,

,

I - ,

II -

III -

IV -

V -

VI - 1

VII - ,

VIII -

IX -

X - 2

XI -

XII -

XIII - , ,

XIV -

XV - 3

1 10

2 10

3 10

10 - 20

50

100

F = 2,67

50 % : 5, 10 .

!

51 60 6

61 70 7

71 80 8

81 90 9

91 - 100 10

RASPORED ISPITA IZ OSNOVA ORGANSKE HEMIJE

(kolska 2011/2012)

Junski rok

19. 06. 2012.

03. 07. 2012.

Julski rok

10. 07. 2012.

Septembarski rok

18. 09. 2012

.

Oktobarski rok

25. 09. 2012.

02. 10. 2012.

ISPIT POINJE U 1100 h

TESTOVI SE RADE U TERMINU OD 1000 h do 1500 h

(Trajanje testa 45 minuta)

TEST I

24. 03. 2012.

TEST II

28. 04. 2012.

TEST III

02. 06. 2012.

:

, ,

: , ,

:

: 3 , 2 .

Literatura:

1. K. Peter C. Vollhardt, Neil E. Schore Organska hemija

2. R.T. Morrison, R.N. Boyd "Organska kemija

3. M.V. Pileti, B.Lj. Mili Organska hemija I i II-deo , Tehnoloki fakultet, Novi Sad, 1986.

4. M. Rajkovi, V. Anti i M. Anti Zbirka pitanja i zadataka iz opte i neorganske hemije i organske hemije, 2011.

5. http://www.shd.org.yu (sajt Srpskog hemijskog drutva, besplatno dostupni mnogi asopisi i asopisi SHD-a

6. http://www.ochem4free.com

7. Predavanja dr Vesna Anti, vanredni profesor i dr Malia Anti, vanredni profesor.

ORGANSKA HEMIJA -HEMIJA UGLJENIKA I NJEGOVIH JEDINJENJA

Do 1828 godine sva hemijska jedinjenja bila su bila podeljena u dve

grupe:

Neorganska, dobijena iz minerala i

Organska, dobijena iz biljnog i ivotinjskog materijala, t.j. izmaterijala koji je proizvod ivih organizama.

Vaila je, takozvana, vitalistika teorija (vis vitalis) po kojoj je zanastajanje organskih jedinjenja neophodna iva sila (Vital Force).

Friedrich Whler (Fridrih Veler) je 1828 sintetisao u laboratoriji prvoorgansko jedinjenje iz neorganskog, ureu iz amonijum-cijanata.

NH4CNO H2NCONH2

1857 Kekul dokazao da je ugljenik etvorovalentan

1858

1865

Kekul i Couper, dokazali sposobnost ugljenikovih

atoma da se meusobno povezuju i grade ciklinestrukture

1874Vant Hoff i Le Bel objasnili trodimenzionalnitetraedarski model vezivanja ugljenikovih atoma

Kraj XIX i poetak XX veka obeleila su mogobrojna otkriato je dovelo do naglog razvoja hemije, a posebnoORGANSKE HEMIJE

Broj do sada poznatih neorganskih

jedinjenja je oko 100.000.

Broj do sada poznatih organskih jedinjenja

je oko 30.000.000 sa tendecijom stalnog rasta.

ta uslovljava ovako veliki brojorganskih jedinjenja?

Osobine atoma ugljenika

Atom ugljenika je etvorovalentan igradi jake kovalentne veze

Hemijska veza

Atomi se meusobno spajaju zato to spojeni ineenergetski stabilniji sistem

Da bi nastao energetski stabilniji sistem, atomi prelaze u takve

elektronske konfiguracije koje omoguavaju da se snizi energijasistema i to tako to:

a) Atomi prelaze u pozitivno i negativno naelektrisane jone,

koji meusobnim privlaenjem (uz oslobaanje energije izmene),ine jonsku vezu u jonskoj kristalnoj reetki(uz oslobaanje energije kristalne reetke).

b) Atomi se spajaju kovalentnom vezom stvaranjem jednog (ili vie)zajednikog elektronskog para deobom valentnih elektrona,uz oslobaanje energije.

Jonska veza

Ei = 494,97 kJ/molEa = - 364,43 kJ/mol

Ek = - 769,85 kJ/molNa+(g) + Cl(g) Na+Cl(s)

fH = - 410,87 kJ/mol

subH = 108,87 kJ/mol

Na (s) Na (g) Cl2 (g) Cl (g)

(1/2) disH = 119,66 kJ/mol

fH = subH + (1/2) disH + Ei + Ea + Ek

Na(s) + 1/2Cl2(g) Na+Cl(s)

Entalpija nastajanja

kristalnog NaCl

51

1

2

2

3

3

4

4

5

Kovalentna veza

H H

H--------------H

H--- H

H2

H : H

H---------- H

Atomske orbitale

2s1s

2px 2py 2pz

Ugljenik - sp3 hibridizacija

E

osnovno stanje pobueno stanje

hibridizovane A.O.

hibridizacija A.O.

Eosnovno stanje pobueno stanje

hibridizacija A.O.

hibridizovane A.O.

nehibridizovana A.O.

Ugljenik - sp2 hibridizacija

BF3 H2C=O

Ugljenik - sp hibridizacija

osnovno stanje pobueno stanje hibridizovane A.O.

hibridizacija A.O.

nehibridizovane A.O.

E

O=C=O

Polarna

kovalentna veza

Mera polarnosti neke veze je elektrini dipolni momenat, koji je jednak

proizvodu naelektrisanja i rastojanja izmeu teita naelektrisanja

ili = 1,82 D

= 0 D= 1,62 D

Kovalentna jedinjenja grade molekule

Kovalentna veza moe biti polarna ili nepolarnaMolekuli sa polarnim kovalentnom vezama mogu,

ali ne moraju, biti polarni.