nijedno tvrđenje ne može u isto doba biti istinito i

neistinito: da se dve prave mogu seći samo u jednoj tački itd.); čine polaznu tačku svake nauke i smatraju se za logični temelj naučnog saznanja.

488. AKSIOS, st. ime Vardara.489. AKSMAN Emil (• 1887.), čsl. kompozitor; zasniva svoju muz. na moravskoj nar.

pesmi.490. AKSOLOTL, larva vel. meksikanskog daždevnjaka → amblistome, s krupnim

perjastim škrgama; pod normalnim prilikama postaje i bez preobražaja u odraslu formu polno zrela i sposobna za razmnožavanje; stoga dugo smatrana kao zasebna vrsta (Siredon); veoma pogodna za raznovrsne naučne opite i gaji se rado u biol. laboratorijama.

491. AKSUM, gl. grad pokr. Tigreje, u Etiopiji (5000 st.); nekada prestonica, sada sv. grad u kojem se, pored verskih svetinja, nalaze grobovi etiop. kraljeva.

492. AKT (lat.) 1) čin, postupak, radnja. 2) u pravu: svaki pravni posao, svaka sudska radnja, svaka isprava. 3) u likovnim um. naga ljudska prilika; najviše je radili st. Grci, pa Italijani u doba renesanse i baroka; kod nas ga prvi slikao Vl. Bukovac. 4) u psih. proces kojim postajemo svesni nečega. A. autentični, u pravu: svaka javna isprava, tj. isprava koju izdaje javni organ u krugu svoje nadležnosti, npr. notarijalni a., sudski a. A. vansudski, svaki pravni posao učinjen bez intervencije suda ili javne vlasti; supr. autentični akt. A. dvostrani, bilateralni, pravni posao gde je potrebna saglasnost dve ili više volja; ugovor; supr. jednostrani a. A. disimulovan, pravni posao koji se hteo sakriti od trećih lica pri simulaciji, ustvari bio pravni posao; npr. ako je poklon prijavljen kao kupoprodaja, pa se to otkrije, ostaje kao postojeći disimulovan poklon, supr. simulovan a. A. dobročini, pravni posao kod kojeg se ne dobiva naknada za ono što je dano, npr. poklon: supr. teretni a. A. inter vivos, pravni posao koji ima da proizvede dejstvo za života (npr. poklon), a ne tek posle smrti jedne stranke; legat a. mortis causa. A. javni → a. autentični. A. jednostrani, unilateralni, pravni posao gde postoji izjava samo jednog lica; npr. testament; supr.: dvostrani a. A. među živim → a. inter vivos. A. mortis causa → a. inter vivos. A. nepostojeći, prividni pravni posao koji nema izvestan bitni element, npr. venčanje dva lica istog pola; njega svaka vlast mora po dužnosti i bez obzira na tuđi zahtev da proglasi za nepostojeći, čim u poslovanju sazna za njega. A. ništavan, prividan pravni posao, koji, pored svih elemenata uslovljenih zakonom za sklapanje pravnog posla, sadrži još i kakav zabranjen ili nemoralan dodatak, npr. brak između srodnika u strogo zabranjenim stepenima; njega sud mora da proglasi za ništavan čim to utvrdi. A. notarijalni → a. autentičan. A. oborljiv, pravni posao koji ima sve bitne elemente, uslovljene zakonom za njegovo sklapanje, ali pri čijem je zaključenju jedna od stranaka neprecizno ili nepotpuno izjavila slobodnu volju; npr. venčavanje otetom i neoslobođenom devojkom; ako ta stranka bude to zahtevala u zakon. roku, sud će proglasiti da nije ni postojao. A. onerozni → a. teretni. A. poslednje volje, naredba učinjena za života od strane jednog lica o tome šta će biti sa njegovim imanjem za slučaj njegove smrti; sastavlja se kao testament ili kodicil. A. protivpravni → delikt. A. svečani, posao koji se po zakonu mora učiniti u naročitoj formi. A. simvolički, pravni posao, gde se putem znakova obeležava željeno pravno dejstvo; npr. predaja tovarnog lista pretstavlja predaju tovara. A. simulovan, pravni posao koji prividno postoji, ali ga stranke u suštini nisu želele, već ga sklopile da bi skrile pravu sadržinu a.; npr. ugovor o kupovini i prodaji umesto ugovora o poklonu. A. sinesagmatičan, pravni posao koji proizvodi prava i obaveze obeju ugovornih strana. A. teretni, pravni posao kod kojeg se

dobiva naknada za ono što se daje; npr. kupovina i prodaja (cena i roba). Akta 1) pismeni dokumenti u sudstvu i administraciji; res inter alios acta, latinski izraz koji označava da ugovori zaključeni između stranaka nemaju dejstvo prema trećim licima. 2) dela, memoari, ist. i apokrif. spisi. A. apostolorum, apokrif. spisi o radu apostola Petra, Pavla, Jovana, Tekle itd. A. građanskog stanja, protokoli u koje se upisuju činjenice od uticaja na porod i pravni položaj ličnosti: rođenje, smrt, venčanje, pozakonjenje, promena imena putem promene veroispovesti, usvojenje, razvod i priznanje vanbračnog deteta; u Jugosl. ih vode parosi (u Vojvod. drž. matičari). A. diurna, novine u st. Rimu, pokrenute oko 131. pre Hr. A. croatica, hrv. istoriski spomenici (povelje, statuti), kao prva knj. zbirke Monumenta Slavorum Meridionalum, koju izdao I. Kukuljević-Sakcinski. A. martyrum, životopisi mučenika. A. o toleranciji, izdavana od strane vlasti pri odobravanju ispovedanja vere kakvoj sekti ili novoj veri. A. sanctorum, zbirka životopisa svih svetitelja: počeo da je izdaje jezuita Žan Bolan, a nastavili njegovi učenici.

493. AKTEON, sin Aristejev, a unuk Kadmosov po kćeri Aftinoji; u lovu po brdu Kiteronu zatekao Dijanu na kupanju, zbog čega ga ona pretvorila u jelena; ubrzo ga rastrgli njegovi psi.

494. AKTIV (lat.), radno glagolsko stanje. Aktiva (lat.), u pravu: pozitivne vrednosti ili dobra koja prinadleže jednom licu; obuhvata stvarna i tražbena, prava toga lica, deo imovine u koju se računaju i potraživanja, a ne računaju dugovi; izlaže se u → bilansima na levoj strani; supr. → pasiva. A. pomorske imovine, vrednost ili dobra, izložena riziku prilikom jednog putovanja na moru; obuhvata: brod, vozarinu i uzgredne i zamenske dažbine. Aktivan, zauzimljiv, vredan, raden. A. bilans, kad imovina premaša dug. A. vojska, stajaća voj. A. glagol, koji je u radnom stanju. A. legitimacija, svojstvo koje se traži od tužioca da bi imao parničnu sposobnost; prema njoj tužilac mora biti fiz. ili pravno lice i mora biti u pitanju njegov lični interes; u trg. pravu: pravo nekog lica da bude imalac men. i da to svojstvo, po potrebi, i sudskim putem održi ili stekne (npr.: pravo na tužbu onoga koji je krađom, gubitkom i dr. lišen men.). A. odbrana, sredstva koja služe za odbranu od napada iz vazduha: aeroplani, protivaeroplanski topovi, mitraljezi, reflektori sa prislušnim aparatima i, eventualno, nevidljivi zraci; → pasivna o. A. solidarnost, pravno stanje prema kojem se poverioci nalaze u takvom odnosu da mogu, svaki posebno, tražiti naplatu celoga duga, a dužnik se oslobađa prema svima ako dug isplati jednome od njih; a. s. se ne pretpostavlja, ko tvrdi da ona postoji mora to i da dokaže. A. spoljna trgovina, kad izvoz nadmaša uvoz. A. sportist, koji može da se takmiči u svojim disciplinama. A. supstanca razvijača, u fotografiji derivati benzola ili naftalina, koji imaju sposobnost da pretvaraju soli srebra, razložene svetlošću, u metalno srebro; dele se na brze (metol) i spore (hidrohinon, glicin); brze daju mekane i nežne, a spore tvrde i guste negative. A. testamentarna sposobnost, poslovna sposobnost za pravljenje testamenta; ima je svako lice starije od 15 god. koje nije duševno bolesno ni stavljeno pod starateljstvo kao raspikuća; izuzetno je nemaju monasi, jer njihovo imanje pripada po crk. pravu manastiru, i oni koji ne mogu na siguran način iskazati svoju volju (nepismeni gluvonemi, nemi i slepi). A. tuberkuloza, kada u telu prisutni bacili tbk. pričinjavaju poremećaj zdravlja i pojave bolesti, što ne mora da bude uvek; → latentna tbk. A. ugalj, naročitim načinom dobiven ugalj od org. materija; odlikuje se veoma velikom aktivnošću u upijanju gasova ili rastvorenih materija u tečnom i gasovitom stanju; ima vel. primenu u thn. i hem. industriji, naročito u maskama za zaštitu od bojnih

gasova i tečnih otrova. A. ciklon → ciklon. A. član, redovan član nekog društva, sa pravom glasa i izbora. Aktivatori → kinaze. Aktivizam, u geol.: hem. dejstvo miner. masa; u polit.: doktrina koju njene pristalice teže da ostvare delanjem; u flz.: učenje da delalje i stvaranje sačinjavaju suštinu svega što postoji i da su sve kult. vrednosti (nauka. um., moral, polit. itd.) samo sredstva za unapređivanje soc. razvitka i morala. Aktivisti, pristalice a.; u izvesnoj meri to su bili: stoičari, kad su tražili da sve proučavanje stoji u službi praktično moralnog života; Bekon sa svojim tvrđenjem: Znanje je moć; Kant sa svojim učenjem o primatu praktičnog uma; Gete sa tvrđenjem: nije dovoljno znati, već treba i delati; Karl Marks koji je rekao: Razni filozofi su samo na razne načine protumačili svet; ali je svima bilo glavno da svet treba izmeniti. Aktivitet, sposobnost za samokretanje i samoradnju; pripada, u većem ili manjem stepenu, živim bićima nasuprot anorg. telima. Aktivnost, radljivost, zauzimljivost, vrednoća.

495. AKTINIJA → vlasulje.496. AKTINIJUM, radioaktivni hem. element (Ac), postaje iz protaktinijuma, koji se

najčešće nalazi u uranovim mineralima; po hemiskim osobinama sličan retkim zemljama; emituje (β-zrake; atom. težina 227; poluvreme 20 godina; od njega vodi poreklo čitav niz radioaktivnih elemenata, koji se završava aktinijum-olovom. Aktiničan, jakog hem. dejstva; → fotohemija.

497. AKTINOBACILOZA (grč.), bolest goveda, slična aktinomikozi; prouzrokuje je naročit bacil; najčešće u Argentini; javlja se i kod čoveka.

498. AKTINOLIT (grč.), zelen i vlaknast mineral amfibola.499. AKTINOMETAR (grč.), sprava za merenje jačine sunčevog zračenja; optički ili

el. pribor za određivanje dužine ekspozicije u fotografiji.500. AKTINOMIKOZA (grč.), oboljenje čoveka i životinje (goveda i svinja)

izazvano specijalnom gljivicom koja se nalazi na zrnu raži, ječma i pšenice; inkubacija duža od mesec dana; bolest karakterišu otoci i gnojenje (apscesi, fistule) naročito na licu, ustima, vilici i grudnom košu; može da se prenese i u pluća, creva i bubrege. Lečenje operacijom, zračenjem, jodnim preparatima. Aktinomiceti (Actinomycetes), niže gljive; paraziti, uzročnici opasnih oboljenja u čovečjem i životinjskom organizmu ili u simbiozi s višim biljkama.

501. AKTINOMORFAN (grč.), zračno simetričan organizam ili njegov deo, npr. cvet ruže; supr. → zigomorfan.

502. AKTOR (lat.), u pravu: lice koje podiže tužbu radi zaštite svojih prava.503. AKTUALAN (lat.), sadašnji, stvaran, mogućan. Aktualizam, flz. učenje da je

suština sveta bivanje i delanje, a ne neko biće; u st. Grčkoj njegov pretstavnik Heraklit, a u savremenoj flz. Iks. Bergson, po kojem suštinu sveta pretstavlja stvaralačka evolucija, zasnovana na životnom zamahu. Aktualist, pristalica a. Aktualistička psihologija, uči da se suština duševnoga života sastoji u aktivitetu, ispoljenom u stvaralačkim aktima rasuđivanja, htenja, ocenjivanja. Aktualitet, oblik stvarnosti u kojem su jasno izražene sve njene odlike, → potencijalitet.

504. ACTUS PURUS (lat.), čist akt, čista radnja, delatnost bez ikakve materije; prema Tomi Akvinskom bog je takva delatnost, za koju je stvarno sve što je mogućno.

505. AKUZATIV (lat.), 4. padež; uz prelazne glagole označava predmet (zidam kuću), a služi i za pokazivanje pravca, cilja kretanja, mere i vremena; ide sa predlozima: među, nad, pod, pred; kroz, niz, uz, mimo; na, o, po; za, u.

506. AKUMINKUM, rim. tvrđava u D. Panoniji, kod Slankamena.

507. AKUMULATOR (lat.) el. povratni galvanski element koji svojim sastavom i sklopom omogućuje skupljanje el. energije, pretvaranjem u hem. energiju; najvažniji: olovni i Edisonov. Olovni se sastoji od međusobno povezanih ploča sunđerastog olova (negativan pol) i ploča poroznog olovo-superoksida (pozitivan pol); elektrolit je oko 30°/o vodeni rastvor hem. čiste sumporne. kiseline, a elektromotorna sila jedne ćelije pri radu iznosi oko 2 V; kapacitet, tj. količina struje koja se može dobiti, zavisi od veličine i aktivnosti ploča; ne sme se više upotrebljavati ako EM sila padne ispod 1, 8 V; prazne se sami od sebe i kad stoje neupotrebljeni; ispražnjeni a. se puni uvođenjem jednosmislene el. struje, pri čemu se negativan pol izvora struje veže za negativan pol a., a pozitivan za pozitivan. Edisonov ili čelični a. sastavljen je od oksida nikla (pozitivan pol) i rastresitog gvožđa (negativan pol); elektrolit je rastvor kalijum-hidroksida, napon jedne ćelije iznosi oko 1,35 V, a kapacitet zavisi od veličine aktivne površine elektroda; znatno je neosetljiviji od olovnog i podnosi zloupotrebljavanje bez opasnosti za postojanost i kapacitet. A. toplote, naročiti zatvoren kazan, donekle ispunjen vodom koja se zagreva viškom pare iz kotla; kada kotao ne daje dovoljno pare, uzima se para natrag iz kazana na taj način što se voda dovodi do isparavanja smanjivanjem pritiska. Akumulacija, nagomilavanje materijala koji talože reke, lednici, morski talasi, vetar itd. usled smanjivanja njihove transportne energije. Akumulirati, nagomilati, sabrati, sakupiti.

508. AKURATAN (lat.), brižljiv, veoma tačan, savestan.509. AKUSTIKA (grč.), nauka o zvuku. Akustikus (nervus acusticus), 8. lubanjski

živčani par, kohlearna grana služi osećaju sluha, vestibularna grana organu ravnoteže (→ živac). Akustičan, zvučan, koji daje dobar zvuk ili dobro prenosi zvuk; npr. a. sala, a. pozorište. Akustičar, osoba čije je sećanje vezano za zvuk reči. Akustički centar, mesto u slepoočnom režnju kore vel. mozga, u kojem se završuje a. nerv iz unutarnjeg uha.

510. AKUT (lat.), oštar naglasak u grč. gram. ('); U prasl. dugi nagl. koji je u štokavskom dijalektu prešao u kratki nizlazni, a u čakavskom u naročito dugi naglasak (mlátim, mlâtim, králj, krâlj). Akutan, oštar; u med.: a. bolest, za razliku od hronične, ima nagao početak, teži tok i ograničeno i kraće trajanje.

511. AKUŠER (frc.), lekar koji se bavi trudnoćom, porođajem i babinjem. Akušerstvo, babičluk, primaljstvo; nauka o trudnoći, porođaju i babinju.

512. ACCELERANDO (it.), u muz.: postupno brže, sve brže i brže; supr.→ ritardano. Akceleracija, ubrzanje.

513. AKCENAT (lat.), naglasak, isticanje jednog sloga jačinom izgovora i tonskom visinom; naročit znak za obeležavanje toga naglašavanja; imaju ga ne samo reči već i rečenice (logički a.); u sh. jeziku je slobodan, tj. može menjati mesto u istoj reči (čitam -- čitamo) i muzikalan, tj. ton se može dizati i spuštati; najzad, može biti dug ili kratak. U knjiž. izgovoru ih ima 4, od kojih 2 silazna: dugi (ˆ): mir, glavu, pišem; kratki ("): boga, nogu, nosim; 2 uzlazna: dugi (´): mira, gláva, pisati; kratki (`): noga, devojka, nositi; silazni mogu biti samo na prvom slogu, pa se stoga prenose na predloge (kuću: u kuću, vrat: za vrat); uzlazni ne mogu nikad biti na jednosložnim rečima i na poslednjem slogu; otstupanja od oba pravila postoje samo u nekim narečjima: rečenički a., nalazi se obično na početku ili svršetku: ili se najjače naglasi prva reč, pa potom sve više pada, ili obrnuto; ako se neka reč u sredini naročito ističe onda je to logički a. U um.: izrazitost, karakter. reljefnost. Akcentovati, naglasiti; staviti akcenatske znake na napisane reči.

514. AKCEPT (lat.), men. prijem, izjava trasata data na samoj men. kojom priznaje sebe za glavnog men. dužnika. Prema tome, a. se ne može staviti na kopiji (prepisu) ili →

alonžu. Može biti samo pismen; izražava se obično rečju: primljena, prihvaćena, priznajem, kojoj sleduje potpis i datum (izričan a.), ali je, sa jedne strane, dovoljan i sam potpis na men. (prećutan a.), a s druge a. ne mora biti datiran. Izuzetak postoji u ovom pogledu samo kod men. na određeno vreme po viđenju i kod men. s određenim rokom za prezentaciju na a. (§ 24. Men. zak.). Mesto akceptiranja i svota koja se akceptira mogu ali ne moraju biti označeni (ovo ne važi za a. koji se daje za sumu manju od one označene na men. (delimičan ili nepotpun a.) gde oznaka sume koja se akceptira neminovna). A. daje samo trasat. Izuzetno od toga, men. može akceptirati svako drugo lice, ako ga trasat ili ma koji od indosanata označi kao ono koje po potrebi ima da da a. (a. po potrebi ili po nuždi). Osim toga može i neko treće lice (van men. obaveze) ili neko od potpisnika, po sopstvenoj inicijativi »učiniti čast« trasantu i akceptirati men. (a. za čast). I u ovom slučaju a. se ispisuje na men. ili u protestu (ako je podignut protest). Akceptant, primalac men. Akceptacija nasleđa, izjava kojom se pozvani naslednik izjašnjava da se prima nasleđa, popisom zaostavštine ili bez nje; ako se primi bez popisa, onda odgovara za sve pokojnikove dugove i svojim i nasleđenim imanjem, a ako se primi sa popisom, onda odgovara samo do visine vrednosti nasleđenog imanja; a. je formalni pravni posao i vrši se pred sreskim sudom; ko počne da raspolaže nasleđem pre takve izjave smatra se da se primio bez popisa.

515. AKCESIJA (lat.), priraštaj; pojava da se pravo sopstvenika proširuje i na sporedne delove gl. stvari koja se nalazi u njegovoj svojini. A. državine, uračunavanje vremena držanja prethodnog držaoca, savesnog i zakonitog, onom držaocu koji od njega izvodi svoje pravo. A. temporis, sračunavanje roka zastarelosti u slučaju mešanja subjekata. Akcesoran, pridodat, sporedan. A. obligacija, zavisi od glavne, tako da je dužnik po takvoj o. obavezan na isplatu samo radi sigurnosti gl. obaveze; npr. jemstvo je obaveza koja služi za sigurnost gl. duga. A. potraživanje, sve ono što poverilac može tražiti uz gl. tražbinu, kao: interes, kazne, priraštaji, plodovi i naknada štete zbog neblagovremenog izvršenja ugovora. A. pravo, ima a. prirodu; zavisi uvek od sudbine gl. prava. A. ugovor → ugovor. A. hipoteka → hipoteka. Accessorium sekuitur principale, izraz koji u pravu označava da a. pravo deli sudbinu gl. prava i da sporedna stvar deli sudbinu gl. stvari (npr. poništaj zajma ništi i pobočni ugovor o interesu; prodaja zemljišta pretstavlja i prodaju zgrade podignute na njemu). Akcesorijus (nervus accessorius), 11. lubanjski živčani par, oživčava (pokretač) neke vratne mišiće (→ živac). Akcesornost jemstva → jemstvo.

516. AKCIDENCIJA (lat.), slučajna, promenljiva osobina ili stanje nečega; po Kantu naročiti načini postojanja supstancije; → supstancija, atribut.

517. AKCIZA (nlat.), posredni porez koji naplaćuje država ili samoupravna jedinica na unutarnju potrošnju (piva, rakije, šećera, uglja itd.).

518. AKCIJA (lat.) 1) delo, radnja, delatnost. 2) rad na ostvarenju neke zamisli. 3) deo društvenog kapitala, obrazovanog od više učesnika (→ deonica). 4) isprava koja služi za dokaz o uplaćenom delu društvenog kapitala; može da glasi: na ime ili na donosioca; za njeno vlasništvo su vezana prava → akcionara (pravo na biranje u upravni i nadzorni odbor, pravo na deo→ dividende itd.). 5)actio, u pravu: tužba; pravo izvesnog lica da sudskim putem ostvari ono što mu se duguje ili mu pripada; prelazi i na naslednike; tužbe mogu biti: lične (da izvesno lice poštuje pravo ili izvrši svoju činidbu), stvarne (da se utvrdi i ostvari kakvo stvarno pravo), mešovite (da se prema izvesnim licima utvrdi neko stvarno pravo, npr. da se utvrdi granica svojine). Ranije je postojalo pravo na tužbu samo

za ona prava za koja je to u zakonu bilo predviđeno; danas ima prava da podiže tužbu svako ko ima interes da štiti svoje pravo, samo ako mu to pravo nije izrično oduzeto zak. naturalne obligacije.A. utilis, u rim. pravu tužba koja nije stvorena, ali koju je pretor stvorio po ugledu na jednu već postojeću tužbu. Actiones leges, u rim. pravu one tužbe koje je a. izrečno predvideo za zaštitu izvesnih subjektivnih prava. Akcionar, vlasnik jedne ili više a.; suvlasnik akc. društva (→ deoničar). Akcionarsko društvo, u širem smislu: svako trg. društvo, čiji kapital ili glavnica bar jednim delom podeljena na a.; u užem smislu trg. društvo čija cela osnovna glavnica (društveni kapital) podeljena na a. Po Zak. o a. d. podleže nadzoru države. Zbor akcionara bira iz svoje sredine upravni i nadzorni odbor; thn. vođenje poslova se poverava direktorima, koji ne moraju biti ni akcionari ni članovi upr. odbora. Akciski kapihal, deli se na veći broj jednakih a. koje glase na okrugle iznose od 100, 1000 i više d. Akcioni radijus, dužina puta u morskim miljama ili km koju može prevaliti brod ili avion, a da se usput ne snabdeva pogonskim materijalom.

519. AKCIJUM, grad i rt na obali Artskog Zal., u Grč., gde je Oktavijan pobedio Marka Antonija i Kleopatru 31. pre Hr.

520. AKCIPIJENS (lat.), lice koje stiče kakvo pravo od drugoga, tradensa; kupac je a. kupljene robe, a prodavac tradens.

521. AKČA, jaspra, tur. naziv novca.522. AKČAR 1) 53 km duga r. u Bug., pritoka Dunava. izvire ispod pl. Babina Nosa

na bug.-jel. granici. 2)veće selo (oko 3000 st.) na ušću → 1), blizu Vidina; u blizini ruševine rim. grada Raciarije.

523. AKŠAM, musl. večernja molitva sa klanjanjem.524. Al (ar.), član pred imenicama, npr. al-kohol, al-gebra i dr.525. Al, hem. znak za element aluminijum.526. ALA, hala ili lamnja, demonsko biće; živi u oblacima, donosi nevreme i

upropašćuje letinu; u tom slučaju → zmajevi se bore s a. I ljudi mogu biti haloviti, onda su nenasiti. Slična verovanja kod Arbanasa i Grka.

527. ALABAMA, 1 od SAD, na JI (134 660 km²2 2,6 mil. st.), 1 delom izbija na Meksikansko M.; klima u najvećem delu zdrava, samo u obl. Meks. M. topla, vlažna i nezdrava. Žitarice, pamuk, šeć. trska, duvan, j. i sr.-evr. voće, stočarstvo i šumarstvo; ima uglja i gvožđa; metalurška i tkst. ind., izvoz pamuka, minerala i drveta. Najveće pristanište i trg. mesto Mobile, gl. grad Mongomeri.

528. ALABASTAR (Alabastra, st. eg. varoš), kristalast, zrnast, sasvim beo prozračan varijetet gipsa; ima ga u Erdelju, Šp., Eg. i It.; upotrebljava se za izradu ukrasnih predmeta i u vajarstvu. Orijentalski a., trakasti krečnjak iz Eg.

529. ALA BREVE TAKT (it,), takt 2/2 u kojem osn. jedinica za brojanje 1/2 note a ne 1/4.

530. ALAGOVIĆ Aleksandar zagreb. bisk. (1830.-1837.), dobrotvor sirotinje; otvorio sirotišta u Zagrebu i Požegi.

531. ALADIN ili Čudnovata lampa, naslov jedne priče u 1001 noći.532. ALAJ (tur.), svrstana četa; gomila, skup, mnoštvo. Alajbeg, beg, vođ alaja. A.

slama, blago bez gospodara.533. ALAJBEGOVIĆ Ibrahim paša, Pečevi († 1650.), tur. vojskovođ i istorik; služio

na raznim visokim položajima i učestvovao u mnogim bitkama, umro na položaju šefa

finansija Bosne; napisao Tarihi pečevi i u njoj obradio najsjajnije doba tur. carstva (1520.-1640.).

534. ALALA (ar.-tur.), narukvica.535. ALAMANI 1) Alemani, savez više germ. plemena. nastanjenih u st. doba na

gornjoj Rajni i g. Dunavu; potukao ih Klovis (499.); po njima Francuzi nazvali sve Nemce Alemanima. 2) Luiđi (1495.-1556.), it. lirski i epski pesnik, poznat naročito po svojim didaktičnim spevovima Poljski rad, Avarkida.

536. ALAMANKA → vodnjača.537. ALANDSKA OSTRVA u Botniskom Zal. (1442 km², 27 375 st.), 1921. g.

pripala Finskoj; gl. grad Marijehamn.538. ALANI, varvarski narod; živeo krajem st. v. između Azovskog M. i Kavkaza;

pod navalom Huna došao u Evr., opustošio Galiju (406.) i prodro u Šp. gde ga uništili zap. Goti.

539. ALANTOIS, izdužen embrionalni organ u obliku kese kod viših kičmenjaka (reptila, ptica, sisara) i čoveka, postaje od embrionalnog creva i igra važnu ulogu za vreme embrion. života kao mokraćni rezervoar i kao organ za disanje; kod čoveka i ostalih sisara ulazi u sastav vodenjaka; → embrionalni zavoji.

540. ALANUS AB INZULIS (Alain de Lille, oko god. 1114.-1202.), filozof, teolog, alhemist i pesnik; gl. zbirke Anticlaudianus, Doctrinale i dr.

541. ALLARGANDO(it.), u muz. postupno sporije.542. ALA RINFUZA (it.), pravni izraz, znači da se roba isporučuje bez tare, rasuta u

vagonu, šlepu itd. Ovde prodavac ne odgovara za pakovanje.543. ALARIH I, vizigotski kralj, (370.-410.); opljačkao B. P. i napao na It. 400. g., ali

ga vojvoda Stilihon odbio. Posle Otilihonove smrti zauzeo i opljačkao Rim 410., a zatim ubrzo umro; pogreben u koritu r. Buzenta.

544. ALARM (it.-frc.), uzbuna; poziv na oružje.545. ALARODSKA (alaroidska rasa), prednjeazijska r.546. ALAS, halas (mađ.), ribar, lice kom je ribolov zanat.547. ALASIJA, u st. veku kraljevina; obuhvatala Kipar i kilikisku obalu do

Aleksandrete.548. ALAT (tur.) 1) pomoćno sredstvo koje povećava uspešnost ljudske delatnosti (→

oruđa). 2) boja kod konja; dlake jednostavne, crvene boje, koja ide s jedne strane u žutu a s druge u riđu: otvoren, zatvoren, zlatno, divlje-kestenjasto a. 3) vavilonska boginja podzemnog sveta; kod Arabljana, pre Muhameda, boginja zla, mraka i noći.

549. ALAUN (lat.) → stipsa.550. ALAUPOVIĆ Marko d-r, knjiž. nazvan Tugomir (• 1871.), knjiž. i nac. radnik;

1918. član Nar. veća, u 1. jel. vladi min. vera; ponova min. u vladi od 6./1. 1929. Pisao pesme (1 zbirku izdala Matica hrv.) koje nisu od veće vrednosti; korisnije mu stud. iz bos. knjiž, o I. F. Jukiću i bogomilima.

551. ALAH (semitskog porekla; u jevr. Eloah, Elohim = bog); po učenju islama postoji samo bog A. a → Muhamed njegov prorok.

552. ALAHABAD, varoš (157 200 st.) i rečno prietanište u Brit. Indiji na ušću Džamne u Gang; gl. mesto prov. Agre i tržište za šeć. trsku i pamuk; univerzitet.

553. ALAŠ (rus), liker od kima.554. ALBA, alba vestis (lat.), duga bela odeća koju nose kat. i angl. evešt. o crk.

obredima.

555. ALBA Ferdinand Alvares (1507.-1582.), šp. vojskovođ i državnik; namesnik u Hol.

556. ALBA JULIA, varoš u Erdelju (10 000 st.); mesto krunisanja rum. kraljeva. A. Longa, st. grad u Laciju kod današnjeg mesta Albano; osn. ga Enejin sin Askanije, a porušio rim. kralj Tul Hostilije.

557. ALBAN, brdo u Laciju nepod kojeg se nalazila Alba Longa.558. ALBANI, gl. grad SAD Nju-Jork na r. Hadzonu, 130 000 st.559. ALBANI Franćesko (1578.-1660.), it. slikar iz bolonjske šk., pretstavnik baroka,

vešt i okretan, ali manirisan i suh umetnik.560. ALBANIJA → Arbanija.561. AL-BATANI (850.-929.), ar. astronom, nazvan ar. Ptolemej; u knjizi Nauka o

zvezdama ispravio mnoge pogreške aleksandriskih astronoma; otkrio osn. obrazac sferne trigonometrije.

562. ALBATROS (Diomedea eksulans), vsl. morska ptica, iz reda Tubinares; raširenih krila meri do 4 m; leže na okeanskim o. u J. Moru.

563. ALBEDO (lat.), odnos količine odbijene i rasute svetlosti prema količini primljene svetlosti.

564. ALBENIC Isak (• 1860.), šp. kompozitor i pijanist. U delima, naročito klavirskim, pulzira španski nar. muz. stil. Komponovao oratorijum Hristos i nekoliko opera.

565. ALBER Ežen (d'Albert, 1864.-1932.), frc. kompozitor i pijanist; poreklom Nemac. Komponovao; opere (10, najbolja U dolini; poslednja Mister Vu), kamernu: i vokalnu muz. Preradio Bahova dela za orgulju.

566. ALBERIH, vilinski kralj iz nem. epa Nibelunzi; patuljak; čuvar blaga u podz. svetu.

567. ALBERT 1) Veliki (Albertus Magnus, 1193.-1280.), dominikanac, biskup u Regensburgu, skolastičar prirodnjak i bogoslov, učitelj Tome Akvinskog; zbog učenosti zvali ga Doctor universalis. Prvi sistematisao Aristotelovo učenje, uzimajući pri tom u obzir ar. komentatore, i preradio ga u hrišć. duhu. 2)A. I, belg. kralj (1909.-1934.), odupro se nem. najezdi za vreme svetskog rata.

568. ALBERTA, prov. (661 160 km²) na 3 Kanade, zasejana žitaricama. Gl. mesto Edmonton.

569. ALBERTAL Ivan (1. pol. 17. v.), arhitekt i vajar, rodom iz Slov., od 1630. živeo u Zagrebu i između 1632.-1647. radio na svodu, tornju, oltarima i gl. portalu Saborne (stolne) crkve u Zagrebu.

570. ALBERTI 1) Leon Batista (1404.-1472.), it. arhitekt, slikar i um. istoričar i kritičar; jedan od tvoraca renesansnog stila u arht. i najuticajniji pisac svog vremena. 2) Matija, Splićanin (1555.-1624.), pravnik n pesnik.

571. ALBERTINA, bečki muzej, najčuvenija svet. zbirka crteža i gravira, nazvana po hercogu Albertu od Saksen-Tešena, koji je osn. u 18. v.

572. ALBERTOVO JEZERO, u i. Afr., postalo u jednoj potolini; 5 335 km²; kroz njeg protiče Nil.

573. ALBII MONTES, rim. naziv za Kapelu.574. ALBIŽANI (po mestu Albi), katari (»čisti«), jeretici koji se pojavili i raširili u j.

Frc. krajem 11. v. Propovedali apostolski prosto hrišćanstvo. Po naredbi pape Inoćentija

III Simon Monfor poveo protiv njih krst. rat (1209.-1229.) u toku kojeg njihov pokret ugušen.

575. ALBINI Srećko (• 1869.), kompozitor, dirigent, o. direktor Opere u Zagrebu. Komponovao: uvertiru Tomislav, kantatu Četiri god. vremena, balet Plitvička J., operu Maričon; opereta Barun Trenk; ima nac. ton.

576. ALBINIZAM (nlat.), nasledni nedostatak pigmenta, potpun ili delimičan, u koži, kosi, nekad ograničen samo na oči (zbog krv. sudova koji se vide kroz dužicu, oči crvenkaste). Kod ljudskog roda najčešći kod Crnaca. Albin, albino, osoba obolela od a.

577. ALBION, ime kojim st. Kelti nazivali V. Brit.578. ALBIT, mineral, natrijumaluminijev silikat iz grupe feldspata.579. ALBOIN, langobardski kralj iz 8. v.; zauzeo It. do Tibra; ubijen 753.580. ALBONA, rim. varoš u Istri, si. od Raše, dan. Labin.581. ALBREHT 1) A. I Austriski, nem. car (1298.-1308.); ubio ga Jovan Švapski. 2)

A. II, nem. car (1438.-1439.); zaveo red u Nem. i definitivno utvrdio vlast Habzburgovaca. 3) Braniborski (1490.-1568.), poslednji potomak → 4), vel. majstor viteško-kaluđerskog reda mačenosaca; u doba reformacije sekularizovao Prusku i pretvorio u svetovnu vojvodinu (1525.). 4) Medved (1106.-1170.), brandenburški markgrof, osn. brandenburške dinastije; pokorio pleme Ljutića i zauzeo Branibor (1157.). 5) princ od Saksen-Koburg Gote (1819.-1861.), oženio se 1840. engl. kraljicom Viktorijom; nazvan princ - koneor. 6) Fridrih Rudolf (1817. -1895.), austr. nadvojvoda i maršal; pobedio Italijane kod Kustoce 1866.; pristalica okupacije B. i Iks. i austr. prodiranja na Balk.

582. ALBREHT 1) Ivan (• 1893.), slov. pesnik i pripovedač, u čijim delima ima osećajnosti, topline, etnogr. elemenata i um. realizma; zbirke pesama: Slutnje, Mlada greda, Zelena livada; pripovetke: Paberki iz Roža, Ranjena gruda, Andrej Ternouc. 2) Fran (• 1389.), slov. pesnik i prev.; zbirke pesama: Mater dolorosa, Pesmi življenja.

583. ALBUKERKE Alfons (1453.-1515.), port. moreplovac; bombardovao Kalikut, zauzeo Ormuz, Sokotoru, Gou, Malaku, Malajski Arhipelag i N. Gvineju, i osn. port. kolonijalno carstvo u Indiskom Ok.

584. ALBUM (lat.: belo), knjiga za skupljanje slika, maraka i dr.; spomen-knjiga. A. pošt. maraka → filatelija.

585. ALBUMEN, albumin (lat.), belančevina; materija koja se sastoji od ugljenika, kiseonika, azota, vodonika i sumpora; nalazi se u tkivu organizma, semenu biljaka, krvi, belancetu i dr.; pod uticajem toplote, alkohola i kiselina zgrušava se; upotrebljava se za bistrenje sirupa, vina, sirćeta; u med. protiv trovanja sublimatom. Albuminurija, pojava belančevine u mokraći. Uzrok: razna oboljenja bubrega (nefritis), zastoj krvi u bubrezima (staza), pri srčanim oboljenjima sa dekompenzacijom. Albumoze, denaturisane belančevine; nastaju prilikom svarivanja belanč. materija u želucu i crevima.

586. ALVAREZ 1) Aleksandro (• 1868.), j.-amer. pravnik, priznati stručnjak u obl. međunar. prava. 2) don Hoze (1768.-1827.), šp. vajar; gl. delo Ganimed.

587. ALVADžIJA → halvadžija.588. ALVEOLA (lat.), mala šupljina: u vilicama, za zub; u plućima, mehurić koji

prima vazduh; kod nekih žlezda, kružni prostor za sakupljanje izlučene sadržine (na sl. plućna a.).

589. ALGAU (Allgäu), župa u Alpima, u slivu Ilera, podeljena između Bavarske, Virtemberga i Tirola. Algajsko goveče, mlečni tip g., svetlosive do smeđe boje; dobro i za tovljenje; daje prosečno 3100 kg mleka god.; u naše krajeve uvedeno krajem 19. v.

590. ALGE (Phycophyta, Algae), grupa biljaka, niske organizacije koje žive većinom u vodi (slatkoj, slanoj, brakičnoj), ređe na vlažnoj zemlji ili na suhim mestima (kori drveća, zidovima, stenama); telo im proste građe: nema podele na koren, stablo i lišće (→ talus); veoma raznolikog oblika i veličine: od mikroskopskih jednoćeličnih, loptastih, čunastih i dr. oblika, i višećeličnih končastih (prostih, razgranatih) do gigantskih mnogoćeličnih morskih a. Mnoge spoljašnošću potsećaju na oblike viših kormofitskih biljaka. U ćelijama su hloroplasti (1 ili više, različita oblika), koji im omogućavaju samostalnu ishranu (autotrofni organizmi). U nekih a. hlorofil maskiran nekom drugom bojom: fikocijanom (modra), fikofeinom (mrka), fikoeritrinom (crvena). Razmnožavaju se bespolno zoosporama i polno oplođavanjem gameta; mnoge vegetativno, odvajanjem pojedinih delova talusa. Dele se u više klasa. Mnoge morske a. od vel. privr. značaja: iz nekih se dobiva jod, neke služe kao đubrivo.

591. ALGEBRA (ar.), po naslovu Al-Hvarizmijeve knj.: Al džabr va l Mukabala (Uspostavljanje i nasuprot-stavljanje, naime članova jednačine). Niža a. (deo opšte aritmetike): računanje s opštim brojevima; viša a. ispituje osobine, mogućnost rešavanja i prirodu a. → jednačina. Jednačine 1. i 2. stepena (ax + b = 0, ax^2 + bx + c = 0) rešene još u st. doba; Kardano izneo (1545.) prvi rešenje jednačine 3. stepena, malo docnije Ferari rešenje jednačine 4. stepena. Gaus dokazao (1700.) da svaka a. j. ima korene (rešenja), dok Abel dokazivao da se jednačine 5. i višeg stepena u opštem slučaju ne mogu algebarski rešiti (1824.). Galoa dao (1832.) osnove moderne a. uvođenjem teorije supstitucija i pokazao da svakoj a. j. odgovara 1 grupa supstitucija iz koje se može zaključiti da li se i na koji način ova j. može svesti na jednostavnije. Kad su koeficijenti racionalne funkcije jedne ili više promenljivih, promenljiva x određena tom j. naziva se algebarska funkcija tih promenljivih; krive ili površine čije su jednačine a. f. nazivaju se a. krive, odnosno površine. A. broj→ broj. A. zbir, zbir pozitivnih i negativnih članova. A. izraz → matematički izraz.

592. ALGESIRAS, mesto u Šp. u kojem 1906. međunar. konferencija izgladila sukob između Frc. i Nem. zbog Maroka.

593. ALGOKRATIN, fabr. lek za ublažavanje bolova; sadrži: kofein, piramidon, fenacetin u hem. spoju.

594. ALGOL, Meduzina glava, promenljiva zvezda u sazvežđu Perseja.595. ALGOLAGNIJA (grč.), psihoseksualne anomalije čija zajednička crta bol kao

izvor sladostrašća (→ mazohizam, sadizam).596. ALGOMERIDI, mavarska dinastija u Granadi (1263-1492.).597. ALGONKINI, grupa indijanskih plemena u Sev. Amer., na Labradoru i u obl.

između j. obale Hadzonova Zal. i Velikih J.; nekada snažna, sada malobrojna plemena; neka sasvim izumrla. Algonkijum → arheozoik.

598. ALGORITMUS (ar.-lat.), pravilo za računanje, postupak koji konačnim brojem operacija daje rešenje, ali ne i konačni obrazac. Logički a., pokušaj da se logičke operacije zamene znacima i računanjem. U novijoj flz. engl. matematičar Bul pokušao da svede logiku na algebru; taj se pravac u logici označuje kao Bulova a. ili algebra logike.

599. ALGRAFIJA (lat.-grč.), pripremanje slika za štampu na aluminiskim pločama u litograf. thn.

600. ALDANOV Mark, Landau (• 1889.), jedan od najistaknutijih savr. rus. pisaca u emigr.; oštar tumač i tačan prikazivač ist. događaja, ličnosti i sredine; štampao nekoliko ist. romana, portrete polit. ličnosti i kritičke eseje; gl. dela: Mislilac, Ključ, Deseta simfonija, Bekstvo i dr.

601. ALDEBARAN (ar.), zvezda 1. prividne veličine iz sazvežđa Bika.602. ALDEHIDI, isparljive tečnosti karakterističnog mirisa, koje postaju blagom

oksidacijom primarnih alkohola. Lako oksidišu u kiseline, pa služe kao jaka redukujuća sredstva. Od ovih najjednostavniji → formaldehid. Aldol, gusta tečnost, postaje polimerizacijom a.; ima funkciju i alkohola i a.

603. ALDOBRANDINI Silvestar (1499.-1558.), slavan firentinski pravnik.604. ALDROVANDA (Aldrovanda vesiculosa, fam. Droseraceae), višegod. biljka,

bez korena, slobodno pliva po vodi; pršljenasta lista, pojedinačnih zelenkastobelih cvetova, plod čaura; živi u plitkim stajaćim vodama, većinom između trske, u Evr., sr. Afr., Az.; spada u insektivorne biljke; insekte hvata preklapanjem polovina liske duž sr. nerva (slično muholovci); preklapanje se vrši pri dodiru miogih senzibilnih dlaka na površini liske; naročite žlezde luče encime koji svaruju telo insekta.

605. ALDHELM (oko 640.-709.), engl. prosvetitelj; pisao na latinskom.606. ALE (frc.: Allez!), znak za poč. borbe u mačevanju.607. ALEA IACTA EST (lat.: kocka je bačena), reči koje izgovorio Cezar prešavši s

vojskom Rubikon (što je bilo zabranjeno vojskovođima koji dolaze iz s. It.) i stavivši tim sve na kocku; danas se kaže prilikom svake smelije odluke.

608. ALEATORNI UGOVOR (lat.), sadrži ustupanje neke koristi u budućnosti koja je neizvesna i čije davanje zavisi od sreće (npr. opklada, igra) ili slučaja (npr. osiguranje); tu se ne vodi računa o srazmeri prestacija i nema mesta tužbi za naknadu više od polovine štete.

609. ALEVA PAPRIKA → paprika.610. ALEGORIJA (grč.), jedna ili više rečenica, ili ceo knjiž. sastav, čije značenje

drukčije nego što se piše ili govori; davanje drukčijeg smisla pojedinim rečima, npr. krst i topuz kada se udare (Njegoš); u um. pretstava nekog pojma, npr.: anđeo s palmovom grančicom (= mir), lubanja (= smrt).

611. Alegorisati, izražavati se u slikama, zavijeno.612. Alegorisko pozorište, vodi poreklo iz st. rim. trijumfa, a doživelo preporod u

renesanskoi trionfu; zamenjuje lica alegorijama. A. tumačenje Sv. pisma, pravac u hrišć. nauci koji u rečima nalazi i skriveno značenje.

613. ALLEGRETTO (it.), u muz. umereno veselo i živo, sredina između allegro i andante. Allegro, u muz. ozn. za brzi tempo ili za brzi stav 1. kompozicije.

614. ALEZIJA, galska tvrđava koju zauzeo Cezar, prilikom Vercingetoriksove pobune 52. pre Hr.

615. ALEJA (frc.), put između 2 reda drveta ili cveća.616. Aleksandar-Amšaspandi617. ALEKSANDAR, često ime vladara i papa. Bugarska: 1) → Jovan A. 2)

Batemberg, knez (1879.-1886.), izveo ujedinjenje Bug. i I. Rumelije i pobedio Srbe kod Slivnice (1885.); zbačen posle pokušaja da oslobodi Bug. ruskog uticaja. Poljska: Jagelo, kralj Polj. i Litve (1501.-1506.). Rimsko carstvo: Sever, car (222.-235.), došao na presto u 13. god. posle svog rođaka Heliogabala. Na njega imao vel. uticaj zapovednik garde Ulpijan. Bio pravedan i brinuo se za sirotinju, ali postupao strogo sa

pretorijancima, koji se na pohodu u Galiju pobunili i ubili ga. Rumunija: 1) A. II, gospodar Vlaške (1568.-1577.), tur. vazal. 2) A. IV Lapusneanu, gospodar Moldavske (1552.-1561. i 1564.-1568.), tur. vazal. 3) Nikola, vlaški knez (1352.-1364.), sin Basarabin; proširio granice ovoje države do Braile. Rusija: Nevski, vel. knez (1220.-1263.), razbio Šveđane na Nevi i mačenosce na Čudskom J.; odvraćao mirnim putem Tatare da ne pljačkaju Rus. Zbog zasluga za pravoslavlje i sv. života proglašen u prav. crk. za svetitelja. 2) A. I Blagosloveni, car (1801.-1825.), sin Pavla I; popeo Rus. na stepen najveće sile; ratovao sa Napoleonom I i bio tučen kod Austerlica, Ejlaua i Fridlanda, zatim se 1807. izmirio sa njim u Tilzitu, ali posle 5 god. opet prišao njegovim neprijateljima i najviše doprineo njegovom porazu. Ratovao i sa Tur. (1806.-1812.), pomagao srp. ustanke pod Karađorđem i Milošem i samo njegovu zauzimanju na Porti ima se pripisati uspeh 2. ustanka; na bečkom kongresu zadržao za Rus. Besarabiju, Finsku i dobar deo Polj.; osn. sv. alijansu; u unutrašnjoj politici bio prvo slobodouman, zatim se vratio reakcionarstvu; završio život kao mistik, a njegova iznenadna smrt u Taganrogu izazvala sumnju i razne pretpostavke. 3) A. II Oslobodilac, car (1855.-1881.), sin Nikole I; slobodouman vladar; izveo čitav niz reforama: oslobodio seljake kmetstva, osn. obl. zemstva sa pravom da rešavaju ekon. i prosvetna pitanja; zaveo porotu i zagarantovao sudijama stalnost. Kad se pri kraju vlade vratio reakciji, revolucionari ga ubili; ratovao sa Tur. radi oslobođenja balk. hrišć. (1877.-1878.) i proširio granice u Turkestanu, Kavkazu i Krajnjem I. 4) A. III Mirotvorac, car (1881.-1896.), sin A. II, otpočeo rusifikaciju stranih naroda u rus. carevini, poboljšao stanje radničkoj klasi i uticao da se osnuje Međunar. sud u Hagu. Približio se Frc. Srbija i Jugosl.: → A. Karađorđević, A. Obrenović, A. I. -- Pape: 1) A. III (1159.-1181.), protivnik Fridriha Barbarose protivu kog sklopio lombardisku ligu. 2) A. VI Bordžija (1492.-1503.), odličan političar; bio više svetovni vladar nego papa; vodio ratove sa senjorima po It. i živeo veoma poročnim životom. 3) A. VII (1655.-1667.), pripremao krst. rat protiv Turaka. -- A. sveti, aleksandriski patrijarh (312.-326.), na saboru u Nikeji uticao da se osudi Arijeva jeres.

618. ALEKSANDAR VELIKI, makedonski kralj, (336.-323. pre Hr.); nasledio oca Filipa. Vaspitao ga grč. filozof Aristotel. Ratovao sa Tribalima (335.), ugušio grč. ustanak i razorio Tebu, zatim prešao u M. Az. (334.), pobedio Darija, osvojio Eg. i pers. carstvo i dopro do Kaspiskog J.; preduzeo pohod na Indiju, ali morao da se vrati zbog pobune svojih vojnika, koji su propadali u pustinji Gedroziji. Na povratku oženio se u Vavilonu Roksanom, ćerkom jednog kneza, a docnije Statejrom, Darijevom ćerkom. Umro iznuren ratnim naporima, groznicom i neurednim životom u 33. god.; posle smrti državu podelili njegovi gen.

619. ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ (1806.-1885.), srp. knez (1842.-1858.). S ocem Karađorđem prešao 1813 u Austr.; vratio se u Srbiju 1839. i postao ađutant kn. Mihaila. Kad su ustavobranitelji srušili kneza, izabran na njegovo mesto, 2./9. 1842. Rus. vlada, kao zaštitnica Srbije, nije priznala taj izbor, izvršen bez sporazuma s njom, i stoga izbor obnovljen 15./6. 1843. Za njegove vlade učinjene mnoge reforme dotadanjeg poretka i stvorene mnoge ustanove: otvoreno preko 200 n. šk. 1844. licej pretvoren u »vel. učilište« s I pravnim fak., Društvo srp. slovesnosti počelo 1847. svoj naučni rad, 185Z. otvorena Nar. biblt., 1844. stvoren drž. zakonik, 1853. građanski-sudski postupak. U nac. politici Načertanije min. Ilije Garašanina izrađeno 1844., čiji program već tada obuhvatao Srbe i Hrvate u celini, delimično i Bugare. Kad je 1848. izbila buna Srba i

Hrvata protiv Mađara, A. pomagao svoje saplemenike i poslao im Stevana Knićanina sa vel. brojem dobrovoljaca. Za vreme krimskog rata, ugrožena od Austr., Srbija ostala neutralna. Na pariskom kongresu 1856. donele sile odluku da se zaštita Rus. nad Srbijom zamenjuje jemstvom ovih vel. sila za njenu slobodu pod vrhovnom vlašću sultanovom. U zemlji kneževa politika nije bila mnogo popularna, ponajviše zbog pritiska nedovoljno vešte a suviše svojevoljne birokratije; ustavobranitelji izvrgli se u prilično bezobzirne oligarhe; sam A., iako dobronameran, bio ličan i krut. To sve izazvalo jaku opoziciju u zemlji, koja na svetoandrejskoj skupštini 11./12. 1858. naterala: A. da podnese ostavku; napustio Srbiju i živeo otad ponajviše u A.-U.

620. ALEKSANDAR OBRENOVIĆ (1876.-1903.), srp. kralj (1889.-1903.), došao maloletan na presto posle abdikacije svoga oca, kralja Milana. Posle smrti člana namesništva Koste Protića došlo do sukoba između radikalske vlade i njene većine u skupštini i namesnika (Jovana Ristića, Jovana Beli-markovića), koji su bili liberali; sukobi izazvali pad vlade i nove brutalne izbore pod vladom liberala, koji im nisu doneli većinu, pa se odnosi u zemlji još više zaoštrili. Stoga A. vrši drž. udar 1./4. 1893.: proglašava se pre vremena punoletnim, otpušta namesnike i vladu, 1894. izvodi novi udar: ukida ustav od 1888. i vraća st. od 1869. Nestalan, često menja vlade i svoje linije; uglavnom uvodi lični režim i suzbija radikalizam. U spoljnoj politici drži se najpre Austr., posle Rus, pred kraj ponova ide za Austr. Na njega neko vreme dosta uticao kralj Milan, koji 1897.-1900. proveo u Srbiji kao komandant aktivne vojske. A. se razišao i s ocem i učinio koban korak, kada se 1900. venčao s udovicom Dragom Mašin, b. dvorskom damom svoje majke i ženom sumnjive prošlosti; da popravi loš utisak od te ženidbe, popušta radikalima, stvara 1901. n. ustav s dvodomnim sistemom, i približuje se Rus., što ipak ne izmenjuje stvari nabolje. Nezadovoljstvo protiv kraljice, koja izaziva javni skandal svojom lažnom trudnoćom i koju kompromituju njena braća, raste sve više i dovodi do veoma razgranate oficirske zavere. A. pokušaji da opoziciju uplaši dovođenjem oficirske vlade pod pretsedništvom gen. Dim. Cincarmarkovića samo pojačavaju ogorčenje: u noći 28.-29./ maja 1903. zaverenici oficiri prodrli u dvor, ubili A. i kraljicu i učinili tim kraj dinastiji Obrenovića; mada u pogledu polit. sposobnosti zaostajao za ocem, A. prvi počeo da radi na obnavljanju balk. saveza, buđenju nac. svesti kod našeg življa u krajevima pod Tur. i ujedinjenju celokupnog našeg naroda.

621. ALEKSANDAR I UJEDINITELj, jsl. kralj (1921.-1934.), drugi sin kralja Petra I (• na Cetinju 4./12. 1888.). Školovao se u Rus, u paževskom korpusu; kad mu se stariji brat Đorđe 15./3. 1909. odrekao prava na presto, A. postao prestolonaslednik; kao takav reorganizovao srp. vojsku; kao zapovednik I arm. vodio 1912. pobedonosne borbe sa Turcima na Kumanovu i Bitolju, a 1913. na Bregalnici s Bugarima. Kad se 11./6. 1916. kralj Petar zbog bolesti povukao od vladarskih poslova, A. primio regentsku vlast. U svet. ratu (1914.-1918.) A. bio vrhovni zapovednik srp. vojske. 1914. u 2 vel. borbe, Srbija potpuno razbila austr. vojsku; ali 1915., napadnuta od Nemačke, Austr. i Bug., morala do podlegne. Srp. vojska se sa čašću povukla preko Arbanije na Krf, gde reorganizovana. Oporavljena već. 1916. odlazi na solunski front i odnosi n. slavnu pobedu na Kajmakčalanu. U jesen 1./9. 1918. srp. vojska sa saveznicima probila neprijateljski front na Dobrom Polju i potpuno rastrojila neprijateljsku vojsku. Te operacije vršene pod vrhovnim nadzorom samog A. Posle vojničkih uspeha došli državnički. Po zaključcima srp. Nar. skupštine i Nar. vijeća u Zagrebu proglasio A. ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u 1 državu (1./12. 1918.). Posle smrti kralja Petra 16./8. 1921. postaje kralj.

Njegovom ličnom saradnjom stvorena 1921. Mala antanta, koju sačinjavaju Jugosl., Rum. i ČSR. 1927. sklopljen savez sa Frc., a 1934. obrazovan savez u kojem su Jugosl., Rum., Tur. i Grč. U unutrašnjoj politici do 6./1. 1929. držao parlamentarni režim sa najširim slobodama; ali, kad je ovaj režim, zbog suviše zaoštrenih partiskih odnosa, doveo do veoma teških zapleta, a u 1 mah čak i do državne krize, A. je ukinuo ustav (6./1. 1929.), pa zatim (3./10. 1929.) zamenio dotadanji naziv države SHS imenom Jugoslavija. Istog dana izvršio podelu zemlje na 9 ban. i posebno područje grada Beograda (sa Zemunom i Pančevom). 3./9. 1931. proglasio ustav sa dvodomnim sistemom. U poslednje vreme živo radio da popravi odnose sa Bug. Na putu u Frc., gde pošao na važne pregovore, ubili ga 9./10. 1934. neprijatelji Jugosl. Bio oženjen (1922.) Marijom, ćerkom rum. kralja Ferdinanda; iz tog braka su: kralj Petar II i prinčevi Tomislav i Andrej.

622. ALEKSANDOR, zlatnik od 20 d sa likom jsl. kralja Aleksandra I; teži 6,4516 g, finoće 900%, sadrži čista zlata 5,8 g; nije u opticaju, jer ne odgovara današnjem zak. propisu da 1 zl. d ima 26,5 mg čistoga zlata.

623. ALEKSANDRESKU Gregor (1812.-1885.), rum. pesnik romantičar; gl. delo: Razmišljanja i elegije.

624. ALEKSANDRETA (tur. Iskenderi), varoš u M. Az. na Sred. M. (15 000 st.); izvozi vunu i kožu.

625. ALEKSANDRIJA, grad i pristanište u Eg., na zap. kraju Nilove delte. Osn. Aleksandar Vel. (332. pre Hr.): u st. v. čuvena sa svog svetionika i biblt.; u doba Ptolemeja, najveće um., kult., i ekon. središte na I. Posle pada pod rim. vlast značaj još porastao: smatrana za 2. grad u celom carstvu. Danas grad mediteranskog tipa sa 575 000 st.; 4/5 eg. robnog saobr. ide preko A. Aleksandriski patrijarhat. Crk. u A. osn. evanđ. Marko, pa imala vel. ugled i već u 5. v. proglašena za p. Patrijarsi Aleksandar, Kirilo, Atanasije Vel. vodili gl. reč u raspravama o veri i prirodi Hristovoj. Docnije a. p. stradao od jeretika i islama; danas u prav. rukama, ali sa malim brojem vernika. A. prevod Sv. pisma → Septuaginta. A. umetnost, deo jelinističke um. od 3. v. pre do 4. v. po Hr.; dela rađena u A., prvenstveno za trgovce, bankare i visoke činovnike. U arht. stvorila raskošne javne i priv. građevine, u slikarstvu dala odlične portrete. koji uticali na postanak i stil viz. portreta; u vajarstvu negovala naročito idilične scene iz svakidašnjeg života, veoma poetizovano; u primenjenoj um. ostavila majstorske radove u metalu, kamenu i staklu. A. filozofija, cvetala u A. u 1. v. pre i 1. po Hr.; mešavina grč. flz. i istočnjačke mistike; gl. pretstavnici: Filon, Klemens iz A. i Origenes. A. škola, najviši bogosl. naučni zavod (akademija), osnovan u prvo hrišć. vreme; u njoj predavane i svetovne nauke; možda nastavak mnogobožačkog univ. Muzeja; u bogosl. nauci zastupala mistično alegoriski pravac; iz nje izišli mnogi crk. uč.; krajem 4. v. izgubila svoj glas.

626. ALEKSANDRINAC, frc. dvanaestosložni stih kojim je bio napisan Roman o Aleksandru (iz 12. v.), po kojem i dobio ime; docnije obavezan u frc. klasičnim tragedijama 17. i 18. v. Kod Francuza sastavljen od jamba, kod nas od troheja. Aleksandriska tragedija, napisana u a. stihu bez cezure ili sa njom (posle svakog 6. ili 4. sloga).

627. ALEKSANDRISKI MUSKAT → malaga.628. ALEKSANDRIT, mineral, vrsta zelenog hrizoberila; danju zelen, na veštačkoj

svetlosti mutno-crven ili ljubičast. Nalazišta: Ural i Cejlon.

629. ALEKSANDROVAC, ranije Kožetin, varošica u Moravskoj Ban. (oko 3500 st.); trg. i izvozno mesto župskoga vina.

630. ALEKSANDROVIĆ Ljubomir (1828.-1890.), slikar; izradio ikonostase u crk. banatskih sela Dinjaša, Monoštore i Ferdina. U Muzeju kn. Pavla u Beogradu od A. vel. i lepa Beračica i 1 lik Hristov, u parohiskom zvanju u Pančevu Tajna večera. Radio i portrete; u generaciji romantičara ističe se kao fini crtač i osetljiv kolorist.

631. ALEKSANDROVO 1) ranije Punat, varošica na o. Krku (2400 st.); vel. prir. luka; st. crkva sv. Donata; letovalište i kupalište. 2) drž. ergela kod Splita, gaji uglavnom ar. konje.

632. ALEKSANDROPOLIS → Dedeagač.633. ALEKSIJA (grč.), gubitak sposobnosti čitanja pri očuvanom vidu.634. ALEKSIJE, često ime viz. i rus. careva. Vizantija: 1) A. I Komnin, car (1081.-

1118.), zbacio Nićifora III, ratovao sa Normanima, Pečenjezima i Turcima; suzbijao srp. aktivnost zetskog kralja Bodina i raškog župana Vukana i prisilio njihove naslednike da prema Viz. vode lojalnu politiku. 2) A. II Komnin, car (1180.-1183.), za čije vlade Nemanja zbacio viz. vlast, a Mađari uzeli Dalm., deo Hrv. i Srema. 3) A. III Anđel, car (1195.-1203.), brat Isaka Anđela, tast Stevana Prvovenčanog, vladar bez sposobnosti, na silu zakaluđeren posle napada krstaša na Carigrad. 4) A. IV Anđel, car (1203.-1204.), sin Isaka Anđela. Kad mu otac zbačen doveo krstaše koji njemu i ocu vratili presto, ali ih opet zbacili. Ubio ga 5) A. V Duka Murzuflo, car (1204.); pokušao da brani Carigrad od krstaša, zatim pobegao, ali uhvaćen i pogubljen. Rusija: 1) A. I Mihailović, car (1645.-1676.), otac. Petra Vel., proširio državu u Sibiru i Ukrajini, koju dobio od Poljaka mirom u Andrusovu, 1667. Za njegove vlade popravljene crk. knjige, osn. 1. pozorište i bogoslovija, donesen novi zakonik koji seljake opet vezao za zemlju i zbog kojeg izbila pobuna seljaka pod Stenjkom Razinom (1668.-1671.). 2) A. Petrović (1690.-1718.), sin Petra Vel., tajno radio sa bojarima protiv očevih reforama i bežao od njega u inostranstvo, zbog čega bačen u tamnicu u kojoj i umro. -- A. sv. 1) Božji čovek (oko 360.-411.), sin uglednog Rimljanina; na dan svoje svadbe napustio roditeljski dom i otišao u isposnike. 2) mitropolit kijevski iz 14. v.; izlečio ženu tatarskog hana Džabineka i izdejstvovao oslobođenje rus. svešt. od plaćanja danka. Doprineo mnogo snaženju Moskovske kneževine.

635. ALEKSIN, komplement, supstanca koju ima svaki sveži serum; neophodan za izazivanje hemolize i bakteriolize; biva uništen grejanjem na 55°; stajanjem naglo gubi moć.

636. ALEKSINAC, varoš i sresko mesto (5384 st.) na ušću r. Moravice (Moravska ban.); učiteljska šk., niža gmn. U A. Polju uspeva dobar moravski duvan.

637. ALEKSIS Vilibald, pseud. Viljema Heringa.638. ALEKSIĆ 1) Anđelko († 1904.), vojvoda 1. srp. komitske čete koja zajedno s

njim izginula na. Četircima u borbi s Turcima. 2) Nikola (1811. ili 1812.-1873.), slikar, jedan od najplodnijih naših um.; ostavio preko 1000 ikona i oko 100 portreta. Kao slikar rel. kompozicija, među prvima napustio barok i prihvatio klasicistički pravac; boje neizrazite. 3) Stevan (1876.-1923.), slikar, unuk → 2); naslikao mnogo slika; najveći napor uložio radeći kompozicije iz nac. ist. na svodovima Preobraženske crk. u Pančevu (Krunisanje Stevana Prvovenčanog, Spaljivanje moštiju sv. Save itd.); naslikao mnoštvo ikona za razne crk. i priv. lica, radio i portrete i žanr-scene. U osnovi realist, po formaciji akademik, ali najviše voleo da radi romantične kompozicije na način blizak

impresionizmu; usled tih protivrečnosti njegovo celokupno delo daje neodređen i zbunjen utisak.

639. ALEM (tur.), dragi kamen, dragulj, dijamant.640. ALEMAN Mateo (1548.-1609.), jedan od gl. pretstavnika šp. pikarskog romana;

njegovo gl. delo Gusman od Alfarače imalo vel. uspeha i u mnogim evr. zemljama.641. ALEMANI → Alamani.642. ALENTAUN (Allentown), varoš u Pensilvaniji (SAD); 120 000 st.; ind. (hem. i

gvožđa).643. ALEP (ar. Haleb), grad (oko 200 000 st.) na S frc. Sirije sa razvijenom ind. svile,

pamuka i izrađevina od kože; izvozi ulje, žito, voće.644. ALERGIJA (grč.), pojava da tbk.-om inficirano telo drukčije reaguje na bacil

tbk. i njegove proizvode negoli neinficirano (→ tuberkulinska reakcija, → Kohov fenomen). Alergične bolesti, pojave preosetljivosti nekih organizama na izvesne materije: hranu, lekove, prašine, cvetni prah i dr.; npr. astma, migrena, koprivnjača, senska groznica, ekcem, neki prolivi; izazivaju kojiput i naglu smrt.

645. ALEURON, aleuronat (grč.: brašno), lepljiva belančevinasta materija u pšeničnom zrnu i biljnim semenkama.

646. ALEUTI, narodić (2000) na istoimenom o.; govore jednim eskimskim narečjem, ali nisu esk. porekla; većina primila prav. veru i rus. običaje. Aleutska Ostrva, niz vulkanskih o. (produženje pol. Aljaske) dugačak 1750 km (38 000 km², 25 000 st., mahom ribara); pripadaju SAD.

647. ALEF, 1. slovo jevr. azbuke.648. ALEČ, najveći lednik u Alpima (129 km²), polazi sa vrha Jungfrau (4167 m) u

Bernskim Alpima (Švajc.) i silazi na J ka dolini Rone.649. ALEŠ Nikola (1852.-1913.), čsl. izrazito nac. slikar; gl. dela: Vlast, Četiri

izvora dramske um. (ciklusi u Narodnom divadlu u Pragu), Život st. Slovena (cikl.), Elementi, Siroče i dr.

650. ALEŠI Andrija († posle 1503.), vajar i arhitekt, rođen u Draču, učio u It., radio po Dalm. u 2. polovini 15. v. U Splitu gradio 1448. danas porušenu kapelu sv. Katarine; dovršio kapelu porodice Crnota u crk. sv. Jovana Evanđelista na o. Rabu; gl. delo krstionica u trogirskoj katedrali (1467.), sa zanimljivim reljefima krštenja Hristova i sv. Jeronima; verovatno radio i na palati Ćipikovoj u Trogiru. Bio eklektik i tipičan pretstavnik doba u kojem se mešali gotski i renesanski elementi.

651. ALEŠOVEC Jakob (1842.-1901.), slov. knjiž., pripovedač i dram. pisac; gl. dela: Kustoca in Vis, Ričet iz Žabjoka, Vojna na Turškem, Ne v Ameriko i dr.

652. ALŽIR, obl. u s. Afr., u primorju Sred. M. između Tunisa i Maroka; na J graniči sa Saharom; (574 452 km², 6 mil. st., većinom Kabila i Arapa; oko 840 000 su Evropljani, poglavito Francuzi). Stočarstvo i zemljr., koju Francuzi veoma unapredili (žito, j. voće itd.). Evropljani uveli vinogradarstvo; vino gl. izvozni artikal. A. pripada Frc. i deli se na 3 dpt. Gl. mesta: A. (226 000 st.), sedište istoimenog dpt. i cele obl., i Oran.

653. ALZAS (nem. Elzas), pokrajina u si. Frc.; obuhvata i. padinu Vogeza i l. stranu Rajnine potoline; 1870.-1918. pripadao Nem., a versajskim ugovorom ponovo vraćen Frc. Pored Francuza i znatan broj Nemaca. Ima kamenog uglja, soli i miner. ulja. Rudarstvo i tkst. ind. Gl. grad Strasburg.

654. ALI 1) Ali-ben-Abi-Teleb, Alija, Muhamedov brat od strica, njegov zet i 4. naslednik (halifa, 656.-661.); preneo sedište halifske vlasti iz Medine u Kufu (Irak); ubijen od → harinita. Kod → šiita, A. uživa vel. poštovanje. Njegove pristalice alidi. 2) Mustafa sin Ahmedov, prozvan A., najveći tur. istoričar 16. v.; mnogostran naučnik i kritičar; bio sekretar Ferhad-paše Sokolovića i proveo 8 g. u Bosni.

655. ALIAS (lat.), drugim rečima, drukčije, inače.656. ALIBI (lat.), bavljenje u nekom drugom mestu, a ne npr. u mestu zločina;

dokazati a., u kriv. pravu dokazati za neko lice da nije krivac, jer se u času zločina nalazio na sasvim drugom mestu.

657. ALIBUNAR, sresko mesto u Dunavskoj Ban. (3980 st.); na pruzi Pančevo-Vršac.658. ALIGATOR, rod krokodila čiji pretstavnici žive u vodama J. Amer. (vrsta

mississipiensis), i Kine (vrsta sinensis); amer. a. može dostići dužinu od 4,5 m; koža se prerađuje.

659. ALIGENI, plan. venac na I S. Amer., dug 2000 km (najviši vrh Mont Mičel, 2045 m), dobro pošumljen i bogat rudnim blagom (ugalj, gvožđe, olovo, petroleum, bakar, cink, srebro).

660. ALIGIJERI → Dante.661. ALIZARIN, biljna boja, jedinjenje ugljenika, vodonika i kiseonika; nekada se

dobivala iz broća; od 1869. sintetički iz antracena; boji samo u prisustvu močila: sa stipsom crveno, sa zelenom galicom crno ili ljubičasto.

662. ALIJA 1) rečica blizu Rima na kojoj Gali potukli Rimljane, pa onda zauzeli Rim 390. pre Hr. 2) → Ali 1).

663. ALIJANSA (frc.) 1) savez. 2) u pravu srodstvo po tazbini, → afinitet. 3) A. sveta, savez evr. vladara, sklopljen 1815. na potstrek rus. cara Aleksandra I, u cilju da sve sporove rešavaju mirnim putem u duhu Sv. pisma. U savez ušli svi evr. vladari, izuzev pape, engl. kralja i sultana. Značaj S. a. bio umanjen osnivanjem → pentarhije.

664. ALIJAT, kralj Lidije (618.-562. pre Hr.), Krezov otac.665. ALIJENACIJA (lat.) 1) otuđenje. 2) u med. opšte ime za sve vrste duševnih

bolesti.666. ALIKANTE, gl. grad (73 000 st.) istoimene obl. u Šp., živo pristanište na obali

Sred. M.; zimsko morsko kupalište; ind. mesto (tkst., hartija, duvan, raf. petroleuma); izvozi vino, suho grožđe, j. voće.

667. ALIKVANTAN DEO (lat.), broj koji ne deli dati broj bez ostatka; supr.: alikvotni deo.

668. ALIKVOTNI DEO (lat.) 1) u mat. deo nekog broja kojim je taj broj deljiv bez ostatka. 2) u pravu se javlja kod susvojine deljivih (fizički deo) i nedeljivih (idealni deo) stvari; npr. ako 3 brata naslede 3000 d i kuću zajedno, svaki ima svoj a. d. (1000 d i 1/3 prava svojine na kući). A. tonovi, delimični, harmonični, gornji tonovi, koji se čuju iznad osn. tona, čiji su sastavni delovi.

669. ALILUJA (jevr. Haleluja: hvalite gospoda); upotrebljava se često u hrišć. bogosluženju.

670. ALIMENTACIJA (lat.) 1) u pravu izdržavanje, dužnost izdržavanja žene leži na mužu, deteta na bračnom ocu, majci, dedi, babi, stricu i ujaku, po redu; vanbračnog deteta na majci, ocu koji je priznao očinstvo, majčinoj kući, opštini; a roditelja u bedi na deci; lice koje ima pravo a. može ga tražiti tužbom. 2) u med. → ishrana. Alimentarna

intoksikacija, praćena teškim oblikom proliva kod dece sa tmpt., povraćanjem, zanosom; kod mlade dojenčadi često smrtna.

671. ALIMPIJE 1) rus. ikonopisac iz 11. v.; učio kod Grka. 2) → Stolpnik.672. ALIMPIĆ Ranko (1826.-1882.), gen. i min. građ. u Kralj. Srbiji.673. ALINEJA (od lat. ad lineam = po liniji), nov red; stav nečeg napisanog ili

naštampanog, obično deo zak. paragrafa što počinje s uvučenom rečju.674. ALINCI, selo u Vardarskoj Ban., između Bitolja i Prilepa; poznato po boju od

24./10. 1912.675. ALI-PAŠA 1) Janjinski (1741.-1822.), odmetnik u Arb.; nameravao da vlada

nezavisno od sultana, oslanjajući se na Rus. i Frc. Održavao veze i sa kn. Milošem. Čuven sa svoje svireposti. Turci ga najzad prinudili da im preda Janjinu 1822., pa ga zatim pogubili. 2) Muhamed Emin (1815.-1871.), tur. državnik, učestvovao u zaključenju pariskog mira; od 1861. vođ mladotur. stranke.

676. ALITER (lat.), drukče, na dr. način. Aliteracija, pojava istog suglasnika uzastopno na početku većeg broja reči, npr.: Službu služi srp. car Stevane, službu služi sv. Arhanđela.

677. ALIFATSKA JEDINjENjA, u org. hem. metanska jedinjenja; supr.→ aromatska j.

678. ALKA 1) (lat. alca), morska ptica → njorke. 2) (tur.) → sinjska alka.679. ALKAZAR (šp.-ar.), utvrđena palata mavarskih kraljeva u Šp.; najlepši primer u

Sevilji.680. ALKALDE, u Šp. pretsednik opštine i mirovni sudija.681. ALKALIJE (ar.), hidroksidi alkalnih metala Trovanja a., neka a. unesena u

organizam nocentrisana ili razblažena, prouzrokuju teške povrede pa i smrt; među njima najotrovnije: kamena soda, ceđ (smrtna doza 10-15 g); znaci: sluzokože bele, nagrižene, ljigave, povraćanje ljigavih, krvavih masa, grčevi u trbuhu, krvav proliv, teške ozlede jednjaka i želuca, sa mogućnom perforacijom, kolaps, koma; 1. pomoć: piti što više slabe rastvore kiselina (razblaženo sirće, limunov sok), ulje, salep i mleko, a kod bolova i narkotična sredstva; ne davati na povraćanje, ne ispirati želudac. Alkalitet pepela, broj sm³ normalne kiseline, potreban da se neutralizuje pepeo od 1 l šire ili vina, čiji normalni pepeo reaguje alkalno. Alkalitetni broj, broj sm³ potreban da se neutralizuje 1 g pepela. Alkalne zemlje, imaju u sebi mnogo a. soli; ne traže mnogo vode. A. metali: litijum, kalijum, natrijum; rubidijum i cezijum, čija zajednička osobina da vodeni rastvori njihovih hidroksida dejstvuju alkalno (bazno) tj. lakmusovu crvenu hartiju boje u plavo. A. mineralne vode, a.-zemno, a. m. v., a.-murijatične m. v., a.-salinične m. v. → voda. A. rezerva, količina natrijum-bikarbonata u krvi, koja i pored stalnog stvaranja novih produkata kiselog karaktera održava u tečnostima koje optiču organizmom (u krvi) konstantnu slabo a. reakciju (→ puferi). Alkaloza, nenormalno stanje organizma čija krv pokazuje jače a. reakciju nego normalno, tj. povećanu vrednost a. rezerve.

682. ALKALOIDI, azotna org. jedinjenja u biljkama: kinin, kokain, kofein, morfin, nikotin, atropin, teobromin, strihnin i dr.; jaki otrovi; u manjim količinama upotrebljavaju se kao lekovi.

683. ALKAMA (Alquama), ar. pesnik pre islama.684. ALKANA (Alcana tinctoria, fam. Borraginaceae), oštrolista biljka, masno crvene

kore pri korenu od koje se pravi crveno mastilo; uspeva u j. Evr. i u M. Az.

685. ALKANTARA, šp. varošica u pokr. Kaseres na Tahu (3610 st.); sedište st. viteškog reda, osn. 1156. g.

686. ALKEJ 1) sin Persejev, praded Herkulov. 2) grč. lirski pesnik sa Mitilene (7. v. pre Hr.); uveo alkejski stih od 5 stopa (od kojih prve 3 i poslednja jambovi, a 4. anapest), koji mnogo upotrebljavali rim. pesnici, i a. strofu od 4 stiha, od koja 2 jedanaesterca i po 1 deveterac i deseterac.

687. ALKESTA, kći Pelijina, žena Admetova; žrtvovala se za svog muža, a Herkul sišao u donji svet da je spase. Euripid napisao tragediju A.

688. ALKIBIJAD (451.-404. pre Hr.), slavoljubivi atinski vojvoda i državnik. Periklov vaspitanik i najomiljeniji Sokratov učenik. Kao vođ demokratske stranke nagovorio Atinjane da prirede pohod na Siciliju 415., u koji sam pošao kao komandant. Optužen od neprijatelja za oskrvnjenje Hermesa, pobegao u Spartu, odakle mnogo naškodio svojoj otadžbini, zatim se izmirio s Atinjanima, ali ipak umro u izgnanstvu: ubijen u Pers., po naredbi bitiniskog satrapa Artabaza.

689. ALKID, Alkejev unuk, nadimak Herkula i njegovih potomaka.690. ALKILI, jednovalentni delovi ugljovodonika; sastoje se iz atoma ugljenika i

vodonika, najprostiji: metil CH_{3}, etil C_{2}H_{5}, propil C_{3}H_{7}.691. ALKINOJ, kralj Fejačana, otac Nausikijin; lepo dočekao Odiseja, kad je po

povratku iz Troje pretrpeo brodolom, i otpravio ga na Itaku. Alkinojevi vrtovi nazivaju se ukrasi na novcima Korinta, Apolonije i Drača.

692. ALKIONA, kći Eole, žena trahiskog kralja Keja; bogovi je zajedno sa mužem pretvorili u vodene ptice.

693. ALKMAN iz Sarda, ili Alkmeon, grč. lirski pesnik iz 7. v. pre Hr., osn. horske poezije.

694. ALKMAR, st. grad u Hol. nedaleko od Amsterdama (oko 30 000 st.); izvoz sira i masla.

695. ALKMENA, ćerka mikenskog kralja Elektrona, žena Amfitrionova i mati Herkulova.

696. ALKMEONIDI, znatna porodica u Atini, doseljena iz Mesenije; iz nje potekli Megakle, Perikle, Alkibijad i dr.

697. ALKOVEN (ar. al-kubbe), odvojena prostorija od sobe, bez prozora; zatvara se zavesama.

698. ALKORAN → Koran.699. ALKOHOLI (ar.), u hem. klasa org. jedinjenja (sa karakterističnom grupom --

OH), sličnih po osobinama i sastavu. Pri blagoj oksidaciji prelaze u aldehide, pri jačoj u kiseline. Najvažniji etilni ili obični a. (špiritus), C_{2}H_{5}OH, kojeg ima u svim a. pićima (vino, konjak, liker, rakija); dobiva se iz sirovina sa šećerom (voće) vrenjem spremljenog rastvora; skrobne sirovine (krompir, žitarice) se prvo hidrolizuju, pa se dobiveni rastvor šećera izlaže a. vrenju. Iz prevrelog rastvora dobivaju se destilacijom u vel. aparatima sirovi 90%-ni a. i džibra; ponovnom destilacijom (rafinisanjem) čisti 96%-ni a., a apsolutni a. naknadnom destilacijom preko materija koje vezuju vodu (kreč). A. ključa na 78°, ima specif. težinu 0,806; upotrebljava se za izradu a. pića, octa, lakova, eksploziva, parfimerije, med. preparata i kao gorivo. Unesen u malim dozama (znatno ispod opojne doze) u organizam, sagoreva slično drugim hranljivim materijama: sagorevajući 1 g oslobađa 7 kalorija; inače mu dejstvo na organizam narkotično, opijajuće: u početku prijatnost, slabljenje rasuđivanja, zatim razdražljivost i

neobuzdanost; usled preteranog pića dolazi do akutnog trovanja sa znacima: povraćanje, ubrzano lupanje srca i uzrujanost; zatim depresija, crvenilo lica i konjunktiva, ukočenost zenica, postepeno slabljenje srčanog rada, delirijum, koma, mogućna i smrt; 1, pomoć: izazvati povraćanja, isprati želudac, dati crnu kavu, održavati rad srca. Hronično t. kod dugotrajne i stalne upotrebe (alkoholičar); znaci: drhtanje, živčane pojave, → delirijum tremens, ciroza jetre i dr. bolesti organa za varenje i bubrega. Industrija a. u Jugosl. veoma razvijena usled obilja sirovina; proizvode ga: male poljopr. fabrike (oko 40), koje uglavnom iskorišćavaju poljopr. proizvode sa svojih imanja (krompir, šeć. repa i njeni otpaci, kukuruz itd.), i vel. ind. preduzeća, thn. savršenija i većeg kapaciteta, koja dobavljaju raznovrsne sirovine. Sama proizvodnja a. u Jugosl. zakonom ograničena na 9,7 mil. l (70% vel. fabrike, 30% male pecare i pod drž. kontrolom). Neznatne količine a. se izvoze: 1930. g. 2187, a 1934. samo 84 t. Na a. za ind. upotrebu i gorivo ne plaća se drž. trošarina; da se spreče zloupotrebe, taj se a. pomoću materija neprijatna ukusa i mirisa (piridin, kamfor, octena kiselina i dr.) denaturiše i prodaje pod imenom špirit. Poslednjih godina u poljopr. zemljama se a. meša sa benzinom i služi kao gorivo za eksplozivne motore. -- Druge vrste: metil-a., butil-a. i amil-a. A. u vinu, производ врења (изазван гљивицом врења), настаје (у шири) разлагањем шећера на а. (најважнији етил [C_{2}H_{5}OH], а има и др. споредних продуката; → патока) и угљен-диоксид (CO_{2}) по формули C_{6}H_{12}O_{6} = 2C_{2}H_{5}OH + 2CO_{2}, из гликозе и фруктозе настаје 51,11% а. и 48,89% CO_{2}; из сахарозе (обичног шећера) 53,80% а. и 46,20% CO_{2}, по формули: C_{12}H_{22}O_{11} + H_{2}O = 4C_{2}H_{5}ОН + 4CO_{2} (од шећера до крајњег хем. резултата постоје вероватно прелазни производи). У научним пробама постиже се 95,2% а. и 95,2% CO_{2} од теориске вредности, у практичном винарству још мање. Садржина а. у природном вину различита, према врсти грожђа, виноградарском крају, степену дозрелости, гљивицама врења. Слаба в. садрже 6-7% vol. а. и не могу се чувати; лака стона 8-10%; јака 10-13%; веома јака 13-15%; природна ретко садрже 16%, преко 18% никад. Количина а. у в. рачуна се у процентима по запремини и тежини; мери се непосредним начинима ебулиоскопом (у трговини са в.) и винским градом (аерометром), који је нетачан; тачније посредно, дестилацијом в. одређује се а. у дестилату → алкохолометром или мерењем специфичне тежине дестилата пикнометром или Моровом вагом и израчунавањем а. по нарочитим табелама. Alkoholizam hroničan, skup bolesnih pojava prouzrokovanih hroničnim trovanjem a. pićima. Alkoholičar, unosi u svoj organizam, više ili manje redovno, n. količine a. pre nego što je prestalo razorno dejstvo prethodno uzete količine. Alkoholna pića se dobivaju vrenjem šećera, grožđa ili drugog voća (vino, jabukovača, kruškovača); sadrže 4-14% čistog a. Vrenjem ječma uz dodatak hmelja postaje pivo (4-8% a.); rakije se dobivaju destilacijom (pečenjem) prevrelih sokova ili izgnječenog voća. npr. šljiva (šljivovica), komine (komovica), hleba (komadara), kukuruza, krompira (špirtulja). Rum se dobiva od oriza, a likeri se prave od a. (20-90%) dodatkom mirišljavih materija i začina. Previranjem grožđani i voćni šećer pretvara se u a. i ugljenu kiselinu. U vinu se nalaze pored vode i a. sastojci voća (tanin, boje, mirisi), u pivu nešto slada i gorkih sastojaka, u rakiji, osim dodatih sastojaka, samo a. i voda. God. proizvodnja i potrošnja a. p. u Evr. iznosi: piva 128 615 455 hl, vina 141 465 909 hl, rakije 8 454 715 hl, jabukovače 27 592 617 hl; svega 306 128 696 hl ili preko 30 milijardi l popije se u Evr., a u Amer. i ostalim delovima sveta 577 mil. hl. Za a. se izda u

svetu oko 300 milijardi d ili na 1 stan. oko 600 d god. U Jugosl. se god. proizvede (i gotovo sve popije u zemlji) otprilike: rakije 62 mil., vina 358 mil. a piva 100 mil. l, svega 560 mil. l, u vrednosti najmanje 5 milijardi d ili na 1 stan. oko 300 d god. Za a. p. potroši se više od ½ berbe grožđa i voća. U Jugosl. ima 100 000 kazanica, ili 1 na 138 stan., i 40 000 krčmi, ili 1 na 325 osoba (→ antialkoholni pokret). A. vrenje → alkohol, vrenje. Alkoholometar, sprava za direktno merenje % a. u smeši sa vodom: vretenasta staklena cev sa skalom od 0-100% (ili samo do 50%) na gornjem i proširen valjkast deo na donjem kraju koji se završava kuglicom, napunjenom živom ili sačmom. Skala mora biti baždarena za stalnu tmpt.: kod a. sa skalom za težinske % obično na 15º, a za volumenske % na 15,5º. Ako tmpt. tečnosti nije jednaka normalnoj tmpt., a, se podesi na nju ili se vrši korekcija prema naročitim tablicama. Ne može se vršiti direktno merenje  % a. u pićima s ekstraktima (vino, liker itd.) (Na sl. merenje alkoholometrom). Alkoholo-metrija, merenje količine a. u a. pićima.

700. ALKUIN, Albinus (735,-804.), anglosaksonoki kaluđer i naučnik; pisao na lat.; osn. školu na dvoru Karla Vel. i pomagao ga u prosvetnim reformama.

701. ALMA, rečica na Krimu, na kojoj Francuzi i Englezi potukli rus. gen. Menšikova 1854.

702. ALMAGEST →Ptolemej.703. ALMAGRO 1) Diego st. (1475.-1538.), šp. konkvistador, drug Franje Pizara, sa

kojim uništio državu Inka i zauzeo Peru i Čile; udavljen po naredbi Pizara. 2) njegov sin Diego ml. (1520.-1542.) ubio Pizara, ali pobeđen i pogubljen.

704. ALMADEN, grad u šp. pokr. Ejudad Real (11 000 st.); nalazište žive.705. ALMA MATER, i a. parnes (lat.: majka hraniteljka), izraz kojim često lat.

pesnici označavaju otadžbinu; danas ga pisci upotrebljavaju da označe šk. (obično univ.) koja ih duhovno othranila, ili uopšte univ. u pesničkom i besedničkom govoru.

706. ALMA MONS, brdo u Panoniji koje Rimljanima oteli uetanici iz dalm.-panonskog ustanka 6.-9. g.; možda današnja Fruška Gora.

707. ALMANAH (ar.), prvobitno astr. kalendar, danas knjiž., polit. i modni zbornik; zbirka autorskih prinosa; izdavač ili ur. ne stiču njegovim objavljivanjem autorsko pravo na prilozima, već njima i dalje slobodno raspolažu autori. A. u jel. knjiž. javljaju se najpre kod Slovenaca: Pisanice od lepeh umetnosti (Ljubljana, 1779.). Kod Srba ih počinje 1815. Dim. Davidović Zabavnikom, a nastavlja Vuk Karadžić Danicom 1826.; najpoznatija pored nje bila Srp. pčela (1830.-1841.) Pavla Stamatovića, a najduže izlazio i mnogo čitan Ljubitelj prosveštenija, nastavljen u Srp.-dalm. magazin (1836.-1869., 1897.) U Bosni fra I. Jukić krenuo Bosanskog prijatelja (1850.). Od a. izlaze danas Brastvo (izd. Društvo sv. Save od 1887.) i Godišnjica N. Čupića (od 1877.) sa popularnim i naučnim sadržajem. Sve više zamenjuju a. kalendari, koji se trude da imaju što obilatiji sadržaj i nove i orig. priloge. -- A. Gota, izlazi u Goti na frc. i nem. jeziku od 1763. i donosi adm. i stat. podatke o raznim državama i genealogije vladarskih i kneženskih porodica; posle svet. rata izgubio od svog značaja.

708. ALMAND (allemande), nem. igra; igrana prvi put u Versaju u vreme Luja XIV (17. v.); razni oblici u taktu 2/4, 3/4 ili 4/4, koraci jednostavni; glavno pokreti ruku i gornjeg dela tela; danas se igra u Švajc. i j. Nem.

709. ALMANDIN → granat.710. ALMANZOR, 2. halifa iz dinastije Abasida (754.-775.), sagradio Bagdad i

pomagao naučnike.

711. ALMEJDA Franćesko d', port. zavojevač, 1, vicekralj Indije; ubili ga Kafri 1510.

712. ALMKVIST Karl (1793.-1866.), šved. pisac koji svojim razgranatim talentom zauzima poseban položaj u knjiž.; prvim delom svog rada, do 1830. pripada romantičarima; posle prelazi u realizam, i svojim idejama, rasutim po raznim knj., ide u krajnji radikalizam; izdao niz knj. pod zajedničkim imenom: Knjiga divljih ruža (1832.-1851.). Docnije objavio nekoliko studija ideološke i soc. sadržine, u kojima raspravlja probleme svog vremena na veoma slobodouman način.

713. ALMORAVIDI, berberska sekta koja se istakla i politički, osn. 1062. grad Maroko i proširila svoju vlast sve do Alžira. Na poziv šp. musl., ova je dinastija došla u Šp., potukla hrišć. (1086.),a oko 1110, g. zavladala gotovo celom musl. Šp. God. 1146. prešla je vlast nad Marokom i Šp. u ruke Almohada.

714. ALMOHADI, berberska (musl.) dinastija (1121.-1269.), razvila se iz jedne berberske sekte; zamenili Almoravide u Maroku i u Šp. (do 1212.).

715. ALMOŠ 1) vođ 8 mađ. plemena u 9. v., otac Arpadov. 2) hrv. kralj (1091.-1093.), sinovac mađ. kralja Ladislava I, od njega dobio na upravu Panonsku Hrv., ali morao da je napusti. Prebegao u Viz., gde prešao u pravoslavlje i umro kao Konstantin.

716. ALMUKANTARAT (ar.), zamišljeni krug na prividnom nebeskom svodu, paralelan sa horizontom.

717. ALOBROZI, keltsko pleme, nastanjeno u st. Galiji između Rone i Izera; pokorio ga Cezar.

718. ALOV (mađ.), dugačka, a plitka pređa (dužine 40-200 m, dubine 1,5-1 m), na donjoj strani, kojom grebe dno, opterećena olovicama, a na gornjoj, koja se drži na površini vode, ima jagnjedinu koru (paraši, pluta); pogodan za rad na prudovima i polojitim mestima; obično u upotrebi za noćni lov.

719. ALOGAMIJA (grč.) → oprašivanje.720. ALOGENE REKE (grč.), r. u karsnim obl., čije izvorište van karsta, u

vododržljivom terenu. Usecaju u karsnim obl. duboke, kanjonske doline.721. ALOGIČAN (grč.), nelogičan, nerazuman; po Šopenhaueru volja za život kao

suština sveta a. snaga; stoičarima su afekti a.; slično danas uči psihoanaliza da je nesvesna obl. duševnog života alogična i amoralna.

722. ALOGRAFSKI TESTAMENT (grč.-lat.), nije napisao testator, već neko drugi po njegovoj želji, i to u prisustvu svedoka; u Srbiji ukinut 1911. g. zbog vel. zloupotreba, ali važio u ostalim delovima države; ponovo unet u predosnovu jsl. građ. z.

723. ALOD (stnem.), imanja koja germ. kraljevi prilikom naseljavanja oduzimali od evr. starosedelaca i dodeljivali ih u potpunu svojinu svojim ratnicima, pod uslovom da im ovi plaćaju porez i učestvuju i dalje u ratu; kod nas → baština.

724. ALOIDI, ime titanskih blizanaca Ota i Efijalta, sinova Neptuna i Ifimedije; ubio ih Apolon pri pokušaju da se popnu na nebo.

725. ALOJE (Aolë, fam. Liliaceae), biljke (oko 180 vrsta) suhih predela, stepa i savana u Afr. sa debelim sočnim lišćem (slično agavi); mnoge su ukrasne. Od divljih i gajenih vrsta dobiva se naročita smola, a iz nje a. ili salisabor, žut prašak koji sadrži emodin i nekoliko sličnih glikozida; daje se u obliku pilula za čišćenje creva (ne daje se kod šuljeva i trudnoće, jer nateruje krv u trbušne organe); žene ga uzimaju u vel. količinama radi pobačaja, ali pri tom može doći do opasnog trovanja.

726. ALOZIJE sv. →Gonzaga.

727. ALOKUCIJA (lat.), govor rim. pape u saboru kardinala radi objašnjenja papske politike.

728. ALONŽ (frc.), nastavak, produžetak. Menični a., produžetak men.; kad se poleđina men. prenosom toliko ispuni da se dalje ne može više na njoj pisati, prenositi, men. se produžuje listom hartije istog oblika i veličine kao i men. Lice koje dalje prenosi men. i lepi a. mora to potvrditi svojim pečatom i potpisom na a.; na prednjoj strani a. zapisano obično uz koju men. ide. A. je materijalno i pravno sast. deo men.; 1 men. se može više puta produžavati (alonžirati).

729. ALOPATIJA(grč.), po Henemanu, metod lečenja, danas bez značaja, izaziva medikamentima supr. znake oboljenju.

730. ALOPECIJA (grč.) → ćelavost, opadanje kose.731. ALOTROPIJA (grč.), pojava da se neki elementi javljaju u različitim oblicima,

sa različitim fiz. i hem. osobinama; npr. ugljenik se nalazi u prip. kao dijamant, grafit, amorfan ugljenik i čađ, fosfor kao beli i crveni.

732. ALOHTON (grč.), poreklom iz nekog dr. mesta.733. ALPAKA 1) legura nikla, bakra i cinka (→ novo srebro). 2) životinja (Lama

pacos), preživar iz por. kamila, u J. Amer.; daje vunu.734. AL PARI (it.), izraz koji označava da je cena (kurs) hartije od vrednosti jednaka

njenoj nominali, da se isplata ima vršiti po nom. kursu, ili da je berzanski kurs jednak nominalnom.

735. ALPI, najveća plan. u Evr. Odvajaju Apeninsko Pol. od Sr. Evr.; pružaju se u obliku luka od Ligurskog M. i Ronine doline na Z do Panonskog i Bečkog Basena na I (oko 1100 km). Vel. deo iznad 3000 m, više vrhova iznad 4000 m, najviši Mon Blan 4810 m; znatan deo iznad snežne granice (na S 2700, na J 3100), i stoga pod snežanicima n lednicima (oko 2500 lednika, najveći Aleč). Po unutr. građi pripadaju mlađim, nabranim venačnim plan.; pored nabiranja za građu od značaja i navlake (šarijaži). Za vreme diluvijuma jače zaglečereni; stoga mnoge doline imaju oblik valova, a u podnožju moćne morenske naslage i mnoga jez. Izdvajaju se 3 uzdužne zone: 1) središna, od starijih stena (granita, gnajsa i kristal. škriljaca), najviše izdignuta; 2) sev. krečnjački Prealpi, od prostranih često skaršćenih, krečnjačkih plasa i površi, i 3) j. krečnjački Prealpi od krečnjaka i dolomita, takođe mestimice skaršćeni. Poprečna linija: J. Komo-gornja Rajna-Bodensko J. deli A. na I. i Zap. Istočni A. širi, niži, gotovo pravoliniski, jednostavnije građe, imaju više uslova za uzdužne, manje za poprečne komunikacije (Brener); izrazitiju kont. klimu; naseljeni poglavito Nemcima i Slovencima. Zap. A. uži, viši, lučno izvijeni (zapletenija šarijažna građa), veća površina pod lednicima, više poprečnih prevoja povoljnih za komunikacije (Simplon, Sv. Gothard i dr,), više sredozemno-atlanska klima; nastanjeni poglavito germ. i rom. narodima. Zbog visine javlja se izraziti pojasasti raspored vegetacije (pojasi: listopadne šume, četinari, alpiske trave i trajan sneg i led). U privr. pogledu izdvaja se na podnožju manja zemljr., iznad nje šumarska i stočarska privr. površina; naročito iskorišćena poslednja. A. siromašni rudnim blagom; nešto malo ima soli, gvožđa i olova. Ind. se razvila poglavito blagodareći bogatstvu u vodenoj snazi. Vel. privr. značaj ima turizam. A. u Jugosl. ispunjuju najseverniji kraj države i obuhvataju najmanji prostor od svih plan. sistema; njihova granica ide dolinom r. Zile do njenog ušća u Dravu, a zatim sev. obodom Karavanki i j. ivicom Pohorja; u njih spadaju Pohorje, Kozjak i Slov. Gorice; u privr. pogledu cela obl. lepo obdelana; stan. se bavi zemljr., vinogr. (ljutomerska vina), voćarstvom (jabuke,

kruške), stočarstvom i ind.; gl. centri: Maribor, Čakovec, Murska Sobota i Ljutomer. Alpidi, plan. grupa u Jugosl.; obuhvata: → Alpe, → Karpate i → Balkanske plan. Alpinizam, planinarstvo, penjanje na visoke vrhove bez staza, po kamenitim plan. ili visovima pokrivenim ledom, pomoću konopaca, alpskog pijuka i pribora za penjanje. Moderni a. kao sport počinje od it. pesnika Petrarke (penjanje na Mon Vantu, 1920 m). Oko 1500. car Maksimilijan popeo se na 1 glečer A. Prvi se penjao iz sporta d-r Pakar, 1786., na Monblan (4810). Od 1850. osn. se alpiska udruženja i štampaju knj. o a. Tako postao i zanat vodiča. Podignute kuće, znaci i putopisi za penjanje mnogo olakšavaju uspon. U svet. ratu mnoge države postigle u a. vel. uspehe, jer se borbe vodile i na visokim plan., ali uz ogromne žrtve (lavine zatrpavale čitave čete). Posle rata pronađena n. i usavršena st. sredstva za penjanje: gojzerice, štapovi, cipele i konopci; savladane i vanevr. plan.: Elbrus (5600 m), Himalaji (do 6800 m). Danas je a. sport mase; ima mnogo pristalica, naročito u vel. gradovima. Inače opasan sport, koji zahteva hladnokrvnost i milimetarsku sračunatost pokreta. Alpinist, koji se bavi a. Alpinci, plan. trupe. Alpiska bagrena → bagren. A. biljke, oreofite, koje se nalaze na visokim plan. u a. regionu i na kojim se jasno ogleda uticaj visinske klime: po pravilu niska rasta i sa položenim granama; imaju jače razvijene korene; lišće sitnije, deblje, kožasto, dlakavo, zimzeleno; sekundarno debljanje neznatno usled kratkoće vegetacione periode; cvetanje ubrzano (cvetaju odmah po otapanju snega, a često i u snegu), cvetovi živo obojeni i srazmerno vel.; jesenja boja lišća po pravilu crvena; veoma otporne prema hladnoći. Uopšte pokazuju čitav niz kseromorfnih karaktera u vezi sa niskom tmpt. leta, jakom insolacijom, suhim i razređenim vazduhom, jakim vetrovima, kratkom veget. periodom, itd. Među a. b. veoma mali broj jednogodišnjih, čiji % opada uopšte s visinom. A. kokoš (Lagopus mutus), u A., s Evr. i Az., srodna tetrebu; kao i polarna k. dobiva zimi belu boju (→ sl.). A. privreda, tip privr. u A.: stočarstvo najvažnije zanimanje (najkorisnija životinja goveče); stoka se preko leta izgoni na suvate, privatne ili opštinske. Posle stočarstva po značaju dolazi šumarstvo. Zemljr. slabije razvijena. Znatan izvor prihoda kućevna radinost (drvorez i sl.) Rudno bogatstvo malo; jedino ima gvožđa, soli i olova; ind. (tkst. i dr.) bazira na vodenoj snazi; vel. ulogu igra i turizam zbog lepih predela i miner. izvora. Slične su privr. prilike i na dr. visokim plan., pa se taka privr. uopšte zove a. p. A. Orogen, plan. koje zahvataju z. deo naše države; račvaju se u 2 stabla: → Dinaride i → Alpide. A. rasa: brahikefalna lubanja, onizak rast (prosečno 163-164 sm), lice široko i okruglasto, nos širok i spljošten, gornji deo tela srazmerno dug, udovi kratki, kosa prava i tvrda, boja kose tamna, kože žućkasto-mrka. Rasprostranjena poglavito u jz. i sr. Frc., j. i sr. Nem. i zap. A., ali i kod Sl. A. region, iznad šumske granice; kod mnogih planina u tropima, nedovoljno visokim da bi mogle imati šumsku granicu, ovaj naziv označava r. pri vrhu. A. ružica (Rhololendron, fam. Ericaceae). planinska biljka sa 10 prašnika srodna azaleji sa 5 prašnika: najčešća u Az. i S. Amer.; u Evr. raste samo nekoliko drvenastih niskih vrsta; ima je i na balk. plan. Rh. ponticum, šumska biljka Kavkaza i M. Az., nekoliko m visoka šiba zimzelena lišća, krupnih levkastih cvetova; na B. P. raste u bukovim šumama Strandže; vrsta srodna pontiskoj raste na Pirenejskom Pol.; ukrasna biljka. A. rumenilo, večernje r. posle sunčeva zalaska na visokim brdima.

736. ALRAUNA (got.) → mandragora.737. AL RAUND SPORTIST (engl.), koji se bavi raznim sportovima.738. ALRUN, kod st. Germana svešt. i prorok.

739. ALS-OB (nem. als ob, kao da), flz. termin služi tome da se nešto dano sa njegovim posledicama izjednači sa nečim što je fiktivno; izraz se javlja i kod Kanta, ali naročito kod Vajhingera (→ fikcije).

740. ALSTER 1) pritoka Labe, duga 52 km; kod Hamburga široka kao jez. 2) (Ulster), prov. u Irskoj; izdeljena 1921. na 2 dela, od kojih jedan (13 565 km^2) pripao sev. Irskoj, a drugi (8011 km^2) slob. irskoj državi.

741. ALT, u muz. nešto dublji ž. i dečački glas, obično od a do f.742. ALTAJ Veliki i Mali, plan. lanac u jz. Sibiru, na rus.-mongolskoj granici (najviši

vrh Bjeluha 4540 m); izvorišna obl. Irtiša i Oba. Vel. delom (do 2500 m) pošumljen; iznad šuma pašnjaci; bogat zlatom, srebrom i bakrom. Altajski Jezici, a. narodi, zajednički naziv za nar. porodice: korejansku, jap., mongolsku, tungusku i tur.-tatarsku; s uralskom nar. porodicom čine uralsko-a. granu vel. mongolske grupe naroda; jezici aglutinativni. Altajci, tur. narod u A. (12 000); više manjih plemena.

743. ALTAMIRA, pećina u pokrajini Santanderu u sev. Šp., gde su nađene najvažnije slike na stenama iz paleolitske epohe.

744. ALTAN (it.), doksat.745. ALTDORFER Albreht (1480.-1538.), nem. slikar i graver, značajan zbog

smelog i orig. rešavanja problema svetlosti i dubokog osećanja kolorita.746. ALTENBERG Peter (pseudonim Englendera Riharda, 1859.-1919.), nem.

pesnik, živeo u Beču. Impresionist; pesme veoma osećajne i sadržajne; knjige: Kako ja gledam, Izbor iz mojih knjiga. Pabirčenje.

747. ALTERACIJA (lat.), u muz. ton ili akord promenjen (povišen ili snižen) hromatskim znakom ili znacima. Tonovi se menjaju naviše i naniže, i to ne svi nego pojedini. Alter ego (lat.: drugi ja), kaže se za iskrenog prijatelja, tj. čoveka koji se u svemu slaže sa mnom. Alternativa, izbor između 2 mogućnosti, u običnom govoru mučno rešavanje između 2 odluke. Alternativni sudovi, disjunktivni sudovi kod kojih je mogućnost disjunkcije ograničena na 2 člana, npr. čovek je ili smrtan ili besmrtan. A. tražbina, kad dužnik duguje više određenih stvari, ali gde se dug gasi predajom jedne; po pravilu izbor isplate pripada dužniku. Alternator, el. generator naizmenične struje; sastoji se od 2 gl. dela: nepomična statora i rotora, koji se obrće u cilindričnoj šupljini statora. Rotor sadrži induktorski namotaj, magnete, koji se napajaju jednosmislenom strujom iz spec. male mašine (eksitatorke), postavljene obično na kraju osovine a.; stator sadrži provodnike koji obrazuju namotaj indukta, iz kojeg teče struja u spoljno kolo. Prema vrsti proizvedene struje razlikuju se jednofazni, dvofazni i trofazni a. Alternacija, zamena; naizmenično istupanje dvaju glumaca u istoj ulozi; u ped. paralelno prelaženje nastavnika s učenicima u viši razred. Glasovna a. → prevoj. Alterovati, izmeniti. menjati; uzbuditi, uzrujavati.

748. ALTIMETAR (lat.-grč.) → visinomer. Altimetrija, određivanje nadm. visine (altitude) pojedinih tačaka na terenu ili planu. Altiplanigraf, instrument kojim se brzo i grafički na terenu određuju: otstojanja, visinske razlike i uglovi; ne upotrebljava se za katastarska snimanja. Altituda →visina. Alto del teatro, scenska konstrukcija u Šp. (17. v.) koja se diže iznad pozornice i na kojoj igraju alegoriske figure i horovi anđela.

749. ALTMIL, r. u Bavarskoj, l. pritoka Dunava; 165 km, plovna.750. ALTOKUMULUS, oblak loptastih delova, grupisanih ili poređanih u nizove,

boje bele ili sivkaste.

751. ALTOMANOVIĆ Nikola († oko 1395.), sin Altomana Vojinovića, zet Mladena Brankovića; gospodar prostrane obl. od Rudnika do Konavlja; neobično borben i nemiran, u stalnom neprijateljstvu sa susedima, naročito sa Tvrtkom i kn. Lazarom, koji su ga, pomoću mađ. kralja, potukli u Mačvi, zatim uhvatili (1374.) u Užicu i oslepili, a njegove zemlje razdelili.

752. ALTONA, najveći ind. grad u pruskoj pokr. Šlezvig-Holštajnu na d. obali Labe; deo Hamburga (240 000 st.); veoma razvijena ind. (gvožđe, duvan, hemikalije, mašine, brodograd. i dr.); veoma živo rečno pristanište.

753. ALTOSTRATUS, oblak razvučenog oblika, siv ili beličast; obično prekriva celo nebo i prethodi kiši i snegu.

754. ALTRUIZAM (lat.-it.), delanje i mišljenje upravljeno na dobro drugog. Najradikalniji a. izražen u stavu: ljubite i svoje neprijatelje, blagoslovite one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas mrze, molite se za one koji vas gone. Supr. → egoizam.

755. ALUVIJA (lat.), prirodno uvećanje imanja rečnim nanosom; postaje svojina njegovog vlasnika; → avulzija. Aluvijum 1) rečni nanos (šljunak, pesak, mulj); taloži se naročito posle visokog vodostanja i poplava, i od njega se poglavito stvara zaravan oko rečnog korita, aluvijalna ravan. 2) mlađi odeljak kvartarne formacije.

756. ALUZIJA (lat.), ciljanje; stilska figura; upotreba poznatog primera iz ist., knjiž., slučaja iz života ili samo jedne reči, kojima se cilja na nekog.

757. ALUMINATI, jedinjenja postala kad kakav metal zameni vodonik u aluminijum-hidroksidu, npr. natrijum a.

758. ALUMINIJUM (nlat.), hem. element (A1), atom. težina 26,97, lak metal, beo. čvrst i postojan na vazduhu, kovan, tegljiv; dobiva se elektrolizom iz boksita i kriolita u vel. el. pećima. Upotrebljava se za: posuđe, avione, ukrase i razne legure i u listovima mesto staniola. Svet proizvodnja a. 1928. iznosila 276 800, 1933. pala na 141 900, da se u 1934. digne na 170 400 t. Od toga otpadalo na Evr. 120 600, na SAD i Kanadu 49 000 t. A.-acetat, so sirćetne kiseline; služi u med. kao antiseptično sredstvo; upotrebljava se i u farbarstvu. A. legure prave se dodavanjem drugih metala (bakra, cinka, kalaja, mangana, magnezijuma, gvožđa, nikla) aluminijumu da bi bio otporniji prema hem. i meh. naprezanju. Gl. osobine a. l. da su lake. Thn. važne l. sadrže do 15% cinka, ili do 5% bakra, ili do 8% magnezijuma, ili do 6% kalaja, pored drugih dodataka. Retki metali cer, molibden i cirkon, u količinama od 0,5 do 1%, utiču dobro na otpornost l. prema koroziji, naročito prema morskoj vodi. A. bronze imaju većinom lepu zlatnu boju; sa 5% a. su crvenkaste, a sa 1O% čisto zlatnožute. Bronze preko 10% krte su i neupotrebljive u thn. Otpornost prema korodirajućim uticajima dobra i odgovara približno otpornosti obične bronze. A. oksid, nalazi se kao mineral korund ili hidridovan kao boksit; kad je bistar i lepo obojen, naziva se rubin, safir ili smaragd; обичан о. служи за глачање. Гради се и вештачки. A.-silikati, najprostiji andaluzit ili silimanit SiO_{4Al}(AlO) i disten SiO_{3}(AlO)_{2}, a u najvažnije se ubraja kaolin Si_{2}O_{9}Al_{2}H_{4}, koji se u prir. nalazi u obliku bele porcelanske zemlje, ili izmešan s oksidom gvožđa, kalcijum-karbonatom i kvarcnim peskom u obliku gline (grnčarska ilovača). Aluminotermija, primena a. za stvaranje visokih tmpt. i dobivanje metala; upotrebljava se za zavarivanja metala. Alumnit, mineral, a.-sulfat sa kristalnom vodom; nalazi se u belim i mekanim grumenima. Alundum, a.-oksid; gradi se žarenjem boksita u el. pećima. Materijal za oštrenje i glačanje.

759. ALUMNAT (lat.), vaspitni zavod; internat sa nastavom, stanom i hranom.760. ALUTA, r. →Olta.761. ALFA (α), 1. slovo grč. alfabeta; figurativno: a. i omega (poslednje sl.), početak i

kraj, sve i sva. Alfa-zraci (α), zraci materijalne prirode (slični kanalnim z. rentgenske cevi), telešca nabijena dvostrukim pozitivnim elektricitetom; i pored vel. brzine put im kratak; dovoljan vazdušni sloj od 7 mm ili aluminijev od nekoliko stotih delova mm pa da budu potpuno zadržani. Ovi najmekši z. upotrebljavaju se u cilju lečenja samo kod nekih dermatoza u obliku emanacije radijuma ili torijuma (doramad); kod lečenja radioaktivnim vodama (pijenje, kupanje i inhalacija) prenose se putem krvotoka u ceo organizam.

762. ALFABARI Abu Naf Muhamed († 950.), ar. filozof; u svom učenju sjedinio Aristotela i neoplatonsko učenje o emanaciji.

763. ALFABET, sva grč., lat. i dr. slova, osim ćirilskih i glagoljskih, u određenom redu (→ pismo).

764. ALFEJ, sv. reka u Peloponezu, utiče u Jonsko M.; na njoj bila Olimpija; u grč. mitol. rečni bog koji se zaljubio u nimfu Aretuzu.

765. ALFELD, prostrana mađ. nizija na l. strani Dunava, s obe strane r. Tise; stepskog izgleda (pusta); ranije poglavito stočarska obl. (konji, goveda), danas znatnim delom zemljr. (pšenica, kukuruz, šeć. repa).

766. ALFENID (po hemičaru Alfenu) → novo srebro.767. ALFIJERI Vitorio (1749.-1803.), slavni it. pesnik, najbolji pretstavnik novije it.

tragedije. Kao najuspelije smatraju se Filip, Orest i, naročito, Saul. Sve se inače odlikuju uzvišenošću, antičkom mirnoćom i izvanredno konciznim stilom, Napisao i 6 komedija, autobiografiju, kraće pesme i dr.

768. ALFIREVIĆ Frano (• 1903.), lirski pesnik i pisac knjiž. članaka i referata; topao u izrazu i opisu; mutan u simvolici; gl. delo: Pesme.

769. ALFONSO 1) A. I, port. kralj (1139.-1185.), osnivač port. kraljevine. 2) A. X Mudri, kralj Leona i Kastilije (1252.-1284.), popravio Ptolemejeve astr. tablice; za njegove vlade sastavljena prva ist. Šp. i prevedeno Sv. pismo na šp. jezik. 3) A. XII, šp. kralj (1874.-1855.), sin Izabele II, ugušio pokret karlista. 4) A. XIII, poslednji šp. kralj (1902.-1931.); zbacili ga sa prestola republikanci.

770. ALFRED Veliki, anglosaski kralj (849.-901.), ratovao sa Normanima i uredio zemlju; oteo Engl. od danskih zavojevača, osnovao univ. u Oksfordu, pomagao knjiž., prevodio sa lat. i pisao stihove i memoare.

771. AL FRESKO (it.: na svežem), slikanje naročito zemljanim bojama na svežim zidovima ili tavanici.

772. ALFURI (»šumski ljudi«), primit. plemena na o. Molucima.773. ALHAMBRA, dvorac mavarskih vladara, kod Granade u Šp., sazidan najvećim

delom u 14. v., 1 od najraskošnijih i najlepših građevina musl. um.774. ALHAMIJADO (šp.: aljamiado), naziv za tekstove na šp. (ili port.) jeziku koji su

pisani ar. slovima. Slično naši musl. pišu sh. jezikom, ali ar. pismenima.775. ALHEMIJA (ar.-grč.), naziv za st., primit. hem. znanja i veštine; potiče još od st.

Egipćana; od njih Arabljani nasledili veštinu dobivanja metala iz ruda, bojenja tkanina, poznavanje otrova i lekovitih sredstava i dr.: do 9. v. njom se bavili naročito Arabljani. Prelaskom alhem. znanja u Evr., u doba misticizma i mađije, dobila a. sasvim dr. značaj i pravac. U to doba se sva težnja alhemičara svodila samo na to da pronađu načine za

pravljenje zlata i životnog eliksira koji bi omogućio večnu mladost; do 15. v. njeni pretstavnici se nisu služili prevarom, već se trudili da dođu do željenog cilja pomoću čarolija tajnih znakova. U 16. v. počinje n. pravac a., poznat pod imenom: jatrohemija (grč. jatros: lekar); osn. i gl. pretstavnik kaluđer i lekar Paracelzus; za njega a. bila samo terapija, med. hem. Paracelzus i njegovi sledbenici shvatali životne procese kao hem. procese i pokušavali da na njih utiču u dobrom smislu hem. materijama; stoga jatrohem., uz ostatak simvolike i misticizma, pretstavlja početak današnjih nauka: farmakologije i med.; u toku svojih radova, upravljenih poglavito dobivanju zlata i eliksira večne mladosti, alhemičari se upoznali s osobinama mnogih hem. materija i učinili mnoga slučajna otkrića, koja docnije poslužila kao početak hem. u današnjem smislu. Najvažniji poznati st. pretstavnici a. su: Albertus Magnus, Rodžer Bekon, Rajmundus Lulus, Teofrastus Paracelzus i dr.

776. ALHIDADA (ar.), pokretna ručica čiji se slobodni kraj pomera duž izdeljanog luka instrumenta za merenje uglova (teodolita).

777. ALŠAR → Rožden, Marijovo. Alšarit, mineral, verov. nov; nađen pored vrbaita, hem. neispitan.

778. ALjAŽ Jakob (1845.-1927.), slov. svešt., kompozitor i planinar. Komponovao u prvom redu svetovne pesme: Slovenska pesmarica i 10 sv. pesama. Aljažev dom, plan. kuća na Triglavu, 1010 m.

779. ALjAK → haljak. Aljetak → haljetak. Aljina → haljina.780. ALjASKA, poluostrvo (1 518 700 km²) na SZ S. Amer. Stan. (60 000) Eskimi i

Indijanci; lov na toplokrvne životinje i ribolov; rudnici zlata i bakra; gl. grad Jukon na istoimenoj r. Od 1876. A. pripada SAD. Aljaske planine na A., najviši vrh Mak Kinli (6240 m), istovremeno najviši vrh cele S. Amer.

781. ALjEHIN Aleksandar (• 1892.), rus. veštak u šahu; svet. prvak (1927.-1935.).782. AM (mađ.), kožni pribor, služi za uprezanje životinja; sa napršnjakom, kada za

uporište služe prsa, ili sa kamutom, koji prenosi teret na koren vrata; može biti jednoprežan, dvoprežan i četvoroprežan.

A. M., skr. za ante meridiem (lat.): pre podne.783. AMADEJEVO JEZERO, u sr. Austral., u podnožju Magdonelove Pl.; površina

5000 km², nadm. v. 200 m.784. AMADIS od Gaule, čuveni roman iz 15. v. od nekoliko pisaca, na šp. i frc.; gl.

junak A. ostao kao tip viteza lutalice i vernog, čednog ljubavnika.785. AMAZIJA, judejski kralj (838.-809. pre Hr.); potukao ga i pogubio izrailjski

kralj Joas.786. AMAZIS 1) A. I, ili Amas, kralj Eg. iz 18. dinast. 2) A. II, kralj Eg. (570.-526.

pre Hr.), zbacio Apija; pristalica grč. obrazovanosti; znatno povećao nar. blagostanje.787. AMAZON 1) najveća r. u J. Amer. (5500 km duga, sliv 7 mil. km²), ima najveću

količinu proticajne vode od svih r. na Zemlji; izvire kao Maranjon u Peruanskim Kordiljerima, teče kroz Peru i Braz., uliva se u Atlanski Ok. Plovna na vel. dužini; do Manaosa i za okeanske lađe. Oko nje neprekidna prašuma. 2) najveća država Braz. Saveza na krajnjem SZ.

788. AMAZONKE, u grč. mitol. ratnički narod žena na obalama Termadona u Kapadokiji. Imale nekoliko češće pominjanih kraljica: Hipolita napala na Herakla i pobeđena; Pentezileja pomagala Trojancima i ubio je Ahil; Tamirisa, koja pogubila Kira: Talezita, koja posetila Aleksandra Vel.

789. AMAJLIJA → hamajlija.790. AMALASUNTA, gotska kraljica iz 6. v., kći Teodorika Vel.; udavljena po

naredbi svoga muža Teodata.791. AMALGAM (grč.-ar.) → legura.792. AMALEKIĆANI, potomci Amalika, Isavovog sina; st. ar. pleme oko Mrtvog M.,

u stalnoj borbi s Izrailjcima; istrebili ih carevi Saul i David.793. AMALIN → hamalin.794. AMALTEJA, koza koja dojila Zevsa na Kritu, gde ga majka Reja sakrila od oca

Hronosa, koji hteo da ga poždere.795. AMALFI, st. it. grad u Salernskom Zal.; imao vel. trg. značaj u sr. v. sve dok nije

pobeđen od Pize (1135.); njegovi stan. izdali pomorski zak. (Tabula amalphitana).796. AMAM → hamam.797. AMAN 1) (tur.), milost, oproštaj; vera; uzvik tuge. 2) ljubimac pers. cara

Artakserksa; nameravao da istrebi sve Jevreje, ali, zahvaljujući carevoj ženi, Jevrejci Estiri, sprečen i sam kažnjen, 420. pre Hr. 3) grad u Transjordaniji (12 000 st.).

798. AMAN ULAH (• 1892.), afganistanski emir; zbačen 1929. zbog pokušaja zavođenja reforama u evr. smislu.

799. AMANDMAN (frc.), predlog ispravaka, izmena i dopuna zak. teksta za vreme njegova posebnog pretresa u parlamentu; mogu ga predložiti vlada, odbor i poslanici, kako na tuđe tako i na svoje predloge; npr. a. vlade na predlog fin. zakona i budžeta.

800. AMANET (tur.), preporuka koja se stavlja na obraz i poštenje, npr. da se nekom trećem licu preda neka stvar ili da se izvrši neka misija, naročito u pogledu testamenta; kao a. ranije, pre uređenja pošt. saobraćaja, po pojedincima upućivane novčane i dr. vrednosne pošiljke; u srp. građ. zak. ostava. Amanetna pošiljka, u srp. zakonodavstvu novčano pismo koje pošta prima da preda u drugom mestu i za čiju urednu predaju jamči.

801. AMARANTUS, amarantos, jesenja biljka, tamnocrvenog cveta; kod st. Grka simvol besmrtnosti.

802. AMARELA (it.), marela, vrsta višnje.803. AMARILIS (Amaryllis, fam. Amaryllidaceae), vrsta narcisa vel. cveta, veoma

prijatna mirisa; poreklom iz Meksika.804. AMARINjA → amharski jezik.805. AMARU, indiski pesnik ljubavnih izreka, živeo verovatno posle 7. v.; pevao na

sanskritskom.806. AMATER (frc.), ljubitelj, diletant; čovek koji se bavi um., sportom itd. uzgred,

ne kao stalnim zanimanjem.807. AMATERAZU, Amateras, jap. boginja sunca, bdi nad ljudima i obasipa ih

dobročinstvima.808. AMATI, it. porodica iz 16. i 17. v.; pročula se izrađivanjem dobrih violina;

poznati su: Andreja (1530.-1611.), Jeronim i Antonio, a najčuveniji Nikola (1596.-1684.).

809. AMATUO Luzitanus († 1511.), gradski lekar u Dubrovniku i med. pisac; glavno delo: Sedam centurija (o fauni i flori i o sanitetskim prilikama u Dubrovniku).

810. AMAUROZA (grč.), slepilo usled poremećaja centralnog živčanog sistema; ranije naziv za slepilo kojem se ne zna uzrok.

811. AMBALAŽA (frc.), zavoj, pakovanje, vrsta omota: sanduk. vreća, platno, bure, rogoz itd.

812. AMBARGO → embargo.813. AMBAROVA KONSTANTA, stalan odnos između ureje u krvi i mokraći; pri

poremećajima lučenja azota mokraćom, menja se ovaj odnos (k. se povećava); stoga važan znak pri lečenju i odluci o operaciji.

814. AMBASADA (frc.) 1) drž. diplomatsko zastupništvo u inostranstvu. 2) zgrada u kojoj smeštena a. Ambasador, pretstavnik šefa države i vlade, punomoćni tumač spoljne politike i zastupnik interesa svoje zemlje u državi kod čijeg šefa akreditovan; ima neke privilegije veće od poslanika. Nekad samo vel. sile izmenjivale između sebe, danas i manje države. Jugosl. ih nema.

815. AMBIVALENCIJA (lat.), afektivni odnos prema nekoj osobi istovremeno iz ljubavi i mržnje; obično odnos male dece prema ocu.

816. AMBIGVITET (lat.), dvosmislenost, dvoznačnost.817. AMBIORIKS, kralj plemena Eburona; ratovao protiv Cezara 54. pre Hr.818. AMBIS (grč.), provalija, propast, bezdan.819. AMBICIJA (lat.), častoljublje, slavoljublje, težnja za nečim.820. AMBLEM → emblem.821. AMBLIOPIJA (grč.), slabovidnost, naročito kojoj se ne može dokazati uzrok; a.

ex anopsia, slabovidnost usled neupotrebe oka kod razrokih, ili kod urođenih katarakta.822. AMBLISTOMA (Amblystoma), rod daždevnjaka (vodozemaca) iz Meksika i S.

Amer., čiji pretstavnici mogu da dostignu porast od preko 20 sm; često se upotrebljavaju za naučne eksperimente.

823. AMBO (lat.), 2 broja zajedno; odjednom 2 u tomboli. kartama, lutriji i sl.824. AMBO ZEMLjA, na S3 J.-afr. Unije; stan. Bantu-Crnci (100 000).825. AMBOCEPTOR (lat.), opšte ime za → antitela: hemolizine (otapaju crvena

krvna zrnca) i bakteriolizine (ubijaju klice), deluju samo u prisustvu komplementa.826. AMBRA (ar.) 1) materija prijatna mirisa koja se stvara u crevu i mokraćnoj bešici

nekih vrsta kitova; upotrebljava se za izradu mirisa, od kitova iz Indiskog Ok. 2) (Liquidambar styraciflua, fam. Hamamelidaceae), listopadno drvo, nalik na klen, visoko do 12 m; poreklom iz S. Amer.; upotrebljava se za nameštaj i dr.; smola i kora imaju primene u med.

827. AMBROZIJA → amvrosija.828. AMBROZIJE, Amvrosije sv. (340.-397.), episkop u Milanu, poznati crk. učitelj

na Z, energičan borac protiv jeresi, pisac i propovednik; pripisuje mu se pesma: Tebe boga hvalimo (Te Deum), koja se peva i danas. U svojoj eparhiji zaveo ambrozijansko pevanje prema napevima istočne crk.; u 6. v. zamenjeno → gregorijanskim. A. liturgija, naročiti obred pri službi božjoj i crk. pevanju, potiče od A. Ambrozijana, biblt. u Milanu; osn. je kardinal F. Borome (1602.); sadrži rukopise L. da Vinčija i mnogo dragocenih um. dela.

829. AMBROID → ćilibar.830. AMBULAKRALNI SUDOVI, sistem cevastih organa kod → bodljokožaca,

ispunjenih morskom vodom. A. nožice, cevaste nožice bodljokožaca, vezane za a. sudove; na krajevima nose pijavke.

831. AMBULANTA (lat.), ustanova za pregled i lečenje, gde ne leže bolesnici. Ima ih: javnih, opštinskih ili privatnih; za opšte ili posebne bolesti: unutrašnje, venerične, dečje, ženske i dr. Ambulantna pošta → pošta.

832. AMVON (grč.), uzdignuto mesto usred prav. crk., ispred ikonostasa, sa kojeg se čita evanđelje i apostol i đakon govori jektenije; u našim starim crk. često samo rozeta, obeležena u podu hrama.

833. AMVROSIJA, ambrozija (grč.), jelo grč. bogova na Olimpu, 9 puta slađe od meda; koji bi je jeli, postali bi besmrtni.

834. AMVROSIJE 1) (1771.-1863.), sarajevski mitropolit, jedan od najboljih Grka ep. u srpstvu; čuvao narod od nasilja; docnije bio mitropolit rus. raskolnika staroobrjadaca, umro u zatočenju u Celju. 2) A. sv. → Ambrozije.

835. AMEBE (Amoebae), veoma prosto sagrađene jednoćelične životinje (protozoe) mikroskopski male, gole gromuljice žive supstance sa jednim ili više ćeličnih jedara; oblik tela promenljiv, kreću se pomoću nestalnih izdanaka; uzimaju hranu (mahom alge, bakterije i org. detritus) ma kojim delom tela. Oko hranljivih delova unetih u telo obrazuju se male šupljinice, u kojim se luča sokovi za varenje; razmnožavaju se prostom deobom. Pretežno stan. slatkih voda; manji broj vrsta živi u morima ili vlažnoj zemlji; neke a. paraziti domaćih životinja i čoveka (najpoznatije parazitske a. čoveka entamoeba coli i e. histolytica, koje žive u crevu; poslednja izaziva u toplijim pa i u nekim krajevima Jugosl. opasnu srdobolju, ameboidna → dizenterija). Ameboidno kretanje odlikuje a. i slične jednoćelične organizme, zatim neke ćelije bez čvrste spoljašnje opne (npr. bela krvna zrnca); tečna koloidna telesna masa postruji u jednom pravcu i izvuče se u jedan ili više nestalnih izdanaka (pseudopodija); kretanje se vrši na taj način što ostatak telesne mase struji u pravcu tih izdanaka koji ga najzad utope u sebe. Izdanci se javljaju na različitim tačkama tela. A. k. katkad veoma živo.

836. AMEDEJ, sin Vitoria Emanuela II, it. princ a šp. kralj (1870.-1873.); uvideo da je nepopularan pa abdicirao.

837. AMELO DE LA USEJ Nikola (Amelot de la Houssaye, 1634.-1706.), frc. istoričar; gl. dela: Ist. uskočkih ratova, Memoari i studija o mletačkoj vladavini.

838. AMENEMHAT, ime 4 eg. kralja iz 12. dinastije: 1) A. I, faraon (2000.-1981. pre Hr.), potukao u nekoliko mahova crnačka plemena iz okoline Filea i zauzeo deo Nubije; napisao poučno delo O kralj. pozivu i namenio sinu. 2) A. II (1938.-1904. pre Hr.). 3) A. III (1904.-1849. pre Hr.), iskopao jezero (Merisovo J.) kod današnjeg El-Fajuma radi regulisanja Nilovih poplava i podigao čuveni Memnonov kolos i lavirint. 4) A. IV (1800.-1792. pre Hr.).

839. AMENOREJA (grč.), izostanak menstruacije (periode, mesečnog pranja): fiziološka a. za vreme trudnoće i dojenja; patološka a. usled nepravilnog razvoja genitalnih organa, njihovih oboljenja ili opštih oboljenja (anemije, tbk., sifilisa itd.). Može nastupiti i posle hir. operacija na materici i jajnicima, zračenja (radio i radijum terapija), jakih potresa, vel. uzbuđenja i promena klime.

840. AMENOFIS, Amenhotep, ime 4 eg. kralja 18. dinastije: 1) A. I, faraon (1555.-1540. pre Hr.), sin Amesa I. 2) A. II (1447.-1420. pre Hr.), ugušio pobunu u Naharini. 3) A. III (1410.-1376. pre Hr.), sklopio savez sa mitanskim kraljem Dušratom. 4) A. IV (1376.-1360. pre Hr.), zanemario spoljnu politiku i napustio eg. osvajanja po Siriji; hteo da uništi svešt. vlast i povrati kult boga Atona. ali ubijen. Napisao pesmu sličnu 103. psalmu. Preneo prestonicu u Atenu (danas Tel-el-Amarna).

841. AMERAZISKE → mongoloidne ili žute rase.842. AMERIGO Vespuči → Vespuči Amerigo.

843. AMERIKA, kontinent, na z. polukugli između Atlanskog i Tihog Ok.; deli se na → S, Sr. i J. A. Ima raznovrsno zemljište i raznoliku klimu, raznovrsan biljni i životinjski svet, dosta sirovina i ruda, preduzimljivo stanovništvo, razvijen saobraćaj i ind.; obiljem trg. i ind. prevazilazi ostale kontinente. Nosi naziv i Novi svet, jer je otkrivena tek na prelazu iz sr. v. u novi v. Istina, Normani dospeli na i. obalu S. A. još 1000. god., ali to otkriće palo u zaborav. Novo otkriće izvršio tek Kolumbo (1492.), pri pokušaju da pronađe nov put za Indiju; tom prilikom došao do Antila (o. San Salvador) i, uveren da je stigao u Indiju, nazvao ova o. Zap.-Indiskim. Ime dobila po Firentincu Amerigu Vespučiju, koji je prvi opisao. Posle Kolumba i Vespučija mnogo ispitivača vršilo pronalaske i ispitivanja; Kaboto pronašao Njufaundlend i ispitao i. obalu do Floride (1497.-1498.); Kolumbo pronašao Trinidad i kopno J. A. (1498.); A. Vespuči pronašao deltu Orinoka (1499.-1500.); Kabral otkrio i. obalu Braz. (1500.); Kolumbo otkrio obalu Sr. A. (1502.-1504.); Balboa dospeo do Tihog Ok. (1513.) preko Panamske Prevlake; Magelan prošao kroz moreuz koji danas nosi njegovo ime (1520.); Pizaro otkrio Peru (1524.); Diego del Almago dospeo u Čile (1536.); Hadzon dospeo u zaliv koji po njemu nosi ime i pronašao istoimenu reku (1609.); Bering ispitao (1794.) sz. obalu; Mekenzi vršio ispitivanje i. otkrića na severu O. A. (1789.-1793.). Za ispitivanje unutrašnjosti S. i Sr. A. najveća zasluga pripada Aleksandru Humboltu. Najstariji sloj stan. su tzv. → Indijanci, od kojih su neki (Acteki i Maja) u doba otkrića A. imali visoku kulturu; mada između pojedinih delova postoje vel. razlike u kult. i jeziku (oko 150 jez. grupa), ipak imaju mnoge zajedničke crte; posle otkrića u njoj se naselili mnogi Evropljani i potisnuli starosedeoce; u J. i Sr. A. i u Meksiku naseljavali se poglavito Španjolci i Portugalci. U ostalom delu O. A. do 18. v. pretežno Francuzi, a otada Englezi i dr. germ. narodi. U tzv. lat. A. mnogo meleza između Evropljana i Indijanaca, kao i između jednih i drugih sa Crncima, koji dovođeni iz Afr. kao robovi i kojih ima sada čistih oko 16,5 mil. U arktičkim predelima S. A. → Eskimi. I u S i J. A. znatan broj iseljenih Jsl. Amerikanizam, oznaka za kulturu i duh koji se stvaraju u A. Amerikanoidne rase → ameroidne rase. Američka bela ćurka, virdžinska ć., krupna rasa, bele boje. A. bronzana ćurka → bronzana ćurka. A. kasač, najbrži polukrvni konj, dobiven parenjem rus. k. i engl. punokrvnih konja; među a. k. najznamenitiji iz; ergele Morgan. A. književnost na engl. jeziku ima 4 doba: 1) Vreme kolonizacije (1588.-1765.): u s. oblastima veća knjiž. aktivnost, a u J. slabija; veću vrednost imaju ist. dela Bradforda i Vintropa; najveće mislilac Džonatan Edvard; celoj k. daju obeležje puritanci i kvekeri. Najveći pisac Bendžamin Franklin, u čijoj Autobiografiji nalazi izraza demokratski i građ. duh. 2)Revolucionarni period 1765.-1815.): prevlađuju polit. i nac. dela kao Deklaracija nezavisnosti, Vašingtonovi Proglasi. Pesništvo takođe služi ideji a. nezavisnosti; u romanu se oseća uticaj Ričardsona i Rusoa, a drama obrađuje herojske i nac. motive. 3) Klasično doba (1815.-1865.): romantizam se spaja sa puritanskom etikom i optimističkim panteizmom; mislilac Emerson, novelist Hotorn, liričar Longfelo, pesnik Hvajter i romansijerka Bičer Sto bore se protivu ropstva; u Njujorku je aktivna grupa Knikerboker; Kuper, a. Valter Skot, idealizovao je istoriju i u nizu romana dao patetičnu sliku izumiranja Crvenokožaca; s Edgarom Po a. romantika dostiže vrhunac u ljubavnoj lirici, jezivim novelama i zanimljivim detektivskim romanima; iz toga doba je Vitman, tvorac moderne poezije 4)Epoha nacionalizma (od 1865.): od kraja građanskih ratova do svet. rata u k. se ogledaju imper. težnje i soc. nemiri; puritanska etika i flz. idealizam bore se protivu materijalističkih i prirodnonaučnih ideja; knjiž. osvajaju

realizam i naturalizam; sve više se ističu pisci stranog porekla. U lirici se javljaju dekadenti, kao Ezra Paund, Emi Lovel, Robinson, Frost, Master i Vitmanov učenik Sandburg; javlja se i crnačka poezija; knjiž se naročito širi časopisima; humor. novele Mark-Tvena i sentimentalne novele Bret-Harta; Farland opisuje sr. Zap., a Džek London Aljasku. Iz toga doba su i najznačajniji savr. romanopisci: Teodor Drajzer, satiričar Sinkler Luis, socijalist A, Sinkler; strasni erotičar Hergeshajmer, stilist Vilder, Anderson, Kabel. Moderni duh najsporije prodirao u dramu. Posle rata mlađi talenti pokušavaju da podignu ukus; u kritici vlada neohumanizam pod vođstvom Ferstera; naučni i ist. rad ima širok obim i veoma značajne pisce, naročito u obl. knjiž. ist. i biografije. A. muzika počinje sa kolonizacijom amer. kontinenta; skromnih početaka, skoro isključivo uvezena iz Engl., Nem. i Frc.; sredinom 19. v. javljaju se prvi znatniji domaći muzičari: Džordž Čedvik, Artur Berg, Aleks. Dovel, Horacio Parker i dr.; početkom 20. v. a. m. dobiva sve jače konture originalnosti, akcentovane naročito tipičnim amer. džazom (jazz) i uvođenjem u svet. muz. egzotičnih motiva iz amer. starosedelačke sredine preko tzv. modernih igara kao: tango, šimi, fokstrot, čarlston, blekbotom, džava i dr.; među istaknutije pretstavnike toga spec. amer. moderiističkog muz. stila ubrajaju se kompozitori: P. Grener, L. Grinberg, E. Vitorn, L. Saminski, G. Geršvin i dr. A. rasa, kojoj pripadaju svi a. Indijanci po ovim zajedničkim osobinama: bledožuta koža, kruta i crna kosa, ugasite oči, duguljasto lice s pravim, često orlovskim, nosom. Deli se na podrase: S.-a. podrasa visoka rasta i brahikefalna sr.-a. niska rasta i brahikefalna, j.-a. niska rasta ali dolihokefalna, a patagonska visoka rasta i dolihokefalna. Ranije pripadnici a. r. nazivani pogrešno crvenokošcima: crvena boja dolazi od bojadisanja tela crv. bojom, što kod njih u običaju. A. sokolstvo, osn. sl. narodi u A. još 1894.; svima župama i savezima sedište u Čikagu; danas Jsl. sok. savez (osn. 1930.) ima 2 župe, a Čsl. savez 7 župa (130 društava); najjači je polj. savez (preko 300 društava); rus. sokoli razdeljeni u 2 saveza, prilično jaka. Pokušaj ujedinjenja nije uspeo. A. srpska eparhija, sastavni deo srpske patrijaršije, osn. 1922. sa sedištem u Čikagu; ima preko 30 crk., 28 parohija i paroh. svešt., vel. broj bratstava i crk. šk. opština. A. federacija rada (American Federation of Labor), vel. i moćna sindikalna organizacija a. proletarijata (preko 3 mil članova), osn. 1881. Gl. pretstavnik i vođ bio Samuel Gompers. A. filozofija, počinje prvom polovinom 19. v.; prvi važniji mislilac Ralf Valdo Emerson (1803.-1882.); značajniji su: Roes (1855 -1916.) i Piers (1839.-1914.); a. f. preneo u Evr. i donekle uticao na evr. flz. Vilijam Džems (1842.-1916.) svojim pluralističkim pragmatizmom i Džon Djui (Dewey, • 1859.) svojim instrumentalizmom; treba spomenuti još: psihologa Stenli Hola, osn. biheviorizma Džona Uotsona i orig. mislioca i pragmatističkog pisca ist. flz. Duranta. A.-a. hibridi →hibridi. A. čiste podloge, vrste a. loze kao p. za kalemljenje domaće; važnije: riparija portalis, rupestris di lot, rupestris br. 9 Gete.

844. AMERIKAN, pamučno platno izrađeno od nebeljenog pamuka.845. AMERIKANER, pod od uzanih a kratkih daščica, koje se prikivaju za potpatos

ili se utiskuju u vreo asfalt na betonskoj podlozi.846. AMERIKANSKI SRBOBRAN, polit. list, organ srp. saveza Srbobrana u Amer.;

izlazi u Pitsburgu, jedanput nedeljno, od 1906.847. AMERISAŽ (frc.), sletanje hidroplana na vodu (→ slet).848. AMERIČKO KNjIGOVODSTVO: svako uredno knjv. beleži sve računske

slučajeve prvo u Knj. dnevnika redom kojim se dešavali; posle se u Gl. knj. razvode prema svojoj prirodi, na partije, račune. Prvo beleženje hronološko, drugo sistematsko.

Ako se hronol. beleženje spoji sa sistematskim u 1 dnevnik u obliku tabele-pregleda, vođenje takog tabelarnog dnevnika je a. k. (postalo, misli se, u Amer.). Prvn deo -- pravi Dnevnik -- vodi se hronol. redom, a u drugom -- Gl. knjizi -- za svaki račun određene su po 2 kolone (duguje i potražuje), i sume iz Dnevnika prenose se odmah u kolone odgovarajućih računa. Stav u Dnevniku pokazuje koji račun treba zadužiti ili mu odobriti izvesnu sumu. Ovo praktično spajanje Dnevnika sa Gl. knjigom može lako da se izvede u radnjama gde je broj računa ograničen. U a. k. vode se Tabelarni dnevnik, Knj. blagajnice, Knj. tekućih računa i Popisnik.

849. AMEROIDNE (amerikanoidne) RASE, nazvane i pacifičke ili amerokeaniske, čine prelaz između žutih i belih. U toj grupi → poližanske i → amer. r.

850. AMES I ili Amozis, eg. faraon (oko 1580.-1555. pre Hr.), proterao Hikse iz Eg. i obnovio moć tebanskih vladara.

851. A META (it.); popola, napola računa, na zajednički račun. A. m. poslovi nalaze primene u trg. i bankarstvu: 2 ili više lica, metisti, udružuju se da za zajednički račun zaključe jedan ili više poslova; npr. da zajednički kupe i podele među sobom na ranije ugovoreni način ili da prodaju ili isporuče neku robu.

852. AMETABOLNI (grč.), nepromenljiv. A. insekti, koji ne podleže metamorfozi.853. AMETIST (grč.: koji čuva od pijanstva), ljubičasti varijetet kvarca; lepi, bistri i

krupni kristali upotrebljuju se kao ukrasni kamen; najlepši u Braz. i Urugvaju; nalazišta kod nas: Slišane kod Lebana, Vrapča kod Zagreba.

854. AMETROPIJA (grč.), nenormalna gradnja oka, smetnja u lomljenu zrakova; →kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam.

855. AMEŠA SPENTAS → amšaspandi.856. AMIGDALIN (grč.), otrovna materija u jezgru gorkog badema i dr. semenja,

breskve, trešnje i šljive.857. AMIDI, hem. jedinjenja; postaju kad se 1-3 atoma vodonika u amonijaku zamene

ostatkom kiselina.858. AMIDOL, dijamidofenol, aktivna supetanca fotogr. razvijanja. Čini izuzetak

među ostalim, pošto razvija bez ubrzavajuće supstance; odličan razvijač za hartiju koja daje crnoplavi prijatni ton; u tropskim krajevima služi za razvijanje ploča i filmova.

859. AMIDOPIRIN, piramidon, beo kristalan prašak, često se daje i u tabletama; sredstvo za snižavanje tmpt. kod raznih obolenja i protiv bolova za vreme menstruacije; mnogo jevtiniji ako se traži pod imenom a.

860. AMIE Kuno (• 1868.), najznačajniji savr. švajc. slikar predela, portreta i vel. dekorativnih kompozicija, sa mnogo temperamenta i osećanja svetlih i retkih boja.

861. AMIEL Anri F. (1821.-1881.), ženevski prof., poznat po svojim Odlomcima intimnog dnevnika.

862. AMIJAN Marcelin, rim. istoričar iz 4. v.; napisao ist. rim. carstva od Nerve do Valensa.

863. AMIJEN (Amiens), grad u si. Frc., na r. Somi (90 000 st.); sedište dpt. Some i bisk.; katedrala (13 v.), ind. vunenih tkanina. Amijensvi ugovor o miru, zaključen 1802. između Frc., Engl., Šp. i Hol.

864. AMICUS PLATO, SED MAGIS AMICA VERITAS (lat.: Platon mi je mio, ali mi istina milija), reči iz Aristotelove Nikomahove etike. Smisao: nije dovoljno da neko mišljenje bude primljeno stoga što je od umne i poštovane ličnosti, nego treba i istini da odgovara.

865. AMILALKOHOL (C_{6}H_{11}OH), viši alkohol; poznato je 5 strukturno različitih vrsta (izomera); najvažniji: izoamilalkohol, gl. sastojak patoke; dobiva se vrenjem; važan kao rastvorno sredstvo u hem. ind. (lakovi, masti). Amilnitrit, žućkasta tečnost, mirisa prezrelih krušaka; veoma brzo se isparava i zapaljiva, na svetlosti se lako kvari, stoga se čuva na mračnom mestu i izdaje u tamnim ampulama koje sadrže svega 3 kapi. Upotrebljava se kod nekih oboljenja koja idu sa grčem krvnih sudova. Bolesnik razbije ampulu u maramici sa koje udiše paru a.

866. AMILMARDUK → Evimerodah.867. AMILOZA (grč.), vrsta degeneracije tkiva, posledica dugotrajnog gnojenja (tbk.

sa kavernama, tbk. sa gnojenjem kostiju, kod sifilisa, retko bez vidnog uzroka); nastaje taloženjem jednog proteinskog tela sličnog serum-globulinu, koje daje slične hem. reakcije kao i skrob; taloženje amiloida vrši se u celom organizmu ili samo u nekim organima (jetra, bubreg, slezina), koji postaju čvršći, uvećani, na preseku staklasti; retko se a. deponuje samo na jednom mestu (grkljan, očni kapci, jezik), obrazujući amiloidne izraštaje.

868. AMIN, amen (jevr.: neka bude tako), završetak hrišć. molitava; u običnom govoru kraj nečega, poslednji (npr. kao a. u Očenašu). A. i gomila, običaj zaklinjanja i proklinjanja ugovornika ili krivaca: kletvu protiv prestupnika izgovara jedan od prisutnih, a svi ostali »a.« i dobacuju kamen na g. Običaj se vršio u dinarskim plemenima; → gomila i kamenovanje.

869. AMINI, zajedničko ime hem. jedinjenja, po strukturi i osobinama sličnih amonijaku. Amino-kiseline, azotova org. jedinjenja, postaju pri stvaranju belančevina u crevima pod dejstvom fermenata. Pošto organizam ne može sam da izgrađuje a. (osim glikokola), potrebno, da bi sopstvene belančevine mogao da izgradi, da ih dobije putem hrane. Prir. belančevine nemaju u svojim molekulima sve poznate a. k. u istim %; neke belančevine biljnog porekla (kukuruza) ne sadrže sve a. k. potrebne organizmu za rastenje, obnovu i održanje (npr. triptofan); zato su kao belančevinasta hrana nedovoljne (→ ishrana).

870. AMIR ALI (Sejid), indiski musl,; pisao o islamu (Duh islama, 1896.) i isl. kanonskom pravu.

871. AMIRANTOKA OSTRVA u Indiskom Ok. na I od Afr. i S Madagaskara: 12 o. koralskog porekla s ukupnom površinom od oko 83 km². Retko naseljena: 300 st., koji se bave ribolovom. otkrio ih Vasko da Gama; danas pripadaju V. Brit.

872. AMIRU'L-UMARA (ar.: knez knezova, zapovednik nad zapovednicima), titula zapovednika tur. garde na dvoru Abasida u Bagdadu (igrao sličnu ulogu kao poglavica pretorijanaca u Rimu).

873. AMITOZA (grč.), direktna deoba ili fragmentacija jedra, veoma redak tip deobe jedra, sa sigurnošću posmatrana kod nekih organizama; procesom a. jedro se prosto predvodi na 2 nova, bez pojave hromozoma i jedrovog vretena. Nikad se ne opaža u embrionalnim ćelijama, već po pravilu u ćelijama sa znacima starenja i degeneracije (npr. kod ćelija raka).

874. AMIČIS Edmondo de (Amicis. 1846.-1908.), it. pripovedač i putopisac (kod nas preveden putopis iz Hol.; najbolje delo knj. za decu Srce, prevedena gotovo na sve jezike.

875. AMIDžA (tur.), stric.

876. AMNEZIJA (grč.), delimičan ili potpun gubitak sećanja na doživljaje preživljene u toku izvesnog ograničenog vremena Infantilna a., zaborav koji pokriva doživljaje iz našeg najranijeg detinjstva: skoro niko se ne seća svojih doživljaja iz 1. god. svog života. Histerična a., zaborav nekih svojih doživljaja kod lica obolelih od histerije.

877. AMNESTIJA (grč.), akt šefa upravne vlasti ili zakonodavca kojim se nište posledice kažnjivog dela (presuda, izdržavanje kazne), kako unapred tako i unazad. Daje se pre početka kriv. postupka. u toku postupka (abolicija) i posle izvršene presude; može biti opšta za sva lica koja su izvršila izvesna kriv. dela i pojedinačna; obično se daje za polit. kriv. dela; posle a. smatra se da odnosno lice uopšte nije osuđivano. Kod nas a. vrši kralj (gl. 30. Ustava), na predlog min. pravde.

878. AMNION (grč.), vodenjak, embrionalan zavoj; važan embrionalni organ viših kičmenjaka (reptila, ptica i sisara) i čoveka, u obliku prostrane kese sa tankim zidovima koji obaviju embrion za sve vreme razvića, ispunjen tečnošću koja obliva embrion i štiti ga od povreda. Kod žene normalno na kraju trudnoće u a. tečnosti ima 500-900 g. Hidroamnion: odviše vel. količina amniotične tečnosti (preko 1 l). Oligohidroamnion: nedovoljna količina a. tečnosti (100-150 g). Amniote, viši kičmenjaci kod kojih se za vreme embrionalnog života razvijaju karakteristični embrionalni zavoji: a. i alantois (gmizavci, ptice i sisari sa čovekom). Amniotične veze, nenormalne veze između a. i začetka; opasne što mogu stvoriti razna urođena srašćenja, brazde i amputacije pojedinih delova (noge, ruke) na fetusu.

879. AMNON, najstariji Davidov sin, zavodnik svoje sestre Tamare; na jednoj gozbi ga ubio Avesalom.

880. AMOJ, varoš i pristanište u kineskoj prov. Fukienu na o. između Formoze i kopna (300 000 st.); univ. (osn. 1921.).

881. AMOK (malajski), verovatno vrsta epilepsije stan. Malajskih O.882. AMON 1) prvobitno, bog plodnosti i života, kasnije, kao Amon-Ra, bog sunca

kod st. Egipćana. 2) judejski kralj (624.-640. pre Hr.). 3) Lotov sin i Moabov brat, po kom dobilo ime pleme Amonićana. 4) mesto u Palestini, prestonica Amonićana. (Na sl.: Amon-Ra.)

883. AMONAL, vrsta eksploziva; sastoji se iz amonijum-nitrata, aluminijuma i trinitrotoluola.

884. AMONIJAK, hem. jedinjenje azota i vodonika (NH_{3}), bezbojan gas zagušljiv, izaziva suze i kašalj; dolazi u trg. sabiven u čeličnim bombama ili rastvoren u vodi. Upotrebljava se u ind. leda, bojarstvu, za čišćenje masnih mrlja i protiv opekotina i ujeda od komaraca. Trovanje a., slučajno ili samoubilačko; znaci: zadah a. iz usta, ojedenost i zapaljenje sluzokože usta, ždrela, jednjaka; suzenje, kašalj, gadljivost, povraćanje, grč grkljana, klonični grčevi, mišićno drhtanje, nesvesno stanje, oduzetost, koma, smrt; 1. pomoć: dati trovanom da pije rastvor razblažene sirćetne kiseline, protiv povraćanja da guta led ili opijum; kod kolapsa crna kava, kofein, potkožno eter. Amonijačna voda → gasna voda.

885. AMONIJE SAKAS (175.-242.), grč. filozof u Aleksandriji; osn. novoplatonizam i bio uč. Longinu, Origenu i Plotinu.

886. AMONIJUM, NH_{4} - radikal a. soli; ponaša se kao metal, ali nije izolovan u vodi. A.-karbonat, primarni NH₄HCO₃ i sekundarni (NH₄)₂ SO₃; nalaze se u mokraći koja se raspada; imaju ljut miris; raspadaju se lagano na vazduhu; upotrebljavaju se kao prašak za mešenje testa. A. soli, dosta rasprostranjene u malim količinama u vazduhu,

ponekad u vodi i zemlji. Karbonati se nalaze u guanu, sulfati u pari fumarola, hloridi u vulkanskim gasovima. A.-fosfat i a.-sulfat se upotrebljavaju kao veštačko gnojivo (a.-s. ne sme se upotrebljavati na kiselim zemljištima; naročito pogodan za krompir); nišador ili a. hlorid se upotrebljava za galvanske baterije, pri lemljenju i kalajisanju metala, a. bromid u med., a. rodanid u analizi, a persulfat u fotografiji. A. šalitra, a.-nitrat (NH₄ NO₃), so azotne kiseline; upotrebljava se za izradu eksploziva postojanih na udar i fabrikaciju leda.

887. AMONITI, izumrla grupa cefalopoda (glavonoga) sličnih današnjem nautilusu, u mezozojskim formacijama (trijas, jura, kreda) veoma rasprostranjena (preko 5000 vrsta); vel. većina vrsta imala ljušturu zavijenu u jednu ravan, u kojoj se zavojci delimično obuhvatali, ali ih bilo i spiralno zavijenih, i više ili manje razvijenih. Mnogi a. važni i za odredbu pojedinih mezozojskih formacija i njihovih odeljaka.

888. AMONITI, Amonićani, po Bibl. palestinski narod nastanjen na d. obali r. Jordana; poreklom od Lotova sina Amona; vodili krvave borbe s Jevrejima; potukao ih Saul, a istrebio Davidov vojskovođ Joav.

889. AMOR (lat.) → Eros. A. lesbicus → lezbiska ljubav, safizam, homoseksualnost. A. fati, ljubav prema sudbini. Amoreti (it.), mali amori, naga deca s krilima; dekorativni ant. motiv, prenesen i u evr. modernu um. za vreme renesanse. Amorozo (it.) zaljubljeno; u muz.: u ljubavnom stilu, nežno.

890. AMORALAN (lat.), bez morala, koji ne zna za moral. Amoralizam, amoralno učenje, koje uči da ima nečega što je s onu stranu dobra i zla običnog morala; → moral, etika.

891. AMOREJI, kanansko pleme, živelo na I od Jordana; pobunilo se protiv eg. vlasti za vlade Ramzesa II; borilo se protiv Jevreja, ali ga pokorio Samuilo.

892. AMORTIZACIJA (frc.), poništavanje, uništaj. 1) isplata nekog duga (drž., hipotekarnog itd.) po utvrđenom planu putem god. ili polugod. otplata-anuiteta, vučenjem, otkupom na berzi ili inače, za određenu ili event. sumu viškova prihoda, ušteda itd. 2) sudski poništaj izgubljenih, ukrađenih, sagorelih, upropašćenih isprava, i vrednosnih papira, kao men., čekova, uložnih (štednih) knjižica, obveznica, akcija itd. (Zak. o vanparn. postupku §§ 240-262 i §§ 90-93 Men. zak). A. svojih uložnih knjižica vrši Pošt. šted. po prijavi ulagača; u pogledu Nar. banke važe posebni propisi za uništaj njenih akcija i isprava. Ne mogu se amortizovati: novčanice, srećke drž. ili kakve dr. lutrije, drž. papiri koji igraju na zgoditke, pojedini kuponi odvojeni od. gl. isprave, taloni vrednosnih hartija i karte i marke izdane u svakodnevnom prometu (ulaznice, vozne, karte i sl.) Amortizant, lice koje može tražiti amortizaciju men. To mogu biti: onaj kome je nestala men. (§ 90. Men. zak.), tj. legitimirani imalac men., i onaj koji na osnovu nje ima da ostvari neko pravo (indosatar punoga indosamenta, trasant, univerzalni naslednik itd.). Izuzetno amortizaciju blanko men. može zahtevati samo njen posledlji vlasnik. Amortizacioni zajam, pozajmica koja se vraća po a. planu. Poverilac ne mora pristati bez naknade na isplatu zajma pre a. p. A. kvota, obrok koji se u danome momentu ima platiti na ime isplate duga po a. planu; uvek su jednake; zak. ne pretpostavlja da se plaćanje vrši po a. k. već po realnoj kvoti, tj. da se daje jednaki deo duga i sav dotle dospeli interes; stoga je svaka realna k. manja od prošle. A. odluka, sudska o. kojom se proglašava jedna hartija od vrednosti (men. i sl.) za amortizovanu. A. plan, ugovor o isplati zajma putem a. kvota; pregled iz kojeg se vidi koliko se koje periode (npr. god.) daje na ime otplate duga, a koliko na ime interesa. Ako se dug otplaćuje jednakim

anuitetima, iz a. p. videće se kako dug i kamate iz godine u godinu opadaju, a otplate rastu. A. postupak, vanparnični postupak koji se vodi radi uništaja ili a. menice ili neke dr. hartije od vrednosti. Pokreće se molbom. A. hipotekarni postupak → hipoteka. A. protest, men. protest koji amortizant men. podiže, da bi održao regres protiv trasanta neakceptirane men.; zamenjuje protest zbog neakceptiranja ili neisplate (supletorni proces); prema tome mora se povesti u roku određenom za ta 2 protesta. Amortizovati, izvršiti a.

893. AMORFAN (grč.), bezobličan; a. se zovu nekristalna tela u kojima su atomi i molekuli raspoređeni bez naročitog reda; u a. t. spadaju sve tečnosti, a od čvrstih su staklo, kaučuk i dr., ali a. materije prekristalizacijom prelaze u kristalan oblik.

894. AMOS, 1 od 3 jevr. malih st.-zavetnih proroka iz 9. v. pre Hr. Napisao knj. u kojoj prvi jasno pretskazao propast izrailjskog caretva. Po našoj nar. pesmi krsna slava kn. Lazara.

895. AMPELOGRAFIJA (grč.), nauka koja opisuje i izučava vrste i sorte vinove loze.

896. AMPELOPSIS (Ampelopsis, , fam. Vitaceae), lijani, s naročitim pijavkama za pričvršćivanje za podlogu; u Evr. se gaji A. tricuspidata (Jap., Kina), vel. lista, plitko deljena u režnjeve.

897. AMPER Andre-Mari (Ampère, 1775.-1836.), frc. matematičar i fizičar, postavio osn. elektromagnetizmu i elektrodinamici; po njemu dobio ime amper (skr. A), jedinica jačine el. struje u praktičnom el. sistemu; po preporuci Međunar. konferenc. za el. jedinice i pramere (London, 1908.), uzet za zakonodavnu osnovu u svim državama interpacionalni a., koji je nepromenljiva el. struja, koja prolazeći kroz rastvor nitrata srebra u vodi, taloži srebro u iznosu od 0,00111800 g za sekundu. Pored a. upotrebljavaju se često i njegovi podmultipli; mikroamper (milioniti deo a.) i miliamper (hiljaditi deo a.). Ampermetar, instument za merenje jačine el. struje. Prema dejstvu struje na kojem se zasnivaju, razlikuje se a. s akretnim kalemom, sa pokretnim gvožđem, elektrodinamički, termički i indukcioni; prvi tip može meriti samo jednosmislenu struju, poslednji samo naizmeničnu, a svi ostali jednosmislenu i naizmeničnu struju. Amperčas ili ampersat, jedinica količine elektriciteta koja se u praksi često upotrebljava, multipl → kulona, jedinice u praktičnom el. sistemu: 1 a. ima 60 X 60 = 3600 ampersekunada ili kulona.

898. AMPIR (frc.), stil u kojem su podizane građevine i rađena dela dekorativne i primenjene um. u doba Napoleonova carstva (po prilici 1800.-1815.); postao ugledanjem na spomenike rpb. i carskog Rima, čije elemente iznova i slobodno komponovao i dao im pečat svog vremena; gl. odlike podizanje trijumfalnih lukova na javnim mestima i upotreba stubova na fasadama javnih zgrada; teži za utiskom monumentalnog, snažnog i stabilnog. U izradi nameštaja upotrebljavani mahagoni i metal, ukrašavani eg. i rim. motivima. Cvetao naročito u Frc. i Rus.

899. AMPLITUDA (lat.), kod oscilatornog kretanja: najveće udaljenje od ravnotežnog položaja.

900. AMPLIFIKATIV (lat.) 1) svaka reč koja pokazuje nešto veće no obično (ljudina, nožina); često ima pejorativno, pogrdno značenje (kućetina, devojčura). 2) pojava u radiothn. pri kojoj se slabe ili oslabljene el. struje pojačavaju, odnosno obnavljaju, najčešće pomoću elektronskih lampi; kod ovog postupka nastoji se da struje zadrže sva svoja prvobitna obeležja i njihove relativne odnose. Amplifikator, radioel. uređaj za

pojačanje, odnosno obnavljanje naizmeničnih ili istosmernih struja; najviše se primenjuje u predajnim i prijemnim stanicama i aparatima, radioel. uređajima, zatim u telegr. i telef. za vel. daljine, kao i u laboratoriske svrhe. U pogledu učestanosti struja koje se pojačavaju, dele se na: a. za visoku, sr. i nisku (akustičnu) učestanost, najzad na a. za istosmerne, impulzivne struje. A. sa više stupnjeva pojačavanja mogu pojačati ulazne struje i do nekoliko stotina hiljada puta; svaki radio-primač ustvari je 1 pojačavač naročite vrste.

901. AMPULA (lat.) 1) prošireno mesto nekih šupljih organa (npr. a. recti, proširenje gužnjeg creva). 2) staklena bočica, hermetički zatvorena, čuva sterilno tečan lek za ubrizgavanje.

902. AMPUTACIJA (lat.), otstranjenje hir. putem uda, njegovog dela ili kog organa (dojke), zbog neizlečive bolesti, zatim kod povreda gde se ne očekuje zaceljenje i radi izbegavanja teških i neizlečivih komplikacija, koje kod nekih oboljenja i povreda mogu biti po život opasne. Primenjuje se samo po odobrenju bolesnika, kod dece i nesvesnih po odobrenju porodice, u izuzetnim hitnim prilikama po lekarskom konzilijarnom dogovoru.

903. AMRELDžIJA (frc.-tur.), zanatlija koji izrađuje amrele (kišobrane, suncobrane); pod uticajem ind. konkurencije, zan. se postepeno gubi kao proizvodna grana i svodi uglavnom na popravku kišobrana.

904. AMR IBN KULSUM, ar. pesnik pre islama; gl. dela Mua-aku i Divan.905. AMRICAR, varoš u prov. Pendžabu u Indiji sa razvijenom ind. vune (160 000

st.); univ.906. AMSTDEN, vrsta amer. breskve odomaćena i kod nas (uvezena preko Frc.).907. AMSTERDAM, najveći grad u Hol. (776 000 st.), na r. Amstelu i obali

Zojderskog M., podignut poglavito na nasipu. Akad. nauka, univ., muzej, Akad. um., pomorska šk.; vel. pristanište za prekomorsku trg., ind. parobrodskih potreba, glačanje dijamanata i dr.

908. AMU, Amu Darja, Oksus, r. u sr. Az., duga 2860 km (650 km plovna), uliva se u Aralsko J.

909. AMUZIJA (grč.), nesposobnost shvatanja tonova i muz. izraza.910. AMULET (ar.), stvar za koju se veruje da je ispunjena skrivenim magiskim

snagama, koje njenog sopstvenika štite od štetnih uticaja i nesreća; → hamajlije.911. AMULIJE, po rim. legendi zbacio sa prestola brata Numitora, kralja Alba Longe,

njegovu kćer Remiju Silviju naterao da bude vestalka, a njene sinove Romula i Rema bacio u Tibar.

912. AMUNDZEN Roald (1872.-1928.), norv. ispitivač polarnih obl.; prvi stigao na j. pol 14./12. 1911., preleteo 21./5. 1925. sev. pol; nestao 1928. prilikom spasavanja neuspele ekspedicije gen. Nobila.

913. AMUND-RINGNES ZEMLjA, u polarnoj obl. (oko 6000 km²), na S od S. Amer. (78-79 s. š. i 96-99 i. d.).

914. AMUR, reka i. Sibira; postaje od Šilke i Arguna, uliva se u Tatarski Moreuz; 1480 km duga; u donjem toku plovna; bogata ribom. Najveća pritoka Sungari, sa d. strane.

915. AMURAT → Murat.916. AMFIARAJ, jedan od Argonauta, zet argonskog kralja Adrasta.

917. AMFIBIJA (grč.) 1) organizam (amfibiske biljke, vodozemci) sposoban da živi i u vodi i na kopnu. 2) letilica s osobinama aviona i hidroplana, sposobna za poletanje i sletanje i na zemlju i na vodu.

918. AMFIBOLI (grč.), grupa silikata magnezijuma, gvožđa i kalcijuma; kristališu rombično, monoklinično i triklinično. Najvažniji hornblenda, manje važni tremolit i aktinot.

919. AMFIBOLIJA (grč.), dvosmislenost; nastaje ili zbog lošeg rasporeda reči u rečenici, kao: Pojelo dete prase (ko koga?); ili zbog toga što se ne pazi pri upotrebi reči koje imaju dva značenja; kao u Njegoševu stihu: Oltar pravi na kamen krvavi -- gde se ne zna je li »pravi« pridev ili glagol. Na a. se najčešće osnivaju kalamburi (igra reči).

920. AMFIBRAH (grč.), trosložna stopa sa srednjim dugim odnosno naglašenim slogom, obično u stihu kombinovan sa dugim stopama.

921. AMFIGONIJA (grč.), vid razmnožavanja u kojem nova jedinka postaje na račun polnih elemenata od oba roditelja (oca i matere) sa normalnim prethodnim oplođavanjem.

922. AMFIDROMIJA (grč.) → plima i oseka.923. AMFIKTIONIJE, polit, i verski savezi državica kod st. Grka, čiji članovi

izbegavali međusobne ratove. Čuvena delfiska a. sa 12 država.924. AMFIMAKROS (grč.) ili krstikos, trosložna stopa sa prvim i trećim slogom

dugim, a drugim kratkim (- ∪ -).925. AMFIMIKSIJA (grč.), mešanje klicinih plazmi dva različita roditelja (oca i

majke), koje se vrši prilikom spajanja dva gameta (oplođavanja); od velikog značaja za pojave nasleđa.

926. AMFINEURE (Amphineura), grupa primit. → mekušaca živčani sistem vrpčast. Isključivo u morima.

927. AMFIOKSUS (grč.), mala ribolika životinja šiljate glave; živi na peskovitom dnu mora; od pravih kičmenjaka se razlikuje po tom što nema koštanog niti hrskavičavog skeleta, srca, pravog mozga.

928. AMFION, sin Zevsa i Antiope, Niobin muž; pesnik i svirač; sagradio zidove oko Tebe (na njegovu svirku kamenje se samo slegalo).

929. AMFIOPOLj, atinska kolonija u Makedoniji na r. Strumi.930. AMFISA, Salona, grč. grad blizu Delfija; poslužio kao povod za treći sv. rat, u

kojem ga razorio Filip II Makedonski (338. pre Hr.).931. AMFITEATAR (grč.), rim. građevina kružnog (docnije ovalnog) oblika, sa po

nekoliko stepenasto poređanih redova sedišta; u njima priređivane gladijatorske borbe, cirkuske igre i dr. javne priredbe. U Skaulov a. u Rimu moglo stati 80 000 gledalaca. Za vreme careva a. zidani od skupocenog kamena i bogato ukrašavani. U ant. doba podignuto oko 300 a. Ima više očuvanih; među njima najpoznatiji Flavijev a. ili Koloseum u Rimu, u koji moglo da stane 50 000 ljudi; na tlu Jugosl. postojali u Solinu kod Splita i Stobima kod Gradskog.

932. AMFITEATROV Aleksandar (1862.-1923.), talentovani rus. feljtonist i romansijer; u svojim romanima daje sliku društv. života i raspoloženja krajem 19. v. Gl. dela: Ljudi osamdesetih godina, Sestre, Marija Lusjeva; poznat i kao dramski pisac: Valovi.

933. AMFITRION, Alkejev sin i Alkmenin muž, kralj u Tirintu. Plaut napisao komediju A.; po ugledu na njega i Molijer.

934. AMFITRITA, morska boginja kod Grka, Nerejeva kći i Posejdonova žena.

935. AMFOLITI, jedinjenja (npr. amino-kiseline) koja, rastvorena u vodi, reaguju i kao baze i kao kiseline.

936. AMFORA (grč.), ant. sud za tečnost sa 2 drške uzanim grlićem i često šiljatim dnom; pravljena od pečene zemlje ili metala.

937. AMFRIZA, r. u Tesaliji, na čijim obalama Apolon čuvao Admetova stada.938. AMHARA, vel. pokrajina u j. Etiopiji, i. od jez. Cana. Amharski jezik,

amarinja, ranije jezik j. Etiopije; danas gl. etiopski jezik.939. AMŠASPANDI, ameša spentas, 7 bića koje je stvorio Ormuzd. Prisustvovali

stvaranju sveta koji sad brane od Arimanovih pristalica Darvanda.940. ANA, jevr. prvosvešt.; izvršio prvo saslušavanje I. Hrista i poslao ga Kajafi.941. ANA 1) Perena, lat. boginja; po nekim Didonina sestra; delila pobunjenim

plebejcima u Rimu hleb i namirnice. 2) sv., žena sv. Joakima, a majka sv. deve Marije.942. ANA 1) žena Stevana Nemanje, majka Vukana, Stevana Prvovenčanog i sv. Save;

ne zna se iz koje je porodice i narodnosti; zakaluđerila se i dobila ime Anastasija (1195.); pomagala man. sv. Bogorodice kod Kuršumlije, u kojem provela poslednje godine života. 2) unuka mletačkog dužda E. Dandola, druga ili treća žena Stevana Prvovenčanog, majka Uroša I i prva srp. kraljica. 3) kći epirskog despota Todora Anđela, žena kralja Radoslava. 4) kći bugarskog cara Đorđa Tertera, treća žena kralja Milutina i majka Stevana Dečanskog. 5) kći vlaškog vojvode Aleksandra, žena cara Uroša. 6) Paleologova, kći viz. namesnika u Beratu, epirska despotica iz 14. v.; preudala se za Dušanovog šuraka Jovana Asena, arb. namesnika; njenu kćer Teodoru uzeo Dušanov polubrat Simeon. 7) Kantakuzinova, nećaka Jerine, žene despota Đurđa; udala se (1455.) za Vladislava sina St. Vukčića. Vizantija: 1) Komnina, kći viz. cara Aleksija I; pokušala da popne na carski presto muža Nićifora Vrijenija, na štetu brata Jovana, ali prinuđena da ode u man., gde je i umrla, 1148.; u njenom delu Aleksijada, napisanom u slavu očevu, ima vesti o Srbima i kralju Bodinu, korisnih ali uzgrednih i tendencioznih. 2) Savojska, carica (1326.-1347.), žena Andronika III, namesnica Jovana V; pokušala da obori kancelara J. Kantakuzina, ali prinuđena da se povuče u man.; umrla kao kaluđerica (1360.). Engleska: 1) Bolen, kraljica (1507.-1537.), dvorkinja, pa žena Henria VIII, koji je pogubio; majka kraljice Jelisavete. 2) Stjuart, kraljica (1703.-1714.). Za njene vlade ujedinjene kraljevine Engl. i Škotska. Rusija: A. Ivanovna, carica (1693.-1740.), kći Ivana III. Svu vlast predala svom ljubimcu Bironu. Francuska: A. Austriska, kraljica (1601.-1666.). Žena Luja XIII. Za vreme maloletstva Luja XIV upravljala sa kardinalom Mazarenom.

943. ANABAZA, delo grč. istoričara Ksenofona, u kojem opisan pohod Kira Ml. protiv brata, pers. cara Artakserksa; sa Kirom je bila i grč. vojska od 10 000, a u njoj i Ksenofon.

944. ANABAPTISTI, baptisti (grč.), hrišć. verska sekta, vrši krštenje samo nad odraslima; u doba reformacije izazivali pobune težnjom da ostvare božje carstvo na zemlji i oštro gonjeni.

945. ANABATSKI VETAR struji uz plan. strane, pri vedrom vremenu, kada sunce jače pripeče; →danik.

946. ANABIOZA (grč.), buđenje iz stanja prividne smrti; sposobnost mnogih životinja, biljaka i njihovih klica (praživotinje, crvuljci, lišaji, mahovine, semena, spore itd.) da za vreme suše i hladnoće provedu duže vreme u stanju prividne smrti, odn. latentnog stanja života, i da se potom vrate u normalno stanje.

947. ANABOLIZAM (grč.) → asimilacija.948. ANAGRAM (grč.) 1) reč ili rečenica koja postaje kad se obrnutim redom

pročitaju slova druge kakve reči: dar, rad; vid, div; u Rimu, umiru. 2) zagonetka koja se rešava premeštanjem slogova.

949. ANADOLIJA, tur. Anadoli, ime za M. Aziju.950. ANAEROBIOZA (grč.), život u sredini lišenoj slobodnog kiseonika.

Anaerobije, anaerobionti, organizmi (bakterije, gljive, crevni paraziti, stanovnici dubinskih slojeva stajaćih voda) koji žive ili mogu živeti u a.; obično se hrane razlaganjem org. jedinjenja i dele se na obligatorne, za koje je prisustvo kiseonika štetno, i fakultativne, koji mogu živeti i u sredini sa kiseonikom (kvasne gljive). Anaerobne klice, mogu živeti samo u otsustvu kiseonika, inače uginu; njihove spore žive dugo i na vazduhu; izazivaju veoma opasna oboljenja (tetanus, gasna gangrena itd.)

951. ANAKARDIJUM → akažu.952. ANAKLINALNE DOLINE (grč.), poprečne rečne d. (probojnice), upravljene

supr. padu slojeva.953. ANAKOLUT (grč.), nedoslednost u građenju rečenice, tj. kad svršetak ne

odgovara početku, npr. Ono brdo ponajviše, tu je crkva sagrađena.954. ANAKONDA 1) mesto u SAD (država Montana), 12 000 st., najveća talionica

bakra na svetu. 2) (Eunectes murinus, fam. Boidae), vrsta zmiskog cara; najveća (8-9 m) neotrovna zmija J. Amer.

955. ANAKREON (560.-478. pre Hr.), grč. lirski pesnik; proveo neko vreme na dvorovima tirana Polikrata na Samosu i Hiparha u Atini; pisao elegije, epigrame i druge lirske pesme, kojih je sačuvano veoma malo; bio vel. veseljak i formalist u poeziji. Anakreonke, veoma vesele, najčešće vinske pesme i ditirambi; dobile ime po A. Anekreontika, laka lirika o ljubavi, ružama i vinu i pastirskoj idili, u duhu rokokoa, a po ugledu na tobožnje pesme A.; cvetala u Nem. 1740.-1770. (Glajm, Gesner), preporodio je Viland.

956. ANAKS (grč.), gospodar, prvak, vladalac.957. ANAKSAGORA (499.-428. pre Hr.), grč. filozof i astronom jonske šk.; prijatelj

Periklov; prognan iz Atine zbog bezboštva; učio da se sve na svetu sastoji iz nebrojeno mnogo kvalitativno različitih elemenata (delića, kostiju, zlata, mesa itd.); da je nus najlakši i najpokretljiviji element, koji u svet unosi kretanje i celishodno uređenje; tumačio pomračenje Sunca i padanje meteora kao čisto fiz. pojave, a za Mesec tvrdio da dobiva svetlost od Sunca.

958. ANAKSARH, grč. filozof iz 4. v.; prijatelj Aleksandra Vel.959. ANAKSIMANDAR (610.-547. pre Hr.), grč. filozof i astronom jonske šk.;

možda osnivač grč. flz.: napisao prvo flz. delo na svetu, ali se ono nije sačuvalo; učio da je prauzrok svega apejron (neograničeno) iz kojeg se izlučuje čvrsto i tečno, toplo i hladno (zemlja, voda, vazduh i vatra), i da su u vodi postala živa bića i ljudi; sastavio kartu sveta, kartu neba i zastupao gledište da Zemlja ima oblik valjka koji slobodno lebdi u sredini šuplje nebeske lopte.

960. ANAKSIMEN 1) iz Mileta (585.-525. pre Hr.), grč. filozof; napisao flz. delo od kojeg se sačuvalo samo nekoliko odlomaka; učio da je prvobitni elemenat vazduh, od kojeg je sve postalo, i da su vazduh, dah i duša jedno isto; razlikovao planete od zvezda. 2) iz Lampsaka, grč. filozof iz 4. v. pre Hr., uč. Aleksandra Vel., koga je pratio u pohodu po Az.

961. ANAKSON (grč.) → asimetrični organizam.962. ANALAV (grč.), deo kaluđerske odeće, okrilje na leđima, označava uzimanje

jarma, Hristovog krsta za znak zaveta.963. ANALGEZIJA (grč.), gubitak osetljivosti za bol. Anadgetika, lekovi koji

ublažuju ili potpuno otklanjaju bol, pored toga smanjuju tmpt. (antipirin, fenacetin).964. ANALEPTIČKA (grč.) SREDSTVA za oporavljanje i jačanje nerava i srca: eter,

kofein, amonijak i dr.965. ANALI (lat.) 1) letopisi. 2) ist. delo Tacitovo. 3) opev rim. pesnika Enija.

Annales maximi, ist, zabeleške st. Rimljana, sređene u 2. v. po Hr. u 80 knjiga; pisane su na naročitoj tabli, određenoj za to od vel. pontifika, koja je krajem godine ostavljana u arhivu.

966. ANALIZA (grč.), razlaganje, raščlanjavanje, razdvajanje; ispitivanje celine, predmeta, pojave, procesa ili stvari; postoje 3 stupnja: elementarna, raščlanjuje pojave u sastavne delove, bez obzira na njihove međusobne odnose; kauzalna, raščlanjuje pojave u sastavne delove s obzirom na njihove uzročne odnose; logička, raščlanjuje kompleksne pojave u sastavne delove, s obzirom na njihove logič. odnose. U mat. svako računsko ispitivanje putem raščlanjavanja; elementarna a. se služi element. sredstvima, a viša (infinitezimalna i algebarska) infinitezimalnim računom. U hem. razlaganje neke supstance na sastojke; vrši se suhim ili mokrim putem, topljenjem ili rastvaranjem; kvalitativna određuje samo prirodu sastojaka, a kvantitativna utvrđuje količinu svakog sastojka. A. vina → vino. A. gasna pokazuje u kojoj se srazmeri nalazi neki sastojak u smeši, a kod bojnih otrova koliko ima mg u 1 l, ili broj sm³ u 1 m³ vazduha. A. estetska, raščlanjavanje knjiž. dela i objašnjavanje njihovih vrednosti, na osnovu psih.-- estet. shvatanja o lepom; razmatra prvo osnovnu zamisao u vezi sa širom koncepcijom, pa onda prosuđuje o sklopu i izlaganju dela, i o pesničkim pojedinostima i stilist. izražajnim sredstvima. A. mehanička, razlaganje smeše u sastojke mehaničkim putem. A. hemiska, ispitivanje materija u cilju da se odredi njihov kvalitativan i kvantitativan sastav. Analizand, bolesnik koga leče ponhoanalizom. Analitika, nauka; ima za cilj razlučivanje misli u cilju iznalaženja načela, na kojima se zasniva mišljenje; osnovao je Aristotel i podelio na: prvu, koja se bavi suđenjem i zaključivanjem, i drugu, kojoj je predmet dokazivanje. A. transcedentalna, deo transcedentalne logike; ima za zadatak da razlaže apriorna saznanja u elemente čistog saznanja razuma; deli se na: a. pojmova, koja upotpunjuje sistem kategorija i obrazložava njihov objektivni značaj, i a. osnovnih stavova, koja to primenjuje na načela i uslove mat. prirodnih nauka. Analitičar, ličnost koja vrši analizu; lekar koji leči psihoanalizom. Analitička geometrija→ geometrija. A. definicija, dobiva se raščlanjavanjem sadržine jednog pojma u njegove oznake. A. izraz → matematički izraz. A. komentari, uvod u statističke publikacije; u njima se izlaže metod rada, rekapitulišu publikovani podaci, izvlače potrebni zaključci i pronalaze statističke pravilnosti i zakonitosti. A. metod, postupak koji polazi od činjenica, pa ide ka opštem zakonu. A. situacija, skup svih psih. uslova, koji omogućuju lečenje psihoanalizom; analizand treba da je svestan svoje bolesti, da želi ozdravljenje i da voli analitičara. A. sud, rasuđivanje čiji predikat pripada subjektu, kao nešto što u tome pojmu već postoji.

967. ANALOGIJA (grč.), sličnost, slaganje, podobnost, delimična paralelnost između 2 stvari ili 2 pojma; podražavanje i rezultat podražavanja u jeziku; nalazi primenu u mat., flz. i stilističkom izlaganju, naročito pri donošenju zaključaka; ima vel. značaj u živim

jezičkim kategorijama, jer se putem nje vrše vel. izmene, uvođenjem novih, često nepravilno izvođenih oblika (danju), po ugledu na st. pravilne (noću). A. u pravu: način proučavanja praznina; može biti: zakonska, kad se uzima propis za sličan slučaj, i pravna, kad se rešava nepredviđen slučaj, za koji nema sličnog i predviđenog u zak. A. entis, sličnost bića; u flz. pojmovni izraz za odnos suštine boga prema svemu što je on stvorio. Sud po a., zaključuje prema poslaganju stvari u jednom pogledu da su one slične u nekom drugom pogledu. Analogije iskustva, pravila po kojima od pojedinačnih opažanja postaje jedinstveno iskustveno saznanje. Analogizam, jednostrano zaključivanje po a. Analogni organi → homologi organi. Analogon, član u nizu predmeta, ili događaj u nizu događaja, koji po sličnosti odgovara jednom određenom članu, odnosno događaju u drugom nizu predmeta odn. događaja. A. rationis, nešto što odgovara umu, a što je od njega niže, nesavršenije, pa se kao takvo pripisuje životinjama.

968. ANALOKIJA (grč.), nalonj, u prav. crk. pult za čitanje apostola, evanđelja i propovedi.

969. ANALFABET (grč.), nepismen čovek; neznalica. Analfabetizam, nepismenost; neznalaštvo.

970. ANAM, kraljevina (150 000 km², 5,2 mil. st.) u Indokini pod zaštitom Frc. Skoro celo zemljište ispunjavaju Anamski Kordiljeri (sr. visina 800-1000 m.; vrhovi oko 3000 m), koji strmo padaju prema obali J. Kineskog M., siromašnoj pristaništima; klima monsunska; r. kratke, brzog toka i bogate vodom samo za vreme kiša. Gl. zanimanja: zemljr. (zemljište se navodnjava), ribolov i stočarstvo od rudnog blaga ima: dobrog uglja, gvožđa, bakra, cinka, zlata i soli; najvažnije ind. grane: ljuštenje pirinča i tkanje svile; spoljna trg. mahom u kineskim rukama. 90% stan. čine Anamci; ostatak razna dr. plemena i Evropljani. Gl. mesto Hue. Anamski jezik čini zasebnu grupu jezika iz Zadnje Indije sa birmanskim i sijamskim, ali je toliko preplavljen kineskim rečima da liči na stariji kin. dijalekt. A. književnost pod vel. uticajem kineske; svi knjiž. radovi su u stihovima, a proze gotovo nema. Anamci, narod u Zadnjoj Indiji (Anam, Kočinkina i Kambodža), oko 20 mil.; mnogo se mešali sa dr. narodima; društveni život uređen na kineski način, a kin. primesa ima mnogo i u jeziku i kulturi; po veri budisti.

971. ANAMALI, predeo u Crnogorskom Prim., između Međurečja i r. Bojane: oko 5600 st., većinom musl. s arab. jezikom, kod kojih plem. organizacija davno izgubljena; sada se dele na mala bratstva i rodove.

972. ANAMIRTA (Anamirta cocculus, fam. Menispermacesae), indomalajska biljka; daje zrna Fructus cocculi, koja sadrže otrovnu materiju pikrotoksin.

973. ANAMNEZA (grč.), sećanje; u med. prethodno obaveštavanje lekara ispitivanjem samog bolesnika o početku bolesti, njenim simptomima, uslovima i uzrocima.

974. ANAMNIOTE (grč.), kičmenjaci koji u svom razviću nemaju embrionalne organe amnion i alantois; obuhvataju ribe i vodozemce, → amniote.

975. ANANA (Annana), eg. pisac iz 13. v. pre Hr.; zabeležio oko 1260. priču o Josifu i Potifarevoj ženi, Jusuf i Zulejha.

976. ANANAS (Ananas sativus, fam. Bromeliaceae), tropska biljka, kratkog stabla, zupčastog lišća i kupaste cvasti, poreklom iz tropske Amer. i 3. Indije; gaji se po svim tropskim i suptropskim predelima zbog ploda; iz lišća se dobivaju vlakna, od kojih se prave tkanine. A. carevka, vrsta jabuke; ima je po svima krajevima Jugosl., naročito u Slov. i Hrv.

977. ANANDA ,najmiliji učenik Bude.978. ANANIJE 1) Jevrejin koga je apostol Petar kaznio zajedno sa ženom Sapfirom,

zbog utaje novca. 2) učenik Hristov; krstio Savla u Damasku.979. ANANjI, varoš u It., blizu Rima, u kojoj je frc. državnik Nogare zarobio papu

Bonifacija VIII (g. (1303.).980. ANAPEST (grč.), trosložna stopa u ant. pesništvu sa 2 nenaglašena, odn. kratka

sloga i 3. dugim ili naglašenim (obrnuti daktil υυ-). U sh. jeziku veoma retka, i to samo u nekim zasebnim rečima: goropad, kukurek, probisvet.

981. ANAPLAZMOZA (grč.), goveđa bolest, slična piroplazmozi, prouzrokovana krvnim parazitom anaplazma marginale.

982. ANARHIZAM (grč.), soc.-flz. doktrina koja smatra da samo potpuno slobodan čovek može da čini dobro, da drž. uređenje treba zameniti društvenim, da društvo treba da sačinjavaju podjednako vaspitane i moralne ličnosti i da društv. organizacija može postojati samo dok na to pristaju njeni članovi; u soc.-ekon. pogledu teži da izmiri kolektivizam s individualizmom, što baš pretstavlja njegovu najslabiju stranu, jer se te dve ideje nipošto ne mogu izmiriti; protivi se demokratiji, parlamentarizmu i svakoj polit. akciji, ali negira marksizam i svaku organizovanu revoluc. borbu radničke klase, pa prema tome nije revolucionaran. Javio se još u st. v. sa Zenonom; obnovio ga engl. sociolog Godvin; postoje više struja, od kojih su najglavnije: individualistički a., čiji je tvorac Maks Štirner; sitnoburžoaski a., čiji je ideolog Pjer Žozef Prudon; i komunistički a., čiji su pretstavnici Mih. Bakunjin i P. Krapotkin. Anarhija 1) nered, bezvlašće. 2) novi društveni poredak, zasnovan na načelima kolektivne svojine i lične slobode, bez države i njenih ustanova (vojske, policije, sudova itd.) i sveg poretka, zasnovanog na autoritetu. Anarhist, pristalica anarhizma.

983. ANAS, indiski novac, 1/16 rupije.984. ANASON → anis.985. ANASTASIJANOV ZAKON, pravno pravilo rim. prava, koje vredi i danas u

građ. pravu, po kojem cedent odgovara za naplatljivost ustupljene tražbine samo do visine primljene naknade, a ne do nominalnog iznosa tražbine.

986. ANASTASIJE 1) A. I, viz. car (491.-518.), utvrdio granicu i opasao Carigrad n. zidovima od Crnoga do Mramornog M. 2) A. II, viz. car (713.-716.). 3) sv., antiohiski patrijarh (561.-599.). 4) sv., sinajski, kaluđer sa Sinaje, živeo u 7. v. 5) sv. (1774.-1794.), rođen u Radovištu; ubijen od Turaka u Solunu. 6) A. I-IV, pape u ranom sr. v.

987. ANASTASIJEVIĆ 1) Dimitrije Sabov (1726.-1803.), nar. dobrotvor; osn. karlovačku gmn. (1791.). 2) Dragutin d-r (• 1877.), prof. univ. u Beogradu; bavio se prvo viz. a zatim srpskom ist.; od većeg značaja rasprave o godini Nemanjine smrti i Nemanjinu ocu. 3) Miša (1803.-1885.), trg., ortak kn. Miloša i nar. dobrotvor; od 1833. dunavski kapetan; igrao važnu ulogu 1858. u zbacivanju kn. Aleksandra; poklonio otačastvu svoju vel. zgradu, onda najveću i najlepšu u Beogradu, današnji univ. (Na sl.: A. Miša.)

988. ANASTATIČKO ŠTAMPANjE, način koji omogućava da se štampan, pisan ili mašinom otkucan tekst prenosi na kamen, pa da se zatim umnožava.

989. ANASTIGMAT (grč.), složeni objektiv, oslobođen svih sfernih i hromatokih aberacija; ima ravno polje i oštre slike; svetlosna jačina se kreće od 1 : 1,4 na manje. A. dvojni, simetrični a. kod kojeg je astigmatizam uklonjen u prednjoj i zadnjoj kombinaciji

sočiva; ustvari kombinacija od 3 objektiva: prednja kombinacija. zadnja i prednja i zadnja zajedno.

990. ANASTOMOZA (grč.), spojnica, veza između 2 organa, krvna suda ili živca: u čovečjem organizmu najčešće veze kod krvnih (arterija, vena i kapilara) i limfnih sudova; zahvaljujući njima cirkulacija se lakše obavlja, jer oni dovode krv u predeo oštećenog arterioznog suda i tim ga spasavaju od izumiranja.

991. ANATEMA (grč.), crk. prokletstvo; u sr. v. strašno oružje rim. papa u borbi sa vladarima, jer se verovalo da donosi božju kaznu i nesreću.

992. ANNATI (lat.), novac koji rkat. dele kao danak papi za dodeljivanje prebenda svešt.

993. ANATOKSIN (grč.), toksin koji je pod dejstvom antiseptika i toplote izgubio otrovnost, a sačuvao antigenu moć; služi za akt. imunizaciju ljudi (Ramonov a. za imunizaciju protiv difterije) i za imunizaciju nekih životinja radi dobivanja seruma za lečenje protiv difterije, skrleti, tetanusa itd. Neškodljiv i kad se ubrizga u većim količinama.

994. ANATOLIJA → Mala Azija.995. ANATOMIJA (grč.), nauka o unutarnjoj građi živih bića, čoveka

(antropotomija), životinja (zootomija) i biljaka (fitotomija), pripada grupi biol. nauka, a deli se na: nauku o razviću (embriologija), o tkivima (histologija) i morfologiju (normalnu i topografsku a.). U med. pod a. podrazumeva se samo normalni i topografski deo; ostale grane čine zasebne predmete. Normalna a. (opisna, sistematska) lroučava oblik, položaj, veze i odnose pojedinih organa ponaosob. Topografska a. opisuje pojedine predele tela, sa svim sastavnim organima i njihovim uzajamnim odnosima. Uporedna a. proučava uporedno građu čoveka i pojedinih životinja među sobom (zoologija). Plastična a. proučava površinske oblike čovečjeg tela (umetništvo). Patološka a. proučava promene na obolelim organima, → patologija.

996. ANATOCIZAM (grč.), kapitalizacija interesa ili ugovor o naplati interesa na interes.

997. ANAFAZA (grč.) → mitoza.998. ANAFILAKSIJA (grč.), fenomen protivan fenomenu zaštite (filaksije ili

profilaksije); ubrizgavanje nekog toksina (toksalbumina) u nesmrtnoj dozi može prouzrokovati, protivno onome što se dešava pri imunizovanju, stanje povećane osetljivosti organizma upotrebljene životinje prema ubrizganom toksinu; za životinju se tada kaže da je anafilaktizovana. Seroanafilaksija, u suštini isti fenomen samo se konstatuje pri ubrizgavanju tuđih seruma (npr. konjskog) u organizam dr. životinje (npr. čoveka); konjski serum koji je za čoveka u prvoj injekciji bio neotrovan, prouzrokujući u ljudskom organizmu stanje povećane osetljivosti, postaje posle nekoliko uzastopnih injekcija, u razmaku 5 do 7 dana jedna od dr., otrovan, čak smrtonosan; → serumska bolest. Osetljivost tbk. životinja prema tuberkulinu, vel. broj alimentarnih intoksikacija (mlekom, ribljim mesom, rakovima, jagodama), mnoga nenormalna osetljivost prema medikamentima (jodoformu, antipirinu i dr.) označavaju se takođe kao a. fenomeni.

999. ANAFORA (grč.) 1) u knjiž. ponavljanje iste reči na početku stihova, rečenica ili delova rečenica: Bilje bere na Miroču vila, Bilje bere, često se odziva. 2) u prav. crk. kvasni hlepčići, → nafora, prosfora.

1000. ANAHORETI (grč.), naziv za hrišć. pustinjake.

1001. ANAHRONIZAM (grč.) 1) pogreška protiv hronologije. 2) pogrešno utvrđivanje datuma ist. događaja 3) zastarela shvatanja, preživele ustanove i običaji.

1002. ANVARI, Enveri († oko 1190,), najveći pers. panegiričar; dvorski pesnik seldžučkog sultana Sandžara i njegova naslednika.

1003. ANVERS, Antverpen, grad, središte istoimene obl. u Belg. (417 000 st.), na r. Esko (Šelda), vel. pristanište, jako utvrđenje; katedrala (1531.), većnica, muzej. slikarska akad., viša trg. akad., ind. glačanja dijamanata, cigara, šećera i dr.

1004. ANGAŽMAN (frc.), obaveza, uzimanje obaveze; ponuda za igru.1005. ANGARA, r. u Sibiru, duga 2 850 km; protiče kroz Bajkalsko J., a uliva se u

Jenisej pod imenom G. Tunguska.1006. ANGELAR, učenik sv. Ćirila i Metodija; širio hrišć. na Balk., kuda došao iz

Moravske (884.).1007. ANGELI 1) vizantiski, dinastija koja je vladala 1185.- 1204. 2) epirski, despoti i

carevi solunski (1204.-1318.). 3) tesaliski, despoti (1271.-1318.); po padu Tesalije u tur. ruke (1393.) pobegli u Srbiju → Angelović.

1008. ANGELIKA→ anđelika.1009. ANGELINA Branković sv., srp. despotica; u nar. pesmi majka A.; kći

elbasanskog gospodara Arijanita, udata 1460. za slepog Stevana Brankovića; po smrti svoga muža, vratila se iz Furlandije u Srem (1477.), gde su njeni sinovi Jovan i Đorđe bili srp. despoti; podigla man. Krušedol, u kojem je sahranjena.

1010. ANGELOVIĆ 1) Mahmud, potomak tesaliskih despota; rođen u Novom Brdu početkom 15. v.; poturčio se i stekao zvanje rumeliskog beglerbega. 2) Mihailo, brat prethodnog; prebegao u Srbiju i postao vel. čelnik i član namesništva; održavao veze sa bratom i pomagao turkofil. politiku sultanije Mare i Grgura Brankovića; pustio tur. posadu u Smederevo (1458.), ali je Srbi posekli.

1011. ANGELUS DOMINI(lat.), anđeo gospodnji, rkat. molitva; čita se jutrom, upodne i večerom.

1012. ANGELUS SILEZIJUS (1624.-1677.), pseudonim Johana Šeflera, nem. pesnika i mističara.

1013. ANGERMAN ELF, plovna r. u Šved., duga 450 km; uliva se u Botniski Zal.1014. ANGIJENSKI Luj-Antoan (d’Enghien, 1772.-1804.), frc. vojvoda; za vreme

revolucije prešao u Nem. i živeo u Etenhajmu; osumnjičen da sprema zaveru protivu 1. konzula Napoleona Bonaparte, uhvaćen na nem. zemljištu, doveden u Pariz i predan ratnom sudu, koji ga odmah osudio i streljao.

1015. ANGILULFINGI, lombardiska dinastija (590.-788.); osn. je Angilulf, bavarski vitez i lombardiski kralj (590.-615.); njenog poslednjeg prestavnika Tasila II, zeta lombardiskog kralja Didijea, pogubio i zatvorio u man. Karlo Vel.

1016. ANGINA (lat.), zapaljenje krajnika; obično počinje naglo: visoka tmpt., drhtavica, bolovi pri gutanju, prigušen glas, otok žlezda na vratu; ždrelo crveno, krajnici uvećani, crveni, na njima mogu postojati gnojave tačke. Traje obično 3-4 dana; česte komplikacije na bubrezima, zglobovima i dr.; može da bude veoma opasna, smrtonosna; često samo početak raznih oboljenja. Prouzrokovači razne klice, najčešće streptokoke. Lečenje simptomatično, ispiranje guše, oblog oko vrata, dijeta mlečna, voćna. Predohrana: čuvati se bolesnika, ispirati gušu dezinfekcionim rastvorima. A. pektoris, bol u vidu stezanja u predelu srca, koji se širi u l. rame i duž l. ruke; javlja se prilikom oboljenja srčanih krvnih sudova od arterioskleroze, luesa i trovanja duvanom.

1017. ANGIOLOGIJA, angeologija (grč.), nauka o aparatu krvotoka, grana anat. Angiom → hemangiom. Angiosarkom, zloćudni tumor krvnih sudova; prodire i razorava tkivo u njegovoj neposrednoj blizini; najčešće se nalazi u slezini i jetri, mnogo ređe na udovima i u koštanoj srži.

1018. ANGIOSPERME (Angiospermae), biljke čije semene klice zatvorene u plodnici.1019. ANGLI, germ. pleme koje se 449. g. zajedno sa plemenom Sasi preselilo sa

kopna u V. Brit. Anglikanska, episkopska crkva, engl. drž. veroispovest; po bogosluženju između rkat. i protestantske; odvojila se od pape za vlade Henria VIII (1534.), a dogme i bogosluženje dobila Knjigom zajedničke molitve (1559.) i Zak. od 39 članova (1571.); vrhovni poglavar kralj, a primas kenterberiski arhiep.; danas podeljena na 3 frakcije; visoku crk., strožiju u dogmat. pogledu i naklonjenu katoličanstvu; nisku crk., koja posvećuje glavnu pažnju praktičnom širenju Sv. pisma, hrišć. ljubavi prema bližnjem i misionarstvu; i široku crk., bez dogmat. strogosti, naklonjenu protestantizmu, slobodnoj teologiji. U poslednje vreme a. c. traži doticaj sa prav. crk. i održava god. konferencije (lambetske), na kojima učestvuju pretstavnici svih hrišć. crk., sem rkat. Anglistika, nauka koja proučava engl. jezik i knjiž. Anglist, koji se bavi a. Anglicizam, reč ili izraz poreklom iz engl. jezika, kao bridž, grum, demping, standardiziran (utvrđen), futbol i dr. Anglomanija, preterano obožavanje svega što je engl.; supr. anglofobija.

1020. ANGLO-EGIPATSKI SUDAN, deo i. Sudana sa susednim predelima, između 4º i 22º s. š., te između Libiske Pustinje i frc. Ekvatorijalne Afr. na 3, Etiopije, Eritreje i Crvenog M., na I 2,6 mil. km², 6,5 mil. stan.). Kroz AES protiču Nil i neke njegove pritoke; osnovu privr. čini zemljr.; izvoz pamuka, gumi-arabike, slonove kosti i dr.; gl. mesta Kartum (odakle počinje plovidba na Nilu) i Port Sudan na Crvenom M. Od 1899. pod zajedničkom engl. i eg., od 1924. stvarno samo pod engl. upravom.

1021. ANGLONORMANSKI KONj, dobiven ukrštanjem normandskih i engl. konja.1022. ANGLOSASI, od 8. v. ime naroda koji je postao od mešavine Angla, Sasa i Jita,

doseljenih u Brit. 449.; njihovi potomci Englezi. Anglosaski jezik, engl. jezik i knjiž. do sredine 12. v.; danas običniji naziv: st.-engl.

1023. ANGLSI, ostrvo (715 km^2) u Irskom M. (pripada Engl.), čije se stan. (52 000 st.) bavi stočarstvom.

1024. ANGOLA, port. kolonija u Afr., u prim. Atlanskog Ok., uglavnom od ušća Konga do r. Kunene; u unutrašnjosti zahvata obl. Lundu i izvorište Zambeze (1 256 000 km², 4,2 mil. stan.). Privr. nije razvijena, ali uslovi za zemljr. veoma povoljni; gl. kulture: kava, šeć. trska, pamuk. Posle svetskog rata privr. životu dalo poleta kopanje dijamanata. Angoli, razna, među sobom dosta izmešana, crnačka plemena iz grupe Bantua u A., izmeću ušća Konga i Kunene.

1025. ANGORA →Ankara. Angorska bitka, vođena između tur. vojske pod vođstvom emira Bajazita i tatarskog hana Timur-Lenka, 28./7. 1402.; u njoj Turci potučeni, a Bajazit zarobljen. U tur. vojsci se nalazili i Srbi konjanici, pod vođstvom srp. kneza i tur. vazala Stevana Visokog i njegovog sestrića Đurđa Brankovića; posle borbe povukli se u priličnom redu i prebacili se kod Carigrada na evr. stranu. A. vuna (Mohair), dobiva se od angorske koze i oplemenjenog a. zeca; ima tanko i dugo vlakno svilastog sjaja; upotrebljava se za izradu tkanina, pliša i ukrasa na odeći. A. zec, pitom zec, sr. veličine, poreklom iz Az.; svilaste, duge, bele, crne ili žute dlake; najviše cenjeni beli. A. koza,

odlikuje se dugom, svilastom dlakom kom, koja nalazi vel. primene u tkst. ind,; gaji se u Ankari, Frc., Šp. i Austr. A. mačka, obično bela, duge mekane dlake (na sl. a. zec).

1026. ANGRIVARIJI, narod nastanjen u st. Germ. između Odre i Emsa.1027. ANGSTREM (1814.-1874.), šved. astronom,1028. ANGSTREM, desetomilioniti deo jednog mm (1A° = 10^{-7} mm = 10^{-8}

cm).1029. ANGULEM (Angoulême), grad u Frc. (35 000 st.); ind. (hartije i alkohola);

čuvena katedrala u rom. stilu. Angulemka, vrsta kruške, uvezena iz Frc.; ima je u Slov. Hrv. i Srbiji.

1030. ANGULjA, riba → jegulja.1031. ANDALUZIJA, pokrajina s obe strane r. Gvadalkvivira u j. Šp.; njeni

brežuljkasti predeli veoma plodni (vino, maslina, j. voće, žito), a nizija gotovo peskovita pustinja; doline imaju najtopliju klimu u Er. Dugo bila pod vlašću Arapa, koji su ostavili mnoge spomenike; stradala od jakog zemljotresa 1884. Andaluziske Planine, Betiski Kordiljeri, sistem mlađih venačnih plan. na J Šp., podeljen a. potolinom na pobrđe Haen, na S, i prave A. P. na J, kojim pripada i Sijera Nevada (vrh Mula Hasan 3481 m.). Andaluzit, mineral ružičaste ili mrkocrvene boje; nalazi se obično u škriljcu. Andaluska kokoš, pepeljasto -- siva, sr. veličine; u petla kresta prava, u kokoške presavijena; dobre nosilje.

1032. ANDAMANSKA OSTRVA, preko 200 o. u Bengalskom Zal. zap. od pol. Malake; pripadaju Engl. Andamanci (pogrešno Minkopi), ostatak (3000) od nekada većeg naroda na A. O.; pripadaju grupi Negrita; primitivni lovci i skupljači.

1033. ANDANTE (it.), u muz. 1) oznaka tempa: prilično polako, sredina između adagio i andantino; più a., nešto brže; meno a., nešto sporije. 2) naslov komada koji se svira tim tempom. Andantino, nešto življe od a.; komad koji se svira tim tempom.

1034. ANDATONIJA, rim. naseobina kod Štitareva.1035. ANDEZIT, bazična, površinska, magmatska stena, obično porfirske strukture,

sastavljena od plagioklasa sa jednim ili više bojenih sastojaka (biotit, hornblenda, pirokseni); dobila ime po Andima; kod nas rasprostranjen u slivu Timoka, Šumadiji, J. Srbiji i dr.

1036. ANDERSEN Hans (1805.-1875.), danski pisac; sa mnogo uspeha gajio basnu i bajku, i stekao svetski glas, preveden gotovo na sve evr. jezike.

1037. ANDERSEN — NEKSE Martin (* 1869.), danski romansijer; piše romane iz radničkog života; njegovi ciklusi romana: Osvajač Pele i Dite, ljudsko čedo ubrajaju se u najznačajnija dela danske knjiž. 19. v.

1038. ANDERSON 1) Lars (1480.-1552.), kancelar Gustava Vaze, uveo reformaciju u Šved. 2) Šervud (* 1876.), amer. pesnik i romanopisac; gl. delo: Ipak siromah!

1039. ANDETRIJUM, st. ilirsko utvrđenje; danas Muć.1040. ANDI, Kordiljeri, vel. plan. venac pored z. obale J. Amer., dug 7500 km; najviši

vrhovi Akonkagva (7040), Ilimani (6960), Sorata (8550), Sahama (6415) itd.; bogati rudnim blagom.

1041. ANDI -- DIDO, grupa srodnih plemena na Kavkazu, u Dagestanu (44 000), jedna od 5 grana Lezgijaca; gl. plemena: Andi, Čamalali, Dido, Kapuči.

1042. ANDIŽAN, varoš (73 000 st.) u sovjetskom delu sr. Az. sa razvijenom ind. iamuka.

1043. ANDORA, mala rpb. (425 km², 6000 st.) na pl. Pirenejima, između Frc. i Šp., pod zaštitom Frc.; gl. grad A.

1044. ANDRAŠI (Andrássy) 1) Đula (1823.-1890.), mađ. državnik; u mladosti osuđen na smrt zbog učešća u buni 1848., ali se spasao bekstvom; posle a.-u. nagodbe (1867.) došao na položaj mać. pretsednika vlade, zatim na položaj a.-u. min. spoljnih poslova; kao odlučan pristalica oslanjanja na Nem. i austr. prodiranja na Balk., izdejstvovao na berlinskom kongresu (1878.) dozvolu za okupaciju B. i X.; zaključio sa J. Ristićem konvenciju o Đerdapu i građenju prve žel. u Srbiji; sklopio savez sa Nem. (1879.). 2) Đula (1860.-1929.), sin prethodnog; poslednji a.-u. min. spoljnih poslova (1918.).

1045. ANDRE Rihard (1835.-1912.), nem. geograf i etnolog; izdao čuveni A. Atlas i napisao više dela: Amurska oblast, Etnografske paralele i poređenja, Angtropografija, Priče o potopu i dr. Izdavao časopis Globus (1891.-1903.).

1046. ANDREIS Vinko (1441.-1522.), biskup; igrao znatnu polit. ulogu početkom 16. v. kao organizator hrišć. akcije protiv Turaka.

1047. ANDREJA 1) Bogoljupski (1100.-1174.), sin Juraja Dolgorukog, prvi rus. knez koji je težio ujedinjenju svih rus. zemalja; pomagao ocu u borbi za Kijev; preneo prestonicu u Vladimir. 2) iz Loke, arhitekt iz 2. polovine 16. v.; sagradio crkvu kod sv. Ivana u Landaru i crk. u Ponikvama u Goričkoj. 3) iz Ostroga, slikar iz sredine 15. v.; izradio kompozicije na sev. zidu prezviterija crk. sv. Duha u Slovenskom Gracu. 5) Prvozvani sv., 1. apostol Hristov, brat Petrov, sin Jonin; osn. crkve u Vizantu, po rus. predanju propovedao među Okitima i podigao crk. u Kijevu; raspet u Patrasu (Grč.) pa krst oblika X (A. krst); slavi se 30./11.; krsna slava Karađorđevića.

1048. ANDREJAŠ, man. sv. Andreje nad Treskom, blizu Skoplja; osnovao ga (1384.) Andreja, drugi sin kralja Vukašina; očuvan do danas; čuvene freske koje su izradili mitropolit Jovan i monah Grigorije (Tajna večera, Pranje nogu, Molitva na Maslinovoj Gori, Skidanje sa krsta).

1049. ANDREJEV Leonid (1871.-1919.), rus. pisac predratnog doba; upočetku pisao realističke priče, pod uticajem Čehova; docnije u duhu impresionizma i simvolizma; posvećivao mnogo pažnje pitanju smrti; pogledi mu prožeti pesimizmom; bio pod uticajem Šopenhauera i Ničea. Njegovo stvaranje karakteristično za ideološku dezorijentaciju predratne rus. inteligencije; pod uticajem revolucije 1905. g. štampao: Crveni smeh, Gubernator, Priča o sedmorici obešenih; dao nekoliko snažnih dramskih dela: Crne maske, Život čovekov, Anatema, Danc našeg života.

1050. ANDREJEVIĆ Sima Igumanov (1804.-1883.), srp. nar. dobrotvor, bogat trg. u Rus; osnovao bogosl. školu u Prizrenu 1872., i ostavio joj vel. imanje u Beogradu.

1051. ANDRECEUM (grč.-lat.), skup prašnika u cvetu →prašnik.1052. ANDRIJA 1) A. P, mađ. i hrv. kralj (1205.-1235.);izdao 1222. Zlatnu bulu kojom

plemstvu osigurao slobodu i veća prava; učestvovao u 5. krst. ratu. 2) A. III, mađ. i hrv. kralj (1290,-1301.). 3)Kritski, episkop i crk. pisac iz 8. v.; .tvorac n. pesničkog oblika: vel. kanona, koji se peva 5. sedmice uskršnjeg posta.

1053. ANDRIJAN sv., hrišć. mučenik iz 4. v., slavi se 26./8.1054. ANDRIJAŠEVIĆ Niko (* 1882.), pisac novela: gl. delo: Slike i priče iz

Neretvanske krajine.1055. ANDRIJEVICA, varošica (630 st.) i sresko mesto (1831 st.) u dolini G. Lima

(Zetska Ban.); kod nje se kosovsko -- metohiski put račva u zetski i novopazarsko -- bosanski put.

1056. ANDRISKO, grč. pustolov; izdavao se za rina makedonskog kralja Perseja: ustao protiv Rimljana, ali potučen kod Pidne 146. pre Hr.

1057. ANDRIĆ 1) Ivo dr (* 1892.), pesnik, pripovedač, dopisni član Srp. kralj. akad.; I čin. Mst. inostr. dela; učestvovao u radu revolucionarne nac. omladine u Bosni, za vreme svet. rata zatvoren; u odličnim, virtuozno rađenim pripovetkama iz života Bosne, naročito u tur. doba, iznosi tipove patoloških sklonosti sa puno suptilnog opažanja i mnogo senzualnog; veoma pažljiv stilist; gl. dela Ex ponto (pesme u prozi), Put Alije Đerzedeza i 3 knj. Pripovedaka. 2) Nikola (* 1867.), esejist, filolog, dramaturg i upravnik Nar. kazališta u Zagrebu (1920.-1921.); forsirao u repertoaru sl. dramu, reformisao dikciju i uveo čist knjiž. jezik na sceni. (Na sl.: A. Ivo.)

1058. ANDROGEJ, sin kritskog vladara Minoja; pobedio u svima utakmicama u atinskim igrama, zbog čega ga ubio atinski vladar Egej; Atinjani su za kaznu morali da šalju svake 8. god. po 7 dečaka i 7 devojaka sa hranu čudovištu Minotauru.

1059. ANDROGIN (grč.), dvopolan, hermafrodit; u bot. biljka najpre sa m., a posle sa ž. cvetovima, ili koja pored ž. ima i m. cvetove, npr. Nucarium, Corulus i dr.

1060. ANDROLOGIJA (grč.), proučava bolesti svojstvene čoveku, po analogiji sa ginekologijom.

1061. ANDROMAHA, Hektorova žena i Astijanaksova majka; posle Hektorove smrti postala robinja Ahilova sina Pira, sa kojim imala 3 sina. Euripid naiisao tragediju A., a 1667. i Rasin.

1062. ANDROMEDA, kći etiopskog kralja Kefeja; stoga što je prkosila nimfama, Neptun poslao neko čudovište koje pustošilo zemlju; kad su je roditelji vezali za stenu, u nameri da je predadu čudovištu, naišao Persej, pa čudovište ubio, a nju spasao i uzeo za ženu.

1063. ANDRONIK 1) A. I Komnin, viz. Car (1183.-1185.), razvratnik, neprijatelj plemstva, a prijatelj naroda; ubijen što nije dovoljno odlučno branio Viz. od Normana. 2) A. II Paleolog, viz. car (1283.-1328.), tast srp. kralja Milutina, otac Simonide; ratovao sa Turcima u M. Az. i katalonskim četama na Balk.; Srbi mu oteli Makedoniju i sev. Arb.; postupao sa mnogo obzira prema zatočenom Stevanu Dečanskom, koji ga kasnije pomogao u borbi s unukom. 3) A. III Paleolog, viz. car (1328.-1341.), unuk prethodnog; zbacio deda sa prestola, sklopio savez sa bug. carem Mihailom Šišmanovićem, povratio Tesaliju i Epir, a izgubio u borbi sa Turcima Nikeju i Nikomediju; u prvo vreme ratovao sa carem Dušanom, ali se 1334. izmirio sa njim i pomogao mu u borbi sa Mađarima; posle njegove smrti u Viz. nastali građ. ratovi. 4) A. IV Paleolog, viz. car (1376.-1379.), sin Jovana V; dok je upravljao državom kao namesnik, nije hteo da otkupi oca, zarobljenog od Mlečića, zbog čega ga ovaj lišio nasleđa prestola; u 1. pobuni zarobljen i prividno oslepljen, a u 2. zbacio oca i zauzeo presto.

1064. ANDRONIK 1) grč. arhiep. iz 1. v. pre Hr.; sagradio u Atini kulu vetrova. 2) Licije (oko 280.-207. pre Hr.), grč. rob u It. i dramski pisac; preveo Odiseju u stihovima i još dve grčke drame.

1065. ANDROPOGON (grč.), rod fam. Gramineae; poznato oko 200 vrsta; u toplijim krajevima; neke se iskorišćuju u med. kao okrepljujuća sredstva.

1066. ANDRUSOV, selo u Rus., u okolini Smolenska; u njemu zaključen mir između Rus. i Polj. (1667.) kojim Rusija dobila ranije izgubljene krajeve.

1067. ANĐELAR, učenik Ćirila i Metodija.

1068. ANĐELIKA (Angelica archangelica, fam. Umbelliferae), dvogod. biljka debelog i granatog korena, šupljeg, 2 m visokog stabla, složenih listova sa drškama proširenim u rukavac, zelenkastih cvetova; sadrži etersko ulje; koren se upotrebljava u med. i za spravljanje likera.

1069. ANĐELIKO fra Đovani da Fjezole (Angelico, 1387.-1455.), slikar i monah; nazvan A. (anđeoski) zbog svojih neobično nežnih i naivnih slika; gl. grupu njegovih radova čine freske u man. sv. Marka u Firenci, ali ima dosta slika na dasci, koje su danas u raznim evropskim muzejima (jedna u Štrosmajerovoj galeriji u Zagrebu). Mada živeo u doba renesanse, pripadao više sr. v.; njegove slike imaju svu draž i lepotu zamisli i kolorita srednjev. minijatura.

1070. ANĐELINOVIĆ Danko d-r (• 1891.), pesnik i advokat; u poeziji izrazit pretstavnik nac. ideologije, slikar prirode i sela, optimist; pored pesama (Galebovi, Latice, Jutarnja zvona) ogledao se u pripoveci (Sinovi zemlje, Robovi zemlje) i drami (Slijepci).

1071. ANĐELIĆ 1) Gligorije, bečki izdavač; izdao (1875.) knjigu: Kratkoe sočinenije o privatnih i publičnih djelah v polzu slovenosrpskija junosti od Aleksija Vezilića. 2) Živko (1850.-1899.), novinar; optužen kao saučesnik u ivanjdanskom atentatu; nađen obešen u zatvoru 26./8. 1899.

1072. ANĐEO (grč.), po hrišć. učenju bestelesno razumno biće slobodne volje i božji glasnik; stvorio ih bog, u čijoj se blizini uvek nalaze; po St. zavetu dele se na 9 činova: a., arhanđeli, gospodstva, sile, vlasti, načalstva, prestoli, heruvimi i serafimi; sem toga svaki čovek ima svog a. čuvara. Verovanje u njih došlo Jsl. sa hrišć. iz judaizma: kušanje i otpadanje nekih a. od boga veoma omiljen motiv u knjiž. Aiđeoski obraz, odeća kaluđera velikoshimnika (→ shimnici). A. tvrđava, okrugla zgrada u Rimu, koju sagradio car Adrijan, nazvana po a. na vrhu zgrade; grobnica mnogih papa.

1073. ANEGDOTA (grč.), kratka duhovita i karakteristična pričica iz života nekog znamenitog čoveka, ili kakve društv. ili nac. grupe.

1074. ANEKSIJA (lat.), prisvajanje tuđe zemaljske oblasti; promena suverenosti nad jednom obl. ili delom obl. Anektiranu obl. ne vezuju više ugovori koje je zaključila ranija država, već ugovori koje je zaključila država što vrši a.; izuzetak se čini u pogledu ugovora vezanih za zemljište (službenost, razgraničenje i t. sl.); država koja je izvrši, nasleđuje imovinu i uzima na sebe dugove ranije države; u slučaju a. jednoga dela države, vrši se srazmerna podela dugova. A. ima dejstva i na sudske presude i sporove u toku, jer stanovništvo gubi dotadanje državljanstvo i stiče državljanstvo nove države; izuzetke od ovog načela → opcija. A. Bosne i Hercegovine Austro-Ugarskoj, izvršena je proglasom cara Franca Jozefa I 7./10. 1908.; kao neposredan povod poslužila joj mladotur. revolucija, izvedena u leto 1908., jer se postavljalo pitanje da li novi režim u Tur. neće imati posledica i u ovim obl. Tim aktom, izvedenim bez prethodnog sporazuma sa vel. silama. koje su joj na berlinskom kongresu dale mandat za okupaciju B. i X., A.-U. je izvršila očiglednu povredu međunar. ugovora i izazvala žive proteste u Evr., utoliko više što se u isto vreme, i u sporazumu sa njom, Bug. proglasila za nezavisnu. Pretstavnici prav. i musl. nar. organizacije dali su onda u Pešti (11./10.) izjavu da je a. izvršena bez pitanja i protiv volje stan. i uputili su posebnu delegaciju u evr. prestonice da tu izjavu stavi do znanja vel. silama. U Srbiji a. izazvala vel. uzbuđenje, jer se osećalo da se Austr. time učvršćuje na Balk., da duboko pogađa nac. budućnost srpstva i da želi da preseče sve nade u budućnost vel. samostalne srp. države. Srbi se rešili na krupne žrtve;

protestovali u svim prestonicama, stvorili Nar. odbranu sa ciljem da smiri partiske strasti i prikupi dobrovoljce za event. borbe, i obrazovali (24./2. 1909.) koncentracionu vladu pod pretsedništvom Stojana Novakovića. Pod pritiskom opšteg neraspoloženja u Evr., u želji da sporu oduzme evr. karakter, Austr. sa Tur., sklopila sporazum (26./2.), platila joj otštetu od 52 mil. i počela pripreme da silom uguši srp. proteste, pre no što dođe do konferencije vel. sila, koju je predlagala Rus. Rusko posredovanje sprečila Nem. pretnjom u Petrogradu, zbog čega Srbija morala da se pokori, ali posredovanjem Engl. oslobođena isuviše ponižavajuće izjave koju je tražila bečka vlada; umesto nje (31./3. 1009.) dala drugu izjavu da: nova situacija stvorena u B. i H. ne zadire u Srbijina prava; Austr. tom izjavom dobila zadovoljenje i smatrala se pobednicom, ali ustvari izgubila; srp. pitanje dobilo ipak evr. karakter, jer u celom svetu ostao utisak da je Austr. izvela nezakoniti akt i da mu je kao pravu argumentaciju dala samo silu; pored Srbije bila uvređena i Rus. Za Srbiju ovaj udar bio od koristi: upozorio je na blisku opasnost, stavio krupna nac. pitanja iznad partiskih, izveo koncentraciju nar. snaga i izazvao jačanje nacionalizma i nac. solidarnosti. Anektirati, prisajediniti tuđe krajeve.

1075. ANEKUMENA (grč.), predeli i obl. na Zemljinoj površini, nepovoljni za stalno nastanjivanje ljudi (polarne obl., pustinje, visoke plan., bare itd.).

1076. ANELIDE → gliste.1077. ANEMIJA (grč.) → malokrvnost.1078. ANEMIJE, vladika u Sirmijumu u 4. v., protivnik arijevstva.1079. ANEMOGAME (grč.) BILjKE, pri oplođavanju kojih vetar prenoseći cvetni

prah (polen) igra važnu ulogu (→ anemofilne biljke).1080. ANEMOGRAF (grč.), sprava za beleženje pravca i brzine vetra. Anemometar

→ vetromer. Anemosinemograf, sprava za beleženje brzine vetra.1081. ANEMONE (Anemone), biljni rod iz fam. ljutića (Ranunculaceae).1082. ANEMOFILIJA (grč.), oprašivanje vetrom, Anemofilne biljke, koje se oprašuju

vetrom; obrazuju jednostavne, guste zajednice (borovi, smrče, trave, vrbe, hrastovi itd.); odlikuju se: 1) ogromnom proizvodnjom polena, kao leska čija 1 muška resa sadrži 4 mil. pol. zrnaca; 2) polen je sitan, rastresit, pa se i pri najmanjem potresu biljke lako podiže u vazduh i dugo lebdi; izvesne biljke imaju prašničke cvetove grupisane u izdužene i lako pokretljive cvasti i rese, ili prašnice na veoma dugim prašnikovim koncima vise van cvetova; 3) organi za primanje polena imaju veoma veliku površinu (perasti žigovi trava) ili luče kap tečnosti na koju se polen hvata (četinari); u izvesnih biljaka je pristup polenu ka žigu olakšan time što u vreme polinacije još nemaju lišća (leska, orah); 4) po pravilu njihovi su cvetovi neugledni, sitni, često zelenkasti i bez cvetnog omotača, ne mirišu i ne luče nektar, pa ih insekti ne posećuju. Anemohore biljke, čije semenje i plodove prenosi i rasprostire vetar; imaju sitno seme i plod, neznatne težine, uvećane spolj. površine sa raznim izraštajima (dlake i krila itd.), što im olakšava lebdenje i dalje raznošenje; značaj vetra u rasprostiranju biljaka je vel. u visinama, na otvorenim i prostranim mestima (stepe, livade), pustinjama i otvorenim barama. U a. b. spadaju mnoga visoka drveta, lijane, epifite (seme 1 epifitske biljke Dendrobium attenuatum ima težinu 0,00000565 g) i alpiske biljke.

1083. ANENCEFALUS (grč.), nakazno novorođenče kome nedostaje mozak, teme lubanje, a često i kičmeni kanal.

1084. ANERGIJA (grč.), otsustvo alergije tamo gde bi se ova morala očekivati; viđa se kod teških tbk. oboljenja.

1085. ANEROID, aneroidni barometar (grč.) → barometar.1086. ANESTEZIJA (grč.) 1) stanje organizma (kao simptom), karakteristično po

prestanku (supresiji) lokalne ili opšte osetljivosti, bez oštećenja ostalih životnih funkcija. 2) metod u hir. kojim se postiže potpuna neosetljivost određenog predela ili celog tela, radi bezbolnog vršenja operacije. Lokalna a. otstranjuje osetljivost izvesnih predela medikalnim merama: hlađenjem kože (hloretilon), ubrizgavanjem pod kožu (novokaina, perkaina i dr.) mazanjem sluzokoža (kokainom). Lumbalna a., ubrizgavanjem u kičmeni kanal (tropokaina i dr.); najčešće između trećeg i četvrtog slabinskog pršljena, otstranjuje se potpuno osetljivost i moć kretanja donje polovine tela. Opšta a. (narkoza), udisanjem izvesnih gasovitih narkotičnih sredstava (etera, hloroforma; na sl. maska za narkozu sa eterom po Ombredanu), ubrizgavanjem u vene (evipana), u rektum (avertina), postiže se dubok san sa potpunim gubljenjem svesti, osetljivosti i moći kretanja. Pri narkozi mogu nastupiti izvesni incidenti: primarni (refleks zaustavljanja disanja i srca), pri prvom dodiru sluzokože nosa i grla sa udahnutim narkotikumom; sekundarni (zaustavljanje disanja i srca), usled dejstva prevelike količine udahnutog narkotika na centar disanja ili živčano-mišićni aparat srca. Srčani incidenti (primarni i sekundarni) mogu se završiti smrću; plućni se daju suzbiti veštačkim disanjem. Po opštoj a. mogu nastupiti incidenti: gađenje sa povraćanjem, povećanje lučenja pljuvačnih žlezda, smanjeno lučenje mokraće, žutica (naročito teška kod slučajeva gde je jetrino tkivo oštećeno ranijim oboljenjima), srčane komplikacije, koje mogu biti uzrok brze smrti (miokarditis), oboljenja organa za disanje (bronhitis, pleuritis, pneumonija). Po lumbalnoj a. incidenti: teške i duge glavobolje, otežano ili nemoguće mokrenje za nekoliko ili više dana. Regionalna a. nekoga predela postiže se ubrizgavanjem antiseptikuma (novokaina) u koren onoga živca koji taj predeo oživčava (npr. injekcija u određeno mesto iznad ključne kosti na vratu izaziva a. gornjeg uda). A. seksualna → frigidnost.

1087. ANETU, najviši vrh (3404 m) na Pirenejima; na sev. padinama glečeri.1088. ANEURIZMA (grč.), delimično ograničeno proširenje arterije, lokalne posledice

opštih oboljenja (sifilisa, ređe arterioskleroze), najčešće na aorti i većim arterijama; zidovi a. promenjeni su u svima slojevima. Lažna a., posledica povrede arterija; oko povređenog mesta i izlivene krvi stvara se kesa, spojena s arterijom, kroz otvor koji je postao prilikom povrede, te kroz nju struji krv. Arterio-venozna a. nastaje ako su u isto vreme povređene arterije i vene; stvara se slična kesa kao i kod lažne a., krv struji iz arterija kroz kesu u venu ili obratno. A. aorte, nad gornjim delom grudne kosti postoji tumor koji bije, pri auskultaciji čuju se šumovi; usled pritiska aorte na susedne organe i krvne sudove postoji koji put promuklost, kašalj, bolovi i teško disanje, otoci vrata i glave; vratne vene su izražene.

1089. ANŽER, grad (86 000 st.) u Frc.; univ., tkst. ind.1090. ANŽU (Anjou), srednjev. vojvodina u Frc. Anžujci, hrv. i Mađ. dinastija (1300.-

1409.).1091. ANZELMO Kentrberiski sv. (1033.-1109.), engl. arhiepiskop, crk. uč., teolog i

filozof; osn. skolastičke teologije; gl. dela: Dialogus de veritate, De libero arbitrio, Cur Deus homo?

1092. AN-ZIH (nem. an sich, samo po sebi; što je apsolutno i bezuslovno; dano samo po sebi) flz. termin koji označava predmete mišljenja onakve kakvi su sami po sebi, nezavisno od naše svesti; ako ulaskom u našu svest pretrpe izmene, oni se nazivaju pojave stvari (fenomeni).

1093. ANI, eg. pisac iz 10. v. pre Hr.; napisao Pouke.1094. ANIZOGAMIJA, heterogamija, spajanje gameta različitih po obliku, veličini i

pokretljivosti (anizogameti); supr. → izogamija; mogu se razlikovati m. i ž. gameti; spec. slučaj heterogamije pretstavlja → oogamija.

1095. ANILIN (port.), bezbojna tečnost, dobiva se iz katrana kamenog uglja; osn. materija mnogih hem. jedinjenja; služi za izradu rozanilina i dr. boja. Anilinske boje, veštačke org. boje, nazvane tako što je prva industriski značajna (movein) izrađena od a.; po hem. sastavu dele se na: azo-boje, indigo-boje, trifenil-metanske, alizarinske, indantrenske itd., a prema načinu upotrebe razlikuju se: kisele, bazne, koje boje močilom, koje se razlikuju na vlaknu itd.; danas postoje hiljade sintetičkih boja, koje se prave na razne načine i imadu različitu postojanost.

1096. ANIMA (lat.) duša.1097. ANIMALAN (lat.), životinjski, svojstven životinjama. A. funkcije i organi,

svojstveni životinjama (nervni, čulni, mišićni organi), kojih nema kod biljaka. Animalizam, osobito poštovanje svih ili samo nekih životinja (npr. medveda), iz verovanja da i životinje imaju dušu i dr. svojstva čoveka; poreklo u → animizmu. Animalist, slikar ili vajar životinja; kod st. naroda najbolji a. su bili Asirci; nema ih u hrišć. sr. v.; ponovo se javljaju s it. renesansom; od savremenih najpoznatiji Francuzi Bari i Pompon.

1098. ANIMATIZAM (nlat.), učenje po kojem ima dušu sve što postoji. Animato, con anima (it.), u muz. oznaka tempa: živo, vatreno. Animizam 1) učenje po kojem je vera postala od poštovanja duša umrlih predaka. 2) u flz. verovanje da je duša praosnov i pranačelo života i sveta, i da svetom vladaju duševne sile. 3) verovanje da u ljudskom telu živi još jedno biće, duša, koja može privremeno da izlazi iz tela (npr. za vreme sna), pa da i sve biljke, životinje i ljudske izrađevine imaju osobine slične duši; ta duša se zamišlja kao ptica, miš, leptir, senka i dr. Smrt se smatra za nešto slično snu, samo što duša ili senka ostavlja telo zauvek. Iz a. se razvili verovanje i kult duša predaka (manizam), osobito poštovanje životinja (animalizam) i fetišizam. Kod Jel. žive mnoga a. verovanja, osobito u vezi sa kultom mrtvih: duša u snu izlazi iz tela, duh pokojnikov se dugo kreće po kući i oko živih, vraća se među žive u vidu vampira, vukodlaka itd.

1099. ANIMOZNOST (lat.), neprijateljsko raspoloženje prema nekome.1100. ANIMUS (lat.), duh; u pravu: postojanje volje: npr. a. donandi; kod poklona:

volja u vezi sa željom da se jedno lice obogati bez davanja naknade; kod državine, volja da se prema stvari ponaša kao sopstvenik; a. testandi, kod testamenta: prava i ozbiljna volja da pismeno u pitanju zaista bude smatrano za poslednju volju; ako a. ne postoji nema poklona, državine, testamenta itd.

1101. ANIS, aniš, anason (Pimpinella anisum), jednogodišnja biljka iz plemena štitonoša; njeno seme služi za dobivanje aromatičnog ulja, koje se upotrebljava kao začin i u med.; u manjim količinama osvežava organizam, kao tej potpomaže izbacivanje sluzi kod katara u dušniku i umiruje grčeve u crevima; u većim količinama izaziva san.

1102. ANJON, negativan jon; putuje pod uticajem el. polja sila ka → anodi, gde se pod pogodnim uslovima neutrališe.

1103. ANKARA, Angora, grad u M. Az., od 1920. prestonica (50 000 st.) Tur. rpb.; razvijena ind.; važno tržište za žito i voće; vezana anadolskom železnicom za Skutari; → angorska bitka.

1104. ANKESER (frc.), bokser koji može da primi mnogo udaraca, tj. veoma otporan i čvrst.

1105. ANKETA (frc.), istraživanje putem usmenih saslušavanja ili pismenih obaveštenja i podataka radi rasvetljavanja nekog pitanja; može biti policiska, parlament., adm., naučna, statist. itd.

1106. ANKILOZA (grč.), potpuna ili delimična nepokretljivost i ukočenost pojedinih zglobova usled povrede ili oboljenja zglobova ili kostiju; leči se masažom i naročitim aparatima za kretanje.

1107. ANKILOSTOMA (Ankylostomum duodenale),valjkasti crvić bele boje, dug 4-11 mm, živi parazitski u tankom, naročito 12-palačnom crevu čoveka, najčešće rudara; jaja crna dospevaju sa ljudskim izmetom na vlažno tle; larve koje iz njih izlaze mogu mesecima da žive u vodi ili vlazi; u ljudski organizam prodiru ređe jelom, a češće kroz kožu i izazivaju jaku malokrvnost, sa v. postotkom smrtnosti. (→ sl.)

1108. ANKIRA, ant. ime Ankare.1109. ANKO MARCIJE, unuk rim kralja Nume i 4. rim. kralj (640.-616. pre Hr.); osn.

pristanište Ostiju.1110. ANKONA 1) grad i pristanište (84 000 st.) na Jadr. M. u It. Gl. mesto oblasti

Marke; ind. užadi i jedrila za lađe, pamučne robe i muz. instrumenata.1111. ANKONA Alesandro d' (1835.-1914.), it. knjiž. istoričar; prof. knjiž. na univ. u

Pizi; značajni njegovi radovi iz istorije it. drame: Poreklo it. pozorišta i dr.1112. ANKR (Ancre), u Frc., d. pritoka Some; poznata zbog nem. poraza u svetskom

ratu (avg. 1918.).1113. ANKUDINOV Timofej (1617.-1653.), izdavao se za carevića Ivana, sina A.

Šujskog; lutao po Evr. i prelazio u musl., rkat. i prot. veru.1114. ANLASER (nem.), otpornik za puštanje u rad el. motora; ima zadatak da smanji

struju, dok motor ne razvije brzinu i da zaštiti njegove namotaje od kvara; često sadrži i otpornik vezan u induktorskom kolu, kojim se menja brzina motora u radu. (→ sl.)

1115. ANNO DOMINI(lat.), u godini gospoda, tj. hrišć. ere; skraćeno a. D.1116. ANOVARIJA, urođeni nedostatak jajnika.1117. ANODA (grč.), el. sprovodnik 1. vrste od metala, uglja, oksida i dr. kojim se

sprovodniku 2. vrste ili elektrolitu (rastvoru, rastopu, homogenoj tečnosti, gasu i dr.) dovodi pozitivna el. struja. Anodna baterija, el. izvor jednosmislene struje koji daje napon elektronskim lampama; za lampe manje snage sastoji se iz suhih elemenata ili akumulatora, a za veće, emisione lampe od usmerača sa živinom parom.

1118. ANODONTA → školjke.1119. ANOJA (grč.), otsustvo uma i umnog poretka, bezumlje.1120. ANOKSIBIOZA (grč.) → anaerobioza.1121. ANOLIS, rod guštera (fam. (Iguanidae), koji žive na drveću amer. i az. šuma.1122. ANOMALIJA (grč.) 1) nepravilnost, neprirodnost, otstupanje od pravila, zak. ili

norme. 2) u astr. ugao pomoću kojeg se određuje položaj planete ili komete u odnosu na Sunce. Anomalistička revolucija, vremenski razmak između 2 uzastopna prolaza neke planete, ili Meseca, kroz isto teme apsidne linije

1123. ANOMIJA, otsustvo zakona i zak. poretka, bezakonitost.1124. ANONIMAN (grč.), bezimeni, bez potpisa. A. delo, objavljeno bez navođenja

pisca; autorsko pravo pripada priređivaču ili izdavaču, sve dok se ne utvrdi pisac. A.

društvo, bezimeno d., → akcionarsko d., čisto kapitalističko d., kod kojeg imena pojedinaca gube svoj značaj.

1125. ANONSA (frc.), oglas u novinama. Anonsirati, objaviti u novinama u vidu oglasa.

1126. ANOPSIJA (grč.), neupotrebljavanje oka; najčešće u izrazu amblyopia eh. a. (slabost usled neupotrebljavanja oka).

1127. ANORGANSKI (grč.), neorganski, naziv za miner. hem. jedinjenja. A. hemija, neorganska hem., deo hem. koji poučava osobine i ponašanje neorg. jedinjenja.

1128. ANOREKSIJA (grč.), nemanje apetita; javlja se u izvesnim oboljenima želuca i creva, u febrilnim stanjima i mnogim hroničnim bolestima.

1129. ANORMALAN (frc.), nepravilan, neredovan.1130. ANORTIT, mineral → feldspat.1131. ANOTACIJA (lat.), zabeležba kakvog stanja koje utiče na stvarno pravo u

zemljišnim knj.; čim se upis izvrši, treća lica se ne mogu pozivati da im je to stanje bilo nepoznato.

1132. ANOFELES→ komarac malaričar.1133. ANPUNG, pristanište (76 000 st.) u Kini na Žutom M., ind. drveta i svile.1134. ANRI (Henri)1) A. I, frc. kralj (1031.-1060.). 2) A. II, frc. kralj (1547.-1559.),

sin Fransoa I.; nastavio ratove sa Šp. i dobio Mec, Tul i Verden od Španjolaca i Kale od Engleza; ranjen kopljem u oko u jednom viteškom turniru i od toga umro. 3) A. III, kralj (1574.-1589.), sin prethodnog; izabran prvo za kralja Polj., otkud pobegao na vest da mu je u Frc. umro brat Šarl IX; usled verskih međusobica prinuđen da napusti Pariz i da ga opsađuje; ubio ga kaluđer Žak Kleman. 4) A. IV Navarski, frc. kralj (1589.-1610.), oženjen Margaritom, sestrom A. III; pre stupanja na presto vođ prot. u Frc.; zaveo mir u zemlji i podigao narodno blagostanje uz pripomoć svoga ministra Silija; ubio ga fanatik Ravajak.

1135. ANRIO Fransoa (Henriot), 1761.-1794.), frc. revolucionar; komandovao frc. vojskom za vreme terora; pogubljen 9. termidora.

1136. ANS, severnjačko ime boga i božanstvenoga (→ Azi.).1137. ANSAMBL (frc.), u um. pogledu: harmonično uklapanje raznih delova neke

celine u pravcu jedinstvenog dejstva; u poz.: princip jedinstvenog dejstva svih, i najmanjih, učesnika u izvođenju dela; cela glumačka trupa.

1138. ANSGAR sv. (801.-865.), hamburško-bremenski nadbiskup, nazvan apostolom severa; propovedao hrišć, u Skandinaviji.

1139. ANSELMO sv. → Anzelmo Kenterberiski.1140. ANCIEN RÉGIME (frc.: st. režim), stanje pre frc. revolucije u Frc. i ostalim

zemljama u zap. Evr.1141. ANTA (grč.), četvorougaoni zidan stub; služio kao završetak zida ant. hramova;

obično ima kapitel i stopu.1142. ANTAGONIZAM (grč.), suprotnost, protivnost, suparništvo, → korelacija.1143. ANTAKIJE, grad (31000 st.) u sz. Siriji; na mestu st. Antiohije.1144. ANTALKIDA, spartanski vojvoda iz 4. v. pre Hr.; zaključio sa Persijancima mir

po kojem je najveći deo grč. kolonija u M. Az. vraćen Pers. 387.1145. ANTANANARIVO → Tananarivo.1146. ANTANTA (frc.), sporazum, savez. Velika a.: Frc., Engl. i Rus. za vreme

svetskog rata. Mala a.: Jugoslavija, ČSR i Rum.

1147. ANTAPEKS → apeks.1148. ANTARA, ar. preislamski pesnik od koga imamo Mualaku i Divan; рођен као

роб, стекао јунаштвом слободу и име, око којег се сакупио читав циклус приповедака: Avtarov roman.

1149. ANTARES, zvezda 1. prividne veličine u sredini sazvežđa Skorpije; po veličini 1 od najvećih poznatih zvezda (približno 500 puta veća od Sunca).

1150. ANTARKTIK (grč.), obl. oko j. pola: pod stalnim ledenim pokrivačem; obuhvata vel. kontinent, na kojem je sam j. pol; ispitan samo delimično. Antarktis → florne oblasti.

1151. ANTVERPEN → Anvers.1152. ANTEDILUVIJUM (lat.), period vremena u ist. zemljine kore; prethodio

diluvijumu.1153. ANTEJ, sin Neptuna i Geje; u borbi sa njim Herkul zapazio da dobiva novu

snagu kadgod se dotakne zemlje, pa ga digao u vazduh i udavio rukama.1154. ANTEM (engl.), muz. kompozicija ili crk. moteta na tekst psalama, Sv. pisma ili

liturgije; peva se svakodnevno u engl. crkvama.1155. ANTEMIJE iz Lidije, grč. građevinar iz 6. v.; podigao crk. sv. Sofije u

Carigradu.1156. ANTEMURALE CHRISTIANITATIS(lat.), brana hrišć.; u rkat. svetu naziv za

Hrv. i Mađ. u doba nadiranja Turaka prema Z.1157. ANTENA (lat.), žični sprovodnik za primanje ili stvaranje elektromagnetskih

(radio) talasa; najčešće na jednom kraju izolovana, a na drugom, kojim se spreže sa prijemnim ili predajnim aparatom, vezana za zemlju, pri upotrebi kratkih talasa, izolovana na oba kraja, a spregnuta u sredini; ako najjače prima ili zrači u jednome pravcu zove se dirigujuća ili upravljajuća; po položaju žice i svome obliku dele se na: horizontalne, vertikalne, lepezaste, u obliku suncobrana, slova T, L, V, itd. Antifadna a. služi za radiofonske emisije i ima spec. oblik, kojem je cilj da što više poveća domet direktnih radiotalasa. Okvirna a., najrasprostranjenija dirigujuća a.; sastoji se od nekoliko navoja u obliku kruga, trougla ili poligona i kondenzatora; upotrebljava se kao radiogoniometar u pom. i vazdušnom saobraćaju za orijentaciju i navigac. svrhe. A. veštačka → veštačka antena.

1158. ANTENOR 1) Trojanac koji se iskrcao u It. i osnovao Padovu. 2) atički vajar iz 6. v. pre Hr.; tvorac grupe Harmodija i Aristogitona.

1159. ANTERA (grč.) → prašnik. Anteridija, muški polni organ biljaka u kojem se stvaraju muški gameti (spermatozoidi, anterozoidi, spermacije); javlja se tipično obrazovana kod arhegonijata, a nalazi se i kod mnogih alga i gljiva; kod cvetonoša veoma reducirana, a naročito kod angiosperama, gde je pretstavljena samo jednom anteridijalnom ćelijom u polenovom zrnu. Anterozoid → spermatozoid.

1160. ANTERIJA (tur.), dugačka g. haljina sa rukavima; deo balk. varoške m. i ž. nošnje; u sr. Bosni ušla u nar. seosku nošnju; u Bitolju i Prilepu nose je i sad muškarci; pravi se od kupovnih materija; u Šumadiji a. je manje dužine.

1161. ANTESTERIJA, praznik u čast mrtvih u grč. rel., slavljen 3 dana u martu; za to vreme pripremana naročita jela.

1162. ANTECEDENCIJA (lat.), ono što prethodi; uzrok posledici, subjekt predikatu, razlog obrazloženome. Antecedentne doline, rečne d. ili njihovi delovi, stariji od

tektonskih pokreta; ukoliko se zemljište više izdizalo, utoliko r. jače usecala ovu d. → probojnice.

1163. ANTI (grč.), predmetak mnogih složenih reči grč. porekla, znači: protiv (antisemit, Antihrist).

1164. ANTI, ime koje su grč. i rim. pisci davali od 4. v. jednom delu I. Sl., nastanjenim između Dnjestra i Dnjepra; neki naučnici dovode njihovo ime u vezu sa Venti, Vendi, kako u nekim krajevima Nemci još uvek zovu Sl. Bili su veoma ratoborni; u 6. v. vodili veoma krvave borbe s ostalim Sl. i Avarima, a upadali preko Dunava u Viz.; od 602. se više na pominju.

1165. ANTIALKOHOLNI POKRET U JUGOSL. Počeci organizovane borbe protiv alkohola (1882. u požarevačkom okr. i 1883. u Foči) imaju lokalan značaj u Beogradu osn. prvo Društvo za suzbijanje alkoholnih pića (1901.), a prva Gutemplerska loža 1907.; uskoro zatim javilo se još 11 drugih, pa onda i Vel. loža gutemplerekog reda (1912.), koja je sazvala 1. kongres trezvene omladine u Kragujevcu (1912.). U to vreme u Srbiji bilo 14 loža i 60 kola trezv. mladeži. U Hrv. osn. prvi Apstineitski klub u Zagrebu (1907.) koji se (1911.) proširio u Društvo apstinenata u Hrv. i Slav. U Slov. se javila prva Družba trezvenosti (1904.), koja kasnije (1906.) proširena u Društvo apstinenata, i društvo Sv. vojska (1919.). 1922. osnovan je Jel. savez trezvenosti, koji obuhvata sve trezvenjačke organizacije, zajedno sa Gutemplerskom ložom i Savezom trezvene mladeži; god. 1930. izdvojila se Gutempleroka loža i obnovila vezu sa Međunar. gutemplerskom ložom, a sve druge trezv. organizacije ostale u Savezu trezvenosti i Savezu trezvene mladeži.

1166. ANTIB, pristanište (20 460 st.) i klimatsko mesto na Sred. M. u Frc.; okolina bogata voćem, vinogradima i duvanom.

1167. ANTIBARBARUS (grč.-lat.), u knjiž. spisak stranih reči koje nisu stekle pravo građanstva.

1168. ANTIVIRUS (grč.-lat.), dobiva se kad se klice neguju u buljonu, na 37° za vreme od desetak dana, la se procede kroz porcelanske sveće; dobivena tečnost sadrži rastvorljive toksine upotrebljenih klica; upotrebljava se za obloge, ispiranja i daje dobre rezultate kod mnogih zapaljenja na koži.

1169. ANTIGEN (grč.), supstanca, koja ubrizgana u živ organizam izaziva stvaranje antitela; svaka ćelija, serum, crvena krvna zrnca itd. jedne životinje, ubrizgani drugoj, izazivaju kod ove stvaranje antitela; žive ili ubijene klice (u obliku vakcine) i njihovi toksini takođe su a., kao i neki paraziti i fungi.

1170. ANTIGON 1) Kiklop, vojvoda Aleksandra Vel., posle čije smrti postao satrap Vel. Frigije; proširio državu i osnovao u Siriji i M. Az. moćno carstvo; posle poraza kod Isa, 301. pre Hr., izgubio presto i život. 2) Gonat, makedonski kralj (278.-242. pre Hr.). 3) judejski kralj (39.-35. pre Hr.), poslednji Makabejac; pogubljen po naredbi Antonija.

1171. ANTIGONA, Edipova kći koju je imao sa svojom majkom Jokastom; pratila slepog oca kad je prognan iz Tebe; sahranila brata Polinika protivno zabrani tebanskog kralja Kreonta, zbog čega je ovaj živu zazidao u grobnicu, u kojoj se ona obesila. Čuvena Sofoklova tragedija A.

1172. ANTIDATIRANjE (nlat.), stavljanje ranijeg datuma od onoga kada je isprava sačinjena; ako ono šteti interese trećih lica, ona ga mogu pobijati i u kriv. (falsifikat) i u građ. sporu (pobijanje pravnih dela).

1173. ANTIDETONANT (grč.-frc.), hem. supstanca koja se dodaje benzinu da mu se poveća otpornost na detonaciju; najbolji etil-fluid.

1174. ANTIDOT (grč.), lek koji se daje po trovanju kao protivotrov (npr. atropin, kod trovanja morfijumom).

1175. ANTIKA (lat.) 1) starinska stvar, retkost; nešto veoma lepo. 2) ime kojim se obuhvata cela grč.-- rim. kultura od Omira do propasti Zapadnog rim. carstva (476.).

1176. ANTIKATODA (grč.), jedna od elektroda u gasnim rentgenskim cevima, od koje se odbijaju katodni zraci; na njoj postaju rentg. zraci; obično se gradi od teško topljivih metala, a često udešena da se može hladiti spolja.

1177. ANTIKVA (lat.), vrsta štampanih slova.1178. ANTIKVAR (lat.), trgovac st. knjigama. Antikvarnica, a. radnja. Antikviteti,

starine, st. um. predmeti, čija vrednost vremenom raste.1179. ANTIKLERIKALIZAM (grč.-lat.), duhovno-kult. pokret protiv rkat. crk. i

svešt.; ima za cilj suzbijanje i uništenje njihovoga uticaja u oblasti kult., duhovnog i polit. narodnog života.

1180. ANTIKLIMAKS (grč.) → gradacija.1181. ANTIKLINALA (grč.), ispupčeni deo nabora ubranih slojeva u zemlj. kori, →

bore.1182. ANTIKONCEPCIONELNA SREDSTVA, koja sprečavaju oplođenje: a) neki

medikamenti uneti u vaginu hem. dejstvom uništavaju spermatozoide, b) pesari, u vidu čaure, na vratu materice ili v) kondom, koji sprečavaju ulazak spermi u njenu duplju. Ni jedno od ovih sredstava nije potpuno sigurno.

1183. ANTIKREZA (grč.), sporedni ugovor uz ugovor o zalozi po kojem založni poverilac, umesto interesa na glavnicu duga, ima prava na upotrebu i uživanje plodova sa založenog predmeta.

1184. ANTILI, ostrva između S. i J. Amer.; dele se na Velike (Kuba, Hajiti, Jamajka, Portoriko) i Male (ima ih oko 100; od Sv. Tome do Trinidada); klima i proizvodi tropski: šeć. trska, pamuk, duvan, j. voće, kava, kakao. Antilska struja, deo združene j. i s. polutarske struje; teče spoljašnom stranom Antilskih O. u z. delu Atlanskog Ok.

1185. ANTILIBAN, plan. lanac u Siriji (najviši vrh 2760 m), siromašan atmosferskim talogom i vegetacijom.

1186. ANTILOGARITAM (grč.), po Neperu log cos α nasupr. log sin α. Antilogaritamska tablica, u kojoj logaritmi sačinjavaju niz prirodnih brojeva, dok su diferencije numerusa promenljive.

1187. ANTILOPE (Antilopinae), šupljorogi preživari, koji se razlikuju od pravih bikova vitkim telom, tankim i visokim nogama; ima ih više vrsta; žive u Afr., sr. i j. Az.

1188. ANTIM, grč. mitropolit u Beogradu (1827.-1831.); napustio je Srbiju kad je srpska crk. postala samostalna.

1189. ANTIMETABOLA, antimetalepsa, antimetateza (grč.) 1) premeštaj i izmena slova u reči. 2) izokretanje, obrtanje zaključka u supr. pravcu (npr. jedemo da živimo, a ne živimo da jedemo).

1190. ANTIMILITARIZAM (grč.-lat.), propaganda i borba protivu militarizma, pa prema tome i propaganda i borba protiv rata; to je, sa generalnim štrajkom, jedan od gl. elemenata sindikalističke teorije i taktike.

1191. ANTIMINS (grč.), u prav. crk. platno sa slikom Hristova pogreba i ušivenim moštima svetitelja; bez njega se ne sme vršiti služba; postao u prvo hrišćansko vreme zbog običaja da se služba vrši na grobu mučenika, pa ima značaj relikvije. Osvećuje ga samo episkop.

1192. ANTIMON, dosta redak metaloid (Sb), atomska težina 121,76, srebrnastobele boje, čija se svetska god. proizvodnja kreće između 28 000 i 30 000 t; dobiva se iz antimonita; upotrebljava se za pravljenje štamparskih slova, engl. metala itd. Antimonit, sulfid a. (Sb₂S₃), rombičan mineral, olovnosive boje, obično pritkastih kristala, lako topljiv; važna a. ruda (71,76% Sb); najviše ga ima u Jap., Kini i Austral. i mnogim rudnicima u Evr.; kod nas se nalazi u Bosni, Slov., Srbiji, a eksploatiše se samo u okol. Krupnja (Kostajnik, Zajača) i Kumanova (Nikuštak); proizvodnja dostigla najveći stepen 1930. (2222 t).

1193. ANTINEURALGIKA (grč.), lekovi protiv neuralgičnih bolova.1194. ANTINOE, Antinoja, grad u st. Eg., na Nilu, gde se utopio milosnik cara

Hadrijana Antinoj; poznata sa mnogih iskopina.1195. ANTINOJ, rob i milosnik cara Hadrijana, čuven sa lepote; sačuvane mnoge

statue.1196. ANTINOMIZAM, anomizam (grč.), načelno nepriznavanje bilo kakvih

utvrđenih zak. Antinomija, protivrečnost između 2 zakona, 2 flz., načela ili suda (teze i antiteze); u njih se upliće um kad teži da sazna ono što je apsolutno i bezuslovno, tj. stvari po sebi, → an sich.

1197. ANTIOPA 1) amazonska kraljica koju je pobedio Herkul, a uzeo za ženu Tezej. 2) kći tebanskog kralja Nikteja; imala sa Zevsom dva sina: Zeta i Amfiona.

1198. ANTIOH, ime 13 siriskih kraljeva, koji su nasledili presto od Seleuka. Najpoznatiji: 1) A. III Vel. (223.-187. pre Hr.) koji je, na potstrek Hanibala, zaratio sa Rimom i bio potučen. 2) A. IV Epifan (176.-164. pre Hr.), gonio Jevreje i poubijao 7 Makabejaca.

1199. ANTIOHIJA, grad na r. Oronti, u Siriji; u st. v. prestonica Seleukovaca; igrala važnu ulogu u 1. doba hrišć. Antiohiski patrijarhat, veoma ugledna ep. stolica, apostolskog porekla, po rangu 3. među prav. patrijarsima; u njoj su se prvi put verni nazvali hrišćani; kako većinu vernih sačinjavaju Arapi, služi službu na ar. jeziku. A. škola, bogoslovska akademija u kojoj je, protivno aleksandriskoj, zastupan realistički ideološki pravac i bukvalno tumačeno Sv. pismo; prestala u 7. v. zbog Nestorove jeresi; najvažniji pretstavnik sv. Jovan Zlatoust.

1200. ANTIPAPA (grč.), suparnik pape koji nije izabran na zakonit način, već intrigama ili silom; 1046, bilo ih 4.

1201. ANTIPASATI (grč.-hol.), stalni visinski vetrovi, koji duvaju od polutara prema polovima; na s. polulopti imaju pravac JZ-SI, a na j. S3-JI; postaju zbog uzdizanja toplog vazduha iznad polutara, koji se na visinama razdvaja i upućuje u pravcu polova skrećući unekoliko prema I pod uticajem zemljine obrtne sile.

1202. ANTIPATAR 1) makedonski vojvoda (397.-317. pre Hr.); upravljao Makedonijom dok se Aleksandar Vel. bavio u Pers. i potukao pobunjene Atinjane posle Aleksandrove smrti kod Kranapa. 2) makedonski kralj (296.-294. pre Hr.); unuk prethodnog.

1203. ANTIPATIJA (grč.), odvratnost, neraspoloženje; supr. → simpatija.1204. ANTIPIRETIKA (grč.), lekovi koji utiču na smanjenje bola i u isto vreme

spuštaju povišenu tmpt. (kinin). Antipirin, beo kristalan prašak, slabo gorka ukusa, lako rastvorljiv u vodi; smanjuje povišenu tmpt. i bolove.

1205. ANTIPODI (grč.), stanovnici dva predela koji se nalaze na supr. tačkama na Zemlji; imaju supr. dnevno, a ako nisu na polutaru, i supr. god. doba; usled Zemljine okrugline našim a. (stan. Polinezije) noge su okrenute u naše noge.

1206. ANTIPSIHOLOGIZAM (grč.), struja u savr. flz., uči da logika, teorija saznanja, etika, estetika, sociol. i nac. ekon. imaju svoja specijalna načela i metode, koji se potpuno razlikuju od psih. načela i metoda; pretstavlja reakciju na → psihologizam.

1207. ANTIRABIČAN, protiv besnila. A. stanica → besnilo, Pasterov zavod.1208. ANTIRELIGIOZNA PROPAGANDA (grč.-lat.), borba protiv vere i verskih

predrasuda; u SSSR 1 od zadataka drž. politike na kult. polju; služi se reklamom, kinom i štampom.

1209. ANTISANA, ugašeni vulkan na Kordiljerima u Ekvadoru najviši vrh 5756 m).1210. ANTISEMIT (grč.), protivnik Jevreja i njihova uticaja. Antisemitizam, soc.-

kult. pokret koji u pojedinim državama teži da ograniči građanska, polit. i ekon. prava Jevrejima; proizišao iz verske i rasne isključivosti i nesposobnosti Jevreja da se sažive sa sredinom u kojoj i od koje žive. Javio se još u starom v. kod Grka i Rimljana; u Evr. došao do punog izraza u sr. v., a održao se i u celom n. v., naročito po zemljama s izrazito feudalnom prošlošću ili slabo razvijenom trg. (Nem., Polj., Ukrajina, Mađ., Rum., Hrv. itd.). Frc. revolucija donela je, svojim načelom o jednakosti građana, slobodu i građ. ravnopravnost Jevrejima u većini evr. država, ali je svetski rat opet ojačao a.; u Nem. su se svi a. pokreti slili u nac.-socijalističku stranku, koja je od 1933. izdala čitav niz zakona da bi suzbila jevr. uticaj na ekon. i kult. život u Nem. i svela Jevreje na položaj nar. manjine.

1211. ANTISEPSA (grč.), metod kojim se uništavaju mikrobi iz preventivnih razloga ili u postojećoj infekciji (gnojavoj rani), pomoću raznih hem. sredstava; u hir. je uveo engl. hirurg Lister pod uticajem Pasterovih radova na mikrobima; upotrebljavana krajem 19. v., napuštena oko 1890. g., zbog lošeg uticaja na obolelo tkivo, i zamenjena novim metodom → asepsom, koja se i danas upotrebljava.

1212. ANTISOCIJALAN (grč.-lat.), koji stoji u suprotnosti s običajima i zak. društvenog reda.

1213. ANTISPAZMODIKA (grč.), lekovi protiv mišićnih grčeva, odn. protiv nekih preteranih reakcija živčanog sistema.

1214. ANTISTEN (440.-366. pre Hr.), grč. filozof, osn. kiničke šk.; učenik i prijatelj Sokratov; protivnik Platona i njegove teorije o idejama. Zastupao ontološki nominalizam, tj. mišljenje da u stvarnosti postoje samo pojedinačne stvari i da su ideje i pojmovi obična imena (postoje samo pojedinačni konji, a ne i pojam ili ideja konja uopšte); bavio se i etikom i tvrdio da je cilj mudraca sreća, a da njoj vodi jedino vrlina; da je jedino i najviše dobro vrlina, jedino zlo porok, a sve ostalo (zdravlje, čast, sloboda itd.) samo ravnodušne stvari.

1215. ANTITAVOR, plan. predeo (do 2 800 m) u ji. delu M. Az. između r. Zejhuna i Samantia o jedne strane i Džihana s dr.; stan. žive većinom po rečnim dolinama: zemljr. i voćarstvo.

1216. ANTITEZA (grč.) 1) protivtvrdnja, negacija neke → teze. 2) u knjiž. poređenje stvari, lica ili pojava sa supr. osobinama, radi što jačeg isticanja obeju (npr.: čuvaj bele novce za crne dane).

1217. ANTITELA (grč.-sh.), specifične supstance koje stvara organizam, kad se u njega unesu → antigeni. Prema vrsti antigena, razlikuju se: aglutinini, precipitini, antitoksini, hemolizini, bakteriolozini, opsonini.

1218. ANTITERMIEA (grč.), lekovi koji smanjuju tmpt. tela, u neto vreme smanjuju ili otklanjaju bol (antipirin. fenacetin).

1219. ANTITETIKA (grč.), protivrečnost u kojoj stoje dva supr. tvrđenja, jedno prema drugome, a od kojih oba izgledaju dogmatična, tako da se ne može odlučiti koje je od njih istinito.

1220. ANTITIREOIDIN, lek koji sadrži sekret tiroidne žlezde životinja; upotrebljava se pri lečenju Bazedovljeve bolesti.

1221. ANTITOKSINI (lat.), specifična antitela u krvi, sposobna da direktno neutrališu one slobodne toksine koji su ih proizveli, npr. difterični a. neutrališu toksine difteričnih klica.

1222. ANTITRINITARCI (grč.-lat.), hrišć. sekta poriče u božanstvu 3 lica (sv. trojicu).

1223. ANTIĆ Dimitrije d-r (• 1874.), prof. med. fakulteta u Beogradu; gl. naučni radovi iz eksperimentalne malarije, oboljenja jetre, žučne bešike i pankreasa.

1224. ANTIFERMENTI (antipepsin, antitripsin itd.), spadaju u grupu antitela; ima ih u maloj, postaju u većoj količini u krvnom serumu u organizmu pri ubrizgavanju odgovarajućih fermenata. Vezuju se za fermente, neutrališući njihova dejstva, → antitela.

1225. ANTIFON 1) Atinjanin (479.-411. pre Hr.), besednik i političar; prisiljen da se otruje kao izdajnik otadžbine. 2) u prav. crk. naizmenično pevanje stihova iz psalama na jutrenju; uveo ga sv. Ignjatije.

1226. ANTIHLOR, → tiosulfat, natrijum-tiosulfat, fiksir natron, bezbojni kristali, koji vremenom gube kristalnu vodu; rastvorljivi u vodi; neutrališu dejstvo hlora; rastvaraju hlorid i bromid srebra, zbog čega se primenjuju u fotografiji za fiksiranje pozitiva i negativa; fotografi ga obično nazivaju natron (natrijum-tiosulfat).

1227. ANTIHRIST (grč.) 1) svaki čovek koji Hristu odriče božanstvo. 2) protivnik Hrista i hrišćanstva, koji će se, po Otkrovenju sv. Jovana bogosl., pojaviti na zemlji pred drugi Hristov dolazak, pa izvršiti mnoga čuda i steći mnogo pristalica, ali će ga Hristos ipak pobediti; dosad hrišć. smatrali mnoge ličnosti za A. (Nerona, Petra Vel., Napoleona i dr.), a Luter za A. proglasio papu.

1228. ANTICIKLON (grč.), pojava visokog vazdušnog pritiska nad nekim predelom ili kontinentom; najjači je u središtu predela i zove se maksimum, a prema periferiji opada; nosilac je vedrog vremena, čijom posledicom leti nastupa suša, zimi mraz, a s jeseni i proleća česta magla. Anticiklonsko strujanje, vazdušno strujanje kružnog oblika oko a. maksimuma na s. polulopti u smeru kazaljke na satu, a na j. u supr. smeru; vazduh se pritom odbija upolje, a u središtu vrtloga se javlja nispona struja.

1229. ANTICIPACIJA (lat.), predubeđenje; rad koji se preduzima pre roka, plaćanje pre roka; u flz. saznanje kojim se može a priori odrediti šta spada u empirisko saznanje; u muzici pojava jednog ili više tonova iz docnijeg akorda u ranijem; a. disonantna karaktera javlja se na slabom taktovnom delu. Anticipativna aktiva, unapred data vrednost (kamata, plata osoblju, porez itd.) prolazno potraživanje, npr. unapred plaćena stanarina (ako se računi zaključuju 31./12., a stanarina je plaćena za decembar, januar i februar, suma izdata na ime kirije za januar i februar iduće god. pretstavlja 31./12. a. aktivu); supr. dekurzivna aktiva. A. interes, plaća se unapred; kad se kaže da neko dobiva

jednogodišnji zajam od 10 000 d sa 5% a. i., znači da mu je na svakih 100 d unapred naplaćeno po 5 d interesa, tako da je on stvarno primio 9500 d, a da je dužan da vrati posle godinu dana 10 000; supr. naknadno, dekurzivno. A. opažanja, u flz. apriorni formalni uslovi opažanja, tj. ono što se na predmetima saznanja može saznati a priori. A. pasiva, unapred uzeta, naplaćena vrednost, npr. unapred naplaćena stanarina, rezerva ostavljena za pokriće gubitaka koji će se neminovno desiti itd.; supr. dekurzivna pasiva.

1230. ANTIČKI (lat.), koji se odnosi na prethrišć. svet, naročito grč. i rim.1231. ANTOAN Andre (• 1858.), frc. glumac, poz. kritičar i osn. prvog naturalističkog

poz. u Frc., »teatr libr« (slobodno poz.); ustao protiv lažne patetike stvaranjem stila realističke glume. Bio neko vreme direktor drž. poz. Odeona, osn. poz. A. (1897.). Prikazao prvi pariskoj publici skandinavske i nem. realističke i naturalističke pisce.

1232. ANTOZOE (grč.) → korali.1233. ANTOKIJAN (grč.), bojena materija rastvorena u ćeličnom soku biljaka; u

kiseloj sredini crvena, a u alkalnoj plava; daje boju mnogim cvetovima, plodovima i lišću; sa starošću cvetovi menjaju reakciju ćeličnog soka u ćelijama, zbog čega su oni u mladosti često crveni, a docnije plavi.

1234. ANTOKOLSKI Mark M. (1843.-1902.), rus. vajar naturalist; gl. dela: Ivan Grozni, Petar Veliki, Hristos, Sokratova smrt i dr.

1235. ANTOLOGIJA (grč.), zbirka odabranih dela raznih pisaca. U srp. novoj knjiž. 1. a. je Rajićev Cvьetnikъ. Za njihovo sastavljanje nije potreban pristanak autora, jer to ne pretstavlja povredu autorskog prava; ali zak. propisuje da zbirka mora biti namenjena crkvi, školi ili nastavi uopšte, i da se autoru da pristojna nagrada.

1236. ANTOMARKI Fransoa (1780.-1838), poslednji Napoleonov lekar na Sv. Jeleni; objavio spis Napoleonovi poslednji časovi.

1237. ANTONEL Pjer (1774.-1817.), frc. revolucionar, pretsedavao suđenju Mariji Antoaneti i žirondincima.

1238. ANTONELO da Mesina (oko 1430.-1479.), it. slikar; prvenstveno radio portrete; bio pod uticajem flamanskih realist. slikara.

1239. ANTONIJE 1) Marko (83.-30. pre Hr.), rim. vojvoda i državnik; borio se u Cezarevoj vojsci u Galiji i kod Drača; dok je Cezarevo telo spaljivano, veštim govorom razdražio narod protivu ubica, upao sa vojskom u s. It. i opkolio Bruta u Mutini; sklopio trijumvirat s Oktavijanom i Lepidom, pobedio 42. pre Hr. Cezarove ubice kod Filipa; pri deobi rim. carstva od strane trijumvira dobio i. deo; bio pod uticajem eg. kraljice Kleopatre; došao u sukob s Oktavijanom i posle poraza kod Akciuma izvršio samoubistvo u Aleksandriji. 2) sv. Vel. (251.-356.), pustinjak iz Tebaide; otac monaštva na I, okupio mnogo učenika koji su živeli u postu i molitvi, osn. više man.; pisao poslanice, govore, pravila za kaluđere. 3) sv. Padovanski → Antun Padovanski. 4) pećki patrijarh (1574.-1575.), bratanac patrijarha Makarija; ranije herc. mitropolit. Antonijevci, rel. kongregacija za negu bolesnika, osn. 1095.; spojena 1777. s viteškim malteškim redom.

1240. ANTONIMI (grč.), reči supr. značenja, kao: rat-mir, istinit-lažan.1241. ANTONIN Pobožni, rim. car (138.-161.), pravičan vladalac; smanjio poreze,

reorganizovao sudstvo i davao slobodu hrišć.1242. ANTONINI, rim. dinastija (96.-192.) od 7 careva, koji na presto dolazili

usinovljavanjem; njihova vladavina pretstavljala doba mira i napretka.

1243. ANTONIĆ Vasilije (• 1860.), gštb. puk.; bio 2 put min. voj., a 1901.-1906. min. in. dela; kao min. voj. uneo izmene u formaciju i 3. o ustrojstvu voj., a kao min. in. dela omogućio rešenje važnih makekonskih pitanja.

1244. ANTOFITA (Anthophyta), cvetnice; vel. biljna grupa koja ima cvet; nazivaju se i imenima: Phanerogamae, Spermatophyta, Siphonogamae, Endoprothalliatae, Embryophyta siphonogama.

1245. ANTOFAGASTA, provincija (120 183 km², 236 000 st.) i morsko pristanište (69 000 st.) u državi Čile na Tihom Ok.; izvozi šalitru, srebro, bakar i guano.

1246. ANTRAKOZA (grč.) 1) bolest vinove loze; izazivač gljivica Glocosporium ampelophagum, koja napada sve zelene delove; znaci: na lišću se stvaraju okrugle mrlje, koje se osuše, popucaju i ostave crno oivičene rupe; na mladim lastarima i zelenim bobicama otvara mrlje od kojih nastaju rane; suzbija se dreniranjem vlažnih zemljišta, razdalekim sađenjem, dužom rezidbom, orezivanjem loze s jeseni i spaljivanjem zaraženih delova; koristi češće prskanje bordovskom čorbom i premazivanje čokota rastvorima sump. kiseline i zel. galice. 2) u med. → pneumokoniozis.

1247. ANTRAKS (grč.) → prostrel.1248. ANTRAKT (frc.), odmor između činova poz. komada; mali komad ili sviranje za

vreme odmora.1249. ANTRAHINON (grč.), difenildiketon, org. hem. jedinjenje; kristališe u žutim

iglicama ili prizmama: thn. se dobiva u vel. količinama oksidacijom antracena; upotrebljava se za fabrikaciju alizarina.

1250. ANTRACEN (grč.), ugljovodonik dobiven iz katrana kamenog uglja; topi se na 210º, ključa na 350º; rastvara se u alkoholu; oksidacijom daje antrahinon koji služi za dobivanje alizarina.

1251. ANTRACIT (grč.), najstarija vrsta fosilnog uglja, sadrži oko 90% S; metalne sjajnosti, krt, školjkastog preloma; sagoreva kratkim, bezdimnim plamenom i daje do 9000 kalorija; ima ga naročito u Pensilvaniji (SAD), Engl., Nem., Belg., itd.

1252. ANTROPIZAM (grč.), metafizičko učenje po kojem je čovek u kozmosu centralno pitanje flz. i merilo svih stvari u svetu; tj. sve stvari imaju vrednost samo u odnosu na čoveka. Antropo-, čovekovo, ljudsko, sve što se odnosi na čoveka. Antropobiologija, grana biol., bavi se izučavanjem čovekova života. Antropogeneza, antropogenija, nauka o poreklu i razvitku čoveka i cele porodice hominida u koju ulaze pored svih rasa savr. čoveka (Homo sapiens), još i njegovi mnogobrojni preci, čiji ostaci nađeni na različitim mestima Evr. i Az.: Pithecanthropus(Java), Sinanthropus (Kina), Eoanthropus (Engl.), hajdelberški, neandertalski, krapinski čovek (Hrv.) i mnogi dr. ostaci ljudskih predaka; smatra se da hominidi vode poreklo od antropoidnih predaka, po građi veoma bliskih šimpanzu. Najstariji čovekovi preci, pitekantropus i sinantroius, postali verovatno pred početak ledenog doba i po svojim odlikama stoje između šimpanza i → neandertalskog čoveka; njihovi ostaci poznati samo iz Az.; i mlađi od njih (ledeno doba) → hajdelberški i neandertalski čovek (Evr.); ostaci poslednjeg nađeni i u Jugosl. (Krapina); starost i odnos soantropusa (Engl.) prema ostalim precima nisu dovoljno utvrđeni; ostali fosilni ostaci su mlađi i stoje mnogo bliže savr. čoveku. Nije utvrđeno da li se svi ostaci predaka mogu postaviti u jednostavan niz koji se završava savr. čovekom; postoje mišljenja da pitekaptropus, sinantropus i neandertalski čovek čine samo jednu bočnu liniju; drugu liniju koja vodi savr. čoveku čine oblici soantropus i kromanjonski čovek; obe bi linije vodile poreklo od zajedničkog pretka (propitekantropus); u pogledu

mesta pojave čovekove, najverovatnije izgleda da ga treba tražiti na prostoru između Engl. i Kine.Antropogeografija, grana geogr., koja proučava ljudske pojave i tvorevine, ukoliko su od značaja za izgled i odlike predela na zemljinoj površini, kao i uticaj prir. geogr. sredine na ljude i njihove duhovne i mater. tvorevine i obratno. Antropografija, grana antropologije; proučava pojedine izumrle i žive antropol. grupe (rase). Antropozoik, najmlađe geol. doba, u kojem se pojavio čovek; ponekad znači → kvartar. Antropozofija, flz. sa ljudskog stanovišta više znanje o prirodi, suštini i snagama čoveka; načelo prema kojem večito jezgro suštine čoveka ne saznaje nauka, već natčulno duhovno opažanje, koje prolazi kroz 3 stadijuma: pripremu, koja budi duhovna čula, obasjavanje, koje pali duhovnu svetlost, i posvećenje, koje stvara vezu s višim suštinama duha (→ Štajner). Antropoidni majmuni, vrste i rodovi majmuna bez repa, najsličnijih čoveku: gibon, orangutan, gorila i šimpanzo; od čoveka se, između ostalog, razlikuju po dugim rukama i po širokoj grudnoj kosti; žive isključivo u st. svetu (Az. i Afr.). Antropolatrija, obožavanje čoveka i svega ljudskog; u flz. učenje po kojem je čovek sličan bogu; kult božanstva, zamišljenog u ljudskom obliku. Antropolog, naučnik koji se bavi antropologijom. Anhropologizam, učenje po kojem antropologija čini osnov cele flz.; u nju spadaju pragmatizam, humanizam itd. Antropologija, nauka o čoveku, kao prir. biću; bavi se naročito izučavanjem telesnih osobina, biol. odnosa i nasleđa; osn. u 18. v., a razvila se u drugoj pol. 19. v. A. somatska ili fizička, svrstava ljude u rase na osnovu razlika, odn. sličnosti u telesnim osobinama. A. filozofska, ima za cilj da objasni kako postaje i u čemu se sastoji ono što je apriorno čoveku, tj. duhovnu organizaciju ljudskog života. Antropološki krugovi, prostrane obl. u kojim u većini žive slični ili meću sobom srodni rasni elementi, a koji se mešaju; ima ih 7: evr.-prednjoaziski-mediteranski (bele rase), afr., indonežanski, australsko-pacifički, istočno-severnoaziski (žute rase), amer. i arktički. Antronometar, sprava za merenje visine čoveka. Antropometrija, proučava osobine čovečjeg tela merenjem raznih delova i uspostavljanjem odnosa i srazmera pojedinih mera kod raznih osoba; upotrebljava 3 sprave (za glavu, lice i telo), a meri ona otstojanja koja se ne menjaju tokom god. kod odraslih. (Služi u antropologiji za određivanje odlika i karakterističnijih somatskih osobina neke etničke grupe; u kriminalistici radi utvrđivanja identiteta. Antropomorfizam, verovanje da božanstva imaju ljudski oblik i ljudska svojstva i osobine; u flz. unošenje ljudskih potreba, interesa, ciljeva i shvatanja u stvari i prirodne procese; shvatanje i saznavanje bilo čega po analogiji na čoveka; razlikuju se dogmatski, po kojem bog ima osobine predmeta stvari, i simvolički, po kojem su stvari samo simvoli postojanja boga. Antropomorfni majmun → antropoidni majmuni. Antropofag, ljudožder. Antropofagija, kanibalizam, ljudožderstvo, nekada veoma raširena navika da se jede ljudsko meso; sada postoji samo još pogdegde u sr. Afr., J. Amer., Austral., Okeaniji i na Malajskim O. Uzroci mogu biti glad ili oskudica u mesnatoj hrani i verovanje da je ljudsko meso osobita poslastica, ali najčešće verski razlozi i verovanje da se na taj način mogu steći ili prisvojiti naročite osobine. Uspomena na nju i njenih tragova ima i kod evr. naroda, a i kod Jel., i to i iz verskih pobuda i usled gladi. Antropofite, biljke koje je čovek iz neke druge obl. uveo namerno ili nenamerno i domaće biljke, koje nalaze svoje stanište pored čoveka; prve se nazivaju antropohore, druge apofite → adventivne biljke. Antropofobija, strah od čoveka, mržnja na sve ljudsko. Antropocentrizam, učenje po kojem je čovek središte i krajnji cilj celokupnog života i razvoja u prirodi.

1253. ANTROPOV Aleksej P. (1716.- 1795,) rus. slikar; 1 od najboljih rus. portretista 18. v.

1254. ANTRPO (frc.), smestište, javno skladište.1255. ANTULA Nikola (1884.-1916.), knjiž. kritičar; sarađivao u knjiž. listovima u

drugoj desetini 20. v.; poginuo u svetskom ratu; gl. delo: Č. Mijatović kao pripovedač.1256. ANTUN Padovanski sv. (1195.-1231.), svetitelj rkat. crk., franjevac, isposnik i

vel. govornik; propovedao hrišćanstvo Mavrima u s. Afr.; pripisuju mu mnoga čudesa; poštuju ga kao zaštitnika verenika.

1257. ANTUNOVIĆ Ivan (1815.-1888.), bunjevački knjiž.; pisao ikavski; dela: Poučne iskrice, Slavjan, Odmetnik i dr.

1258. ANTURIJUM (fam. Araceae), tropska biljka slična kozlacu; poreklom iz Amer.; gaji se i kao ukrasna biljka.

1259. ANU, vrhovni bog st. vavilonske vere; gospodar neba, otac bogova.1260. ANUBIS, bog st. Egipćana, sin Ozirisa i Izide; pretstavljan sa ljudskim telom, a

šakalskom glavom; sprovodio duše umrlih u podzemni svet.1261. ANUITET (lat.), utvrđena suma koja se polaže krajem ili početkom svakog

perioda (godine, polugodine itd.) da bi se njome platio interes na uzeti zajam, a posle izvesnog vremena otplatio i sam dug; pokazuje se ili u procentima zajma, npr. 8% od zajma računa se na ime a., ili se unapred utvrđuje svota kojom će se za izvestan broj perioda otplatiti izvestan dug. Postoje naročite tablice prema kojima se a. izračunava, → amortizacioni plan.

1262. ANULI (lat.), zarezi u vidu prstenova koja obavijaju dorski kapitel.1263. ANULIRATI (lat.), poništiti, izbrisati; proglasiti za nevažeći (npr. zakon).1264. ANULOID (lat.) → torus.1265. ANUNCIO Gabrijele d' (Rapanjeta*, d' Annuzio, • 1863.), ит. песник,

драмски писац, романсиер и политичар; 1 од духовних вођа ит. национализма; почетком свет. рата, одушевљен Србима, спевао Odu srp. narodu; после рата, у борби Ит. и Југосл. око Ријеке, заузео ову самовласно с одредом добровољаца (12./9. 1919.). Дела му се одликују осећајношћу и речитошћу која понекад прелази у обичан вербализам; од прозних ствари најбоља збирка новела Devičanska zemlja i romani Naslađivanje, Oganj i Đovani Episkopo, a od drama Đokonda, Mrtvi prag, Frančeska da Rimini.

1266. ANURIJA (grč.), otsutnost mokraće usled prestanka lučenja u bubrezima, ozbiljan simptom. prati teška oboljenja: nefrosklerozu, uremiju i dr.; ponekad je refleksnog porekla.

1267. ANUS (lat.), analni otvor, čmar; zadnji otvor crevnog kanala; ne postoji kod svih životinja. Bolesti a. → hemoroidi i fistula čmara.

1268. ANHALT, slobodna drž. u sastavu Nem. (2 299 km²) u slivu Labe u s. Nem. I. deo joj ravan, a zap. brdovit i plan.; stan. (351 000) se bave zemljr. (po ravnijim delovima) i stočarstvom (po brdovitijim). Od ruda ima uglja i soli. Lepo razvijena ind. (naročito šećera). Gl. mesto Desau.

1269. ANHIALO, varošica i pristanište u Bug. na Crnom M. (4327 st.), jelinska kolonija u st. v., važno mesto u or. v.; sada dosta Grka.

1270. ANHIDRID (grč.), hem. jedinjenja, koja sa vodom grade kiselinu.1271. ANHIDRIT (grč.), kalcijum-sulfat bez vode; mineral tvrđi od gipsa; upotrebljava

se za kipove.

1272. ANHIDROBIOZA (grč.), isušenje živih bića koja daju izgled izumrlog, mrtvog.1273. ANHIZ, trojanski vladar, Afroditin muž, koja je s njim rodila Eneja; za vreme

požara u Troji, Enej ga uzeo na pleća i odneo na brodove.1274. ANCENGRUBER Ludvig (1839.-1889.), nem. pisac popularnih drama o malom

čoveku i pripovedaka; liberalac; humorist; gl. dela Sveštenik iz Kirhfelda, Krivokletnik, Četvrta zapovest i dr.

1275. ANČIĆ Ivan († 1685.), bosanski franjevac, knjiž.; priznavao se za Ilira; pisao na sh. i lat.; prepravio u latinici slova: đ, lj, i nj prema bos. ćirilici; dela: Svitlost krstjanska i slast duhovna, Ogledalo misničko, Thesaurus perpetuus.

1276. ANČIC Ladislav (Anezys, 1823.-1883.), polj, pisac popularnih komada, pripovedaka i dela za decu; gl. delo: Košćuško u Raklavici.

1277. ANŠLUS (nem.), priključenje; izraz kojim se označava event. sjedinjenje poratne Austr. s Nem.; pangermaniste ga žele, van njih jedni smatraju a. kao fatalnu posledicu raspada A.-U. i akt koji bi današnju Evr. učvrstio, drugi otsudno protivni gledaju u ,a. pojačanje nem. .snage; čl. 80, versajskog ug. i čl. 88. sen-žermenskog ug. od 1919. ne. dozvoljavaju a. i bili bi njegovim ostvarenjem pogaženi.

1278. ANŠOVIS (engl.), vrsta srdele (Engraulis encrasicholus), vel. 15 sm; lovi se po jz. obalama Evr.; dolazi u trg. usoljena ili marinirana.

1279. ANjIČKOV Evgenije (• 1868.), prof. uporedne knjiž. i rus. kritičar; početkom 20. v. bio istaknuti zatočnik novih ideja modernizma u Rus; od 1920. prof. univ. u Beogradu i Skoplju; gl. delo: Prolećne obredne pesme kod evropskih naroda.

1280. AON, Sin Posejdonov i beotski kralj, po čijem imenu stan. te obl. nazivani i Aonci.

1281. AORIST (grč.), pređ. svršeno vreme; označava neposrednu prošlost; od živih sl. jezika ima ga u sh. i bug.; najčešće se gradi od trenutnih glagola: skoči, skočih. Aoristija, neodlučnost, neopredeljivanje; po starijim skepticima jedino ispravno flz. stanovište, jer se o suštini stvari ne može sa sigurnošću ništa saznati, pa se treba uzdržati od kazivanja svog mišljenja.

1282. AORTA (grč.), najveća arterija, polazi iz l. srčane komore, leži u grudnom košu i trbušnoj duplji, kod 4. slabinskog pršljena deli se u 3 završne grane: 2 bedrene i malu krsnu arteriju. Na granici između a. i l. srčane komore su 3 zaliska, koji zatvoreni potpuno sprečavaju vraćanje krvi u srce, ali se lako otvaraju kad se l. komora steže i izbacuje krv u a. Podela a.: luk, grudni i trbušni deo. Od luka a. odvajaju se arterije: za srce, vrat, glavu i gornje udove; od grudnog dela 12 pari međurebarnih arterija; od trbušnog dela mnoge grane za trbušne organe. Završne grane -- bedrene arterije -- daju krv organima karlice i donjim udovima. Aortitis, oboljenje a., najčešće usled sifilisa i arterioskleroze; a. proširena, zidovi čvršći; bolovi iza grudne kosti; čuju se srčani šumovi; krvni pritisak povećan.

1283. APADANA 1) knjiž. zbirka u kojoj se opisuju vrline budanskih kaluđera. 2) sala za svečane prijeme na dvoru st. pers. vladara.

1284. AOSTA, prov. i varoš (22 000 st.) u Pijemontu na SZ It.1285. APAGE, SANTAS (lat.: odlazi, sotono), reči Hristove ap. Petru, kad je odvraćao

Hr. od stradanja.1286. APAGOŠKI DOKAZ (grč.), posredan dokaz koji istinitost tvrđenja dokazuje tim

što pokazuje pogrešnost njegove kontradiktorne suprotnosti.1287. APALEČJENI → Aligeni.

1288. APANAŽA (frc.), plata članova vladarske porodice.1289. APARAT (lat.), sprava, stroj udešen da izvrši neki rad. U med. grupa organa koji

se dopunjuju u vršenju neke funkcije (a. varenja, disanja, kretanja). U thn. i ind. naprava bez pokretnih delova, namenjena određenoj svrsi (za pečenje rakije. sušenje rublja, parni kotao itd.). Dezinfekcioni a. 1) toplom vodenom parom (autoklav) sa kazanom u kojem se voda zagrevanjem i pod pritiskom isparava i struji u komoru, gde se stavljaju stvari za dezinfekciju; dejstvo počinje kad vodena para istisne sav vazduh iz komore; služi za dezinfekciju odela i rublja. 2) vrelim vazduhom, napravljeni u vidu kutije sa dvojnim bakarnim zidovima između kojih je prostor ispunjen vazduhom, služe za dezinfekciju staklenih i metalnih predmeta. 3) isparavanjem dezinf. tečnosti u otrovne gasove (sumpor, formaldehid, cijanovodonična kiselina), služe za dezinfekciju soba. Kinematotrafski a., naročiti fotografski a., namenjen snimanju pokreta objekata; imaju naročitu konstrukciju, koja omogućava besprekidno snimanje na kinofilmu po 16 do 20 slika u sekundi. Po negativnom materijalu na kojem se vrši kinematografsko snimanje, a. se dele na: normalne ili profesionalne za film, širine 35 mm; ima film a. za film širine 16 mm; za film širine 9,5 mm, i cajtlupi koji snimaju po 100, 240 i 360 slika u sekundi, a ima ih koji su namenjeni naučnim snimcima i daju po 100 000 slika u sekundi (→ kinematografija). A. fotografski, naročita sprava, koja služi da se svojstva nekog objekta, pod tačno određenim uslovima i u vidu slika, prenesu na mutno staklo ili osetljivi sloj ploča i filmova; sastoji se iz dva dela: objektiva i komore; ima ih različitih sistema, namenjenih raznim svrhama snimanja. Mogu biti specijalnog i univerzalnog tipa.

1290. APARTMAN (frc.), stan od više odeljenja u hotelu ili kući.1291. APPASSIONATO (it.), strastven; u muz. strasno, snažno, živo.1292. APATIJA (grč.), neosetljivost, neosećajnost, ravnodušnost; po mišljenju stoika

najviši stupanj lične sreće i cilj mudraca; sastoji se u slobodi od strasti i osećanja kojom se postiže ataraksija, tj. nepokolebljivost duševnog mira prema promenama života i sveta; kao bolesno stanje javlja se kod duševno bolesnih i prolazno pri veoma potresnim doživljajima, a docnije dolazi do teških afektivnih reakcija. Apatičan, bezosećajan, neosetljiv, nemaran, mlitav.

1293. APATIN, varoš (13 416 st.) na Dunavu (Dunavska Ban.); poznato tržište za ribu i van granica Jugosl.

1294. APATIT, kalcijum - fluor - fosfat; upotrebljava se za fosfatno đubre.1295. APATRITI (grč.-lat.), lica bez državljanstva; dolaze u to stanje oduzimanjem

državljanstva, otpustom pre stupanja u novo, ili što od rođenja nemaju državljanstva; ima ih mnogo među emigrantima (→ Nanzenov pasoš).

1296. APAŠI, Apači, s.-amer. indijansko pleme iz grupe Atabaska; doskora živeli od lova i pljačke (otuda i naziv a. za razbojnike i dr. društveni ološ).

1297. APEJRON (grč.), neograničeno, beskonačno, neiscrpno; po učenju filozofa Anaksimandra neprolazna, neiscrpna i večita pramaterija (arhe) iz koje ove postalo.

1298. APEKS (lat.),zemljin a., tačka na prividnom nebeskom svodu u pravcu kojeg se kreće Zemlja na svojoj putanji oko Sunca; Sunčev a., u pravcu kojeg se kreće Sunce zajedno sa svim telima sunčeva sistema; dijametralno supr. tačka antapeks.

1299. APEL, Apeles, najčuveniji grč. slikar iz 4. v. pre Hr., dvorski slikar Aleksandra Vel. Nije se sačuvao nijedan njegov orginal.

1300. APEL (lat.), poziv; u pravu: pravo parničara da čini priziv na viši sud protiv presude nižeg suda, kad nalazi da ovaj nije pravilno primenio zak. (pravna pitanja), ili

pravilno ocenio činjenice (faktična pitanja); u građ. postupku mora se iskoristiti u roku od 15 dana. Apelacioni sud, nadzorni organ za okr. sudove na svojoj ter.; postoji u više mesta Jugosl. (Beograd, Skoplje, Sarajevo, Novi Sad, Zagreb itd.); rešava u većima od 5 sudija samo kada se izjavi priziv protiv presude okr. suda kao kolegijalnog i presude sudije pojedinca okr. suda, ili žalbe protiv svih odluka okr. suda koji rešava bilo u veću, bilo kao inokosan. A. s. može da usvoji razloge priziva ili da ih odbaci, a može da donese novu presudu na pretresu koji on sam održi; nadležan da rešava po prigovoru na optužnicu i može da je odbaci, uvažavajući razloge prigovora, ili da odbaci prigovor, osnažavajući optužnicu.

1301. APELA, nar. skupština u Sparti; u nju ulazili svi Spartanci iznad 30 god.; primala i odbacivala, bez diskusije, predložene zakone, odlučivala o ratu i miru i birala činovnike.

1302. APELION IZ TEOSA, grč. filozof i bibliofil iz 1. v. pre Hr.; otkrio i objavio Aristotelove spise; njegovu biblioteku Sula preneo u Rim.

1303. APENDIKS (lat. appendix), → crevuljak. Anendicitis, zapaljenje slepog creva, infektivno oboljenje sluzokože i adenoidnog tkiva crevuljka, izazvano bacilima crevne flore (kolibacil, streptokok, anaerobne bakterije), potpomognute gdekad nadražajima stranih tela (koštice voća, komadići kosti itd.); češće kod ljudi koji se hrane mesom; naročito između 10 i 39 god., retko u detinjstvu i dubokoj starosti. Akutno zapaljenje različitog intenziteta, često veoma teško i opasno, nastupa naglo, praćeno nadražajem trbušne maramice, često recidivira; lakši oblik kataralno zapaljenje; teški oblici praćeni destrukcijom tkiva, gnojenjem ili gangrenom. Znaci: bol na d. strani trbuha, osetljivost kože, tvrdina trbušnog zida; povraćanja, češće zatvor, ubrzan puls, početna tmpt. obično malo povišena. Komplikacije: prskanje crevuljka s izlivom gnoja u trbušnu duplju, sleduje lokalno zapaljenje trbušne maramice, sa stvaranjem apscesa, ili opšte, veoma teško i opasno oboljenje. Hronično zapaljenje traje dugo, sa povremenim pogoršanjima, ili u periodu između 2 akutna napada. Znaci različiti: najčešće tegobe varenja, tištanja u trbuhu sa d. strane, Lečenje: operacijom otkloniti crevuljak (apendektomija), kod akutnog što pre, najbolje u toku prvih 36 časova.

1304. APENDIKULARIJE, grupa sitnih repatih → plaštaša s pihtijastim plaštom u obliku kućice; pučinski morski organizmi.

1305. APENDINI Franjo Marija (1768.-1837.), napisao na it. jeziku Gramatiku ilirskog jezika (Dubrovnik, 1808.), jednu od prvih gram. sh. jezika na tuđem.

1306. APENINI, dugačka, mlada nabrana plan. na Apeninskom Pol.; na S se odvaja od Primorskih Alpa i pruža se prema J gotovo sredinom celog Apen. Pol. (izuzimajući Kalabriju), na dužini oko 1200 km. Podeljeni na Severne (Ligurske, Etrurske), Srednje (Rimske, Abruce) i Južne (Napuljske. Lukanske) A. Najviši deo Abruce sa najvišim vrhom Monte Korno (2921 m). Apeninsko Poluostrvo, srednje od 3 vel. pol. na J Evr., zalazi u Sred. M. Na S odvojeno od Evr. lučnim plan. vencima Alpa, na I ograničeno Jadr. i Jonskim, na Z Tirenskim i Ligurskim M. Na S Lombardska Nizija, kroz koju protiče r. Po. Južnije planinsko, jer se gotovo sredinom provlače pl. Apenini.

1307. APERITIV (lat.), sredstvo za povećanje apetita; sredstvo za čišćenje. Aperitivna vina → vino.

1308. APERKAT (engl.), udarac u boksu ozdo naviše sa skupljenom rukom.1309. APERTURA (nlat.) → svetlosna jačina.1310. APERCEPCIJA (lat.), shvatanje, opažanje; u psih. smislu unutarnja voljna

radnja koja čini da nejasna svesna stanja, pojave i procesi postanu jasni, razgovetni i

svesni. Aperceptivno mišljenje, analiza i raspoređivanje pojmova po strogim logičkim zakonima; supr. asocijativno m.; prosta reprodukcija pretstava bez ikakvog logičkog reda (→ asocijacija).

1311. APET, boginja materinstva kod st. Egipćana; pretstavljana sa telom nilskog konja.

1312. APETALE (grč.) → cvet.1313. APETIT (lat.), želja za jelom, predosećanje zadovoljstva pri pomisli na jelo;

kompleks osećaja i osećanja prouzrokovan zamišljanjem, viđenjem i mirisanjem jela. Dok je glad uvek neprijatna senzacija, a. je zadovoljstvo koje se oseća pred obed A. je najjača draž za živce žlezda koje u želucu luče sokove; bez a. hrana nema ukusa, a kad se jede bez ukusa, izostaje psihičko lučenje želudačnog soka.

1314. APIJAN 1) grč. istoričar iz 2. v.; napisao na grč. opširnu rim. istoriju, koja se znatnim delom očuvala. Za nas važan odeljak o Iliriji. 2) Petar (1495.-1552.), nem. matematičar i astronom. Bavio se mat. geogr. (kozmografijom) i kartografijom. Konstruisao (1524.) po njemu nazvanu Apijanovu projekciju (preinačena cilindrična p.), koja se dosta upotrebljava u kartografiji.

1315. APIJE Klaudije → Klaudije. Apijev put, Via Appia, rimski put od Rima do Kapue, izgrađen pod A. K. (312. g. pre. Hr.).

1316. APIOL, fenol-eter, sastavni deo eterskog ulja kojeg ima u peršunu, jako draži kožu, sluzokože i bubrege, izaziva i slabost srca; u novije vreme se mnogo upotrebljavao kao sredstvo za izazivanje pobačaja, te i kod nas često dolazilo do veoma teških trovanja.

1317. APIS 1) Hapi, sveti bik kod st. Egipćana, u kojem stanovali bogovi Oziris i Pta; sav crn, sa trouglastom belom pegom na čelu. Lešinu mu balzamovali. 2) → Dimitrijević Dragutin. (Na sl. bik A.)

1318. APIH Josip (1853.-1911.), slov. istoričar i javni radnik; gl. dela: Židovstvo, Plemstvo in narodni razvoj, Slovenci in leto 1848.

1319. APLANAT (nlat.), tip složenog objektiva, sastoji se od 2 ahromatska sočiva postavljena simetrično u okvir; ima vel. obim oštrine; svetlosna jačina prosečno oko 1 : 7,7. Nedostaci: krivo polje oštre slike i → astigmatizam.

1320. APLAUZ (lat.), pljeskanje rukama, odobravanje gledalaca u poz.; u običaju već u st. Rimu, gde se, pored pljeskanja dlanom o dlan ili šupljom šakom, odobravalo i mahanjem okrajka toge i puckanjem prstima. Aplaudirati, pljeskanjem iskazivati odobravanje i dopadanje.

1321. APLACENTALIJE, najniži sisari (torbari, mravinji ježevi i kljunar) koji se odlikuju otsustvom embrionalnog organa placente (posteljice), nasuprot svim ostalim sisarima sa placentom (→ placentalije).

1322. APLIKATURA (it.), pravilan položaj i raspored prstiju pri sviranju na nekom instrumentu.

1323. APLIKACIJA (lat.) 1) primena, upotreba, naklonost. 2) molba na neku vlast. 3) u ručnom radu ukras druge boje na haljini, prekrivaču i dr.

1324. APNEA (grč.), kratkovremeno izostajanje disanja koje nastupa kad se svojevoljno učine nekoliko uzastopnih dubokih pokreta disanja, posle čega se za neko vreme (30º i više) ne oseća potreba za disanjem. Dete za vreme intrauterinog života nalazi se u a. (fetalnoj).

1325. APOGEUM (grč.), najudaljeniji položaj (Sunca, Meseca) od Zemlje.

1326. APODIKTIČAN (grč.), nužan, bezuslovan; a. sud., npr.: u ravnostranom trouglu moraju nužnim načinom biti svi uglovi jednaki.

1327. APOĐATURA (it. appoggiatura), u muz. sitna nota ispred obične kojoj pri izvođenju oduzima oko polovine trajanja.

1328. APOEN (frc.), novčana uputnica, men. ili novac kojim se izmiruje neki dug (npr. ako je dug iznosio 20 000 d, pa je za otplatu dato u gotovu 15 000, a ostatak od 5000 d isplaćen men., onda je ova men. a.); uopšte men., zatim deo, npr. akcionarskog kapitala ili nekog zajma (npr. ako je zajam podeljen u obveznice po 100 d, pa ima komada koji obuhvataju 5 ili 10 obveznica, i takve obveznice zovu se a.).

1329. APOZICIJA (lat.), samostalan dodatak uz imenicu, koju bliže određuje: stavlja se posle nje i odvaja zapetom, npr. Beograd, prestonica Jugosl.; pšenica, belica.

1330. APOKAVK Vasilije, viz. državnik iz 14. v.; upravnik Carigrada za maloletstva Jovana V Paleologa; gl. protivnik Kantakuzinov.

1331. APOKALIPSA (grč.) 1) otkrovenje budućih događaja u slikama za koje se veruje da dolaze od boga. 2) spis sv. Jovana bogoslova u Sv. pismu, gde se proriče sudbina crkve, dolazak Antihrista i dr. 3) rel. pravac koji u svemu vidi pretskazivanje svršetka sveta. Apokaliptički jahači (Otkr. Jov. 6.), četvorica, pretstavljaju glad, kugu, rat i smrt; simvoličko pretstavljanje nesreće koja će se javiti pred smak sveta. (Na sl. četiri a. j. od P. Kornelijusa.)

1332. APOKARPIJA (grč.), plod koji postaje iz jednog cveta sa 2 ili više slobodnih (apokarpnih) tučkova, od kojih se svaki razvije u po jedan plodić, npr. kod ljutića. Sastoji se od 2. ili više monokarpija (→ plod).

1333. APOKATASTAZA (grč.) 1) vraćanje u ranije stanje, ozdravljenje. 2) u flz. učenje (kod pitagorejaca, Heraklita, stoičara i Ničea) o večitom ponavljanju istog reda stvari. 3) opšte vaskrsenje mrtvih pred strašni sud.

1334. APOKOPA (grč.), izostavljanje glasova; može biti gramatička (k’o, doš’o, mis’o), govorna (’ bro jutro, šta š’, umesto šta ćeš) i pesnička (plačuć’ pjeva -- nit’ tko šapće, nit’ tko zbori, nit’ tko pjeva, nit’ se smije!).

1335. APOKRISIJAR (grč.), ep. poslanik na carskom dvoru radi održavanja potrebne veze; papa imao a. u Carigradu od 6. v.

1336. APOKRIF (grč.: skriven, neautentičan), prvobitno sve sv. knjige, po svojoj sadržini i smislu nepristupačne, skrivene, neposvećenim; u hrišćanstvu spisi o licima i događajima iz Biblije koje ne priznaju crk. vlasti (stoga tajno šireni). Najpoznatiji a.: o Adamu, Rajskom drvetu, Enohova knj., Evanđelje Nikodimovo, Vizija Isaijina, Drugi dolazak Hristov. Neke a. širili bogomili; inače a. imali uticaja na našu nar. knjiž.: iz tog kruga npr. pesme Car Duklijan i Krstitelj Jovan i Odlazak majke sv. Petra u pakao.

1337. APOKSIOMEN, čuveni grč. kip atlete, pretstavljenog kako se čisti od ulja i peska.

1338. APOLINARIJE, ime 2 grč. gramatičara iz 4. v., napisali više dela u stihu i prozi.1339. APOLINER Gijom (Apollinaire, 1880.-1918.), pravim imenom G. de

Kostroviski, poreklom polj. Jevrejin; pisao na frc. pesme, romane, 1 poz. komad, eseje. Objašnjavao i propagirao kubističku um., uticao na savr. frc. poeziju,

1340. APOLINISKI (po grč. bogu Apolonu) nagon, upravljen na umerenost, red i harmoniju, za razliku od dioniziskog (po bogu Dioniziju), upravljenog na strasti i volju. Pojmove uveo Niče

1341. APOLOGETI (grč.), hrišć. naučnici koji u doba gonjenja pismenim sastavima upućenim rim. vlasti ili javnosti branili hrišćanstvo od nehrišć. filozofa i sektaša; najpoznatiji: na I Aristid, Justin Filozof († 166.) i dr., a na Z Tertulijan, Laktancije, sv. Kiprijan. Apologetika, bogosl. nauka; izlaže verovanje svoje crk., pobija dr. vere i prigovore. Apologija, beseda radi zaštite nekoga ili nečega; preterana pohvala. Čuvena Sokratova odbrana pred atinskim sudom, sačuvana u Platonovu spisu A.

1342. APOLODOR (60.-125.), Grk, rim. arhitekt; sagradio Trajanov forum i most preko Dunava kod Oršave.

1343. APOLON, Feb, sin boga Zevsa i nimfe Lete, brat Artemidin, grč. bog smrti, čistote, lepote i mudrosti, zaštitnik poezije i muz.; rođen na Delu, gde najviše obožavan, a imao svoje proročište u Delfima, gde preko → Pitije pretskazivao budućnost. Poubijao Kiklope i stoga proveo neko vreme na Zemlji kao pastir kod tesaliskog kralja Admeta. Odrao živog satira Marsija što se sa njim takmičio u sviranju, a kralju Midi dao magareće uši stoga što mu se više dopala svirala boga Pana nego njegova lira. Zamišljali ga i pretstavljali kao veoma lepa mladića; od sačuvanih kipova najčuvenijih Praksitelov.

1344. APOLONIJA, ant. varoš u Arb. blizu Valone; u grč. doba čuvena sa svoje trgovine.

1345. APOLONIJE 1) iz Perga, živeo u Aleksandriji u 2. v. pre Hr.; pored Arhimeda i Euklida 1 od najčuvenijih matematičara svoga doba: gl. mu se delo odnosi na konične preseke, gde prvi uvodi imena elipse i hiperbole; dao za broj π približnu vrednost 3,14169. 2) Rodski, grč. epski pesnik iz 3. v. pre Hr., rodom iz Aleksandrije; dugo živeo na dvoru Ptolemeja; napisao više epova. 3) iz Tijane, grč. filozof i čudotvorac. Prevazilazio svoje savremenike znanjem, besedništvom i pameću, zbog čega njegov život okružen bajkama.

1346. AKOLONOV LEPTIR (Parnassius apollo), leptir iz porodice Papilionidae.1347. APONEUROZA (grč.), neobično jaka beličasta opna, pomoću koje se neki

mišići pripajaju za kosti; obavija u vidu čaure grupe mišića ili cele udove, pojačava neke delove tela (dlan, taban).

1348. APONjI Albert (1846.-1933.), mađ. političar i državnik; protivnik nac. pokreta kod potčinjenih naroda u A.-U. Napisao memoare.

1349. APOPLEKSIJA (grč.), kaplja, »šlog«, najčešći uzrok krvarenje u mozgu usled prskanja moždanih krvnih sudova, posledica arterioskleroze, luesa, hroničnih oboljenja bubrega sa povećanim krvnim pritiskom; ili usled iznenadnog zapušavanja krvnih sudova srca (embolija) kao posledice srčanih bolesti. Dolazi iznenada, najčešće posle jela, uzbuđenja, pri stolici, snošaju, varenju, zadržavanju ili pešačenju na jakom suncu, kupanju u hladnoj ili vreloj vodi, uzimanju veće količine alkohola. Znaci: s iznenadnim gubitkom svesti bolesnik pada, opruženo telo leži mlitavo i nepomično ili se grči, lice crveno, podbulo, disanje otežano, mokraća i stolica odilaze sami, bolesnik ne reagira na spoljne nadražaje. Posle nekoliko časova, ređe nekoliko dana, ako za to vreme ne nastupi smrt, bolesnik dolazi svesti, kada se vidi jasno da je s jedne strane tela oduzet (→ hemiplegija).

1350. APOR (frc.) prinos 1 lica u preduzeće u stručnoj spremi, nepokretnostima i pokretnostima, ali ne u novcu. Aportiranje, u lovu i dresuri lasa, donošenje predmeta, ranjene i ubijene divljači, koju pas donosi na komandu »aport«.

1351. APOREM (grč.), logička teškoća, težak zadatak, sporno pitanje Aporetika, veština u diskutovanju problema bez želje da se oni reše; aporetičko shvatanje flz.

jednako učenju da se vrednost sastoji u diskutovanju i razmišljanju o njenim problemima koji su inače nerešivi.

1352. APOSIOPEZA (grč.), prekid govora (npr.: Nije lepo da ... ali je najbolje ćutati!); dopuštena samo pri slikanju jakih duševnih stanja, gde bi bila i u stvarnom govoru.

1353. APOSTASIJA (grč.), otpadništvo od neke vere, nekog shvatanja sveta, ideologije ili polit. ubeđenja. Apostat, apostata, otpadnik; lice isključeno iz verske zajednice; kod nas ima teškoće pri zaključenju braka (→ ateist).

1354. APOSTERIORI (lat. a posteriori), od kasnijeg; upotrebljava se u značenju saznanja iz iskustva (→ apriori).

1355. APOSTOL (grč.: poslanik) 1) u hrišć. crk. 12 učenika Hristovih: Andreja, Petar, Jakov Zevedejev, Jovan, Filip, Bartolomej, Toma, Matej, Jakov Alrejev, Tadija, Simon Kananit i Juda (posle njega Mateja) Nazivaju se a. i Pavle (Savle) i pisci evanđelja Marko i Luka). 2) u prav. crk. knjiga (sadrži: izlaganje dela a., poslanice a. Pavla, Petra, Jakova); čita se na bogosluženju. Apostolski, što vodi poreklo od a. ili ima veze sa njima. A. muževi, učitelji crk.; živeli s a.: Varnava, Kliment Rimski, Polikarp Smirnski i dr. A. odredbe (konstitucije), 8 knj. u kojima se izlaže najstarija praksa crk.; postale u 2. ili 3. v. A. pravila, kod prav. 85, kod rkat. 50 kanona za svešt. službu; nisu sva od a., ali obavezna. Preveo na lat, Dionisije Mali. A. stolica (sedes apostolica), sedište ep. crk. osnovane od a.; u rkat. crk. papski presto.

1356. APOSTROF (grč.), znak (’) za obeležavanje ispuštenog slova. Apostrofa, oslovljavanje otsutnih lica (pa i stvari), najčešće poklič u nevolji (npr,: jao, moja majko!). Apostrofirati, obratiti se nekome pogrdnim rečima.

1357. APOTEKA (grč.), zdravstvena ustanova pod drž. nadzorom za držanje, spravljanje i izdavanje svih lekova koje propisuje farmakopeja. Javnim i bolničkim a. upravlja kvalifikovani magister farmacije. U mestima gde nema javne, priručne a. mogu imati zdravstvene zadruge, lekari i vet.; njima upravlja lekar ili vet., za to i posebno osposobljen. Za apot. službu postoje posebni zak. propisi. A. domaća. U svakoj kući treba da ima u pripravnosti i ponešto lekova čiji broj treba da bude tim veći ukoliko je kuća udaljenija od najbliže a. Lekovi treba da stoje na suhom mestu, zaklonjenom od sunca; dobro je imati posebni orman pod ključem. Od lekova za spoljnu upotrebu dolaze u obzir: jodna tinktura za dezinfekciju rana ili ozleda (20, a prema potrebi i 30-50 g treba da stoji u tamnoj bočici i da se obnavlja svakih 6 mes); čist alkohol (100-300 g; u hitnim potrebama može se zameniti ljutom rakijom); tablete za burovu vodu (4-5 komada); jodoform ili bizmutum subgalikum (dermatol) za posipanje i previjanje gnojavih rana (u kutiji 5-10 g); kalijum-permanganat (u kutiji 5 g), čiji se rastvor kad zatreba (stavlja se 0,5-1 g na 1 l vode) upotrebljava za rane, zatim za ispiranje usta i guše (tu se može upotrebiti i slabiji rastvor) i ispiranje kod žena; borna kiselina, kristalni prašak (nekoliko kesica po 3 g); prašak iz 1 kesice stavlja se u 100 g ključale vode; kad rastvor bude mlak, čistim rukama uzeti nešto vate, natopiti i neisceđenom prebrisati krmeljive oči; (umesto rastvora b. k. može se na isti način upotrebiti i kamiltej); lizoform za dezinfekciju ruku i dr. za vreme zaraznih bolesti u kući (bočica od 100 g treba da je uvek dobro zapušena); vazelin kao zaštitna mast kod ispucane kože, usana ili za nos; kalijev sapun za pranje i dezinfekciju ruku (dovoljno 50 g u porcelanskoj teglici); hartija od slačice (4-5 kom.), koja se zamoči u vodu i stavlja na kožu kod reumatičnih bolova i dr.; ulje (od masline, lana ili suncokreta) da se nađe pri ruci kod opekotina; hiperol u tabletama (1 cevčica od 10 kom.) za ispiranje (1 tableta na čašu vode) guše, krajnika, rana ili da se kaplje u uho

koje procurilo; cinkova mast (20 g) za sušenje krasta. Za unutrašnju upotrebu: 5-10 tableta po ½ g acetilo-salicilne kiseline (znatno skuplje pod imenom aspirin) za upotrebu kod glavobolje, nazeba, zubobolje ili reumatičnih bolova i za snižavanje povišene tmpt. (nije savetno uzimati u ovu svrhu pre lekarskog pregleda); 15-20 tableta po ½ g tanalbina, koje se daje kod proliva 3 puta dnevno po 1 tabl.; veštačka karlebadska so (prava k. s. mnogo skuplja, a nije bolja), 200 g u kutiji, sredstvo za čišćenje (1 vel. kašika na čašu vode, najbolje izjutra); lišće od sene, nekoliko kesica po 4 g (sadržina 1 kesice na čašu vode, spravlja se kao čaj); bikarbonat sode (10 g u kutiji) protiv gorušice (uzima se na vrh noža posle jela; u istu svrhu i u istim količinama može poslužiti i pečena magnezija); beli slez, daje se kao domaći lek u obliku čaja protiv kašlja, naročito kod dece; sasušen cvet od lipe, kao čaj, dobro sredstvo za preznojavanje; titrica ili kamil-tej protiv grčeva i proliva kod odojčadi i male dece kao čaj; lišće nane kao čaj kod dece protiv grčeva u crevima; od gorkih čajeva, od kojih se uzima po 1 vel. kašika na ½ sata pre jela, da bi se popravio apetit, može poslužiti pelen, hajdučka trava i kičica, posebno ili pomešano, nezaslađeno; tinktura valerijane (30 g u bočici) uzima se po 10-20 kapi na šećeru kod živčane razdraženosti i nervoznog lupanja srca, nesanice, kojoj uzrok živčana razdražljivost; u d. a. treba još imati 100-200 g vate, bolje u manjim paketićima, nešto sterilne gaze i toplomer. Apotekarska komora, autonomna ustanova koja ima zadatak da štiti interese i ugled a. staleža; osn. Uredbom Mst. nar. zdravlja 1926., a dobila konačan oblik Zak. o apotekama 1931. Vrhovni organ Uprava, sastavljena od po 1 pretstavnika iz svake ban. i njen Izvršni odbor, koji se sastoji od 4 člana i rešava sve tekuće poslove u ime uprave. Po ban. postoje sekcije, a uz njih i disciplinski odbori s pravom da sude disciplinske krivice, o žalbama na njihove presude rešava viši disciplinski sud u Beogradu, kojem stoji na čelu 1 kasacioni sudija. A. taksa za lekove i njihovu izradu propisuje Mst. soc. pol. i nar. zdravlja; utvrđene cene, kojih se moraju pridržavati sve javne i priručne a.

1358. APOTEM (grč.), pravilnog poligona, dužina normale (SA) spuštene iz središta na stranu; površina poligona jednaka polovini proizvoda obima i a. A. pravilne piramide normala (SA) spuštena iz vrha na ivicu osnove.

1359. APOTEOZA (grč) 1) u st. vremena proglašavanje nekoga za boga (npr. vladara). 2) odavanje božanskih počasti. 3) završna poz. slika nekog komada, sa muzama, anđelima, nebom, posvećena otadžbini ili nekom vel. čoveku.

1360. APOTECIJA (grč.), plodonosno telo nekih askomiceta i lišaja; otvoreno (tanjirasto, peharasto), često puta veoma živo obojeno (npr, kod babinog uha).

1361. APOFIZA (grč.), normalna izbočina na kosti; služi za pripoj mišićima ili se pruža prema susednoj kosti u cilju stvaranja zgloba.

1362. APOHROMAT (grč.), anastigmatski objektiv kod kojeg hromatska aberacija ispravljena na primarni i sekundarni spektar; sve boje spektra svedene u jednu tačku. A. se upotrebljavaju u reprodukcionoj fotografiji pošto daju mat. oštrinu u snimanju i tačno predaju boje. Svetlosna jačina prosečno oko 1:9.

1363. APRAKSIJA (grč.), nesposobnost izvođenja nekih pokreta ili upotrebe i rukovanja nekim stvarima, kao posledica moždanih oboljenja.

1364. APRAKSIN 1) Petar M., rus. vojskovođ iz 18. v.; ratovao uspešno sa Šveđanima i privoleo Kalmike da prime rus. podanstvo. 2) Feodor (1661.*1728.), brat prethodnog, admiral. 3) Stepan F. (1702.*1760.), rus. vojskovođ, odlikovao se u ratu sa Turcima (1736.-1739.).

1365. APRETURA (frc.), sve završne radnje prilikom izrade tkanina: izatkana i obojena tkanina njome dobiva trg. izgled; natapanje tkanina raznim materijama da dobiju naročite osobine, da postanu nepropustljive za vodu itd.

1366. APREHENZIJA (lat.), zabrinutost. strah, odvratnost; u flz., kod Kanta sinteza a. shvatanje raznolikosti empiriskog opažaja, koje omogućava opažanje, tj. njegovu empirisku svest.

1367. APRIJES, eg. faraon iz 26. dinastije, sin Psametika II; ratovao sa Navuhodonosorom.

1368. APRIL (lat.), 4. mesec u god., travanj, ima 30 dana. Za 1. a. vezani običaj varanja poznanika potiče verovatno od varljivosti vremena u tome mesecu. Aprilski ili srednjogorski ustanak, planuo u Bug. protiv Turaka (20./4 1876.), pod uticajem bos.-herc. ustanka; pripremio ga revolucionarni komitet u Bukureštu, a njegov početak utvrđen na skupštini u Oborištu, za 1./5.; usled izdaje i otkrivanja priprema otpočeo ranije, ali samo u Sr. Gori, zap. Trakiji i Trnovu; gl. vođ ustanka Benkovski poginuo izdajom, a ustanak krvavo ugušen posle 15 dana; posle toga Turci poslali Čerkeze i bašibozuke, koji u Bug. popalili oko 80 sela i mnoge poubijali; to dovelo do protesta engl. min. Gledstona i do rata između Rus. i Tur.

1369. APRIORI (lat.: a priori), sve istine u svom važenju nezavisne od iskustva. Takve su logičke i mat. aksiome i načela prir. nauka. Apriorizam, teorija o apriornim uslovima jedne naučne obl. saznanja, tj. o uslovima koji prethode svim iskustvenim istinama te nauke.

1370. APROBACIJA (lat.), odobravanje, priznanje, dokaz, dopuštenje; u rkt. crk.: dopuštenje za izdavanje svetih. teol, i flz. dela.

1371. APROVIZACIJA (nlat.), nabavka hrane; organizovanje sredstava za ishranu.1372. APROKSIMATIVAN (lat.), približan, verovatan.1373. APROPRIJACIJA (lat.), prisvajanje; u pravu pripisivanje izvesnog predmeta u

svojinu lica koje je po zak. obavezno da ga, uz naknadu, primi u svojinu; u tome slučaju pravni osnov sticanja je akt vlasti, a ne kupovina i prodaja; za fabrike i rudnike postoji često obavezna a. susednih zemljišta, a u Beogradu slepih placeva.

1374. APSENTIZAM (plat.), otsutnost vlasnika sa poljopr. imanja, koji ne živi na njemu, već ga izdaje pod zakup. Kod nas se ne smatra zemljoradnikom i ne može se koristiti uredbama o zaštiti zemljr.

1375. APSIDA (grč.: školjka), polukružno ili poligonalno udubljenje koje završava oltarski prostor na i. delu hrama u romanskom i viz. stilu; zove se i konhe. (Na sl. a. man. Ljubostinje.) Apsidi, temena vel. osovine putanje pratioca (planete, komete, odnosno satelita) oko Sunca (odnosno gl. planete). Apsidna linija, osovina putanje po kojoj se kreću nebeska tela.

1376. APSINT (grč.), jako alkoholno piće zelenkaste boje, naročito omiljeno u Frc.1377. APSIRT, brat Medejin, koja ga, dok je bežala sa Jazonom, isekla na komade i

bacala za sobom da bi zadržala gonioce.1378. APSIRTOS, ime o. Cresa u ant. doba.1379. APSOLVENT (lat.), student koja je proveo na univ. određeno vreme, a. nije

položio poslednji ispit.1380. APSOLUTAN (lat.), samostalan, bezuslovan, neograničen, potpun (supr.

relativan); u flz. praosnov stvari, bog, ono što po sebi postoji, ono što se samo sobom saznaje, ono što se ne može saznati, totalitat svega što je uslovljeno. Zbog toga često

polazna tačka u metafizici. A. alkohol (100%-tni) → alkohol. A. bračna smetnja ne može se otkloniti arhijerejskim blagoslovom; javlja se usled već postojećeg braka, nedostatka godina (15 za muškarca, a 13 za devojku), razlike vere, bliskog srodstva i rađenja o glavi ranijem suprugu. A. broj → broj. A. vlaga → vlaga. A. vrednost broja, vrednost nezavisna od predznaka: (± 3) = 3; a. v. kompleksnog broja a + :b, ili moduo, je (a + :b) = √a² + b². A. karakter prava imaju stvarna prava (državina, svojina, službenost i založna prava) koja dejstvuju prema svima i svakome, a ne. samo između stranaka (npr. ako neko ima hipoteku na jedno dobro, njega se ne tiče promena njegovog sopstvenika, jer hipoteka dejstvuje prema svima). A. (apstraktna) likovna umetnost ne prikazuje oblike realnog sveta, nego stvara dela pomoću slobodno kombinovanih i »simfoniski« složenih boja, linija i površina; njen karakter izrazito dekorativan, a vrednost u smeloj, retkoj i komplikovanoj ritmici linija i rafinovanom skladu boja. Pojavila se oko 1910., izumire posle 1930.; gl. pretstavnici: u slikarstvu Pikaso, Brak, Kandinski i Paul Kle; u vajarstvu Arhipenko, Lipšic i Zatkin. A. muzika, deluje čisto muz. sredstvima, bez pomoći drugih. Elementi joj: ritam, melodija, harmonija, oblik. A. nadležnost, poslovi koji spadaju u delokrug određene vlasti ili suda i koje ne može vrišti druga vlast; npr. sr. sud sudi sporove do 12 000 d, okr. u 1. stepenu sve sporove preko 12 000 i neprocenljive; na nju ima paziti svaka vlast po zvan. dužnosti, u protivnom njena odluka ništavna. A. ništavnost, javlja se kod pravnog posla kad je povređen javni poredak i kada sudija mora da ga poništi po zvan. dužnosti, i bez traženja zainteresovanih stranaka. A. nula, tmpt. od -273º C, pri kojoj gasovi nemaju pritiska. A. poslovno nesposobna lica, deca do 7 god. i duševno bolesni; ne mogu da zaključuju pravne poslove ni s odobrenjem roditelja ili staratelja, Jer se njihova volja smatra za pravno irelevantnu. A. sluh, u muz. prir. sposobnost određivanja visine nekoga tona bez ikakvog pomoćnog sredstva. A. tačnost, u pravu fikcija koja se pripisuje zemljišnim knjigama: sve što je u njih upisano smatra se kao neoborivo tačno u korist svakog lica koje se na njih oslanja; uvedena je prvo u Nem. i Austr.; kod nas važi tek posle tri godine od upisa. A. temperatura, skr. T, koja se računa od -273º C; da se tmpt. izražena u Celzijevim stepenima pretvori u a. t., treba joj dodati 273 (npr. 100º C je 373° a. t.). A. šumsko zemljište, usled svojih osobina (fiz. ili hem. sastav tla, nagib, ekspozicija, visina, konfiguracija ili udaljenost od ljudskih naselja) trajno nesposobno ili nerentabilno za dr. kulturu sem šume. Zak. o šumama strogim propisima zahteva da a. š. z. bude trajno pod šumom. Izuzetno, tle može izgubiti karakter a. š. z. nagomilavanjem humusa posle pošumljenja, amelioracijom, izgradnjom prometnih sredstava, naseljavanjem itd. Apsolutizam, samodržavlje, samovlašće; oblik vladavine u kojem vladar ima neograničenu vlast; ima 2 vrste: legitimni a., po milosti božjoj, i cezarizam, po volji narodnoj; javio se još u st. v. i trajao u nekim evr. državama sve do pred kraj 19. v. (Rus). Apsolutist, koji voli neograničeno, samovoljno da upravlja.

1381. APSOLUTORIJUM (lat.), razrešnica (npr. posle završenih univ. studija). Apsolucija, razrešenje, oproštaj grehova.

1382. APSOROS, ant. ime o. Osera u Jadr. M.1383. APSORPCIJA (lat.), upijanje, usisavanje gasovitih tela u tečna ili čvrsta, ili

tečnih u čvrsta: zemlja upija vlagu, voda amonijak; kiseonik za disanje uzima se a. pluća i kože; preko sluzokože (u crevu) vrši se a. svarene → hrane; kod biljaka naročito apsorpciono tkivo, čija gl. funkcija primanje vode i u njoj rastvorenih hranljivih materija, dok biljka niže organizacije (alge, bakterije, neke gljive) i mnoge više vodene

biljke primaju materije celom površinom; kod biljaka na višem stupnju organizacije ulogu primanja vrše naročiti organi i tkiva (apsorpcioni micelijum, haustorije, rizoidi, korenove dlake, velamen radicium, itd.). U anat. pogledu a. ćelije i tkiva se odlikuju vel. spoljašnom površinom, perifernim položajem, nežnim i za vodu propustljivim ćeličnim membranama.

1384. APSTINENT (lat.), koji se sam od svoje volje uzdržava, npr. alkoholnih pića, duvana, polnog snošaja itd. Apstinencija, uzdržavanje, uskraćivanje Apstinirati, uzdržati se.

1385. APSTRAKCIJA (lat.), logički postupak, kojim se iz jedne složene pretstave ili iz množine takvih pretstava izaberu neki sastavni delovi kao elementi pojma, a ostali se isključe; izolatorska a. mišljenjem proizvoljno izdvaja i posmatra jedan određen ili više sastavnih delova date nam jedne kompleksne pojave; generalizatorska a. kod većeg broja predmeta zanemaruje individualne i promenljive osobine, a zadržava zajedničke celoj grupi i sjedinjuje ih u pojam; individualizatorska a., dovodeći u vezu neke osobine ili predmete sa vrednostima koje bezuslovno važe, konstituiše individualne ist. pojmove. Apstrahovati, izdvojiti nešto u mislima od nečega, ali tako da se pri tom nešto ističe, a nešto opet zanemaruje; izdvojeno se zove apstraktno, ono iz čega se vrši izdvajanje konkretno; сви појмови су апстрактни, јер су добивени а. из конкретних опажања (емпиризам). Apstraktna kulpa → kulpa. A. nauke, više nauke, supr. realnim naukama, bave se a. ili spekulativnim stvarima, npr. flz., mat., filologija i dr. A. rad, društveni rad podeljen na bezbrojne struke pri kojem se nesvesno troši ljudska radna snaga. A. reči → reči. A. ugovor, kod kojeg se ne ispituje kako se i zbog čega (kauzalni ugovor) došlo do proizvođenja pravnog dejstva i koji su namenjeni prenošenju prava na treća lica (kao men.: imalac se poziva na ono što se vidi iz men. teksta, a ostalo ga se ne tiče). A. umetnost → apsolutna um. A. hipoteka, ustanova nem. prava prema kojoj se postojanje hipoteke smatra kao postojanje duga i da je isprava o hipoteci jednovremeno i dokaz o postojanju tražbine; u Jugosl. je nema (→ hipoteka).

1386. APSTRUZAN (lat.), nejasan, mutan, nerazumljiv.1387. APSURD (lat.), ono što je protivno zdravom razumu, protivrečno, besmisleno;

besmislica.1388. APSCES (lat.), ograničena kolekcija gnoja, nastala infekcijom; topao a. ima

akutan tok, može se lokalizovati pod kožom, u tkivima i svim organima (posledica zapaljenja); hladan a. najčešće tbk. prirode u limfnim žlezdama i zglobovima; metastatičan a. javlja se na udaljenom mestu od prvobitne infekcije (klice prenesene krvnim putem); fiksacički a., metod lečenja, ubrizgavanjem nekih medikamenata pod kožu da se stvori veštački a., koji privlači klice i parališe prvobitnu infekciju. Lečenje: topao a. proseći; hladan ne proseći, prazniti iglom i ubrizgavati modificirajuće tečnosti (jodoform). A, pluća, ograničeno oboljenje pluća, gde se usled destrukcije tkiva stvara šupljina (kaverna); najčešće nastaje posle zapaljenja pluća ili prodora stranih tela u dušnice. Znaci: visoka tmpt., obilan ispljuvak, koji put u obliku povraćanja.

1389. APSCISA (lat.), u geodeziji → koordinata koja se poklapa sa pravcem S-J, u mat. sa pravcem I-Z; kod detaljnog snimanja ortogonalnim metodom linija na kojoj se snima, na koju se prizmom spuštaju ordinate, »upravne«. Apscisna osovina → koordinata.

1390. APTERIGOTE (grč.). najprimitivniji insekti, malog porasta, bez krila; često imaju na trbušnim člancima ostatke nožica kojih kod drugih insekata nema. Razvijaju se bez preobražaja; suhozemni su stanovnici, i samo neki oblici žive na površini voda;

rasprostranjeni su po celom svetu, čak i u polarnim krajevima; mnogi od njih mogu dobro da skaču.

1391. APUD ACTUM CONDITUM (testament) je sačinjen od strane sr. sudije, po želji i diktatu zaveštavaoca; za njegovo sačinjavanje potrebno je da zaveštalac prestane s 2 svedoka koji ga lično poznaju.

1392. APULEJ, rim. pisac iz 2. v.; roman Metamorfoze ili Zlatan magarac; ljubavna priča Amor i Psiha.

1393. APULIJA, predeo na ji. kraju Apeninskog Pol.: od r. Ofanti na S do j. kraja Apuliskog Pol.; u unutrašnjosti krečnjačka karsna visija (stočarstvo, zemljr.), u jadr. primorju niže tercijarno plodnije zemljište (vinogradi, j. voće). U njoj it. pokrajina Pulja. Gl. grad Fođa.

1394. APURE, r. u J. Amer., pritoka Orinoka, duga 1600 km i plovna.1395. APUS (Apus), rod nižih rakova pljosnatog tela sa leđnim štitom i listastim

nožicama. Živi u barama i javlja se u proleće (→ sl.).1396. APUHTIN Aleksej (1841.-1893.), rus. lirski pesnik muzikalnog stiha, zbog čega

mnoge pesme komponovane.1397. APŠERON, poluostrvo na zap. obali Kaspiskog J., dugo oko 70 i široko oko 25

km; bogato naftom.1398. AR (lat.-frc.), mera za površinu: 100 m².1399. Ar, hem. znak za element argon.1400. ARA 1) Arras, varoš (30 000 st.) i utvrđenje u Frc.; važno tržište za žitarice i

ulje; razvijena ind. tkst., zemljr. sprava, šećera; poznato po bitkama u svetskom ratu. 2) Aare, Aar, r. u Švajc., potiče od Oberarglečera u Bernskim Alpima, protiče kroz Briencko J., uliva se u Rajnu kod Koblenca. Po A. nazvan 16. kanton u s. Švajc. Argau, gl. grad. Arau.

1401. ARA 1) (Psittacidae), vrsta vel. papagaja u prašumama J. Amer., jakog kljuna, duga repa, crvene glave i žutog perja; štetočine; love ih radi perja i mesa. 2) vrsta zmija naočarki (Kleopatrine zmije) u Eg., duga 2 m; leđa tamnije, trbuh svetlije žute boje sa tamnim prugama na vratu; kod st. Egipćana božanstvo polja; može da se dresira.

1402. ARABA, arba (ar.: kola), dvokolice s visokim točkovima, u upotrebi u M. Az., na Kavkazu, zatim kod Kalmika, Mongola, Kirgiza, Tatara i dr. tur. nomadskih naroda. Dvokolice sl. tipa u upotrebi i na B. P.; u Bosni i kod musl. J. Srbije svaka kola se zovu a.

1403. ARABA-KONAK, prevoj (952 m) na pl. Balk. u Bug., i. od Sofiskog Polja; vezuje sev. deo doline Iskra sa Sofiskom Kotlinom.

1404. ARABESKA 1) stilizovani ornament, čiji najčešći motivi palmeta i akantus; mnogo je negovali musl. narodi (po njima i dobila ime); u Evr. najviše rađena u doba renesanse. 2) česta figura u baletu; igračica stoji na jednoj nozi.

1405. ARABIJA, najveće pol. (3 mil. km²) na svetu, nalazi se na JZ Az. između Crvenog M., Babel Mandeba, Adenskog Zal., Indiskog Ok., Ormuskog Moreuza i Persiskog M. Jednostavna visoravan prosečne visine 800-1000 m; prema okolnim morima oivičena planinama čija visina mestimično prelazi 2500 m. Najsuvlji delovi su Siriska Pustinja na SI, Nefud i Vel. Ar. Pustinja na JI; u sredini pol. brdovita i oazama prošarana stepa Nedžd. Klima na J tropska, a u ostalim delovima preterano suha. Letnje tmpt. prelaze 30°, zimske se spuštaju do 25° pored obala, a 20°-10° prema unutrašnjosti i S. Taloga malo; kiše ima u većoj meri u plan. krajevima na Z. Tekućih voda malo i gube se u pustinjskom pesku. Po oazama i prim. gl. zanimanje zemljr.: urme, žitarice, kava,

voće, duvan, pamuk, zatim biljke koje daju tamnjan, izmirnu i gumu. Gl. dom. životinje kamile i konji u stepama, a ovca, koza i goveče u predelima gde se ore. Od divljih životinja najvećeg značaja imaju noj i gazela. Ima soli i sumpora duž obale Crvenog M., a nafte u Kuvejtu; nekada bilo dosta zlata, srebra i olova. Saobr. se obavlja najvećim delom karavanima; svega 1 žel. pruga od Damaska duž obale Crvenog M. preko Medine i Meke za pristanište Džidu. Stan. (4,3 mil.) musl. Arapi; dele se na zemljr. (felahe) i stočare (beduine). Arabljanska država, obrazovana u 6. v. za vlade Muhameda; njegovi prvi naslednici je proširili i osvojili Siriju, Palestinu, Eg., Mesopotamiju i Pers; Omejadi tim tekovinama dodali na I: Turkestan, Afganistan i deo Indije, a na Z: s. Afr. i Pirenejsko Pol.; njihov pokušaj da zauzmu celu Evr. omele Viz. (718.) i Frc. (932.); dinastija Abasida prenela prestonicu u Bagdad, ali nije mogla da očuva jedinstvo države, koja se raspala na: Bagdadski halifat, Eg. halifat, Kordovski halifat itd.; prvi su uništili Mongoli (1258.), drugi Turci, a treći Španjolci 1492. A. d. konačno uništili Mongoli 1258. U n. v. bila najvećim delom (1517.-1918.) pod Turcima; za vreme svetskog rata (1914.-1918.) Arapi pod uticajem Engleza digli protiv Turaka ustanak i osnovali nekoliko država. Arabljani → Arapi.

1406. ARABISKI ZALIV, sz. deo Indiskog Ok. između pol. Arabije i Pr. Indije.1407. ARAGVAJA, r. u Vraz. (J. Amer.), l. pritoka Tokantipsa; plovna na dužini od

1200 km.1408. ARAGON, u sr. v. država na Pirenejskom Pol.; ujedinjenjem A. i Kastilije

postala Šp., 1479. Aragonija, pokrajina (47 391 km², 1 mil. st.), u sr. toku r. Ebra u si. Šp. sa kont. i suhom klimom; mestimično plodna, mestimično stepskog karaktera, usled čega gl. zanimanje zemljr. (žitarice, vinova loza, masline, šeć. repa, šafran) i stočarstvo (goveda, ovce, koze); ind. nije razvijena; gl. mesto Saragosa. Aragonit, mineral, vrsta kalcijum-karbonata (krečnjaka); dobro se glača i upotrebljava za ukrase.

1409. ARAD, grad (77 000 st., većina Mađara) na d. obali Moriša u z. Rum.; žel. raskrsnica, trg. i ind. mesto; muzej, poz., gimnazije, prav. bogosl., uč. škola, trg. akad. Rodno mesto Save Tekelije; ima i danas manju srp. opštinu. Za vreme svetskog rata u A. pomro vel. broj interniranih Srba iz Srbije, B. i H. Aradska srp. episkopija, postojala od 16. v. i krajem 17. v. spojena sa jenopoljskom i temišvarskom, kojoj postavljen za ep. Isaija Đaković; 1864. prešla u rum. ruke. A. srp. protoprezviterat u Rum. ima 26 parohija i oko 30 000 duša kao ostatke nekad vel. srp. naselja i srp. a. ep. Podleži nadzoru i upravi srp. ep. namesnika u Temišvaru.

1410. ARAIŠ, gl. mesto (5000 st.) šp. Maroka i pristanište na Atlanskom Ok.1411. ARAK 1) (ar.). alkoholno piće sa 50-60% alk., dobiveno iz oriza, palmova soka

ili melase šeć. trske. 2) (lat.), tabak hartije.1412. ARAKS, najveća r. Jermenske Visije, izvire j. od Erzeruma u Tur., teče granicom

između Tur. i Pers., uliva se u Kaspisko J.; dugačka 900 km, nije plovna.1413. ARAKČEJEV Aleksije M. (1769.-1834.), rus. general, ljubimac Pavla I i min.

Aleksandra I, koji pod njegovim uticajem zaveo reakciju.1414. ARALIJA (fam. Araliaceae), biljka slična bršljanu, oko 30 vrsta, poreklom iz S.

Amer. i Az.; neke vrste kao povrće (Jap.), druge kao diuretična sredstva (Amer.).1415. ARALSKO JEZERO, u Turanu, u Az., 4. po veličini na Zemlji (64 500 km²);

nadm. v. 48 m; hrani se vodom r. Sir i Amu; o. nema; bogato ribom.1416. ARAM 1) po Bibliji obl. u Pr. Az.; Sirija i Mesopotamija. 2) peti Simov sin.

Arameji, Aramovi potomci, semitski stan. A. Aramejski jezik pripada sa jevr.,

feničanskim, arapskim i amharskim, zap. grani semitskih jezika; u st. v. govorio se u Siriji i Mesopotamiji, njim se služili i Persijanci i Egipćani, a po Hr. i ar. države, kao i hrišć. i Jevr. u Palestini; bio trg. jezik z. Az.; današnji a. dijalekti zovu se novosiriski jezik.

1417. ARAMBAŠIĆ Dragomir (• 1881.), vajar; najviše radi biste i male figure, na akad. način. Od njega naga ženska statua u bronzi pred Um. paviljonom u Beogradu.

1418. ARAMON Rupestris Ganzen № 1, evr.-amer. hibrid vinove loze (odgajio ga V. Ganzen u Frc. 1879.), dosta otporan protiv filoksere, dockan sazreva, dobar kao podloga za suhe zemlje sa 30-40% kreča.

1419. ARANDA Pedro (1718.-1799.), šp min.; prognao isusovce iz Šp.1420. ARANĐELOVAC, varošica, sresko i banjsko mesto na reci Kubršnici, ispod pl.

Bukulje (Dunavska Ban.), privr. središte obl. Jasenice: niža gmn., izvori bukovičke kisele vode. Aranđelovačka Banja → Bukovička Vanja.

1421. ARANĐELOVIĆ 1) Danica (• 1890.), inž. agronomije, stručnjak za semenarstvo i korove; saradnik Sveznanja. 2) Dragoljub d-r (• 1873.), pravnik i naučnik, prof. univ. u Beogradu; gl. dela: Građ. sudski postupak, O odgovornosti za naknadu štete, O formalnim izjavama volje, Zbirka pravnih rasprava itd. 3) Nikola (• 1876.), brig. gen. u penziji; bio prof. i pom. upravnika Voj. akad., u svetskom ratu šef telegr. otseka Vrh. komande, Napisao: Poljska fortifikacija, Odbrana Jedrena i Suvobor. 4) Radomir (1874.-1913.), peš. ppuk. poginuo u balk.. ratu. Napisao: Taktiku sva tri roda oružja i Strategiju.

1422. ARANŽIRATI (frc.), pripremiti, izvesti, likvidirati neki posao; privesti u delo neki plan; nagoditi se. Aranžman, sporazum, pogodba, nagodba. A. muzički, zloupotreba autorskog prava kakve kompozicije; sastoji se u preradi tonskog dela promenom reda, ali ne i melodije, harmonije i ritma; pravo na a. ima samo autor.

1423. ARANKA → zlatica.1424. ARANj Janoš (1817.-1882.), vel. mađ. epski pesnik, uveo jezik mađ. seljaka u

knjiž. Gl. delo: trilogija Toldi.1425. ARAPI, Arabljani, narod iz semitske nar. porodice, postao negde u unutrašnjosti

→ Arabije; pod uticajem islama, poniklog kod njih, raširili se po celoj Ar., s. Afr. (odatle bili dospeli i u Šp.), pa do s. Indije i kavkaskog Dagestana; ima ih i po i. Afr. i Sudanu. Dele se na mnoga plemena; danas većinom nomadski stočari (Badavi, Beduini), koji se rado bave pljačkom, ali ima i zemljr. (Hadari). Stan većinom šator od kozine, ili neugledne kolibe s ravnim krovom. Iako dopuštena poligamija, većinom monogami. Običaji: obrezivanje, kupovanje žena, narikanje za mrtvima, osveta i umir. Arapska azbuka, razvila se iz feničanske, pa je s islamom primili svi musl. narodi. A. arhitektura, naročito se razvijala u Šp. Tip ove a. kvadratna građevina sa centr. dvorištem opkoljenim arkadama. Karakteristični vitki stubovi, luci raznog oblika, ukrašeni pandativi, bogata istočnjačka ornamentika. Spolja, lepo proporcionirane mase s visokim zašiljenim kubetima. Najpoznatije građevine: Alhambra u Granadi, Alkazar u Sevilji i džamije u Eg. A. boginje → boginje velike. A. guma, biljni lepak, dobiva se sušenjem soka afr. vrsta akacija; ranije obično dolazio iz Ar., a danas iz G. Egipta, u vidu žućkastih ili crvenkastih komadića, rastvorljivih u vodi. A. jezik čini s etiopskim j. granu z. semitskih jezika; njegov dijalekt oko Meke podslužio kao crk. i kult. j. svih musl.; pre Muhameda beduini su imali zajednički pesnički jezik, sačuvan u st. pesmama; danas najvažniji eg. i siriski dijalekt. A. književnost, počela da se razvija još pre Muhameda;

njena ist. se deli na 6 doba: 1) preislamsko (oko 500.-622.), zastupljeno samo pesnicima nomadima; njihove pesme (kaside) brzo se šabloniziraju (→ nasib); za klasične (→ mualake) smatraju se 7 pesama od 7 raznih pesnika (Imru' ul Kajs, Turafa, Zuhajr. Labid, Antara, Amr-ibn, Kunsum i Haris ibn Haliza); pored mualaka ovi pesnici dali i zbirke (→ divan). 2) vek ekspanzije islama (622.-750.), predstavlja upočetku opadanje pesništva, što se zapaža i kod najpoznatijih pesnika (Ka' ibn Zuhajr i Hasan ibn Sabit); tek pod novom dinastijom Omejada (661.-750.), nekoliko pesnika mogu se takmičiti sa predislamskim (Ahtal, Džarir i Farazdak) i jedan (Umar ibn Abi Rabo) koji je ljubavnu liriku izdvojio u samostalnu vrstu; i. vera i Koran izazvali izučavanje verskih disciplina (kanonskog prava, teologije, tumačenja Korana i sakupljanje Muhamedove tradicije), a posredno i interes za filologiju, leksikografiju, teol., ist. i klasičnu poeziju. 3) zlatno doba (750.-1055.) je vreme zajedničkog rada svih naroda koji su primili islam i a. jezik kao naučni (Persijanci, Turci i Berberi): taj rad dao, pod uticajem i. jelinizma, odlične plodove u nauci i u knjiž. Njegovo prvo stoleće donelo je a. k. 2 filološke šk. (bafansku i kursku), gl. versko-pravne šk., najranije biografe i istoričare, nov stil u poeziji, poznatu antologiju Hamasu, prve racnonalističke teologe, prevode grč. dela, filozofe, matematičare, astronome, geografe i stvarnog osnivača a. knjiž. poezije, Džahiza. Njegovih drugih sto godina (847-945.) prošli u znaku reakcije i opadanja grč. uticaja; tradicija se više nije izučavala zbog prava, već zbog teologije. U to vreme se istakli najčuveniji istoričari (Balazuri i Jakubi), geografi (Masudi, Istahri i dr.), putopisci: Ibn Fadlan i Ibn Jakub, filolog, kritičar, esejist i antologičar Ibn Kutajba. pesnici Buhturi, Ibn Al-Mustaz i Ibn Davud, i lekar-kliničar Razi. U poslednjem stoleću (945-1055.) z. d. Bagdad nije bio jedino središte knjiž.; Siriji živeli pesnici: Abu Firasa, Mutanabi i Abul Ala al Mari, antologičar Abul Faradža Isfahanski, filozof Farabi i propovednik Ibn Nubašu; u Iraku je izrađena Enciklopedija »čiste braće« i dela istoričara Ibn Miskavojha, bibliografa Nadima i raznih teologa; i. pers. pokrajine dale začetnika makame Hamazanija, istoričara Salibija i genijalne naučnike Burunija i Ibn-sinu; a Šp. tada i nešto docnije (do 1091.) dala estetu Ibn-Abd Rabihija, filologa Kalija, pesnike Ibn Zajduna i Mutamida i pravnog pisca Ibn Hazma. 4) srebrno doba (1055.-1258.), počinje stvarnom prevlašću Seldžuka u Pr. Az. i pretstavlja opadanje a. k. Irak i Pers. imali u lepoj knjiž. Haririja i Tugraija; geografa i biografa Jakuta i nekoliko odličnih teologa (Gazali, Zamahšarp, Razi i Šahristani); Eg. i Sirija dali prvu a. autobiografiju (Usama ibn Munkiz), poznatog biografa Ibn Halikana i istoričare: Ibn Aspru i Imadudina Isfahanskog; Sicilija se odlikovala u poeziji (Ibn Hamdis), geogr. (Idrisi) i donekle u eseju (Ibn Zafar), a u Šp. su u ono doba živeli: pesnik Ibn Kuzmana, koji je u um. knjiž. uveo zadžal, putopisac Ibn Džubajr i filozofi Ibn Badža Tufajl, Ibn Rušd i Ibn Sabin. 5) mamelučko doba (1258.-1800.), pretstavlja vreme stalnog opadanja a. k. U 1. polovini ovoga perioda (do 1517.) Eg. i Sirija dali samo 1 poznatog pesnika (Buspri), 2 istoričara (Makrizi i Ibn Arabšah), nekoliko naučnih pisaca (Dimiški, Abul-Fida Ibn Madžid, Kalkašandi, Sujuti), konačni oblik Hiljadu i jedne noći i Antarov roman, a Šp. i sz. Afr. samo knjiž. Ibn al-Hatiba, oca flz. istorije. Druga polovina mamelučkog doba (1517.-1800.), označava gotovo potpun zastoj a. k., izuzev nekoliko svetlih imena (Makari, H. Halifa i Mutada). 6) savr. doba (od 1800.) je vreme evr., naročito frc. uticaja na a. k.; u 2, polovini 19. v. mnogo se prevodilo s evr. jezika; pojavljuju se pretstavnici ist. romana (Zajdan Džirdži) i tragedije (Nadžib al-Hadad), razvija se novinarstvo itd. Početkom 20. v. braća Tajmur (Muhamed i Mahmud) osnivaju eg. novelu i dramu; od

svih rodova, poezija ostala najkonzervativnija; frc. uticaj očigledan i kod najvećeg modernog pesnika, Ahmeda Šavkija; od knjiž. istoričara i kritičara najviše se ističe Taha Husejin. A. konj, punokrvni jahaći k., poreklom iz Ar., smatra se izvorom svih punokrvnih k.; rezultat a. civilizacije, gde je k. držan kao najveće dobro na svetu i gde mu je poklanjana najveća pažnja. Sr. veličine, oko 150 sm visok, pravilnih proporcija, harmoničnog oblika, savijena vrata, lak ali muskulozan; brz, otporan, izdržljiv, malih zahteva; uvožen u sve civilizovane zemlje, služio za popravku rase ili bio gajen u čistoj krvi; u Jugosl. ima punokrvnih a. grla u drž. ergelama u Dušanovu, Vrani i Goraždu i u nekim priv. ergelama. A. milja = 1921 m. A. muzika. Od 8.-9. v. mnoge grč. rasprave o muz. prevedene na a., a originalna i važna dela o muz. pisali a. filozofi Kindi, Farabi, Ibn Badža, Ibn Sina i dr. A. poetika (metrika) bazira, kao i grč.-lat., na kvantitetu (dužini i kratkoći) slogova; ima 16 klasičnih metara; veoma razvijena; a. p. prihvatili Persijanci i Osmanlije. A. filozofija sr. v. pretstavlja neku vrstu aristotelizma pomešanog sa stoičkom, Platonovom i neoplatoničkom flz.; značajna kao posrednik između grč. flz. i skolastike; gl. pretstavnici Alfarabi, Avicena i Averoes. A. cifra → brojni znaci.

1426. ARARAT, ugašeni vulkan od trahitoidnih stena na SZ Jermenske Visije, u blizini tromeđe tur. pers.-ruske. Veliki A. visok 5190 m, a Mali A. 3915 m; poslednja erupcija 1840. g. Po Sv. pismu na A. zastala Nojeva lađa.

1427. ARAS. r. u Az. na granici Rus. i Iraka (Pers.), duga 1000 km; uliva se u Kaspisko J.

1428. ARA SPONSALICIJA (lat.), kapara pri zaručenju kao znak sigurnosti da će se brak zbilja zaključiti; u narodu se naziva beleg.

1429. ARAT 1) grč. pesnik i astronom iz 3. v. pre Hr., pisac poeme Fenomeni. 2) sikionski vojvoda (272.-113. pre Hr.), tvorac ahajskog saveza, otrovan po naredbi Filipa III Makedonskog; pisac memoara koje upotrebio Plutarh u A. životu.

1430. ARAUZONA, u st. v. rim. varoš kod Šibenika.1431. ARAUKANCI, Moluče, indijansko pleme u Čile i Argentini; pre dolaska

Španjolaca imali dosta visoku kulturu i uređenu državu; sada stočari. Tek 1882. skršena njihova moć.

1432. ARAUKARIJA (Araucaria, fam. Abietaceae), četinar j. hemisfere; zauzima veća prostranstva u suptropskim šumama države Parane u Braz. (A. brasiliensis) i u Čile (A. imbricata): naraste do 50 m; kod nas se gaji kao ukrasno drvo, zatim u staklarama; u ranijim geol. periodama živele su i u Evr. A. excelsa, A. imbricata i A. bras. su česte ukrasne biljke.

1433. ARAHNA, u grč. mitol. mlada Liđanka, koja divno tkala; kad je boginja Minerva pocepala njene tkanine, devojka se obesila, a boginja je pretvorila u pauka. Arahnoide, arahnologija → pauci.

1434. ARAČIĆ Vukoman (1850.-1915.), general; učestvovao u ratu 1878.-1877. i 1877.-1878.; u balk. ratu komandant Timočke div.; odbio napad Bugara na Timok, zauzeo Kulu i Belogračik: u ratu 1914. komandant Timočke div. 2. poz., zatim Užičke vojske. Izdao: Đeneralštabnu službu ratnog doba; u rukopisu: Đštb. služba mirnog doba.

1435. ARBA, u st. v. rim. ime za o. Rab i napredan grad na njemu.1436. ARBANASI 1) pretstavljaju granu indoevr. grupe; potomci st. Ilira. U

kompaktnoj masi, nešto više od 1 mil. duša, žive j. od Prokletija i z. od Drima, u kraljevini Arb. i susednim delovima Jugosl.; ima ih u Grč. i j. It. Većim delom musl., u

manjem broju prav. i kat. R. Škumba ih deli u 2 grupe: sev. su Gege, j. Toske; Gege se dele na mnoga plemena. Prosveta na niskom stupnju; u životu i običajima mnogo patrijarhalnog; održala se krvna osveta. Nošnja raznolika. Gl. zanimanje stočarstvo (ovce, koze); zemljr. se manje bave. Mada imaju more, nisu pomorci i ribari, a sredozeman način života slabo razvijen. Gl. hrana kukuruzni hleb, mleko i mlečni proizvodi. U Jugosl. oko 442 000 A., pretežno u Podrimlju, Povardarju, Kosovu i j. Pomoravlju, gde su prodrli u 18. i 19. v.; j. od Skadarskog J. ima i starijeg stan. Arb.; oaza bilo i na S do Leskovca i Vranja, odakle su se posle 1878. iselili u dolinu Laba, na Kosovo i Metohiju. 1737. se iselilo 300 arb. porodica iz plemena Klimenata u sremska sela Hrtkovce i Nikince, a 1776. se dosta arb. porodica iz okoline Skadra naselilo u blizini Zadra. 2) (Borgo Erizzo), selo kod Zadra; arb. stan. pohrvaćeno. 3) selo u Bug., si. od Trnova, osn. ga u 2. pol. 16. v. doseljenici iz Epira; nekad veoma bogato; 1798. opljačkano; u njemu i u okolini mnoge čuvene crk. i man. iz 17. i 18. v.

1437. ARBANIJA, ustavna kraljevina (27 450 km², 1 mil. st.), u sredini z. dela B. P., postala odlukom vel. sila po svršetku balk. rata (londonski mir 1913.) Plan. zemlja nagnuta prema Jadr. M. U dubljoj unutrašnjosti, na granici prema Jugosl. i Grč. plan. sa preko 2000 m visine; prim. pod niskom, mestimice barovitom ravnicom. U niskom prim. sredozemna, u unutrašnjosti modifikovana i plan. klima. Pripada slivu Jadr. M.; sem Drima, koji izvire u Jugosl., i Vojuše sa izvorištem u Grč., ostale r. (Matja, Arzen, Škumba, Semeni) teku celom dužinom kroz A.; A. pripada i po jedan deo Skadarskog, Ohridskog i Prespanskog J. Stan. Arbanasi (musl. suniti 56%, bektaši 12%, prav. 21%. kat. 11%). Drugih narodnosti (Grka, Aromuna, Srba) oko 50 000. Više od ½ zemlje pod šumom i pašnjacima (stočarstvo), vel. deo pod goletima i barama. Obrađene zemlje u dolinama i kotlinama, i to 12% od celokupne površine. Najplodnija i najbolje obrađena Muzakija, prim. obl. između r. Škumbe i Vojuše; daje i po 2 žetve kukuruza. Oriz se gaji u tiranskoj i elbasanskoj kotlini, duvan najviše oko Skadra; voćarstvo (masline, dudovi, limuni, narandže i dr. obično voće) u sve većem razvoju, naročito u Epiru; vinogradarstvo još slabo; ind. i eksploatacija ruda u začetku. U 1932. g. uvoz 5 puta veći od izvoza. Pom. saobr. uglavnom u rukama jel., it. i grč. parobr. društava; arbanska trg. mornarica raspolaže samo lađama male topaže. Jedina žel. pruga Drač-Tirana. Serije poprečnih drumova vezane za uzdužni drum od Skadra do Santi Karanti. Pored autobuskog razvijen i vazdušni saobr. Gradovi: Tirana (prestonica), Skadar, Korča, Drač, Valona, Elbasan, Argirokastro. Nastanjena Ilirima od nezapamćenih vremena, potpala rano pod uticaj Makedonije i zajedno sa njom prisajedinjena rim. carstvu (168. pre Hr.), a posle njegove podele (395.) ušla u sastav Viz. Između 7. i 14. v. češće menjala gospodare i potpadala pod bug., viz., normansku i srp. vlast. Oslobodila se posle raspadanja srp. carstva i, za vlade Đorđa Kastriotića ili Skenderbega (1445.-1463.), s uspehom odbijala Mlečiće i Turke; docnije potpala pod Turke i ostala pod njima sve do početka 20. v. Ponovo oslobođena posle balk. ratova, proglašena za kneževinu (1913.) sa princom Vilhelmom Vidom na čelu (od 1914.), koji vladao samo nekoliko meseci. Za vreme svetskog rata podeljena između Austr. i It.: posle austr. sloma Italijani zaposeli njenu celu ter., ali Arbanci digli ustanak (1920.) i nagnali ih da povuku svoju vojsku. Liga naroda vratila (21./11. 1921.) A. granice od 1913. U državi nastale unutarnje trzavice i trajale do 1925. kad je ustavotvorna skupština proglasila rpb. i izabrala za pretsednika Ahmeda Zogu. Tiranskim paktom (1926.) A. priznala jednu vrstu it. ekon.-polit. protektorata; 1928. Ahmed Zogu proglasio A. za kraljevinu, a sebe za kralja. U arbanaškom jeziku ima

dosta rom., sl., grč. i tur. primesa. Gl. su 2 dijalekta: dijal. Gega i Toska. A. muzika, srodna muz. ostalih balk. nar., ima zanimljivu melodiku i ritmiku. Mada ima melodija sa prekomernim intervalima, ipak se zapaža da se pesme kreću arhaično, da ima primene 7. stupnja i orijentalnog uticaja; ima melodija s alteriranim 4. stupnjem i dorskom sekstom; obim melodije ide od terce do vel. sekste, oktave, none i decime, a melodiske fraze sastavljene su čas iz simetričnog, a čas nesimetričnog dvotaktovnog, trotaktovnog, i četverotaktovnog metruma. A. nar. pesme imaju proste taktove 2/4, 2/8, 3/4, 3/8, složene taktove: 4/4, 4/8, 6/8, 5/4, i poluritmičke kombinacije. Epske pesme, kojih ima samo u o. Arb., kreću se u taktovima 3/4 + 5/4, 4/4, 7/8. a i raznim dr. kombinacijama. Prvi muz. radnici su: Lek Kurti, kompozitor, Nasi Darda, Sotir Kozma, Ludvik Narači, Lola Aleksi, pijanistkinja, Antonije Kristać, tenorist.

1438. ARBAS, Arbaces, medski knez; po predanju prvo vladao u ime Sardanapala, a zatim se oslobodio (u 8. v. pre Hr.).

1439. ARBELA, mesto u Asiriji gde Aleksandar Vel. potukao Darija, 331. pre Hr.1440. ARBES Jakub (1840.-1914.), veoma plodan čsl. romanopisac i novelist; gl. dela:

Plač krune češke, Laž i istina o sv. Janu Nepomuku, Prva socijalna revolucija, Sv. Ksaverije, Njutnov mozak, Etiopski krin, Moderni vampiri, Anđeo mira i dr.

1441. ARBITAR (lat.), čovek izabran od samih parničnih strana da konačno presudi peki spor (→ izbrani sudija); najuticajnija ličnost, vrhovni sudija, npr. u modi. Arbitraža (frc.), suđenje i odluke → izbranog suda. A. berzanska, operacija koja iskorišćuje razliku u kursevima 2 razne berze, pa kupuje gde je kurs niži i prodaje gde je viši. A. međunarodna, rešavanje sporova između država putem izbranih sudija, a na osnovu poštovanja prava. Raspravlja pitanja granica, naknade štete, povrede međunar. prava, ribolova, sporova oko zemljišta, primene i tumačenja ugovora. Njeni začeci se nalaze još u st. Grč. (amfiktionski savez); u našim zemljama u sr. v. bila razvijena pod imenom stanak; у новије доба арбитри били папе или владаоци. а у 19. в. низ појединачних спорова расправљали одређени арбитри (чувен спор око Алабаме 1865.-1872.). За расправљање спора државе закључују споразум о поступку, избору арбитара и делокругу њихове надлежности. У новије време превлађује идеја обавезне а., о чему расправљано на 1. и 2. хашкој конференцији (1899. и 1907.); на 1. хашкој конференцији утврђен, под именом Сталног суда за а., списак лица која се могу по потреби позивати за арбитре, а за седиште суда одређен Хаг (→ правосуђе међународно). Arbitražni mešoviti sudovi, obrazovani na osnovi čl. 304. versajskog ugovora o miru (i istih odredaba dr. ugovora o miru) između Nem. (odn. Austr. Ug. itd) i svake savezničke države, sa naročitom nadležnošću za privatne sporove koji su 1919). ostali nepresuđeni, a za koje bi normalno bili nadležni sudovi nem., austr. ili mađ. Sastavljeni su od po jednog sudije savezničke i b. neprijateljske države i pretsednika državljanina neutralne države. Sastaju se povremeno u raznim mestima; njihov rad još nije okončan. A. stalni sud, osn. na haškoj konferenciji mira 1899. Države potpisnice h. konvencije određuju po 1--4 sudije za 6 god. Dve države koje upućuju spor a. s., sporazumno biraju iz spiska članova a. s. s. 1-5 sudija kao izabrane s. za svoj spor. U Hagu stalno sekretarijat Suda, nad njim vodi nadzor stalni adm. savet, sastavljen od diplomatskih pretstavnika u Hagu. A. s s. za 25 god. presudio 18 parnica. Arbitralne tužbe su one po kojima sudija donosi odluku da je tužilac u pravu, ali ne osuđuje tuženika, već ga poziva da sam pruži zadovoljenje tužiocu, a osudu izriče tek ako to on ne

učini. Arbitrum liberum, slobodna volja; sastoji se u tom, da od 2 stvari izaberemo jednu, a mogli smo izabrati i jednu i drugu.

1442. ARBOGAST, rim. vojvoda iz 4. v. pre Hr.; zbacio cara Valentinijana II.1443. ARBORETUM (lat.), rasadnik, obično stranog drveća i šiblja u svrhu

aklimatizovanja.1444. ARBOREC, najviši vrh (1458 m) u Češkoj Šumi.1445. ARBUN (Pagellus erythrinus), morska riba; živi u Jadr. M., naraste do 40 sm, ima

oblik elipse, ružičaste boje, glava sa strane spljoštena; hrani se manjim ribama i račićima; meso osrednje.

1446. ARVERNI, moćno pleme nastanjeno u st. v. u sr. Frc.1447. ARG, Argos, varoš (9000 st.) u grč. prov. Argolis -- Korint; središte mikenske

kulture i prestonica st. Argolide; pri njegovoj opsadi ubijen epirski kralj Pir (272. pre Hr.).

1448. ARGAT (tur.), puškarnica.1449. ARGELANDER Fridrih (1790.-1875.), nem. astronom; podigao opservatoriju u

Helsingforeu, zatim u Bonu; gl. delo katalog (Bonner Durchmusterung) od 324 198 zvezda do devete prividne veličine.

1450. ARGENTARIJUS (lat.), u rim. pravu: banka.1451. ARGENTAN, legura od nikla, bakra i cinka (novo srebro).1452. ARGENTINA, federativna rpb. na I J. Amer. (2 978 590 km²); izbija na Atlanski

Ok. i zahvata i. deo o. Ognjene Zemlje; nizija oko Laplate i dalje prema I (ok.) i visija na 3 do venaca pl. Anda, čiji je najviši vrh u A. Klima u ravnici suptropska i prim., na plan. i J kont. Najvažnije r. Parana, Paragvaj, Urugvaj, Laplata, Rio Negro i Rio Kolorado. Zemljr. (kukuruz, pšenica, krompir, lan, pamuk, šeć. trska) i stočarstvo (goveda, ovce, konji, svinje) gl. grane nar. privrede; rudnog blaga ima (petroleum, srebro, zlato, so), ali rudarstvo u zastoju. Ind. od malog značaja, iako u A. bolje razvijena no u ma kojoj državi J. Amer. Saobr. se uglavnom obavlja rekama i obalskom plovidbom. Najvažnija žel. pruga transandska: Buenos Aires-Valparajso (Čile). Izvozi: kukuruz, pšenicu, brašno, goveda, ovce, vunu, meso, mast, kože, laneno seme. Stan. (10,6 mil.) mahom Evropljani (Španjolci, Italijani, Francuzi), zatim Indijanci, Crnci, Mestici. Gl. mesta: Buenos Ajres, Rozario, Parana, Kordoba, Laplata, Tukuman. A. otkrili Portugalci (1512.), a zauzeli i kolonizovali Španjolci (1515.-1527.). Za vreme Napoleonovih ratova, stan. A. se prvo pobunilo protivu frc. vlasti (1810.), zatim okrenulo i protiv Šp. i proglasilo rpb. (1816.). U toku 19. v. A. bila izložena dugim unutrašnjim borbama između unionista, koji težili da nametnu vlast Buenos-Ajresa svima obl., i federalista, pristalica širokih obl. samouprava. Argentino, novac A., jedinica pezo deli se u 100 centavosa; 5 pezosa u zlatu čine 1 a.

1453. ARGENTIT (lat.), sulfid srebra AgS; teseralan mineral, olovno siv, mekan (može se seći nožem), rastegljiv i kovan; važna srebrna ruda: 87% sr. Kod nas dosada nije nađen.

1454. ARGINUZE, grupa o. u Egejskom M., gde Atinjani odneli slavnu pobedu nad Spartancima, 406. pre Hr. Komandanti atinske flote nisu mogli da sahrane svoje izginule vojnike, zbog čega ih Atinjani osudili na smrt.

1455. ARGIROKASTRO, Đinokastro, varoš (9000 st.) u j. Arb., gl. i najveće mesto arb. Epira. Amfiteatralnog položaja, sa kamenim kućama poređanim uz plan. strane, daje izgled srednjev. varoši.

1456. ARGO 1) lađa kojom se odvezli → Argonauti na Kolhidu. 2) (frc.), jezik pariske ulice i polusveta; upotrebljavaju ga i pisci kad taj svet slikaju; u knjiž. ga uveli Vilon i Rable; igra vel. ulogu u šaljivim listovima.

1457. ARGOLIDA, si. pol. na Peloponezu (Moreji), u Grč. Unutrašnjost pod visokim golim krečnjačkim plan. i veoma siromašna; plodno zemljište po obodu, u prim. Gl. mesto Arg sa pristaništem Nauplionom. Izvozi duvan, povrće, masline i ulje. Ruševine Mikene.

1458. ARGON, hem. element (Ar, atomska težina 39,94), inaktivan gas bez boje, mirisa i ukusa; ima ga u vazduhu blizu 1%, 1 l teži 1,78 g; otkriven 1894.

1459. ARGONAUTI, nekoliko grč. heroja (Herakle, Orfej i dr.) koji su pod vođstvom Jazona otišli na lađi Argu u Kolhidu da otmu zlatno runo; na putu za Kolhidu imali više doživljaja; u Kolhidi Jazon se dočepao zlatnog runa koje čuvao divlji bik; u tome mu pomogla Medeja, kći kolhidskog kralja. Danas se a. nazivaju u šali pomorci koji prebrode kakvu neozbiljnu pustolovinu.

1460. ARGONI, Argonska Šuma, pošumljena visoravan, oko 300 m nadm. v., na SI Frc.; poznata po borbama iz svetskog rata.

1461. ARGUMENT (lat.), dokaz. Argumentum ad utili (dokaz po korisnom), koji važenje neke tvrdnje izvodi iz neke korisnosti. A. ad crumenam (dokaz kesom), služenje novcem, podmićivanjem, u nedostatku ubedljivih dokaza. A. ad hominem (dokaz prema čoveku), koji apeluje, koji se osniva na izvesnoj individualnoj osobini nekog čoveka, te otuda samo za njega i važi. A baculinum (dokaz batinom), kad neko nema pravo ili ne može da ga dokaže, pa upotrebi silu, batinu. A. a fortiori, izvođenje značenja jednog propisa analogijom, na taj način što je njime regulisana materija za koju je to rešenje manje svojstveno nego za materiju na koju se takvo rešenje želi da primeni. A. de maior ad minus, st. interpretaciono pravilo u pravu, koje se sastoji u tome da onaj ko može više može i manje. A. e consensu gentium (d. po slaganju), dokaz koji se osniva na slaganju ljudi ili na opšte rasprostranjenom verovanju. A. e contrario (iz supr.), koji iz negacije suprotnosti tvrdnje izvodi svoje važenje; u pravu: izvođenje negativnog pravila koje ne postoji u zak. iz pozitivnog i obrnuto. Argumentacija, dokazivanje, izvođenje ili nabrajanje dokaza; dokazni red i postupak.

1462. ARGUN, r. u Az. na granici Kine (Mandžurije) i SSSR, duga 1250 km i plovna.1463. ARGUS, u grč. mitol. vladar Arga, koji imao sto očiju (otud Argusovo oko,

budan stražar); Hera mu poverila da čuva Jo, pretvorenu u kravu, ali ga Hermes uspavao svirkom i otsekao mu glavu.

1464. ARDA, najveća d. pritoka Marice, izvire na Kara-Balkanu u Bug.; ušće kod Jedrena, u Tur.

1465. ARDAŠIR ili Artakserks Babegaj, vojskovođ Artabana IV, kog je izdao u borbi sa Rimljanima; docnije pers. car (226.-240.), osn. novu pers. državu i sasanidsku dinastiju.

1466. ARDENI, pošumljena visoravan (oko 600 m) na s. strani Frc. i na JI Belg.; ostaci st. plan., prosečena dubokim dolinama Meze (Mas) i njenim pritokama. Slabo naseljena; bogata u kamenom uglju, cinku, olovu i gvožđu. Ardenski konj, hladnokrvna rasa, poreklom iz Frc., konkavnog profila glave, sr. veličine, širokih grudi, duplih sapi, služi za vuču.

1467. ARDIJEJI, vel. ilirsko pleme u obl. oko sr. i donje Neretve. 230.-168. pre Hr. imali svoju državu; 135. pre Hr. pokorili ih Rimljani i potisnuli u unutrašnjost.

1468. ARDINIS, bog Sunca kod Urarćana.1469. ARDUBA → Gardun.1470. AREAL (lat.), površina zemljišta; obl. koju neka biljka ili životinjska vrsta, rod i

dr. sistematska kategorija zauzima na Zemlji. Veličina a. različita za pojedine vrste; a. malog broja vrsta obuhvata veći deo zemljine površine (kozmopoliti), one su u pogledu zahteva staništa veoma malo specijalizirane i mogu se održati pod najrazličitijim spoljašnjim uslovima (bakterije, gljive, vodeni organizmi, korovi); među suvozemnim organizmima ima manje kozmopolita (npr. korovske biljke koje prate čoveka), supr. kozmopolitima su organizmi čiji a. veoma ograničen, i to na jednu jedinu prir. oblast (endemizmi, endemiti). Granice a. se mogu poklapati s izvesnim prir. topogr. preprekama koje ne dopuštaju dalje prostiranje organizma (mora, pustinje, plan.); gde takvih prir. prepreka nema, granice a. su određene postupno promenjenim klimatskim faktorima. A. su kontinualni (zatvoreni) kad čine više-manje jednostavnu površinu; ili su disjunktni ako je a. razdeljen u više zasebnih međusobno jednakih ili nejednakih površina. Organizam koji ima široko prostiranje naziva se euritopan, za razliku od stepotopnog koji naseljava uzanu obl. i stanište istog tipa.

1471. AREG, mn. od -- → erg.1472. AREŽIN BRIJEG, mesto u Bosni → Grahovo.1473. AREKIPA, gl. mesto (60 000 st.) prov. A. države Peru (J. Amer.); univ., ind.

(tkst. i prerada pl. metala).1474. ARENA (lat.), peskom posuto mesto za utakmice u sredini rim. cirkusa ili

amfiteatra; poprište, polje borbe, rada.1475. ARENDA (lat.), zakup, zakupnina, ugovor o zakupu stvari koji iskorišćava

zakupac time što vuče od nje korist, ulažući svoj trud. Arendator, koji je uzeo što pod a., zakupnik.

1476. ARENIJUS Svante (1859.-1927.), švedski fizičar, postavio teoriju o elektrolitičkoj disocijaciji, radio i na geohemiji; dobio Nobelovu nagradu.

1477. ARENSKI Anton S. (1871.-1906.), rus. kompozitor teoretičar, prof. konzervatorijuma u Moskvi. Simfonije, opere (3), klavirska i gudačka dela i crk. muz. Napisao Nauku o harmoniji i oblicima.

1478. AREOMETRI (grč.), sprave za merenje gustine ili koncentracije tečnosti, izuzev Niholsonovog, kojim se mogu meriti i gustine čvrstih tela. Ako se na njihovoj skali direktno čitaju gustine, zovu se denzimetri; inače obično poznati pod imenom svrhe kojoj služe: alkoholometri, laktometri (za mleko) itd. Otuda i vel. broj raznih areometarskih skala.

1479. AREOPAG (grč.) 1) brežuljak u Atini na kojem se sastajao drž. savet i sud. 2) drž. savet u Atini, sastavljen od najviših drž. činovnika. 3) skup najčestitijih i najčuvenijih ljudi. Areopagita, član a. u Atini. Areopagitika, delo engl. pesnika Miltona u odbranu slobode štampe.

1480. AREOPAGITA Dionizios, 1. atinski ep., završio kao mučenik; u hrišć. ga preveo ap. Pavle.

1481. ARES, grč. bog rata, sin Zevsa i Here; kod Rimljana još više poštovan kao Mars; najbrži i najhrabriji od svih bogova.

1482. ARETE (grč.), vrlina; u grč. flz. savršenstvo u dobrom i lepom. Aretologija, nauka o vrlinama.

1483. ARETINO Pijetro (1492.-1556.), it. pesnik, komediograf i prozni pisac, više čuven po svome raskalašnom životu nego po svojim delima; darovit satiričar, bio strah i trepet za sve ugledne ljude svog doba i, ucenjujući svoje žrtve, stekao vel. bogatstvo.

1484. ARETIRANA KLAUZULA (frc.-lat.), klauzula svršetka prepisa, izraz (»dovde original« i sl.) kojim se označava mesto na men. gde svršava prepis, a počinje original; njeno pravno dejstvo se sastoji u tome što se svi potpisi koji su ispred nje smatraju za prepis.

1485. ARETUZA, u grč. mitol. Dijanina nimfa, pretvorena u izvor blizu Sirakuze.1486. ARECO, varoš (60 000 st.) u Toskani (sr. It.); mnoge građevine iz doba

renesanse.1487. ARECO Gvido (d' Arezzo, oko 950.-1050.), znamenit it. muz. radnik na

izgradnji današnjeg liniskog notnog sistema, nauke o mutaciji, solmizaciji, izradi višeglasnog stava i notnog zapisivanja.

1488. ARZA, arzis (grč.), dizanje glasa, naglašeni deo govornog takta.1489. ARZAVA, Arzaua, st. ime Kilikije.1490. ARZAKIDI, parćanska dinastija koja vladala Pers. skoro 5 vekova (256. pre Hr.-

226. po Hr.). Poslednji predstavnik, Artaban IV, poginuo u borbi sa Rimljanima.1491. ARZEN, r. u Arb.; izvire na ji. plan. obodu tiranske kotline: uliva se u Jadr. M.1492. ARIVIST (frc.), koji želi da načini karijeru po svaku cenu; ambiciozan bez

ikakvih obzira.1493. ARIDAN (lat.), suh; a. klima, suha k. (bez atmosf, taloga).1494. ARIZONA, državica na JZ SAD (295 000 km², 436 000 st.). Na S pošumljeni

plato Kolorada u kojem usečeni duboki kašoni, na J stepska obl. Stočarstvo; uz veštačko navodnjavanje zemljr.: kukuruz, pamuk, žita. Gl. grad Feniks.

1495. ARIJA (it.), solo-pesma za 1 glas uz pratnju instrumenata; može biti sastavni deo opere ili samostalna koncertna; u Frc. i nar. pesma.

1496. ARIJADNA, kći kritskog vladaoca Minosa; dala Tezeju klube konca koje je ulazeći u lavirint odmotavao pa se, posle ubistva čudovišta Minotaura, po njemu vratio. Pobegla sa njim sa Krita, ali je on ostavio na o. Naksu, gde se bacila u more; uzeo je za ženu bog Bah.

1497. ARIJAN Flavije. grč. istoričar iz 2. v.; gl. delo Pohod Aleksandra Vel.1498. ARIJE (280.-336.), svešt. iz Aleksandrije, osn. arijevske jeresi (arijevstva),

osuđene na nikejskom saboru (325.), koja poricala jednosušnost sv. trojice i božansku prirodu Isusa Hrista. Imala mnogo pristalica u 4. v., čak i među carevima, i bila uzrok vel. borbama u hrišć.; na B. P. doneli je Goti krajem 4. v.; uništena u 5. v.

1499. ARIJER-GARDA (frc.), trupa koja štiti gl. snagu u otstupnom maršu (→ zaštitnica).

1500. ARIJCI, Indoevropljani, ariska ili indoevropska grupa naroda (kod Nemaca u običaju naziv Indogermani; ranije upotrebljavan i naziv Indokelti), najznatnija i najbrojnija grupa naroda na svetu (preko 962 mil.), koji govore jezicima postalim od 1, ariskog, prajezika (jezičko jedinstvo A. raspalo se oko 3000 g. pre Hr.), i samo s tog gledišta se može govoriti o jedinstvu A.; u pogledu na rasne osobine, među njima i u starini bili zastupljeni različiti rasni tipovi. Zahvataju najveći deo Evr. i zap. delove Az. U toku poslednjih 450 god. evr. A. raširili se i po Afr., Amer., Austral., Okeaniji i j. Az. Po jeziku se dele na više grana. U Evr. su: 1) baltoslovenska grana koju čine Sl. (Rusi, Poljaci sa srodnim Kašubama, Čsl., Lužički Srbi i Jž. Sl.) i balt. A. (Leti i Litvanci); 2)

Germani (Nemci, Šveđani, Norvežani, Holanđani, Englezi, Danci i Flamanci); 3) Romani (Francuzi sa Valonima, Italijani, alpiski Romani, Španci, Portugalci, Rumuni i Aromuni-Cincari, čiji su se jezici razvili iz latinskog s kojim je bio srodan izumrli umbro-oskiski); 4) Kelti (Irci, Velsi, Gaeli i Bretanjci); 5) Grci; 6) Arbanasi. Izumrli narodi i jezici trački i ilirski takođe pripadali evr. A. U Az. su: 1) Iranci (Persijanci, Afganistanci, Beludžistanci, Kurdi i Oseti); 2) Indi, čiji su ogranak Cigani u Evr., i 3) Jermeni. Iranci i Indi zovu se A. u užem smislu. U Az. izumrli a. Toharijci, verovatno bili A. i Hetiti. Prvobitni A. bili delom stočari a delom zemljr. Od domaćih životinja imali konja, goveče, svinju, ovcu, kozu i psa, orali ralom i imali dvokolice, a gradili i čamce, znali tkati, činjati kože i sl. Oruđa im bila od kamena (neolit), ali znali već i za upotrebu bakra. Porodica bila patrijarhalna, više rodova (porodica zajedn. porekla) činilo selo; veće društvene zajednice bile plemena. Imali običaj krvne osvete. Rel. im bila politeizam sa razvijenim kultom mrtvih. Širenje A. pada pod kraj kamenog i u početak bakarnog doba, a proces raspadanja a. zajednice i stvaranja pojedinih novih naroda, započet tada, završio se tek u doba oko rođenja Hr, Današnji a. narodi nastali poglavito mešanjem ogranaka st. A. s neariskim narodima koji su živeli po Evr., Pr. i sr. Aziji i u Pr. Indiji; tako npr. na B. P. od mešavine s neariskim starosedeocima Pelazgima, Pelegima, Karima i Liburnima nastali Grci, Tračani i Iliri, sredinom 2 hiljade god. pre Hr. A. primali kult. tekovine od drugih, ali se još više menjao njihov rasni sastav i tip. Ariski jezici, se dele u 2 vel. grupe, kentum i satem, nazvane po izgovoru reči za »stotinu«; u keptum grupu spadaju grane i narodi nabrojani pod 2, 3, 4 i 5, svi ostali u satem-grupu. Lingv. proučavanja stavljaju praotadžbinu A. u er. i sev. Evr.

1501. ARIKA, gl. mesto (10 290 st.) čileanske prov. Takna (J. Amer.) i pristanište na Tihom Ok.

1502. ARILjE, varošica (640 st.) u Drinskoj Ban. kod Požege Užičke; tržište voća (jabuke); nekad sedište moravičkog episkopa; crkva sv. Arhilija u A. 1 od najznačajnijih um. spomenika u našoj zemlji; podigao je kralj Dragutin, između 1292. i 1297. Jednobrodna, zasvedena bazilika sa kubetom; prozori i vrata izvedeni u rom. stilu; spoljašnje površine zidova ukrašavaju arkaturice i slepe arkade. Freske dobro očuvane, među njima 17 portreta naših ist. ličnosti (kralja Dragutina i kraljice Kateline, sa sinovima Vladislavom i Urošicom, kralja Milutina i ranijih Nemanjića, kraljice Jelene kao monahinje, i svih dotadanjih srpskih arhiep. i moravičkih ep.); u priprati naslikane i 2 kompozicije iz naše ist. (Sabor Nemanjin i Smrt moravičkog ep. Merkurija). Važne i rel. slike, jer pretstavljaju obrtnu tačku u ist. našeg srednjev. slikarstva: jedan deo (likovi apostola) rađen u tradiciji monumentalnog, dekorativnog stila, drugi izveden više realistički (kompozicije vaseljenskih sabora i lik sv. Jovana Bogoslova).

1503. ARIMAN, bog zla i mraka u st. pers. veri.1504. ARIOVIST. vođ germ. plemena Sveva, koje Cezar pobedio u Galiji 58. pre Hr.1505. ARION, grč. pesnik i muzičar iz 7. v. pre Hr.; po legendi njegova svirka uticala

na delfine da ga spasu da se ne udavi u moru.1506. ARIOSO (it.), u muz. 1) kao arija, poput arije. 2) kratka lirsko-melodična arija u

sredini ili na kraju rečitativa.1507. ARIOSTO Lodoviko (1474.-1533.), najpoznatiji it. epski pesnik: najbolje delo

viteški ep Besni Rolando (46 pevanja), čija radnja ljubavno ludilo junaka iz doba Karla Vel., Rolanda i njegovo ozdravljenje. A. delo imalo vel. uspeha u celom svetu; kod nas dubrovački pesnici rado dramatizovali pojedine epizode (Palmotić, Gleđević i dr.); ep

preveden i na sh. A. pisao još i komedije (Kasarija, Negromant i dr.), lirske pesme, satire i dr.

1508. ARISTAGORA, miletski tiranin iz 6. i 5 v. pre Hr. Njegova pobuna protivu Darija i pomoć koju mu poslala Atina doveli do grč.-pers. ratova.

1509. ARISTARH 1) sa Samosa (320.-250. pre Hr.), grč. filozof i astronom, preteča Kopernika, prvi učio da se Zemlja okreće oko Sunca. 2) sa Samotrake (217.-145. pre Hr.), grč. gramatičar i kritičar, sastavio gram. terminologiju koja važi i danas.

1510. ARISTEJ, po grč. mitol. sin Apolonov; naučio ljude da neguju pčele.1511. ARISTENET, grč. filozof i pisac iz 4. v.; napisao Erotična pisma.1512. ARISTID 1) atinski državnik i vojskovođ (540.- 468. pre Hr.), čuven sa svoje

pravičnosti i poštenja; usled suparništva sa Temistoklom prognan ostrakizmom, ali se zbog Kserksova napada ubrzo vratio u otadžbinu i učestvovao u bitkama kod Salamine i Plateje. Zatim nastavio da radi na njenu napretku i udario temelj atin. kolonijalnoj moći osnivanjem delskog saveza. 2) grč. pisac iz Mileta (2. v. pre Hr.), tvorac zbirke raskalašnih pripovedaka Milezijaka. 3) atinski filozof iz 2. v., pisac prve apologije hrišćanstva; predao svoje delo caru Hadrijanu prilikom njegova dolaska u Atinu (125.) i time znatno doprineo ublažavanju položaja hrišćana u rim. carstvu. 4) grč. slikar iz 4. v. pre Hr., Tebanac, savremenik Apelov. 5) Elije (129.-189.), grč. besednik i pisac iz Bitinije; dela mu značajna za karakteristiku doba u kojem živeo.

1513. ARISTIP iz Kirene (435.-355. pre Hr.), grč. filozof, Sokratov učeiik, osn. kirenaičke šk.; po njegovu učenju cilj. čovečjeg života je zadovoljstvo.

1514. ARISTOBUL 1) A. I, judejski kralj (107.-106. pre Hr.). 2) A. II, judej. kralj (70.-63. pre Hr.), ubijen 50. pre Hr.

1515. ARISTOGITON, mladi Atinjanin koji je sa svojim drugom Harmodijem ubio atičkog tiranina Hiparha, Pizistratova sina, koji osramotio Harmodijevu sestru. To ubistvo oba mladića platili životom. Docnije slavljeni u Atini kao oslobodioci od tiranije.

1516. ARISTODEM, kralj Mesenije; ratovao sa Spartom; ubio se na grobu svoje kćeri, oko 724. pre Hr.

1517. ARISTOKRATIJA (grč.: vlada najboljih), vladavina jedne društvene grupe koja se formirala i istakla na osnovi porekla i rase (plemstvo) ili imanja (novčana, zemljoposednička a.). Duhovna a., stalež izvanrednih umova među naučnicima, umetnicima, političarima itd. Aristokrat, čovek plemićkog porekla.

1518. ARISTOKSEN (4. v. pre Hr.), starogrč. muz. pisac. Očuvana dela: Osnove harmonije i Osnove muz. ritmike.

1519. ARISTOLOHIJA (Aristolochia. fam. Aristolochiaceae), biljka, oko 180 vrsta, u umerenim i tropskim predelima. Cvetovi imaju izgled lule. Oprašivanje vrše mušice. Prednji cevasti deo cveta od ulaza pa do trbušastog proširenja, u kojem su smešteni prašnici i tučkovi, pokriven naročitim dlakama, upravljenim naniže, koje sprečavaju izlaz insektima kad uđu U cvet. Cvetovi proterogini; ako su insekti pre toga bili u drugom cvetu, sobom nose i polena i za vreme bavljenja u novom cvetu izvrše oprašivanje. Posle toga se tek otvaraju prašnice, insekti se natovare novom količinom polena, dlake u kanalu se sasuše i insekti sa polenom odlaze u drugi cvet. U oprašene cvetove ne mogu ući. Poznata u Evr. vrsta A. clematitis, kokotica, čiji žućkasti cvetovi raspoređeni u pršljenovima. Raste po šibljacima, proređenim šumama, livadama i njivama. Visoka nešto više od ½ m. Više vrsta gaje se kao ukrasne.

1520. ARISTOMEN, kralj Mesenije iz 7. v. pre Hr., vodio 2. mesenski rat sa Spartancima i odupirao im se 8 god. na brdu Iri; posle toga umro u izgnanstvu.

1521. ARISTOTEL (381 -322 pre Hr.). najčuveniji grč. filozof, učenik Platonov, a učitelj Aleksandra Vel.; plodan pisac; osn. u Atini peripatetičku šk.; delio flz. na teorisku, praktičnu i poetičku (koja se odnosi na stvaranje): u odnosu na problem ideja bio realist; pored flz. bavio se i prir. naukama: udario temelje geol., embriologiji, zool.. a bavio se geogr. i meteorologijom; gl. dela: Organon, Fizika, Metafizika, Etika, Poetika.

1522. ARISTOFAN (oko 450.-386. pre Hr.), najpoznatiji grč. komediograf i jedan od najboljih pisaca komedija u celoj svetskoj knjiž. Gl. prestavnik polit. komedije kod Grka. Napisao 40 komedija (11 sačuvano): u Aharnjanima iznosi blagodat mira i loše strane rata; u Oblacima ismeva filozofe i Sokrata; u Vitezovima napada demagoga Kleona. kog pobeđuje demagogijom jedan kobasičar; Žabe iznose loše stanje tragedije posle smrti Sofokla i Euripida. Neke njegove komedije imaju za predmet društv. pitanja (komunizam, feminizam i dr.).

1523. ARITMETIKA (grč.), grana element. mat., ispituje računska pravila brojeva. Samo brojno računanje predmet je niže (posebne) a.; viša (opšta) a. obuhvata 4 osnovne i 3 više računske radnje s opštim brojevima i proučava njihove zak. (komutativan, asocijativan, distributivan zak.). U opštu a. spadaju i ispitivanje aritm. i geom. progresija, kombinatorika, niži račun verovatnoće, a kao praktična primena trg. i polit. a. (računica), trgovačka se ograničava na 4 osn. računske radnje, pravilo trojno, i na primenu u trg. životu, a polit. se bavi račun. zadacima sa primenom složenog interesnog računa. Aritmetički znaci → matematički znaci. A. progresija, niz brojeva kod kojeg 3 uzastopna člana čine neprekidnu a. proporciju, ili kod kojega razlika 2 uzastopna člana stalna, npr. niz prir. parnih ili neparnih brojeva. Sabiranjem članova a. p. nastaje a. red. A. proporcija → proporcija. A. sredina → srednja vrednost, proporcija. A. trougao → binomni obrazac. Aritmograf, zagonetka sa brojevima. Aritmozofija, aritmologija, opšta nauka o brojevima, naročito u odnosu na njihove duhovne osobine. U a. smatra se aritmetički pojam broja kao apstrakcija nečeg mnogo dubljeg, što vlada ne samo materijom nego i duhovnim pojavama sveta. Njom se naročito bavili pitagorejci. Aritmomantija, pretskazivanje iz brojeva: danas, obično, samo sujeverje (npr. vezano za broj 13). Aritmometar, mašina za računanje.

1524. ARITMIJA (grč.), nepravilnost srčanog rada i pulsa; org. (pri oboljenjima srčanog mišića i zalisaka, sifilisu, arteriosklerozi, infektivnim bolestima) i nervnog porekla (kod nervoznih ljudi pod uticajem kave, čaja, alkohola, prepunjenog želuca itd.). Gl. znak: razdaljina (pauza) između pojedinih pulsnih talasa nejednaka.

1525. ARIF HIKMET → Hersekli Arif Hikmet beg.1526. ARIŠ (rod Larix, fam. Abietaceae), šumsko drvo. u Evr. u Alpima, Karpatima,

Sudetima i Polj.; kod nas u Slov. raste na većim visinama obični a. (L. europea ili decidua). Zbog tvrdoće i trajnosti drvo se mnogo ceni (cena za 20-30% veća od smrčevog drveta). Upotrebljava se za gradnje na vodi, mostogradnje, u građev. stolarstvu (vrata i spoljašnji delovi prozora), ali i za izradu pokućstva, oblaganje zidova, tavanica i sl.

1527. ARKADE (lat.), otvori u vidu niza stubova ili stubaca premošćenih lucima.1528. ARKADIJA, plan. stočarska obl. u središnjem delu Peloponeza (Moreje), u Grč.,

između r. Ladona, Alfiosa i obl. Argolide. U unutrašnjosti nekoliko kotlina; najveća Tripoliska. U st. veku gl. mesta Tegeja, Orhomenos i Mantineja; danas gl. grad Tripolis.

1529. ARKADIJE, car u i. delu rim. carstva (395.-408.), sin Teodosija Vel.

1530. ARKANZAS 1) reka S. Amer.; izvire u Stenovitim Pl., d. pritoka Misisipe; duga 2 410 km i plovna. 2) država na JZ SAD (138 132 km², 1,03 mil. st.). Zemlja. (žitarice, pamuk, voće) i stočarstvo (konji, goveda, ovce, svinje); od rudnog blaga ima: uglja, boksita, petroleuma, bakra; gl. ind. grane mlinarstvo i ind. drveta; 8000 km žel. pruge. Gl. mesto Litl Rok.

1531. ARCA NOAE (lat.: Nojeva lađa), mor. riba → kunjka.1532. ARKANOL, fabr. lek; sadrži acetilosalicilnu kiselinu i atofan; upotrebljava se

kod reumatizma.1533. ARKANUM (lat.), tajna; u sr. v. tajno sredstvo ili lek za svaku bolest.1534. ARKAS, u grč. mitol. sin Zevsa i Kaliste; pretvoren u medveda zajedno sa

majkom; po njemu Arkadija dobila ime.1535. ARKESILAOS (315.-241. pre Hr.), grč. filozof, osnivač tzv. 2. ili sr. akad.

Učenje: pravo saznanje nemoguće, zato najispravnije stanovište u flz. uzdržati se od svakog suđenja (→ agnosticizam, skepticizam).

1536. ARKOLA, mesto u It. gde se 1796. odlikovao gen. Bonaparta u boju protiv Austrijanaca.

1537. ARKONA, grad Polanskih Sl. na o. Rujanu sa svetilištem boga Svetovita; razorili je Danci 1168.

1538. ARKTIK (grč.), obl. oko S. Pola, obuhvata Sev. Ledeno M., u kojem je sam S. Pol i mnoge ostrvske grupe sa većim i manjim o. (Novaja Zemlja, Medveđe O., Špicberška O., Franc Jozefova Zemlja na S od Evr.; Zemlja cara Nikole II, Novosibirska O. i Vrangelovo O. na S od Az.); Severnoamerička O. (najveće Bafinova Zemlja) i Grenland na S od S. Amer. Vel. delom pod stalnim snegom i ledom. Arktička klima, tip polarne k., čiji najtopliji mesec ima tempt. manju od 5° C a veću od 0° C, srednju god. tmpt. -2° (većinom i ispod -7°), a kolebanje 25°-35°. Atm. talog, poglavito sneg, ispod 200 mm (većinom u leto i jesen). A. (eskimska) rasa: pripadaju joj svi Eskimi (na Grenlandu i u S. Amer. iznad 71° s. š.). Eskimi na Aljasci srednjeg, svi ostali niskog rasta; ostala obeležja: dolihokefalija, spljošteno lice, istaknute jagodične kosti, malen oširok nos, po pravilu mongolska bora, boja kože u raznim tonovima od svetložutog do mrkožutog, oči tamne, kosa veoma kruta i crna, ali nemaju brade ni dlaka po ostalom telu. A. subregion životinjskog sveta obuhvata obl. oko S. Pola. Siromašni u biljožderima; na obalama više životinja koje se hrane ribom. Obuhvata i pojas tundre. Arktogea, životinjski svet sev. hemisfere.

1539. ARKTUR, dvojna zvezda 1. prividne veličine iz sazvežđa Volari, nalazi se u produženju repa Vel. Medveda.

1540. ARL (Arles), varoš u Frc. na r. Roni (31000 st.).1541. ARLAND Fransoa Loran d' (Arlandes, 1742-1809.), 21./11. 1783. sa Pilatrom

de Rozije prvi leteo na balonu do visine od blizu 1000 m.1542. ARLBERG, prevoj (1802 m) na Retinskim Alpima, ispod kojeg izrađen tunel (10

250 m) kojim prolazi pruga Insbruk-Bregenc.1543. ARLEKIN, komična ličnost iz it. poz. 17. v.; odelo mu bilo sastavljeno od

trouglastih komada raznih boja, nosio crnu masku na licu i drvenu sablju za pojasom. U prenosnom značenju: lakrdijaš, prevrtljivac: u narodu, po tur. poz., sojtarija (→ sl.).

1544. ARMADA (šp.), naoružana sila, prvenstveno flota (→ Nepobediva armada.)1545. ARMATER (frc.), opremitelj broda, onaj koji u cilju obavljanja pom. putovanja

oprema brod: najamljuje posadu i snabdeva ga hranom i svim što je potrebno da bi se

brod osposobio za plovidbu. To snabdevanje, pre svega, može da vrši sam vlasnik broda, i tada se govori o a.-vlasniku; često vlasnik tu dužnost prebacuje na neko drugo lice, npr. na zakupca koji je sklopio ugovor o privr. iskorišćavanju broda (a. nevlasnik). Od ove 2 vrste a. treba razlikovati a.-suvlasnika i a.-delovođu; poslednji je lice kom udruženje suvlasnika poverilo upravu nad brodom; kad je u isti mah i suvlasnik broda, naziva se a.-suvlasnikom.

1546. ARMATURA (lat.), oprema mašina (automobila i dr.) spravama za sigurnost rada i nadzor.

1547. ARMENOIDNA RASA → prednjeaziska rasa.1548. ARMIJA (frc.), vojske uopšte, strateg. operativna jedinica, formirana prema

važnosti uloge u ratu. Sastav privremen, u toku rata promenljiv, obično: 3-4 peš. I 1 konj. div. i delovi van sastava div. (teška art. i vplov.). Armiske oblasti → stvarno teritorije -- u miru stalnog su sastava, a u ratu nezavisne od a. A. spasenja → vojska spasa.

1549. ARMILARIJUM, armilarna sfera (lat.-grč.), st. astr. sprava za merenje nebeskih tela.

1550. ARMINIJE 1) knez germ. plemena Haruska u Avgustovo doba; u Teutoburškoj Šumi napao rim. vojvodu Vara, uništio mu 3 legiona zajedno sa njim i tako oslobodio sev. Germaniju od rim. vlasti. Njegovu ženu Tusneldu izdao rim. vojvodi Germaniku njen otac, koji bio prijatelj Rimljana. 2) hol. prot. teolog (1560.-1609.), osn. sekte arminaca ili remontranaca.

1551. ARMIRANI BETON → beton.1552. ARMSTRONG V. Džordž (1810.-1900.), engl. inž. konstruktor naročitih

topovskih cevi; osn. fabriku modernih topova u Elsviku.1553. ARNAUTI → Arbanasi1554. ARNIKA. gorski potres. potres, moravka (Arnica montana, fam. Compositae),

višegod. biljka sa 2-4 para listova, koji grade pri osnovi zeljastog stabla rozetu, cvast glavica sastavljena je iz jezičastih cvetova na periferiji i cevastih u sredini cvasti. Raste na plan. Evr. Upotrebljava se u med., naročito cvetovi (→ sl.).

1555. ARNIM Ahim (1781.-1831.), nem. patriotski pesnik romantičarske šk.; napisao roman: Sirotinja, bogatstvo, greh i pokajanje grofice Dolores; sa Brentanom izdao zbirku nem. nar. pesama.

1556. ARNO, r. na zap. strani sr. It. (Toskana), izvire na Apeninima, uliva se u Ligursko M. Protiče kroz Firencu i Pizu; od Firence plovna.

1557. ARNO, salcburški bisk. (785.-822.), saradnik Karla Vel.; sa hrišć. širio i germanizaciju među Panonskim Sl.

1558. ARNOLD 1) Breščijanac, kaluđer i propovednik iz 12. v.; digao u Rimu revoluciju protiv pape Evgenija III (1143.), koju ugušio Fridrih Barbarosa, a A. pogubio. 2) A. iz Vilkenrida, švajc. junak, koji obezbedio Švajcarcima pobedu kod Sempaha (1386.) tim što se bacio na neprijateljska koplja, ščepao nekoliko njih rukama i tako načinio prodor u neprijateljskim redovima. 3) Matju (1822.-1888.), engl. pesnik, kritičar, prof. knjiž. na univ. u Oksfordu, pobornik prosvetnih reformi, Pesme u klasičnom duhu i Kritički eseji. 4) Đuro d-r (• 1854.), pesnik i pedagog, prof. Zagrebačkog univ. u p. Pesme mu izlazile u zbirkama od 1899. (glavna Izabrane pjesme); gl. naučne studije: O psihologiji bez duše, Monizam i krišćanstvo.

1559. ARNOLDSON Klas (1844.-1916.), šved. pisac i političar, vel. pacifist; dobio sa Dancem Bajerom Nobelovu nagradu za mir (1908.).

1560. ARNOLFO di Kambijo (1232.-1300), it. arhitekt i vajar; osn. gotski stil u Firenci.

1561. ARNT Ernst Moric (1769.-1860.), nem. patriot i pisac rodoljubivih pesama protiv Napoleona.

1562. ARNULF 1) sv. (582.-641.), ded Pipina Malog. 2) Koruški (oko 850.-899.), i. franački kralj i rim.-nem. car; papin branilad protiv njegovih polit. neprijatelja; vodio borbu sa moravskim kn. Svatoplukom: saveznik Mađara protiv Sl.

1563. ARNHEMOVA ZEMLjA → Australija.1564. ARNŠTAT, varoš u Tiringiji (Nem.) sa razvijenom tkst i metalurg. ind. (25 000

st.).1565. AROVROK, ustava u državi Ajdahu (S. Amer.), na r. Misuri, zap. od Kanzas

Siti; visoka 156 m i skuplja 3,5 mil. m³ vode; najveća brana na Zemlji; sagrađena 1915.1566. AROGANTAN (lat.-frc.), drzak, bezobrazan, naduven.1567. AROZA, selo u Švajc. (1800 m nadm. v.), poznata vazdušna banja za grudobolne

i mesto za zimske sportove.1568. AROMA (grč.). isparljiva materija, miris koji šire izvesne biljke ili iz njih

spravljeni preparati, obično eterska ulja. Aromatičan, mirišljav, prijatna mirisa. A. biljka → biljke. A. vina → vino. A. materije, eterska ulja koja se nalaze u pojedinim ili svim delovima mnogih biljaka. A. organska jedinjenja izvode se od benzola; nazivaju se još i ciklična. A. sredstva, u med. izazivaju nadražaje živčanog sistema; u malim količinama pomažu otvaranje apetita (povećano lučenje pljuvačke i želudačnog soka), varenje, deluju antispazmodično, pomažu izbacivanje gasova, a neka deluju na san.

1569. AROMUNI, Armani, deo rom. stan. po sr. i j. delovima B. P. Poznati pod opštim imenom Makedo-rumuni; Srbi ih zovu: Crnovupci, Vlasi, Kucovlasi, Karavlasi, Cincari i Karaguni. A., naseljeni u Istri, poznati pod imenom Ćići, ili Ćiribirci. Na B. P. su starosedeoci. Krajem 18. v. u sr. i pindskim obl. bilo ih do 500 000, ali mnogi poslovenjeni i pogrčeni. Danas ih u većim grupama na B. P. ima u j. delu Pinda i s. i j. delovima B. P. Sve više iščezavaju i pretapaju se u Sl., Grke i Arbanase. Većinom stočari: imaju vel. stada, po nekoliko hiljada brava, sa kojima se kreću za pašom. Nomadski A. nemaju stalnih naselja, već žive u privremenim stanovima, kalivama. U novije vreme, usled promenjenih prilika stočarstvo opada i oni se stalno naseljavaju. Patrijarhalni; očuvali mnoge običaje (→ Cincari, Rumuni. Ćići).

1570. ARON, jevr. prvosveštenik, Mojsijev brat. Aronova palica, štap čuvan u jevr. kovčegu zaveta, procvao čudesnim načinom bademovim cvetom, kad je birano pleme iz kojeg će izlaziti prvosvešt.

1571. ARONDIRANjE (frc.), ponovno ograničavanje nepokretnog imanja na taj način što se putem vlasti ispravljaju granice susedskih imanja tako da budu pravilne, a da svaki od suseda dobije potpunu naknadu u naturi.

1572. ARONDISMAN (frc.), u Frc. deo dpt., srez, kojem na čelu potprefekt: sam grad Pariz deli se na 20 a.

1573. ARPAD, mađ. zavojevač iz 9. v., osn. dinastije Arpadovića (997.-1301.).1574. ARPADžIK (tur.) → luk.1575. ARPEĐO (it. arpeggio, skr. arpegg.). oznaka da tonovi 1 akorda ne treba da se

sviraju jednovremeno nego 1 za dr., kao što se svira na harfi.1576. ARSAK, osn. države Parćana i dinastije Arsakida (256.-226. pre Hr.); država

Arsakida obuhvatala Pers. i neke dr. obl.

1577. ARSEN (grč.), hem. element (As), atomska težina 74.96. siv metal, tačka sublimacije 450°, jak otrov. Primenjuje se u ind. sačme i signalnog stakla i u med. u raznim oblicima: org. preparatima se leče sifilis, malarija i neke tropske bolesti, a neorg. malokrvnost i slabost (naročito posle malarije i zaraznih bolesti), neke kožne bolesti i umrtvljuje živce u zubarstvu. Trovanje akutno, slučajno ili namerno, kao posledica uzimanja većih količina: znaci: bol želuca; povraćanja, gdekad krvava; proliv sličan pirindžanoj vodi (kao kod kolere), bledilo ili modrina kože, zujanje ušiju, nesvesno stanje, buncanje, teško disanje, slabljenje srca; u ovom stanju može nastupiti smrt; 1. pomoć: izazvati povraćanje, ispirati želudac, klistir sa gorkom soli; za dalje lečenje hitno zvati lekara. Hronično t. usled dugog uzimanja arsenskih lekova ili u radionicama gde se radi s njim (neke boje, kod krznara); znaci nastupaju postepeno: treperenje vida, opšta slabost, belančevina i krv u mokraći, žutica; prekinuti s uzimanjem lekova ili napustiti posao. -- Rudače a. ima u Jugosl. osobito u Marijovu u J. Srbiji; kod sela Kosova (Drinska Ban.) naišlo se na bogate naslage rudače (oko 62% a., 28% sumpora i 10% dr. sastojaka), ali se još ne eksploatišu. Arseniti, soli arsenaste kiseline. Arsenobenzoli, org. jedinjenja za lečenje sifilisa i nekih tropskih bolesti; prodaju se pod raznim imenima (→ neosalvarzan). Arsenopirit, arsenosulfid gvožđa Fe As S, rombičan mineral kalajne boje, gl. a. ruda (46,01% As); nalazišta kod nas: Alšar, Ljuta Strana na Avali, Rudnik, Kopaonik, Trepča itd. Arsenofagizam, navikavanje na a., postepenim uzimanjem sve većih količina; ima ljudi koji se toliko naviknu na ovaj otrov da mogu uzeti bez ikakvih posledica vel. količine.

1578. ARSENAL (it.), thn. zavod za izradu voj. potreba. Pomorski a. pored oružja i oružnog pribora za morn. izrađuje i opravlja ratne brodove.

1579. ARSENIJE 1) A. I, srp. arhiep. (1233.-1263.), učenik i neposredni naslednik sv. Save, rodom iz Srema; proglašen za sveca. Njegove mošti često prenošene; sad se čuvaju u Ždrebaniku u Bjelopavlićima. 2) A. II (sredinom 15. v.), poslednji patrijarh srp. crk. i države sr. v. 3) A. III Crnojević, patrijarh (1674.-1708.); sarađivao s Austr. za vreme njene vel. ofanzive protiv Turaka (1689.), ali posle njenog poraza morao da beži iz Srbije; pre prelaza u Austr. pokušao da osigura povlastice za srp. narod i prav. veru; imao veza i s nesrećnim grofom Đorđem Brankovićem; po prelazu u Austr. najduže se bavio u Sent-Andriji; sahranjen u man. Krušedolu. 4) A. IV Jovanović Šakabenta, patrijarh (1725.-1748.); kao crk. poglavar mnogo putovao po narodu; god. 1737. pridružio se austr. vojsci i dizao narod protiv Turaka, zbog čega morao posle austr. poraza da se povuče u Austr., gde je tek 1741. priznat za vrh. poglavara prav. crk.

1580. ARSENIJEVIĆ. Lazar, Bata-Laka (1793.-1865.), posle 1. ustanka živeo u emigraciji (1813.-1827.); pripadao ustavobraniteljima i postao 1842. drž. savetnik, a 1848., 1852.-1854. min. prosvete. Napisao Istoriju srp. ustanka, pristrasnu i na dosta mesta polemičnu, ali sadrži mnogo građe i korisnih pojedinosti (→ sl.).

1581. ARSENOVIĆ Konstantin (1783.-1868.), slikar; bio oficir, zatim svešt. u Pančevu. Najviše radio portrete; značajan i po tom što je otkrio → Danila.

1582. ARSIJA, ant. ime za r. Rašu u Istri; njom išla granica između Ilirika i It.1583. ARSINI, jedinj. arsena i alkila (→ bojni otrovi).1584. ARSINOJA, eg. princeza, kći Ptolemeja Lagosa, udala so po 3. put za svoga

brata Ptolemeja Filadelfa, koji pre toga poubijao svu njenu decu iz ranijeg braka. Njeno ime davano kasnije mnogim princezama i gradovima.

1585. ARSIĆ Evstahija (+ 1824.), prva srp. pesnikinja; dela: Sovjet maternji, Poleznaja razmišlenija.

1586. ARSLAN (tur.), lav. Arslanik, vrsta talira sa lavovima kao grbom, kovan u Hol. 1575.; težak 27,65 g; namenjen Levantu, gde se održao do polovine 18. v., kad ga istisnuo talir Mar. Terezije.

1587. ARTA, varoš (8000 st.) u Grč., gl. mesto oblasti A. (1736 km², 313 000 st.) u Epiru; u st. v. Ambrakija.

1588. ARTABAN, pers. vojskovođ, zapovednik Kserksove garde; ubio Kserksa da bi se dočepao prestola, ali i sam ubijen od Kserksova sina, Artakserksa I.

1589. ARTAKSERKS 1) A. I Dugoruki, sin Kserksa, pers. car (465.-425. pre Hr.), potučen od Kimona. 2) A. II Mnemon, pers. car (405.-359. pre Hr.), potukao kod Kunakse i ubio pobunjenog brata Kira Ml. i zaključio Antalkidin mir sa Spartancima. 3) A. III, pers. car (361.-338. pre Hr.), pokorio Fenikiju i Egipat. 4) A. IV → Ardašir.

1590. ARTAFERN, pers. vojskovođ iz 5. v. pre Hr., potučen na Maratonu.1591. ARTEL (rus.-tur.), ortački ugovor između radnika radi zajedničkog

iznajmljivanja radne snage; razlikuje se od zadruge po tome što nije porodična zajednica; veoma čest oblik udruživanja pečalbara iz J. Srbije.

1592. ARTEMIDA, grč. boginja lova, meseca, čednosti i magije, kći Jupitra i Latone, Apolonova sestra; dobila od oca dozvolu da se nikad ne udaje; kad je Aktej iznenadio na kupanju, ona ga pretvorila u jelena, ali se ipak zaljubila u pastira Endimiona. U Efesu bio veličanstven njen hram (→ sl.).

1593. ARTEMIZA, ime dveju kraljica u Halikarnasu: 1) A I (5. v. pre Hr.), borila se uz Kserksa kod Salamine. 2) A II (4. v. pre Hr.), podigla mužu Mauzolu veličanstvenu grobnicu, mauzolej.

1594. ARTEMIZIJA, rt na s. obali Evbeje, kod kojeg su Grci 480. pre Hr. pobedili Kserksovu flotu.

1595. ARTERIJA (grč.), vrsta krvnih sudova; cilindrična oblika i prečnika od 1-8 mm; prenose krv iz srca u organe i tkiva; poznaju se po ritmičnim pulzacijama zavisnim od rada srca (žile kucavice). Iz srca polaze 2 vel. a.: plućna i → aorta; u svom toku kroz organizam, granaju se u sve sitnije grančice, na kraju prelaze u kapilare. Manje a. često među sobom vezane spojnicama (→ anastomoza), koje uveliko olakšavaju krvotok. Sve vel. a. duboko u tkivu, te dobro zaštićene od spoljnih povreda; malih i srednjih ima i pod kožom; površne a., kod mršavih, odlikuju se vidnim pulzacijama (čeona a.). Zidovi a. deblji i jači od zidova vena (usled većeg unutarnjeg pritiska, ali i pored toga veoma elastične, što olakšava cirkulaciju). A. plućna (a. pulmonalis) prenosi venoznu krv od srca u oba plućna krila; ipak a., jer ima građu i funkciju a. Polazi od d. srčane komore. Na nekoliko sm po izlazu, ispod aortnog luka, grana se na l. i d. plućnu arterijalnu granu. A. srca, (a. coronaria cordis), dve, polaze iz aorte: leva hrani l. i prednju stranu srca, desna zadnju i d. stranu. Arteriozno, pripada a., npr. oboljenje, krvavljenje. Arteriologija, nauka o a. Arterioskleroza, oboljenje a.; zidovi a. deblji, tvrdi, krti, često i jako suženi sa smanjenim elasticitetom usled sklerotičnih i degenerativnih pojava (infiltracija lipoida, taloženje kreča i dr.); zbog ovih promena cirkulacija poremećena. Najčešći uzroci a.: sifilis, giht, preterano jaka hrana, razna trovanja: olovom, alkoholom, duvanom i dr. Površne arterije izražene, vijugave, tvrde; krvni pritisak povećan. Opšti znaci: nesvestica, zujanje ušiju, slabo pamćenje. Lokalna a. obuhvata krvne sudove samo nekih organa: mozga, bubrega, srca. A. mozga: usled sklerotičnih promena moždanih krvnih sudova

dolazi do poremećaja ishrane mozga i krvavljenja u moždanu masu (→ apopleksija); počinje još u 5. deceniji života sa glavoboljom, nesanicom, nesvesticom, jasnim popuštanjem radne sposobnosti; docnije dolazi najčešće do → hemiplegije, poremećaja govora, gutanja itd., do defekta inteligencije, bolesne promene raspoloženja, sklonosti ka samoubistvu. Lečenje: jod, sredstva koja šire krvne sudove, blaga sedativa; miran, bezbrižan život, najbolje van grada. Arteritis, zapaljenje a. Akutni trombo-a., sastoji se u promenama trombusa (→ tromboza). Akutni gnojavi a. izaziva septična embolija ili prodiranje gnojnog procesa iz okoline u zidove a.; posledica gn. a. mogu biti smrtonosne (krvarenje); hronični a. kao posledica akutnih a. ili usled distrofija i degeneracija (hronična endoa, opturirajuća endoa, arterioskleroza).

1596. ARTESKI BUNAR, izgrađuje se dubokim bušenjem u terenima povoljnog sastava i sklopa; dobiva podzemnu vodu iz kakvog poroznog sloja, koji leži između dva nepropustljiva sloja; a. voda je pod pritiskom i izbija sama kroz cevi bunara na površinu terena. Prvi a. b. u Evr. izrađeni u pokr. Artoa (Artois), u Frc.; otuda mu ime. Kod nas ima više stotina takvih b., naročito u ravnicama; najveću količinu vode daje takav b. u Obrenovcu (preko 2½ mil. l na dan).

1597. ARTES LIBERALES (lat.: slobodne veštine): gram., retorika, flz., aritmetika, muz., geom., astr.

1598. ARTEFAKT (lat.), veštački proizvod; stručni naziv za oruđa iz kamenog doba, izrađena čovečjom rukom.

1599. ARTIZAM (frc.), težnja um. da iskoriste sva spoljna sredstva stila i kompozicije; preterana ljubav prema obliku dela.

1600. ARTIKL (frc.), predmet, roba.1601. ARTIKULACIJA (lat.), raščlanjivanje; izgovaranje reči na slogove; u med. →

zglob. Artikulisan govor, sastavljen iz glasova koji se jasno odvajaju jedan od drugog, za razliku od životinjskih, neartikulisanih glasova.

1602. ARTILERIJA (frc.), jedan od gl. rodova vojske, pretstavnik njene vatrene moći; moćan činilac u borbi i nerazdvojan saradnik peš.; posle svetskog rata u Jugosl. određeno po 4 artileriska oruđa na 200 pešaka; obrazuje: baterije, divizione, pukove i brigade; odlikuju je jako i brzo dejstvo, vel. daljina dometa, mogućnost rasporeda po širini i dubini, i vel. moć rušenja. Deli se a) u balističkom pogledu i načinu dejstva na: top, haubicu i merzer; b) prema pokretljivosti i moći dejstva ia: poljsku, brdsku, konjičku, haubičku (laku i tešku), dugačku, a. velike moći, rovovsku, protiv-avionsku i pozicisku; v) prema načinu prenosa na vozeću i noseću i g) prema opštim zadacima u borbi na divizisku i arm. Artilerisko oruđe, topovi, ratno vatreno oružje kojim rukuje više ljudi; vuku ga konji ili traktori; po brzini gađanja deli se na sporometno (danas zastarelo), brzometno i automatsko. A. priprema napada, dejstvo a. u cilju pripreme napada sa zadatkom da poruši, uništi i neutrališe sredstva odbrane, i da nanese gubitke braniocu; ukoliko je duža, utoliko su materijalni rezultati veći, a korist od iznenađenja manja. A. protivpriprema napada, ofanzivno dejstvo branioca, u cilju da omete napad u samom začetku.

1603. ARTILUK (it.), dubrovački srebrni novac.1604. ARTIST (frc.) 1) umetnik. 2) putujući, cirkuski glumac. Artistički, umetnički.1605. ARTIČOKA (Cynara scolymus), vrsta povrća, dugovečna biljka iz plemena

glavičastih b. (Compositae), poreklom s obala Sred. M. Proizvodi se u toplim krajevima za branje zelenih cvetnih glavica, koje se jedu.

1606. ARTOA (Artois), obl. u s. Frc.; veoma lepo obdelana i plodna; gl. mesto Ara.1607. ARTOKARPUS (Artocarpus, fam. Moraceae), drveće sa vel. prostim ili perasto

deljenim, kožastim lišćem; jednodome biljke; cvasti lopataste ili sopaste. Oko 40 raznih vrsta na o. Indiskog Arhipelaga, od Cejlona do Kine. Osobito važne: A. communis, A. incisa i A. integrifolia, koje daju plodove dobre za jelo (hlebno drvo) i stoga se u tropima svuda gaje; plod veličine glave; 2-3 drveta dovoljna da ishrane čoveka za celu god.

1608. ARTRITIZAM (grč.), konstitucija organizma s usporenom izmenom materija u ishrani; sklonost ka gojaznosti, šeć. bolesti, stvaranju kamena u mokraćnim organima, gihtu itd. Artritis, zapaljenje zglobova (→ poliartritis, tbk. zglobova, giht).

1609. ARTROPODE → zglavkari.1610. ARTUR, Artus, legendarni keltski kralj iz 6. v., koji se uspešno borio sa Sasima.

Osn. red vitezova okruglog stola. Po predanju nije umro, već živi na jednom svetom o. gde ga čuvaju devet vila. Njegovi podvizi opevani u mnogobrojnim romantičnim spevovima, romanima i dr. kod Engleza i Francuza (ciklus Arturov, ili Bretonski c. ili C. okruglog stola); → gral.

1611. ARUACI, veći broj indijanskih plemena u obl. tropskih prašuma u J. Amer., u Gujani i Braz., nekada i na Antilima. Iz jezika A. ušle u evr. jezike razne reči, ppr. tabako (duvan), mahiz (mais = kukuruz).

1612. ARUNS, sin Tarkvinija Oholog, koji u borbi ubio Bruta, 508. pre Hr.1613. ARHAIZAM (grč.), zastarele reči; pogreška protiv jasnosti stila upotrebom

starinske reči, npr.: priključenije, črez, otečestvo. Mogu se upotrebiti ako su prilagođene duhu jezika, zamenjuju strane reči ili daju današnjem stilu arhaičku boju. Arhaik, najstarije doba u razvoju zemlje; počinje stvaranjem čvrste zemljine kore, a završava se pojavom org. sveta. Arhaičan, starodrevan; svojstven primit. narodima i praocima kult. naroda. Arhajske stene, kristalaste i mahom škriljave stene (kristalasti škriljci, gnajsovi, mikašisti, granit i dr.) sačinjavaju stare masive: Kanadski, Finsko-skandinavski i dr., a delom i rodopsku masu; kako u njima nema tragova života, arhaik se naziva još i azoik (bez života). A. umetnost, uopšte svaka stara, a specijalno najraniji period st. grčke um. (oko 700.-480. pre Hr.).

1614. ARHANGELSK, gl. grad istoimene obl. na s. strani Rus. (73 000 st.), pri ušću r. Dvine u Belo M.; važno pristanište za izvoz žita i drveta; vezan žel. prugom za Vologdu. ARHANGELSKI Aleksandar A. (1846.-1924.), rus. dirigent i kompozitor. Sa svojim horom koncertovao po Rus. i inostranstvu. Komponovao crk. muz. i nar. pesme za hor.

1615. ARHANĐELI → Mihailo i Gavrilo, u hrišć. crk. vođi vel. anđeoskih zborova (arhistratizi = vojskovođi). Po predanju M. pobedio Lucifera, koji se pobunio protiv boga.

1616. ARHANĐEL Sv. 1) man. u Kučevištu, u Skopskoj Crnoj Gori, podignut u 2. pol. 14. v. Osnovom, konstrukcijom i ukrasima u obliku krstića na kalkanima preteča crk. u moravskoj Srbiji iz doba kn. Lazara. St. freske nisu očuvane. 2) Prilepski, man. kod Prilepa, zadužbina kraljeva Vukašina i Marka. Crk., više puta popravljana, ima osnovu u obliku upisanog krsta. Portreti kralja Vukašina i kralja Marka, rađeni ubrzo posle 1371., jako oštećeni. 3) Štipski, crk. u Štipu, koju podigao protosevast Hrelja, 1334.; osnova u obliku upisanog krsta; skladnih proporcija (→ sl.); freske nesačuvane. 4) Arhanđeli Sv., ruševine man. na l. obali Bistrice, u blizini Prizrena; zadužbina cara Dušana. Bio jedan od najvećih, najznačajnijih i najlepših um. spomenika našeg sr. v. Man. se sastojao od: 2 utvrđenja, crk. sv. A., kapele sv. Nikole, ćelija, trpezarije, bolnice i dr. građevina. Donje

utvrđenje činile kule i zidana platna oko man., a gornje tvrdinja Višegrad, na steni iznad man. Zidanje same crk. početo 1343., a završeno 1349. Osnovu imala u obliku upisanog krsta; spoljašnje lice zidova bilo obloženo mramornim pločama; dekorativna plastika bila i spolja i unutra obilato primenjena. Prilikom iskopavanja 1927. nađeno mnogo kapitela, fragmenata friza, timpana, arhivolta, pluteja, dovratnika i doprozornika, i priličan broj glava i raznih figura. Najveći deo tih fragmenata sada u Muzeju J. Srbije u Skoplju. Sam materijal od kojeg bila građena crk. preneo je, krajem 16. v., Sinan-paša u Prizren i sazidao od njega džamiju.

1617. ARHE-, arhi- (grč.) 1) početak, praosnova, načelo. 2) predmetak grč. složenih reči koji im daje značenje: najstariji, najviši, vrhovni (npr.: arhiepiskop, arhijerej i dr.). Odgovara unekoliko sh. predmetku nad- (npr. nadbisk.).

1618. ARHEGONIJA (grč.), kod biljaka ž. polni organ u kojem je jajna ćelija: tipično obrazovana kod arhegonijata; kod cvetnica svedena na mali broj ćelija, naročito kod angiosperama. Arhegonijate (Archaegoniatae), vel. grupa nižih biljaka koje se odlikuju arhegonijom; mahovine i paprati.

1619. ARHELAJ 1) makedonski kralj (413.-400. pre Hr.), primio izgnanog Euripida; ubio ga ljubimac Krater. 2) judejski kralj iz 1. v., sin Irodov. 3) Mitridatov vojvoda iz 1. v. pre Hr. 4) Miletski, grč. filozof iz 5. v. pre Hr., Sokratov učenik.

1620. ARHEOZOIK (grč.), doba razvoja zemljine kore u kojem su postali: kristalaste škriljave stene, granit, mramor, konglomerat, peščari itd.; kod nas ih ima u rodopskoj masi. A. počinje azoikom, a završava se kambrijumom; u slojevima retki fosili: naziva se još: sozoik i algonkij.

1621. ARHEOLOGIJA (grč.), nauka o um. i kult. spomenicima st. v., na 1. mestu grč. i rim.; postala u doba renesanse, kada u It. sa velikim iiteresom počeli pronalaziti, prikupljati i opisivati rim. spomenike. Prva iskopavanja vršena u 18. v. (u Pompejima). Pravom, sistematskom naukom postala oko polovine 19. v.; obuhvata iskopavanje i proučavanje nađenih predmeta da bi dala ist. um. i kulture ant. doba. U Jugosl. najpoznatija i najvažnija iskopavanja preduzimana u Solinu, Ptuju i Stobima. A. bibliska, nauka o načinu života i uređenju Izrailjaca.

1622. ARHEOPTERIKS (Archaeopterix lithographica), fosilna ptica nađena u litografskim škriljcima gornje jure, veličine goluba; vilice sa zubima, s kandžama na krilima i dugačkim repom pokrivenim perjem; čini prelaz između ptica i gmizavaca.

1623. ARHESPORIJUM (grč.-lat.), sporogeno tkivo kod biljaka koje, pošto pretrpi redukcionu deobu, daje haploidne ćelije, spore, grupisane po 4 (tetrade). Stvaranjem spora se završava kod biljaka diploidna generacija (sporofit) ili diploidna faza (diplofaza). A. se nalazi npr. u čauri mahovina, u sporangijama paprata (na naličju lišća), u sporangijama cvetnica (prašnim kesama ili mikrosporangijama i semenim zamecima ili makrosporangijama).

1624. ARHETIP, praslika, uzor.1625. ARHIV, arhiva (grč.-lat.) 1) zbirka st. dokumenata; isprava. 2) mesto gde se oni

čuvaju; za jsl. ist. od značaja: a. u Dubrovniku (osn. u sr. v.), Zadru, Splitu, Zagrebu (osn. 1643.), Ljubljani, Novom Sadu i drž. a. u Beogradu (osn. 1898.). 3) čest naziv časopisa i izdanja dokumenata. A. za pravne i društvene nauke, časopis Pravnog fakulteta u Beogradu; izlazi od 1905. svakog 25. u mesecu. A. za slovensku filologiju (Archiv für slavische Philologie), osn. V. Jagić (1876.). Arhivar, starešina, čuvar a.

1626. ARHIVOLTA (it.), glatka ili iskićena prednja strana luka iznad prozora ili arkada.

1627. ARHIGONIJA, abiogeneza, autogonija (grč.), spontana generacija (lat.), postanak živih bića iz nežive, anorg. materije. Tačnija ispitivanja razvića organizama, osobito Pasterovi ogledi, učinili kraj srednjev. verovanju da i složeniji organizmi postaju putem a. Zna se danas da sve živo vodi poreklo od živog, od roditelja (→ tokogonija), i nema dokaza da živa materija danas može postajati putem a., iako mogućnost za to teoriski nije isključena. Ali a. pretstavlja jednu od nužnih hipoteza evolucione teorije: život u obliku najprostijih organizama morao je postati u jednom udaljenom stupnju razvitka Zemlje kao planete, pod okolnostima koje danas ne postoje. A. je jedno od teor. shvatanja porekla života.

1628. ARHIDAM, ime više spartanskih kraljeva. Najčuveniji: A. II, kralj (469.-427. pre Hr.), koji imao važnu ulogu u peloponeskim ratovima, i A. IV, kralj (339.-261. pre Hr.), čija žena Arhidamija povela žene u borbu i nagnala epirskog kralja Pira da digne opsadu od Sparte.

1629. ARHIĐAKON (grč.), među đakonima najst. po činu; u prav. crk. nemaju značaja (kao nekad), u rkat. imaju vel. prava kao pomoćnici biskupa. Arhiepiskop, episkop (vladika), sa sedištem u centru veće drž. pokrajine; nosi i titulu mitropolita. Arhijerej, ep. starešina jereja (sveštenika). Arhijerejski blagoslov, u pravu akt a. kojim otklanja bračnu smetnju kod razlike veroispovesti hrišć. vere (srodstva u 5., 6. i 7. stepenu, kod lica čija je razlika u god. veća od 13 odn. 15 god. i lica mlađih od 15 za ž. ili 17 za m. god.) A. namesnik, u prav. crk. sveštenik koji u svom srezu nadzire rad paroha, vodi brigu o snaženju vere; organ ep. koji ga i postavlja. A. nasleđivanje: A. nisu slobodni u raspolaganju svojom imovinom na slučaj smrti (Zak. od 10./5. 1877.); oni moraju ostaviti crk. i prosvetnim i rel. ustanovama ⅔ svoga imanja, a mogu slobodno raspolagati samo ⅓, koja u slučaju intestatskog nasleđivanja pripada njihovoj porodici. A. sabor, u srp. prav. crk. vrhovna vlast; skup svih ep. kojem pretsedava patrijarh; sastaje se 1-2 put godišnje. Najviša instancija za sve verske stvari; bira ep., rektore bogoslovija, donosi uredbe i pravilnike kao zakonodavna vlast. Određuje članove A. sinoda i Vel. crk. suda. A. sinod, izvršni organ A. sabora, ima 4 člana (ep.), pretsednik patrijarh; radi stalno, po 2 člana menjaju se svake god.; određuje ih A. sabor; vrši sve upravne poslove, podnosi izveštaj A. saboru. Nadzor nad bogoslovijama, vršenjem bogosluženja, širenjem vere itd. Arhimandrit, u prav. crk. starešina većeg man. A. veliki, starešina man. Studenice.

1630. ARHIJA 1) tebanski tiranin, ubijen zbog surovosti, 478. pre Hr. 2) grč. pesnik u Rimu iz 1. v. pre Hr.

1631. ARHILOH, grč. pesnik iz 7. v. pre Hr.; pisao lirske pesme, pune osećanja; napadao stihovima i svoje protivnike. Sačuvano više odlomaka.

1632. ARHIMED (• oko 290.-280. † 212. pre Hr., ubio ga, prilikom opsade Sirakuze, jedan rim. vojnik), Grk, vel. matematičar i fizičar st. v. Od mnogih njegovih radova sačuvano svega 14. Njegova važnija otkrića u mat.: uvođenje izvesnog pozicionog sistema za pisanje vel. brojeva, približno izračunavanje broja π, kvadriranje kruga, elipse, paraboliskog segmenta, spirale (Arhimedove), zatim komplanacija i kubatura lopte (lik toga uklesan je na njegovom nadgrobnom kamenu). U fiz. pronašao jednu od osnovnih teorema hidrodinamike (A. zakon), pronašao oko 40 mašina (beskrajan zavrtanj, zupčanik, svojim spravama spaljivao rim. brodove prilikom opsade Sirakuze), dao zak. poluge, uveo pojam težišta, statičkog momenta i drugo. Verovatno da osnove julijanskog

kalendara leže u njegovu računu. (→ sl.) Arhimedov zakon: svako telo, potopljeno u tečnost ili gas gubi onoliko od svoje težine koliko je teška njim istisnuta tečnost (gas). Pomoću ovog zak. se određuju specifične težine tela.

1633. ARHIPELAG (grč.), grupa o. u morima i okeanima.1634. ARHIPENKO Aleksandar (• 1887.), rus. vajar, radio u Parizu, zatim u Amer.;

jedan od gl. osnivača i pretstavnika apsolutne ili apstraktne um.1635. ARHIPREZVITER (grč.), prvi među prezviterima, svešt.; običniji naziv u zap.

crk., dok u i. protoprezviter.1636. ARHITA (430.-360. pre Hr.), grč. filozof, matematičar, fizičar i astronom.1637. ARHITEKT (grč.), graditelj, neimar sa svršenim thn. fak., bavi se izradom

planova za građevine i njihovim izvođenjem. Arhitektura, graditeljstvo, neimarstvo, um. građenje svetovnih i crk. zgrada, stvaralačka, a ne imitativpa um., kao što su slikarstvo i vajarstvo; izazvale je potrebe ljudskog stanovanja i rel. obreda. Materijal joj drvo, kamen i opeka, od nedavno i armirani beton. Počeci padaju u preist. doba. Vremenom se razvilo nekoliko stilova, različitih po zemljama i epohama u kojima postali. U st. v. najznačajniji a. egipatska, vavilonska, asirska, pers, grč. i rim.; u sr. v. starohrišć. arapska, viz. → srp., rus, rom. i gotska; u n. v. renesansni stil, barok i rokoko. U 19. i 20. v. nije stvoren u Evr. poseban i orig. stil. Arhitekti građ. staleža prvo se vraćali grč.-rimskim oblicima (klasicisti), potom podražavali srednjev. a., rom., gotovom i viz. stilu (romantičari), zatim podražavali renesansi i baroku. Tek posle 1900. počela se u Evr. stvarati nova, moderna a., koja prekinula sa podražavanjem stilovima iz prošlosti, čiju pojavu izazvali životni uslovi modernog čoveka, kao i ogroman napredak thn. nauka i upotreba novog materijala za zidanje zgrada (armirani beton, staklo i dr.). Najznačajnije moderne građevine, čije gl. osobine praktičnost, jednostavnost i jevtinoća, stvorene u Hol., Belg. i Nem. Od ujedinjenja se i u Jugosl. najviše gradi u duhu moderne a., koja je, svugde u Evr., upočetku bila više delo inženjera nego pravih arhitekata, i koja tek u poslednje vreme teži da bude i um. i dobije stila. Estetskim pojavama u njoj bavi se naučna estetika a. Arhitektonsko delo može simvolički da izražava tugu, veselost, svečanost, monumentalnost, uzvišenost, skromnost, raskoš, pa čak i komičnost.

1638. ARHITRAV (grč.-lat.), deo kamena grednog sklopa koji se postavljao u ant. arht. odmah iznad kapitela stubova. U prav. crkvama na a. između oltara i sr. dela hrama postavljane ikone, i tako postao ikonostas.

1639. ARHONTI, devet najviših činovnika u st. Atini. Po prvom od njih, a. eponimu, nazivala se godina; drugi (vasilevs) vršio svešt. službu i prinosio žrtve bogovima; treći (polemar) komandovao vojskom. Ostali (tesmoteti) pripremali zakone i pazili na njihovo izvršenje.

1640. ARHUS (Aarhus), grad (76 000 st.) i pristanište u Danskoj na Kategatu.1641. ARCIBAŠEV Mihailo (• 1878.), rus. pisac realist predratnog doba;

karakterističan za razumevanje podvojenosti rus. inteligencije; kultivisao, pod uticajem Ničea, smeli i odlučni individualizam, i bezbrižno uživanje u životu; stekao popularnost romanima Smrt Landea, Na poslednjoj međi, Milioni i naročito Sanjin, u kojem propoveda slobodnu ljubav. U jednom delu društva smatran za pornografskog pisca; istakao se i radom na drami komadima: Ljubomora, Vojna, Neprijatelji.

1642. ARČER Vilijam (Archer, 1856.-1924.), engl. pisac; studijama o poz. i dramama stvorio nov pravac u engl. drami; gl. dela: St. i nova drama, Pozorišni svet, Pesnici mlade generacije.

1643. AS 1) As, hem. znak za element arsen. 2) st. rim. bakarni novac, sa slikom boga Janusa, 10 a. = 1 denar. 3) u muz. a spušteno za pola tona. 4) u rom. zemljama prvak u biciklističkom sportu; danas uobičajen naziv za pobednika u sportu. 5) kec.

1644. ASA, judej. kralj (994.-904. pre Hr.), pobedio Madijanićane i Izrailjevog kralja Vasu.

1645. ASSAI (it.), veoma; u muz. oznaka tempa ili interpretacije.1646. ASAKI George (1788.-1869.), rum. knjiž. i nac. radnik; pisao pesme, osn. 1.

rum. štampariju i prvi časopis Rumunska pčela (1829.); radio na unapređenju školstva i poz. um.

1647. ASAM, provincija (137 203 km², 8 mil. st.) u slivu Bramaputre na SI Indije. Ima najveću količinu vazdušnih padavina na svetu (Čerapundži, 12 m). Oriz, varivo, šeć. trska, čaj, juta; na više mesta ima uglja, a i nafte. Gl. mesto Silong (17 200 st.).

1648. ASANACIJA (nlat.), popravljanje uređaja, postrojenja i zemljišta nepovoljnih za zdravlje.

1649. ASANDE → Nijam-Nijam.1650. ASASINI (od ar. hašašin, tj. koji uzimaju hašiš), musl. sekta; osn. je u Pers.

Hasan Ibn Sabah krajem 11. v.1651. ASAF, jevr. pevač za cara Davida koji mu posvećuje psalme 50., 73.-83.1652. ASBJERNSON Peter (1812.-1883.), norveški pisac, skupljač nar. bajki; svojim

radom na skupljanju materijala iz norveške prošlosti vršio jak uticaj na svoje savremenike. Izdao sa Jergenom Mu 2 zbirke nar. bajki.

1653. ASBÓTH → Ažbot.1654. ASEBIJA (grč.), nepriznavanje bogova, bezbožnost.1655. ASELINO Šarl (Asselineau, 1821.-1874.), frc. naučnik i knjiž.; gl. dela: Ist.

soneta, Bibl. pakao.1656. ASEMANOVO EVANĐELjE, stsl. glagoljski spomenik 10. v. iz Bug.; pronašao

ga Asemani u 18. v.; čuva se u vatikanskoj biblt. u Rimu.1657. ASEN 1) A. I, bug. car (1186.-1195.), sa bratom Petrom digao 1186. ustanak u s.

Bug. protiv Viz. u savezu sa Srbima, Kumanima i krstašima, uzeo 1194. Sofiju, 1195. ubio ga boljarin Ivanko. 2) A. II, bug. car (1218.-1241.), sin Kalojanov, zbacio samozvanca Borila, proširio Bug. i zauzeo Jedrene; sklopio ugovor sa Dubrovnikom. 3) A. III, bug. car (1279.-1280.), viz. protivkandidat Ivajlu, posle kratke vladavine pobegao u Viz., odatle kod tatarskog hana Nogaja. Aseni, bug. dinastija, koju osnovao A. I, vladala 1186.-1257.; njene sporedne grane živele posle 1257. u Viz. kao plemići. Ime A. dodavali svom imenu docniji vladari iz drugih rodova.

1658. ASENŠEN (Ascension), ostrvo (88 km², 300 st.) u Atlanskom Ok., izmeću J. Amer. i j. Afr.; pripada V. Brit.

1659. ASEPSA (grč.), metod u med. kojim se sprečava pojava infekcije prethodnom spremom materijala, instrumenata i pranjem ruku, tako da nijedan mikrob ne dođe u dodir s operativnom ranom ili kojim drugim radnim poljem; a. se postiže sterilizacijom. Popularizovao je oko 1890.-1895. frc. hirurg Terije.

1660. ASER Tobija (1838.-1913.), adv. i prof.; najugledniji hol. pravni pisac 19. v.; bavio se naročito međunar. privatnim pravom.

1661. ASERIJA, mesto kod Benkovca (Knin) u rim. doba.1662. ASERTORIČAN (nlat.), u flz. iskaz ili sud, kojim se prosto tvrdi da nešto jeste

ili nije, ali se ne uključuje apsolutna nužnost toga; supr. apodiktičan.

1663. ASESOR (lat.), U nekim državama sudski činovnik koji pomaže sudiji, a po potrebi učestvuje u presuđenju (frc. kriv. post. čl. 252. i dr.).

1664. ASIAGO, tvrđava u s. It.; zauzeli je Austrijanci za vreme svetskog rata.1665. ASIGNACIJA (frc.-lat.), mandat, pismeno kojim se jednom licu (asignatu)

nalaže da određenu sumu isplati trećem licu (asignataru) za račun izdavača (asignanta). Npr. kod čeka kao pismenog naloga izdavalac je asignant, lice u čiju se korist izdaje asignatar. Asignati (novčanice) → asinjati.

1666. ASIZ (lat.) 1) u 12. i 13. v. u Engl. porotni sud; iz Engl. se rasprostro u Frc. i neke dr. države. 2) sud eki propisi i zbornici zakona. Jerusalimski a. zakonik krstaša u Palestini.

1667. ASIZI, varoš (21 000 st.) u Umbriji (It.); mnoge crkve i man. (najveća i najlepša crk. sv. Marije).

1668. ASIMETRIJA (grč.) nesklad; otsustvo simetrije. Asimetričan, bez sklada. A. organizam ili anakson o., životinja biljaka, ili njihov organ bez središnje tačke od koje bi telo moglo biti podeljeno na simetrične delove. A. rečne doline, planine, čije su strane različite po visini i nagibu.

1669. ASIMILACIJA (lat.), proces sjedinjavanja 2 različna elementa, prilikom čega se 1 preinačuje prema drugom. Biološka a., 1 od gl. faza razmene materija živih bića; sačinjava skup hem. sintetičkih procesa čiji krajnji rezultat izgradnja žive supstance; u užem smislu procesi sinteze org. materija iz anorganskih. Proizvodi koji postaju a. zovu se asimilati. Od primarnog značaja a. ugljenika (→ fotosinteza, hemosinteza), koja se kod zelenih biljaka sastoji u obrazovanju šećera i skroba iz ugljendioksida i vode; za asimilate se vezuju znatne količine sunčane energije; asimilati dalje služe za obrazovanje dr. org. materija (celuloze, masti, belančevine i dr.). Za sintezu belančevina biljke vrše još a. azota (poglavito u obliku soli nitrata), fosfora, sumpora, i dr. Nasuprot a. stoji proces disimilacije, разлагања рг. супстанце у простије до неорганских: угљендиоксида и воде, при чему се ослобађа енергија везана за а. Дисимилација се врши у свакој живој ћелији; тиме ћелије добивају потребну енергију за своје животне радње. Однос а. према дисимилацији (биотонус) различит: А:Д = 1, А:Д>1, А:Д<1; у првом случају постоји равнотежа, у другом а. претежнија и тада организам расте, у трећем д. претежнија и тада организам гладује. Glasovna a., izjednačavanje dva susedna glasa, npr. po zvučnosti (izpisati -- ispisati), po načinu obrazovanja (razčistiti -- raščistiti i dr.). Gnoseološka a., naročita teorija o naučnom saznanju, po kojoj naš razum u saznavanju predmeta postaje sličan sa njima. Psihološka a., proces sličavanja novih pretstava sa starim koje čine sistem našeg saznanja, pri čemu nove pretstave ulaze u njegov sastav. Asimilaciono tkivo, čija je jedina ili gl. funkcija a. ugljenika. Asimilovati, izjednačiti, učiniti sličnim.

1670. ASIMPTOTA (grč.), prava kojoj se jedna grana krive stalno približuje, tako da međusobno otstojanje teži ka nuli. Asimptotski uvor, ušće rečnih i ledeničnih potoka koje je u istom nivou sa dnom gl. doline (uvorni stupanj).

1671. ASINDET (grč.), nevezanost, nesavezanost; izostavljanje sveza između delova rečenice; ili između pojedinih rečenica.

1672. ASINHRONI MOTORI (grč.-lat.), najvažniji i najviše rasprostranjeni od svih el. motora. Rade samo sa naizmeničnom strujom i prema vrsti struje kojom se napajaju razlikuju se monofazni i trofazni m. Trofazni m. imaju prednosti nad monofaznim, i oni se nesravnjeno više upotrebljavaju. A. m. sastoji se od nepomičnog statora i rotora koji se

može obrtati u cilindričnoj šupljini statora. Struje iz mreže dovode se samo u namotaje statora. One proizvode obrtno magnetno polje koje indukuje struje u namotaju rotora i usled dejstva između rotorskih struja i obrtnog polja nastaje motorni spreg koji pokreće motor u smislu obrtnog polja. Kako je brzina ovih uvek nešto malo manja od brzine obrtnog polja, nazvani su a.; nazivaju se još i indukcioni m., jer se u njihov rotor ne dovodi struja iz mreže, nego se ona u njemu njemu stvara indukcijom. A. m. su jakog sastava, sigurni u radu i srazmerno jevtini; pronašao ih Srbin Nikola Tesla, 1887.

1673. ASINjATI, asignati (frc.), papirni novac koji revoluc. vlada izdala u Frc. 1790.-1796., na osnovu narodnih dobara, u ukupnom iznosu od 45,5 milijardi franaka. Imali spočetka prinudni kurs, ali usled prekomernog izdavanja (inflacije) izgubili najzad svaku vrednost. Danas se a. naziva ironično papirni novac uopšte koji se mnogo izdaje bez realne podloge i nema više prometne vrednosti ili mu se takva budućnost proriče.

1674. ASIR, Jakovljev sin, po kome nazvano jedno jevrejsko pleme.1675. ASIR, emirat (39 000 km², 750 000 st.) u sz. delu Arabiskog Pol., između

Hedžasa i Jemena, duž Crvenog M.; pod protektoratom Nedžda. Stan. Arapi. Po oazama stočarstvo (ovce, koze) i zemljr. (žito, dura, voće, vinova loza). Izvozi: stoku, kože, žita, urme. Gl. mesto Abu Ariš, a pristanište Miti. Asirija, u st. v. snažna država na Tigru, osn. u 19. v. pre Hr.; njeni vladari potčinili najpre Haldeju, pa zatim, iz svojih prestonica (Asur, Kalak, Niniva), odlazili na zavojevanja i pljačkaške pohode po celoj Prednjoj Az., u kojoj rušili sela i gradove, ubijali stanovništvo i raseljavali narode; u jedno vreme njihovu vlast priznavale cela Mesopotamija, Sirija, Palestina i Eg., najznatniji asirski vladari bili: Sargon II, koji uništio Izrailjsko carstvo (722.) i Asarhadon, koji zauzeo Eg. (671.); krajem 7. v. pre Hr. na A. napali njeni vazali: medski kralj Kijaksar i vavilonski namesnik Nabopolasar, pa Ninivu porušili, a državu podelili (606. pre Hr.). Asiroidna rasa → prednjeaziska rasa. Asirski jezik, pripada i.-semitskoj grupi jezika; sačuvan u vavilonsko-a. klinastim natpisima. A.-vavilonska religija → vavilonska rel. A. umetnost, čija se prva dela pojavljuju na 3000 god. pre Hr., na vrhuncu stvaranja bila u 8. i 9. v. pre Hr., a gl. spomenike ostavila na polju arht. i vajarstva. Crk. arht. bila u zavisnosti od susedne vavilonske um. Najoriginalnije i najznačajnije arht. spomenike dali Asirci u svojim utvrđenim gradovima (Horsabad), koji su imali zanimljive kule, gradska platna i palate. U vajarstvu, statue iz oblasti rel. i zvanične um. bile stilizovane i težile za monumentalnim efektom; naprotiv, reljefi sa pretstavama scena iz rata i lova, kojima su ukrašavali palate, rađeni realistički i sa vel. osećanjem života i pokreta, tako da po njima Asirci dolaze među najveće animaliste i najdoslednije realiste u svetu; od tih reljefa najčuveniji: Ranjena lavica i Lov na divlje konje. Asirci, st. semićanski narod koji se oko 2500 g. pre Hr. naselio oko g. toka r. Tigra.

1676. ASISTENCIJA (lat.), prisustvovanje, pomaganje. Asistent, pomoćnik univ. profesora, najniži čin univ. nastavnika; zvanje u drž. službi za lekare u bolnicama, pripravnike u muzejima itd.; lekar koji pomaže hirurgu pri operaciji.

1677. ASISTOLIJA (grč.), najteži oblik slabosti srčanog mišića pri miokarditisu i manama srčanih zalisaka; srce nije u stanju da šalje arterijelnu krv u dovoljnoj količini niti da prima venoznu natrag. Posledice: zastoj krvi po celom telu, pojava otoka po telu, gomilanje tečnosti u telesnim dupljama (hidrotoraks, ascites). Znaci: otoci, teško disanje, suhi ili vlažan kašalj, ubrzani, mek, često nepravilan puls; srce prošireno, krvni pritisak opada, vratne žile nabreknu, usne, nos, prsti hladni i pomodreli (cijanoza).

1678. ASIUT, varoš (57 000 st.) u Eg. na Nilu.

1679. ASIŠKI Franja (1182.-1226.), osnivač franjevačkog reda i kat. svetac. Još u svojoj 26 god. odrekao se svih zemaljskih dobara i postao pustinjak. God. 1210. papa potvrdio njegov red Male braće, a uskoro i red Siromašnih devica sv. Klare (Klarise). Gl osobine sv. F. blagost, milosrđe i neograničena ljubav prema svakom živom biću ogledaju se i u njegovim knjiž. delima (pohvale, parabole, pobožne pesme i dr.).

1680. ASKALON, pristanište u st. Palestini, jedno od najglavnijih filistejskih utvrđenja.1681. ASKANIJE, po grč.-rim. mitol. sin Enejin i Kreuzin; osn. Albu Longu.1682. ASKARIDE (Ascaridae), grupa valjkastih glista čiji pretstavnici žive parazitski u

crevu kičmenjaka, osobito sisara, pa i čoveka (dečje gliste); mogu ponekad izazvati i male ranice na sluzokoži creva i na taj način otvoriti put ozbiljnijim infekcijama kroz organe za varenje; odrasle nose jaja koja dospevaju sa izmetom napolje, te ih pojedu druge životinje i tako se zaraze; kod odraslih životinja ne izazivaju vel. poremećenja u zdravlju, ali ponekad, naročito kod mladih, mogu izazvati jaka oboljenja. Askaridioza, askarijazis, bolest koju izazivaju a. Znaci: mršavost, kolika, mišićni grčevi, epileptiformni nastupi, anemija. Mikroskopskim pregledom balege postavlja se tačna dijagnoza bolesti. Lečenje dosta lako: davanje lekova protiv unutarnjih parazita: santonina, itd. Uvek kod lečenja treba i prostirku uništiti da bi se izbeglo ponovno zaražavanje jajima, koja se u njoj nalaze.

1683. ASKVIT Herbert X. (Asquit, 1852.-1928.), engl. državnik, vođ liberalne stranke.

1684. ASKEZA, asketizam (grč.), namerno uskraćivanje zadovoljenja svojih nagonskih potreba, da bi se duša oslobodila i mogla posvetiti višim, duhovnim, obično rel. pozivima. Po Šopenhaueru a. etički ideal života. Asketika, učenje o a.

1685. ASKER, tur. vojnik stalnog kadra, obučavan spec. za poterna odelj. U našim nar. pesmama znači i stražar.

1686. ASKLEPIJAD (134.-96. pre Hr.), grč. lekar; živeo u Rimu gde osn. lekarsku školu.

1687. ASKLEPIJE, grč. bog → Eskulap.1688. ASKOMICETE, grupa viših gljiva; odlikuju se naročitom vrstom sporangija, u

kojima postaje obično po 8 spora (askospora). Sem askosporama izvesne a. razmnožavaju se i konidijama. Mnoge a. opasni paraziti na biljkama i životinjama, ali ima i a. dobrih za jelo (npr. smrčak, trifle) i od vel. značaja za ind. alkohola (pivarski, vinski kvasci), za mešanje testa (kvasci), fabrikaciju sireva (tu pored nekih vrsta a. učestvuju i neke bakterije).

1689. ASMARA, grad u unutrašnjosti it. kolonije Eritreje u Afr., od 1910. njen gl. grad (13 500 st.); na žel. pruzi Masaua-Agordat.

1690. ASMODAJ, zli duh raskoši i bluda u jevr. predanju.1691. ASNIK Adam (1838.-1897.), polj. pesnik ljubavnih, opisnih i refleksivnih

pesama; od naročite vrednosti ciklus refleksivnih soneta Nad dubinama.1692. ASOMATIČAN (grč.), bestelesan, nematerijalan.1693. ASOCIJALAN (nlat.), nedruštven; ko se ne interesuje za opšte stvari; ko je

ravnodušan prema društvenim potrebama, supr. → socijalan.1694. ASOCIJACIJA (lat.), udruživanje. 1) u psih. zak. po kojima se pretstave

uzajamno izazivaju u svesti; još Platon i Aristotel postavili za nju 4 zak.: po sličnosti, po dodiru (kontinuitetu), u prostoru i vremenu, po uzročnosti i suprotnosti; njenim zak. pridavali vel. značaj engl. filozofi i psiholozi, zbog čega se engl. flz. 18. v. naziva

asocijanističkom; današnja psih. utvrdila da njen zak. nije dovoljan za objašnjenje duševnog života. 2) u bot. osnovna jedinica biljnih zajednica: skup određenih biljnih vrsta koji naseljava određeni deo životnog prostora s uniformnim životnim uslovima i koji ima određenu fiziognomiju (npr. borova, hrastova, bukova šuma, plan. pašnjak, livada, tresava); biljni pokrivač jedne obl. sastoji se od mozaika više ili manje jasno ograničenih biljnih a.; izgled jedne a. zavisi od biljnih vrsta koje je čine, od njihova rasporeda, gustine, čestoće i stalnosti rasporeda jedinki svake vrste ponaosob, zatim od oblika i načina života pojedinih vrsta. Jedna biljna a. postaje i razvija se, i u toku razvića prolazi kroz određene stupnjeve (sukcesija). U suštini biljne a. čine zajedno sa životinjskim naseljem odgovarajućeg dela životnog prostora životne zajednice (→ biocenoze). 3) u zool. se a. katkad označava skup životinja istih ili različitih vrsta sastavljen od 2 ili više jedinki vezanih među sobom različitim odnosima zavisnosti (→ biljne sociol. jedinice). Asocijativan, što se dodaje, združuje s nečim, nadovezuje za nešto. A. zakon kod sabiranja i množenja: (a + b) + s = a + (b + s) = a + b + s; (ab) s = a (bs) = abs, po kojem se kod ovih računskih radnji brojevi mogu proizvoljno grupisati tj. asocirati. Asocijacioni individuum → biljne sociol. jedinice. A. (uslovljeni) refleks, izazivanje jedne refleksne radnje draženjem dotičnog organa pomoću 1 inadekvatne draži. Ta se sposobnost razvija putem navike, koja se učvršćuje na taj način što se dotični organ nadražuje jednovremeno s adekvatnom i inadekvatnom draži, tako da se docnije refleksna radnja izaziva samo pod uticajem inadekvatne draži. A. r. igra veliku ulogu u dresiranju životinja.

1695. ASOŠITED PRES (Associated Press), amer. obaveštajna agencija, osn. u Njujorku 1900.; organizovana kao društvo na zadružnoj bazi.

1696. ASPAZIJA, grč. hetera iz 5. v. pre Hr., prijateljica Periklova; veoma lepa i umna; oko nje se skupljao cvet atinskog društva. Imala vel. uticaj na Perikla, zbog čega navukla neprijateljstvo mnogih.

1697. ASPARAGIN, amid asparaginske kiseline, C₄ H₅ N₂ O₃; u biljkama naročito u klicama (špargli, krompiru i dr.); u med. se upotrebljava kao diuretično sredstvo.

1698. ASPARAGUS (fam. Liliaceae), dugovečne zeljaste biljke ili polušiblje, često sa puzajućim granama; podzemno stablo u obliku krtola, lišće promenjeno u ljuspe, u pazuhu ljuspa igličaste grane (filokladije) i sitno belo cveće; plod krupna bobica. Više ukrasnih vrsta: A. plumosus, A. scandens iz Afr.

1699. ASPARUH, Isperih, bug. han (640.-700.), preveo Bugare na d. obalu Dunava (679.) i učvrstio bug. vlast između Dunava i Balkana, gde pokorio nekolika sl. plemena.

1700. ASPEKT (lat.). izgled, stanovište, vid.1701. ASPERGILOZA (lat.), bolest slična tbk., najčešće u plućima; izazivaju naročite

gljivice (Aspergillus fumigatus); leči se: kalijum-jodatima, ribljim zejtinom i bavljenjem na čistom vazduhu.

1702. ASPERMIJA (grč.), nedostatak m. semena; ako ga i ima, nemogućnost da se ejakulacijom izbaci.

1703. ASPERN i ESLING, mesta u Austr., si. od Beča, na l. obali Dunava, kod kojih vođena (21. i 22./5. 1809.) 1 od najkrvavijih bitaka izmeću Austr. i Frc. u doba Napoleonovih ratova; u njoj Austrijanci sprečili Napoleona da pređe Dunav.

1704. ASPERSIJA (lat.), škropljenje blagoslovljenom vodom kod rkat. Aspersorijum, sud sa blagoslovljenom vodom za škropljenje.

1705. ASPIDA (grč.), zmija otrovnica, ljutica; zla žena, naročito koja je otrovna, pogana jezika.

1706. ASPIDIJUM (Aspidium, fam. Polypodiaceae), dugovečna paprat, puzeća stabla i prosta ili složena perasta lista; ima oko 600 vrsta, većinom kozmopolitskih, navala (A. filix mas.) složeno perasta lista, visoka preko 1 m; raste u šumama, šibljacima; kozmopolit (A. lonchitis), kozmopolitska oštra paprat, visoka do 1 m, zimzelena, kožasta, trojno perasta lista; raste u plan. šumama, klisurama; sadrži derivate floroglucina: filicin i filimaron, zatim mnogo ulja; još u st. v. ljudi znali da to sredstvo isteruje pantljičaru; ranije se u tu svrhu obično uzimao istucani koren, a danas se prepisuje ili eterski ekstrakt ili samo filimaron; pri upotrebi tačno se držati lekarskih propisa, jer ovo sredstvo jak otrov koji može izazvati slepilo i smrt; ako se posle 1. uzimanja ne uspe isterivanje pantljičare, po 2. put se ne sme uzimati dok ne proteknu 2-3 nedelje.

1707. ASPIDISTRA (Plectogyne elatior, fam. Liliaceae), ukrasna biljka, širokog, tamnozelenog oko 70 sm dugog lišća, gaji se po sobama; poreklom iz Indokine i Japana.

1708. ASPIK (frc.), hladetina, piktije, kiselaste, s piletinom, ribom i raznim začinima.1709. ASPIRATOR (lat.), aparat, na načelu ventilatora; usisava vazduh kod

termometara, pri preciznom merenju tmpt. vazduha. Aspiracioni psihometar, instrument za precizno merenje vlage u vazduhu: → psihometar spojen s aspiratorom.

1710. ASPIRACIJA (lat.), težnja, stremljenje; u lingv. izgovaranje glasova praćeno primetnim dahom, hakom. Aspirant, koji želi ili čeka da dobije neku službu.

1711. ASPIRIN, fabr. ime za acetilo-salicilnu kiselinu: beo, kristalast prašak, u vodi se teško rastvara; smanjuje povišenu tmpt. kod raznih bolesti i znatno ublažava bolove. Naročito se upotrebljava kod reumatizma, često i kod glavobolje i bolova razne vrste, kao i kod nazeba. Ne treba da ga uzimaju bolesnici sa zapaljenjem bubrega.

1712. ASPRA (grč.), ime raznog srebrnog evr. i istočnjačkog novca u sr. v.; u srp. drž. verovatno poludinari.

1713. ASPRO, Aspropotamos, r. u Grč.; izvire sa Pinda, teče na J i uliva se u Jonsko M. s. od ulaza u Patraski Zal.

1714. ASTARTA, Astarot, Ištar, u st. v. jedna od najpoštovanijih boginja semitskih naroda celog Pr. I (Sirije, Palestine, Mesopotamije, M. Az.); boginja ljubavi, plodnosti, rađanja, veselja, rata i lova. Njen kult sa ritualnom prostitucijom (zbog tajne rađanja) bio veoma omiljen.

1715. ASTATIČKI MAGNETI: da bi se izbegao uticaj zemnog magnetizma na m. kod el. instrumenata (galvanometra), umesto jedne uzimaju se 2 magn. igle nameštene paralelno pa jednoj osovini, tako da im se suprotnoimeni polovi nalaze 1 iznad drugog.

1716. ASTENIJA (grč.) 1) opadanje opšte snage, posledica smanjenja mnogih funkcija, naročito u toku ili posle teških bolesti. 2) smanjenje rada jednog organa (srčana a.). Asteničan, slab, bez snage. Asteničar, konstitucioni tip uskih grudi, tankih i dugih ekstremiteta, visoka rasta, a karaktera kritična, suha, naklonjena apstrakcijama i fanatizmu.

1717. ASTERABAD, gl. mesto (20 000 st.) prov. A. u Pers; trg. vune i žitarica.1718. ASTEROID→ planetoid.1719. ASTI, varoš (40 000 st.) u It., poznata sa dobrih vinograda i vina koja nose njeno

ime.1720. ASTIVOS, ant. ime Štipa, a možda i Bregalnice.1721. ASTIGMATIZAM (grč.) 1) vrsta sferne aberacije kod svih objekata sem

anastigmata: likovi se oštro ocrtavaju u sredini, a na krajevima su deformisani, krug se

ocrtava kao elipsa, kvadrat kao romb itd., paralelne, uspravne i vodoravne linije oštre u sredini slike, na krajevima već razvučene. 2) nemogućnost oštrog vida kod čoveka usled nepravilnog prelamanja zrakova kroz rožnjaču i sočivo; posledica u nepravilnosti krivine rožnjače i sočiva. Popravlja se astigmatičnim staklima (naočare).

1722. ASTIJAG, poslednji mediski kralj (584.-558. pre Hr.); njegova kći Mandana bila udata za pers. kralja Kambiza I i sa njim imala sina Kira, koji zbacio A. sa prestola.

1723. ASTIJANAKS, sin Hektora i Andromahe; Trojanci ga bacili sa trojanskih zidova.

1724. ASTMA (grč.), sipnja, napadi jakog zaptiva, gušenja; dolaze iznenada, obično noću, usled stezanja (grča) malih mišića bronhija. Uzroci veoma različiti, najčešće postoji preosetljivost (→ alergija) na izvesne materije: hranu, mirise, prašine; nekiput uzrok u poremećaju jetre, nervnog sistema, nekih nosnih promena, glista i dr. Bolesnik se guši, nema vazduha, uplašen je; u grudima mu svira; napad obično pred zoru sam popušta da se ponovi posle nekog vremena. A. cigarete, fabr. lek, sadrži folia stramonii sa šalitrom. Puše se kod napada a.

1725. ASTRAGAL (grč.) 1) u bot. biljka (Astragalus, fam. Papilionaceae); oko 1600 vrsta; raznobojna; cveta u S. Amer., Az. i Evr., naročito po az. i rus. stepama; semenka tzv. španskog a. služi kao surogat kave, poznat pod imenom švedske kave; neke vrste daju gumu (tragont). 2) u arht. ant. ornament, bojen ili plastičan, u vidu niza zrna raznog oblika, upotrebljavan kao simvol spajanja pojedinih arht. delova. (Na sl.: A-A a.).

1726. ASTRALNI (lat.), zvezdani. A. duhovi, bića koja, po verovanju astrologa, kao duhovi zvezda imaju uticaja na naš svet koji je ispod Meseca. A. kult, rel. obožavanje zvezda. A. mitologija, učenje i verovanje po kojem se božja volja i sudbina može saznati iz konstelacije (uzajamnog položaja) zvezda. A. telo, po astrolozima i antropozofima, t. sastavljeno od fine materije, koje, u običnim prilikama nevidljivo, kao dvojnik stalno prati naše telo za vreme ovozemaljskog života i kao duhovna snaga njim upravlja, posle smrti se odvaja od njega i nastavlja svoj samostalni život.

1727. ASTRAHAN 1) gl. grad istoimene obl. na J Rus. (209 000 st.), na jednom o. Volgine delte (na s. obali Kaspiskog J.), čeona žel. stanica, pristanište, trg. mesto. 2) jagnjeće krzno, kovrčave i talasaste dlake; može da se boji; najviše se ceni prir. crni a., od koža neojagnjene jagnjadi buharskih ovaca koje se kolju pre jagnjenja. 3) sve tkanine slične plišu, koje po izgledu liče na jagnjeće krzno. Astrahanski hanat, tatarska država u Rus., postala raspadom Zlatne horde 1840.; zauzeli je Rusi 1557.

1728. ASTREJA, po grč. mitol. kći Zevsa i Temide, boginja pravde; živela među ljudima u zlatno doba.

1729. ASTRINGENCIJA (lat.), lekovi koji utiču na lokalno skupljanje tkiva, krvnih sudova, ponekad i na smanjenje sekrecije.

1730. ASTROGRAF (grč.), durbin za fotogr. snimanje nebeskih tela.1731. ASTROLAB (grč.) 1) astr. instrument, sastavljen iz više graduisanih krugova;

upotrebljavan za određivanje položaja zvezda (→ sl.). 2) zal. na S N. Gvineje.1732. ASTROLOGIJA (grč.), verovanje, nastalo u vezi sa razvitkom astr., da nebeska

tela određuju ljudsku sudbinu i događaje na Zemlji i da se, posmatranjem njihova položaja u času rođenja ili inače, može unapred znati nečija sudbina i predviđati događaji (→ horoskop). Otadžbina a. Vavilon i st. Eg., odakle se još u st. v. daleko raširila, naročito po rim. carstvu. U Evr. bilo astrologa u sr. i novom v. I danas na ceni kod naroda

na I; oživela i u Evr. posle svet. rata. Astrol. verovanja veoma raširena i u našem narodu (npr. da pomračenja pretskazuju krupne ist. događaje).

1733. ASTRONOMIJA (grč.), nauka o pojavama na prividnom nebeskom svodu, prirodi, položaju i kretanju nebeskih tela. Danas se deli na: sfernu a., koja se bavi metodima za određivanje položaja neb. tela na prividnom neb. svodu i njihovih promena usled prividnog dnevnog i godišnjeg kretanja svoda, u cilju određivanja tačnog vremena i položaja na zemljinoj površini; praktičnu a., koja se bavi metodima posmatranja, teorijom i usavršavanjem astr. instrumenata; teorisku a., koja izučava zak. kretanja planeta, kometa i satelita i usavršava metode za određivanje njihovih što tačnijih položaja u prostoru; nebesku mehaniku, koja izučava međusobno dejstvo tela Sunčeva sistema, razrađuje i usavršava metode za određivanje promena u kretanju tih tela usled njihova uzajamna dejstva; astrofiziku, koja, ispitujući zrake svetlosti nebeskih tela, izučava njihovo fiz. stanje i razvitak; stelarnu a., koja se bavi izučavanjem osobina zvezda kao jedinaka zvezdanih sistema. Astronomske daljine → paralaksa i parsek. A. instrumenti, sprave kojima se posmatraju kretanja nebeskih tela i ispituje njihova priroda.

1734. ASTURIJA, Ovijedo, prov. na s. atlanskom prim. Šp.; plan. predeo; ima gvožđa i uglja; stan. se bave zemljr. i stočarstvom. Gl. grad Ovijedo.

1735. ASUAN, varoš u G. Eg., na Nilu, na 1. kataraktu (16 000 st.); zbog prir. lepota (stenovita o. u kataraktu) i zbog ogromne -- 2 km dugačke a 47 m visoke -- brane na Nilu, A. posećuju mnogi turisti.

1736. ASSUMPTIO (lat.) → Uspenje bogorodice. Asumpcionisti, kongregacija rkat. crk., osn. 1840. u Nimu; vrše propagandu na I, putem štampe (list Echo d'Orient); ime po a. Iselili se iz Fr. 1900.

1737. ASUNSION, gl. i univ. mesto (124 000 st.), važno tržište i rečno pristanište drž. Paragvaja (J. Amer.).

1738. ASUR 1) Nojev unuk, Simov sin, praotac Asiraca i osn. Ninive. 2) Ašur. gl. asirski bog, tvorac i gospodar sveta, god. doba (s 4 oka i 4 uha).

1739. ASURA (tur.), rogožina, stura. Asurdžija --> rogožar.1740. ASURBANIPAL, asirski kralj (667.-626. pre Hr.), ratovao s Eg., Elamom i

Haldejom.1741. ASFALT (grč.: zemna smola), mrkocrna masa, sastavljena od viših

ugljovodonika, krta kad je hladna, meka i plastična kad se zagreje; u vodi i alkoholu se ne rastvara, u benzolu i terpentinskom ulju potpuno; zapaljena gori veoma čađavim plamenom. Postaje oksidacijom nafte. U Evr. se dobiva iz asf. kamena (smeša a. i krečnjaka). Upotrebljava se za asfaltovanje ulica i puteva razlivanjem otopljena a. i pomešana sa peskom, cementom i netucanim kamenom. Najvažnija nalazišta a. u Siriji i na o. Trinidadu. Ima ga u Frc. (Alzas), Švajc., Nem., It. itd. U Jugosl. na više mesta u Primorskoj. Zetskoj i Vardarsvoj Ban. Asf. ležaji u Paklini kod Vrgorca najpoznatiji i eksploatišu se već preko 150 g. Paklinski a. veoma dobar: ima u sebi 31, mestimice i 33% bitumena i ne treba ga mleti, jer je mikroskopičan i od čistog vapnenca, ali rudokop leži nezgodno, te se eksploatacija nije mogla da razvije u većem stepenu. Jel. produkcija a. veoma skromna. Asfaltni lakovi, rastvori a. u benzolu ili benzinu, služe za premazivanje gvozdenih predmeta.

1742. ASFIKSIJA (grč.), skup poremećaja koji proističu prestankom ili nedovoljnom razmenom gasova u plućima usled meh. smetnje (topljenje, davljenje, stezanje grudnog koša i dr.); sva stanja u kojima oksidisanje krvi sprečeno (npr. kod trovanja gasovima). A.

novorođenčeta, obamrlost deteta u toku porađanja, usled preranog prekida krvotoka između deteta i majke i nemogućnosti samostalnog disanja: modra a., lakša, modrilo kože, puls jak, disanje se lako izaziva; bleda a., težak oblik, bledilo kože, puls veoma slab, telo hladno; pokušati izbaviti dete veštačkim disanjem.

1743. ASHABAD, Ašabad (ranije Poltorack). gl. mesto (52 000 st.) u Turkmenistanu (Az.); živa trg. s Iranom (Pers).

1744. ASCENDENTAN (lat.), uzlazni. A. linija, uzlazna, ushodeća linija. A. tokovi, vodeni t., koji se pod uticajem hidrostatičkog pritiska penju, teku suprotno uticaju zemljine teže. Česti u podzemlju karsta, naročito u pećinama. Ascendenti, preci.

1745. ASCIDIJE, grupa → plaštaša većeg porasta i kesastog izgleda; žive utvrđeni za podlogu.

1746. ASCITES (grč.), skulljanje tečnosti u trbušnoj duplji; tečnost bistra, žućkasta, sadrži endotolijalne ćelije i leukocite, može biti i hemoragična. Uzroci različiti: oboljenje jetre, srca, bubrega, trbušne maramice i dr. Trbuh otečen, trbušni zid zategnut, napet; to izaziva bolove u trbuhu i teškoće pri disanju i kretanju.

1747. ATABASKA, r. zap. Kanade, 900 km duga, plovna; uliva se u A. Jezero (7 500 km²).

1748. ATAVIZAM (lat.), nasleđe, ponavljanje telesnih i duševnih osobina ili mana koje su imali raniji, dalji preci (a kod poznijih bile se izgubile).

1749. ATAK (it.), st. naziv za napad koji vrši u ratu nadmoćnija strana. Znači i juriš: napad sa manjeg otstojanja (50-300 m) kao poslednja faza napada. Može biti dnevni i noćni; noćni opasniji ali, ako uspe, korisniji.

1750. ATAKAMA 1) beskišna pustinja na S Čile (J. Amer.), na nadm. visini 3 000-4 000 m, bogata slanim jezerima, šalitrom i rudnicima bakra, srebra i cinka. 2) provincija (79 531 km², 64 000 st.) u s. delu Čile; gl. mesto Kopiano.

1751. ATAKSIJA (grč.), poremećaj koordinacija pokreta koji onemogućuje bolesniku npr. da dohvati jedan predmet najkraćim putem, već ga prisiljava da pri tom upotrebi suvišnu snagu i mišiće koji mu ne služe za nameravani pokret.

1752. ATAL 1) A. I, pergamski kralj (241.-197. pre Hr.), osn. čuvenu pergamsku biblt. i ratovao sa maked. kraljem Filipom V. 2) A. III, pergamski kralj (138.-132. pre Hr.), zaveštao svoju državu Rimljanima.

1753. ATALANTA, kći skiroskog kralja; objavila da će se udati za onoga ko je pobedi u trčanju, ali preticala sve prosioce i ubijala ih; Hipomen je pobedio, zahvaljujući jabukama koje je dobio od Afrodite, jer ih usput namerno ispuštao, a devojka zastajala i dizala ih.

1754. ATALIJA 1) judejska kraljica iz 9. v. pre Hr., čuvena sa svoje svireposti; na presto se popela posle smrti svoga sina Ohozija, čije je sve potomke pogubila, izuzev Joasa; našla smrt u pobuni naroda koji je vratio presto zakonitom nasledniku. 2) Rasinova tragedija u 5 činova, u stihovima; napisana za učenike Sen-Sira (1702.).

1755. ATAMAN (nem. od Hauptmann), zapovednik kod donskih i zaporoških kozaka; → hetman.

1756. ATAMAS, mitol. kralj Orhomene; gonjen gnevom svoje žene, bog. Nefele, koju je prevario s Inom, poludeo, ubio sina Learka i video pogibiju Ine i drugog sina Melikerta; prognan iz kraljevine.

1757. ATANASIJA (grč.) besmrtnost.

1758. ATANASIJE sv. (296.-373.), aleksandriski patrijarh i crk. otac; odlučno ustao protivu arijevstva; duhovni vođ 1. vaseljen. sabora (325.) i tvorac Simvola vere; gl. zastupnik učenja o jednakosti boga sina sa bogom ocem.

1759. ATANASOV 1) Georgi (1881.-1931.), bug. kompozitor, dirigent sofiske opere: mnogostruke muz. delatposti; dao opere: Borislav, Gergana, Zlatnoto momiče, Napuštena vodenica, Cveta, Kosara. Alcek. 2) Nikola (• 1886.), prof. Muz. akad. u Sofiji; komponovao prve bug. simfonije, uvertire, sonate, horske pesme.

1760. ATANACKOVIĆ 1) Bogoboj (1826.-1858.), knjiž.. pesnik i pripovedač; pristalica Vukovih reformi; aktivan učesnik u nar. pokretu 1848., zbog čega morao da ide iz A.-U.; gl. dela: Darak Srpkinji. Bunjevka, Dva idola. 2) Platon (1788.-1867.), ep. bački, istaknut polit. radnik, dobrotvor nar. prosvete; protivnik Vukova pravopisa; pisac udžbenika iz veronauke, srp. i nem. jezika, mat. i ned.; napisao i preveo vel. broj knjiž. radova mahom st. pravopisom. (Na sl.: A. Bogoboj.)

1761. ATANIZAM (grč.), verovanje u besmrtnost.1762. ATAPASKI, Dene, veća grupa indijanskih plemena u sz. delu S. Amer. (Aljaska

i Kanada), veoma se širili: neka plemena prodrla do u Meksiko: gl. zanimanje lov.1763. ATAR Feridudin (1119.-1230.), pers. mistički pesnik.1764. ATARAKSIJA (grč.), nepokolebljivost, duševni mir.1765. ATATURK → Kemal.1766. ATAŠE (frc.), činovnik poslanstva ili konzulata postavljen da obavlja određenu

vrstu posla ili da prati razvoj određenog pitanja; može biti: trg., fin., voj., za štampu itd.1767. ATBARA (ar.: Bahr el Asvad), d. pritoka Nila;. izvire u Etiopiji i teče kroz

Etiopiju i Angloeg. Sudan; najveće vodostanje u julu i avg.; na ušću u Nil varoš A., važna žel. raskrsnica u Angloeg. Sudanu.

1768. ATEBRIN, hlorovodična so alkil-amino-akridina; žut prašak; deluje slično kininu; upotrebljava oe kod malarije.

1769. ATEIZAM (grč.), bezbožnost, odricanje postojanja boga i vere u njega. Ateist, bezbožnik, čovek koji ne veruje u boga. Kod nas ga izjednačuju sa licem koje ne pripada ni jednoj priznatoj veroispovesti. Za ta lica postoji kod nas u pravu nezgoda, jer sem u Vojvodini (obavezni građanski brak), Slov. i Dalm. (građ. brak po nuždi) takva lica ne mogu sklopiti brak, koji je svuda verski.

1770. ATELANA 1) starorim. šaljivi poz. komad. 2) primat. pozorište šp. komedijanata u 16. v.

1771. ATELEKTAZA PLUĆA (grč.), stanje u kojem su alveole stisnute i bez vazduha; dolazi kao posledica zapušenja plućnih dušnica (sa naknadnom rezorpcijom vazduha), ili usled prisustva tečnosti (eksudata ili transudata) ili vazduha u grudnoj duplji koji pritiskuje i potiskuje plućno tkivo; režanj ili krilo atelektatičnog pluća je smanjeno; ono ne diše, a krvotok i limfotok oslabljeni.

1772. ATELjE (frc.), radionica, naročito um., npr. slikarski, fotografski a.1773. A TEMRO (it.), u isto vreme, odmah; u muz. ozn.: vraćanje na raniji. početni

tempo; skr. A. t.1774. ATENEJ, grč. pisac iz 3. v.; ostavio dragoceno delo Banket sofista.1775. ATENEUM, zavod u st. Rimu za negovanje pesništva i besedništva; danas često

ime časopisa, knjiž., naučnih i um. klubova (u Londonu, Pragu i dr.), akad., gmn., biblt. itd.

1776. ATENTAT (lat.), ubistvo ili pokušaj ubistva vladara ili neke istaknute ličnosti.

1777. ATERBOM Per (1790.-1855.), šved. pesnik romant. škole i knjiž. istoričar; osn. društva Aurora i vođ fosforista; objavio knj. pesama Cveće i dramske bajke: Plava ptica i Ostrvo blaženstva. kojima je stekao ime vel. liričara; knjiž. studijama: Švedski vizionari i pesnici istakao se kao preteča knjiž. kritike u Šved.

1778. ATHERINA (grč.), morska riba, → gavun.1779. ATERIRANjE (frc.), spuštanje letilica. Aterisaž → slet.1780. ATEROM (grč.), retenciona → cista lojnih žlezda kože; sadrži belu, kašastu

masu. Ateromatoza krvnih sudova, oboljenje krvnih sudova, naročito aorte i njenih većih ogranaka, izraženo uzdignutim pločicama, bledožućkaste boje. veće i manje površine na unutarnjoj strani suda, ispunjene masnom i kašastom masom; kad se pločice otvore, njihova sadržina se izliva u krvotok, a ostaje grizlica, na čijim se ivicama naknadno istaloži kreč; pod uticajem naglog povećanja krvnog pritiska, ateromatozni sud može da prsne, usled čega nastaje krvarenje, ponekad smrtno.

1781. ATEST, atestacija (lat.), svedočanstvo, svedočenje,1782. ATIK 1) Tit Pomponije (100.-32. pre Hr.), Ciceronov prijatelj, uticajan političar

u Rimu. 2) učitelj Marka Aurelija.1783. ATIKA 1) obl. u i. Grč., na Atičkom Pol., j. od obl. Beotije; prostrane ravnice

dobro naseljene i obrađene: maslinjaci i vinogradi. Gl. mesta: Atina (gl. grad države) i njeno pristanište Pirej. 2) u arht. poslednji nizak sprat pod krovom; zid iznad venca građevine koji služi da izdigne zgradu ili da zakloni krov.

1784. ATILA, Bič božji, vođ Huna; sredinom 5. v. napadao i pljačkao zemlje i. i z. rimskog carstva; u pohodu na Galiju potučen na Katalaunskim Poljima; umro 453., posle čega se hunska država raspala.

1785. ATINA 1) prestonica i polit., kult. i prosv. središte nove Grč.; osn. oko 1500. pre Hr., istakla se u 5.-6. v. kao najveće kult. središte u st. Grč. i kolevka dramske um.; sastojala se iz 2 dela: donjeg i gornjeg grada, Akropolja, koji je bio ukrašen najlepšim građevinama: Propileji, Partenon, Erehtej itd.; imala 3 pristaništa: Pirej, Munikiju i Faleron, sa kojima bila spojena dugim zidovima; razvila trg. i ind., naročito keramiku; posle peloponeskih ratova izgubila vojničku moć, ali sačuvala svoj kult. značaj čak i posle potpadanja pod rim. vlast; opala mnogo u sr. v. i za tur. vladavine; a napredovala posle 1833., kad je izabrana za prestonicu oslobođene Grč.; danas 453 000 st. 2) → Palada Atina. Atinska sintagma, opšte priznata i u prav. crk. primljena najbolja zbirka crk. pravnih izvora i kanona; sastavili Grci Ralis i Potlis 1859.

1786. ATIPIČAN (grč.), koji ne izražava jasno specifične odlike svoga tipa ili otstupa od svoga tipa.

1787. ATIS, maloazisko božanstvo, frigiski pastir, ljubavnik vel. majke bogova Kibele (Ree); kad joj postao neveran i hteo da se oženi kraljevom ćerkom iz Pesina, ona stupila o svadbi među goste i ispunila ih takim strahom i duševnom pometnjom da se svi razbegli, a A. se ubio; u njegovu slavu zaveden praznik oplakivanja u vreme prolećne ravnodnevice; kult prenesen u Grč., → Adonis.

1788. ATICIZAM, pokret u ant. besedništvu u 2. v. pre Hr. protiv azijanizma; aticisti se ugledali na čist i klasičan stil atičkih pisaca iz 5. i 4. v. pre Hr. Atička so, duhovit način izražavanja, svojstven st. Atinjanima.

1789. ATIČKO POLUOSTRVO, u i. Grč., između o. Evbeje i Peloponeza. Na njemu 3 obl.: Fokida, Beotija i Atika.

1790. ATLANSKI OKEAN, Atlantik, deo svet. mora između Evr. i Afr. na I i S. i J. Amer. na 3. Na S se vezuje za S. Ledeno (polarno) M.; na J za J. Polarno M., Indiski i Tihi Ok.; izdužen u pravcu S-J; zahvata površinu od 106 mil. km² (1/5 zemlj. površ.); sr. dubina oko 3 300 m, najveća 8 341 m. U podnevačkom pravcu pruža se sredinom podmorski bedem, na kojem su vulkanska ostrva (Azorska, Asunsion, Tristan de Kunja); sličan poprečan bedem na S odvaja A.O. od S. Ledenog M. Od vel. značaja je Golfska struja. Između nje i sev. polutarske povratne struje nalazi se veoma mirno Sargasovo More. A. O. ima vel. značaj za klimu z. Evr. i za vezu između Evr., odn. Afr., i Amer. Na njemu veoma razvijen ribolov.

1791. ATLANT (grč.), čovečja figura koja podupire ili nosi pojedine arht. delove na građevini

1792. ATLANTA, gl. grad (350 000 st.) Džordžije (SAD) i važno izvozno mesto za pamuk i duvan sa lepo razvijenom ind., naročito metalurškom; visoka thn. šk. i vel. biblt.

1793. ATLANTIDA, o. za koje su ant. narodi pričali da je postojalo na Z od Gibraltara i da je propalo prilikom zemljotresa. Atlantide, kćeri Atlasove, pretvorene u zvezde; poznate i pod imenom Plejade.

1794. ATLANTIK SITI, varoš (55 000 st.) i jez. kupalište u s.-amer. državi Nju Džerseju.

1795. ATLANTOMEDITERANSKA RASA, rasni tip u Evr., nastao verovatno mešanjem; visoka rasta, subdolihokefalan, smeđe kompleksije.

1796. ATLANTOSAURUS (fam. Dinosauria), rod džinovskih fosilnih reptilija (guštera), 15 m i više dug, poznat po ostacima iz naslaga s.-amer. jure.

1797. ATLAS 1) venačke plan. u sz. Afr., po građi i oblicima veoma slične Alpima; u Sr. i Visokom A. plan. venci prelaze visine od 4000 m; na Visokom A. tragovi od lednika. Cela obl. A. pripada zoni mediteranske klime. U prim. krajevima, osobito u Alžiru, razvijena zemljr. sa navodnjavanjem; u unutrašnjosti gl. zanimanje stočarstvo; vel, privr. značaj imaju trava halfa i pluta. Većinu stan. u a. obl. čine Berberi. 2) Zevsov sin, kralj Mavritanije; Persej ga skamenio i pretvorio u planinu pomoću otsečene Meduzine glave; usled toga što je ta plan. visoka, stari verovali da ona drži nebo tj. da je A. osuđen da ga drži na svojim plećima. 3) zbirka geogr. karata. 4) u med. → pršljen. 5) sjajna i glatka tkanina dobivena satensko atlasnim vezivanjem žica potke i osnove; razlikuje se od vezivanja kod → kepera tim što linija ukrštavanja žica nije dijagonalna već rasuta. A. anatomski, sastav čovečjeg tela u slikama. A. statistički, zbirke statističkih grafikona, koje najčešće izdaju statističke ustanove da bi slikovito prikazale sve pojave od javnog značaja na svojoj teritoriji.

1798. ATLET (grč.) 1) zdrav, veoma snažan čovek; čovek koji pokazuje svoju snagu za novac. 2) kod st. naroda borac u gimnast. igrama i vežbama, od 5. v. pre Hr. atletika pretvorena u zanat zbog priređivanja javnih igara; pobednik dobivao nagradu i naročite povlastice. Atletika, skup telesnih vežbanja, koje izvode a. Laka a., sve vrste trčanja, bacanje (kugla, kamen, koplje, diskos, kladivo i utezi) i skokovi (uvis, u daljinu, s motkom i troskok): teška a.: rvanje, boksovanje, dizanje tereta i džiudžicu. Atletski tip, konstitucioni tip koji se odlikuje jako razvijenim kostima i mišićima.

1799. ATLONA, varoš (7540 st.) u unutrašnjosti Irske; vel. radio-stanica.1800. ATMAN → Braman.1801. ATMOSFERA (grč.) 1) vazdušni omotač oko zemljine lopte; njegova visina nije

tačno poznata; ceni se da dostiže do 750 km; deli se na troposferu, stratosferu i zonu

lakih gasova. 2) jedinica pritiska: pritisak živinog stuba visine 76 sm ili 1033 g na sm². Standard a., pošto se tmpt., pritisak i vlažnost vazduha prizemlji menjaju i zavise od mnogih elemenata, radi mogućnosti upoređenja raznih rezultata u thn. uzima se s. a., čije karakteristike: srednja tmpt. + 15°, sr. pritisak 766 mm i sr. specif. težina vazduha 1,2255. Atmosferski elektricitet, nevezani el., kog u vazduhu ima uvek u obliku jona, usled radioaktivnosti zemlje, dejstva kozmičkih zrakova i dr.; u suhom vazduhu manje, u vlažnom više, a u oblačnim masama najviše; zemlja prema visokim vazd. slojevima naelektrisana negativno, a oblaci mogu biti naelektrisani i pozitivno i negativno. El. potencijal raste sa visinom, oko 100 volti na 1 m, ali taj porast nepravilan i promenljiv; kad potencijalna razlika postane dovoljno velika, javlja se pražnjenje između zemlje i oblaka, ili između samih oblaka, u vidu sevanja (munja) grmljavine i groma. (B. Franklin dokazao 1851. svojim čuvenim eksperimentom sa zmajem da je grom pražnjenje elektriciteta kroz vazduh). A. lom zraka → refrakcija. A. paraziti, prir. elektromagnetski poremećaji, tj. slaba ili daljna el. pražnjenja u a., koja otkriva radio-aparat; njihova aktivnost slabija pri mirnom, a jača pri uzburkanom stanju a.; vertikalna strujanja naročito pomažu njihovu pojavu; u najjačoj su aktivnosti leti, kad su najjača i strujanja usled jakog zagrevanja; zimi je obrnut slučaj. A. poremećaj, pogoršanje vremena, više lokalnog i iznenadnog karaktera. Ciklon i oluja su a. p., ali u samom ciklonu biva manjih p. duž pojedinih frontova. A. pritisak → vazdušni pritisak.

1802. ATOLA, koralska o. u toplim morima; imaju oblik manje-više kružno zatvorenog koralskog bedema, čija spoljašnja strana strmo pada u more, a unutarnja se blago spušta u plitku lagunu; česta u Tihom Ok.

1803. ATOM (grč.), najmanji hem. nedeljiv delić materije; najmanja količina nekog elementa, koja može da postoji sama za sebe ili sjedinjena sa sličnim delićima istog ili drugog elementa; sastoji se iz pozitivnog jezgra oko kojeg kruže negativni elektroni, tako da je ceo a. u el. pogledu neutralan. A. elektriciteta → elektron, negativan elementarni el. kvant. Atomizam, učenje da je materija, od koje se sastoje realne stvari u prirodi, sastavljena od a.; osn. grč. filozofi Leukip i Demokrit, a usavršio Epikur; održalo se do danas, samo u izmenjenom obliku. Atomistar, filozof koji zastupa atomizam. Atomistika, nauka o a. Atomsko jezgro, središni deo a., sastavljen od → protona i → elektrona; sadrži uvek slobodni pozit. elektricitet koji u elektroneutralnom a. stoji u ravnoteži sa spoljnim, perifernim elektronima; najprostije je j. vodonikovog a. i sastoji se samo od 1 protona; od do sada poznatih atomskih vrsta najsloženije j. uranovih a. (sadrže 92 slobodna pozitivna el. naboja koji stoje u ravnoteži s 92 elektrona); pozit. i negat. elementarni el. kvanti u j. a. nisu neuređeni. već složeni u stabilne uže grupe: protone, neutrone; a. j. su veoma stabilna i ne mogu se nikakvim hem. sredstvima razložiti; samo fiz. sredstvima, kao npr. zračenjem α zracima, mogu se postići razbijanja a. j. pri njihovom pogađanju α delićem; na tom počiva veštačka transmutacija hem. elemenata; a. j. radioaktivnih elemenata se spontano bez ikakvog spoljneg uticaja raspadaju i pretvaraju rekombinacijom u j. i a. dr. vrsta elemenata, pri čemu se pojedini sastavni delovi razloženih j. pojavljuju kao α i β zraci. A. težina, relativna težina a. nekog elementa, upoređena sa težinom a. elementa koji je uzet za jedinicu (kiseonik = 16.00). A. toplota. sr. vrednost 6,38, pretstavlja važnu fizičku konstantu čvrstog stanja; po Dilon-Petitovom zak. data je proizvodom specifične toplote i a. težine dotične hem. materije. A. fizika, deo fiz. koji spec. proučava strukturu atoma.

1804. ATON, eg. bog Sunca, pretstavljan u obliku sunčane kugle, čiji se zraci završuju ljudskim rukama.

1805. ATONALNA MUZIKA računa sa disonancama kojima nije potrebno razrešenje, a elementi za kontrast su: ritam, ton i tempo; ne računa s konzonantnim akordima i logičnim harmonskim vezama, već ruši osnove tonaliteta i stvara naročite muz. intervale, delimično poreklom iz egzotične muz.; karakteristični akordi: kvarta.

1806. ATONIJA (grč.), smanjenje normalnog tonusa kod organa koji se skupljaju (srce, krvni sudovi, uterus). A. želuca, smanjenje mišićnog tonusa usled čega je rad želuca usporen i smanjen, pa se hrana u njemu duže zadržava; želudac proširen i spušten, znaci: muka i težina u želucu posle jela. A. materice, mlitavost, nedovoljno stezanje m. posle porođaja: ispoljava se krvarenjem, koje u izvesnim slučajevima može prouzrokovati smrt.

1807. ATOS (Aton), plan. u Grč. na j. kraju pol. Sv. Gore; najveća visina 1935 m; → Sveta Gora.

1808. ATOFAN, fabr. lek, sadrži fenil-hipolin-karbonsku kiselinu; žut prašak ili tablete; upotrebljava se kod reumatičnih bolova; ne valja ga dugo uzimati, jer može oštetiti jetru.

1809. ATRAKCIJA (lat.), privlačnost, privlačna snaga; supr.: repulzija; u fiz. privlačenje materijalnih tela raznoimenih el. opterećenja i raznoimenih magnet. polova.

1810. ATRANS 1) rim. mesto između Ljubljane i Celja; današnji Trojanac. 2) bog mesta A.

1811. ATREZIJA (grč.), otsutnost ili nepotpuna otvorenost nekih prir. otvora (čmara, usmine) prilikom rođenja, ili zarašćenja usled bolesti.

1812. ATREJ, svirepi kralj Mikene, sin Pelopsov, koji ubio svoje sinovce Tantala i Plistena i dao njihovom ocu da ih jede; ubio ga iz osvete sinovac Egist; od njegovih potomaka, Atrida, najčuveniji: Agamemnon i Menelaj.

1813. ATRIBUT (lat.), bitna, trajna, osnovna osobina nečega u gram.: dodatak imenici radi bližeg određenja (npr. sivi soko). A. svojine → svojina.

1814. ATRIO, A. del cavallo (it.), lučno udubljenje između ivice st. kratera i kupe oko mlađeg kratera na Vezuvu.

1815. ATRIUM (lat.) 1) gl. odeljenje rim. građevina, vrsta unutrašnjeg dvorišta, opkoljenog stubovima, danas glavni deo zgrade. 2) duplja u telu → sunđera 3) u med. srčane pretkomore.

1816. ATROPA, jedna od triju Parki, koja je presecala konac čovečjeg života.1817. ATROPIN, biljni alkaloid, beo, kristalan prašak, gorka ukusa, lako rastvorljiv u

vodi; jak otrov; dobiva se iz lišća i korena velebilja (Atropa belladona), a ima ga i u bunici i tatuli. Upotreba: protiv znojenja kod tbk.; kod čira u želucu radi smanjenja suvišnog lučenja želudačne kiseline; kod katara u dušniku, ako bolesnik pljuje suviše mnogo sluzi; kod napada astme; kod očnih bolesti radi proširavanja zenice i kod još nekih oboljenja koja prate grčevi glatkih mišića.

1818. ATROFIJA (grč.), smanjenje zapremine organa ili tkiva usled usporenog i smanjenog procesa ishrane ćelija; inaktivni organi takođe se atrofiraju. Atrofična ćelija gubi izvesne seobine (uprošćenija građa), a dobiva nove elemente (pigment), te postaje patol. jedinka. Postoji a. epitelijuma, srčanog mišića, jetre, polnih žlezda, kože i dr.

1819. ATSORPCIJA (lat.) 1) zgušnjavanje gasova, tečnosti i rastvorenih čestica po površini neke čvrste materije; vrši se samo na površini; stoga je atsorpciona moć neke materije utoliko veća ukoliko je veća njena površina, → aktivni ugalj; materije koje su izgubile svoju a. moć mogu se osloboditi atsorbovanih gasova zagrevanjem u

bezvazdušnom prostoru do 300º. 2) osobina koloidalne zemlje da upije vodu i tako je veže athezijom da ispuni sve šupljine između čestica po površini; na taj način površina postaje vododržljiva. Atsorbni kompleks, najvažniji deo frakcije koloidne gline; od ogromne vrednosti za zemljište; deli se na: mineralni ili zeolitni deo i na organski, odn. organo-mineralni ili humatni deo; od njegove veličine i njegovih osobina zavise najvažnije osobine zemljišta: hem., fiz. i poljopr., odn. zemljišni tip.

1820. ATHARVAVEDA → veda.1821. ATHEZIJA (lat.), prijanjanje, privlačna sila između dva tela; usled nje voda

kvasi sudove; njome se objašnjava: lemljenje, lepljenje itd. Athezije, u med. arastice između organa, posledica zapaljivih oboljenja. Athezioni ugovor (contrat d'adhésion), ugovor čiju sadržinu jedna strana utvrđuje, a druga mu može samo pristupiti ne dirajući njegovu sadržinu (npr. žel. prevoz: putnik pristupa kupujući kartu, ali se ne može pogađati o sadržini u.).

1822. AU, hem. znak za element zlato (aurum).1823. AUBRIECIJA (Aubrietia, fam. Cruciferae), višegod. biljke ljubičastih i belih

cvetova; rastu na stenama; poreklom su iz mediter. obl.; hibridi nekih alpiskih i subalpiskih vrsta upotrebljavaju se za alpinetume u vrtovima; nekoliko vrsta žive u Jugosl. (npr. A. deltoides, A. croatica, A. gracilis).

1824. AUGZBURG, grad u j. Nem. (160 000 st.) na r. Lenu; čuven sa ovoje ind. i trg. još u sr. v.; danas: nakit i oružje, pivarstvo; st. katedrala i op. kuća. Augzburška veroispovest, spis Luterovog prijatelja Melanhtona, koji je na zahtev Karla V izložio učenje prot. crk. za sabor u A. (1530.); važi kao gl. spis. prot. crkve. A. verski mir, zaključen 1555. između prot. i kat., posle ratova iz doba reformacije; priznao prot. slobodu veroispovesti, ali vladarima dao pravo da nameću podanicima svoju veru (cuius regio, eius religio). A. liga, obrazovana 1686., posle ukidanja nantskog edikta u Frc.; sklopile je Austr., Šp., Šved. i nem. knezovi protivu Luja XIV, na potstrek Viljema Oranskog, a kasnije joj prišla i Engl.; vodila sa Frc. rat (1688.-1697.), završen mirom u Risviku.

1825. AUGIJE, kralj Elide i 1 od Argonauta; njegove ogromne staje, sa 3000 volova, koje nisu čišćene 30 god., počistio Herkul na taj način što je kroz njih navro reku Alfeju.

1826. AUGIT, silikat Ca, Mg, Fe; monokliničan mineral iz grupe piroksena; tamnozelen, skoro crn; vlažan sastojak bazičnih magmatskih stena (diorita, dijabaza, andezita, porfirita, bazalta i dr.).

1827. AUGMENTATIV (lat.), imenica sa naročitim završetkom koji joj daje značenje uvećanosti, obično u pogrdnom smislu (npr.: kućerina, selendra itd.).

1828. AUGURI (lat.), rim. svešt. koji su otkrivali volju bogova pomoću auspicija, tj. posmatranjem leta, kljucanja, pevanja i celokupnog držanja ptica i sv. kokošaka.

1829. AUGUST → Avgust. Augustin → Avgustin.1830. AUGUSTINČIĆ Antun (• 1900.), vajar portretist; dela: Raićevo poprsje,

spomenik palim ratnicima u Kragujevcu i spom. kralju Aleksandru I Ujedinitelju u Varaždinu.

1831. AUD Jakobus Johanes (Oud, • 1892.), hol. arhitekt; jedan od gl. predstavnika i tvoraca moderne evr. arht.; najznačajnije građevine podigao u Roterdamu.

1832. AUDACES FORTUNA IUVAT, lat.: smele sreća služi.1833. AUDIATUR ET ALTERA PARS (lat.: neka se čuje i druga strana), pravnička

izreka čiji smisao: niko se ne može osuditi dok ne bude saslušan.

1834. AUDIENTES (lat.) 1. stupanj pripravnika za hrišć. krštenje u 1. hrišć. doba.1835. AUDIJENCIJA (lat.), prijem kod vladara i visokih ličnosti.1836. AUDION, elektronska lampa u prijemnom radio-aparatu; pretvara modulisane

struje nečujne učestanosti u struje čujne učestanosti; naziva se još i detektorom ili demodulatorom.

1837. AUDITIVNI TIP (lat.-grč.), lice koje lakše pamti činjenice koje je čulo od onih koje je videlo ili pročitalo.

1838. AUDITOR (lat.), st. izraz za ofic. islednika; sada u svakom puku sa nazivom: islednik puka; у вишим командама ту дужност врши референт судства.

1839. AUDITORIJUM, dvorana za veće skupove ili za predavanja na akad., univ., itd.; u prenosnom značenju: slušaonica. Audicija, u muz.: proba.

1840. AUDOLEON, kralj Peonaca oko 300. pre Hr.; kovao svoj novac.1841. AUER Robert (• 1873.), slikar; radi portrete i kompozicije.1842. AUERBAH Bertold (1812.-1882.), nem. knjiž., tvorac seoske pripovetke u

Nem.; gl. dela: Seoske priče iz Švarcvalda, Na visini (roman).1843. AUERBAHOVA PIVNICA, u Lajpcigu, osn. je Hajnrih iz Auerbaha (1530.);

prema legendi iz nje Faust izjahao na buretu (1525.).1844. AUEROVA SVETLOST, dobiva se sagorevanjem gasa u svetiljci na vertikalno

nameštenoj A. čarapici; iskorišćuje se još i danas u mnogim gradovima koji imaju gasne centrale. A. čarapica u upotrebi od 1885.: pravi se od ramije mrežasto ispletene č. potapanjem u rastvoru nitrata tora i cera i zagrevanjem u kalupu, u kojem ramija sagoreva, a nitrati se raspadaju u okside; č. ipak zadržaza svoj oblik; usijana u gasnoj svetiljci ona zrači belu svetlost i pojačava svetlosnu moć plamena 8-10 puta.

1845. AUERSPERG Anton (1806.-1876.), nem. knjiž. i političar: protivnik Slovenaca u kranjskom zem. saboru; preveo na nem. i izdao zbirku slov. nar. pesama (1850.).

1846. AUERŠTET, gradić u Saksonskoj, kod kojeg Napoleonova vojska pobedila Pruse, 14./10. 1806. → Jena.

1847. A USO (it.), na obično vreme; upotrebljava se na men. kao način označavanja vremena plaćanja (dospeća).

1848. AUZONI, narod iz st. It.; zauzimao ceo sr. i j. deo pol.1849. AUZONIJE (oko 310.-392.), lat. pesnik; pisao idile i epigrame1850. AUJESKIJEVA BOLEST, zaraza pasa, mačaka, goveda, ovaca i koza; nazvana

tako po pronalazaču, mađ. prof. Aujeskiju. Znaci: obolela životinja nemirna, ne može da guta, bali, ima grčeve, katkad povraćanje i užasan svrab na pojedinim delovima tela (mesto infekcije); lako se zamenjuje sa besnilom, od kojeg se razlikuje tim što nema nastupa besa; tok bolesti brz i najčešće se završava smrću.

1851. AUKSOHROMNA, hidroksilna, amino-grupa atoma uvedena na određen način i na pogodna mesta u molekule neke boje, daju joj sposobnost da boji.

1852. AUCTORITAS (lat.), uvaženje, ugled; u pravu odobrenje staratelja staraniku da može izvršiti posao koji je zaključio; potrebno za sve poslove ograničeno sposobnih lica.

1853. AUKCIJA (lat.), prodaja robe javnim nadmetanjem sa ciljem da se veća zaliha proda što brže i da joj se odredi tačno cena, jer se tu, za kratko vreme, stiču ponuda i tražnja; na ponekim tržištima izvodi se naročito za robu podložnu kvaru, koja ne može dugo da čeka kupce (npr. južno voće, morska riba itd.).

1854. AULA (grč.) 1) sala za javna predavanja. 2) predvorje u st. hrišć. hramovima, danas vel. dvorana u šk. A.-pozornica, scena u a. univ., u jezuitskom poz. (16. v.). A. regia, sr. deo grč. ili rim. poz., pretstavlja dvoranu u kojoj se odigrava radnja.

1855. AULIDA, pristanište u Beotiji, u kojem se skupila grč. flota pre polaska na Troju; u njoj Agamemnon prineo na žrtvu bogovima svoju kćer Ifigeniju.

1856. AULOS (grč.), dvocevna svirala s piskom, poput dipala; svirač se zvao auletes, a veština sviranja auletika.

1857. AULUS Gelije, rim. gramatičar i kritičar iz 2. v., pisac Atičkih noći.1858. AURA (lat.) 1) vetrić, vazduh. 2) po teozofskom i antropozofskom verovanju:

zračna atmosfera oko tela, čija boja izražava duševna stanja i pokrete. 3) u med.: neposredni znaci koji prethode napadu kakve bolesti, obično epilepsije. A. popularis, popularnost, ljubav nar. masa.

1859. AURANGZEB, mongolski car u Indiji (1659.-1707.), potomak Tamerlanov; odličan administrator, zaštitnik knjiž.; za njegove vlade mongol. carstvo dostiglo vrhunac.

1860. AUREA MEDIOCRITAS (lat.: zlatna sredina), Horacijeve reči, koje znače da svemu treba pretpostaviti srednje stanje, kojim se uslovljava čovekovo spokojstvo.

1861. AURELIJAN, rim. car (270.-276.), sposoban, ali svirep vladar; pobedio Gote, Vandale, Sarmate, Markomane i Zenobiju, kraljicu Palmire; ubio ga jedan oslobođeni rob.

1862. AURELIJE MARKO, rim. car (161.-180.); posinio ga car Antonije Pije, koga je nasledio na prestolu; veoma obrazovan, bavio se stoičkom flz.; njegova vlada protekla u ratovima; umro za vreme ratnih operacija protiv Germ., u Vindoboni (Beč); napisao flz. delo: Sebi.

1863. AUREOLA (lat.) → gloriola.1864. AURIGA (lat.), kočijaš u cirkuskim kolskim trkama kod st. Rimljana; imao

tuniku u boji stranke koju je zastupao.1865. AURIKULARIJE (lat.), larve mor. → holoturija.1866. AURIPIGMENT (lat.), sulfid arsena As_{2}S_{3}, narandžastožut, rombičan

mineral, arsenova ruda, sadrži 60,96% As; kod nas se vadi u Triješnjici pod Boranjom, Srebrniku kod Tuzle i Podstenama na Kupi; → alšarit.

1867. AURORA, rim. boginja jutra; imala dužnost da otvara suncu vrata I.1868. AUSKULTACIJA (lat.), metod med. pregleda, u cilju dijagnostike raznih

bolesti; uveo je frc. internista Laenel (1818.); sastoji se u slušanju zvukova koji se stvaraju u unutrašnjosti organizma; ima 2 vrste: direktna (slušanje uvetom) i indirektna (slušanje instrumentima → stetoskop); otkriva promene u radu i utvrđuje lokalitet bolesti u srcu, plućima i plućnoj maramici.

1869. AUSPICIJE (lat.) → auguri.1870. AUSTERLIC, mesto u Moravskoj, na Litavi, danas Slavkov. Bitka kod A.,

između Napoleona i Austro-Rusa (27./11.-2./12. 1805.), ostala klasična u ist. voj. strategije; u vreme kad je počela Napoleon se s 70 000 voj. nalazio između 2 nepr. vojske: na SI rus. gen. Kutuzov (90 000 voj.), a na JZ nadvojvode Johan i Karl (50 000 voj.) i nadvojvoda Ferdinand (20 000); da ne bi Kutuzov sačekao pojačanje od nadvojvoda, Napoleon ga ohrabrio na napad defanzivnim pripremama na bojištu, stupanjem u pregovors s rus. carem i povlačenjem trupa na d. obalu r. Goldbaha. Na dan 1./12. bitka tekla po Napoleonovom planu: frc. centar se povukao sa visoravni Pracena i

prepustio ga nepr., d. krilo (gen. Davu) otstupalo polako ka zaleđenim močvarama na stavama Goldbaha i Litave pred Buhsvedenom, koji verovao da će s te strane zaći Francuzima za leđa. a l. krilo (gen. Lan) zauzelo utvrđeni vis Santon; posle toga Napoleon ponovo oteo visoravan Pracen, presekao savezničku voj. na 2 dela, potisnuo Buhevedena na močvaru i prolomio topovima led pod nogama njegovih voj.; saveznici se povukli u neredu i ostavili na boj. polju 27 000 ljudi (mrtvih, zarobljenih i ranjenih), 40 zastava i skoro svu art. (180 topova); 3 dana kasnije ponudili primirje, pa zatim i mir, koji zaključen u Požunu.

1871. AUSTRAZIJA, kraljevina sa prestonicom u Mecu (511.-843.); izdvojila se iz franačke kralj. za vlade Klovisovih naslednika; danas obl. u i. Frc,

1872. AUSTRALAZIJA, geogr. pojam, obuhvata: Malajski Arhipelag, Austral., Melaneziju i N. Zeland.

1873. AUSTRALIJA (Terra australis j. zemlja), najmanji kontinent (7,7 mil. km²); nalazi se na j. hemisferi (10° 43'-39° 9' j. š., 153° 40'-113° 6' i. d.); sa SZ, 3 i J ograničena Indiskim Ok., sa I i S ivičkim morima Tihog Ok. (Ara Fura, Koralsko i Tasmanovo); obala na 3 i I nerazuđena, na J vel. Austral. i manji Spenserov Zal., na S veći Karpentariski Zal. koji je s I odvojen pol. Jork, a sa 3 zatupljenim pol. Arnhemovom Zemljom; na J blisko o. Tasmanija. Reljef: st. plan. odneta i uravnjena, a preko njene trupine tabličasto nataložene mlađe stene; ova građa u tercijaru razlomljena i delimice izdignuta; tako postale plan.: na I Austral. Kordiljeri (Austral. Alpi, Plave Pl. i dr.; najviši vrh Košćuško, 2241 m); u unutrašnjosti bila Makdanelove Pl. (1460 m) i Mezgerev Pl. (1594 m); i na J Flindersova Pl. Klima na S tropska, na J suptropska (mali deo na J i Tasmanija imaju i umerenu); jedino Austral. Alpi imaju dovoljnu količinu vod. taloga. Jedina veća r. Meri (sa pritokom Darling) otiče prema J; ostale r. manje i teku prema ok. ili u unutrašnja slana j. (Iri, Torensovo, Gerdnerovo) ili bare. U unutrašnjosti vel. pustinja (24% površ.), oko nje širok pojas stepe i savana, samo pored obale šume (na S tropska, na J suptropska): mnoge posebne vrste biljaka i životinja: akacije, kazuarije i dr.: kengur, mravojedi, dingo (divlji pas) i 95% ptica: korisne domaće životinje i kult. biljke doneli doseljenici; ima kamenog uglja, zlata, bakra i kalaja. Stan. (6,6 mil.) poglavito doseljenici i to Anglosaksonci (prvo robijaši); urođenika svega oko 100 000, doseljenih Malajaca i Mongola (prvenstveno Kineza) oko 81000 i meleza oko 18 000. Stočarstvo, zemljr. (sa navodnjavanjem i suho ratarenje), rudarstvo; blagodareći uglju, dosta razvijena ind. (metalna, tkst., živ. namirnica); izvoze stočne i zemljr. proizvode. Polit. uprava: Savez autonomnih austral. pokrajina (N. J. Vels, Viktorija, Kvinslend, Južna A., Zap. A., S. Teritorija, Tasmanija); ima karakter vel.-brit. dominiona; generalni guverner, savezna skupština i senat u izdvojenom opštem saveznom srezu i gradu Kanberi, na jugu N. J. Velsa; gl. gradovi pojedinih saveznih država: Brizben, Sidnej, Melbern, Adelejd, Darvin, Pert pod protektoratom Saveza su bivše nem. kolonije u Tihom Ok. -- Pronađena 1605., ostala dugo slabo poznata; prvi je oplovili hol. moreplovac Tasman (1642.) i engl. moreplovac Kuk (1770.); odmah zatim osn. po 1 koloniju i Engl. i Hol., ali ova poslednja morala na bečkom kongresu da ustupi svoje posede Engl. U 1. pol. 19. v. Engl. podelila A. na 6 obl., koje prvo dobile autonomiju (1855.), a zatim obrazovale uniju (1901.), Australijanci, pogrešno: Austral. Crnci, austral. urođenici (oko 100 000); pretstavljaju posebnu austral. rasu; odlikuju se vitkim i mišićavim telom, sr. rastom, dugim a tankim udovima, dolihokefalnom lubanjom, veoma koščatim obrvskim lucima, veoma širokim i niskim nosom, širokim i prognatskim licem, tamnomrkom bojom kože i crnom

talasastom kosom; telo veoma kosmato; brada raste kao u Evropljana. Mnogobrojni jezici dele se u j. i s. grupu; veoma razvijen govor znacima i gestovima; kultura takođe nije jednostavna; bilo je doseljavanja stranih etničkih elemenata u 5 mahova. Žive nomadski; kao stanovi služe im zakloni od vetra; mnoga plemena se uopšte ne odevaju, a kod ostalih odeća veoma oskudna; nakit veoma omiljen, i to više kod m.; kosa se bojadiše, po telu se prave ukrasni ožiljci, nos se buši radi umetanja ukrasnih štapića ili kosti: hrane se lovom, skupljenim semenjem, korenjem i sl. Osobita oružja: bumerang, vumera, drveno koplje, buzdovani i štitovi; gde nema Evropljana, žive na stupnju čistog kamenog doba; dele se na plemena, a plemena na horde, totemističke grupe; porodica poligamna i patrijarhalna; uopšte običaj egzogamije; u rel. tek počeci verovanja u duše. A. struja, deo j. polutarske s. u Tihom Ok. Australoidne rase → Austroidne rase.

1874. AUSTRALIS → florne oblasti. Australna svetlost → polarna s. u j. polarnim krajevima.

1875. AUSTRIJA, savezna rpb. (83 857 km², 6,733 mil. st.) između nem. i panonskog dela Sr. Evr. Poglavito plan. zemlja; na I obuhvata cele I. Alpe, a na Z samo njihov sev. deo (Salcburg, Tirol); si. delom obuhvata i niže zemljište oko Dunava (Gornja i Donja A., Bečki basen), gde zauzima i manji, j. deo Češke Šume; na JI zahvata i zap. obod Panonskog basena (Burgenland), a na J Korušku i štajersku Podravinu. Na visokim Alpima ima snežnika, a na visokom Tauernu pod Gros-Glok-nerom (3728 m) i manji lednik Pasterce. Za vreme ledenog doba Alpi bili jače pokriveni lednicima, zbog čega mnogi glacijalni tragovi u reljefu: valovske doline, morene, jez. klima umereno kontinentalna s uticajem visoke plan. Pripada slivu Dunava: na S su izvorišta Ina, Salcaha i Ens koji se neposredno ulivaju u Dunav: na J izvorište i sr. tok Drave sa pritokama Zilicom, Melom, Krkom, Lavantom i Murom; na II izvorište Raba. Prema ovim prir. uslovima deo A. pripada visoko plan. (alpiske paše), veći deo nisko-plan. (šume) i niziskoj (zemljr.) privr. površini umereno-kontinentalne klime: u štajerskoj niziji ima mrkog uglja, a u Alpima soli i gvozdene rude; veoma povoljni uslovi za el. energiju. Stan. austr. Nemci; u Koruškoj, Štajerskoj i Burgenlandu ima i Jsl.; po veri kat. Agrarna zemlja: na plan. racionalno stočarstvo i šumarstvo, u niziji zemljr. (žita, šeć. repa, vinogradi) nedovoljni da podmire potrebe stan.; rudarstvo; ind. poglavito u Beču s okolinom i u Štajerskoj (gvozdena, luksuzna roba); razvijena spoljna trg. Saobr. dobro razvijen. Uprava: savezna rpb. od 9 pokrajina: Burgenland, Koruška, G. A., D. A., Salcburg, Štajerska, Tirol, Foralberg i Beč. Gl. gradovi: Beč (središte rpb.), Grac, Linc, Celovec (Klagenfurt). Prosv. stanje visoko; poklanja se vel. pažnja nar. prosvećivanju: ima mnogo srednjih i sr. stručnih šk., visokih struč. šk., 2 visoke thn. šk. (Beč i Grac) i 3 univ. (Beč, Grac, Insbruk). -- Naseljena prvo Keltima; njih za Avgustove vlade pokorili Rimljani i osnovali u tim obl. dve provincije: Norik i Panoniju; u doba vel. seobe napadali je i pljačkali Vandali, Huni, Ostrogoti, i Langobardi, zatim je naselili Jsl. (u 6. v.), pa onda podelili Bavarci i Avari. U 7. v. jedan deo ušao u sastav države češkog kneza Sama, a krajem 8. v. Karlo Vel. potukao Bavarce i Avare i osnovao u tim krajevima I. Marku (803.), koja posle verdenskog ugovora (843.) pripala nem. vladarima. Nem. car Oton I pretvorio je u zasebnu markgrofiju (955.), a Oton II dao je Babenbergovcima, koji su njom upravljali skoro 3 v. (976.-1246.). Po njihovom izumiranju, pripala češkom kralju Pšemislu II (1269.) od koga je oteo Rudolf I Habzburški (1278.) i dao na upravu sinu Albrehtu I Austr. (1291.-1308.). Dinastija Habzburgovaca proširila svoju vlast na Korušku (1335.), Tirol (1363.), delove Kranjske i Istre (1374.), Trst (1382.) i Foralberg

(1363.-1521.), i vremenom podigla A. na stepen vel. sile. Najznatniji srednjev. vladar Maksimilijan I (1493.-1519.) prisajedinio Goricu, Idriju i Nizozemsku, a ženidbenim vezama obezbedio svojim naslednicima još i Šp., Kralj. dveju Sicilija, Češku i Mađ. sa Hrv.; njegov unuk Karl V (1519.-1556.) ustupio austr. zemlje bratu Ferdinandu I (1522.), koji posle mohačke bitke nasledio kralj. krunu u Češkoj, Mađ. i Hrv., i osnovao austr. granu dinastije Habzburgovaca. U toku 16. v. F. naslednici (Maksimilijan II, Rudolf II, Matija I, Ferdinand II i III) morali da vode duge i teške ratove sa Tur., pokušavali da uguše reformaciju u svojim zemljama i Nem. i time izazvali 30-godišnji rat (1618.-1648.), u toku kojeg protivu njih ustale: Danska, Šved., Hol. i Frc. Za vlade Leopolda I (1658.-1705.) A. obnovila borbe sa Frc. i Tur.; njih priveo kraju tek Karl VI (1711.-1740.) koji dobio od frc. saveznika Španjolaca Belg. i Milansku Vojvodinu, a od Turaka, požarevačkim mirom (1718.), delove s. Bosne i Srbije, a beogradskim mirom (1739.) vratio im sve zemlje južno od Save i Dunava. Karlova ćerka Marija Terezija (1740.-1780.) izgubila u ratovima sa Pruskom Šleziju, ali njen gubitak nadoknadila u prvoj podeli Polj. zauzimanjem Galicije (1772.) i prisajedinjenjem tur. oblasti Bukovine (1775.): posle neuspelog pokušaja Jozefa II (1780.-1790.) da izvede reforme, A. privremeno opala; zapleten u ratove sa revoluc. Frc. i Napoleonom I, Franc I (1792.-1835.) odrekao se nem. carske krune (1806.) i ustupio Frc. Belgiju, s. It. i južni deo austr. naslednih zemalja; ali na bečkom kongresu opet dobio s. It., Dalm. sa Dubrovnikom i pretsedništvo u novoosnovanoj Germ. konfederaciji. Zahvaljujući tim tekovinama i sposobnosti kancelara Klementa Meternika, A. igrala jednu od najvažnijih uloga u polit. ist. Evr. sve do 1848., kad je opštom pobunom pokorenih naroda dovedena na ivicu propasti. Franc Jozef I (1848.-1916.) ipak uspeo, pomoću vojske rus. cara Nikole I, da očuva drž. jedinstvo i da zavede apsolutizam (Bahov sistem), ali u ratu sa Napoleonom III i Sardin. Kraljevinom izgubio Lombardsku Niziju (1859.), a u ratu sa Pruskom i Veneciju (1866.). Pritešnjen Mađarima i Hrvatima, ukinuo posle toga apsolutizam, pretvorio svoju državu u dvojnu A.-U. monarhiju (1867.) i podelio je na 2 dela: Cislajtaniju, potčinjenu Nemcima, i Translajtaniju, potčinjenu Mađarima; posle toga A. počela da teži širenju pa B. P. Pomagana od Nem. dobila prvo na berlinskom kongresu (1878.) B. i X., a zatim ih i anektirala (1908.). Pošto to nije moglo da odvoji Jsl. od Srbije, ni da stiša unutarnje trzavice, iskoristila vidovdanski atentat (1914,). napala na Srbiju i izazvala svet. rat; u toku rata Franc Jozef umro; njegov naslednik Karl I (1916.-1918.) pokušao da spreči raspadanje A.-U. i pretvorio je manifestom (17./10. 1918.) u federativnu državu, ali usled pobune Čeha, Jsl., Poljaka i Rumuna morao da abdicira (11-/11. 1918.). A.-U. se onda raspala na nac. države, a nem. A. proglasila rpb. i sklopila mir s Antantom u Sen-Žermenu (19./9. 1919.). Posle svet. rata A. zahvatile partiske borbe, koje su dovele (1934.) do pobune socijalista (12./2.), promene ustava (30./3.) i ubistva kancelara Dolfusa (25./7.). Austriski građanski zakonik → građanski zakonik. A. književnost → nemačka knjiž. A. muzika → nemačka muzika. A. umetnost, počela za rom. epohe, a prva svoja značajna dela stvorila u gotskom stilu: katedralu sv. Stevana u Beču (14. v.) i rel. kompozicije M. Pahera (14. v.); najplodnija u doba baroka, kad su u Beču radili vel. arhitekti Fišer d'Erlah (crk. sv. Karla. Švarcenbergova palata), Hildebrant (Belvedere) i Prandauer (man. Melk kod Beča). U 19. v. istaklo se nekoliko darovitijih slikara, na 1. mestu Valdmiler, portretist i slikar žanra; među modernim slikarima izdvaja se Klimt. Od 2. polovine 18. v., pa sve do pod kraj 19. v. a. u. vršila znatan uticaj na jsl. um., naročito slikare. koji su, sve do 1875., najviše učili u Veču. A.-srpska tajna

konvencija. Sklopio je kn. Milan Obrenović bez znanja srp. vlade s a. vladom 16.-28./6. 1881. i tim potpuno prišao A., ogorčen na Rus. zbog sanstefanskog ugovora. Srbija se obavezivala da neće trpeti antiaustr. agitaciju nac. karaktera i da neće sklapati nikakav nov polit. ugovor sa kojom tuđom državom bez znanja a. vlade, a A. primila obavezu da štiti dinastiju Obrenovića, da prizna srp. kraljevinu i da pomaže srp. širenje prema J, osim prema Novom Pazaru. Konvencija držana u tajnosti, ali u Srbiji ipak bila delimično poznata i nailazila na tešku osudu; produžena je 1888., i trajala do 1895. Austro-turski ugovor 1909. Ohrabrena Nem. i koristeći nespremnost Rus., A.-U. osujetila sastanak evr. konferencije koju tražila Srbija i uspela da pitanje aneksije likvidira posebnim sporazumom; posle kolebanja Tur. priznala aneksiju B. i X. ugovorom od 26./2. 1909.; od A. dobila otštetu od 52 miliona austr. kr., uklanjanje austr. garnizona iz Sandžaka i neke sitnije ustupke.

1876. AUSTROAZIJATI → Mon-khmer.1877. AUSTROIDNE, australoidne rase, po obl. svog rasprostranjenja nazvane i

austrotropske; grupa u koju spadaju austral. i indoaustral. rasa, koje čine prelaz od belih crnim rasama.

1878. AUSTRO-UGARSKA MONARHIJA → Austrija. A.-u. nagodba, ugovor o državopravnim odnosima između Austr. i Mađ. (važio 1867.-1918.), prema kojem su te 2 zemlje imale svaka svoju samostalnost s izuzetkom zajedničkih mst. vojske, spoljnih poslova i fin.

1879. AUT (engl.), u svima igrama loptom: 1) prostor izvan obeležene linije na igralištu. 2) potpun prelaz lopte preko gol-linije ili aut-linije, bilo po zemlji ili vazduhu; posle toga sleduje ubacivanje.

A. sudije (engl.-sh.), pomoćnici vrhovnog sudije na futbolskim utakmicama, koji paze na faulove, aute i prekršaje pravila koji se dogode u njihovoj blizini. Dužni da zastavicom upozore vrhovnog sudiju na prestupe igrača.

1880. AUTARIJATE, vel. ilirsko pleme, stanovalo u krajevima oko g. Drine i Neretve, koje ostavili oko 300. g. pre Hr.. zbog najezde Kelta, i preselili se u Makedoniju, gde se sukobili sa peonskim kraljem Audoleonom i bili potučeni; u imenu r. Tare očuvana, verovatno, uspomena na njih.

1881. AUTARH, autark (grč.), samovlasnik. Autarhija 1) stanje u kojem je neka ličnost, društvo ili država sama sebi dovoljna; po učenju kinika i stoika, za mudraca put ka sreći. 2) privr. jedinica (država, zadruga itd.) koja ne zavisi od tuđih proizvoda, već izrađuje sve što je potrebno njoj i njenom stan. i članovima (radna snaga, kapital, hrana, oružje, municija itd.). 3) privr.-polit. sistem, koji teži za što potpunijim podmirenjem domaćih potreba sopstvenom proizvodnjom, ograničavajući uvoz (carinskom, valutarnom i deviznom politikom) samo na ono što se u zemlji nikako ne može proizvesti. Za vreme privr. krize (posle 1930.) prevladala ekon. politikom većine zemalja, od kojih bi neke (SAD, SSSR, Engl. i Frc.), sa svojim kolonijama, mogle donekle da izvedu svoju privr. samodovoljnost; mada u stvarnosti vodi opadanju rentabiliteta pojedinih privr. grana, pa i nar. blagostanja, ipak se veštački održava usled sticaja raznih prilika.

1882. AUTENTIČAN (grč.), pravi, nepatvoren. Autentično tumačenje, t. zakona u kojem se novim zak. objašnjava značenje sadržine zak. koji se tumači. Pravilo je da to t. može dati samo ona vlast koja je donela zak. A. forma, oblik pravnog posla zaključenog uz učešće pravne vlasti, koja potvrđuje da je on pred njom sklopljen (→ akt autentični).

1883. AUTIZAM (grč.), odlika izvesnog lica, koja se sastoji u povlačenju u sebe i u svet svojih snova i maštanja; posledica preterane osetljivosti ili nedostatka duhovnog života i sposobnosti za izražavanje. Autističko mišljenje, nedisciplinovano, impulsivno i afektivno m., koje se kreće isključivo oko ličnosti dotične osobe.

1884. AUTO- (grč.), u složenicama: samo-.1885. AUTOBIOGRAF (grč.), pisac memoara ili dela o svome životu. Autobiografija,

memoari i opis života neke ličnosti koji je ona sama napisala; knjiž. rod teži od obične biografije, jer je teže postići objektivnost. U srp. knjiž. javljaju se u 18. v.; u poslednje vreme u opadanju: na njima radila prvenstveno sveštena lica: Gerasim Zelić (Žitije, 1823.), Kiril Cvjetković (1898.). Nikanor Grujić (1905.). Od a. književnika poznati su Život i priključenija Dositeja Obradovića (1783.), i m. Joakima Vujića (1833 ), Milovana Vidakovića (1837.). Jov. Hadžića (1866.), Jov. Subotića (1901.-1910.); najbolje su: Bilješke jednog pisca Sime Matavulja (1898.). A. državnika nemamo; od starijih postoje: Save Tekelije (1876.-1879.), Stevče Mihajlovića (1928.) i Jevrema Grujića (1922.-1923.): najviše objavio Vladan Đorđević, ali nije dao celinu; od novijih očuvani samo odlomci ili opštiji pregledi uspomena Jovana Ristića, Nikole Pašića i Vukašina Petrovića a Nikole Hristića još nije objavljena. Od a. naučnika postoji zanimljiv početak Jovana Cvijića (1924.) i poučna biografija Mih. Pupina (Sa pašnjaka do naučnika). Od a. umetnika zanimljiv je Moj život Vlaha Bukovca i Uspomene I. Tkalca. Postoji i priličan broj uspomena iz rata, emigracije i okupacije, ali mahom fragmentarnog karaktera, a korisni su prilozi s uspomenama o lokalnim stvarima, kao pričanja herc. kaluđera J. Pamučine, P. Čokorila, N. Dučića, ili svetovnjaka P. Kostića (o Prizrenu), K. Hristića (o Beogradu), M. Đ. Milićevića (o Kosmaju), T. Mandića (o Vojvodini) i sl.

1886. AUTOBUS, kola za zajednički prevoz putnika, snabdevena eksplozivnim motorom, a u novije vreme parnim pogonom; ima modela konstruisanih s el. motorom, a ima ih i koji se kreću po šinama ili el. putem, pomoću trole.

1887. AUTOVAKCINA (grč.-lat.), vakcina spremljena od klica izolovanih iz tela bolesnika; služi za lečenje istog bolesnika, kao i za imunizaciju protiv te vrste klica od kojih je bila načinjena a., → vakcina.

1888. AUTOGAMIJA (grč.), samooplođavanje, samooprašivanje; oplođavanje polnih elemenata koji potiču od jednog jedinog roditelja (hermafroditne biljke i životinje); ređa je pojava, jer kod hermafroditnih organizama m. i ž. polni elementi po pravilu ne sazrevaju u isto doba, → protandrija, protoginija; kod jednoćeličnih bića se sastoji u spajanju 2 ćelična jedra, postala deobom 1 jedra, ili 2 jedinke, nastale deobom od jedne: → oprašivanje, oplođavanje.

1889. AUTOGEN (grč.) 1) u flz. koji se sam porađa. 2) u geol. koji je postao na licu mesta (npr. stene); supr. alo(ti)gen.

1890. AUTO GOL (grč.-engl.), pravilan pogodak, kad igrač protera loptu kroz sopstvena vrata.

1891. AUTOGONIJA (grč.). samostvaranje, samorađanje, prastvaranje, → arhigonija.1892. AUTOGRAM (grč.), svojeručan potpis.1893. AUTOGRAF(grč.), originalan svojeručan potpis; orig. rukopis. Autografija,

tiskanje rukopisa sa kamena ili sa metalne ploče, na kojima su izrađeni litografskim tušem.

1894. AUTODAFE (šp.), svečano objavljivanje i izvršenje smrtne kazne, obično spaljivanjem, koju je izricala inkvizicija nad jereticima; najviše ih bilo u 16. i 17. v., a naročito u Šp. za vlade Filipa II; poslednji put 1781.

1895. AUTODIDAKT (grč.) → samouk.1896. AUTOŽIR (grč.-frc.), sprava za letenje, teža od vazduha sa pokretnim krilima,

sposobnim za samostalno obrtanje (autorotacije), kojim se održava u potpunoj ravnoteži u vazduhu i zbog toga ima najveću stabilnost oko ose okretanja; osobine: horiz. letenje, vertikalno spuštanje, održavanje u vazduhu gotovo na 1 mestu, vel. sigurnost letenja i nezavisnost od zemljišta u pogledu poletanja i sletanja.

1897. AUTOINTOKSIKACIJA (grč.-lat.), trovanje izazvano otrovnim produktima, nastalim u organizmu prilikom izmene materija (npr. → uremija. koma dijabetična). Autoinfekcija, oboljenje, izazvano mnogobrojnim klicama na koži i sluzokožama; neke od njih su patogene; prodiru u organizam kad oslabi otpornost tela ili dođe do povrede kože ili sluzokože.

1898. AUTOKAR (grč.-frc.), otvoren autobus; može da primi 40 i više lica; služi za povremeni saobraćaj (mahom za izlete i turizam).

1899. AUTOKEFALAN(grč.), samostalan; obično naziv prav. nac. crk. ili crk. velikodostojnika, nezavisnih od carigradskog ekumenskog patrijarha.

1900. AUTOKLAV (grč.-lat.) 1) zatvoren sud u kojem se sadržina zagreva pod pritiskom većim od atmosferskog. 2) u med. aparat za sterilizaciju materijala, lekova, stvari i instrumenata za hir. operacije; sterilišu vrelom vodenom parom koja uništava sve klice.

1901. AUTOKRATIJA (grč.), samovlašće; oblik drž. uprave, kad vladar ima neograničenu vlast. Autokrator → samodržac.

1902. AUTOMAT (grč.) 1) sprava koja, pod određenim uslovima i pomoću kakvog mehanizma, sama vrši određeni rad. 2) sprava ili čitava radnja (bife, kavana), u zasebnom lokalu, putem koje se prodaje izvesna, za to podesna roba; za tu vrstu radnje potrebna je dozvola vlasti, isto kao i kad bi se ona obavljala na redovan način; ako se za njihovo pokretanje upotrebljavaju naročita ognjišta, parne mašine, motori i sl., ili ako mogu da budu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenih radnika i okolnog stan. (ugrožavanjem sigurnosti, neugodnim mirisom, bukom i treskom), za njihovo podizanje se mora sprovesti → ediktalni postupak; odredbe o njima sadrži § 134. Zak. o radnjama. Automatski, koji se vrši sam od sebe, bez ičije volje i mišljenja. A. gnezdo, zatvara se samo čim kokoš uđe, tako da ne može izići dok je neko ne pusti; služi za kontrolu nosivosti; obično je od drveta, u obliku sandučeta, sa mehanizmom na izlazu. A. oružje je ono kod kojeg pritisak barutnih gasova otvara cevi zatvaračem, izvlačenjem i izbacivanjem prazne čaure opaljenog metka, a oprugom vraća pokretne delove u prvobitni položaj i uvodi novi metak u cev. A. pilot, uređaj koji upravlja aeroplanom u letu umesto pilota; može služiti kao pomoć pilotu ili se regulisati na zemlji unapred za neki određeni let, a može se i sa zemlje upravljati pomoću radio-talasa, → telekomanda. A. pištolj, revolver, zamenio dosadanje obične rev.; načinjen na principu samopunjenja, sa malokalibrenim magacinima i znatno jačim dejstvom; kod nas zaveden sistem belg. a. p. Brauning. A. pozornica, poz. marioneta Herona Aleksandriskog (2. v. pre Hr.), čuvenog fizičara, na kojoj su prvi put izvedeni, u minijaturi, ne samo mnogi thn.-scenski efekti (uvijen prospekt, veštačka munja, stilizovani morski talasi), već je prvi put upotrebljena i zavesa u obliku vratanca, koja se mehanički zatvaraju i otvaraju. A.

prekidač, isključuje sam el. kolo u raznim slučajevima kada bi mogle da nastupe štete, kao npr. u slučaju preopterećenja (odveć vel. struje), prestanka struje, znatnog smanjenja napona itd. A. stabilnost, osobina aeroplana da se bez učešća pilota automatski vraća u svoj prvobitni položaj ravnoteže, ako ga neka strana sila (npr. vetar) iz njega izbaci. A. telefonska centrala → telefonska centrala.

1903. AUTOMOBIL (grč.-lat.), kola za prevoz ljudi, robe i dr. koja pokreće el., parni ili eksplozivni motor. Na početku razvoja a. iskorišćavao parnu snagu. 1771. konstruisao je Kinjo (Frc.) kola sa 3 točka, nazvana fardije. Zatim Grifit (1821.), Hil 1814.) i Hankok (1831.) konstruisali parna kola. Razvoj a. prekinut pojavom lokomotive. Tek 1873. konstruisao Amade Bole novi model; novootkriveni eksplozivni motor (Panhard i Levasor, 1891.) istisnuo parnu mašinu, a lakoćom i vel. snagom učinio je da je automobilizam silno počeo napredovati. Danas rekord brzine u vožnji na 1 km iznosi 493 km na sat. U Amer. ima preko 90 vel. fabrika. Ford sam izbacuje dnevno preko 7000 kola. U svetu ima oko 45 mil. a. Prvi a. uvezen u Srbiju 1903. A. se sastoji od šasija, donjeg dela, i karoserije, g. dela. Motor leži na 2 uporedne osovine (kostur šasija) i ima 4, 6, 8 ili 12 cilindara. Gorivo (benzin) se nalazi u automatskom karburatoru; paljenje se vrši ručicom ili pomoću el. motora. Motor od točkova isključuje kvačilo, a za menjanje brzine služi menjačka kutija (diferencijal). Zadnja osovina pokreće točkove, a pravac određuju prednji točkovi pomoću volana. Osovine su spojene sa šasijom oprugama (federima). Osrednji putnički a. troši oko 15 l benzina na 100 km; prosečna Brzina na našim putevima oko 55 km. U trg. i javnoj službi upotrebljavaju se: kamioneti (nosivost do 1500 kg), kamioni (do 7000 kg), traktori (za vel. terete), autogusenice (za neravno, blatnjavo i peščano zemljište). Prevoz u masi vrši se autobusima, autokarima, autorajima (koji idu po pruzi). Zbog vel. potrošnje goriva pokušava se da se benzin zameni biljnim uljem, benzolom, alkoholom,. naftom ili gasom iz drvenog uglja. El. a. pokreće se el. strujom iz akumulatora vel. kapaciteta. Drugo rešenje el. a. je trolejbus (autobus sa trolom). bez šina, a pomoću trole crpi struju iz žica. Prvi oblik a., parni a., ima još pristalica u Engl. i Amer. Plovni a., automobilski čamci koji se pokreću eksplozivnim motorom s elisom u vodi. Automobilizam 1) sport i turizam praktikovan pomoću a. 2) konstrukcija a. Automobilist, upravljač a.; onaj koji se bavi automobilizmom. Automobilska karta, naročito prerađena geogr. karta sa vidno obeleženom mrežom puteva za a. saobraćaj. Postoje pregledne karte malih razmera i turističke vel. razmera. A. putovi obeleženi crvenom. a drumovi kojima zabranjeno prolaziti zelenom bojom. Razdaljina pojedinih mesta obeležena u km. Na karti istaknute stanice za snabdevanje, carinarnice i granične karaule. A. put, naročiti trkački drumovi s okukama i usponima, da se na njima mogu svestrano ispitivati brzina, izdržljivost delova šasija i motora. A. salon, izložba najnovijih modela a. i delova motora. Najpoznatiji u Amer., Londonu i Parizu; kod nas samo u Zagrebu, u okviru Zagr. zbora. A, trkalište, pista, pravilna kružna staza za priređivanje trka i rekordnih vožnji. Karakteristika joj da posmatrači mogu pratiti tok utakmice.

1904. AUTONOMAŠI, polit. stranka u Dalm. u 2. polovini 19. v., koja se borila za autonomiju Dalm., a protiv prisajedinjenja Hrvatskoj.

1905. AUTONOMIJA (grč.), samostalnost, nezavisnost, → samouprava; u flz. sposobnost čovekova duha da sam sebi propisuje zak. moralnog delanja i da ih se u svom voljnom životu pridržava (supr. heteronomija, delanje shodno zak. koji potiču od neke tuđe volje). A. volje, načelo u današnjem priv. pravu: pravilo da svoje priv.-pravne

odnose stranke mogu slobodno urediti kako im je drago, čak i nasuprot zak. pravilima (dispozitivnog karaktera), ako se time ne dira u javni poredak (norme prinudnog prava) i moral. A. volje u međunarodnom privatnom pravu, načelo da stranke koje zaključuju pravne poslove sa strancima ili sa dejstvom u nekoliko država same biraju čiji će zakon biti primljen. Sve države dopuštaju ovu a., ali jedino dok ona ne vređa njihov ter. javni poredak. A. leta, u voj. vplov. vreme za koje aeroplan može ostati u vazduhu bez ponovnog snabdevanja gorivom. A. muslimana u B. i X. Pokret za a. izazivala verska prozelitska politika sarajevskog rkat. nadbisk. J. Štadlera, a konkretan povod dalo 1899. nasilno pokrštavanje jedne musl. devojke. Bos. vlada, mesto da utiša stvar, počela progoniti musl. pokretače te akcije: smenila mostarskog muftiju A. F. Džabića kao gl. vođu. Pokret posle toga dobio šire razmere: obuhvatio celu B. i X. i, uz verska, krenuo i polit. pitanja. Jedna deputacija sa Džabićem otišla u Carigrad, da zainteresuje tur. vladu i sultana kao suverena B. i X. i vrhovnog halifa. Austr. potom zabranila povratak Džabiću u otadžbinu. Borba završena tek pošto tur. vlada priznala 1909. aneksiju i primila otštetu od bečke vlade. Bos. musl. dobili (15./4. 1909.) svoju versku a., koju imaju uglavnom i danas. A. Srba u Ugarskoj. Kad su Srbi 1690., pod patrijarhom Arsenijem III Crnojevićem, prebegli iz Tur. u Austr., car Leopold dao im 21./8. 1690. poseban akt kojim im obećao izvesne povlastice u njegovoj državi. Srbi tražili slobodu vere i crk. samoupravu, ali u taj mah još ne i posebno područje. Taj carev akt pretstavlja osnovu a. Srba pod habzburškom vlašću; a. imala čisto crk.-verski karakter. Pod uticajem grofa Đorđa Brankovića Srbi posle počeli tražiti svog vojvodu, zasebno područje i svoju vlast crk. i svetovnu. Austr. dvor nije im dao vojvodu, nego podvojvodu Jovana Manastirliju. Protiv tih srp. povlastica bunilo se kat. svešt., koje išlo za tim da Srbe prevede u uniju: osim njih bunili su se Mađari, jer te povlastice nije odobrio prethodno njihov sabor. Zbog toga ceo 18. v. prošao u borbama za te povlastice. Kad god je trebalo srp. fiz. snage za borbe, vladari ponavljali te povlastice; čim bi opasnost prestajala. gledali da ih ograniče. Na temišvarskom saboru, 1790., vodila se među samim Srbima borba da se te povlastice saobraze mađ. zakonima, kako bi se jednom učinio kraj borbi, ali pobedila radikalna struja, koja tražila odvojeno područje i održanje privilegija. Dvor 1791. dao Srbima posebnu Ilirsku dvorsku kancelariju, ali je već iduće godine ukinuo po traženju Mađara. Na majskom saboru u Karlovcima 1848. Srbi proglasili Vojvodinu (područje Bačke, Banata, Srema i Baranje), izabrali za vojvodu puk. Stevana Šupljikca, i proglasili patrijaršiju sa karlovačkim mitropolitom Josifom Rajačićem na čelu. Car Franja Josif potvrdio te zaključke 3./12. 1848., ali ih naskoro austr. vlasti počele izigravati. Već 1849. Vojvodina bila gotovo prazna reč, a posle austr. poraza u It. 1859., car je, da ublaži mađ. opoziciju, ukinuo i naziv Vojvodine. 1860. Posle a.-u. nagodbe 1887., Srbima u Ug., posebnim zak. iz 1868., priznat nac. karakter crkve i zadržana titula patrijarha. A. Srba ostala čisto crk.; Srbi mogli da upravljaju sa crk., fondovima i šk. ograničenog broja. God. 1912. najveći deo i tih povlastica ukinut. Autonoman, samostalan. A. živčani (vegetativni) sistem, skup centrifugalnih živčanih vlakana (simpatičnih ili parasimpatičnih) koja raznim putevima (preko zasebnih simpatičnih živaca ili preko živaca glave i kičme) dosežu do glatkih mišića i žlezda, prolazeći uvek prethodno kroz specijalne nervne ganglije; → simpatični živčani sistem. A. pravo. skup pravnih pravila, koja nije izdala drž. vlast već samoupravna tela,; obavezno dok se kreće u granicama autonomije. U Jugosl. danas u a. p. ulaze ban. uredbe, generalne op. naredbe, propisi Središnog ureda za osiguranje radnika, crk. propisi (naročito ukoliko se tiču bračnog

prava → bračni pravilnik) i propisi pojedinih komora. A. p. ni u kom slučaju ne sme se protiviti drž. zakonu ni drž. uredbama sa zak. snagom. A. carine → carine.

1906. AUTOOKSIDACIJA → oksidacija.1907. AUTOPLASTIKA (grč.) → transplantacija.1908. AUTOPORTRET (grč.-frc.), slika na kojoj um. naslikao sama sebe; javio se u

vreme it. renesanse, zajedno sa buđenjem moderne individualističke kulture. Čuveni a. Rafaela, Ticijana i Tintoreta. Najviše a. izradio Rembrant. U modernom jsl. slikarstvu izgleda da je prvi a. uljanim bojama izradila Katarina Ivanović (1836.).

1909. AUTOPSIJA(grč.), očiglednost, samogledanje; pregled i paranje leša da se utvrdi uzrok smrti; sastoji se u spoljnjem pregledu i u otvaranju duplji tela. Vrši se u kliničke i sudsko-med. svrhe.

1910. AUTOR (lat.), pisac, uopšte tvorac kakvog knjiž. ili um. dela. Autorsko pravo, je pravo a. da moralno i ekon. iskorišćuje svoj knjiž. ili um. proizvod. Ovo pravo pripada a. za života i njegovim naslednicima još za 50 god. od njegove smrti. Kod nas a. p. obezbeđeno zak. od 26./12. 1929. i bernskom konvencijom o zaštiti knjiž. i um. dela, koju naša država registrovala zak. od 22./3. 1932. Vesti nisu u načelu zaštićene a. p., ali ne smeju se objavljivati i preštampavati tuđe vesti dok ne prođe 24 časa i ako se ne označi poreklo vesti.

1911. AUTORIZOVATI (frc.), ovlastiti.1912. AUTORITET (lat.), ugled, uticaj; zakonita, priznata vlast. Čovek od a. onaj koji

u svojoj struci dostigao vel. ugled i poštovanje. Autoritativan, koji se zasniva na a.1913. AUTO SAKRAMENTAL, rel. drama; prvu napisao port. pisac Gil Visente

(1502. Auto da fejra); za razliku od ukočenih »moraliteta,« a. s. puna satire i humora.1914. AUTOSEROTERAPIJA (grč.-lat.), lečenje sopstvenim krvnim serumom.

Uzima se bolesnikova krv na sterilan način, izdvoji se bistar serum i ubrizgava istom bolesniku u cilju lečenja nekih plućnih i kožnih bolesti. U proširenom značenju: i lečenje sopstvenom pleuralnom tečnošću.

1915. AUTOSKOPIJA (grč.) → samoposmatranje.1916. AUTOSUGESTIJA (grč.-lat.), sugerisanje samog sebe (→ sugestija);

psihoterapeutski metod pomoću a. sastoji se u tom što treba pri jakoj koncentrisanosti veoma živo zamisliti kao postignuto ono što se želi. Osoba koja boluje od agorafobije zamišlja u pojedinostima kako bez straha prelazi sama preko izvesnog trga. Zbog opasnosti od autohipnoze a. se sme primeniti samo obazrivo i pod kontrolom lekara iskusna u psihoterapiji.

1917. AUTOTOMIJA (grč.), sposobnost nekih životinjskih vrsta da određene delove tela otkidaju pod uticajem naročitih nadražaja, osobito u slučajevima spasavanja od neprijatelja (npr. otkidanje repa gušterova). Odbačeni delovi otkidaju se na određenim mestima. Kod biljaka se takođe izvesni delovi odbacuju: lišće listopadnih drveta, u jesen, grane mnogih drveta, plodovi, itd. Pre njihova odvajanja postaju na određenim mestima naročita tkiva za odvajanje.

1918. AUTOTRANSPLANTACIJA → transplantacija.1919. AUTOTROFNE BILjKE (grč.), koje su zelene (imaju hloroplaste) i stoga

sposobne da se hrane anorg. materijama i da iz njih vrše sintezu org. materija. I neke vrste bakterija (sumporne, gvožđevite, metanske, nitritne, nitratne i dr.), mada nemaju hlorofila, sposobne su da se hrane autotrofno: oksidacijom izvesnih anorg. jedinjenja

dobivaju potrebnu energiju (koja inače zelenim biljkama dolazi od Sunca) za razlaganje ugljen-dioksida i sintezu org. materija (→ hemosinteza).

1920. AUTOFONIJA (grč.), neprijatno i čudno osećanje da naš sopstveni govor čujemo i osećamo kako grmi i trešti u uhu. Javlja se kada Eustahijev kanal stalno stoji otvoren usled patoloških promena na njegovom tkivu.

1921. AUTOHEMOTERAPIJA (grč.), lečenje bolesnika ubrizgavanjem sopstvene krvi.

1922. AUTOHTON (grč.), koji potiče iz zemlje u kojoj živi, koji nije doseljen, koji je starosedelac, urođenik.

1923. AUTOCISTERNE (grč.-lat.), spec. auto za prevoz raznih tečnosti: benzina, ulja, nafte i vode za polivanje ulica.

1924. AUTSAJDER (engl.), konj koji nema izgleda na pobedu i na kojeg se zbog toga malo klade; u dr. sportovima ekipa ili čovek koji nema izgleda na pobedu.

1925. AUT CAESAR,AUT NIHIL (lat.: ili Cezar ili ništa), reči se pripisuju Cezaru Borđiji, a mogu da posluže kao geslo svim ambicioznim ljudima.

1926. AFAZIJA (grč.), oduzetost govora, nesposobnost izgovaranja nekih reči; motorična a., poremećaj sposobnosti rečima iskazivati pojmove iako govorni organi nisu oduzeti; senzorna a,. poremećaj sposobnosti razumevanja govora: bolesnik čuje govor. na jeziku poznatom mu do bolesti, ali ga ne razume. Kod grč. skeptika a. uzdržavanje od svakog suđenja, jer su učili da saznanje istine nije mogućno.

1927. AFANASIJEV Boris V. → Gljebov Igor.1928. AFAR → Danakid.1929. AFGANISTAN, nezavisna država (731 000 km²) na si. kraju Iranske Nizije u j.

Az. U s. delu venci iranskog plan. luka (preko 3500 m, Hindukuš 7750 m); prema S padaju strmo u g. tok r. Amu, a prema J. se postepeno spuštaju u zatvorenu visoku potolinu Sepstana. Klima tropska, ali pa plan. luku zbog visine hladnija, i zbog monsuna vlažnija; u zatvorenim potolinama na S i J suša (stepe i pustinje). Ovde hidrogr. čvor: na I prema Indu teče Kabul, na J u stepska jez. (Hamun Hilmend, God i Sireh), pored manjih r. Hilmend, a na S ka Turkestanskoj Niziji pritoke r. Amu, Murgab i dr. Oko 10 mil. stan.: Afgani, Mongoli, Persijanci; po veri sunitski musl. Zemljr. (žito, oriz, pamuk, palme), stočarstvo. U sferi engl. privr. uticaja; inače za strance zatvorena i izolovana obl.; teško prohodna; karavanski saobr. Državom suvereno upravlja kralj. Prestonica Kabul; veći gr. Kandahar i Herat. Država priznavala tuđu vlast do 1747., kada je oslobodio Ahmet-šah, osn. dinastije Abdalida. U toku celog 19. v. potpadao čas pod uticaj Rus, čas pod uticaj Engl., koje zbog toga zbacivale i dovodile na presto razne vladare. Početkom 20. v. vladar Aman-Ulah pokušao, posle svog putovonja po Evr., da uvede reforme (1928.). ali zbog toga zbačen. Njegov naslednik Nadir-han, koji vlada od 1929., ukinuo sve reforme i zadržao samo opštu vojnu obavezu. Afganistanci, Afgani ili Paštu, iranski narod u A., Pendžabu i Beludžistanu, uglavnom na visoravni između Herata i Sulimanskih Pl., oko 4 mil., sunitski musl. Dele se na mnoga plemena i bratstva. Gl. zanimanje stočarstvo, U mnogom primili iransku (pers.) kulturu. U A. gospodareći sloj stan. Afganski jezik (paštu), čini prelaz od pers. ka hindustanskom (urdu), ali je sačuvao svoj starinski, njemu svojstveni karakter. Piše se ar. slovima. A. književnost, počela u 16. v. pod jakim uticajem pers, a Hušlah-han (1613.-1691.), kn. plemena Hatak, koji je pevao u sufiskom (mističnom) duhu, uživa i danas vel. popularnost. Uopšte, poezija

prevlađuje u a. k.; od proznih dela najpoznatija ist. Afgana od Afzal-hana iz 18. v. Na glas izišla i a. nar. poezija, obilna i važna.

1930. AFEKAT (lat.), duševno stanje (gnev, mržnja, strah, tuga itd.) koje utiče na naše telesne i duševne radnje kao što su mišljenje, mašta itd.; uticaj može biti dvojak: a. ili pojačavaju naše radnje ili ih usporavaju i prema tome se dele na stenične i astenične. Afektivan, koji se izvodi pod uticajem a.; nem. filozof Hajnrih Majer razlikuje a. mišljenje u estetici, etici i rel. od kognitivnog m. u nauci; prvo se. sastoji od iskaza o nekom idealnom, tj. samo zamišljenom, svetu, a drugo od iskaza o realnom svetu. Afekcija, proizvođenje promene duševnog stanja; odanost. Afekciona cena, koja se određuje ne prema prometnoj vrednosti stvari, nego prema psih. vezi između stvari i njenog sopstvenika.

1931. AFEKTACIJA (lat.), neprirodno ponašanje, izveštačenost u izrazima i držanju. Afektirati, izveštačeno govoriti i ponašati se.

1932. AFER 1) Domicije, rim. besednik iz 1. v.; Kvintilijanov učitelj. 2) Publije Terencije (190.-159.pre Hr.), Kartaginjanin, rim. komediograf, stradao u brodolomu pri povratku iz Grč. kuda išao radi knjiž. studija; najbolja dela: Formin, Evnuh i Starac koji sam sebe muči.

1933. AFERA (frc.), prilika, slučaj, preduzeće, parnica, spor, nepošten posao. Aferaš, čovek umešan u neku a.

1934. AFEREZA (grč.), izostavljanje samoglasnika ili celog sloga na početku reči (npr. Toza, Sida, Saveta).

1935. AFERIM (tur.), zdravo!1936. AFIDAVIT (lat.), izjava kojom strani posednik hartija od vrednosti potvrđuje

pred vlastima izvesne činjenice u cilju oslobođenja od taksa; poreklom je iz Engl., gde je skopčan s pismenom zakletvom i gde se primenjuje i u pom. trg. pravu.

1937. AFIDE → vaši.1938. AFILIJACIJA (lat.), pristupanje nekom društvu; u trg.: preduzeće u vezi sa

nekim drugim; u pravu → adopcija.1939. AFINACIJA. izdvajanje, dobivanje plemenitih metala u čistom stanju iz rastvora.1940. AFINITET (lat.), srodnost, sličnost; svojta, srodstvo, koje nastaje ženidbom ili

udajom sa rodbinom ženika ili neveste (u bliskim stepenima pretstavlja bračnu smetnju): u Kantovoj flz. označuje objektivni osnov mogućnosti asocijacije onog što je različno; u hem. sila kojom se razni elementi u podesnim prilikama drže u zajednici, obrazujući hem. jedinjenja; u vinogradarstvu a. loze: srodnost plemke i podloge vinove loze u pogledu srašćavanja.

1941. AFION → opijum, mak.1942. AFIRMACIJA (lat.), tvrđenje, potvrđivanje (supr. → negacija). Afirmativan,

potvrdan (supr. → negativan, odrečan); u tom smislu logika deli sudove po njihovom kvalitetu na a. i negativne.

1943. AFIŠA (frc.), objava istaknuta na javnom mestu. Afiširati, objaviti nešto naročitim oglasom, objavama, plakatima.

1944. APHONIA HYSTERICA, potpuna muklost u težim slučajevima, ili govor bez ikakva tona i glasa u lakšim, dok kašalj, smeh i plač imaju normalnu zvučnost. Javlja se iznenada, pretežno kod lica sklonih histeriji.

1945. AFORIZAM (grč.), kratka zbijena rečenica u kojoj na stilski lep i izrazit način izražena misao o nekoj pojavi u životu. Zna joj se autor, i po tom se razlikuje od poslovice koja je anonimna.

1946. AFRANIJE 1) Lucije, rim. pisac komedija iz 2. v. pre Hr. 2) Nepos, rim. vojvoda pz 1. v. pre Hr.; pomagao Pompeja u borbi sa Cezarem.

1947. AFRIK, materijal od palminih vlakana za punjenje dušeka i slično.1948. AFRIKA, kontinent, j. deo st. sveta, 30 mil. km2 3. kontinent po veličini. Sa svih

strana opkoljena morem: Sred. M.. Atlanski i Indiski Ok. i Crveno M. Krajnje tačke: 37° 20' s. š. i 34° 49' j. š., 14° 43' z. d. i 51° 24' i. d. Najviše primaknuta Evr. kod Gibraltarskog Moreuza, a s Az. srasla, ali prvobitna zemljouzina prokopana (Suecki kanal). Obale slabo razvijene i nema dobrih pristaništa: jedino veće o. Madagaskar. U geol. pogledu zemljište većinom sastavljeno od st. stena (granita, gnajsa i škriljaca). Izuzimajući mlađe nabrane Atlaske Pl. na S, reljef ostale A. karakteriše se prostranim visoravnima, basenima i kotlinama. Duž rasednih linija vulkani, čije kupe u i. A. idu do visina od 5000-6000 m. I. i j. deo A. viši, a prema 3 i S se zemljište spušta postepenije i stupnjevito. Najveći deo A. u tropskoj zoni, sa sr. god. tmpt. iznad 20°, manji delovi (s. i j. A.) u suptropskim zonama. Najveće količine taloga, 2000-11 000 mm, u ekvatorijalnom pojasu, dok su pustinje u suptropskim zonama gotovo bez taloga. U prim. Ginejskog Zal. tropske prašume, na koje se naslanjaju savane ogromnih površina. U suptropskim pojasima stepe i prostrane pustinje (Sahara, Namib), u kojem jedino oaze plodne i naseljene. Sev. prim. ima mediter. klimu i vegetaciju. U prašumama žive vel. životinje (slon, majmuni, krokodili, mnogobrojne ptice i opasni insekti), u savanama i stepama vel. i hitri travojedi i zverovi (antilopa, žirafa, lav, tigar, panter itd.), a od ptica noj. Rudama osobito bogate sr. i j. A.: zlato, dijamanti, kalaj, bakar, ugalj. Vel. privr. raznovrsnost: u obl. prašuma iskorišćuju se skupocene vrste drveta, a preko cele godine stabla daju plodove za hranu (ipak tu retko stan.); u obl. savana i stepa razne vrste žita (osobito prosa), pa kukuruz, batate, banane, uljane palme i dr.; u suhim obl. (u kojima nema cece-muve) stočarstvo (goveda, ovce, koze, kamile, konji). Kamila ima i ogroman saobr. značaj; zasada samo ona podesna za održavanje saobr. kroz pustinje. Zbog vel. smetnja (nerazvijene obale, vodopadi na r., prašume i pustinje), saobr. slabo razvijen, pa se roba u mnogim krajevima i sada prenosi karavanima ili ljudskom snagom. U 19. v. počelo se sa gradnjom železnica, čije građenje lepo napreduje u j. A.; → Egipat i → Liberija pod jakim stranim uticajima, sve ostalo u posedu evr. kolonijalnih sila; stanovništvo (135 mil.) veoma nejednako raspoređeno i različito po poreklu, rasi, jeziku i kulturi. Glavni Crnci, koji drže sr. i i. deo j. A., a po jeziku se dele na Sudanske i na Bantu C. Među C. u sr. A. (u ekvatorijalnom pojasu), razna pigmejska plemena, a u zap. polovini j. A. Bušmani i Hotentoti, slični Pigmejima. I. i s. A. drže hamitski i semitski narodi. Gl. ham. narodi i. A. su Somali i Gale, Tuaregi u Sahari, a Kabili u s. A. Gl. semitski narodi Etiopljani i razna ar. plemena, svi poreklom s pol. Arabije. Stan. Madagaskara (Hova) poreklom iz Indonezije. U novije vreme ima svuda Evropljana. U Eg. i u j. A. ima naseljenih i Jsl. Crnci se drže svojih nar. rel. (fetišizam, animizam), hrišć. su Etiopljani i Kopti, te doseljeni Evropljani, a musl. Arapi i hamitski narodi. Po kulturi, Bušmani i pigmejski narodi su primit. skupljači i lovci, stan. od j. A. pa do Sudana karakteriše motička zemljr. (ponegde i žitarstvo n stočarstvo); hamitski narodi u i. A. i narodi po Sahari nomadski stočari. Posebna kult. obl. Sudan koji se deli na 2 dela: u suhim stepama razvijen zan. rad, u vlažnim motička zemljr. Afrikander, belac rođen u j.

Afr.; u užem smislu Buri, potomci hol. doseljenika. Afrikansko goveče, poreklom iz sr. A., bez rogova, nepravilnog sastava, boje crvene ili mrke sa belim pegama; u postojbini mlekulja. A. sakagija (Lymphangioitis epizootica), bolest konja, koju prouzrokuje gljivica Cryptococcus farciminosus. Dobila ime po tom što znaci liče na one kod kožne s. Obično na zadnjim nogama, koje oteknu, pojavljuju se ranice, čirići duž limfnih sudova iz kojih curi žućkasta tečnost. Dugotrajna ali izlečiva bolest.

1949. AFRIKATA (lat.), složen suglasnik, iz 1. eksplozivnog i 2. spirantskog dela (npr. c = ts, č = tš, dž = dž.

1950. AFRODIZIJAKA (grč.), sredstva koja draže i izazivaju polni nagon.1951. AFRODITA, grč. boginja lepote i polne ljubavi, ćerka Zevsa i Dione, a po

nekima rođena iz morske pene na o. Kipru. Sigurno istočnjačkog porekla (→ Astarta kod Semita), personifikacija prirodne stvaralačke snage. Najlepša i najumiljatija između svih boginja, čijoj se čarobnoj moći niko ne može odupreti, da i same zveri uz nju postaju kao jagnje. I sama žudela za ljubavlju, zbog čega stupala u vezu sa bogovima ili uglednim muškarcima, a muž joj bio Ares ili Hefest, hromi i ružni bog vatre (njeni i Aresovi sinovi Eros i Anteros, Fobos i Deimos). Dala povod trojanskom ratu, jer pomogla Parisu da otme lepu Jelenu. Nju obično prate njene sluškinje (hore i harite), koje je oblače, zatim bog ljubavi Eros, Potos (čežnja) i Himeros (žudnja), a uz njih Himen bog svadbenog veselja. Kod Rimljana s njom identična Venera.

1952. AFTE (grč.), oboljenje sluzokože usta i jezika. Znaci: crvene pege, zatim sitni plikovi koji se zagnoje i razranjave; prouzrokuju jake bolove, otežano žvakanje; ranice traju nekoliko dana, same se zaleče. Lečenje: ispiranje i mazanje dezinfekcionim sredstvima.

1953. AFUZ-ALI, carigradsko grožđe, bejrutska urma, odlična bela stona sorta; mnogo se gaji u M. Az., Bug. i Frc.; iz Frc. doneta u Jugosl.; veoma otporna protiv truleži i odijuma; kožica bobice čvrsta i debela; kad sazri ćilibarno žute boje.

1954. AFHEL (grč.), najudaljeniji položaj planete ili komete od Sunca.1955. AFŠAR, tur. pleme koje se doselilo u Pers.; iz ovog plemena Nadir-šah,

oslobodilac Pers. od Afganaca (1736.).1956. AH, podzemna otoka Dunava prema Bodenskom Jez.1957. AHAV, izrailjski kralj (917.-897. pre Hr.); ubio Nabota da bi se dočepao njegova

vinograda; poginuo pri opsadi Ramota u Galadi.1958. AHAGAR, prostrana visoravan u sr. Sahari; izdiže se do visine od 2 500 m; na

njoj mnoge vulkanske kupe; prema S se spušta stupnjevito. Na sve strane s A. polaze mnogi uadi, oko kojih su ogromne površine pod dunama.

1959. AHAZ, judejski kralj (740.-724. pre Hr.); surov i bezbožan; predao Asircima blago jerusal. hrama.

1960. AHAJA, obl. u najsevernijem delu Peloponeza (Moreje) u Grč. Gajenje maslina i vinogradarstvo (spremanje suhog grožđa »korinta«). Gl. mesto Patras, na Patraskom Zal. (Jonsko M.), jedno od najvećih grč. pristaništa za parobrodske veze sa Z. Rimljani nazivali A. celu st. Grč. Ahajski savez, savez više grč. država u 3. i 2. v. pre Hr. Ahajci 1) Grci kod Omira. 2) grupa grč. plemena koja su se doselila u Grč. krajem 12. v. pre Hr. i osn. u njoj svoje prve države. Veruje se da su oko 2500. pre Hr. došli iz j. Rus. u sr. Evr. 3) stanovništvo grč. obl. A. u ant. doba.

1961. AHAR (tur.), štala, konjušnica.

1962. AHARNjANI, Aristofanova komedija u kojoj se ismevaju Atinjani koji su za rat protivu Sparte.

1963. AHASVER, Večni Žid, Večiti Juda, po hrišć. legendi obućar koji nije dozvolio Isusu da se, u prolazu na Golgotu, odmori pred njegovom kućom, zbog čega osuđen da luta do strašnog suda; omiljen knjiž. motiv skoro kod svih naroda.

1964. AHAT 1) najbolji drug → Enejin. 2) mineral (prozvan po st. imenu jedne r. u Siciliji) dioksid silicijuma, SiO_2, sastavljen od raznobojnih, naizmenično poređanih traka od kalcedona i kvarca; postaje u šupljinama stena; ukrasni kamen. Kod nas ga ima u Lepoglavi.

1965. AHEJ, po grč. mitol. Helenov sestrić i Jonov brat; predak Ahajaca.1966. AHELOJ 1) r. u st. Epiru (danas Aspropotamos).1967. AHEMEN, osn. dinastije Ahemenida, koja vladala Pers. (688.-330. pre Hr.),

uništio je Aleksandar V.1968. AHEN (Aachen), grad u Nem., blizu belg. granice (170 000 st.); lečilište i ind.

(tkst., metalurg. i staklarska); vis. thn. šk., muzeji, biblt.; prestonica Karla Vel. Ahenski kongres, održan 1818.; na njemu učestvovali rus. i austr. car, pruski kralj i pretstavnici Engl. i Frc. Odlučio da se saveznička vojska povuče iz Frc. i da se nastavi politika u duhu sv. alijanse. A. mir 1) prvi (1688.). zaključen između Frc. i njenih protivnika: Engl., Hol. i Šved. 2) drugi (1748.), zaključen između Engl., Hol., Austr. i Sardinije sa jedne i Frc., Šp. i Pruske sa druge strane. Svim državama ostale iste granice koje imale i pre rata za austr. nasleđe.

1969. AHENBAH 1) Andreas (1815.-1910.), nem. slikar, najistaknutiji pretstavnik diseldorfske škole; radio pejzaže. 2) Osvald (1827.-1905.), brat A., takođe slikar; najviše slikao it. gradove i slike iz nar. života.

1970. AHENVAL Gotfrid (1719.-1772.), nem. tvorac »univ. statistike«, nazvan ocem statistike.

1971. AHENIJA (achaenium), suhi plod koji ne puca već opada ceo, a sagrađen od 2 ili više karpela međusobno sraslih; većinom jednosemeni plod (suncokret, jasen, brest), ređe višesemen (lipa, palme). Perikarp većinom čvrst i po pravilu nije srastao sa semenjačom. Na a. česte akcesorije (→ plod) u vidu krilatih izraštaja (jasen, drača, brest) na perikarpu; ili ostaju delovi cvetnog omotača (končasta čašica kod maslačka kao aparat za letenje ploda), zaštitni listić (kod graba) itd. Specijalni slučaj a. kod trava: perikarp srastao sa semenkom (takva a. naziva se krupa - caryopsis). A. kod hrasta zove se žir (glans).

1972. AHERON, po grč. mitol. r. u donjem svetu; preko nje niko nije mogao preći dvaput.

1973. AHIL, sin morske nimfe Tete i mirmidonskog kralja Peleja, najveći grč. junak iz trojanskog rata; odmah po rođenju majka ga spustila u reku Stiks, usled čega mogao da bude ranjen samo u petu za koju ga majka držala; vaspitali ga Feniks i kentuar Hiron. Pod Trojom odnosio pobedu za pobedom sve dok ga Agamemnon nije uvredio otmicom robinje Brizejide. Posle toga se povukao u svoj šator i izišao tek kad mu trojanski junak Hektor ubio druga Patrokla. Zatim ubio Hektora, ali i sam ubrzo poginuo od Parisove strele, pogođen u petu. Otuda izreka A. peta za najslabije, najosetljivije mesto ili slabu stranu nekog čoveka. A. tetiva pripaja mišiće lista za petnu kost. Ahilejida, epski spev rim. pesnika Stacija, opeva A. život pre Troje.

1974. AHILEJ, rim. vojskovođ i imperator (292.-298.), potučen i zarobljen od Dioklecijana, koji ga bacio lavovima.

1975. AHILEJA (Achillea, fam. Compositae), biljni rod s preko 100 vrsta u umerenim zonama st. sveta: pretežno ia višim plan. i u mediter. obl.; u S. Amer. postoji samo 1 vrsta; kod nas poznata → hajdučka trava ili hajdučica (A. millefolium).

1976. AHILIJA (grč.), nedostatak želudačnog soka, sone kiseline i pepsina u njemu; prati izvesna oboljenja želuca: rak, katar želuca i dr. Varenje hrane poremećeno, postoje izvesne tegobe, kojiput i prolivi.

1977. AHMADIJA, reformistička sekta islama; osn. 1880. god. Mirza Gulam Ahmad (Ahmed) iz Kadijana u Pendžabu.

1978. AHMATOVA Ana (• 1895.), rus. pesnikinja; snažan i originalan lirski talenat, u tradicijama rus. klasične poezije; stvorila tzv. ahmatovski stil, koji se oseća i u pesmama Des. Maksimović i Milice Kostić; gl. dela: zbirke Brojanice, Belo jato, Podorožnik, Anno domini.

1979. AHMED, ime tur. sultana: 1) A. I (1603.-1617.), ratovao sa Polj. i Austr. zbog Erdelja. 2) A. II (1691.-1695.), nasledio i ponovio ratove s Austr., Polj. i Ven., ali nije dočekao njihov kraj; pod njegovom vladom seoba Srba u Austr. 3) A III (1703.-1730.), ratovao sa Petrom Vel., Austrijancima (požarevački mir) i Persijancima; zbacili ga janičari.

1980. AHMED 1) Vefik paša (1819.-1890.), tur. diplomat, leksikograf, istoričar, skupljač poslovica i prevodilac Molijera. 2) Midhat (1845.-1913.), plodan i mnogostran tur. pisac, ali bez um. i naučne vrednosti 3) Hašim (ϯ 1933.), moderni tur. pesnik, pristalica načela l'art pour l'art. 4) Hikmet (1868.-1928.), tur. pisac novela. 5) Šavki (1868.-1932.), najpoznatiji moderni ar. (eg.) pesnik, pod jakim uticajem frc. poezije.

1981. AHMEDABAD, varoš (274 000 st.) u prov. Bombaju u Indi i. u blizini pol. Katijavara; razvijena ind. svile i pamuka.

1982. AHMED ZOGU → Zogu I.1983. AHMEDI, tur. pesnik, napisao 1. tur. hroniku u stihovima pod naslovom

Iskandername, tj. knj. o Aleksandru Vel. (završena 1390.), u kojoj se pominje bitka na Kosovu.

1984. AHMED-PAŠA Hercegović (1456.-1518.), Stevan, najmlađi sin hercega Stepana, koji se po očevoj smrti, zbog borbe s braćom, poturčio. Postao zet sultana Bajazita P, bio vel. vezir, sa prekidima, 1496.-1515. Imao znatan uticaj na Porti.

1985. AHMIMSKI, st. dijalekt koptskog jezika.1986. AHO Juhani (pravo ime Joh Brofelt, 1861.-1921.), najveći finski prozni pisac;

njegovi naturalistički romani imaju mnogo poezije. U romanu Rapi naslikao borbu hrišć. sa pagancima. Najdublji ist. roman: Proleće i kasna zima. Ostala dela: Železnica, Posednik Helman, Usamljenik; драма: Sud.

A. CHR., ante Christum (natum), lat.: pre Hrista.1987. AHRIMAN, u pers. rel. načelo zla, protivnik → Ahuramazde; gospodar zlih

duhova, širi bolest i smrt.1988. AHROMAT (grč.), objektiv složen od ahromatskih sočiva: sastoji se iz

kombinacije sabirnih i rasipnih sočiva. Odličan objektiv za snimanje predela. Ahromatin → ćelično jedro. Ahromatičan, bezbojan. A. sočiva → aberacija hromatska. Ahromatozis, nedostatak pigmenta kože.

1989. AHTAL (ϯ 710), ar. pesnik iz vremena Omejada.1990. AHURA-MAZDA, u pers. rel. načelo dobra i najviše poznanje božanstva, učitelj

ljudi, tvorac sveta, brani od nečistih sila (→ Ormuzd).

1991. ACETABULARIJA (Acetabularia mediterranea, fam. Dasycladaceae), morska alga nalik na pečurku sa šeširom. Živi u Sred. M., utvrđena na stenama, stvara podvodne livade (→ sl.).

1992. ACETATI (lat.), soli sirćetne kiseline. Acetatsvila, veštačka svila; izrađuje se od celuloze i anhidrida sirćetne kiseline; po sastavu acetil-celuloza; odlikuje se većom čvrstinom i elasticitetom od viskoze-svile i skuplja je od nje.

1993. ACETILEN, nezasićen ugljovodonik (S₂H₂), gas koji se dobiva dejstvom vode na kalcijum-karbid. Upotrebljava se za osvetljenje; sagorevan sa kiseonikom služi za autogeno zavarivanje metala; nepotpunim sagorevanjem daje čađ koja se upotrebljava kao crna boja. Pomešan sa vazduhom eksplodira kad se upali

1994. ACETIL-SALICILNA KISELINA → aspirin.1995. ACETON, dimetilketon (SN₃ SO SN₃), bezbojna isparljiva tečnost prijatna

mirisa; dobiva se pri suhoj destilaciji drveta ili zagrevanjem kalcijum-acetata; rastvara mnoga org. jedinjenja. Upotrebljava se u proizvodnji baruta, ekstrakta za štavljenje, celuloida, lakova itd. Rastvara kamfor, masti, smolu i celuloid. Pojavljuje se i kao nenormalan sastojak mokraće, kad je poremećeno sagorevanje masnih kiselina u organizmu. Acetonemija, pojava acetonskih tela (a. i dr.), odnosno njihovo nagomilavanje u krvi; biva praćena toksičnim incidentima; može da bude predznak nesvesnog stanja i smrti (npr. kod šećerne bolesti). Acetonemično povraćanje (ciklično), kod dece neprijatna, često uzbudljiva bolest, izražena: teškim, nezadržljivim povraćanjem; pojavom a. u krvi, mokraći, izdahnutom vazduhu; dete leži teško bolesno, isušeno nedostatkom vode, zatrovano a., gladno jer mu potrošene rezerve šećera u jetri. Javlja se povremeno između 2.-8. god., kao posledica pretovarenog stomaka i usled angine ili uzbuđenja; napad traje jedan ili više dana, obično se dobro svršava. Lečenje: mali parčići šećera, čokolade, biskvita; bikarbone sode, ledene vode, često, u malim količinama; u početku napada 1 svećica nautizana kao klistir. Acetonurija, prisustvo acetonskih tela (a. i dr.) u mokraći; prati neke bolesti (npr. šećernu bol.); označava težak poremećaj u organizmu.

1996. ACETUM (lat.) → sirće.1997. ACIDITET (lat.), kiselost (kiselina). Acidimetrija, metod kvantitativnog

određivanja neke kiseline rastvorom pogodne baze i obratno, poznate koncentracije i zapremine, uz dodatak nekog indikatora koji treba da pokaže završetak neutralizacije. Acidoza, nenormalno stanje organizma čija krv pokazuje manje alkalnu (više kiselu) reakciju nego normalno, tj. smanjenu vrednost → alkalne rezerve (supr. → alkaloza).

1998. ACTEKI, indijansko pleme, oko 2 mil., rastureno po Meksiku (iz grupe Hahua). U 14. v. osnovali moćnu državu na Meksikanskoj Visoravni, koju 1519. srušio Kortec. Bili sirov ratnički narod. Iako imali srazmerno visoku kulturu, u njihovu kultu bilo u običaju prinošenje ljudskih žrtava. Kult. veoma posrnuli.

1999. AČADI Ignac (1845.-1906.), mađ. istoričar; napisao: Istoriju mađ.kmetova (čifčija), Istoriju Ugarske. Ist. seljaštva u Ug.

2000. ADžARISTAN, autonomna savezna država (2 577 km², 132 000 st.) u Transkavkaziji; gl. mesto Batum.

2001. ADžO ĐOL (tur.: gorko jezero), malo jez. u grč. Makedoniji, u okolini Kukuša; ponekiput presuši i po dnu se zadrže slojevi nagorke soli, koju skuplja okolno stanovništvo.

2002. ADžIĆ Sreten (1856.-1933.), pedagog i prof. Bio pedagog praktičar i ped. pisac. Zastupao ideologiju radne šk. koju kratko definisao kao školu upućivanja. posmatranja, umenja, tvorenja i družbe. Gl. dela: Ručni rad u muškoj školi, Srpska nac. škola, Telesno vaspitanje za učitelje, Učiteljeve zabeleške, Uvod u nauku o vaspitanju, Vaspitačeve zabeleške, Poljska učionica.

2003. ADžMIR, obl. (7 021 km²) na SZ Brit. Indije; gl. mesto A. (113 000 st.).2004. AŠ Šalom (Asch, •1889.), polj. jevr. knjiž.; gl. dela: Meri, Petrograd, Moskva,

Varšava (romani), Вог освете</b (драма).2005. AŠA (Al-Aša), predislamski ar. pesnik, na glasu zbog ljubavnih, vinskih i

satiričnih pesama.2006. AŠANI → Vasojevići.2007. AŠANTI, pleme sudanskih Crnaca, na Zlatnoj Obali, poznati po obilju priča i

veštini u obradi zlata; imali državu; zemlja im sada deo brit. kolonije Zlatne Obale (400 000 st.).

2008. AŠ ARI, († 033.), glava pravoverne teol. šk. u islamu.2009. AŠELEJEN, deo starijeg kamenog doba, nazvan po nalazištu Sent-Ašel (81.

St.Acheul) kod Amijena u Frc.; trajao do pred početak poslednje glacijacije; karakteriše ga oruđe (batovi, noževi sa dve oštrice) od kremena, obrađeno na celoj površini.

2010. AŠIK (tur.), zaljubljen. Ašikovati, voditi ljubav; udvarati se.2011. AŠIK 1) Omer (17. v.), najvažniji tur. putujući pevač. 2) paša ( †1336.), stari tur.

pesnik i vel. mističar. 3) paša-Zade, tur. istoričar 15. v. (pravo ime Derviš Ahmet Ašiki).2012. AŠKENAZIM → Jevreji.2013. AŠKERC Anton (1856.-1912.), pesnik. 1898. napustio svešt. čin i postao arhivar

magistrata u Ljubljani. 1899.- 1903. bio urednik Ljubljanskog zvona. Istakao se naročito kao epski pesnik. Napisao mnogo balada i romansa, thn. dosta spretno ali sadržajno monotono. Predmeti iz sl. i slov. prošlosti (im.a i srp. motiva). Smeo i mislen duh, sa dosta poleta, ali mu smeta što nije dovoljno koncizan.

2014. AŠOV, poljopr. železna alatka, srcasta oblika, na drvenoj držali, za riljanje i isecanje zemlje i busenja.

2015. AŠOKA, indiski vladar (259,- 222. pre Hr); štitio budizam.2016. AŠHAJM-CONDEKOVA REAKCIJA, najsigurnija biološka r. za rano

utvrđivanje trudnoće; osniva se na pronalaženju naročitih hormonalnih supstanca (prolan, gravidin) u krvi i mokraći trudnih žena: ubrizgavanje mokraće od trudne žene, polno nezreloj mišici (kod varijante Fridman-Brua, zečici) izaziva na jajnicima mišice karakteristične promene (masivno krvarenje u Grafovim folikulama i stvaranje izrazito krvavih žutih tela).

2017. AŠČIJE (tur.: kuvari), zanatlije koji spremaju i prodaju jela, obično orijentalsko-balk., u varošima s musl. stan. Jela se opremaju i kuvaju naočigled posetilaca. A. se zovu i lica koja se o svadbama, slavama, pogrebima i sl. uzimaju u pomoć da pomognu oko spremanja jela. Aščinica narodna kuhinja.