ГЕОГРАФИЈA 5 · ног оперативног плана, ИОП-а. Други део приручника прати пут наставника географије од

Жељко Вујчић

ГЕОГРАФИЈA 5 ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

У ПЕТОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ГЕОГРАФИЈA 5 Приручник за наставнике у петом разреду основне школеПрво издање

Аутор: Жељко ВујчићРецензенти: Катарина Ђорђевић, професор географије у ОШ „Владислав Петковић Дис”, Београд

Стојан Димитријевић, педагог у ОШ „Дуде Јовић Дис”, Жабари

Фотографије и илустрације: aрхива Издавачке куће „Klett”Компјутерско обликовање: „АБРАКА ДАБРА”, Нови СадОбликовање корица: Издавачка кућа „Klett” Лектура и коректура: Штрикла

Издавач: Издавачка кућа „Klett” д. о. о. Маршала Бирјузова 3–5, 11000 Београд Тел: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 [email protected], www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић ОрлићГлавни уредник: Александар РајковићУредник: Данијела Обрадовић АрсићРуководилац пројекта: Сања ПауновићШтампа: Newpress, СмедеревоТираж: 500 примерака

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући и фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу с места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

© Klett, 2015.ISBN 978-86-7762-686-0

CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 371.3::91(035) ВУЈЧИЋ, Жељко, 1969- Географија 5 : приручник за наставнике у петом разреду основне школе / Жељко Вујчић. - 1. изд. - Београд : Klett, 2015 (Смедерево : Newpress). - 172 стр. : илустр. ; 29 cm Тираж 500. - Библиографија: стр. 169-172. ISBN 978-86-7762-686-0 a) Географија - Настава - Методика - ПриручнициCOBISS.SR-ID 216907020

3

УВОД

Приручник за наставника географије у петом разреду основне школе осмишљен је тако да се на једном месту нађу предлози, сугестије и решења, како би се што боље организо-вао рад с ученицима у редовној, додатној и допунској настави и слободним активностима. Саставни је део уџбеничког комплета Издавачке куће „Klett” који чине уџбеник, дигитални уџбеник и радна свеска за пети разред основне школе. Приручник је тесно повезан са свим деловима уџбеничког комплета, допуњује их и прожима, а својим садржајем треба да помогне и олакша образовно-васпитни рад наставнику географије.

У првом делу приручника дат је Наставни план и програм географије за пети разред осно вне школе, циљеви и задаци, садржај и начин остваривања програма. Посебна пажња у овом делу посвећена је реализацији, тј. начину остваривања Наставног плана и програма у системском изучавању елемената опште физичке географије чију програмску структуру чине четири наставне теме „Увод”, „Васиона и Земља”, „Географска карта” и „Планета Земља”.

Годишњи план направљен је у складу с Правилником о наставном плану и програму географије за пети разред. Елементи који су у годишњем плану рада дати у општем обли-ку, у оперативном плану рада се конкретизују, ближе одређују, како би програм постао применљив за наставну праксу. Налазе се у делу „Наставни планови рада наставника”. У приручнику су дата само најосновнија упутства за израду оперативних планова.

Приручник обрађује и инклузивно образовање, законске регулативе у вези с њим и даје практичне савете за реализацију инклузивног образовања и начин израде инклузив-ног оперативног плана, ИОП-а.

Други део приручника прати пут наставника географије од завршетка основних сту-дија, приправничког стажа, увођења у посао, полагања лиценце, до самосталног оства-ривања образовно-васпитног рада у настави. У овом делу дати су конкретни предлози, сугестије, могућа решења у избору и начину коришћења наставних облика и метода, по-себних облика наставе и наставних средстава.

Садржај трећег дела приручника чине практичне, искуствене ситуације, предлози и упутства за припремање наставника за рад на часу, израду тестова за проверу знања уче-ника, и практичне вежбе.

Узимајући у обзир узраст ученика петог разреда, њихову адаптацију на предметну на-ставу у четвртом делу приручника понуђени су неки нови садржаји. Четврти део садржи предлоге игрица, асоцијација, осмосмерки и укрштеница које се могу користити у настави географије за пети разред, корисне линкове и веб-странице. Полазећи од чињнице да су наставници географије често и разредне старешине, у приручнику су дате разне анкете, листе за проверу и евалуациони упитници намењени како предметном наставнику тако и наставнику са задужењем разредног старешине.

4

Савремени трендови у друштву неминовно се рефлектују и на наставу географије. У ери дигитализације и свакодневног коришћења интернета намеће ce потреба за сталним усавршавањем наставника и осавремењивањем наставног процеса. Приручник у петом делу нуди нека нова решења, нове изворе, савремене и ученицима интересантније ме-тоде и технике, а све ради ефикасне и рационалне реализације предвиђених наставних садржаја.

Најбитније за квалитетну наставу географије јесу креативност, маштовитост и сна-лажљивост наставника. У том смислу, приручник никако не треба да буде готово решење већ само идеја, предлог како би наставно-образовни процес могао да изгледа. Понуђена решења треба да буду само подстицај у унапређењу наставе и идеја како да наставници географије реше евентуалне недоумице које могу да се јаве у току наставног процеса.

Аутор

5

С А Д Р Ж А Ј

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ......................................................................................................................................7

1.1. Наставни план .....................................................................................................................................................7

1.2. Наставни програм .............................................................................................................................................8

1.3. Сврха, циљеви и задаци програма образовања и васпитања ......................................................8

1.4. Географија .............................................................................................................................................................9

1.4.1. Циљ и задаци ............................................................................................................................................... 9

1.4.2. Оперативни задаци ................................................................................................................................10

1.4.3. Садржаји програма .................................................................................................................................10

1.4.4. Начин остваривања програма ..........................................................................................................12

1.4.5. Годишњи план рада наставника .......................................................................................................28

1.4.6. Упутство за израду оперативних планова ...................................................................................29

1.4.6.1. Образац за оперативни план рада наставника ................................................................... 31

2. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА .................................... 32

2.1. Подела oбразовних стандарда .................................................................................................................33

2.2. Географија и образовни стандарди ........................................................................................................37

3. ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ ..................................................................................................................................... 39

3.1. Врсте ИОП-а ....................................................................................................................................................... 39

3.2. Препознавање ученика коме је потребна додатна подршка у образовању и васпитању ......................................................................................................................... 40

3.3. Евиденција и вредновање ИОП-а ............................................................................................................41

3.4. ПРИМЕР ИЗ ПРАКСЕ ........................................................................................................................................ 45

4. УВОЂЕЊE У ПОСАО НАСТАВНИКА ГЕОГРАФИЈЕ. МЕНТОРСКИ РАД .......................................................... 51

5. ПРИПРЕМАЊЕ НАСТАВНИКА ЗА РАД НА ЧАСУ .................................................................................................54

5.1. Облици и методе рада у настави географије .......................................................................................58

5.2. Облици образовно-васпитног рада .........................................................................................................58

5.3. Методе рада у настави географије ...........................................................................................................65

6. Посебни облици наставе ............................................................................................................................................ 77

7. Наставна средства ......................................................................................................................................................... 89

8. Корелација наставе географије ............................................................................................................................... 95

9. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА ............................................................................................................................................... 99

9.1. Писмена провера ............................................................................................................................................101

9.2. Оцењивање ученика по ИОП-у ................................................................................................................102

9.3. Закључна оцена ...............................................................................................................................................102

9.4. Општи успех ученика ....................................................................................................................................103

9.5. Обавештавање о оцењивању ....................................................................................................................104

9.6. Евиденција о успеху ученика ....................................................................................................................104

9.6.1. Пример 1: портфолио – пример индивидуалног праћења ученика...............................105

6

9.7. Оквир за процену резултата учења .......................................................................................................107

10. Практичне вежбе .......................................................................................................................................................110

10.1. Одређивање географске ширине школским угломером ..........................................................110

10.2. Одређивање географске ширине места гномоном .....................................................................110

10.3. Путоказ .............................................................................................................................................................111

10.4. Топографски диктат ....................................................................................................................................112

10.5. Географска мрежа на балону ..................................................................................................................112

10.6. Израда кишомера ........................................................................................................................................112

10.7. Различит топлотни капацитет копна и мора ...................................................................................113

10.8. Механичко разарање стена ....................................................................................................................114

10.9. Израда телуријума .......................................................................................................................................114

10.10. Еолска ерозија ...........................................................................................................................................115

10.11. Речна ерозија .............................................................................................................................................115

10.12. Израда модела бора ...............................................................................................................................115

10.13. Киселе кише ................................................................................................................................................116

11. Tестови за проверавање и оцењивање знања ученика..........................................................................117

11.1. Пример тестова за проверу знања ученика ....................................................................................123

11.2. Решење тестова за проверу знања УЧЕНИКА .................................................................................138

12. Игре, асоцијације, укрштенице, осмосмерке... ............................................................................................142

13. Упитници и анкете .....................................................................................................................................................147

13.1. Упитници за ученике ..................................................................................................................................148

13.1.1. Како учим? ...............................................................................................................................................148

13.1.2. Ја у школи ................................................................................................................................................150

13.1.3. Упитник за ученике петог разреда ..............................................................................................152

13.2. Листе самооцењивања наставника .....................................................................................................154

13.2.1. Како изводим час? ...............................................................................................................................154

13.2.2. Како оцењујем напредовање ученика? .....................................................................................156

13.2.3. Како одржавам дисциплину у одељењу? .................................................................................158

13.2.4. Како самовреднујем и самооцењујем властити рад? ..........................................................160

13.2.5. Педагошка клима у одељењу .........................................................................................................162

13.2.6. Шта је гаранција успешног наставног часа? ............................................................................164

13.2.7. Како се припремам за наставу? .....................................................................................................166

14. Стручно усавршавање наставника георафије и литература за стручно усавршавање .....................................................................................................................................168

14.1. Предлог семинара за стручно усавршавање наставника географије .................................169

14.2. Литература за стручно усавршавање наставника географије ................................................170

14.3. Географија на интернету ...........................................................................................................................171

15. Литература ...................................................................................................................................................................172

7

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ1

Наставни план и програм прописује Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а објављује „Службени гласник PC”.

1.1. НАСТАВНИ ПЛАН

Наставни план за други циклус основног образовања и васпитања садржи обавезне наставне предмете, обавезне изборне наставне предмете, изборне предмете и остале облике васпитно-образовног рада.

Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни и изборни наставни предмети:

Редни број

ОБЛИК ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

ПЕТИ РАЗРЕД

НЕДЕЉНИ ГОДИШЊИ

РЕДОВНА НАСТАВАса изборним предметима

2831

1.0081.116

ДОПУНСКА НАСТАВА

ДОДАТНА НАСТАВА 1 36

У остале облике образовно-васпитног рада спадају:

• обавезне ваннаставне активности:

1. час одељенског старешине с фондом часова на годишњем нивоу од 36 (један час недељно);

• слободне активности:

1. друштвене, техничке, хуманитарне, спортске и културне активности с фондом часова на годишњем нивоу 36–72 (1–2 часа недељно),

2. екскурзија до два дана годишње.

Географија спада у обавезне наставне предмете с фондом од 36 часова годишње, односно један час недељно.

1 Правилник о наставном плану за други циклус основног образовања и васпитања и наставни програм за пети разред основне школе („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 6/07, 2/10. и 3/11).

8

1.2. НАСТАВНИ ПРОГРАМ

Садржај наставног програмa за пети разред географије:• сврха, циљеви и задаци програма образовања и васпитања;• циљеви и задаци обавезних наставних предмета;• оперативни задаци наставних предмета;• садржаји програма;• начин остваривања програма;• препоручене врсте активности у образовно-васпитном раду; • начин прилагођавања програма;• општи и посебни стандарди знања;• друга питања од значаја за остваривање наставних програма;• препоруке за остваривање програма здравственог васпитања;• препоруке за остваривање програма слободних активности.

1.3. СВРХА, ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ПРОГРАМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Сврха програма образовања

• Квалитетно образовање и васпитање, које омогућује стицање језичке, математичке, научне, уметничке, културне, здравствене, еколошке и информатичке писмености, неопходне за живот у савременом и сложеном друштву.

• Развијање знања, вештина, ставова и вредности које оспособљавају ученика да успешно задовољава сопствене потребе и интересе, развија сопствену личност и потенцијале, поштује друге особе и њихов идентитет, потребе и интересе, уз активно и одговорно учешће у економском, друштвеном и културном животу и доприноси демократском, економском и културном развоју друштва.

Циљеви и задаци програма образовања

• Развој интелектуалних капацитета и знања деце и ученика нужних за разумевање природе, друштва, себе и света у коме живе, у складу с њиховим развојним потребама, могућностима и интересовањима.

• Подстицање и развој физичких и здравствених способности деце и ученика.• Оспособљавање за рад, даље образовање и самостално учење, у складу с начелима

сталног усавршавања и начелима доживотног учења.• Оспособљавање за самостално и одговорно доношење одлука у вези са сопственим

развојем и будућим животом.• Развијање свести о државној и националној припадности, неговање српске традиције

и културе, као и традиције и културе националних мањина.• Омогућавање укључивања у процесе европског и међународног повезивања.• Развијање свести о значају заштите и очувања природе и животне средине.• Усвајање, разумевање и развој основних социјалних и моралних вредности

демократски уређеног, хуманог и толерантног друштва.• Уважавање плурализма вредности и омогућавање, подстицање и изградња сопственог

система вредности и вредносних ставова који се темеље на начелима различитости и добробити за све.

9

• Развијање код деце и ученика радозналости и отворености за културе традиционалних цркви и верских заједница, као и етничке и верске толеранције, јачање поверења међу децом и ученицима и спречавање понашања која нарушавају остваривање права на различитост.

• Поштовање права деце, људских и грађанских права и основних слобода и развијање способности за живот у демократски уређеном друштву.

• Развијање и неговање другарства и пријатељства, усвајање вредности заједничког живота и подстицање индивидуалне одговорности.

1.4. ГЕОГРАФИЈА

1.4.1. ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе географије је усвајање знања о природно-географским и друштвено- -географским објектима, појавама и процесима и њиховим међусобним везама и односима у геопростору. Настава географије треба да допринесе стварању реалне и исправне слике о свету као целини и улози наше државе у њему.

Задаци наставе географије су вишеструки. Њиховим остваривањем ученици се оспособљавају да стичу и развијају знања и разумевање, умење и ставове према светским и националним вредностима и достигнућима.

Настава географије треба да допринесе:• стицању знања о основним објектима, појавама и процесима у васиони;• картографском описмењавању, употреби географских карата и других извора

информација у процесу учења и истраживања и у свакодневном животу;• стицању знања о објектима, појавама и процесима у географском омотачу Земље и у

непосредном окружењу;• разумевању узрочно-последичне повезаности појава и процеса у географском

омотачу;• развијању географског мишљења заснованог на повезаности и међуусловљености

географских појава и процеса у простору и времену;• развијању естетских опажања и осећања проучавањем и упознавањем природних и

других феномена у геопростору;• стицању знања о основним појмовима о становништву, насељима и привреди и

уочавању њиховог просторног размештаја;• разумевању утицаја природних и друштвених фактора на развој и размештај

становништва, насеља и привредних делатности;• стицању знања о основним географским одликама Европе, њеним регијама и

државама;• стицању знања о основним географским одликама ваневропских континената и

њихових регија;• упознавању улоге и значаја међународних организација за решавање економских,

социјалних, културних и хуманитарних проблема у савременом свету;• стицању знања о основним географским одликама Републике Србије и њеним

регионалним целинама;

10

• развијању ставова према превентиви, заштити и унапређивању животне средине;• развијању толеранције, националног, европског и светског идентитета;• стицању знања, развијању вештина и ставова из географије кроз самостално учење и

истраживање и њиховој примени у свакодневном животу;• развијању опште културе и образовања ученика.

1.4.2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Ученици треба да:• упознају предмет проучавања, поделу и значај географије као наставног предмета и

науке уопште;• стекну најосновнија знања о васиони и васионским телима, и њиховим основним

својствима;• стекну основна знања о Сунчевом систему;• стекну основна знања о планети Земљи, њеном постанку, облику и величини;• стекну основна знања о Земљиним кретањима и њиховим последицама;• стекну основна знања и вештине из картографије и оспособе ce за коришћење

географске карте, као извора информација и оријентације;• схвате унутрашњу грађу Земље, разумеју данашњи распоред копна и мора и изглед

рељефа;• разумеју антропогене утицаје на рељеф;• стекну основна знања о структури и саставу атмосфере;• стекну основна знања о времену и метеоролошким елементима, клими, климатским

факторима и основним типовима климе на Земљи;• разумеју потребу очувања и заштите атмосфере;• буду оспособљени за коришћење географске литературе, интернета и различитог

илустративног материјала у сврху лакшег савлађивања наставног градива;• развијају способност за активно стицање и примену знања из географије кроз

самостално учење и истраживање.

1.4.3. САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Садржаји програма наставног предмета географије за пети разред основне школе, обухватају систематско изучавање елемената опште географије, а програмску структуру чине четири наставне теме:

• Увод,• Васиона и Земља,• Географска карта, • Планета Земља.

11

УВОД (1)Предмет проучавања, подела и значај географије

ВАСИОНА И ЗЕМЉА (6)Васиона: звезде, сазвежђа, галаксије, Млечни путСунчев систем: Сунце, планетеСателити: Месец, месечеве мене, мала тела Сунчевог системаОблик и величина Земље: континенти, океани, глобус

ГЕОГРАФСКА КАРТА (8)Географска мрежа: меридијани/подневци и паралеле/упореднициГеографска ширина и географска дужинаГеографска карта: садржај географске карте; подела карата према садржајуМатематички елементи карте: картографска мрежа; размер; подела географскихкарата према размеруГеографски елементи карте и њихово представљање на картиМерење на карти и оријентација карте

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА (21)

Земљина кретања (4)Ротација Земље и последице ротације: смена обданице и ноћи, привидно кретањеСунца, локално време Револуција Земље и последице револуције: неједнака дужина обданице и ноћи током године, смена годишњих доба, топлотни појасеви; календар

Унутрашња грађа и рељеф Земље (11)Стене: магматске, седиментне, метаморфне; фосилиПостанак и унутрашња грађа ЗемљеЛитосферне плоче: кретање плоча, промена положаја континенатаВулканизам и земљотресиРељеф: планине и равнице; настанак планина: набране и громадне планине Обликовање рељефа дејством спољашњих сила (дејством река, морских таласа, ветра, леда, растварачким деловањем воде, човековом активношћу)

Ваздушни омотач Земље (6)Атмосфера: састав, структура, значај Време: метеоролошки елементи и појаве (температура, притисак, влажност, падавине, облаци); прогноза временаКлима: климатски чиниоци, основни типови климеЗагађивање атмосфере: глобално загревање, озонске рупе, киселе кише, мере заштите

12

1.4.4. НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Наставни програм географије за пети разред основног образовања и васпитања, ослања се на савремена достигнућа и на перспективе развоја географске науке, корелативан је и примерен интересовањима и развојним способностима ученика.

При изради овог програма полазну основу чинили су:• општи циљеви и задаци основног образовања и васпитања;• образовни, васпитни и функционални задаци савремене наставе географије,

уважавајући систем географије као научне дисциплине, њене принципе и њену филозофску основу;

• вишегодишња истраживања и анализе програма географије бројних држава света;• потребе постизања боље равнотеже између узрасних способности ученика, њихових

потреба и интересовања;• услови у којима се реализује наставни предмет;• опремљеност школа наставним средствима;• искуства и препоруке географске стручне јавности;• препоруке Интернационалне географске уније и Српског географског друштва.

Концепција програма заснива се на:• поступном увођењу и развијању географских појмова, појава и процеса у оквиру

програмских садржаја спирално распоређених у другом образовном циклусу;• наглашавању улоге географских метода у оспособљавању ученика да логички мисле,

што је од многоструког значаја;• појмовима, појавама и процесима савремене географске науке који су значајни и

погодни за успешније разумевање укупних садржаја и неопходни су у процесу даљег учења;

• досадашњим наставним програмима у Републици Србији;• резултатима праћења примене досадашњих програма.

Наставни програм конципиран је тематски. Програм садржи четири теме из опште географије. За сваку тему јасно су издвојени наставни садржаји које би требало обрадити и предложен је оријентациони број часова по свакој наставној теми. Слобода и креативност наставника испољиће се кроз самостално планирање и одређивање типова часова, као и избор наставних метода, техника, активности, дидактичких средстава и помагала.

Садржаји опште географије имају посебан значај јер представљају основу за каснија географска изучавања и зато се њима мора посветити посебна пажња. Од степена усвојености ових садржаја у великој мери зависи изучавање географије у старијим разредима. Ови садржаји у великој мери су апстрактни и тешки за ученике овог узраста, зато је важно издвојити оне садржаје који се по обиму, дубини и систему излагања разликују од научних.

Разлика по обиму састоји се у томе што су у наставни предмет укључени садржаји који чине основни део науке, али и део који је одабран тако да одговара узрасту ученика.

Разлика у дубини залажења у садржаје означава чињеницу да се географска наука бави објектима, појавама, процесима и односима до најсложенијих аспеката, док географија

13

као наставни предмет садржи тумачења само до оног нивоа који је разумљив ученицима одређеног узраста. Али и поред тих разлика, наставни предмет мора садржати само научне истине.

Разлика по систему излагања садржаја заснива се на томе што се у науци примењује научнологички систем од једноставнијег ка сложенијем, а у настави географије систем од (ученицима) познатијег ка (ученицима) непознатијег. То значи да се може догодити да је у науци нешто објективно сложеније од других делова градива. Међутим, ако је то ученицима познатије, онда се у настави географије оно ставља у ранију фазу усвајања.

Презентовањем садржаја у настави географије ученици добијају целовиту и комплексну слику географске стварности. Да би се то постигло, потребно је повезати географске наставне садржаје са садржајима других предмета (у оба образовна циклуса) који су слични или се међусобно вертикално и хоризонтално допуњавају. То би требало да значи да се без познавања наставне материје сродног предмета не могу потпуно схватити и научити одговарајући слични географски садржаји. Исто тако, без разумевања и познавања физичко-географских и друштвено-географских садржаја није могућно схватити регионално-географске садржаје.

Корелација географије с другим наставним предметима представља поступак који је неопходно спроводити у настави. Корелација с другим предметима може се остварити на три начина: у виду хоризонталне, дијагоналне и вертикалне корелације. Сви наведени начини корелације доприносе побољшавању квалитета и структуре наставних садржаја, развијању логичког мишљења, функционалног и трајног знања, остваривању принципа комплексности, односно стварању реалних представа о географској стварности.

Наставнa темa: УВОД. Наставник уводи ученике у наставни предмет, то јест упознаје их с циљевима и задацима, поделом и значајем географије. На овом часу потребно је упознати ученике са садржајем наставног програма и дати им јасна упутства за рад.

Циљеви и задаци:

• упознавање ученика с предметом проучавања географије, њеном поделом и значајем;• развијање сазнајне мотивације и подстицање спремности за учење, вредновање и

неговање знања:• подстицање радозналости у препознавању и описивању природних појава;• повезивање знања стечених у школи и у свакодневном животу с новим знањима.

Након обраде наставне теме ученик ће:

• знати да географија проучава и природу и људско друштво;• разумети зашто је географија једна од најстаријих наука;• схватити велико интересовање људи најстаријих времена за Земљу и остала небеска

тела;• разликовати појмове литосфера, атмосфера, хидросфера и биосфера;• знати основну поделу географије на физичку, друштвену и регионалну;

14

• разликовати и именовати географске дисциплине;• моћи да уочи повезаност географије и географских дисциплина с другим наукама;• разумети међузависност природе и људског друштва;• уочити значај географије за опште образовање и културу.

Садржај теме:

• Предмет проучавања географије• Подела географије: физичка, друштвена и регионална• Значај географије као науке и наставног предмета

Активности ученика:

• активно слуша,• наводи,• описује,• препознаје,• разликује,• понавља,• именује,• дефинише,• закључује,• проналази.

Активности наставника:

• одређује садржаје за реализацију циљева и исхода;• припрема дидактичка средства и потребну литературу;• орагнизује и реализује наставне активности;• формулише главни садржај и мисаоно активира и мотивише ученике;• обавештава;• повезује географска знања са сродним предметима – корелација;• предлаже;• подстиче;• прати ток рада ученика и подржава их у раду;• анализира и процењује рад ученика;• процењује сопствени рад.

Дидактичка средства:

• графофолије,• илустрације,• географска карта света,• слајдови,• едукативни филмови.

15

Наставнa темa: ВАСИОНА И ЗЕМЉА. Ову наставну тему чине најосновнија астрономска и математичко-географска знања о васиони, Сунчевом систему, облику и величини Земље, њеном положају у васиони и о небеским телима Сунчевог система (посебно о Земљином најближем суседу – Месецу). Овом наставном темом потребно је информисати ученике о основним особинама осталих небеских тела. Посебан значај има обрада садржаја о постанку, облику, величини Земље, распореду континената и океана. Ти садржаји најбоље могу да се објасне демонстративно-илустративним методама и методама експеримента уз употребу модела Земље – глобуса. Препоручује се наставнику да с ученицима посети Планетаријум и Народну опсерваторију у Београду и да за време ведрих ноћи у локалној средини покаже ученицима видљива сазвежђа и оријентацију помоћу звезде Северњаче.


• усвајање знања о васиони и васионским телима, њиховим основним одликама, о Земљи као васионском телу, њеном облику, величини и изгледу њене површине;

• развијање способности уочавања основних својстава објеката, појава и процеса, њихове повезаности и условљености;

• развијање моторичких способности уз коришћење материјала, прибора и алата за израду једноставних модела и креативног изражавања;

• развијање способности за извођење једноставних огледа и самостално учење и истраживање;

• подстицање и развијање основних елемената логичког мишљења, као и географског мишљења.

Након обраде ове теме ученик ће:

• разликовати појмове: васиона, галаксија, Сунчев систем, светлосна година;• именовати васионска тела: звезде, планете, сателити, комете, метеори, астероиди;• бити у стању да уочава, препознаје и описује васионска тела;• знати да се васионска тела крећу;• разликовати сазвежђа и звездане системе;• знати да је Земља посебна планета Сунчевог система;• умети да прати појаве које се периодично јављају на Земљи и на небу и то повезати са

Земљиним кретањима;• разумети и моћи објаснити зашто је Сунце најзначајнија звезда;• знати да упоређује васионска тела по величини и њиховим одликама;• препознавати и именовати Месечеве мене;• умети да се оријентише помоћу Великих и Малих кола и звезде Северњаче;• моћи да опише облик Земље;• умети да направи модел Земље и изведе једноставне експерименте;• умети да не географској карти света и на глобусу покаже и именује делове светског

копна и светског мора;• бити способан да на немој карти света испише називе континената и океана.

16

Садржаји:

• Васиона и васионска тела• Звезде и сазвежђа• Галаксије, Млечни пут• Сунце и Сунчев систем• Планете• Сателити, Земља и њен сателит, месечеве мене• Мала тела Сунчевог система: астероиди, комете, метеориди• Облик и величина Земље• Површина Земље: континенти, океани


• активно слуша;• активно разговара;• дискутује и излаже;• самостално се служи географском картом и литературом;• посматра и уочава објекте, појаве и односе у простору и на географској карти;• примењује стечена знања у решавању проблемских задатака;• ствара заједничке продукте;• учествује у обнављању градива, мисаоно се ангажује;• активно учествује у раду групе, решава задатке и врши експерименте које је група

добила;• попуањава нему карту;


• организује наставни процес;• усклађује циљеве с оним што жели да постигне с ученицима;• планира садржаје, средства, методе и облике рада;• дели ученике у мање групе;• дефинише задатке за сваку групу;• реализује наставни процес у свим његовим сегментима;• омогућује примену стечених вештина;• даје примерене повратне информације;• одговара на ученичка питања;• помаже ученику да организује своја размишљања;• прати напредовање сваког ученика и оцењује њихово постигнуће;• прати ефекте свог рада.


• нема карта света,• глобус,• графофолија,• илустрације,

17

• географске карте света,• слајдови,• едукативни филмови,• компакт-диск. Наставнa темa: ГЕОГРАФСКА КАРТА. Ову тему чини скуп знања и практичних вештина

у вези с познавањем оријентације у простору, практичним коришћењем и познавањем географске карте, којима ученици треба да овладају у настави географије. У том погледу географска настава пружа могућност ученицима да у континуираном раду с географским картама савладају вештину од једноставнијег до сложенијих облика читања карата. Сталном употребом географске карте знање се проширује и продубљује, упознају се различити аспекти карте и усавршава се њена практична примена.

Наставни садржаји из картографије имају велики образовни значај јер чине основу за разумевање свих аспеката географске науке и наставе, али имају и општеобразовни значај због потребе коришћења карата скоро у свим областима човекове делатности.

Обрада картографских садржаја на најбољи начин може се реализовати посматрањем, мерењем, бележењем, цртањем, вежбањем на часу у учионици или на терену. Важну улогу имају наставни објекти и средства као што су поједини наставни модели и глобуси. Картографске теме које се обрађују у настави географије петог разреда веома су битне да би се ученици упознали с том посебном географском дисциплином, схватили процес настанка карата разних садржаја и увидели неспоран значај примене карата како у настави тако и у свакодневним животним ситуацијама.

У свакодневном животу нарочиту примену и практичну корист имају разне тематске карте. Кроз наставну тему „Географске карте” ученици треба да усвоје знања и вештине које ће моћи да користе приликом путовања (ауто-карте), обилазака градова (планови и карте туристичких садржаја).

Из наставне праксе знамо да је оријентација ученика на географској карти веома слаба и зато препоручујемо, апелујемо чак, да се географска карта користи на свим типовима часова и у свим облицима наставног рада.


• стицање знања о начинима представљања Земљине сферне површине на глобусу и географској карти;

• упознавање елемената географске карте, њихов значај и представљање на карти;• развијање способности оријентације у простору и на географској карти и практичног

коришћења карте у различитим ситуацијама;• развијање способности употребе једноставних метода географског изражавања и

истраживања (опажање, мерење, коришћење математичких операција, упоређивање, груписање, једноставна анализа, картирање, закључивање);

• развијање моторичких способности уз коришћење материјала, прибора, алата за израду једноставних модела и креативног изражавања;

• развијање способности за извођење једноставних огледа и самостално учење и истраживање;

• подстицање и развијање основних елемената логичког мишљења и развијање географског начина мишљења.

18

Након обраде ове теме ученик ће:

• знати начине представљања Земљине површине (глобус и географска карта);• разликовати паралеле и меридијане;• разликовати географску ширину и дужину и умети да их одреди на географској карти;• умети да одређује стране света у простору и на географској карти;• разумети појам оријентације и моћи да наведе начине оријентисања;• умети да користи размер и размерник за одређивање растојања на карти и у природи;• разликовати математичке, географске и допунске елементе карте;• умети да одреди положај места и тачака на географској карти;• разликовати карте према размеру и садржају и умети да их користи;• разликовати надморску и релативну висину и умети да их одреди;• препознати начине представљања рељефа на картама – методе боја и изохипси;• умети да оријентише карту према странама света и да одржава правац креатања на

терену уз употребу карте;• препознавати географске објекте, појаве и односе на географској карти;• умети да чита картографске знакове и симболе на географској карти;• умети да направи једноставне моделе (Земље, телуријума, меридијана и паралела).

Садржаји:

• Географска мрежа: меридијани/подневци и паралеле/упоредници• Географска ширина и географска дужина• Географска карта: садржај географске карте; подела карата према садржају• Математички елементи карте: картографска мрежа; размер; подела географске карте

према размеру• Географски елементи карте и њихово представљање на карти• Мерење на карти и оријентација карте


• слуша;• разговара;• дискутује и излаже, оријентише се на карти;• оријентише се у простору, самостално се користи географском картом на часу и на

терену;• посматра и уочава распоред објеката и појава и њихове односе у простору и на

географској карти;• описује (вербално и релацијом);• примењује стечено знање у решавању проблемских задатака;• ствара заједничке продукте (моделе, албуме, зидне новине, шеме);• учествује у обнављању градива, мисаоно се ангажује;• активно учествује у раду групе, решава задатке и врши експерименте које је група

добила.

19


• сарађује с колегама и размењује мишљење (тимски рад);• припрема, реализује и анализира наставни процес;• упређује наставу и наставни процес;• преузима одговорност;• дефинише активности и садржаје;• бира наставне методе и технике, као и наставна средства;• креира реализацију часа ради постизања квалитетне наставе која треба да допринесе

стицању и развијају знања, вештина, способности и ставова ученика;• усклађује циљеве с оним што жели да постигне с ученицима;• реализује наставни процес у свим његовим аспектима;• дели ученике у мање групе;• формулише задатке за сваку групу;• омогућује примену стечених вештина;• одговара на ученичка питања;• помаже ученику да организује своје мишљење;• прати напредовање сваког ученика и оцењује њихово постигнуће;• прати ефекте свог рада.


• глобуси,• општегеографске и тематске карте,• нема карта света,• графофолије,• слајдови,• компас,• илустрације,• едукативни филмови,• компакт-дискови,• модели.

Наставнa темa: ПЛАНЕТА ЗЕМЉА. Ову наставну тему чине садржаји физичке географије разврстани у три целине.

Тематска целина: Кретања ЗемљеСадржаји прве целине, Кретања Земље, ослањају се на садржаје претходних тема. За

ученике овог узраста посебно може бити тешко разумевање Земљине ротације, револуције и последица ових кретања. Због тога је потребно посебну пажњу посветити обради и утврђивању ових садржаја. Наставнику се препоручује примена очигледних наставних средстава (глобус, батеријска лампа, телуријум, видео-записи...) и демонстративно- -илустративне методе и методе експеримента како би се постигао висок степен разумевања и адекватног прихватања садржаја. То ће бити предуслов за касније усвајање низа других појмова везаних за смену обданице и ноћи, годишњих доба, климатских појасева, тј. свих појмова везаних за време и климу и уопште појаве и процесе у атмосфери, као и у хидросфери и биосфери (шести разред).

20


• стицање знања о основним законитостима положаја и кретања Земље у васиони;• разумевање Земљине ротације, револуције и последица њених кретања;• разумевање привидног дневног и годишњег кретања Сунца и стварног кретања

Земље;• схватање распореда топлотних појасева и природних зона на Земљи и услова за

живот људи на тим просторима;• разумевање узрочно-последничне повезаности појава и процеса у географском

омотачу условљених кретањима Земље.

Након обраде ове мање тематске целине ученик ће:

• знати да опише обртање Земље око њене осе – ротација;• моћи да дефинише Земљину замишљену осу;• умети да направи свој глобус и помоћу њега или неког другог лоптастог предмета

изведе оглед о ротацији Земље;• моћи да опише последице ротације: смена обданице и ноћи, разлике у времену;• знати зашто је локално, а зашто зонално време и одређивати временске разлике

између часовних зона;• умети да покаже на карти датумску границу;• знати да опише обилазак Земље око Сунца – револуција;• описати привидно кретање Сунца у току дана и године;• умети да направи једноставан модел телуријума и помоћу њега изведе оглед о

револуцији Земље;• моћи да опише последице обиласка Земље око Сунца и нагнутости Земљине осе:

смена годишњих доба;• објаснити узроке неједнаке дужине обданице и ноћи у току године;• именовати топлотне појасеве и умети да одреди њихов положај на географској карти

и глобусу;• разликовати и дефинисати појмове: зора, јутро, подне, вече, ноћ, обданица, оса,

полови, екватор, упоредници, подневци, повратници, поларници.

Садржаји:

• Ротација Земље и последице ротације: смена обданице и ноћи, привидно кретање Сунца, локално време

• Револуција Земље и последице револуције: неједнака дужина обданице и ноћи у току године, смена годишњих доба, топлотни појасеви, календар


• активно слуша и бележи (записивање графичко, симболичко, електронско);• активно разговара;• дискутује и излаже;

21

• анализира слике;• процењује;• посматра и уочава распоред објеката и појава, као и њихове односе у простору и на

карти;• описује (вербално и релацијом);• описује појаве и процесе;• примењује стечена знања у решавању проблемских задатака;• скупља и ствара заједничке продукте (моделе, албуме, зидне новине, шеме);• учествује у обнављању градива, мисаоно се ангажује;• активно учествује у раду групе, решава задатке и врши експерименте које је група

добила;• израђује моделе;• закључује.


• припрема, реализује и анализира наставни процес;• унапређује наставу и наставни процес;• дефинише активности и садржаје;• бира методе и технике рада, као и наставне садржаје;• креира и реализује час ради постизања квалитета наставе која треба да допринесе

стицању и развијању знања, вештина и способности и ставова ученика;• усклађује циљеве с оним што жели да постигне с ученицима, организује наставни

процес;• организује рад на нивоу одељења и мањих група;• реализује наставни процес у свим његовим сегментима;• омогућује примену стечених вештина;• даје примерене информације;• одговара на ученичка питања;• помаже ученику да организује своја размишљања;• прати напредовање сваког ученика и оцењује њихово постигнуће;• прати ефекте свог рада.


• глобуси,• географске карте,• неме карте,• карте часовних зона,• графофолије,• илустрације,• слајдови,• модели,• компакт-дискови,• телуријум.

22

Друга и трећа целина ове наставне теме обухвата систем знања о Унутрашњој грађи и рељефу земље и о Ваздушном омотачу земље. Ова знања систематизована су по Земљиним сферама у оквиру којих ученици упознају објекте, појаве и процесе, гранске и међугранске везе, као и посебне физичко-географске законитости. Када се обрађују географски процеси, потребно је нарочито указати на ток географских квантитативних промена и њихов карактер и упозорити како такве промене могу у одређеним тренуцима да утичу на квалитативни преображај, тј. на развој.

У току обраде сваке сфере појединачно треба водити рачуна да ученици што боље схвате и прихвате суштину гранских веза или веза у оквиру једне сфере. Најбољи начин је када се указује на принципе веза да би се, упоредо с тим, на основу појединих примера, показало како те везе функционишу у већем броју варијанти или случајева. Тиме ће ученицима бити омогућено да боље схвате законитости веза, њихове типичности, али и атипичности. Пошто су атипичности географских гранских веза доста честе, потребно их је што више презентовати јер ће се ученицима тиме пружити могућност да схвате суштину географске логике.

Приликом обраде наставних садржаја из ових наставних целина потребно је водити рачуна о знањима, вештинама и искуствима стеченим у првом образовном циклусу (свет око нас, природа и друштво), као и о обиму и дубини наставне грађе која треба да буде у складу с развојним способностима ученика. Поједини наставни садржаји предвиђени за обрађивање тешки су за разумевање, а неки су и апстрактни. Препоручује се обрада само основних појмова, појава и процеса уз обилно коришћење дидактичког материјала и разноврсних метода рада (експеримент) које доприносе очигледности и трајности знања и умења. На тај начин истовремено се стичу знања, умења и вештине које ће ученицима омогућити даље учење.

Једна од основних вештина која се препоручује јесте правилно географско посматрање и уочавање природних објеката, појава и процеса у локалној средини, чиме се подстиче природна радозналост деце, самостално истраживање и правилна њихова интерпретација. Садржаји физичке географије дају могућност стицања знања, вештина и навика коришћењем статистичког материјала систематизованог у табелама, као и руковањем различитим мерним инструментима, регистровањем и обрадом података које они показују. Тако се повезују и интерпретирају квантитативни показатељи, утврђују узрочно-последичне везе и односи, што доприноси развоју логичког мишљења и стицању функционалних знања и вештина.

Може се десити да у оквиру ове теме не будете у могућности да у потупности обрадите све физичко-географске објекте, појаве и процесе, што и није циљ овог наставног програма. Сви ти садржаји налазе су у оквиру садржаја регионалне географије и пропуштено се може допунити и објаснити.

Веома је важно да у коришћењу уџбеника имате селективан приступ датим садржајима, да издвајате битно од мање битног. Од ученика не захтевати меморисање фактографског и статистичког материјала. Стечена знања треба да буду применљива, а ученици оспособљени да сами истражују и анализирају одређене географске објекте, појаве и процесе.

23

Tематска целина: УНУТРАШЊА ГРАЂА И РЕЉЕФ ЗЕМЉЕ


• овладавање основним знањима о грађи Земље и Земљине коре, врстама стена и изгледу Земљине површине, настанку и обликовању рељефа, силама које утичу на формирање облика рељефа;

• дефинисање и разумевање основних појмова – континенти, рељеф, планине, котлине, речна долина, ада, алувијална раван, дина, клиф, цирк, вртача, пећина итд.;

• разумевање узрочно-последичне повезаности појава и процеса у географском омотачу;

• развијање способности посматрања, самосталног учења и истраживања.

Након обраде ове мање тематске целине ученик ће:

• знати унутрашњу грађу Земље (Земљино језгро и омотач Земљиног језгра) и на слици или моделу моћи да уочи наведене слојеве;

• именовати стене које улазе у састав Земљине коре (магматске, седиментне, метаморфне);

• знати шта су фосили и да се помоћу њих може одредити старост стена;• знати да је Земља изграђена од више литосферних плоча које се стално покрећу;• разумети да је кретање литосферних плоча условљено кретањем магме у омотачу

Земљиног језгра;• именовати унутрашње силе Земље (Земљина гравитација, унутрашња Земљина

топлота) и описати њихов утицај на настанак рељефа на Земљиној површини;• знати да су вулканизам и земљотреси последица рада унтрашњих сила и моћи да

објасни последице њихових активности;• разликовати веначне и громадне планине и моћи да наведе њихове одлике;• именовати спољашње силе (вода, ветар, лед) и описати њихов утицај на обликовање

рељефа;• разликовати ерозивне (речно корито, речна долина, цирк, валов, шкрапе, вртаче,

увале, крашко поље, пећине, јаме, таласна поткапина, клиф, каменита пустиња) и акумулативне облике рељефа (алувијална раван, делте, аде, жала, песковите пустиње, дине, морене, сталагмити, сталактити и пећински стубови);

• препознати и именовати облике рељефа који настају радом ледника, ветра, река, таласа, растварачким деловањем воде у кречњачким стенама и радом човека;

• умети да направи моделе бора, раседа, вулкана, облика рељефа;• умети да изведе једноставне огледе;• примењивати стечена знања у различитим ситуацијама (игре, учење, животне

ситуације, препознавање опасности);• препознавати и именовати облике рељефа у простору и на географској карти;• умети да користи различите изворе информација (уџбеник, научнопопуларна

литература, енциклопедије, интернет...).

24

Садржај:

• Постанак и унутрашња грађа Земље• Стене: магматске, седиментне, метаморфне; фосили• Вулканизам и земљотреси• Рељеф: планине и равнице; настанак планина: набране и громадне планине• Обликовање рељефа дејством спољашних сила (дејством река, морских таласа, ветра,

леда, растварачким деловањем воде, човековом активношћу)


• повезује претходно стечено знање с новим знањем;• слуша (зна да усмери пажњу, буде активан, емпатични слушалац);• посматра (развија способности и вештине опажања);• саопштава и преноси своја опажања;• формулише и размењује идеје;• изражава се различитим медијима;• решава проблеме;• сарађује с вршњацима и с одраслима;• уважава туђе мишљење;• процењује свој рад и рад својих вршњака;• сецка, обликује, боји и прави слике и моделе;• изводи експерименте.


• организује наставни процес (усклађује циљеве и исходе, планира садржаје, средства, методе рада) и друго што ће увести у наставни процес у одређеном сегменту времена;

• реализује наставни процес у свим његовим сегментима (ствара прилике за учење, презентује садржаје, води циљани разговор, омогућује примену стечених вештина, даје примерене повратне информације...);

• партнер је у педагошкој комуникацији (одговара на питања, помаже ученику да прецизира своје исказе);

• разговара с ученицима када им је потребна помоћ, мотивише их, подржава и развија њихова интересовања;

• организује рад на нивоу одељења и у мањим групама;• прати напредовање сваког ученика и оцењује њихова постигнућа;• прати ефекте свог рада, исттражује нове могућности унапређивања сопственог рада;• има друге улоге и активности.


• општегеографске карте света,• нема карта света,• графофолија,• илустрације,• дијапозитиви,• едукативни филмови,• компакт-дискови,• модели,• збирке стена.

25

Tематска целина: ВАЗДУШНИ ОМОТАЧ ЗЕМЉЕ


• стицање знања о ваздушном омотачу Земље – атмосфери, њеном саставу, структури и значају;

• разумевање појава и процеса који се одвијају у приземном слоју атмосфере и њихових узрочно-последичних веза;

• упознавање климатских елемената и фактора који утичу на климу;• развијање способности уочавања основних одлика главних климатских типова и

њихове заступљености на Земљи;• уочавање и разумевање разлика у начину живота и рада на Земљи условљених

различитим типовима климе;• разумевање последица негативног утицаја човека на атмосферу (промене климе на

Земљи, глобално загревање, уништавање озонског омотача, киселе кише) и потреби заштите атмосфере од загађења.

Након обраде ове тематске целине ученик ће:

• именовати слојеве атмосфере (тропосфера, мезосфера, термосфера и егзосфера) и моћи да опише одлике тропосфере;

• моћи да наведе састав атмосфере (гасови, чврсте честице, водена пара) и загађиваче атмосфере;

• разумети значај атмосфере за опстанак живог света на Земљи;• разликовати време и климу;• именовати временске или метеоролошке елементе (сунчева светлост, температура

ваздуха, ваздушни притисак, ветар, влажност ваздуха, падавине) и моћи да их опише;• моћи да објасни међусобну условљеност метеоролошких елемената;• разумети значај временске прогнозе за човека и његове делатности;• знати чиме се мере и како се изражавају вредности метеоролошких елемената;• умети да се служи мерним инструментима (термометар, барометар, ветроказ);• прикупљати податке мерењем, бележити их и табеларно представљати;• анализирати табеле и клима дијаграме и доносити закључке;• именовати и описати климатске факторе (географска ширина, надморска висина и

рељеф, однос копна и мора, правац пружања планина, морске струје, ветрови, врсте подлоге и човек);

• именовати основне типове климе на Земљи и описати њихове одлике;• умети да уцрта зонални распоред типова климе на немој карти методом бојења и

рејонирања;• разликовати позитивне и негативне утицаје, као и глобалне и локалне последице

човековог деловања на атмосферу и именовати главне загађиваче;• разумети значај и могућност личног учешћа у заштити и обнови и унапређивању

атмосфере и животне средине;• умети да направи једноставни модел мерних инструмената (хигрометар, ветроказ);

26

• умети да изведе једноставне огледе (испаравање, кондензација, сублимација);• примењивати стечена знања у различитим ситуацијама (игри, учењу, животним

ситуацијама, препознавању опасности);• умети да користи различите изворе информација (уџбеник, научнопопуларна

литература, енциклопедије, интернет...).

Садржај:

• Атмосфера: састав, структура, значај• Време: метеоролошки елементи и појаве (температура ваздуха, ваздушни притисак,

влажност, падавине, облаци); прогноза времена• Клима: климатски чиниоци, основни типови климе• Загађивање атмосфере: глобално загревање, озонске рупе, киселе кише, мере заштите


• повезује претходно стечено знање с новим знањем;• слуша (зна да усмери пажњу, буде активан, емпатични слушалац);• посматра (развија способности и вештине опажања);• саопштава и преноси своја опажања;• формулише и размењује идеје;• изражава се различитим медијима;• решава проблеме;• сарађује с вршњацима и с одраслима;• уважава туђе мишљење;• процењује свој рад и рад својих вршњака;• сецка, обликује, боји и прави слике и моделе;• изводи експерименте.


• организује наставни процес (усклађује циљеве и исходе, планира садржаје, средства, методе рада) и друго што ће увести у наставни процес у одређеном сегменту времена;

• реализује наставни процес у свим његовим сегментима (ствара прилике за учење, презентира садржаје, води циљани разговор, омогућује примену стечених вештина, даје примерене повратне информације...);

• партнер је у педагошкој комуникацији (одговара на питања, помаже ученику да прецизира своје исказе);

• разговара с ученицима када им је потребна помоћ, мотивише их, подржава и развија њихова интересовања;

• ораганизује рад на нивоу одељења и у мањим групама;• прати напредовање сваког ученика и оцењује њихова постигнућа;• прати ефекте свог рада, истражује нове могућности унапређивања сопственог рада.

27


• општегеографске карте света,• нема карта света,• графофолија,• илустрације,• дијапозитиви,• едукативни филмови,• компакт-дискови,• модели,• термометар, барометар, анеометар, кишомер, хигрометар.

28

1.4.

5. Г

ОД

ИШ

ЊИ

ПЛ

АН

РА

ДА

НА

СТА

ВН

ИК

А

Шко

лска

___

___/

___.

годи

наГо

диш

њи

план

рад

а на

став

ника

Нас

тавн

и пр

едм

ет: Г

ЕОГР

АФ

ИЈА

Шко

ла:

Разр

ед и

оде

љењ

е: V

Нас

тавн

ик:

Редн

и бр

ој

наст

авне

те

ме

Наз

ив н

аста

вне

тем

еБр

ој ч

асов

аО

браз

овни

ста

ндар

ди

за

обра

дуза

дру

ге

типо

веук

упно

осно

вни

ниво

сред

њи

ниво

напр

едни

ни

во

IУВ

ОД

11

ГЕ.1

.2.3

IIВА

СИО

НА

И З

ЕМЉ

А4

26

ГЕ.1

.2.1

ГЕ.1

.2.2

ГЕ.2

.2.1

.ГЕ

2.1.

3.ГЕ

.3.2

.1.

IIIГE

ОГР

АФ

СКА

КА

РТА

53

8ГЕ

.1.1

.1ГЕ

.1.1

.2ГЕ

.1.1

.3

ГЕ.2

.1.1

.ГЕ

.2.1

.2.

ГЕ.2

.1.3

.ГЕ

.2.1

.4.

ГЕ.3

.1.1

.

IVП

ЛА

НЕТ

А З

ЕМЉ

А13

821

ГЕ.1

.2.2

ГЕ.1

.2.3

ГЕ.2

.1.2

.ГЕ

.2.1

.3.

ГЕ.2

.1.4

.ГЕ

.2.2

.1.

ГЕ.2

.2.2

.

ГЕ.3

.2.1

.ГЕ

.3.2

.2.

2313

36

29

1.4.6. УПУТСТВО ЗА ИЗРАДУ ОПЕРАТИВНИХ ПЛАНОВА

Елементи који су у годишњем плану рада дати у општем облику, у оперативном плану рада се конкретизују, ближе одређују, како би програм постао применљив у наставној пракси.

Наставне теме, области или целине наведене у годишњем плану рада, разлажу се на наставне јединице – одређују се садржаји преко којих ће се достићи постављени циљеви, за сваку се одређује потребан број часова (за све типове часова), циљеви, наставне методе, облици рада, наставна средства, корелација и образовни стандарди. Преузимањем наставних тема, области или целина и броја часова за њих из годишњег плана рада, успоставља се веза између годишњег и оперативног плана.

Период који обухвата оперативни план не везује се за месец, већ за број часова потребан за реализацију теме, области, целине. При изради оперативних планова наставници треба да имају у виду да оперативни план обухвати заокружену програмску целину. Тако се може десити да је за реализацију одређене теме потребан број часова који „покрива” приближно један месец, али и да се више тема може реализовати за тај период.

Димензија времена у оперативном плану треба да се веже и за календар рада школе. Треба водити рачуна о заокруживању теме или групе тема пре краћих или дужих распуста за ученике.

Тада треба учинити одступања и ако је потребно, направити промену у броју часова, предвиђених годишњим планом, за један или два часа.

Оперативни план (шема 1) ради се на следећи начин:

– Полази се од годишњег плана рада, у ком је свакој теми, области или целини из предметног програма, у зависности од садржаја и сложености циљева, додељен број часова.

– У оквиру теме анализирају се циљеви (образовни, функционални и васпитни). Имајући у виду и расположиви фонд часова за све типове часова, потом се формулишу наставне јединице. Дакле, сложеност циљева, односно облике понашања при презентацији одређених садржаја, треба превести у називе наставних јединица и те формулације уписати у оперативни план. На тај начин повезују се садржаји и циљеви, одређује и планира којим садржајима треба изложити ученике да би се постигли постављени циљеви.

– Наставне јединице треба поређати логичким редом и тако их уписивати у оперативни план. Тако свака јединица, а самим тим и сваки час, добија свој редни број. То омогућава приказивање редног броја сваког часа током наставне године у дневнику васпитно-образовног рада.

– Приликом рашчлањивања наставне теме на наставне јединице треба водити рачуна да буде одређено и формулисано онолико наставних јединица колико је могуће реализовати у расположивом фонду часова. Оријентациони број наставних јединица може се добити кад се укупни расположиви фонд часова умањи за приближно 40%. На пример: годишњи фонд од 72 часа умањен за приближно 40% износи 43, што је број јединица и број часова за обраду, преосталих 29 часова треба распоредити на остале типове часова (утврђивање, систематизацију...). Важно је напоменути да

30

је однос броја часова за обраду и осталих типова часова различит код различитих предмета и да се тим односима баве методике предмета.

– Током припреме за одређену наставну јединицу наставник се опредељује за облик, методу рада и наставна средства којима ће на најбољи начин реализовати постављене циљеве.

– Дидактички захтев за корелацију наставних садржаја посматраног предмета и осталих предмета решава се сарадњом наставника одговарајућих предмета.

– Образовни стандарди постигнућа повезују се с планираним садржајима. Дешава се да се један стандард повезује с више садржаја, али и више садржаја с једним стандардом. Сходно томе, у делу образовни стандарди пишу се шифре, а на крају оперативног плана поменути стандарди наводе се текстуално.

– Текућа корекција планирања сама је по себи разумљива и оправдана ако је наставник у току практичног рада с ученицима закључио да су промене нужне, ако је анализом одређене наставне ситуације утврђено да се могу применити рационалнија и ефикаснија решења од оних која су планом била предвиђена. Важно је да се оперативни план ради тако да има функционалну вредност, а не формалну за административну употребу.

31

1.4.

6.1.

ОБ

РАЗА

Ц З

А О

ПЕР

АТИ

ВН

И П

ЛА

Н Р

АД

А Н

АС

ТАВ

НИ

КА

Ш

колс

ка 2

0__/

__. г

один

а

ОП

ЕРАТ

ИВН

И П

ЛА

Н Р

АД

А Н

АСТ

АВН

ИКА

ЗА М

ЕСЕЦ

: ___

____

____

____

____

201

4.

Наз

ив п

редм

ета:

___

____

____

____

Р

азре

д: п

ети

Н

едељ

ни ф

онд

часо

ва: _

____

О

цена

ост

варе

ност

и пл

ана

и ра

злоз

и од

ступ

ања

за п

роте

кли

мес

ец:

Наставнатема

Редни број часа

Наз

ив

наст

авне

је

дини

це

Тип

часа

Обл

ик р

ада

Нас

тавн

е м

етод

еН

аста

вна

сред

ства

Коре

лаци

јаО

браз

овни

ста

ндар

диуч

еник

/уче

ница

:

32

2. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА

Образовни стандарди за крај обавезног образовања развијани су у оквиру пројекта Развој школства у Републици Србији – пројектна компонента Развој стандарда и вредновање у периоду од 2005. до 2006. године.

Национални просветни савет донео је 19. 5. 2009. године Одлуку о усвајању Образовних стандарда за крај обавезног образовања (број: 401-00-13/71/2009-06).

Образовни стандарди су искази о темељним знањима, вештинама и умењима које ученици треба да стекну до одређеног нивоа у образовању. Стандарди артикулишу најважније захтеве школског учења и наставе и исказују их као исходе видљиве у понашању и расуђивању ученика. Преко стандарда образовни циљеви и задаци преводе се на много конкретнији језик који описује постигнућа ученика, стечена знања, вештине и умења.

Образовни стандарди представљају знања, вештине и умећа која ученици треба да поседују на крају одређене школске године или на крају одређеног циклуса образовања. Сами стандарди осмишљени су због лакшег оцењивања ученика, али и да сви ученици добију једнака знања. Стандарди указују наставницима на кључне исходе и компетенције које треба да остваре код ученика, а ученицима су показатељ да одвоје битно од небитног, покажу знање и труде се да пређу на следећи ниво.

Основна карактеристика образовних стандарда је то што су дефинисани у терминима мерљивог понашања и знања ученика. Засновани су на емпиријским подацима, а степен њихове остварености може се, из године у годину, емпиријски проверавати. Осим што конкретно одређују шта ученик треба да зна и уради да би показао да је нешто савладао, образовни стандарди описују и колико је добро ученик савладао одређена знања и вештине.

Увођење стандарда у систем образовања Србије има вишеструког значаја за школу, наставника, ученика, родитеље и за читаву нацију.

За школу су стандарди веома важни јер могу да :

• послуже као инструмент самовредновања ученика, наставника и саме школе,• омогуће квлитетније планирање рада и развоја школе,• омогуће боље разумевање између различитих учесника у образовном процесу

нарочито на релацији ученик–наставник–родитељ.

Образовни стандарди наставнику омогућавају:

• квалитетније планирање и реализацију процеса наставе,• велику помоћ у оцењивању и успостављању објективних и јавних критеријума

оцењивања,• да добије поуздане и валидне информације о квалитету рада.

33

За ученике су стандарди веома важни јер могу да:

• пруже објекивне и јасне информације о нивоу њиховог постигнућа, као и нивоу који треба да достигну,

• дају прецизне информације о томе шта се од њих очекује и шта треба да науче, • омогуће да буду боље упознати с начином провере знања, чиме им се пружа могућност

да преузму већу одговорност за сопствено учење.

За родитеље стандарди су важни зато што:

• пружају објективне и јасне информације о знањима и вештинама које ученици треба да достигну,

• пружају јасне и објективне информације о нивоу постигнућа њихове деце,• омогућавају да буду активнији партнери у раду школе.

Национална важност стандарда огледа се у томе што они омогућавају:

• да се има јасна и објективна слика о квалитету образовања у земљи,• квалитетније планирање и развијање школског система у земљи,• да се подигне општи ниво образовања.

Стандарди постигнућа имају три основне сврхе:

• унапређење наставног процеса,• помоћ наставнику у ефикаснијем вредновању знања и умења ученика ради

остваривања њихових бољих резултата и напредовања,• помоћ школама и наставницима да процене способности својих ученика према

националним стандардима постигнућа.

Стандарди објашњавају знања и вештине које ученици треба да развију у процесу образовања. Наставници могу да користе стандарде да би се усредсредили на те кључне компетенције. Ученици такође могу јасно да виде који су им циљеви и да усредсреде своје напоре на усвајање знања и умења неопходних за прелазак на виши ниво.

Наставник може да користи стандарде да би сачинио тестове и остале форме оцењивања на основу којих би уочио да ли су ученици савладали кључне компетенције које се захтевају на одређеном нивоу постигнућа.

2.1. ПОДЕЛА OБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

Стандарди су подељени на три различита нивоа у току образовања.Основни ниво описује захтеве који представљају основни ниво знања, вештина и

умења. Испуњавање стандарда основног нивоа треба да оствари 80% ученика. Овај ниво подразумева темељна предметна знања и умења неопходна за сналажење у свакодневном животу, као и знања и умења неопходна за наставак даљег образовања. Знања и умења са

34

основног нивоа најчешће су мање сложена од оних са средњег и напредног нивоа, али то није увек тачно. Овде су смештена и она знања и умења која нису једноставна, али су тако темељна да заслужују посебан напор да би њима овладали готово сви ученици.

На средњем нивоу описани су захтеви које просечан ученик може да покаже. Очекује се да ће овај ниво савладати око 50% ученика. На овом нивоу од ученика се очекује самосталнији рад. Ученик је овладао сложенијим знањима, вештинама и умењима. До изражаја долазе трансфери у учењу и од ученика се очекује да повезује претходна знања, умења и вештине с већ наученим како у самом предмету тако и у корелацији с другим наставним предметима.

Напредни ниво описује захтеве које могу да покажу најуспешнији ученици. Очекивани проценат ученика који ће га достићи износи око 25%. На овом нивоу од ученика се очекује да анализира, упоређује, разликује, критички суди, износи лични став, повезује и примењује различита знања и сналази се у новим и нестандардним ситуацијама.

Како бисмо боље разумели стандарде образовних постигнућа и лакше их примењивали у пракси, препорука је да се водимо Блумовом таксономијом когнитивног развоја.

Амерички школски психолог Бенџамин Блум (Benjamin Samuel Bloom) 1956. године развио је са својим колегама класификацију нивоа учења. Разлог је био велики број питања на тестовима (око 93%) која захтевају од ученика да мисле само на најнижем нивоу (најпримитивнији облик учења – препознавање информација или само њихово понављање), док су остали нивои у мањој мери били укључени у захтеве теста или нису били укључени уопште.

Развијајући своју поделу (таксономију), Блум је дошао до три домена у образовању, тј. три начина усвајања одређеног садржаја:

• когнитивни домен – усвајање знања,• афективни домен – ставови, вредности и интересовања,• психомоторни домен – вештине.

За сваки од тих домена одредио је нивое усвајања информација. За нас је овде битан когнитивни домен, на нивоу знања, јер се с тим најчешће срећемо у школи.

Блум је идентификовао шест различитих нивоа учења унутар когнитивног домена, од најједноставнијег / основног нивоа (понављање чињеница), преко сложенијих менталних нивоа / средњег нивоа (примењивање чињеница), до највишег / напредног нивоа (евалуација и синтеза).

Блумова таксономија у великој мери помаже наставницима у њиховом непосредном раду с ученицима: од преношења знања, индивидуализованог приступа настави и ученику, до коначног исхода и реалног оцењивања усвојеног знања, умења и вештине ученика.

Сваки од ових нивоа носи одређене глаголе који одговарају на захтеве које ученик мора да оствари у сваком домену когнитивног развоја, што је дато у табели 1.

35

Табе

ла 1

. БЛ

УМО

ВА Т

АКС

ОН

ОМ

ИЈА

КО

ГНИ

ТИВН

ОГ

РАЗВ

ОЈА

И О

БРА

ЗОВН

И С

ТАН

ДА

РДИ

ПО

СТИ

ГНУЋ

А

НИ

ВОИ

ПО

СТИ

ГНУЋ

А

ОСН

ОВН

ИСР

ЕДЊ

ИН

АП

РЕД

НИ

ЗНА

ЊЕ

РАЗУ

МЕВ

АЊ

ЕП

РИМ

ЕНА

АН

АЛИ

ЗАСИ

НТЕ

ЗАЕВ

АЛУ

АЦ

ИЈА

Пам

ти п

ретх

одно

на

учен

и са

држ

ајО

влад

ава

знач

ењем

са

држ

аја

Кори

сти

науч

ено

у но

вим

и к

онкр

ет-

ним

сит

уаци

јам

а

Разу

ме

садр

жај

и

стру

ктур

у м

атер

ија-

ла

Фор

мул

ише

и гр

ади

нове

стр

укту

ре о

д по

стој

ећих

зна

ња

и ве

шти

на

Про

суђу

је о

вре

д-но

сти

садр

жај

а за

да

ту с

врху

цити

рати

деф

инис

ати

нум

ерис

ати

иден

тиф

иков

ати

указ

иват

иоб

ележ

ити

наве

сти

лоци

рати

поде

сити

имен

оват

икр

атко

опи

сати

поен

тира

тисе

тити

се

преп

озна

тииз

абра

тииз

јави

тире

прод

уков

ати

писа

тиса

став

ити

табе

лу

пост

изат

иар

тику

лиса

тиас

оцир

ати

окар

акте

риса

тира

зјас

нити

клас

ифик

оват

ико

нвер

това

тира

злик

оват

иоз

начи

тиоп

исат

иди

скут

оват

иоб

јасн

ити

наве

сти

прим

ерло

цира

типа

раф

рази

рати

пред

виде

тина

прав

ити

прег

лед

рези

мир

ати

преб

одит

и

утвр

дити

прил

агод

ити

прим

енит

иим

енов

ати

рачу

нати

клас

ифик

оват

ико

мпл

етир

ати

прор

ачун

ати

спро

води

тико

нстр

уиса

тиск

лопи

тиде

мон

стри

рати

одрe

дити

откр

ити

успо

став

ити

проц

енит

иза

посл

ити

истр

ажив

ати

изло

жит

и

анал

изир

ати

раш

члан

ити

кате

гори

зова

тиуп

орeд

ити

прав

ити

конт

раст

успо

став

ити

узај

амни

одн

осиз

води

ти з

акљ

учак

дете

ктов

ати

разл

иков

ати

одва

јати

испи

тива

тиуо

блич

ити

груп

исат

иуп

рављ

ати

пове

ћати

смањ

ити

наћи

нај

бољ

е ре

-ш

ење

нару

чити

утвр

дити

скло

пити

напр

авит

и бу

џет

коди

рати

ком

бино

вати

саст

авит

ико

нстр

уиса

тикр

еира

тиоб

ради

тиди

зајн

ират

ира

звит

ипр

ошир

ити

олак

шат

иуо

пшти

типо

бољ

шат

иин

тегр

исат

иор

гани

зова

типл

анир

ати

прип

рем

ити

прои

звод

ити

ожив

ети

оцен

ити

ком

униц

ират

иза

кључ

ити

разм

отри

тико

нсул

това

тикр

итик

оват

ипр

иказ

ати

одлу

чива

тиод

бран

ити

откр

иват

ииз

вест

ипр

оцен

ити

оцен

ити

ранг

ират

ипр

евод

ити

прос

уђив

ати

опра

вдат

им

ерит

ипр

едви

дети

36

утиц

ати

илус

тров

ати

истр

ажит

ипр

авит

им

анип

улис

ати

одрж

ават

им

одиф

иков

ати

ориј

енти

сати

изво

дити

веж

бати

пред

виде

типр

оизв

одит

иоб

езбe

дити

успо

став

ити

одно

спо

став

ити

сим

улир

ати

реш

ити

кори

стит

и

крат

ко о

писа

тиод

абра

тиоб

учит

итр

ансф

орм

исат

и

дове

сти

у ве

зуис

прав

ити

напр

авит

и ре

досл

едсп

ециф

иков

ати

преп

исат

ира

нгир

ати

опра

вдат

икл

асир

ати

бодо

вати

тест

ират

ида

ти в

алид

ност

вери

фик

оват

и

37

2.2. ГЕОГРАФИЈА И ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ

За наставни предмет географија постоје стандарди описани у четири области и на три нивоа постигнућа, различите тежине, когнитивне комплексности и обима географских знања и вештина.

Образовни стандарди су дефинисани за следеће области:• ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ• ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА• ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА• РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈАОбласт „Географске вештине” чини скуп знања и практичних вештина којима ученици

треба да овладају у настави географије, а подразумева познавање оријентације у простору, практично коришћење и познавање географске карте, коришћење статистичког или другог материјала систематизованог у табеле, дијаграме, шеме и моделе.

Увод у област „Географске вештине” чине матеметичко-географски садржаји чији је задатак да означе положај Земље у васиони и Сунчевом систему; однос Земље према другим небеским телима и утицај тих тела на Земљу; законитости кретања Земље и других небеских тела.

За ученике петог разреда посебно тешко може бити разумевање Земљиних кретања и последица тих кретања. Зато је неопходно посветити посебну пажњу утврђивању тог градива како би се постигли задати исходи.

Област „Физичке географије” чине географска знања/чињенице, везе и законитости у географском омотачу Земље, у коме се додирују, прожимају и развијају Земљине сфере, чинећи јединствену нераздвојиву целину. Садржаји опште физичке географије обухватају систем знања о географском омотачу. То је знање систематизаовано по географским сферама: литосфера, атмосфера, хидросфера и биосфера. У оквиру ових сфера ученици упознају објекте, појаве и процесе, њихову повезаност и међусобну условљеност и посебне географске законе. Захваљујући тој испреплетаности и повезаности ученици имају могућност да схвате суштину географске логике.

Наставне јединице из физичке географије кад год је то могуће треба реализовати у корелацији с предметима из домена природних наука као што су физика, хемија и биологија.

Посебну пажњу, треба обратити на образовна постигнућа у вези са основним нивоом. Наиме, често се дешава да исходи које очекују од ученика нису адекватни и прилагођени, тј. искачу из основног нивоа.

Приликом утврђивања и понављања наставне јединице „Земљина револуција и последице револуције” очекује се да ученик на основном нивоу зна важне датуме на Земљином путу око Сунца, то је у принципу „одговор за двојку”. Али ако пажљиво погледамо питање и очекивани тачни одговор, видећемо да су то исходи који припадају образовним постигнућима ученика на напредном нивоу.

На пример: Одговори на питање. Одговор упиши на линије испод.Два пута у току године обданица и ноћ имају исту дужину.Који су то датуми?а) ___________________________________________________________________________б) ___________________________________________________________________________

Ово питање и очекивани исходи ученика припадају напредном нивоу и испуњавају стандард: ГЕ.3.2.1. препознаје димензије Земље и објашњава последице Земљиног облика и њених

кретања.

38

Обр

азов

ни с

танд

арди

за

пред

мет

геог

раф

ије

за п

ети

разр

ед

Обл

аст

Осн

овни

нив

о

След

ећи

иска

зи о

пису

ју ш

та

учен

ик з

на и

ум

е на

осн

овно

м

ниво

у:

Сред

њи

ниво

След

ећи

иска

зи о

пису

ју ш

та у

чени

к зн

а и

уме

на с

редњ

ем н

ивоу

(под

разу

мев

а се

да

је с

авла

дао

осно

вни

ниво

):

Нап

редн

и ни

во

След

ећи

иска

зи о

пису

ју ш

та с

ве у

чени

к зн

а и

уме

на н

апре

дном

нив

оу (п

од-

разу

мев

а се

да

је у

спеш

но с

авла

дао

све

захт

еве

прет

ходн

а дв

а н

ивоа

):

Геог

раф

ске

веш

тине

ГЕ.1

.1.1

. раз

уме

поја

м о

рије

нта-

ције

и н

авод

и на

чине

ор

ијен

тиса

ња

ГЕ.1

.1.2

. нав

оди

и оп

исуј

е на

чине

пр

едст

ављ

ања

Зем

љин

е по

врш

ине

(гло

б и

гео-

граф

ска

карт

а)ГЕ

.1.1

.3. п

репо

знај

е и

чита

гео-

граф

ске

и до

пунс

ке е

ле-

мен

те к

арте

ГЕ.2

.1.1

. одр

еђуј

е ст

ране

све

та у

про

сто-

ру и

на

геог

раф

ској

кар

тиГЕ

.2.1

.2. о

дређ

ује

поло

жај

мес

та и

тач

а-ка

на

геог

раф

ској

кар

тиГЕ

.2.1

.3. п

репо

знај

е и

обја

шњ

ава

гео-

граф

ске

чињ

ениц

е –

обје

кте,

по

јаве

, про

цесе

и о

днос

е пр

ед-

став

љен

е м

одел

ом, с

лико

м,

граф

иком

, таб

елом

и ш

емом

ГЕ.2

.1.4

. при

казу

је п

онуђ

ене

геог

раф

-ск

е по

датк

е: н

а не

мој

кар

ти,

карт

огра

фск

им и

зраж

ајни

м

сред

стви

ма

(бој

ама,

лин

ијам

а,

прос

тим

геом

етри

јски

м з

наци

-м

а, с

имбо

личк

им з

наци

ма.

..),

граф

иком

, таб

елом

и ш

емом

ГЕ.3

.1.1

. дон

оси

закљ

учке

о п

рост

ор-

ним

(топ

огра

фск

им) и

кау

-за

лним

вез

ама

геог

раф

ских

чи

њен

ица

– об

јека

та, п

ојав

а,

проц

еса

и од

носа

на

осно

ву

анал

изе

геог

раф

ске

карт

е

Физ

ичка

ге

огра

фиј

аГЕ

.1.2

.1. и

мен

ује

небе

ска

тела

у

Сунч

евом

сис

тем

у и

на-

води

њих

ов р

аспо

ред

ГЕ.1

.2.2

. опи

сује

обл

ик З

емљ

е и

преп

озна

је п

ојав

е и

проц

есе

веза

не з

а њ

ена

крет

ања

ГЕ.1

.2.3

. им

енуј

е Зе

мљ

ине

сфер

е (л

итос

фер

у, а

тмос

фер

у,

хидр

осф

еру,

био

сфер

у) и

пр

епоз

наје

њих

ове

ос-

новн

е од

лике

ГЕ.2

.2.1

. опи

сује

неб

еска

тел

а и

њих

ова

крет

ања

ГЕ.2

.2.2

. раз

лику

је и

обј

ашњ

ава

геог

раф

-ск

е чи

њен

ице

– об

јект

е, п

ојав

е,

проц

есе

и од

носе

у З

емљ

иним

сф

ерам

а (л

итос

фер

и, а

тмос

фе-

ри, х

идро

сфер

и, б

иосф

ери)

ГЕ.3

.2.1

. пре

позн

аје

дим

ензи

је З

емљ

е и

обја

шњ

ава

посл

едиц

е Зе

мљ

иног

обл

ика

и њ

ених

кр

етањ

аГЕ

.3.2

.2. о

бјаш

њав

а ф

изич

ко-

геог

раф

ске

зако

нито

сти

у ге

огра

фск

ом о

мот

ачу

(кли

мат

ску

и би

огео

граф

ску

зона

лнос

т) и

нав

оди

мер

е за

њег

ову

заш

титу

, обн

ову

и ун

апре

ђива

ње

39

3. ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ

Циљ инклузивног образовања је да ниједном детету не буде ускраћено право на учење и на квалитетно образовање.

Гледано из угла школовања ученика, инклузивно образовање значи да су редовне образовне установе оспособљене да приме и образују свако дете, укључујући и децу из осетљивих група било ког порекла и с било којом сметњом у развоју или тешкоћом у учењу.

Инклузивно образовање је законска обавеза у Србији и у историјски значајном Закону о образовању из 2009. године захтева се пуна инклузија за ученике који су били ван образовног система.

Инклузивно образовање је тимски рад који укључује више актера образовања. Да би ИОП био оперативан и применљив, потребно је да се на адекватан начин испланирају све активности које ће довести до жељеног циља и испуњења образовних постигнућа ученика у складу с његовим способностима.

Индивидуални образовни план (ИОП) јесте основни инструмент и документ којим се регулише и обезбеђује прилагођавање школе и наставе образовним потребама ученика који (због било ког разлога) нису могли да се уклопе у постојећи васпитно-образовни процес или школски програм. ИОП дефинише све компоненте значајне за развој дететових знања, навика, умења и вештина и садржи следеће елементе:

• лични подаци и педагошки профил ученика, • процена потребе за подршком (врсте/мере и сврха подршке), • план активности с дефинисаним областима, циљевима/исходима, корацима и

њиховим трајањем и учесталошћу, као и начином процене постигнућа, • сагласност родитеља/старатеља са ИОП-ом.

3.1. ВРСТЕ ИОП-а

• ИОП 1 се ради по прилагођеном програму у коме се планира циљ пружања подршке за прилагођавање простора и услова у којима се учи, метода рада, уџбеника и наставних средстава, активности и њиховог распореда, као и лица која пружају подршку.

• ИОП 2 се ради по измењеном програму у коме се планира прилагођавање општих исхода образовања и васпитања, посебних стандарда постигнућа ученика према прописаним и прилагођавање садржаја за један или више предмета или за све њих.

• ИОП 3 је обогаћен и проширен програм који се примењује за ученике са изузетним способностима.

За одређивање било које врсте ИОП-а неопходно је пратити образовне стандарде који су најбоља одредница за додатну подршку детету.

Уколико није испунио образовне захтеве индивидуализованим приступом (израда плана прилагођавања који садржи исте компоненте као ИОП 1) и организовањем допунске наставе, с учеником се наставља рад по ИОП-у 1.

40

Ситуације када је неопходно обезбедити додатну подршку детету и наставити његов процес образовања и васпитања по ИОП-у 1:

• када треба обезбедити додатну подршку ученицима из социјално нестимулативних средина одређивањем оптималног времена за надокнаду пропуштених садржаја допунском наставом и прилагођавањем метода и наставних садржаја, како би ученик испунио образовна постигнућа у складу са својим могућностима;

• недовољно владање језиком, као и укључивање у живот заједнице, обезбеђивањем додатне наставе и разноврсних ваннаставних активности;

• када треба обезбедити додатну подршку у образовању деци са сметњама у развоју и инвалидитетом, прилагодити им школски простор и смањити комуникацијске препреке различитим видовима адаптације и прилагођавања садржајних и техничких услова.

Ученицима који нису испунили захтеве образовних постигнућа чији су циљеви и кораци били дефинисани у ИОП-у 1, пружа се додатна подршка реализацијом образовних садржаја, захтева и корака који се одређују ИОП-ом 2, чиме се избегава њихово понављање и самим тим лакше усвајање измењених наставних садржаја који се прилагођавају могућностима и способностима детета. Ученици с којима се ради оваква врста ИОП-а имају значајне сметње у интелектуалном функционисању или су с вишим интелектуалним сметњама.

Ученици са изузетним способностима (талентовани ученици) који постижу изузетне резултате из једног или више наставних предмета или неког одређеног домена сем додатном наставом, своје способности ће надоградити, развити или побољшати и додатном подршком и дефинисаним циљевима ИОП-а 3.

3.2. ПРЕПОЗНАВАЊЕ УЧЕНИКА КОМЕ ЈЕ ПОТРЕБНА ДОДАТНА ПОДРШКА У ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ

Ученици који не могу да испуне захтеве образовног система и којима је потребна додатна подршка у образовању и васпитању имају право на ИОП. То су најчешће ученици који:

• имају тешкоће у учењу (због специфичних сметњи или проблема у понашању и емоционалном развоју);

• имају сметње у развоју или инвалидитете (телесне, моторичке, чулне, интелектуалне или вишеструке сметње или сметње из спектра аутизма);

• потичу, односно живе у социјално нестимулативним срединама (социјално, економски, културно, језички сиромашној средини или дуготрајно борави у здравственој, односно социјалној установи);

• због других разлога остварују право на подршку у образовању.

41

3.3. ЕВИДЕНЦИЈА И ВРЕДНОВАЊЕ ИОП-а

Евиденција о остваривању образовања и васпитања по ИОП-у води се прописаним средствима васпитно-образовног рада у школи, у складу са законом.

Документација која прати ИОП саставни је део педагошке документације коју води предшколска установа, односно школа.

Вредновање ИОП-а обавља се ради процене остварености циљева утврђених ИОП-ом. Спољашње вредновање ИОП-а врши просветни саветник, односно саветник спољни

сарадник у стручно-педагошком надзору. У оквиру стручно-педагошког надзора утврђује се испуњеност услова у поступку доношења ИОП-а, вреднује се садржај и примена ИОП-а.

Вредновање ИОП-а унутар установе обавља се кроз самовредновање стручног тима за инклузивно образовање и тима за пружање додатне подршке детету, односно ученику, према унапред утврђеној динамици у ИОП-у и према указаној потреби, у првој години уписа тромесечно, а у свим наредним годинама на почетку сваког полугодишта, односно радне године. Резултати вредновања обавезно се достављају стручном тиму за инклузивно образовање и педагошком колегијуму.

На основу резултата вредновања ИОП-а тим за пружање додатне подршке ученику, израђује предлог измене и допуне, односно прилагођавања ИОП-а потребама ученика.

Измена ИОП-а обавља се у складу с напретком и развојем детета, односно ученика: ако постигне планиране резултате пре очекиваног рока или не постиже очекиване резултате, односно у другим случајевима када настану промене у понашању детета и његовом окружењу. Подаци о резултатима вредновања ИОП-а саставни су део документације која прати ИОП.

42

Б. П

едаг

ошки

про

фил

уче

ника

/уче

нице

Јаке

стр

ане

и ин

тере

сова

ња

учен

ика/

-це

Пот

ребе

за

подр

шко

м

Б.1.

Уче

ње

и ка

ко у

чи (и

здво

јити

важ

не ч

ињен

ице

о до

сада

шњ

им о

браз

овни

м п

ости

гнућ

има,

сти

лови

ма

учењ

а, с

таво

вим

а пр

ема

шко

ли, м

отив

ациј

и за

уче

ње,

инт

ерес

овањ

има,

обл

асти

ма

и ка

ко с

е ти

асп

екти

пон

ашањ

а ис

пољ

авај

у у

разл

ичит

им с

итуа

ција

ма)

Б.2.

Соц

ијал

не в

ешти

не (и

здво

јити

важ

не ч

ињен

ице

о од

носи

ма

с др

угим

а, о

драс

лим

а и

врш

њац

има,

пош

това

њу

прав

ила

и ре

агов

ању

у со

ција

лним

сит

уаци

јам

а)

Б.3.

Ком

уник

ациј

ске

веш

тине

(изд

воји

ти в

ажне

чињ

ениц

е о

начи

ним

а ра

змен

е ин

фор

мац

ија

с др

угим

а, у

кључ

ујућ

и и

степ

ен п

озна

вањ

а је

зика

на

ком

е се

шко

лује

, као

и с

мет

ње

у ко

риш

ћењ

у ве

рбал

них,

виз

уелн

их и

сим

боли

чких

сре

дста

ва к

омун

икац

ије)

Б.4.

Сам

оста

лнос

т и б

рига

о с

еби

(изд

воји

ти в

ажне

чињ

ениц

е о

спос

обно

сти

да с

е са

м с

тара

о с

еби

и ис

пуњ

ава

свак

одне

вне

обав

езе

код

куће

и у

шко

ли)

Б.5.

Ути

цај с

пољ

ашњ

ег о

круж

ења

на у

чењ

е (и

здво

јити

важ

не ч

ињен

ице

о по

роди

чним

и д

руги

м у

слов

има

који

мог

у да

ути

чу н

а уч

ење

и на

пред

овањ

е уч

еник

а)

Иде

нтиф

иков

ане

прио

рите

тне

обла

сти

и по

треб

е за

по

дрш

ком

у о

браз

овањ

уД

одат

на п

одрш

ка з

а ко

ју је

пот

ребн

о од

обре

ње

Инт

ерре

сорн

е ко

мис

ије

за д

одат

ну п

одрш

ку:

• • • •

43

В. П

лан

акти

внос

ти –

шко

ла

Пре

дмет

/обл

аст:

Циљ

(оче

кива

на п

ром

ена)

:Ук

упно

тра

јањ

е:

Кора

ци/а

ктив

ност

и:Ре

ализ

атор

иУч

еста

лост

и

трај

ање

Исх

од/о

чеки

вана

про

мен

а и

како

ће

се

она

проц

енит

и 1.

2.

3. П

редм

ет/о

блас

т:Ц

иљ (о

чеки

вана

про

мен

а):

Укуп

но т

раја

ње:

Кора

ци/а

ктив

ност

и:Ре

ализ

атор

иУч

еста

лост

и

трај

ање

Исх

од/о

чеки

вана

про

мен

а и

како

ће

се

она

проц

енит

и 1.

2.

3. П

редм

ет/о

блас

т:Ц

иљ (о

чеки

вана

про

мен

а):

Укуп

но т

раја

ње:

Кора

ци/а

ктив

ност

и:Ре

ализ

атор

иУч

еста

лост

и

трај

ање

Исх

од/о

чеки

вана

про

мен

а и

како

ће

се

она

проц

енит

и 1.

2.

3. Нап

омен

а: п

лан

акти

внос

ти и

зрађ

ује

се з

а св

аку

иден

тиф

иков

ану

прио

рите

тну

обла

ст и

ли п

редм

ет.

Дат

ум и

зрад

е И

ОП

-а:

Дат

ум с

леде

ћег с

аста

нка

за р

евиз

ију/

евал

уаци

ју И

ОП

-а:

Чла

нови

/-це

ИО

П т

има

(пот

писи

):

стру

чни

сара

дник

роди

тељ

/ста

рате

љ

уч

итељ

/нас

тавн

ик

Коор

дина

тор/

одго

ворн

а ос

оба

за р

еали

заци

ју И

ОП

-а (п

отпи

с):

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

44

ОБР

АЗА

Ц 4

САГЛ

АСН

ОСТ

РО

ДИ

ТЕЉ

А, О

ДН

ОСН

О С

ТАРА

ТЕЉ

А, С

А И

ОП

-ом

Пре

длаг

ач з

а из

раду

ИО

П-а

:

Им

е и

през

име

дете

та/у

чени

ка з

а ко

га с

е пр

едла

же

ИО

П:

Васп

итна

груп

а/ра

зред

–оде

љењ

е:

Им

е и

през

име

роди

тељ

а/ст

арат

еља:

Обр

азло

жењ

е пр

едло

га:

(Ако

је п

редш

колс

ка у

стан

ова,

одн

осно

шко

ла, п

одно

сила

ц пр

едло

га, п

рила

же

дока

зе о

пре

тход

но п

реду

зети

м м

ерам

а ин

диви

дуал

изац

ије

обра

зовн

о-ва

спит

ног р

ада.

)

ИО

П и

зрађ

ује

тим

уст

анов

е у

саст

аву:

Наз

ив п

редш

колс

ке у

стан

ове,

одн

осно

шко

ле:

Седи

ште

пре

дшко

лске

уст

анов

е, о

днос

но ш

коле

:

Наз

ив о

бјек

та п

редш

колс

ке у

стан

ове,

одн

осно

изд

воје

ног

одељ

ења

шко

ле:

ИО

П с

е из

рађу

је з

а ра

дну/

шко

лску

годи

ну:

Дир

екто

р пр

едш

колс

ке у

стан

ове,

одн

осно

шко

ле –

пот

пис,

да

тум

и п

ечат

:Са

глас

ност

род

итељ

а, о

днос

но с

тара

тељ

а, з

а из

раду

ИО

П-а

:Са

глас

ан:

Ниј

е са

глас

ан:

Дат

ум: _

____

____

____

____

____

____

____

45

3.4. ПРИМЕР ИЗ ПРАКСЕ2345

ОБРАЗАЦ 3САДРЖАЈ ИНДИВИДУАЛНОГ ОБРАЗОВНОГ ПЛАНА (ИОП)

А. Лични подаци о ученику/ученици

Име и презиме ученика/-це ННДатум рођења ХХХХХХХ

Место и адреса становања ХХХХХХХ

Име и презиме родитеља/старатеља ННХ

Место и адреса становања родитеља/старатеља (уколико није иста) ХХХ ХХХ ХХХ

Медицински налази/документација2Извештај Завода за психофизиолошке по-ремећаје и говорну патологију „Проф. др Цветко Брајовић”, Београд

Школа – издвојено одељење ХХХ ХХХ ХХХ

Разред/одељење V/1

Разредни старешина/предметни наставник3 НН

Други сарадници/наставници Наставник географије, наставник српског језика, педагог...

Додатна подршка (помоћ и помагала/учила која користи)4

Диктафон, Брајево писмо, звучна помагала, текстови с увећаним фонтом, прилазне рам-пе, адаптација учионице...

Важне информације о претходном образовању, мерама индивидуализације, рехабилитацији и сл.5

С учеником је у претходном класификацио-ном периоду примењена идивидуализација за предмете... Рехабилитован је у Заводу за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. др Цветко Брајовић”, Бе-оград, третман логопеда, психолога...

2 Сви прикупљени извештаји који прате развој детета и пружају реалнију слику о његовим могућностима. Извештаје доставља родитељ школи/разредном старешини/директору/стручном сараднику/интерресорној комисији.

3 Податке у обрасцу 3 прикупља разредни старешина, док посебне податке добија од предметних наставника за предмете за које је потребно радити по ИОП-у.

4 Податке у обрасцу 3 прикупља разредни старешина, док посебне податке добија од предметних наставника за предмете за које је потребно радити по ИОП-у.

5 Помагала и учила која не спадају у стандардна наставна средства која се примењују у редовној настави.

46

Подручје подршке развоја и образовне ситуације (о чему треба водити рачуна приликом програмирања учења и подучавања).

Пратити разне извештаје, као и ученикове способности које су усклађене са извеш-тајима логопеда, лекара и других стручних служби и на основу тога одредити подручја (могуће је и комбиновати више подручја: образовање са здравственом заштитом или социјалном заштитом)

Чланови тима за додатну подршку детету Разредни старешина, наставник, родитељ, стручни сарадник

Координатори тима за додатну подршку детету Директор/педагог/разредни старешина

Остали учесници у изради ИОП-а Педагошки/лични асистент

Коме се ИОП даје на увид на основу сагласности родитеља

Стручном сараднику/просветном инспектору

Сагласност родитеља/старатеља за спровођење ИОП-а – потпис и датум6 ХХХ ХХХ ХХХ

Сагласност родитеља/старатеља за престанак спровођења ИОП-а – потпис и датум7

Датуми састанка ИОП тима: 67

6 Информације које су основне и дају реалнију слику о уечниковим способностима.7 Датум када за ИОП-ом више нема потребе због комплетне савладаности или ИОП није дао жељене

резулатате (овај датум је након вредновања ИОП-а).

47

Б. П

едаг

ошки

про

фил

уче

ника

/уче

нице

НН

Јаке

стр

ане

и ин

тере

сова

ња

учен

ика/

-це

Пот

ребе

за

подр

шко

м

Б.1.

Уче

ње

и ка

ко у

чи (и

здво

јити

важ

не ч

ињен

ице

о до

сада

шњ

им о

браз

овни

м п

ости

гнућ

има,

сти

лови

ма

учењ

а, с

таво

вим

а пр

ема

шко

ли, м

отив

ациј

и за

уче

ње,

инт

ерес

овањ

има,

обл

асти

ма

и ка

ко с

е ов

и ас

пект

и по

наш

ања

испо

љав

ају

у ра

злич

итим

сит

уаци

јам

а)

По

дикт

ату

пиш

е (с

лово

по

слов

о) к

раће

реч

и и

прос

те р

ечен

ице.

П

репо

знај

е ск

оро

сва

слов

а. В

оли

да м

у се

чит

а и

уз о

билн

у по

моћ

на

став

ника

ум

е до

некл

е да

пре

прич

а он

о ш

то м

у је

про

чита

но. У

з ас

и-ст

енци

ју н

аста

вник

а до

некл

е ум

е да

обј

асни

осн

овне

пој

мов

е у

вези

с

прир

одом

. Пра

ви р

азли

ку и

змеђ

у ж

иве

и не

жив

е пр

ирод

е.

Им

а оз

биљ

них

поте

шко

ћа у

чит

ању.

Оте

жан

о пи

ше

речи

и

прос

те р

ечен

ице

по д

икта

ту, п

отре

бно

је в

ише

пута

пон

ови-

ти. Н

е ра

зум

е ос

новн

е по

јмов

е, п

ојав

е и

проц

есе

које

је у

чио

у пр

етхо

дним

раз

реди

ма.

Б.2.

Соц

ијал

не в

ешти

не (и

здво

јити

важ

не ч

ињен

ице

о од

носи

ма

с др

угим

а, о

драс

лим

а и

врш

њац

има,

пош

това

њу

прав

ила

и ре

агов

ању

у со

ција

лним

сит

уаци

јам

а).

Пош

тује

пра

вила

игр

е и

рада

. Вол

и да

је у

дру

штв

у вр

шњ

ака

и пр

ихва

-та

њих

ову

пом

оћ. В

ршњ

аци

га п

ошту

ју, к

ао и

он

њих

. Пош

тује

ста

рије

ос

обе.

Б.3.

Ком

уник

ациј

ске

веш

тине

(изд

воји

ти в

ажне

чињ

ениц

е о

начи

ним

а ра

змен

е ин

фор

мац

ија

с др

угим

а, у

кључ

ујућ

и и

степ

ен

позн

авањ

а је

зика

на

ком

е се

шко

лује

, као

и см

етњ

е у к

ориш

ћењ

у вер

балн

их, в

изуе

лних

и си

мбо

личк

их ср

едст

ава

ком

уник

ациј

е).

Отв

орен

је з

а не

фор

мал

ну к

омун

икац

ију

с вр

шњ

ацим

а и

стар

ијим

ос

обам

а.

Нед

овољ

ан ф

онд

речи

оте

жав

а ко

мун

икац

ију

с на

став

ници

-м

а. О

теж

ано

чита

геог

раф

ске

сим

боле

и з

нако

ве. С

лаби

је с

е сн

алаз

и на

геог

раф

ској

кар

ти.

Б.4.

Сам

оста

лнос

т и

бриг

а о

себи

(изд

воји

ти в

ажне

чињ

ениц

е о

спос

обно

сти

да с

е са

м с

тара

о с

еби

и ис

пуњ

ава

свак

одне

вне

обав

езе

код

куће

и у

шко

ли).

У по

тпун

ости

је с

амос

тала

н и

брин

е о

себи

.

Б.5.

Ути

цај с

пољ

ашњ

ег о

круж

ења

на у

чењ

е (и

здво

јити

важ

не ч

ињен

ице

о по

роди

чним

и д

руги

м у

слов

има

који

мог

у да

ути

чу

на у

чењ

е и

напр

едов

ање

учен

ика)

.

Пор

одиц

а је

мот

ивис

ана

да с

арађ

ује

са ш

коло

м и

пош

тује

зах

теве

на-

став

ника

.

48

Иде

нтиф

иков

ане

прио

рите

тне

обла

сти

и по

треб

е за

под

ршко

м у

об-

разо

вањ

уД

одат

на п

одрш

ка з

а ко

ју је

пот

ребн

о од

обре

ње

Инт

ерре

сорн

е ко

мис

ије

за д

одат

ну п

одрш

ку8

• Јач

ање

сам

опоу

здањ

а уч

еник

а;

охра

брив

ање

у ве

рбал

ној

ком

уник

ациј

и с

учен

ицим

а из

њег

овог

и д

руги

х ра

зред

а; у

кључ

ивањ

е у

рад

у па

ру и

гру

пи; р

азви

јањ

е го

ворн

е сп

особ

ност

и ве

жба

њем

и

пона

вљањ

ем п

ојм

ова

из ге

граф

ије;

јача

ње

врш

њач

ке п

омоћ

и • И

ЛИ• У

чењ

е и

како

учи

• Ком

уник

ациј

ске

веш

тине

Нпр

. наб

авка

дик

таф

она,

анг

ажов

ање

личн

ог а

сист

ента

Ц. П

лан

акти

внос

ти –

шко

ла

Пре

дмет

/обл

аст:

ГЕО

ГРА

ФИ

ЈА

Циљ

(оче

кива

на п

ром

ена)

: осп

особ

љав

ање

учен

ика

да са

мос

тал

но

набр

оји

Зем

љин

е сф

ере

и об

јасн

и не

ке б

итни

је п

ојав

е и

проц

есе

у Зе

мљ

иним

сфер

ама;

да

науч

и им

ена

свих

пла

нет

а Су

нчев

ог с

ист

ема,

ус

воји

осн

овне

тер

мин

е ф

изич

ке ге

огра

фиј

е, р

аспо

знај

е и

пока

зује

ге

огра

фск

е об

јект

е, п

ојав

е и

проц

есе

на к

арт

и, н

аучи

ст

ране

све

та

и да

их

пока

зује

на

карт

и.Ук

упно

тра

јањ

е:9 д

о кр

аја

прво

г пол

угод

ишта

; два

-три

мес

еца.

..

Кора

ци/а

ктив

ност

и:9

Реал

изат

ори

Учес

тало

ст и

тр

ајањ

еИ

сход

/оче

кива

на п

ром

ена

и ка

ко

ће с

е он

а пр

оцен

ити

1. Ве

рбал

на к

омун

икац

ија

кроз

игр

ице,

на

прим

ер „Н

а сл

ово,

на

сло

во”

Нас

тавн

ик/

друг

ари

из

одељ

ења

Чети

ри п

ута

мес

ечно

Учен

ик у

свај

а ос

новн

а зн

ања

о Су

нчев

ом с

исте

му;

пра

вилн

о се

пи

смен

о и

усм

ено

изра

жав

а на

не

ку о

д те

ма

физ

ичке

геог

раф

ије;

са

мос

талн

о са

став

ља

неко

лико

ре

чени

ца н

а за

дату

тем

у из

гео-

граф

ије

и пр

епоз

наје

сад

ржај

е о

који

ма

се го

вори

.П

роце

на н

а ос

нову

тес

това

и у

сме-

ног и

спит

ивањ

а.

2. Ус

ваја

ње

осно

вних

пој

мов

а из

геог

раф

ије.

Про

цеси

у

зем

љин

им с

фер

ама

Нас

тавн

ик/

роди

тељ

3. Ук

ључ

ивањ

е уч

еник

а у

груп

ни р

ад и

ли р

ад у

пар

у,

инси

стир

ати

на њ

егов

ом а

нгаж

овањ

у у

груп

и.

4. С

амос

талн

о са

став

љањ

е не

коли

ко р

ечен

ица

на з

адат

у те

му

Роди

тељ

/на

став

ник

49

89 Нап

омен

а: п

лан

акти

внос

ти и

зрађ

ује

се з

а св

аку

иден

тиф

иков

ану

прио

рите

тну

обла

ст и

ли п

редм

ет.

Дат

ум и

зрад

е И

ОП

-а:

Дат

ум с

леде

ћег с

аста

нка

за р

евиз

ију/

евал

уаци

ју И

ОП

-а:

Чла

нови

/-це

ИО

П т

има

(пот

писи

):

стру

чни

сара

дник

роди

тељ

/ста

рате

љ

уч

итељ

/нас

тавн

ик

Коор

дина

тор/

одго

ворн

а ос

оба

за р

еали

заци

ју И

ОП

-а (п

отпи

с): _

____

____

____

____

____

____

___

8 Под

разу

мев

а се

дод

атна

под

ршка

кој

а из

иску

је ф

инан

сијс

ка с

редс

тва,

као

и и

змењ

ени

прил

агођ

ени

обра

зовн

и пр

огра

м з

а уч

еник

а.

9 Н

е тр

еба

прил

иком

зад

авањ

а ак

тивн

ости

или

кор

ака,

као

и у

купн

ог т

раја

ња,

бит

и не

реал

ан. П

репо

рука

је з

адат

и м

ање

кора

ка и

ли а

ктив

ност

и ко

је

ће у

чени

к ла

кше

савл

адат

и. Н

акон

сав

лада

не а

ктив

ност

и ил

и ко

рака

нас

тави

ти с

дру

гим

, сло

жен

ијим

. Реа

лно

врем

е тр

ајањ

а тр

еба

да б

уде

једа

н кл

асиф

икац

иони

пер

иод

(тро

мес

ечје

).

50

ОБРАЗАЦ 411

САГЛАСНОСТ РОДИТЕЉА, ОДНОСНО СТАРАТЕЉА, С ИОП-ом

Предлагач за израду ИОП-а:10 ХХХХХХ

Име и презиме детета/ученика за кога се предлаже ИОП: НН

Васпитна група/разред – одељење: Пети

Име и презиме родитеља/старатеља: ХХХ ХХХ

Образложење предлога:11

(Ако је предшколска установа, односно школа, подносилац предлога, прилаже доказе о претходно предузетим мерама индивидуализације образовно- васпитног рада.)

ИОП израђује тим установе у саставу: 12

Назив предшколске установе, односно школе: ХХХХХ ХХ Х Х

Седиште предшколске установе, односно школе: ХХХХХХХ

Назив објекта предшколске установе, односно издвојеног одељења школе:

ХХХХХХХХ

ИОП се израђује за радну/школску годину: ХХХХ/ХХХХ

Директор предшколске установе, односно школе – потпис, датум и печат:

НН

Сагласност родитеља, односно старатеља, за израду ИОП-а:Сагласан: Није сагласан: Датум: _____________________________

10111213

10 Образац 4 је обавезан јер се односи на сагласност родитеља за све оно што је планирано да се ради с његовим дететом.

11 Предлагач може бити: образовна установа, родитељ или наставник.12 Слични подаци као у фусноти 4.13 Школски тим „ТИО тим” – било је речи у делу приручника о инклузивном образовању – „Тимови и

комисије”.

51

4. УВОЂЕЊE У ПОСАО НАСТАВНИКА ГЕОГРАФИЈЕ. МЕНТОРСКИ РАД

Увођењем у посао приправник стиче знања и развија вештине и способности потребне за самостално остваривање образовно-васпитног рада у настави географије уз подршку ментора. У току периода приправништва, наставник којег подржавају ментор и искусније колеге, унапређује своја знања стечена на факултету, стиче нова знања, примењује различите облике и методе рада и припрема се за полагање лиценце.

Увођење приправника у посао регулисано је законом и реализује се програмом увођења наставника у посао. Програмом увођења у посао постављени су захтеви који се односе на: планирање, програмирање, остваривање и вредновање образовно-васпитног рада; праћење развоја и постигнућа деце и ученика; сарадњу с колегама, породицом и локалном заједницом; рад с децом са сметњама у развоју; професионални развој; документацију наставника.

Изабране области покривају целину образовно-васпитног рада и свака од њих има своје место и улогу ради успешног остваривања образовно-васпитне праксе. На факултету се стичу одређена теоријска знања, неопходна за рад, али не и довољна за рад у области образовања. Свет рада и пракса у области образовања захтева и практичну примену теоријских знања уз коришћење различитих вештина и способности. Програм увођења у посао управо полази од тих потреба приправника како би се створила основа за даљи развој професионалних компетенција.

Осим нивоа знања, нужно је и разумевање основних принципа, поступака и метода рада, као и њихова практична примена. Од приправника се очекује да промишља и вреднује своју праксу и да, у складу с тим, теоријска знања примењује у педагошкој пракси.

Примери различитих нивоа знања, вештина и способности потребних за самостално обављање образовно-васпитног рада

Области Ниво знања Ниво разумевања Ниво примене

1. Планирање,програмирање,остваривање и

вредновањеобразовно-

-васпитног рада

Познаје структуруплана и програма

образовно-васпитнограда

Разумеповезаност измеђуциљева,задатака,

садржаја, метода иоблика рада

Примењујеиндивидуалниприступ деци у

процесуобразовно-

-васпитног рада

2. Праћењеразвоја и

постигнућаученика

Познаје различитеначине праћења,

вредновања иоцењивања постигнућа

ученика

Разуме како сеученици развијају

и како уче

Пратииндивидуални

развој инапредовање

ученика и развојгрупе у целини

52

3. Сарадња сколегама,

породицом илокалном

заједницом

Познаје различитеоблике сарадње спородицом ради

обезбеђивањаподршке развоју

ученика

Разуме важносттимског рада у

установи

Поштујепринцип

приватности усарадњи с

породицом иколегама

4. Рад сученицима са

сметњама уразвоју

Познаје начинеукључивања ученикаса сметњама у развојуу образовно-васпитни

рад

Разуме значајобезбеђивањаодговарајуће

физичке срединеза адекватноукључивањеученика сасметњама у

развоју уобразовно-

-васпитни рад

Организујеактивности заукључивањеученика сасметњама у

развоју уобразовно-

-васпитни рад

5. Професионалниразвој

Познаје значајконтинуираног

професионалногразвоја

Разуме начине итехнике

планирањастручног

усавршавања

Учествује уразним облицима

стручногусавршавања

6. Документација Зна прописе изобласти образовања и

васпитања

Разуме сврхупедагошке

документације

Чува поверљивеподатке о детету, или

ученику, ињеговој

породици

Установа има обавезу да приправнику приликом пријема у радни однос одреди ментора. Ментор може да буде истакнути наставник, васпитач или стручни сарадник који има лиценцу, једно од прописаних звања или најмање пет година радног искуства у области образовања и васпитања. Одређује га директор установе решењем, почев од дана пријема у радни однос приправника. Ментор пружа помоћ у припремању и извођењу образовно-васпитног рада; присуствује образовно-васпитном раду најмање 12 часова у току приправничког стажа; анализира образовно-васпитни рад ради праћења напредовања приправника; пружа му помоћ и припрема га за проверу савладаности програма увођења у посао.

Ментор и приправник, као и школа у којој се одвија увођење приправника у посао, дужни су да воде евиденцију. Евиденција ментора и приправника има значајну функцију у процесу увођења у посао и стицању лиценце. Ментор и приправник документују процес учења и подучавања како у раду приправника тако и у раду ментора, што осигурава трајност података и олакшава начин приказивања постигнутих резултата. На крају приправничког стажа проверава се савладаност програма увођења у посао приправника и остварује се најраније након годину дана рада у школи извођењем одговарајућег

53

облика образовно-васпитног рада, тј. извођењем и одбраном часа наставника у школи. Тему облика образовно-васпитног рада бира приправник у сарадњи с ментором.

После завршеног приправничког стажа и увођења у посао, приправник полаже испит за лиценцу. Да би се на одређени начин стандардизовали услови (садржаји и процедура) израђен је „Правилник о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних сарадника”.14 Да ли је програм за стицање лиценце савладан, проверава се на испиту чији је програм прописан правилником и чини његов саставни део.

Програм испита за лиценцу чине:

• програм методике образовно-васпитног рада с елементима педагогије и психологије наставника, стручног сарадника у основној школи;

• прописи из области образовања и васпитања (Закон о основама образовања и васпитања; Закон о основној школи и правилници које прописује Министарство просвете, науке и технолошког развоја);

• програм педагогије и психологије за приправника који није савладао ове предмете у току школовања.

Да би се нагласила и појачала васпитна улога у раду, приликом полагања за лиценцу приправник кандидат полаже усмено решавање ситуација из педагошке праксе – „Педагошки проблеми”. У овом делу испита с кандидатом се води разговор о конкретној ситуацији из педагошке праксе, проверава се оспособљеност приправника за адекватно реаговање. Приправник треба да образложи које би поступке у тој ситуацији предузео, које процедуре применио, да ли би се консултовао с неким и с ким и слично.

Након пређене целокупне процедуре и положене лиценце наставник географије оспособљен је за самостално остваривање образовно-васпитног рада у настави.

14 „Службени гласник РС”, бр. 22/2005. и 51/2008.

54

5. ПРИПРЕМАЊЕ НАСТАВНИКА ЗА РАД НА ЧАСУ

Наставни час је интерактивни однос између наставника, ученика, наставних садржаја и дидактичко-методичког окружења, који се по прaвилу остварује у временском оквиру од 45 минута. Делови часа су:

• увод,• главни или средишњи део часа,• завршни део часа. У уводном делу часа треба пробудити интересовање и усмерити пажњу ученика на

тему која ће се обрађивати. Временски оквир за овај део час креће се од 5 до 10 минута. Међутим, без обзира на временски оквир, треба се увек држати правила: што је увод краћи и ефикаснији, утолико је успешнији.

У средишњем делу часа поступно се излаже нови садржај, осмишљено повезује, наводе примери, демонстрира, доносе судови и закључци, уче правила. Веома је битно да се изношење чињеница одвија логичним редом да би се ученици подстакли на размишљање и како би се одржала пажња и интересовање.

Завршни део часа у пракси најчешће није урађен или је урађен на брзину (најчешће због лоше планираног времена). У овом делу час наставник треба да кратким питањима (или неком другом техником) провери савладаност градива, укаже ученицима на суштину обрађене материје или исправи пропусте уколико их је било. Домаћи задатак, који се даје на крају часа, треба унапред испланирати и припремити. Домаћи задаци могу послужити као уводни део или основа наредног часа.

Типови наставног часа одређују се према доминантним карактеристикама часа:

• час обраде новог градива,• час утврђивања градива,• час систематизације и понављања градива,• час провере знања,• часови вежби, • комбиновани часови.

Током часа обраде новог градива ученици усвајају ново градиво. Наставник износи нове чињенице служећи се различитим, унапред припремљеним и осмишљеним методама, повезује с раније усвојеним знањима полазећи од ближег ка даљем, од познатог ка непознатом, од простог ка сложеном. Код овог типа часа посебна пажња мора се посветити дидактичко-методичкој организацији: одабиру адекватних наставних техника, облика рада, коришћењу наставних средстава и помагала, планирању времена. Да бисте одржали добар час обраде новог наставног садржаја, треба узети неколико чињеница у обзир и артикулисати час на следећи начин:

• организација почетка часа (стварање повољне психолошке климе);• истицање циља часа, изазивање пажње и позорности за рад, формирање слике даљег

рада;

55

• рад на часу: разговор, дијалог, излагање, демонстрирање, рад ученика;• утврђивање градива;• сумирање резултата – повратна информација, задавање домаћег задатка.Час утврђивања градива најчешће се планира и користи након обраде захтевнијих

наставних јединица, нарочито ако се у њима обрађују основни појмови битни за наредне часове. Часови утврђивања градива не би требало да се сведу на питања наставника и одговоре ученика, већ их треба осмислити у различитим формама, на пример квиз, асоцијација, решавање укрштенице, израда практичних задатака.

Час систематизације и понављања градива примењује се након већих наставних целина, и то: након обрађене једне теме (тематско понављање), на крају класификационог периода, на полугодишту и на крају школске године. Сврха овог типа часа је да се знање освежи и среди у логичке целине.

Часови провере знања треба да служе наставнику да сазна какве је резултате постигао у настави. За ову врсту часа користе се различите технике, најчешће израда контролних задатака и тестова. Израда контролних задатака и тестова за проверу знања мора бити унета у годишњи план рада. Веома је битно да се прегледани и оцењени тестови ученицима враћају одмах на наредном часу док их још држи ишчекивање. Враћање прегледаних и оцењених тестова никако не треба да буде крај проверавања знања, већ би требало, онолико колико време дозвољава, прокоментарисати исправљене грешке. Проверавати се може и вербалним методама.

Часови вежби могу се практиковати у оквиру појединих тематских целина код којих постоји могућност извођена практичних задатака, огледа или експеримената.

Комбиновани часови подразумевају комбинацију претходно наведених и објашњених типова часова.

Дневна припрема за наставни час завршни је документ у планирању и представља непосредну припрему за рад на часу. Сврха припреме за час је да се добро распореди материјал, време, да се одаберу наставне методе и наставна средства којима ће се најефикасније и најрационалније постићи циљ часа. Велики проблем у петом разреду представља мали годишњи фонд часова на којима се обиман и захтеван програм наставе географије не може најцелисходније реализовати. Ово је један од разлога који једноставно изискују веома прецизно и детаљно планирање часова.

Пре часа наставник мора јасно поставити циљ и унапред предвидети активности неопходне за остваривање циља. Писмена припрема треба да буде селекција мисли, ставова, дидактичких решења, све то треба исказати у виду кратких теза. Наставник пише концепт, подсетник и систематизовану оријентацију за рад. Приликом планирања часа наставник мора да уважи три веома важна фактора:

• сазнајни ниво одељења (претходно знање и могућности ученика);• наставну материју (захтеви наставног програма, шема рада, место рада, наставне

методе и средства, евалуација);• ресурсе и ограничења (расположиво време, услови рада, место рада, да ли је доступна

и спремна неопходна техника).Припрема за наставни час састоји се из три дела. Први део обухвата опште податке

о часу, други део садржи податке о типу часа, које се наставне методе и облици рада користе, која наставна и техничка средства бирате и прилагођавате наставној јединици. Трећи део је артикулација, тј. ток наставног часа по етапама.

56

Тип часа Врсте наставе Наставне методе Облици рада Наставна средства

Техничка средства

• обрада новог градива

• вежбање и понављање

• утврђивање• проверавање

и оцењивање• писмени/кон-

тролни задаци• комбиновани

тип часа

• класична• диференци-

рана• проблемска• истраживачка• учење откри-

вањем• програмира-

но учење

• усмено излагање• објашњавање• описивање• разговор• дијалог• дискусија• рад наставника

на тексту• рад ученика на

тексту• заједнички рад

на тексту• илустрација• демонстрација• експеримент

• фронтални• групни• индивидуални• рад у пару• комбиновани

• звучни снимци• радио-емисије• компакт-ди-

скови• цртежи• слике• дијаграми• карте• графикони• дијафилмови• графофолије• фотографије• веб-сајтови• програмирани

уџбеник• компјутерски

програми

• енциклопе-дије

• речник• табла• књиге• чланци• графоскоп• дијапро-

јектор• ТВ• видео-бим• паметна

табла• пројектор

Артикулација часа условљена је наставним садржајем који треба реализовати. Без обзира на то који се наставни садржај обрађује, наствани час увек мора да има три етапе:

• чулна презентација (посматрање, сагледавање, усаглашавање, увођење садржаја у круг интересовања);

• суђење и закључивање (схватање односа, правила и закона, мисаоно савладавање проблема да би се могло судити и закључивати);

• примена и преношење на нове ситуације (преношење схваћеног склопа на нове ситуације).

Артикулација наставног часа

Етапе часа

Специфичности тока рада:начин коришћења наставних средстава;различите активности на часу, њихова динамичка смена...

Дидактичке напомене:дељење ученика на групе; разне методе;временски оквири за сваки део часа...

I. Уводни део часа

II. Средишњи део часа

III. Завршни део часа

Домаћи задаци Наставна средства: географске карте, уџбеник, дигитални уџбеник, графофолије, телуријум, прилози, научнопопуларни текстови...

Корелација

57

Скица часа („тезе”) представља логички сређену суштину наставне јединице текстуалног, графичког, табеларног и комбинованог карактера. Може бити исписана на табли или графофолији и пројектована на екрану. Скице часа пише већина наставника и често их, поред својеврсног подсетника у предавању, користи и за оно што ће представити на табли („изглед табле”). Текст скице часа треба да буде кратак, јасан, сажет, изражајан, да суштина буде оштро истакнута, да одражава логички ток часа.

Садржаји скице часа презентују се у деловима после обраде одређене микроцелине. После обраде једне логичке целине презентује се (исписује на табли, открива се с графофолије, пушта нови слајд) скица те целине. С напредовањем у обради, открива се све већи број скица. Праве се кратке паузе да би ученици у свескама записали новооткривене садржаје, скице. Скица часа се брзо и садржајно може урадити применом компјутерског програма пауер поинт. Његова предност је у томе што се могу убацивати, уређивати и брисати секвенце (слајдови), може се мењати редослед приказивања, позадина и оквир слајдова.

Да би се избегло да ученици механички преписују скице, односно тезе часа, треба користити комбинацију различитих метода израде и презентације скица часа. Један од начина да се напишу одличне скице часа јесу мапе знања.

Мапе знања омогућавају разврставање, организовање и представљање наставног садржаја на посебан, ефикасан и ученицима занимљив начин. Мапе знања су се показале као успешнија замена текстуалних бележака, скицирања и планирања предавања. Предности мапе знања су: даје непосредну, визуелну представу наставне јединице и уочљиво приказује међусобне односе између саставних делова наставне јединице. Техника израде мапе знања веома је једноставна. Црта се тако што за сваку грану за коју смо дефинисали боју, дефинишемо и неку реч која је објашњава (њу уписујемо хоризонтално, изнад гране). Речи треба да буду писане штампаним словима и да их је што мање (реченице не долазе у обзир). У цртању грана, као и у писању речи, препоручује се маштовитост, дакле што више стилова и начина цртања или лепљења готових слика. Не постоји конкретан смер или план цртања, али је важно да се организујемо тако да све буде читко и видљиво. Добра идеја је да гране при рашчлањивању буду све тање и тање како бисмо имали увид у важност појмова које уцртавамо (што су гране тање, у питању је већи детаљ). Уопштени савет за сваки елемент јесте да је битно да све буде лако за памћење, забавно и занимљиво.

Пример мапе знања

ЗЕМЉИНА КОРАОКЕАНСКА

КОНТИНЕНТАЛНАИЗГРАЂЕНА ОД СТЕНА

ПРЕМА НАЧИНУ

ПОСТАНКА

СЕДИМЕНТНЕ

МЕТАМОРФНЕ

МАГМАТСКЕ

58

Предлоге сценарија наставних часова географије за пети разред можете наћи у делу „Наставни планови рада наставника”. Дневне припреме за наставни час треба да пише сваки наставник, без обзира на године стажа, увек имајући на уму циљеве које морате испунити. Дневне припреме никако не треба да спутавају маштовитост и креативност наставника, напротив.

Савети за добар наставни час:

• час мора бити добро осмишљен;• основа доброг часа јесте познавање интелектуалног нивоа разреда и могућности

ученика;• циљ часа мора бити реалан, јасан и објашњен ученицима;• увод часа мора бити сређен, једноставан и јасан; нови појмови треба да буду повезани

с претходним градивом и по могућности из њега изведени; нове термине треба увек објаснити; језик наставника мора бити разумљив;

• ток час мора бити логичан и доследан; • час је ЗАЈЕДНИЧКА АКТИВНОСТ НАСТАВНИКА И УЧЕНИКА; треба да се наизменично

смењују излагања, расправа, питања и одговори;• на часу теба користити различите медије, аудио и визуелне;• пажња ученика у току часа варира; почетна заинтересованост се у току часа смањује

и то настваник треба да осети; разноврсност излагања, смишљене паузе и понављање могу помоћи да се пажња одржи током целог часа; наставник треба да наглашава кључне моменте гласом, да вокално обликује реченицу;

• невербалним језиком (говор тела, гестови, израз лица) наставник теба да подржи вербално излагање.

5.1. ОБЛИЦИ И МЕТОДЕ РАДА У НАСТАВИ ГЕОГРАФИЈЕ

У складу с циљевима и задацима часа, као и наставним садржајима, наставник бира одговарајуће наставне методе и облике рада који треба да буду примерени узрасно--развојним карактеристикама ученика. Да бисте успешно ускладили све те елементе, потребно је да имате континуирану сарадњу с педагогом и психологом и сталну размену искустава с колегама.

5.2. ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

Облик рада је форма у оквиру које се одвија процес учења. Избор облика рада зависи од узраста ученика и од типа и садржаја наставног часа. Важно је одабрати облик рада који ће у истом тренутку ангажовати све ученике, без обзира на њихове предиспозиције и могућности.

Уобичајена класификација облика рада јесте према броју ученика који истовремено раде на одређеним задацима, па тако имамо следећу поделу:

• фронтални облик рада,• групни облик рада,

59

• рад у пару,• индивидуални облик рада,• индивидуализовани облик рада,• комбиновани облик рада.

Фронтални облик рада подразумева рад с целим одељењем. Ученицима се постављају иста питања, обрађује се исти наставни садржај, користе се исте наставне методе и наставна средства без обзира на индивидуалне разлике ученика. Ово је најчешће примењивани облик рада који има своје предности и недостатке.

Предности: економичан је, подстиче сарадњу између наставника и ученика, омогућава истовремено руковођење свим ученицима, даје вам могућност активног управљања информацијама, омогућава систематско излагање...

Недостаци: запоставља индивидуалне разлике међу ученицима, не води рачуна о претходном нивоу знања, смањује активност ученика, онемогућује контролисање индивидуалних резултата, нема неопходне диференцијације на релацији наставник–ученик...

У настави географије фронтални облик рада јесте повољна форма географског образовања која налази подједнаку примену у часовима обраде и понављања.

Групни облик рада подразумева самостални рад ученика и учење у групама. При подели на групе треба водити рачуна о уједначености, и то како у погледу знања тако и психофизичких способности ученика. Групе треба да броје од 3 до 5 чланова и у принципу раде посебне задатке. Свака група има свог представника, известиоца који извештава остатак одељења о резултатима рада. Постоји неколико критеријума за формирање група:

• Ако се групе формирају по успеху, тј. у групи су ученици приближно истог нивоа знања, онда је то диференцирани групни рад. Група која је формирана од бољих ученика добија теже, сложеније задатаке. Групи просечних ученика дају се задаци средње сложености, групи слабијих ученика једноставни задаци.

• Ако се групе формирају по критеријуму уједначености, свака група има уједначен састав ученика по знању, онда је то недиференцирани групни рад, тј. истоврсни. Тада све групе решавају исте задатке и сваки члан групе решава све задатке уз сарадњу са осталим члановима групе. Овакав начин организовања групног рада омогућава такмичење између група.

Састав групе треба мењати да се не би нарушило јединство разредног колектива. Наставник у овом облику рада има улогу организатора и контролора.

Применом групног облика рада у настави географије могуће је остварити најмање три педагошка циља: јачање самосталности и способности индивидуалног учења; овладавање практичним методама рада; оспособљавање за сарадњу у групи.

Предности: подстиче индивидуални развој ученика, смањује емоционалну напетост ученика, развија одговорност ученика, подстиче солидарност, комуникација између ученика доводи до повећања и ефикасности учења, различит приступ решавању проблема, подстиче такмичарски дух...

Недостаци: неједнака активност ученика, мања економичност, пасивни ученици могу да се скривају иза резултата успешнијих ученика, није применљив на свим типовима часова...

Групни облик рада најчешће се примењује приликом израде практичних задатака и огледа, рада на тексту, рада на терену и на часовима вежбања и утврђивања.

60

Пример са сценариом за методу групног рада уз примену илустративно- -демонстративне методе за час бр. 7, наставна јединица: Сателити: Месец, месечеве мене, мала тела Сунчевог система; облик и величина Земље: континенти, океани, глобус.

Школа: ___________________________________________________________

Наставни предмет: Географија

Разред: V

Датум реализације: ________________________________________________

Наставник: ________________________________________________________

ПОДАЦИ О ЧАСУ бр. 7

Наставна тема Васиона и Земља

Наставна јединица Сателити: Месец, месечеве мене, мала тела Сунчевог система; облик и величина Земље: континенти, океани, глобус

Тип часа Утврђивање, понављање, вежбање

Циљ часа Утврђивање стечених знањаПрактична примена знања

Образовни задаци Утрђивање степена усвојености кључних појмова: сателит, Месец, месечеве мене, метеор, комета, астероид, геоид, континенти, океани, глобус

Функционални задаци

Оспособљавање ученика за практичну примену усвојених знања

Васпитни задаци Рад у пару/тимски рад

Кључни појмови Сателит, Месец, месечеве мене, метеор, комета, астероид, геоид, континенти, океани, глобус

Образовни стандарди

• ГЕ.1.2.1. именује васионска тела у Сунчевом систему и наводи њихов распоред

• ГЕ.1.2.2. описује облик планете Земље и препознаје појаве и процесе везане за њена кретања

• ГЕ.2.1.4. приказује понуђене географске податке: на немој карти, картографским изражајним средствима (бојама, линијама, простим геометријским знацима, симболичким знацима...), графиком, табелом, шемом

61

• ГЕ.2.2.1. описује небеска тела и њихова кретања• ГЕ.3.2.1. препознаје димензије Земље и објашњава последице

Земљиног облика и њених кретања

Образовни исходи Ученик ће:• правилно именовати и дефинисати васионска тела: сателит,

комета, метеор, астероид;• знати да се васионска тела крећу;• препознавати и правилно именовати месечеве мене;• моћи да опише облик Земље;• умети да направи модел Земље;• умети да на географској карти света и на глобусу покаже и

именује делове светског копна и светског мора;• бити способан да на немој карти испише називе океана и

континената.

Облици рада Групни, индивидуални

Наставне методе Дијалошко-монолошка, илустративно-демонстративна, кооперативна

Наставна средства Дигитални уџбеник, карта света, глобус, кугла од стиропора пречника 10–15 cm, метална игла или дрвени штапић дужине 20–25 cm, темпера плаве боје, разнобојни самолепљиви колаж папир, лепак или шпенадле, дрвено постоље и пластелин или глинамол, маказе, лењир, папирне траке у две боје 40 cm дужине и 5 cm ширине, оловка

Место извођења наставе

Кабинет

Корелација Математика, ликовно васпитање

Литература и додатни материјал за наставнике

• В. Ковачевић, С. Топаловић, Географија – уџбеник за 5. разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд

• С. Топаловић, В. Ковачевић, Географија – радна свеска за 5. разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд

• Ж. Вујчић, Географија 5 – приручник за наставнике у петом разреду основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд

• В. Ковачевић, Р. Влајев и Јелена Поповић-Ракочевић, Географија – дигитални уџбеник за 5. разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд

Литература и додатни материјал за ученике



• Нема картаНапомене Упутства за израду модела Земље и доказивање њеног облика

налазе се у радној свесци, стр. 17 и 18.

62

ТОК ЧАСА

Уводни део часа(3–5 минута)

Наставник упућује ученике да ће час бити посвећен утврђивању до сада стечених знања најпре израдом задатака у радној свесци (стр. 13–18), прављењем модела Земље и извођењем експеримента којим се доказује њен облик.

Главни део часа(35 минута)

Израда задатака у радној свесци (15 минута).Израда модела Земље и извођење експеримента којим се доказује њен облик.

Завршни део часа(3–5 минута)

Разговор с ученицима.

Рад у пару је прелазни облик фронталног и групног рада ка индивидуалном. Формирање парова је сложен организационо-педагошки посао. С педагошко-дидактичког аспекта најбоља форма избора парова је када наставник саставља парове уз уважавање квалитета и квантитета знања ученика. Парови морају да буду састављени од ученика приближне успешности у савлађивању програмских садржаја како би били равноправни у реализацији задатка. Предност овог облика састоји се у интензитету којим је сваки од партнера подстакнут на учење. Овај облик се показао посебно ефикасним у обнављању и вежбању.

Индивидуални облик рада није исто што и индивидуална настава, веома је битно то схватити и правити разлику. Индивидуалном се назива она настава у којој наставник поучава само једног ученика, тј. не бави се истовремено с више ученика. Индивидуални рад је организациони облик колективне наставе, наставе у којој наставник истовремено ради с више ученика. То није наставников рад с појединцем, него учениково самостално извршавање одређених радних задатака који и проистичу из заједничког, колективног рада и у тај рад се уклапају. Увођење ученика у индивидуални рад треба да буде постепено. Индивидуални рад почиње фронталним обликом, када се ученицима дају задаци и упутства за израду задатака, а затим ученици раде самостално на задацима. Задаци могу бити диференцирани у складу с могућностима ученика (тада он добија форму индивидуализованог облика рада), али и исти за све ученике. Индивидуални рад нарочито добија смисао када се целом одељењу усмено постављају питања тако да се стиче утисак да се ради с целим разредом, а ученици самостално дају одговоре на постављена питања или израђују карте, цртају шеме, графиконе, табеле... Ученици могу да користе непосредну или посредну помоћ наставника да би се оспособили и успешно самостално решавали задатке.

Предности: уважава могућности и специфичности темпа рада сваког ученика, омогућава диференцирање постављених задатака, обезбеђује индивидуализацију садржаја и темпа учења, утиче на развијање самосталности, поспешује самостално увиђање и решавање проблема...

Недостаци: неекономичан, ограничава делокруг рада наставника, захтева велико улагање времена наставника, може да доведе до формирања егоистичности и претеране индивидуалности ученика...

63

Индивидуални облик рада је основа других облика рада и ако се правилно користи и води, може бити непресушни извор позитивних мотива за рад и стваралаштво, самоконтролу и упоређивање с постигнућима осталих ученика.

У настави географије осећа се велика потеба да програми и наставни процес буду више оријентисани ка ученику, а не ка наставнику и градиву. Такве околности се могу променити применом активних наставних метода. У принципу, ако се добро организује и води, свака наставна метода може се сврстати у активну, мада су у пракси неке методе показале већи степен активизације код ученика. Активизација се састоји у томе што ученици у настави долазе до научних истина сопственим умним радом, а не меморисањем готових знања. Активизација ученика у настави географије је иновација, не зато што је то нова метода, већ могућност да се познати појава и процес одвијају применом нове наставне технологије. Активизација произлази из дидактичког принципа: принцип ученичке активности, а пошто су дидактички принципи норме које увек важе, активизацију теба практиковати у настави географије нарочито зато што је географија као наставни предмет богата разноврсним садржајима од којих треба одабрати оне који од ученика стварају креативне личности, развијају мишљење ученика, оспособљавају их за практичне задатке и самообразовање.

Активизација ученика могућа је како применом нове наставне технологије тако и применом свих оних метода које већ дуго имају примену у настави. Важно је само применити их тако да се омогући максимална активност ученика.

Неки од облика наставе који могу учинити да настава буде активна су:• проблемска настава,• програмирана настава,• учење коришћењем компјутера.

Проблемска настава. Проблем – ситуација у којој су познати извесни елементи на основу којих треба да се нађу или идентификују и одреде остали. Решавање проблема као мисаони процес постоји кад год треба савладати неку препреку или тешкоћу да би се постигао циљ. Учење решавањем проблема јесте највиши, најефикаснији облик учења. Решавање проблема не сме да буде циљ по себи, него средство мисаоног активирања у функцији стицања научних знања.

Процес размишљања на почетку се састоји од појаве сумње, радозналости, питања или проблема, а завршава се решавањем проблема. У процесу мишљења може се издвојити неколико фаза:

• откривање и препознавање – прва фаза у којој је неопходно утврдити у чему се састоји мисаони проблем и формулисати проблемске задатке;

• решавање проблема – друга фаза коју карактерише концентрисаност и усмереност на савлађивање тешкоћа;

• формулисање коначног суда – последња фаза која садржи решење проблема.

У настави, учење путем решавања проблема може постојати у свим деловима наставног процеса: у уводу, током обраде новог градива и приликом утврђивања стеченог знања. Проблемска ситуација изводи ученике из стереотипног начина мишљења и захтева од њих знатну менталну напрегнутост, убрзавајући тиме и сам процес решавања проблема.

64

Примери проблемских задатака географије за пети разред:

1. Географска ширина је један од главних климатских фактора. Зашто?2. Старогрчка реч клима значи угао. Зашто је вишегодишње стање временских

елемената неког места добило име клима? Зашто баш тај назив? Решења:1. Величина упадног угла Сунчевих зрака смањује се идући од екватора ка половима,

самим тим је и степен загрејаности Земљине површине мањи, што условљава ниже температуре ваздуха. Температура ваздуха је најважнији временски, тј. климатски елемент.

2. Зато што се термин односи на величину упадног угла Сунчевих зрака на Земљину површину. Од тога зависи степен загрејаности Земљине површине, а самим тим и температура ваздуха. Температура ваздуха је најбитнији временски, односно климатски елемент, који умногоме одређује стање осталих временских елемената: ваздушног притиска, појаве ветрова, влажности ваздуха... Стари Грци су још пре неколико хиљада година схватили да од угла под којим падају Сунчеви зраци на Земљину површину зависи тренутно и вишегодишње стање атмосфере.

Програмирана настава је такав облик наставе где се ученицима пружa могућност да самостално обрађују програме којима су детаљно утврђени и садржаји и начини учења, укључујући и поступке обавештавања о постигнутим резултатима, како би се могла вршити и корекција сопственог рада. Предност програмиране наставе је што програми предвиђени за такав облик наставе садрже све што ученици треба да науче; њима се утврђују и поступци учења, ученици уче самостално, чиме се омогућава постојање сталне самоконтроле. Ту се све преводи на језик разумљив ученику, систематизује и организује градиво, омогућује се да ученик учи оданде где је стао, води се рачуна о чврстој логичкој вези свих делова једне целине која се даје. Програмирањем чланака води се рачуна да они имају информацију (оно што се преноси ученику), задатак и његово решење, повратну информацију, и да су задаци дати тако да је решавање првог услов да се реши други и тако редом, а то обезбеђује учениково постепено напредовање. Целокупна географска тематика није погодна за програмирање и зато се мора водити рачуна о адекватном одабиру материје за програмирање.

Пример чланка за програмирану наставу:Клима је резултат узајамног деловања многих климатских фактора или чинилаца.

Климатске прилике се мењају идући од екватора ка половима, удаљавањем од мора, пењањем на високу планину, уз европску обалу Атлантског океана, у областима монсуна у пространим шумама.

Климатски фактори који утичу на климу су: ______________, распоред копна и мора,

____________, __________ морска струја, ветрови и _________ покривач.

(допуни реченицу)Решење: Географска ширина, распоред копна и мора, надморска висина, Голфска, биљни

покривач. Учење коришћењем компјутера. Примена рачунара у настави данас је саставни део

наставног процеса, јер омогућава лакше учење и брже савладавање градива. Рачунари могу

65

наћи примену у различитим облицима наставног рада и његовим различитим фазама. Могу се користити приликом фронталног, групног рада, рада у пару или пак индивидуалног рада, као и приликом примене програмиране или тимске наставе. Поред могућности примене код различитих облика рада, могу се користити и приликом обраде новог градива, понављања, утврђивања, систематизације или провере знања. За наставу географије најприлагодљивији су програми који имају информативни карактер. Мултимедијални програми на компакт-дисковима (цеде-ром) прилагођени настави географије:

• дигитални уџбеник географија за пети разред издавачке куће Klett,

• атлас света (ENCARTA WORLD ATLAS – The Most Comprehensive World Atlas Ever Created), NEW MLIENIUM и MAPS`N`FACTS,

• веб-страница ГЕОГРАФИЈА ТАЊА, http://geografijatanja.wordpress.com/category/peti-razred/ (аутор и администратор проф. Татјана Милановић-Заплатић, Шабац).

Комбиновани облик наставе подразумева комбиновање и примену свих поменутих облика наставе. Географски наставни садржаји су веома разнолики и методички специфични, па се скоро свака наставна јединица може веома успешно обрадити комбинацијом више наставних метода. У пракси се често дешава да захтевност неке наставне јединице једноставно изискује комбиновање више облика наставе, што је свакако позитивно јер разбија монотонију, повећава заинтересованост ученика и олакшава усвајање нових наставних садржаја.

5.3. МЕТОДЕ РАДА У НАСТАВИ ГЕОГРАФИЈЕ

Методе рада у настави географије подразумевају одабрани пут или поступак којим ученици, под непосредним или посредним руководством наставника, на што лакши начин стичу и утврђују знања, умења, вештине и навике и развијају способности за самостални рад. У настави географије постоје могућности да се примене скоро све наставне методе.

Избор методе наставног рада зависи од следећих фактора: • садржаја наставне јединице, • васпитно-образовних циљева часа,• узраста и степена образовања ученика,• претходног знања и искуства ученика,• расположивих наставних средстава,• индивидуалне склоности и способности наставника. Наставне методе, према изворима одакле ученици црпу знања, могу се поделити у три

групе:• вербално-текстуалне,• илустративно-демонстративне,• лабораторијско-експерименталне.

Вербално-текстуалне методе – реч, било да је усмена или писмена, јесте главни извор знања. У ову групу метода убрајају се:

• метода усмене речи – монолошка и дијалошка,• метода писмене речи – рад с текстом.

66

Монолошка метода подразумева доминантну улогу наставника који саопштава ученицима хронолошка, логична и систематизована знања. Монолошка метода захтева високу стручност наставника, слободно, сликовито, изражајно и јасно излагање. Сликовитост у излагању нарочито је значајна при обради удаљених предела, регија и држава које се не могу посетити. Изражајност се карактерише правилним изговором сваке речи, темпом говора, склопом реченица, способношћу да се истакне оно што је битно и разбије се монотонија у раду.

Постоји више облика ове методе: предавање, приповедање, образлагање, описивање и објашњавање.

Предавање као варијанта монолошке методе има велику примену у настави географије и користи се када треба што очигледније приказати наставне садржаје. Стил треба да буде научнопопуларан, прилагођен и приступачан ученицима. Приликом предавања треба записивати на табли главне тезе предавања, по логици наставне материје и читко. Наставник може да организује да за неке наставне јединице предавања припреме сами ученици.

Објашњавање као варијанту монолошке методе треба користити у току обраде наставних јединица мање познатих и апстрактних наставних садржаја које треба појаснити ученицима да би схватили суштину. На пример, приликом обраде Земљиних кретања и последица кретања. У комбинацији с доступним материјалом из дигиталног уџбеника за пети разред треба користити описивање. Описивање се веома успешно може користити приликом обраде географских процеса, појава и законитости у наставним целинама „Ваздушни омотач Земље” и „Унутрашња грађа Земље и рељеф”.

Описивање као варијанту методе усменог излагања треба чешће користити у настави географије при обради разних тематских садржаја, на пример описивање вулканске ерупције, земљотреса, живописне реке, кањона, клисура, пећина... При описивању треба користити литерарне саставе истакнутих уметника чији описи дочаравају одређене пејзаже или појаве на веома сликовит начин.

Предности: износе се чињенице, има информативу вредност, казивање се ослања на искуства ученика, сажето је, јасно, трајање прилагођено интересовању ученика, обогаћује се фонд речи ученика, објашњава значење нових речи...

Недостаци: потешкоће у активирању ученика, пасивност ученика, механичко усвајање градива (код ученика с добрим памћењем), много чињеница, наглашавање неважних детаља, траје и кад ученици не показују интересовање да слушају...

У прошлости доминантна метода, данас се сматра непримереном због пасивног положаја ученика. Међутим, када се ова метода рада примењује, пожељно је да то буде у комбинацији с демонстрацијом, уз коришћење слика, слајдова, графофолија...

Дијалошка метода (метода разговора) заснива се на разговору између наставника и ученика или између самих ученика. Метода разговара има веома широку примену у настави географије како у обради нових наставних садржаја тако и приликом понављања или провере исхода. Да би се ова метода успешно користила, наставник мора добро да познаје наставни процес и све његове елементе. При коришћењу дијалошке методе питања морају да буду јасно постављена и упућена целом одељењу, прецизно и недвосмислено формулисана.

Према карактеру питања и садржају одговора, дијалошка метода може бити: катехетички и хеуристички разговор, према циљу разговора може бити уводни, објашњавајући и закључни разговор.

67

Катехетички разговор од ученика тражи тачно, кратко и прецизно одговарање на постављена питања без размишљања, значи треба знати апсолутно тачан одговор. То су питања типа: Колико има планета у Сунчевом систему? Како се зове природни сателит Земље? Како се зове најпознатији локални ветар у нашим крајевима? Колики је обим Земље? Колика је површина Земље?... Овај вид дијалошке методе, и поред својих озбиљних недостатака, може бити веома користан за проверу фактографског знања.

Хеуристички разговор подстиче ученике да траже што више решења и да образлажу своје мишљење, то је практично „размишљање ученика наглас”. У настави географије хеуристички разговор може се водити о свим наставним темама. Хеуристички разговор од ученика тражи максималне мисаоне напоре да би се дошло до решења. Када наставник стручно води разговор о некој наставној теми или проблему, доприноси бољем схватању ученика и повезивању знања у логичке целине. Да би се дали тачни одговори у хеуристичком разговору, ученик мора знати много чињеница и података и сва та знања мора логички повезати.

Пример: Зашто се температура ваздуха мења с порастом надморске висине? Зашто нема већих речних токова у кречњачким пределима? Како температура ваздуха индиректно утиче на појаву периодичних ветрова монсуна?

Уводни разговор има циљ да ученике уведе у ново градиво на почетку школске године, нове наставне теме и час, када се жели прећи на нову наставну јединицу која је садржајем блиска претходној. Веома је битно да се ученици упознају с наставним садржајима који ће се обрађивати и с уџбеником који ће се користити.

Објашњавајући разговор се користи при обради новог наставног садржаја када ученици нису у стању сами да воде разговор. Наставник може да изнесе елементе и чињенице које ће омогућити ученицима да у наставку разговора сами дођу до решења и закључака.

Пример: приликом обраде наставне јединице „Револуција Земље и последице револуције” у разговору желимо да објаснимо појаву топлотних појасева на Земљи. Изнесу се чињенице о величини упадног угла Сунчевих зрака, како се он мења с порастом географске ширине, подаци о нагибу Земљине осе... На основу тих чињеница и података који се дозирају по потреби да се појачају мисаони напори ученика, може се овим видом дијалошке методе веома успешно доћи до решења и одговора.

Закључни разговор, као варијанта дијалошке методе, употребљава се на крају године, полугодишта, на крају већих тематских целина. Циљ закључног разговора је да сумира, повеже и утврди знања ученика, извуче главне тезе и закључке. Закључни разговор треба изводити из ученичких одговора уз корекције наставника. Овај вид дијалошке методе има веома ефикасну примену и у завршном делу сваког часа приликом обраде нове наставне јединице.

Предности: наставник је посредник у дискусији у којој ученици супротстављају и доказују своје аргументе, граде нове претпоставке, траже различита решења; наставник уважава све предлоге и питања ученика, оставља им довољно времена да размишљају, договарају се и доносе одлуке, тражи друга мишљења, коментаре...

Недостаци: наставник само пита, а ученици одговарају, инсистира на тачном одговору, ученици разним питањима могу да скрену правац дискусије, одузима много времена...

68

Метода писмене речи – рад с текстом може се користити у оквиру наставних јединица које се могу обогатити пригодним текстовима географског садржаја. Ова метода може се веома успешно комбиновати и примењивати с различитим облицима наставног рада – радом у групи или радом у пару. Након читања припремљених текстова наставник поставља питања и од ученика захтева одговоре које су у њима пронашли.

Предности: ученици су активни учесници читања текста, текст се чита у деловима и с паузама, радом на тексту подстиче се критичко мишљење ученика, рад на тексту подстиче ученике да предвиђају, отвара дискусију с дилемама и темама из текста, наставник омогућује да ученици постављају питања једни другима...

Недостаци: текст се чита ученицима у једном делу, радом на тексту подстиче се репродуковање прочитаног, текст се слуша до краја без коментара, ученици причају само о једном решењу које је дато у тексту...

Пример: одломак из текста „Алпиниста аматер на Хималајима”, Политикин забавник. „...многе потешкоће су нас пратиле већ на првој базној станици. Постављање кампа

на 2.800 метара не би требало да представља проблем тако искусној екипи алпиниста, али невероватно хладни и снажни ветрови који су дували са врха Хималаја стварали су велики проблем чак и Шерпасима, нашим водичима и носачима. Дисање ми је било отежано што због јаког ветра, што због већ дебелог минуса, имао сам утисак да ће ми се смрзнути дах. Бојао сам се како ће тек бити на висинама од 5.000, 6.000 метара? ... С првим Сунчевим зрацима који су се некако пробили кроз сиво и облачно небо кренули смо ка следећој бази на 5.200 метара. Корачао сам тешко, ноге су ми биле оловне. Убрзо сам осетио прве вртоглавице, био сам принуђен да користим боцу са кисеоником много пре осталих. Изгледа да моје шестомесечне припреме нису биле довољне да се упустим у овакву авантуру... уз пуно физичког и менталног напора успео сам да се успењем до другог базног кампа. Какво сам олакшање осетио видевши већ постављене шаторе у кампу...”

Питања која се могу поставити у обнављању наставних јединица: време: метеоролшки елементи и појаве; клима: климатски чиниоци, основни типови климе.

Илустративно-демонстративне методе заснивају се на усмереном и планираном чулном опажању или демонстрацији која се састоји од показивања слика, реалних предмета и природних објеката, карата, цртежа, фотографија, модела, макета, дијафилма и слично. Примена ове методе значајна је приликом објашњавања апстрактних појава и процеса. Илустративно-демонстративна метода и коришћење очигледних наставних средстава означава се као најпримеренија за било коју старосну групу ученика и треба је користити у свим деловима наставног часа. Коришћењем уџбеничког комплета Издавачке куће Klett (уџбеник, дигитални уџбеник за пети разред, радна свеска) у комбинацији с очигледним наставним средствима, илустративно-демонстративну методу можемо користити приликом обраде, понављања и вежбања свих наставних тема предвиђених наставним планом за пети разред.

Веома много тема и наставних јединица може се обрадити илустративно- -демонстративном методом на терену: оријентација у простору, оријентација карте и њено спаривање с тереном, климатски елементи (нарочито они које региструјемо чулима – температура ваздуха, падавине, ветар...), рељеф, посматрање реке, извор, посматрање

69

планине, брда, алувијалних равни... Некада је довољно само погледати кроз прозор или изаћи с ученицима у школско двориште.

Прености: посматрање је једноставан и занимљив начин долажења до информација, посматрањем ученик ангажује сва чула, посматрање је праћено објашњењем, тумачењем, разговором...

Недостаци: ученику се не обезбеђује детаљно разгледање показаног предмета, изискује велики утрошак времена, посматрањем ученик ангажује само чуло вида, недисциплина ученика, посматрање је издвојен методички поступак...

На примеру часа бр. 18 у Наставним плановима15 можемо погледати примену илустративно-демонстративне методе (дигиталног уџбеника и телуријума).

Лабораторијско-експериментална метода представља савремену методу рада у оквиру које ученици самостално решавају одређене задатке, стичу нова умења и вештине. Ова метода рада може се реализовати у идивидуалном, групном облику рада, раду у паровима и захтева детаљну организацију, нарочито у припремној фази. Лабораторијско- -експерименталном методом могу се обрадити следећи наставни садржаји: ерозија и акумулација, еродирање земљишта, вулкани, стварање планина, растварачка моћ воде у кречњачким теренима, кружење воде у атмосфери, кондензација и сублимација...

Лабораторијско-експерименталном методом постиже се велика корелација с хемијом, физиком и биологијом. Применом ове методе дидактички принципи очигледности, систематичности и поступности, повезаност теорије и праксе и трајности знања долазе до пуног изражаја.

Предности: могућност да се неке појаве и процеси схвате на најочигледнији и најнепосреднији начин, ученици се оспособљавају за самостални рад, омогућавају непосредну проверу резултата свог рада...

Недостаци: неекономичност, велики материјални трошкови, опасност од повреде, разочарање због неуспелих покушаја...

Пример коришћења лабораторијско-експерименталне методе у припреми за час бр. 25: Литосферне плоче: кретање плоча, промена положаја континената; вулканизам и земљотреси.16

Метода игре у настави географије дозвољава неколико типова когнитивне стратегије:

• организациони тип – константна усмерност пажње, самопроцена спрам других играча и могућност самонадгледања;

• афективни тип – смањење треме код ученика, самоохрабривање и несметано охрабривање од стране других;

• допунски тип – слободно ангажовање интелигенције „погађањем” решења.

15 Погледати: Ј. П. Ракочевић, Географија 5, наставни планови рада наставника у петом разреду основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2014.

16 Ј. П. Ракочевић, Географија 5, наставни планови рада наставника у петом разреду основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд 2014.

70

Настава географије у свим својим садржајима омогућава примену методе игре било да је реч о оним најједноставнијим играма такмичења у виду квизова познавања географских појмова и локација, занимљиве географије, било о обликовању макета, простора, било о играма сналажења у простору или најновијим компјутерским играма. У свим тим играма појављује се и траје заинтересованост за практичне стране и значај географског знања, и усвајање географског начина мишљења и закључивања.

Предности: велика мотивација код ученика, максимална пажња, подстиче осећај одговорности код ученика, ствара осећај равноправности, подстиче самопоуздање ученика, развија креативност, нема досаде на часу...

Недостаци: неекономичност, организационе потешкоће, бојазан од неуспеха, наставник може да изгуби контролу над током часа...

Предлог за наставну тему који се може утврдити/поновити методом игре: Ротација Земље и последице ротације: смена обданице и ноћи, привидно кретање Сунца, локално време.

За извођење ове наставне јединице потребно је претходно припремити следеће податке:

• изабрати веће градове на привидниј дневној путањи Сунца од истока ка западу и одредити њихове географске дужине;

• градови би требало да буду удаљени по 15 степени географске дужине један од другог;• градови би требало да буду подједнако распоређени на источној и на западниј

хемисфери.

Потребни материјал:• 24 папира А4 формата,• 22 папира мањег формата,• маркери и фломастери разних боја.

Имена изабраних карактеристичних градова написати на папиру већег формата заједно с њиховом „подешеном” географском дужином (подешена географска дужина су у ствари заокружене вредност на 15 степени, објаснити ученицима зашто сте то урадили – Сунце привидно прелази 15 степени за један сат). На посебним папирима написати време почевши од 1.00 до 24.00. Написати само пуне сате и за сваки сат један папир.

Из разреда изабрати онолико ученика колико сте одабрали градова и сваком од њих дати један папир с натписом града. Изабрати једног ученика који ће представљати Сунце. Поставити карту света на видно место – пазити да не буде заклоњена ученицима. Разместите инвентар кабинета и направите места за позорницу.

71

Школа: ___________________________________________________________

Наставни предмет: Географија

Разред: V

Датум реализације: ________________________________________________

Наставник: ________________________________________________________

ПОДАЦИ О ЧАСУ бр. 17

Наставна тема Планета Земља

Наставна јединица Ротација Земље и последице ротације: смена обданице и ноћи, привидно кретање Сунца, локално време

Тип часа Понављање, вежбање, утврђивање

Циљ часа Практична примена знања о основним законитостима положаја и кретања Земље у васиони

Образовни задаци • Разумевање ротације и њених последица• Разумевање привидног дневног кретања Сунца • Разумевање локалног/зоналног времена и датумске границе• Одређивање временских разлика између часовних зона

Функционални задаци

• Разликовање локалног и зоналног времена• Одређивање временских разлика између часовних зона• Познавање функције датумске границе

Васпитни задаци Развијање географског начина мишљења

Кључни појмови Ротација, Земљина оса, обданица и ноћ, привидно кретање Сунца, локално и зонално време, часовне зоне, датумска граница

Образовни стандарди

• ГЕ.1.2.2. описује облик Земље и препознаје појаве и процесе везане за њена кретања

• ГЕ.2.2.1. описује небеска тела и њихова кретања• ГЕ.3.2.1. препознаје димензије Земље и објашњава последице

Земљиног облика и њених кретања

72

Образовни исходи Ученик ће:• знати да опише ротацију, наведе њен смер и последице, • моћи да дефинише Земљину замишљену осу,• знати шта је локално, а шта зонално време и одређивати

временске разлике између часовних зона,• умети да на географској карти покаже датумску границу и

знати њену функцију.

Облици рада Рад у пару/групи

Наставне методе Дијалошко-монолошка, илустративно-демонстративна и метода игре

Наставна средства Карта света, табеларни подаци

Место извођења наставе

Кабинет

Корелација Математика, ликовна култура, српски језик (глума)

Литература и додатни материјал за наставнике



• Ж. Вујчић, Географија 5 – приручник за наставнике у петом разреду основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд

• В. Ковачевић, Р. Влајев и Јелена Поповић-Ракочевић, Географија – дигитални уџбеник за 5. разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд

• Табела у прилогу 1 с географским координатама одабраних градова

Литература и додатни материјал за ученике



• Географски атлас

Напомене

За уводни део потребно је одиграти мали скеч који треба да покаже какви се све неспоразуми могу догодити уколико не познајемо начин рачунања светског времена, али и побудити пажњу ученика за наставни час.

73

ТОК ЧАСА

Уводни део часа(10 минута)

Одабрати два ученика која ће одглумити телефонски разговор.Разговор извести пред таблом да буде видљив свим ученицима. Ученик А позива из свог места становања (GMT +1) ученика Б који се „налази” у Њујорку (GMT –5) (73° 58’ W). Најефектније ће бити да разговор буде вођен у оно време када је ученик Б још на спавању,тако да комичност ситуације буде онај катализатор памћења ове временске разлике дотичних градова.

Главни део часа(30 минута)

Поделити редом натписе с градовима ученицима тако што ћемо гласно прочитати име града. Ученике распоредити онако како градови заузимају стварне положаје по дужинама у простору, у виду полукружне путање Сунца.Ученици-градови „праве се” да још спавају кад се појављује ученик-Сунце и буди најисточнији град. Нека то у овом случају, ради једноставнијег објашњења, буде Бризбејн, Аустралија.Да би практична ситуација била што уверљивија, доделићемо овом граду папир с временом 6.00.„Сунце” затим одлази на следећу локацију, а то је Владивосток.Ту сада додјељујемо натпис с временом 6.00, док се сада Бризбејну додељује нови натпис –7.00. При сваком „буђењу” одиграва се мала сцена „разговора” између града и сунца. Град, наравно, не жели баш тако лако да се пробуди, а Сунце налази разне забавне начине да то уради.При оваквој опуштеној атмосфери лако ће се запамтити временске зоне.Долазимо до Тајвана и сада је ту 6.00, Владивосток добија време7.00, сада је Бризбејн већ „доручковао” – тамо је већ 8.00 јер је Сунце пропутовало 45 степени.И док Сунце напредује ка западу будећи редом градове, свакомновопробуђеном граду биће додељивано време од 06.00, док ће већ пробуђеним источнијим градовима време одмицати, папири ће се мењати, а истовремено ће бивати све јасније зашто се и како дешава та промена.Нарочито је битно застати кад се дође до Гринича и показати навреме крајњег истока. За успешност часа битно је пратити локације градова на карти света.

74

Завршни део часа(5 минута)

После ове игре „путовања” Сунца и времена и показивања зоналног времена на самом крају часа, може се одиграти и „завршни” телефонски разговор између два града са супротних хемисфера у којем би учествовала она два ученика с почетка часа. На тај начин имали бисмо повратну информацију о томе колико су ученици успели да усвоје градиво, а истовремено бисмо схватили значај правилног рачунања зоналног и локалног времена.

Игра примењена у овој наставној јединици подстиче, активира мотивисаност, заинтересованост, разумевање и отвореност ученика за сарадњу и нова искуства. Резултати савремене когнитивне психологије, али и филозофска промишљања, говоре у прилог игри као методи којом је могуће превладати класичне начине наставе рађене по моделу субјекат–објекат.

ПРИЛОГ БР. 1:

географска ширина географска дужина

Град степени минути степени минути

Велингтон, Нови ЗеландПетропавловск, (Камч.) РусијаБризбејн, АустралијаВладивосток, РусијаТаинан,ТајванХаној, ВијетнамКалкута, ИндијаАлма Ата, (Алмати) КазахстанМешед, ИранАден, ЈеменАлжир, АлжирПраг, Чешка РепубликаЛондон, УКДакар, СенегалРио де Жанеиро, БразилПорт ов Спаин, Тринидад и ТобагоМеделин, Колумбија, Гватемала Сити, ГватемалаДенвер, САДЖуно, АљаскаАнкориџ, АљаскаНоме, Аљаска

415227432221224336123650511422106

1439586164

17 S53 N29 S10 N57 N2 N

34 N14 N17 N50 N46 N5 N

29 N40 N57 S40 N13 N37 N45 N18 N13 N25N

1741581531321201058876594530140

1743617590

105134149165

47 E42 E8 E0 E

12 E52 E24 E53 E36 E2 E3 E

26 E5 W

28 W12 W31W36W31 W0 W

24 W54 W30 W

75

Увек треба водити рачуна да се одабере она наставна метода, или методе, којом ће се постићи највећа ефикасност наставног процеса, да ученици мотивишу свесну активност и самостални рад. Одабиром адекватних наставних метода одређујемо како треба да тече процес усвајања, обнављања и утврђивања и које и какве активности при томе обављају ученици.

При одабиру наставне методе потребно је имати на уму:

• циљеве, задатке и исходе, • врсту садржаја, • способности ученичких активности,• врсту и обим знања ученика,• постојеће услове у школи.

Свака наставна метода, уколико се добро осмисли и води ка остваривању часа, јесте добра метода. Наставници би у току школске године и у току наставног часа требало да примењују различите методе, појединачно или у комбинацији, како би динамика и ефикасност наставе биле на високом нивоу.

76

6. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ

Поред редовне наставе, образовни систем у нашој земљи подразумева и организовање и реализацију посебних облика наставе: допунска и додатна настава, слободне активности, излети и екскурзије.

Допунска настава организује се за ученике који у току редовне наставе географије нису успели да савладају предвиђене програмске садржаје. Идентификација ученика којима је неопходна допунска настава врши се на почетку школске године у сарадњи с психолошко- -педагошком службом школе. Према Правилнику о оцењивању у основном образовању и васпитању, наставник је дужан да одржи допунску наставу након поништене писмене провере постигнућа (ако је број недовољних оцена већи од половине одељења), а пре организовања поновљене. Допунску наставу похађају ученици с потешкоћама у развоју, мањим предзнањем и они који су одсуствовали с редовне наставе одређено време. Допунској настави могу се прикључити и остали ученици који изразе жељу за тим видом наставе. Рад у допунској настави треба да буде прилагођен потребама и могућностима ученика и траје све док постоје уочени недостаци. Најбоље резултате допунска настава даје када се ради у мањим групама (до пет ученика) или приликом индивидуалног рада с ученицима. Наставне теме и јединице које се обрађују, понављају и утврђују на часовима допунске наставе исте су као и на редовној настави. Часови допунске наставе не могу се користити за оцењивање.

Годишњи план допунске наставе географије за пети разред

Број теме Назив теме Број часова

1. Увод 1

2. Васиона и Земља 3

3. Географска карта 5

4. Планета Земља 9

Укупно часова 18

Додатна настава планира се и организује за ученике који показују виши степен

интересовања за наставу географије и притом садржаје реализоване у редовној настави савлађују с лакоћом, а поседују способности које се могу више развијати додатним радом. Циљ додатне наставе је да заинтересованим, даровитим ученицима омогући усвајање наставних садржаја који на часовима редовне наставе због своје сложености нису препоручљиви за све ученике. Ученика за додатну наставу идентификује наставник, али она зависи од жеље, интересовања и могућности ученика. Наставник је дужан да организује додатну наставу у корелацији с глобалним плановима будући да додатна настава подразумева и припрему даровитих ученика за такмичења из географије. Треба се трудити да план додатне наставе буде усаглашен и с планом Српског географског друштва, које је

77

организатор такмичења. У план рада додатне наставе можете уврстити неке садржаје који могу бити предлог самих ученика. Талентовани и за географију посебно заинтересовани ученици захтевају богате и садржајне програме који се надовезују на наставне садржаје географије, али омогућавају и интердисциплинарни приступ. У додатној настави треба осмислити такав концепт да ученици самостално раде, истражују, долазе до сазнања, а улога наставника је да педагошки води ученике, подстиче их, пружа савете, препоручује литературу. Додатна настава се не оцењује.

Планирање додатне наставе је индивидуално, зависи од афинитета, могућности ученика и даје велику слободу у одабиру тема које ће се обрађивати на часовима.

78

Предлог годишњег плана додатне наставе географије у петом разреду

Редни бр.

наст. теме

Месец Рад. нед.

Редни бр. нас.

јед.Назив наставне јединице Тип часа

УВOД

Септ

емба

р

1. 1. Направимо план рада ... увод

ВАСИ

ОН

А И

ЗЕМ

ЉА

2. 2. Како истражујемо географски простор... обрада

3. 3. Упознајмо свемир обрада

4. 4. Упознајмо свемир (израда школског телуријума) вежбање

5. 5. Кретања Земље – пројекција школског филма обрада

Окт

обар

6. 6. Прве представе Земље (press clipping) вежбање

7. 7. Гагарин и Армстронг – израда пауер поинт презентације вежбање

ГЕО

ГРАФ

СКА

КА

РТА

8. 8. Приказивање рељефа на картама вежбање

9. 9. Дигиталне карте – прозор у свет обрада

Нов

емба

р

10. 10. Картографске пројекције обрада

11. 11. Групно истраживање у школској библиотеци (карте света) вежбање

12. 12. Уредимо кабинет географије (карте, збир-ке, наст. листови) вежбање

13. 13. Оријентација у природи вежбање

Дец

емба

р

14. 14. Читајмо карту... вежбање

15. 15. Оријентација у природи помоћу карте вежбање

ЗЕМ

ЉИ

НА

КРЕ

ТАЊ

А 16. 16. Последице ротације Земље обрада

17. 17. Последице револуције Земље обрада

Јану

ар

18. 18. Календар – грешке у рачунању времена обрада

19. 19. Датумска граница – пројекција наставног филма обрада

79

УНУТ

РАШ

ЊА

ГРА

ЂА

И Р

ЕЉЕФ

ЗЕМ

ЉЕ

Феб

руар

20. 20. Настанак планете Земље – пројекција филма обрада

21. 21. Унутрашње силе Земље обрада

22. 22. Кретање континената и литосферних плоча обрада

23. 23. Вулкани и земљотреси – израда пауер поинт презентације вежбање

Мар

т

24. 24. Палеовулканизам на нашим просторима – групно истраживање у библиотеци обрада

25. 25. Градитељство речних токова обрада

26. 26. Кањони и клисуре у Србији – групно истраживање у библиотеци вежбање

27. 27. Абразија обрада

Апр

ил

28. 28. Еолска ерозија на нашим просторима вежбање

29. 29. „Ђавоља варош – чудо градитељства” – пројекција наставног филма обрада

30. 30. Пећински системи на нашим просторима – израда пауер поинт презентације вежбање

ВАЗД

УШН

И О

МО

ТАЧ

Мај

31. 31. Фактори климе на нашим просторима обрада

32. 32. Време и прогноза времена обрада

33. 33. Будимо метеоролози... вежбање

34. 34. Синоптичке карте и клима-дијаграми – израда и начин читања вежбање

Јун

35. 35. „Ефекат стаклене баште” – експеримент вежбање

36. 36. Сумирајмо резултате... систематизација

80

У табелaмa су дати тематска структура додатне наставе, исходи који се очекују, активности, облици и методе и средства која се користе.

Наставна тема: УВОД

Садржај(наставне јединице)

Исходи СтандардиАктивности,

облици, методе

Средства

• Предмет проучавања

• Израда планова рада и методологије

• Како истражујемо географски простор

• Указати на значај изучавања географије и стварање правилног погледа на свет око нас.

• Ученик сагледава предмет проучавања физичке географије.

• Ученик уочава значај географије за човека и свет у којем живимо.

• Повезаност географије с другим наукама.

• Географија и заштита природне средине.

• Ученик сагледава правилан поступак проучавања и израде методологије рада.

• ГЕ.3.2.2. • Посматрање,

• праћење ангажовања ученика,

• продукти ученикових активности,

• белешке,

• задовољство ученика на часу,

• домаћи задаци.

• Писмени материјали и извори,

• уџбеник,

• слике,

• фотографије,

• филмови,

• интернет,

• теренско посматрање.

81

Наставна тема: ВАСИОНА И ЗЕМЉА




Средства

• Упознајмо свемир

• Упознајмо свемир (израда школског телуријума)

• Кретања Земље – пројекција школског филма

• Прве представе Земље (press clipping)

• Гагарин и Армстронг – израда пауер поинт презентације

• Ученик проширује стечена знања о свемиру.

• Упознаје начине посматрања кретања небеских тела и њихове екстраполације.

• Приступа групној изради школског телуријума.

• Сагледава прве представе о планети Земљи и њихов утицај на развој научне мисли.

• На основу заједничког прикупљања података приступа групној изради презентације о првим корацима интерпланетарних путовања.

ГЕ.3.2.2.

ГЕ.2.2.2.

Писмени материјали и извори,

уџбеник,

слике,

фотографије,

филмови,

интернет,

теренско посматрање.

Посматрање,

праћење ангажовања ученика,

продукти ученикових активности,

белешке,

задовољство ученика на часу,

домаћи задаци.

82

Наставна тема: ГЕОГРАФСКА КАРТА

Садржај(наставне јединице) Исходи Стандарди

Активности,облици, методе

Средства

• Упознаје начине приказивања рељефа на картама.

• Сагледава предности савремене картографске дигитализације.

• Развија свест о значају употребе карата различитих намена у свакодневном животу.

• Упознаје историјски пут картографског развоја.

• Оријентише се у простору.

• Чита топографску карту и повезује са ситуацијом на терену.

• Ученик се оспособљава да разним методама представља рељеф на карти.

• Израђује план школског дворишта с објектима на основу фотографских снимака.

• Решава проблемске ситуације помоћу географске карте.

• Сналази се у непознатом окружењу коришћењем географске карте.

ГЕ.2.1.4.

ГЕ.3.1.1.

Разговор,

демонстра ција,

тимски рад,

кооперативни рад,

метода читања,

метода писања,

графички радови,

амбијентална,

практични радови,

проблемска,

истраживање,

екскурзије.

Карте,

слике,

цртежи,


предмети и објекти из природе,

цеде, ди-ви-ди,

филмови.

83

Наставна тема: ПЛАНЕТА ЗЕМЉА – ЗЕМЉИНА КРЕТАЊА

Садржај(наставне јединице) Исходи Стандарди

Активности,облици, методе

Средства

• Последице ротације Земље

• Последице револуције Земље

• Календар – грешке у рачунању времена

• Датумска граница –пројекција наставног филма

• Спознаје последице ротације и револуције.

• Спознаје развој рачунања времена кроз историју.

• Познаје грешке и разлоге грешака у рачунању времена календаром.

• Упознаје се с ликом и делом М. Миланковића.

• Упознаје се с појавом датумске границе и начином исправног рачунања грешке коју она проузрокује.

ГЕ.3.2.2. Разговор,

демонстра-ција,

тимски рад,





практични радови,


истраживање.

Уџбеник,

слике,

цртежи,



цеде, ди-ви-ди,

филмови,

материјали за огледе.

84

Наставна тема: ПЛАНЕТА ЗЕМЉА – УНУТРАШЊА ГРАЂА И РЕЉЕФ ЗЕМЉЕ

Садржај(наставне јединице) Исходи Стандарди Активности,

облици, методе Средства

• Настанак планете Земље – пројекција филма

• Унутрашње силе Земље

• Кретање континената и литосферних плоча

• Вулкани и земљотреси – израда пауер поинт презентације

• Палеовулканизам на нашим просторима – групно истраживање у библиотеци

• Градитељство речних токова

• Кањони и клисуре у Србији – групно истраживање у библиотеци

• Абразија

• Еолска ерозија на нашим просторима

• ,,Ђавоља варош - чудо градитељства” – пројекција наставног филма

• Пећински системи на нашим просторима – израда пауер поинт презентације

• Пећински системи на нашим просторима – израда пауер поинт презентације

• Ученик зна појам и поделу рељефа и како настаје рељеф.

• Упознаје начине деловања унутрашњих сила земље. Графички представља изглед литосфере.

• Разуме разлоге континенталних померања.

• Упознаје периодизацију стварања континенталних целина.

• Сагледава вулканизам и земљотресе и рушилачко дејство које изазивају.

• Упознаје облике палеовулканских појава на нашим просторима и именује их.

• Спознаје процес стварања рељефа радом спољашњих сила.

• У групном истраживању упознаје и уме да именује карактеристичне облике рељефа овог типа.

• Учествује у заједничкој изради презентације пећинских система на нашим просторима на основу претходно прикупљених података.

ГЕ.2.1.4.

ГЕ.3.2.2.

Разговор,

демонстра-ција,


практични рад,






излет.

Уџбеник,

карте,

слике,

цртежи,



цеде, ди-ви--ди,

филмови.

85

Наставна тема: ПЛАНЕТА ЗЕМЉА – ВАЗДУШНИ ОМОТАЧ ЗЕМЉЕ




Средства

• Фактори климе на нашим просторима

• Време и прогноза времена

• Будимо метеоролози...

• Синоптичке карте и клима дијаграми – израда и начин читања

• Ефекат стаклене баште – експеримент

• Упознаје факторе климе на нашим просторима.

• Сазнаје механизме праћења и прогнозе времена.

• Упознаје се с функционисањем уређаја и апаратура за мерење времена.

• Уме да сагледа клима-дијаграм

• Упознаје облике загађивања атмосфере.

• Приступа изради експеримента ради сагледавања ефекта стаклене баште. Учествује у праћењу основних елемената времена у локалној средини и групној изради клима-дијаграма.

ГЕ. 2.1.4.

ГЕ. 3.2.2.

Разговор,

демонстра ција,







рад у пару,

групни рад.

Уџбеник,

карте,

слике,

цртежи,



цеде, ди-ви--ди,

филмови,

произвољне апаратуре.

Слободне активности, географска секција

Географија као наставни предмет има велике могућности за рад у слободним актив-ностима ученика и задовољавање њихових интересовања. Програмски садржај гео-графске секције углавном прати садржај наставе и реализује се са 36 часова годишње. Програм рада географске секције утврђује се годишњим планом рада школе. На почет-ку школске године наставник представља ученицима план рада географске секције као веома корисне слободне активности, где ће ученици моћи да се остваре у заједничком раду и сарадњи. Географска секција омогућава ученицима члановима лакшу соција-лизацију, већу активност, могућност да испоље своје способности и афинитете, своју креативност. У раду географске секције могу да учествују сви ученици. Чланство и рад

86

у географској секцији нису условљени нарочитим интелектуалним способностима или већом количином знања из географије. Битно је искрено интересовање, спремност за рад, слободно опредељење за поједине садржаје из географије. Секцији теба дати неко прикладно „географско” име.

Предлог плана рада географске секције

СЕПТЕМБАР

1. Уводни час и упознавање чланова секције с планом и програмом рада секције.

ОКТОБАР

2. Посета некој установи: Географски факултет, САНУ...

НОВЕМБАР

4. Једнодневни излет ученика и посета неком археолошком локалитету у ближој околини.

5. Посета Дому Народне скупштине Србије.

ДЕЦЕМБАР

6. Приказивање презентација ученика с претходних посета и одабир фотографија за пано и сајт школе.

7. Излагање семинарских радова ученика након поменутих посета.

ЈАНУАР

8. Разговор с ученицима на одабрану тему која је тренутно актуелна. Гледање филмова или видео-клипова везаних за одабране актуелне теме.

ФЕБРУАР

9. Разговор с ученицима о атрактивним светским туристичким локацијама. Гледање филмова Јужна Америка – карневал у Рију.

10. Израда семинарских радова на тему „Познати градови, туристичке атракције”.

МАРТ

11. Посета музеју „Јован Цвијић” у Београду.

12. Посета Етнографском музеју.

АПРИЛ

13. Семинарски рад на тему „22. април – Дан планете Земље”.

МАЈ

14. Посета опсерваторији „Руђер Бошковић” на Калемегдану.

Екскурзија је факултативна ваннаставна активност која се остварује ван школе. Основни задатак екскурзије је да код ученика развија способност посматрања, опажања и уочавања предмета, објеката и појава, сагледавање и разумевање њихових међусобних веза и односа како у природи тако и у људском друштву.

87

У обради наставних садржаја из географије екскурзије имају неспорно значење образовно-васпитне вредности. Географија има велике методичко-дидактичке подобности за наставну обраду у географском простору. Постоји општи консензус да су ђачке екскурзије најуспешнији начин учења, да су велики час очигледности и најбоља синтеза наставних садржаја различитих образовних области.

Програм екскурзије је саставни део годишњег програма рада школе и за његову квалитетну реализацију одговоран је читав тим наставника, директор, стручне службе.

Нажалост, сведоци смо да се ретко организују географске екскурзије, већ опште у којима историјски садржаји доминирају. Неретко се дешава да екскурзије имају туристичко- -рекреативни садржај.

Зато је потребно да у планирању и извођењу екскурзије наставници географије узму веће учешће и да се потруде да екскурзије остваре своје основне задатке, барем са аспекта географије.

У овом делу о екскурзијама посебну пажњу посвећујем географским „час екскурзијама”, директно везаним за наставне садржаје који се обрађују у петом разреду.

Предлог:

Приликом обраде наставне теме „Васиона и Земља” можете организовати „час екскурзију” и посетити неку од астрономских опсерваторија у Београду. Да ли је потребно уопште говорити колико би користи имала таква екскурзија за усвајање и разумевање наставног садржаја ове наставне теме?

Можете посетити: Астрономско друштво „Руђер Бошковић” на Калемегдану, Горњи град 16, 11000 Београд.

Тел./факс: 011/3032-133, е-mail: [email protected]Астрономска опсерваторија на Звездари, Волгина 7, поштански фах 74, 11060 Београд,

www.aob.rs, e-mail: [email protected] У вези с наставном темом „Планета Земља” и наставном јединицом „Стене: магматске,

седиментне, метаморфне; фосили” можете уприличити „час екскурзију” и обилазак Природњачког музеја, Одељење геологије и педологије, Његошева 51, 11000 Београд; e-mail: [email protected], www.nhmbeo.rs

Ради систематизације наставне области „Планета Земља: ваздушни омотач Земље” можете посетити Републички хидрометеоролошки завод Србије, Кнеза Вишеслава 66, 11000 Београд, [email protected]

Веома је битно да се екскурзије „не заврше на аутобуској станици”, што би било веома штетно с образовно-васпитног становишта. Након реализације екскурзије препорука за наставнике јесте да изврше евалуацију екскурзије.

88

7. НАСТАВНА СРЕДСТВА

Наставни предмет географија даје нам изузетну слободу и могућност коришћења разних наставних средстава:

• уџбенички комплет,• географске карте разних садржаја, • рељефни модели,• глобус,• телуријум,• интернет, рачунар,• филмови и видео-клипови.

У овом приручнику посебну пажњу и простор добиће наставна средства која су неопходна у настави геграфије у петом разреду.

Уџбенички комплет се састоји из уџбеника географије за пети разред основне школе, дигиталног уџбеника за пети разред основне школе и радне свеске за пети разред основне школе.

Знања која ученици стекну у овом разреду користећи уџбеник представљају основу, темељ за усвајање наставних садржаја који се обрађују у наредним разредима. Тематски садржаји обрађени у уџбенику дају научна објашњења питања с којима се ученици срећу у свакодневном животу.

Уџбеник је написан према Наставном плану и програму географије за пети разред објављеном у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном прегледу” број 6 од 25. 6. 2007. године, стр. 48, 49, 50.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника решењем број 650-02-2013-06.

Садржаји програма наставног предмета географије у петом разреду основне школе обухватају изучавање елемената опште географије, а његову програмску структуру чине четири наставне теме:

• Увод,• Васиона и Земља,• Географска карта,• Планета Земља.

У самом уџбенику издваја се неколико структурних елемената:• текст са основним садржајима;• радни део уџбеника који обухвата посебно означене садржаје: „Погледај и покушај”,

„Питања”, „Најважније што треба да знаш”;• текстови који проширују основне садржаје, развијају мотивацију, интересовање:

„Занимљивости” и „Желим да знам више”;• „Мапе знања” које дају приказ основних појмова у вези с обрађеном наставном темом,

а које ученик треба да запамти;

89

• „Спољни извори” су корисни линкови који могу да помогну у проширивању знања;• регистар појмова где су сортирани географски појмови по азбучном реду.

На самом почетку уџбеника, после уводне речи аутора, дато је шест текст-боксова различитих боја с налозима и упечатљивим асоцијативним симболима: ПОГЛЕДАЈ И ПОКУШАЈ, НАЈВАЖНИЈЕ ШТО ТРЕБА ДА ЗНАШ, ЗАНИМЉИВОСТИ, ПИТАЊА, МАПА ЗНАЊА и СПОЉНИ ИЗВОРИ.

У основном уџбеничком тексту појмови с којима се ученици први пут сусрећу видно су истакнути и болдовани, а њихово значење дато је у регистру појмова на крају уџбеника. Наставник би требало да развије вештину и створи навику код ученика да за сваки непознат појам тражи објашњење у регистру. На тај начин се подстиче и развија самосталност и већа аутономија ученика у савладавању новог градива.

Читав основни уџбенички текст осмишљено је и ефикасно обогаћен одговарајућом дидактичком апаратуром: сликама, табелама, графиконима и разним пригодним апликацијама. Одабир дидактичке апаратуре у потпуном је складу с текстовима и материјом која се обрађује. Она прати, допуњује и појашњава наставне јединице и умногоме олакшава усвајање нових наставних садржаја. Наставници би требало максимално да користе дате слике, карте, графиконе, табеле и шеме како у току обраде тако и током утврђивања наставног садржаја.

У поглављу „Погледај и покушај” дати су налози за које, за разлику од претходних издања уџбеника, нема потпуног решења и објашњења у основном уџбеничком тексту. Наставнику се тиме пружа одлична могућност да с ученицима води дијалоге да би се дошло до коначног решења. Сами ученици помоћу овог поглавља бивају упућени да повезују и закључују о датим појавама, процесима и односима, као и да сами дају коментаре и одговоре.

На пример, Уџбеник, стр. 56, у поглављу „Погледај и покушај” дат је налог: Обрати пажњу на места која се налазе на екватору. Да ли се тамо у току године мења дужина обданице и ноћи?

У основном тексту нема конкретног објашњења овог питања. Али пажљивом обрадом и коришћењем методичке апартуре, у овом случају слике границе осветљености Земљине лопте на стр. 55 и 56 и уз малу асистенцију наставника, ученици могу веома успешно да дођу до одговора: „Не мења се дужина обданице и ноћи у местима која се налазе на самом екватору”.

На крају сваке наставне целине налази се поглавље „Најважније што треба да знаш”, које практично представља сажетак оног што ученик стварно треба да зна. То су систематизована, кључна знања. Веома је битно да их ученици с разумевањем усвоје да би били у стању да активно приступе наставној грађи, разликују главно од споредног и усвоје принцип систематичности и логичног географског закључивања. Наставник никако не сме дозволити да ученици ово поглавље уче напамет, и да га простом репродукцијом и интерпретацијом заварају да стекне утисак како су ученици веома успешно усвојили градиво.

У склопу сваке наставне јединце налази се поглавље „Занимљивости”, које се састоји од кратких, сажетих текстова који допуњавају основни текст уџбеника и пружају ученику могућност проширења знања на посебан и веома интересантан начин. Наставнику се

90

пружа могућност и да пажљивим посматрањем и праћењем ученика који често користе ово поглавље препозна оне који имају потребу за додатаном наставом. Тврдње, констатације и кратки текстови у овом поглављу дају могућност грађена дијалога или групне дискусије у којој свакако учествује и наставник.

На пример, Уџбеник, стр. 67, у поглаљу „Занимљивости” налази се кратак текст: Осим у стенама, фосили се могу наћи и у леду, ћилибару (фосили у смоли четинара),

тресету и катрану. За њихово стварање потребно је неколико милиона година.Можемо поставити серију питања: Како су фосили настали у леду? Шта је то ћилибар и ка-

кав фосил може да настане у њему? Да ли сте гледали филм Стивена Спилберга Парк из доба јуре? Ако јесте, како су научници створили тај парк, где су нашли генетски материјал за њега? У смоли, ћилибару. Зашто је потребно неколико милиона година да би настали фосили?

Ову занимљивост можете искористити и за домаћи задатак и на тај начин веома ефикасно научити и утврдити ваљан део наставне јединице.

Поглавље „Питања” омогућава ученику да провери како је савладао пређено градиво. Такође, може да буде и од велике помоћи наставнику у провери усвојеног знања ученика у завршном делу часа. Питања су конципирана тако да нису ни сувуше лака ни сувише тешка, прецизна су и покривају целу наставну тему. Одговарање на постављена питања подстиче различите типове знања и умења, коришћење геграфских карата, графикона, табела. Могу се користити и за самосталан рад као домаћи задатак.

На крају сваке наставне теме налази се поглавље „Мапа знања”, јасан и креативан графички приказ основних појмова које треба запамтити. Ученику је омогућено да користи и памти веома обимну материју, сећајући се само суштине, без великих освртања на детаље. Овај графички приказ креће се од центра (средине) ка крајевима, све више се гранајући. Полази се од основног појма или теме који се све више разлажу и описују, док се не дође до кључних речи за опис тачке од које смо кренули. Улога кључних речи је да асоцирају на одређени садржај, изузимајући неважне детаље.

Мапе знањa нашле су примену и у настави географије. Подстичу креативност и вишестрано, свеобухватно размишљање и представљају нов и занимљив начин учења који покреће дедуктивно мишљење ученика (од општих појмова, правила, садржаја ка посебним).

„Спољни извори” су добар одабир корисних линкова који могу помоћи ученику у проширивању знања.

Дигитални уџбеник за пети разред основне школе, рачунар и пројектор

Увођењем рачунара и пројектора у наставу географије, уз адекватно коришћење дигиталног уџбеника, у прилици сте да све наставне теме обрадите на посебан и ученицима занимљив начин. Рачунар и приступ интернету дају вам могућност да у сваком моменту наставе проверите, потражите и презентујете разне садржаје. Захваљујући дигиталном уџбенику, у коме су, поред основног текста у електронској форми, дати и кратки видео- -клипови, слике, графикони, можете наставно градиво петог разреда презентовати ученицима на савремен, њима веома прихватљив начин.

91

Основни текст прате одговарајуће слике, графикони, карте и табеле. Једноставним кликом на њих они се увећавају и приказују преко целог пројектног платна. Тако вам је омогућено да ученицима принципом очигледности помогнете приликом усвајања нових садржаја.

Посебну помоћ у обради нових наставних садржаја пружају видео-снимци, видео- -клипови које прати одговарајућа нарација. Мултимедијални садржаји доступни у дигиталном уџбенику су: „Сунчев систем”, „Сунце”, „Метеориди”, „Кретање Земље – ротација 1”, „Кретање Земље – ротација 2”, „Последице ротације”, „Кретање Земље – револуција”, „Померање литосферних плоча”, „Веначне планине”, „Вулкани”, „Речна ерозија” и „Торнадо”, као и историјски снимак лета и спуштања на Месец – „Аполо 11”.

Радна свеска за пети разред основне школе

Радна свеска је додатак, практично саставни део уџбеника геграфије за пети разред. Конципирана је тако да подстакне ученика на самостални рад у стицању знања, вештина и навика. Наставнику од велике користи може да буде приликом вежбања, понављања и проверавања усвојених знања ученика. Питања, задаци и практичне вежбе груписани су по наставним темама, идентично као у уџбенику.

За сваку наставну тему дата су три уоквирена текст-бокса, поглавља.

Назив наставне теме Уради Провери своје знање

Задаци су различите тежине, стандардизовани су и квадратићи у којима се налазе бројеви задатака различитих су боја. Светла боја квадратића обележава сет лакших питања. Ови задаци одговарају основном нивоу који би требало да реши 80% ученика. Мало тамнија боја означава за нијансу теже задатке који одговарају средњем нивоу знања. Ове задатке би требало да реши око 50% ученика. Најтамнија боја квадратића обележава задатке средњег и напредног нивоа и они су најтежи, њих теба да реши око 25% ученика.

У поглављу „Уради” налазе се практични и експериментални задаци у вези с најбитнијим деловима наставне теме коју сте обрадили. На овај практичан, илустративно--демонстративан начин можете да провежбате, обновите и утврдите обрађене наставне садржаје. Практични задаци у радној свесци могу се радити самостално, у пару или у групи. Захваљујући природи практичних задатака, бићете у прилици да организујете групни облик рада или рад у пару, што је веома добро да би се разбила монотонија пречесто примењиваног фронталног облика рада.

Посебну пажњу при реализацији практичних задатака наставници треба да обрате на време. За израду практичних задатка треба добро испланирати шта, када и како радити и максимално се трудити да се испоштује динамика. Подела улога, дељење на групе или парове, давање задатака у вези с прикупљањем материјала требало би да се уради, ако је могуће, у завршном делу претходног часа. Ове радње бисте могли да ускладите и практично повежете с кратким обнављањем пређеног градива у завршном делу часа.

На пример, наставна јединица „Ротација Земље и последице ротације”; у завршном делу часа постављамо питање: Од ког небеског тела Земља добија светлост и топлоту? Ученику од кога добијемо одговор кажемо: „Добро, тачно. Ти ћеш за следећи час донети батеријску лампу и бићеш Сунце у нашем експерименту.”

92

Затим постављамо питање: Како се зове Земљино кретање око сопствене осе и у ком је смеру? Ученику који да тачан одговор додељујемо улогу окретања глобуса у смеру од смера супротном казаљке на сату. Питање: Које су последице Земљине ротације? Ученику који да тачан одговор додељујемо улогу да уз асистенцију својих другара „Сунца” и „покретача ротације” на следећем часу то и практично покаже и објасни целом разреду. Ово је један од могућих сценарија помоћи како можете рационализовати време потребно за припрему и реализацију практичних задатака.

Илустративно-демонстративна метода у настави географије има посебно место и веома је значајна. Користећи практичне задатке дате у радној свесци, на очигледан и маштовит начин бићете у прилици да ученицима приближите и појасните апстрактне појмове, појаве и процесе с којима се ученици овог узраста први пут срећу. Географија као наставни предмет изразито је интересантна ученицима, али свакако не треба пропустити прилику да различитим типовима питања, задатака, ребуса, питалица, укрштеница и загонетки дотатно побудите жељу и интересовање ученика за наш предмет.

На крају сваке наставне теме налази се поглавље „Провери своје знање”, у ком су дати тестови намењени самоевалуацији ученика. Приликом самосталног рада, решавањем ових тестова, могу да провере како су савладали наставно градиво. На самом крају радне свеске, на стр. 60 и 61, налазе се решења тестова за самоевалуацију ученика.

Географске карте разних садржаја

Карта је незаменљиво наставно средство у настави географије и географском образовању. Без употребе географских карата настава географије не може се замислити. Велики значај географске карте у конкретизацији и примени географских знања практично нас обавезује да је користимо на сваком часу, било да је реч о обради, понављању или вежбању. Карта је универзално наставно средство које се користи у настави географије и служи за обраду новог градива, понављање, допуњавање и објашњавање раније усвојеног градива.

Функција карте у настави географије не треба да се заснива на проналажењу планина, река, језера, острва, држава, насеља. Ученике треба оспособити да закључују о просторним и каузалним везама географских објеката, појава, процеса и односа на основу анализе географске карте.

На пример, посматрај карту света. Шта је заједничко за области јужноамеричког, афричког и аустралијског континента које пресеца јужни повратник?

Заједничко је то што су се у тим областима око јужног повратника формирале пустиње. Треба инсистирати на томе да ученици за сваки час носе географске карте, односно

атлас, без обзира на то што је тематика у петом разреду таква да нам не треба карта за сваку наставну јединицу. Ипак, створићемо обавезу и навику код ученика да током читавог другог циклуса наставе географије на сваком часу имају и користе географске карте и атлас.

Рељефни модели представљају делове Земљине површине у минијатури, у три димензије. Имају велику примену у настави географије као очигледно наставно средство, нарочито у обради програмских садржаја у петом разреду. Посебно су погодни за објашњавање облика рељефа. Због недовољно развијеног апстрактног мишљења ученика

93

у овом узрасту, примена рељефних модела изразито је важна приликом обраде наставне области „Планета Земља: унутрашња грађа и рељеф Земље”. Рељефне моделе, као очигледна наставна средства, треба искористити приликом обраде следећих наставних јединица: „Рељеф: планине и равнице; настанак планина; набране и громадне планине”; „Обликовање рељефа дејством спољашњих сила – река, морских таласа и ветра”; „Обликовање рељефа дејством спољашњих сила: леда, растварачким деловањем воде и човековом активношћу”. Веома је битно да ученици схвате разлику између веначних и громадних планина у морфолошком смислу. Применом рељефних модела у обради и понављању ових наставних јединица, принципом очигледности омогућавамо ученицима да на лакши и ефикаснији начин усвоје нова знања.

Телуријум је справа коју користимо за показивање места Земље у Сунчевом систему, Земљиних кретања и последица кретања Месеца. Њиме на очигледан начин објашњавамо ротацију и револуцију Земље с одговарајућим последицама. Практичну примену телуријум има у наставним областима „Васиона и Земља”, „Планета Земља: Земљина кретања”. Ове наставне теме, појмови, процеси и појаве које се обрађују у њима, веома су апстрактни, тако да је примена телуријума од пресудног значаја.

Ако немате телуријум, можете ученицима поделити улоге да „одглуме” небеска тела и њихова кретања. Овај кратак сценарио веома је прикладан приликом обраде Сунчевог система и кретања небеских тела. Ученици добијају улоге планета Сунчевог система, Сунца и Месеца. Поређају се по редоследу планета, у центру је ученик који је добио улогу Сунца. Симулацијом и глумом можемо показати како се крећу небеска тела и како функционише хелиоцентрични систем. Ученици ће бити у прилици да виде двојако кретање Земље, тројако кретање Месеца.

Глобус је специфично наставно средство које нарочиту примену има у обради наставних садржаја петог разреда. Дидактичко-методичка вредност у наставном процесу географије петог разреда налази практичну примену у наставним областима: „Васиона и Земља”, „Географска карта”, „Планета Земља: Земљина кретања”.

Земљина површина верно се може представити једино на глобусу, те је његова предност у односу на географску карту у наставном процесу обраде и вежбања ових области огромна. На глобусу се представљају облик и површина Земље без деформација углова и површина, што му даје нарочиту вредност као наставном средству. Глобус треба користити као наставно средство за схватање облика и величине Земље, Земљиних кретања и последица. У наставној теми „Картографија”, приликом обраде картографске мреже, географске ширине и дужине, треба користити индукциони глобус, по коме се може цртати и писати.

94

8. КОРЕЛАЦИЈА НАСТАВЕ ГЕОГРАФИЈЕ

Трансфер учења у психологији представља преношење учења с једне савладане активности на нову, још несавладану активност. Трансфер може бити позитиван или негативан. Позитивни трансфер олакшава учење нове активности, а негативни га отежава. Прилагођавање сличних или истих наставних садржаја из истог или различитих предмета приликом учења доводи до позитивног трансфера у учењу.

Корелацијом са осталим предметима и неизбeжним позитивним трансфером учења, наставни предмет географија ученицима је доступнији, и то не само теоријски већ и емпиријски. Овакав сложен процес учења можемо приписати раније стеченим знањима, појмовима, правилима, симболима које су ученици усвојили из осталих предмета. Ученици тако лакше генерализују своја знања и усвајају нова.

Усвајањем географских садржаја у настави географије ученици треба да добију целовиту и комплексну слику географске стварности. Да би се то постигло, неопходно је повезивати географске наставне садржаје у оквиру географије, али и с наставним садржајима осталих предмета. Према предмету проучавања, географија се истовремено бави природним и друштвеним појавама и процесима и зато је могуће успоставити корелацију наставних садржаја с већином наставних предмета.

Повезивање појединих садржаја различитих наставних предмета, али и садржаја у оквиру једног предмета, назива се корелација. Корелација може бити дијагонална, вертикална и хоризонтална.

Када се наставни садржаји два или више предмета обрађују у различито време или се прво обрађују садржаји оног предмета који омогућава усвајање садржаја других предмета, то називамо дијагонална корелација. Наставни садржаји који се обрађују у петом разреду у наставним темама „Земљина кретања и последице кретања” и „Ваздушни омотач Земље” имају дијагоналну корелацију с биологијом јер појава топлотних појасева и климатске прилике на Земљи директно утичу на распоред биљног и животињског света. Обрада ових наставних садржаја у петом разреду омогућиће усвајање садржаја наставног предмета биологије.

Под вертикалном корелацијом подразумева се повезивање садржаја на нивоу више разреда. Настава географије у петом разреду ослања се на знања и искуства ученика стечена у овиру предмета свет око нас и природа и друштво. У разредној настави, предмети свет око нас у првом и другом разреду, и природа и друштво у трећем и четвртом разреду, могу се успешно повезати вертикалном корелацијом с наставним садржајима географије у петом разреду у тематским целинама: „Васиона и Земља”, „Географска карта” и „Планета Земља”.

Повезивање наставних садржаја различитих предмета када се они изучавају истовремено назива се хоризонтална корелација. На пример, хоризонталном корелацијом може се повезати обрада наставне теме „Земља и последице Земљиних кретања” у сегменту који се односи на календар са историјом, и то кроз тематску јединицу „Време” (хронологија – рачунање времена). Хоризонтална корелација наставних садржаја географије за пети разред може се веома успешно реализовати ако постоји хронолошка повезаност у виду пратећих, претходно усвојених знања и вештина или оних које тек треба усвојити. Усвојена

95

знања, умења и вештине који су стечени у настави геграфије, ученици могу да примене у осталим предметима, и обрнуто.

Корелација наставе географије са српским језиком може се практиковати за све наставне теме кроз форму есеја, кратке приче, песме, новинског извештаја. За корелацију можемо искористити тематске целине из српског језика: „Научнопопуларни и информативни текстови”, „Тумачење текста”, „Читање”, „Језичка култура”, „Усмена и писмена вежбања”. Корелација може бити обострана. Ученици усвајањем наставног градива из географије уче нове појмове, обогаћују речник, вежбају се у што једноставнијој и јаснијој репродукцији, издвајају битно од мање битног итд.

Приликом обраде наставне теме „Земља и последице Земљиних кретања” у делу о календару могућа је корелација са историјом и тематском јединицом „Време” (хронологија – рачунање времена), ради разумевања појма прошлости и основних временских одредница – деценија, век, миленијум. Историја и географија су повезане и својим садржајима омогућују ученицима да претходно стечена знања допуне или изграде нова. Нпр., стечена знања о основној јединици времена, о њеном трајању, помоћи ће ученицима да лакше схвате дужину месеца, порекло назива месеца у години итд.

Корелација с ликовном културом могућа је при изради цртежа, скица, паноа, макета и модела преко тематских целина „Линија”, „Облик”, „Пластичне масе”, уз коришћење различитих ликовних техника. Све тематске целине из наставног плана географије можемо обрадити или увежбати у корелацији с ликовном културом.

Садржаји наставног предмета математика веома су битни за разумевање облика и величине Земље, угла нагиба Земљине осе, користе нам у мерењима, изради табела и дијаграма, у очитавању метеоролошких параметара. Корелација се врши с наставним областима „Основни геометријски објекти (права, дуж, раван, изломљене линије, кружница)”, „Угао”, „Осна симетрија”.

Када је реч о биологији, велике корелационе могућности у вези су с тематским целинама „Планета Земља: унутрашња грађа и рељеф Земље” и „Ваздушни омотач Земље”. Земљине сфере атмосферу и литосферу насељавају биљке и животиње. Климатски услови, рељеф, педологија директно утичу на распоред биљног и животињског света на Земљи.

Техничко образовање може се тематски повезати с географијом преко следећих садржаја: „Уводни део, природни ресурси на Земљи”, „Конструкторско моделовање”, „Информатичке технологије”.

Да би се корелација географије и осталих наставних предмета ваљано остварила, неопходно је да се на нивоима разних стручних актива планира и креира наставни процес тако да се ученицима омогући повезивање и примена стечених знања и вештина.

Сложеност корелације приказана је шемом у којој је трима врстама корелације приказана уска повезаност наставе географије с наставним предметима првог и другог циклуса образовања и васпитања. Корелација наставних предмета је испреплетана и наставник око свог предмета, вертикалном, хоризонталном и дијагоналном корелацијом, формира с ученицима „паукову мрежу”, градећи дидактички принцип трајности за чврсто и трајно усвајање знања, вештина и навика.

96

Шематски приказ: Корелација географије са осталим наставним предметима

ИСТОРИЈА

ИСТОРИЈА БИОЛОГИЈА

ЛИКОВНА КУЛТУРА

МАТЕМАТИКА

МАТЕМАТИКА

ПРИРОДА И ДРУШТВО / СВЕТ

ОКО НАС

МАТЕМАТИКА / СРПСКИ ЈЕЗИК / ЛИКОВНА КУЛТУРА / МУЗИЧКА КУЛТУРА

ГЕОГРАФИЈА

Легенда

– дијагонална корелација

– међусобна повезаност наставних предмета

– вертикална корелација

– хоризонтална корелација

97

Корелација географије с тематским садржајима наставних предмета

Српски језикСве тематске целине

кроз форму есеја, приче, песме, новинског извештаја

Ликовна култураСве тематске целине коришћењем

различитих техника (слика, цртеж, облик, боја, скица...)

ГЕОГРАФИЈА

МатематикаТематске целине

„Васиoна и Земља”, „Географска карта”

Биологија

Тематске целине „Планета Земља: унутрашња грађа

и рељеф Земље”, „Ваздушни омотач Земље”

Историја

Тематске целине „Географска карта”, „Планета Земља”,

„Васиона и Земља – Земљина кретања и последице кретања”

Физичко васпитање Теренски рад, излети, екскурзије

Техничко и информатичко

образовање

Све тематске целине кроз израду макета, модела, фотографија, презентација...

98

9. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање ученика у основној школе регулисано је „Правилником о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању”.17

У току школске године ученик се оцењује из наставног предмета и владања у складу са законом, посебним законом и правилником. Провера постигнућа ученика обавља се на сваком часу.

Ученик у току часа може да буде само једанпут оцењен за усмену или писмену проверу постигнућа. Оцењивање ученика можемо посматрати с различитих аспеката:

• као саставни део процеса наставе и учења; тако се обезбеђује константно праћење остваривања прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа ученика у току савладавања школског програма;

• као континуирана педагошка активност – ученик се оспособљава за објективну процену сопствених постигнућа и постигнућа других ученика и развија систем вредности; овакво оцењивање ученика је и мотивационог карактера и подстиче их на учење;

• као сигурност у поштовању општих принципа система образовања и васпитања који су утврђени законом.

Постоје две врсте оцењивања:

• Формативно – редовно проверавање постигнућа и владања ученика у току савладавања школског програма. Циљ овог оцењивања је повратна информација и препорука за даље напредовање.

• Сумарно оцењивање јесте вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине или за класификациони период из предмета и владања. Оцене добијене сумарним оцењивањем су, по правилу, бројчане и уносе се у прописану евиденцију о образовно-васпитном раду (дневник), а могу бити унете и у педагошку документацију.

Како би оцена била што реалнија и ученикова образовна постигнућа оцењена на адекватан начин, наставник се мора придржавати следећих принципа:

• објективност у оцењивању према утврђеним критеријумима;• релевантност оцењивања;• коришћење разноврсних техника и метода оцењивања;• правичност у оцењивању;• редовност и благовременост у оцењивању;• оцењивање без дискриминације и издвајања по било ком основу;• уважавање индивидуалних разлика, потреба, узраста, претходних постигнућа

ученика и тренутних услова у којима се оцењивање одвија.

17 Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању („Службени гласник РС”, бр. 67/2013. од 31. 7. 2013).

99

Наставник је дужан да се придржава следећих поступака и начина приликом оцењи-вања ученика:

• на почетку школске године – иницијално процењивање – наставник процењује претходна постигнућа ученика у оквиру одређене области, предмета, модула или теме, која су од значаја за предмет; резултат иницијалног процењивања се не оцењује и служи за планирање рада и даље праћење напредовања ученика;

• на основу усмене и писмене провере постигнућа и практичног рада, а у складу с програмом предмета;

• на основу активности и резултата рада ученика, нарочито: излагања и представљања (изложба радова, резултати истраживања, модели, цртежи, постери, дизајнерска решења и др.), учешћа у дебати и дискусији, писања есеја, домаћих задатака, учешћа у различитим облицима групног рада, рада на пројектима, збирке одабраних ученикових продуката рада – портфолија, у складу с програмом предмета;

• на основу практичног рада, огледа, лабораторијске и друге вежбе, уметничког наступа и спортске активности оцењује се примена учениковог знања, самосталности, показаних вештина у коришћењу материјала, алата, инструмената и других помагала у извођењу задатка, као и примене мера заштите и безбедности према себи, другима и околини, у складу са програмом предмета.

Оцена је описна и бројчана и представља објективну и поуздану меру напредовања и развоја ученика и показатељ је квалитета и ефикасности рада наставника и школе у остваривању прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа.

Оцена је јавна и саопштава се ученику одмах по добијању, уз образложење.

Описном оценом изражава се:• оствареност циљева и прописаних, односно прилагођених стандарда постигнућа у

току савладавања програма предмета;• ангажовање ученика у настави;• напредовање у односу на претходни период;• препорука за даље напредовање ученика.

Бројчаном оценом изражава се:• степен остварености циљева и прописаних, односно прилагођених стандарда

постигнућа у току савладавања програма предмета;• ангажовање ученика у настави.

Бројчане оцене и критеријуми:

одличан (5) – ученик који остварује веома значајан напредак у савладавању програма предмета и у потпуности самостално испуњавања захтеве утврђене на основном и средњем нивоу, као и већину захтева с напредног нивоа посебних стандарда постигнућа, односно захтеве одређене индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз веома висок степен ангажовања, добија оцену одличан;

врло добар (4) – ученик који остварује значајан напредак у савладавању програма предмета и у потпуности самостално испуњавања захтеве утврђене на основном и

100

средњем нивоу, као и део захтева с напредног нивоа посебних стандарда постигнућа уз мању помоћ наставника, односно захтеве одређене индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз висок степен ангажовања, добија оцену врло добар;

добар (3) – ученик који остварује напредак у савладавању програма предмета и у потпуности самостално испуњава захтеве утврђене на основном нивоу и већи део оних на средњем нивоу посебних стандарда постигнућа, односно захтеве одређене индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз своје ангажовање, добија оцену добар;

довољан (2) – ученик који остварује минималан напредак у савладавању програма предмета и испуњава уз помоћ наставника захтеве утврђене у већем делу основног нивоа постигнућа, односно захтеве одређене индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз своје ангажовање, добија оцену довољан;

недовољан (1) – ученик који не остварује минималан напредак у савладавању програма предмета и ни уз помоћ наставника не испуњавања захтеве утврђене на основном нивоу постигнућа, добија оцену недовољан.

Ангажовање ученика обухвата: одговоран однос према раду и постављеним задацима, активно учествовање у настави, сарадњу с другима и исказано интересовање и мотивацију за учење и напредовање.

Ученику се не може умањити оцена из предмета због његовог односа према ваннаставним активностима или непримереног понашања у школи.

У току полугодишта ученик се оцењује најмање четири пута, изузев наставних пред-мета чији недељни фонд часова износи један час, када се ученик оцењује најмање два пута, и на основу тих оцена изводи се закључна оцена на крају полугодишта или школ-ске године.

9.1. ПИСМЕНА ПРОВЕРА

Распоред писмених задатака и писмених провера дужих од 15 минута уписује се у дневник и објављује за свако одељење на огласној табли школе, односно на званичној интернет-страни школе најкасније до краја треће наставне недеље у сваком полугодишту, а може да се планира највише једна провера у дану, а две у наставној недељи. Оцена из писмене провере постигнућа уписује се у дневник осам дана од дана провере, у противном се писмена провера поништава. Промене распореда утврђује директор на предлог одељењског већа.

Наставник је дужан да обавести ученике о наставним садржајима који ће се писмено проверавати најкасније пет дана пре провере.

Усмене и писмене провере постигнућа у трајању до 15 минута обављају се без најаве, а спроводе ради утврђивања остварености циља часа и савладаности дела реализованих програмских садржаја. Оцена се не уписују у дневник.

101

Ако након писмене провере постигнућа више од половине ученика у одељењу добије недовољну оцену, писмена провера се поништава за ученика који је добио недовољну оцену. Након поништене писмене провере а пре организовања поновљене, наставник је дужан да одржи допунску наставу, односно допунски рад.

Оцена може бити поништена и ученику који није задовољан оценом.Ученик и родитељ имају право увида у писмени рад, као и право на образложење

оцене.

9.2. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА ПО ИОП-У

Ученику који не може да испуни образовна постигнућа због социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна је додатна подршка у образовању и васпитању и такав ученик се оцењује на основу остварености циљева и стандарда постигнућа у току савладавања индивидуалног образовног плана и степена остварености циљева прилагођених стандарда постигнућа.

Ученику који стиче образовање и васпитање по индивидуалном образовном плану, а не испуњава захтеве по прилагођеним стандардима постигнућа ревидира се индивидуални образовни план. Сличност у оцењивању можемо наћи и код ученика са изузетним способностима који стиче образовање и васпитање по прилагођеном и обогаћеном ИОП-у, узимајући у обзир оствареност циљева и прописаних стандарда постигнућа, али и саму ангажованост ученика.

Ученик који стиче образовање и васпитање без прилагођених стандарда постигнућа оцењује се на основу ангажовања и степена остварености циљева и прописаних стандарда постигнућа, при чему се узимају у обзир његове језичке, моторичке и чулне могућности.

9.3. ЗАКЉУЧНА ОЦЕНА

На крају школске године и полугодишта ученик се оцењује закључном оценом, која не може бити већа од највеће појединачне оцене уписане у дневнику, добијене било којм техником знања, нити мања од аритметичке средине свих појединачних оцена.

Закључна оцена Аритметичка средина

5 5,00 – 4,50

4 4,49 – 3,50

3 3,49 – 2,50

2 2,49 – 1,50

Ако одељењско веће не прихвати предлог закључне оцене предметног наставника, утврђује нову оцену гласањем. Оцена се евидентира у напомени, а у записнику одељењског већа шире се образлаже.

102

Закључна оцена утврђена на одељењском већу уписује се у дневник у предвиђену рубрику.

Оцена на испиту утврђује се већином гласова укупног броја чланова комисије, у складу са законом.

9.4. ОПШТИ УСПЕХ УЧЕНИКА

На крају првог и другог полугодишта првог разреда наставник даје мишљење о раду и напредовању ученика.

Мишљење о раду и напредовању ученика садржи:1. опис степена остварености циљева и прописаних стандарда, односно прилагођених

стандарда постигнућа; 2. општи опис квалитета постигнућа;3. опис ученикових могућности и потреба у подизању нивоа постигнућа у појединим

задацима у даљем учењу;4. запажања о развоју ученика и препорукама за даље напредовање.

Општи успех ученика од другог до петог разреда утврђује се на крају првог и другог полугодишта, тј. школске године, на основу аритметичке средине позитивних закључних бројчаних оцена из обавезних предмета и обавезних изборних предмета.

Општи успех ученика од шестог до осмог разреда утврђује се на крају првог и другог полугодишта, тј. школске године, на основу аритметичке средине позитивних закључних бројчаних оцена из обавезних предмета, обавезних изборних предмета и из владања.

Општи успех не утврђује се ученику из става 4 и 5 овог члана који има недовољну оцену из предмета или је неоцењен из предмета.

Изузетно, ученику се може утврдити успех довољан (2) ако је оцењен из обавезних предмета и обавезних изборних предмета оценом довољан (2), а из владања незадовољавајуће (1).

Описна оцена из предмета не утиче на општи успех ученика. Општи успех се не утврђује ни када је ученик неоцењен из предмета који се оцењује

описном оценом.Родитељ је дужан да својим потписом потврди да је упознат с мишљењем о раду и

напредовању ученика, односно успехом ученика.

103

9.5. ОБАВЕШТАВАЊЕ О ОЦЕЊИВАЊУ

На почетку школске године ученици и родитељи, односно старатељи, обавештавају се о критеријумима, начину, поступку, динамици, распореду оцењивања и доприносу појединачних оцена закључној оцени.

Одељењски старешина обавезан је да благовремено, а најмање четири пута у току школске године, на примерен начин обавештава родитеље о постигнућима ученика, напредовању, мотивацији за учење и напредовање, владању и другим питањима од значаја за образовање и васпитање.

Ако родитељ, односно старатељ, не долази на родитељске и индивидуалне састанке, одељењски старешина је дужан да га благовремено у писменој форми обавести о успеху и оценама, евентуалним тешкоћама и изостанцима ученика и последицама изостајања.

9.6. ЕВИДЕНЦИЈА О УСПЕХУ УЧЕНИКА

Наставник у поступку оцењивања прикупља и бележи податке о постигнућима ученика, процесу учења, напредовању и развоју ученика током године у прописаној евиденцији и својој педагошкој документацији.

ПОРТФОЛИО УЧЕНИКА. Под педагошком документацијом сматра се писмена доку-ментација наставника која садржи: личне податке о ученику и његовим индивидуалним својствима која су од значаја за постигнућа, податке о провери постигнућа, ангажовању ученика и напредовању, датим препорукама и понашању, као и друге податке од значаја за рад с учеником и његово напредовање и владање.

104

9.6.1. Пример 1: портфолио – пример индивидуалног праћења ученика

ЛИЧНИ ПОДАЦИ О УЧЕНИКУ

Име и презиме ученика: ___________________________________________

Адреса становања и место: ________________________________________

Контакт телефон: _________________________________________________

Датум рођења: _______ Година уписа у _______ разред

Одељење:______________ Школа и место: ___________________________________

Подаци о родитељима/старатељу

Име и презиме мајке: ________________________________________________________

школска спрема: __________________ занимање: ______________________________

Име и презиме оца: _______________________________


Брачни статус: ____________________

Име и презиме старатеља: _______________________________


Материјални и финансијки услови ученика __________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

Успех ученика у претходном периоду __________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

Радне навике и способности ученика __________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

Социјални статус ученика __________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

Напомена:

Фотографија ученика

105

Евал

уаци

ја у

спех

а уч

еник

а за

___

____

____

кла

сиф

икац

иони

пер

иод/

полу

годи

ште

/шко

лску

годи

ну

Акт

ивно

ст/

мот

ивис

анос

т уч

еник

а на

час

у

Савл

адан

ост

наст

авни

х те

ма/

једи

ница

Оце

њив

ање

учен

ика

Дис

ципл

ина

учен

ика

Одн

ос п

рем

а об

разо

вним

пот

реба

ма

и

обав

азам

а

Евиденција доласка родитеља

индивидуална

у групи

у пару

основни ниво

средњи ниво

напредни ниво

Број

чане

оце

не19

Опи

сно

(сте

пен

савл

адан

ости

об

разо

вних

по

стиг

нућа

, до

датн

а по

дрш

ка,

инди

виду

ализ

ациј

а на

став

е...)

однос према наставнику

однос према вршњацима

Израда школских задатака/есеја/

вежби

Ношење прибора и опреме

Израда домаћих задатака/есеја/вежби

+

21.

05.

201

4

Ванн

аста

вне

акти

внос

тиО

стал

и об

лици

нас

тавн

ог р

ада

Нап

омен

а

106

9.7. ОКВИР ЗА ПРОЦЕНУ РЕЗУЛТАТА УЧЕЊА

У склопу Правилника о оцењивању у основној школи налазе се и оквири који у великој мери помажу наставницима да испоштују све педагошке принципе оцењивања и тиме коначни исход учине што адекватнијим.

Оцена Вештина изражавања и саопштавања (комуникација)

Разумевање, примена и вредновање научених поступака и процедура

Рад с подацима и рад на различитим врстама текстова

Моторичке вештине, руковање прибором, алатом и технологијама и извођење радних задатака

5 – Уме да се писмено, усмено и визуелно изражава на разумљив и уверљив начин у складу са ситуацијом и захтевима;

– уме да прилагођава писмено, усмено и визуелно изражавање различитим контекстима.

– Уме да решава сложеније проблемске ситуације и одреди ограничења у решавању;

– уме да формулише претпоставке (хипотезе);

– формулише, упоређује и вреднује различите начине долажења до решења;

– примењује различите критеријуме разврставања у релативно сложеним примерима;

– изводи сложеније закључке и уме да их образложи;

– разуме, објашњава и предвиђа последице појава, процеса и односа који се испољавају у различитим условима и ситуацијама.

– Уме критички да вреднује дате податке или изворе;

– уме да изабере, повезује и вреднује податке представљене на различите симболичке начине;

– уме да проналази, користи и вреднује податке из различитих извора и различитих медија и да их повезује са ситуацијама из свакодневног живота.

– Влада сложеним моторичким вештинама и техникама;

– рукује различитим прибором, алатима и развијеним технологијама у целокупном технолошком процесу;

– извршава радне задатке компетентно и самостално, показује иницијативу и прилагођава се новим захтевима и контексту.

107

4 – Уме да се писмено, усмено и визуелно изражава у складу с различитим ситуацијама и захтевима.

– Пореди и разврстава садржаје на основу више критеријума истовремено;

– уме да примени поступке који подразумевају долажење до решења у више корака;

– уме да формулише претпоставке (хипотезе);

– предвиђа различите начине решавања проблема;

– изводи сложеније закључке и уме да их поткрепи подацима који су дати у тексту;

– разуме, повезује и објашњава појаве, процесе и односе који се испољавају у различитим условима и ситуацијама.

– Уме да изабере и повезује податке представљене на различите симболичке начине;

– уме да проналази и користи податке из различитих извора и различитих медија и да их повезује са ситуацијама из свакодневног живота;

– из текста издваја најзначајније информације и изводи закључке на основу њих.

– Влада неким сложеним моторичким вештинама и техникама;

– рукује различитим прибором и алатима и једноставним технологијама у појединим деловима технолошког процеса;

– извршава радне задатке компетентно и самостално.

3 – Уме усмено, писмено и визуелно да одговори на захтеве у познатим и једноставним ситуацијама.

– Примењује основне рачунске операције, формуле и уме да примени јасно описане поступке;

– уме да пореди и разврстава садржаје на основу задатог захтева;

– повезује и комбинује информације које су директно саопштене и на основу њих изводи закључке који су очигледни;

– разуме и повезује појаве, процесе и односе који се испољавају у различитим условима и ситуацијама.

– Разликује битно од небитног, главно од споредног у типичним школским примерима и текстовима;

– разуме, користи и повезује податке представљене једноставним симболима који су карактеристични за одређене наставне предмете.

– Влада основним моторичким вештинама и техникама;

– рукује различитим прибором и алатима и примењује их у сложенијим операцијама;

– извршава радне задатке компетентно уз минимум помоћи и/или надзора.

108

2 – Уме усмено, писмено и визуелно да се изражава држећи се основног захтева у познатим и једноставним ситуацијама и износећи неке појединости.

– Директно примењује основне рачунске операције, формуле и уме да примени јасно описане поступке који се састоје од неколико једноставних корака;

– примењује стечена знања у добро познатим, једноставним ситуацијама;

– уме да закључује на основу информација које су једноставне и међусобно сагласне;

– разуме појаве, процесе и односе који се испољавају у различитим условима и ситуацијама.

– Познаје и разуме кључне појмове и усваја одговарајући речник;

– уме да одреди основну тему и кључне појмове који су јасно представљени у једноставним текстовима;

– разуме и користи податке представљене једноставним симболима који су карактеристични за одређене наставне предмете.

– Влада основним моторичким вештинама;

– рукује различитим прибором и алатима у једноставнијим операцијама;

– извршава радне задатке уз значајну помоћ и/или надзор.

109

10. ПРАКТИЧНЕ ВЕЖБЕ

10.1. ОДРЕЂИВАЊЕ ГЕОГРАФСКЕ ШИРИНЕ ШКОЛСКИМ УГЛОМЕРОМ

Потребан материјал:• школски дрвени угломер,• шупља цев пречника око три центиметра, исте дужине као угломер,• висак,• стуб побијен у земљу,• ексер,• лепљива трака.

1. Дуж основице угломера лепљивом траком причврстите шупљу цев.2. На дрвеном школском угломеру уз нулти подељак причврстите канап виска.3. Претходно побијени стуб (мора бити вертикално побијен, проверава се виском)

пробити ексером и причврстити дрвени угломер уз нулти подељак тако да се угломер може слободно клатити око њега.

Основицу угломера усмерите ка Северњачи, која треба да се види кроз шупљу цев. Фиксирајте угломер. Затим избројте колико степени канап виска одступа од подељка који обележава 90°. Очитана вредност тог угла представља висину звезде Северњаче, односно географску ширину места.

10.2. ОДРЕЂИВАЊЕ ГЕОГРАФСКЕ ШИРИНЕ МЕСТА ГНОМОНОМ

Гномон је део сунчаног сата који баца сенку. Гномон потиче од старогрчке речи за „показивач” и он се у два наврата, 21. марта и 23. септембра, може искористити за одређивање географске ширине.

Потребан материјал:• штап (гномон) дужине 50 центиметара,• метар.

1. На дан пролећне или јесење равнодневице у право сунчево подне, у 12 часова, измерите дужину сенке гномона.

2. На табли конструишите правоугли троугао чије су катете једнаке висини гномона и измереној висини сенке.

3. Измерите школским угломером оштри угао који заклапају хипотенуза и гномон. Тај угао представља висину небеског пола, односно географску ширину вашег места.

Ова једноставна практична вежба која не захтева велики утрошак материјала и времена може нам вишеструко користити.

110

У време пролећне и јесење равнодневице у 12 часова сенка гномона се пружа дуж меридијана, тј. подневка вашег места. На тај начин можете одредити и нацртати део меридијана који пролази кроз ваше место, школу.

Меридијан школе је у ствари само део меридијана који пролази кроз изабрану стајну тачку. Меридијан шлоле може се одредити у току правог сунчевог поднева 21. марта и 23. септембра гномоном на већ описан начин. Меридијан можете материјализовати у виду уске поплочане стазе.

Практична примена овако урађеног подневка је велика:

• ученици могу стати на меридијан и увежбати стране света,• могућност практичног и занимљивог објашњења појмова: стране света, подне,

географски полови, оријентација...

У исто време и у истим данима најпрецизније се одређују стране света гномоном. Сунце је на југу, сенка која се простире по подневку показује север.

10.3. ПУТОКАЗ

Путоказ омогућава ученицима потпуну просторну оријентацију.

Потребан материјал:

• дрвени стуб висине два метра,• 15 дрвених табли правоугаоног облика (истих као за праве путоказе),• зидна школска карта света,• угломер,• ексери, боја за дрво.

Прво треба одредити прецизне координате места где ће бити постављен стуб носач путоказа, на претходно одређеном меридијану. Географска ширина и географска дужина прецизно се могу одредити GPS-ом, скраћеница од Global Position System, који се налази у сваком смарт телефону као стандардна алпикација. Оријентишите (наслов карте окренути ка северу) и положите зидну карту света уз сам стуб. На карти нађите своје место и из њега „повуците” линије ка жељеним градовима које представљамо на таблама путоказа. Да бисте одредили где се те метрополе налазе у односу на ваше место, потребно је измерити угао који заклапа линија што спаја ваше место и жељену метрополу. Вредности углова користите приликом постављања путоказа тако да свака табла бива усмерена у правцу најкраћег пута до изабраних градова. Избор градова треба да буде такав да путоказне табле праве просторну спиралу око стуба. Поред имена градова, на таблама уписати и најкраћа растојања у километрима.

Применом путоказа ученици могу на очигледан начин да обраде просторну оријентацију и разјасне појмове географска мрежа, географске координате, географска ширина и дужина, азимут, најкраћи пут, најкраће растојање.

111

10.4. ТОПОГРАФСКИ ДИКТАТ

Ово је посебна врста диктата који се не пише, него се црта, то је картографски диктат. Претходно сваки ученик у својој свесци треба да исцрта мрежу квадрата чије су странице у стварности 10 метара. Мрежа квадрата може да буде 10 · 10 квадрата. Пажљиво, јасно и гласно, с паузама, више пута прочитајте ученицима диктат. Ученици ће у свескама редом исцртавати оно што сте им прочитали. Сами смислите размер и картографске знаке које ће ученици користити.

Текст диктата:

„Милош и Петар су ушли у велики градски парк кроз његову јужну капију. Од уласка стаза их је водила ка североистоку. После 50 метара стаза је нагло скретала ка северозападу. Десетак метара од кривине, на западу од стазе, угледали су брежуљак, а с десне стране овално језеро које се пружало 30 метара ка северу. Наставили су да пешаче, после пређених 40 метара од брежуљка дошли су до ресторана који се налазио са западне стране стазе, на самом углу главног пута који је водио ка истоку. Између ресторана и језера расло је дрвеће. Скренули су главним путем и после 50 метара прешли дрвеним мостићем преко реке, отоке језера која је текла ка северозападу.”

10.5. ГЕОГРАФСКА МРЕЖА НА БАЛОНУ


• гумени балон,• два фломастера, маркера, различитих боја,• два клупка вунице различите боје.

Надувајте балон и на њему маркерима исцртајте у две различите боје меридијане и паралеле. Уместо маркера можете користити вуницу различите боје коју лепите на балон. Једна боја за меридијане, друга за паралеле. Маркерима правилно, степенима означите почетну паралелу екватор и почетни меридијан Гринич.

10.6. ИЗРАДА КИШОМЕРА

За мерење атмосферских талога користи се плувиометар, у нашем случају прост плувиометар или кишомер.

Потребна средства:

• тегла,• левак,• лепљива трака,• маказе,• оловка и свеска.

112

Исеците парче папира у облику траке дужине која одговара висини тегле. На тако изрезаној траци папира исцртајте подељке у интервалима од центиметра. Траку залепите вертикално на теглу. Ставите левак у теглу и кишомер поставите на раван терен, далеко од дрвећа или каквог заклона.

Наредних месец дана пратите и редовно мерите колико је кише пало у кишометара. Да бисте елиминисали испаравање кишнице, у теглу сипајте мало јестивог уља. На основу тих мерења можете нацртати графикон плувиометријског режима за месец дана.

10.7. РАЗЛИЧИТ ТОПЛОТНИ КАПАЦИТЕТ КОПНА И МОРА

Копнене површине се брже загревају, али примљену топлоту брже отпусте, тј. брже се хладе. Океани и мора се споро загревају, али примљену топлоту дуже задржавају, акумулирају, тј. спорије се хладе.


• две стаклене тегле,• два термометра,• пола литра воде,• 50 грама кухињске соли,• пола килограма земље или песка,• штоперица,• лампа с јачом сијалицом, • табела за уписивање измерених температура.

Једну теглу до половине испуните водом и засолите како би отприлике имала укус морске воде. Другу теглу напуните земљом. У обе тегле поставите термометре. Након десет минута измерите температуру у обе тегле и добијене вредности запишите у табелу.

Поставите обе тегле испод лампе тако да буду подједнако осветљене. (Важно је извадити термометре из тегли да би следеће очитавање показало температуру воде, односно земље, а не степен загрејаности самих термометара.) Следеће мерење температуре извршите за два сата.

Искључите лампу и након два сата поновите мерење температуре.

10.8. МЕХАНИЧКО РАЗАРАЊЕ СТЕНА

Процес разарања стена у природи се дешава услед наизменичног загревања и хлађења, леђења воде у пукотинама или услед притиска који стварају корен и стабло биљака које расту у пукотинама.


• гипс,• пасуљ,• чаша од јогурта (служи за калуп),

113

• већа посуда,• вода.

Измешати гипс и воду, у ту смесу ставити неколико зрна пасуља. Напунити калуп смесом и чекати да се гипс стврдне. Ослободимо гипс из калупа и стављамо га у провидну чинију напуњену водом. Када пасуљ набубри, доћи ће до пуцања гипса.

10.9. ИЗРАДА ТЕЛУРИЈУМА

Телуријум је справа и наставно средство које користимо за показивање места Земље у Сунчевом систему, Земљиних кретања и последица кретања Месеца. На очигледан начин, телуријумом објашњавамо ротацију и револуцију Земље с одговарајућим последицама.


• пластична флаша шире основе испуњена песком,• чеп од плуте,• метална шипка дужине 20 центиметара,• метална жица дужине 15 центиметара,• тања метална жица дужине 10 центиметара,• кугле од стиропора различитих величина,• фломастери или маркери жуте, плаве и црвене боје.

Обојте кугле стиропора: жутом највећу – Сунце, плавом куглу средње величине – Земља, и најмању црвеном – Месец.

На грло пластичне флаше ставите плутани чеп, кроз њега провуците металну шипку и на њу навуците куглу која представља Сунце. Кроз исти чеп провуците металну жицу хоризонтално. Крај металне жице, отприлике на 10 центиметара, закривите тако да тај део заклапа угао од 66,5 степени с хоризонталом. На врху тако закривљене жице поставите куглу стиропора која представља Земљу. Тању жицу омотајте испод кугле Земље и на њеном крају поставите најмању куглу, Месец.

10.10. ЕОЛСКА ЕРОЗИЈА

Еолска ерозија, рад ветра, јесте спољашња сила чији утицај на промену изгледа рељефа можемо видети у свакодневном окружењу, али и приликом ове једноставне практичне вежбе.

Потебна средства:

• кутија или сандук,• пластична фолија,• песак, шљунак и камење,• фен.

114

Дно кутије обложимо пластичном фолијом, па преко ње додајемо наизменично песак, шљунак и камење. Изравнајте стеновиту површину. Усмерите фен ка стеновитој површини и укључите га на најјачу брзину дувања. Посматрајте шта се дешава с материјалима од којих сте направили стеновиту површину.

10.11. РЕЧНА ЕРОЗИЈА

За ову практичну вежбу потребан вам је исти материјал као и код еолске ерозије, али уместо фена користите флашу воде или црево за заливање.

Сандук са стеновитом подлогом треба да буде нагнут под одређеним углом и преко стеновите површине лагано пустите да тече вода из црева.

10.12. ИЗРАДА МОДЕЛА БОРА

Услед хоризонталних покрета долази до набирања, гужвања седиментних слојева стена. На тај начин настају елементи веначних планина – боре.


• три траке тањих сунђера дужине око 50 и ширине око 10 центиметара,• три траке чвршћег папира истих димензија као траке сунђера,• лепак,• фломастери разних боја,• плоча лесонита за подлогу.

Траке сунђера обојте различитим бојама, нијансе браон боје, као и папирне траке. Наизменично лепите траке папира преко сунђера. Кад су се залепљене траке сунђера и папира осушиле, симулирајте бочне потиске, тј. згужвајте траке. Тако згужване траке, то јест боре, залепите на подлогу од лесонитске плоче.

У обради набирања слојева Земљине коре можете искористити и паковање папирних марамица да практично покажете како настају боре.

10.13. КИСЕЛЕ КИШЕ

Проблем загађења атмосфере и немаран однос човека према њој могу довести до катастрофалних последица по читав живи свет на нашој планети. Једна од последица претеране загађености атмосфере јесу киселе кише.


• две саксије са истом засађеном биљком,• винско или неко друго сирће,

115

• вода,• две тегле,• четири налепнице.У једну стаклену теглу сипати чисту воду. Обележити теглу налепницом на којој ће

писати вода. У другу теглу сипати сирће допола, а затим додати воду до врха, и ову теглу обележити налепницом на којој ће писати сирће. С преостале две налепнице обележити саксије с биљкама. Наредних неколико дана саксије с биљкама заливати течношћу из тегли. Пратити промене на биљкама.

116

11. TЕСТОВИ ЗА ПРОВЕРАВАЊЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ ЗНАЊА УЧЕНИКА

Тестови су један од начина за проверу знања ученика. Географија као наставни предмет, због природе структуре свих садржаја, има веома повољне могућности за редовно проверавaње и вредновање знања ученика у краћим временским интервалима. Тестови се могу дати на почетку школске године да би се утврдио ниво знања ученика, одредио ниво захтева и темпо рада у току школске године: то су иницијални тестови. Оцене добијене на иницијалном тесту не уносе се у дневник. Тестови се користе након обраде сваке наставне теме и тако, поред вредновања, вршимо и сисематизацију стечених знања.

Предности тестова за проверавање и вредновање знања ученика су: економичније коришћење наставног времена; провером се обухвата цело одељење или група ученика; свим ученицима се постављају исти задаци; подстиче се самосталан рад; искључује се субјективни моменат наставника; добија се за кратко време преглед знања ученика.

Недостаци проверавања и вредновања знања ученика тестовима су: губи се непосредан контакт између наставника и ученика; има ученика чији су писмени одговори лошији због психолошких разлога; појава преписивања и слично.

Да би наставник могао да припрема и примењује тестове као објективан начин провере знања, мора да овлада техником и методиком израде тестова. Свакако треба избегавати задатке који подстичу репродуктивно знање и који су формулисани тако да захтевају да ученик опише, наведе, наброји и препозна оно што се од њега тражи. На пример:

1. Шта проучава географија?2. Како се дели географија?

Одговарањем на таква питања ученик само репродукује садржај који му је дат у готовом облику у уџбенику или на часу.

Ако желимо да проверимо да ли ученик примењује усвојене садржаје у решавању проблема, захтеве можемо формулисати тако да се од њега очекује да реши, класификује, да сопствени пример. На пример:

1. Распореди континенте од најмањег по површини до највећег, уписујући на линијама одговарајуће редне бројеве:

Азија Аустралија Европа Јужна Америка Антарктик Северна

Америка Африка

Када проверавамо да ли је усвојио садржаје на нивоу анализе и синтезе, захтеве формулишемо тако да од ученика очекујемо да разликује, скицира, изради дијаграм или табелу, наведе све могуће узроке и последице, осмисли, предвиди решење. На пример:

1. Објасни разлику између хипоцентра и епицентра. Нацртај скицу земљотреса.

117

Приликом састављања тестова треба водити рачуна да задаци не буду међусобно зависни. Нетачан одовор у једном задатку не сме да онемогући решавање следећег задатка. При оцењивању тачности одговора, ако један задатак има више захтева, бодује се сваки захтев појединачно. Такође, треба избегавати питања која захтевају дуге одговоре. Код таквих задатака веома је тешко објективно и правично оцењивање.

Задаци у тестовима треба да буду релевантни за тему која се обрађује, смислени, да се ослањају на претходна искуства ученика, прецизни и прилагођени узрасту, да подржавају трансферна и генеративна знања и подстичу различите облике активирања ученика. Задаци у тесту треба да имају различиту форму како би подстакли различите облике активирања ученика и различите типове знања.

Форме задатака могу бити:

• задаци с кратким одговором;• задаци с вишеструким избором;• задаци с алтернативним одговором;• спаривање;• избаци уљеза (кукавичје јаје);• допуњавање; • есејска питања; • читање и попуњавање табела;• читање и цртање графикона.

Задаци с кратким одговором захтевају јасна и прецизно формулисана питања, ученик мора да зна шта се од њега тражи. Оваква форма задатака не треба да садржи више захтева.

Пример: Који су то површински крашки облици рељефа?

Одговор: шкрапе, вртаче, увале.

Предности: погађање тачног одговора сведено је на минимум, лако се састављају, захтевају од ученика да сам напише одговор.

Недостаци: задаци често захтевају репродукцију, па могу наглашавати меморисање; треба предвидети све могуће тачне одговоре и дефинисати их у кључу, лош рукопис може отежати прегледање...

Задаци с вишеструким избором од ученика траже да заокружи слово испред тачног одговора. Дистрактори у питањима вишеструког избора не смеју да буду било који нетачни одговори или исувише удаљени од питања. Ако се одмах види да су то нетачни одговори, онда нема никаквог смисла да се наводе јер питање постаје бесмислено, а и потцењује се ученик.Заокружи слово испред тачне тврдње.

118

Пример: Ветар с највећом брзином и уништавајућим дејством је:

а) жесток ветар, б) вихор, в) оркан, г) олуја.

Одговор: в) оркан.

Предности: може се испитати велика количина садржаја, могу се испитати различити нивои образовних исхода, погађање одговора је отежано...

Недостаци: тешко је наћи дистракторе, трошење времена на читање понуђених одговора, неквалитетним састављањем питања од ученика се захтева само препознавање...

Задаци с алтернативним одговором од ученика захтевају да на питања одговори са ДА или НЕ, Т или Н (тачно/нетачно). Састоје се од питања или тврдњи за које ученик треба да утврди да ли су истините или не. Питања морају бити јасно и прецизно формулисана. Дужина реченица или тврдњи мора бити приближно иста како би ученик размишљањем дошао до одговора, а не да га неуједначене дужине наведу на одговор. Питања или тврдње у задацима алтернативног типа морају да мере исте захтеве. Треба водити рачуна да од четири реченице тврдње буду два тачна и два нетачна одговора.

Пример: Ако је тврдња тачна, заокружи слово Т, а ако није тачна, слово Н.

а) Планете су хладна и тамна, лоптаста небеска тела. Т Н

б) Планете имају сопствен извор светлости и топлоте. Т Н

в) Планете се крећу око Сунца и око своје осе. Т Н

г) Планете Сунчевог система имају ваздушни омотач. Т Н

Одговор: Т, Н, Т, Н

Предности: брзо се решавају, погодни су за испитивање узрочно-последичних односа, прикладни за тестирање више нивоа когнитивних процеса...

Недостаци: постоји 50% могућности да ученик погоди одговор, потребно је направити велики број питања да би се постигла поузданост теста, постоји потешкоћа у осигуравању тачности тврдње, ако ученик зна нетачан одговор, не значи да зна тачан...

Спаривање. Код овог типа задатака треба спарити, смислено повезати географске објекте, појаве и процесе, узроке и последице, појмове и дефиниције, проблеме и решења. У овом типу задатака подаци су подељени у две групе, с једне стране су појмови, а с друге алтернативе. Спаривање се може вршити усмереним линијама (треба избегавати овај начин) или уписивањем слова на линијама поред алтернативе. Пожељно је да с десне стране буде једна више алтернатива, „кукавичје јаје”. У принципу треба давати четири појма и пет алтернатива.

119

Пример: Спој географски појам с његовим значењем тако што ћеш уписати одговарајуће слово на линије.

а) ротација __ путања по којој Земља обилази око Сунца

б) еклиптика __ дели Земљу на северну и јужну полулопту

в) екватор __ почетни меридијан

г) Гринич __ обртање Земље око замишљене осе

__ датумска граница

Предности: може се испитати разумевање односа и повезаности међу појавама, погодно за теме које садрже много чињеница и података, у једном задатку могуће је испитати више садржаја...

Недостаци: проблем бодовања делимично тачних одговора...

Допуњавање. Од ученика се у оваквом типу задатака тражи да допуни неки исказ. Исказ треба јасно да наведе ученика на тачан одговор. Никако не треба преписивати реченице из уџбеника и изостављати кључне појмове који треба да буду одговор.

Пример: Нијансама браон боје на картама се представљају___________, а нијансама плаве боје ________ површине.

Одговор: планине; водене.

Предности: задаци се лако конструишу, погађање је онемогућено, ученик самостално одговара...

Недостаци: често се своди на репродукцију, препознавање одговора ако су реченице узете из уџбеника, лош рукопис отежава прегледање...

Есејска питања су форма задатака који траже дужи одговор. Користе се када желимо да проверимо сложеније компетенције: анализа, синтеза, евалуација. Потребно је да захтев буде јасно и прецизно формулисан.

Пример: Какав је утицај температуре ваздуха на ваздушни притисак и појаву ветра? Објасни на примеру периодичних ветрова монсуна.

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

120

Предности: на основу одговора можемо стећи потпун и јасан увид у стечено знање и усвојене вештине, одговори су погодни за анализу и синтезу усвојеног градива, може се урадити евалуација, пружају нам могућност провере сложенијих компетенција...

Недостаци: захтевају доста времена, не могу се комбиновати с другим типовима задатака, треба предвидети све могуће одговоре, потешкоће у оцењивању, лош рукопис...

Читање и попуњавање табела. Када ученици добију готове податке, потребно је да их систематизују у табеле. Податке могу уносити у већ припремљене табеле или цртати сами. Ако су подаци већ унети у табеле, потребно је да их анализирају или користе за цртање графикона.

Пример: У неком насељу су измерене просечне месечне температуре ваздуха у току године.

Месец Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д

Просечна температура ваздуха

0 1 5 10 15 20 22 21 16 10 5 1

Израчунај средњу годишњу температуру ваздуха тог насеља.

Одговор: 10,5 степени Целзијуса.

Читање и цртање графикона, модела и слика. Овакав тип задатака погодан је за проверавање умења и способности ученика и примену стечених знања и вештина.

Пример: Који су покрети приказани на слици и коју врсту планине стварају?

а) ____________________________________________

б) __________________________________________

Одговор: а) хоризонтални, веначне или набране планине б) вертикални покрети, громадне или раседне планине

Веома је битно да се пре сваког питања да тачна и прецизна инструкција за решавање задатка – како га решити и где уписати решење. Приликом давања упутства мора се водити рачуна да инструкције буду исте за питања истог типа и увек на истом месту. Потребно је дати инструкцију пре самог текста задатка, осим ако у задатку не користимо неку слику помоћу које треба да се реши задатак.

121

Пример: „Погледај слику и одговори на питање“.

Инструкција – код форме задатака: задаци са вишеструким одговором, задаци са алтернативним одговором (посебну пажњу треба обратити на формулацију питања). Тврдње треба обележити словима или бројевима, да би се слово или број испред тврдње заокруживао. Овакву праксу треба користити ради прегледности и уредности одговора. Код оваквих форми задатака најчешће не постављамо питања већ износимо тврдње, тако да не можемо очекивати одговор.

Поред тога што дајемо прецизне инструкције шта и како треба да се уради, треба увек дати и прецизно уптство где се одговор уписује или заокружује понуђена тврдња.

Примери потпуних инструкција: Одговори на питање. Одговор упиши на линију испод. Инструкција за задатке форме

кратког одговора или есејска питања.Ако је тврдња тачна, заокружи слово Т, а ако није тачна, слово Н. Инструкција за питања

с алтернативним одговорима, односно тврдњама. Повежи појмове из десне колоне са њиховим значењима у левој колони уписујући

слова на празне линије десне колоне. Инструкција за питања форме спаривања.

Бодовање задатака

• Ученицима треба јасно објаснити начин бодовања.• У току писања питања теба одредити како ће одговори бити бодовани.• Треба урадити прецизан табеларни приказ бодовања.• Уколико неки задатак садржи више елемната који се могу бодовати, сваки од тих

елемената треба посебно бодовати.• Тачан одговор носи 1 бод.• Нетачан одговор носи 0 бодова.• Нема негативних бодова.

122

11.1. ПРИМЕР ТЕСТОВА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА УЧЕНИКА

Бр. питања Васиона и Земља Бодови

1. Одговори на питање. Одговор упиши на линију испод.Како се зове инструмент који служи за посматрање небеских тела?

__________________________________________________________

1

2. Допуни реченицу. Планета најближа Сунцу је ___________, а најдаља____________.

2

3. Упиши редне бројеве планета на празне линије почевши од најближе до најдаље од Сунца.

__ Земља, __ Јупитер, __Марс, __Венера, __Сатурн, __Нептун, __Меркур, __Уран

4

4. Заокружи слово испред тачне тврдње.Земља се око Сунца креће путањом која се зове:а) трајекторија,б) еклиптика,в) кружница.

2

5. Заокружи тачну тврдњу.Време потребно Месецу да једном обиђе око Земље једнако је времену потребнoм да се обрне око своје осе. Да Не

2

6. Небеска тела из леве колоне повежи с њиховим особинама и одговарајућим појмовима из десне колоне уписивањем одговарајућих слова на празне линије десне колоне.

Планете ________ а) лоптаста тела без сопственог извора светлости и топлоте

б) усијана, гасовита, лоптаста телаСателити _______ в) тројако се крећу г) највише их има Јупитер д) Северњача ђ) протуберанцаЗвезде ________ е) могу да имају прстенове и велики

број сателита ж) звезда репатица

4

123

7. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако тврдња није тачна, заоружи Н.

Метеори су у народу познати под називом звезде репатице. Т НМетеори остављају светли траг на небеском своду. Т НМетеори приликом пада на Земљину површину праве кратер. Т НМетеори који падну на Земљину површину зову се метеорити. Т Н

2

8. Одговори на питање. Одговор упиши на линије испод.У ком положају се налазе Земља, Месец и Сунце када долази до помрачења Месеца?___________________________________________________________________________________________________________________ .

2

9. Светлосна година је јединица мере за: време, растојање, брзину.(Заокружи тачан одговор.)

2

Бр.питања

Облик и величина Земље; географска карта; математички и географски елементи карте Бодови

1. Заокружи слово испред тачне тврдње.Планета Земља има облик:а) круга, б) диска, в) геоида.

2

2. Допуни реченице.Почетна паралела која дели Земљу на две полулопте зове се: ___________________ .Почетни меридијан зове се: __________________.

2

3. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако тврдња није тачна, заокружи Н.Географску мрежу чине меридијани и паралеле. Т НГеографску мрежу чине подневци и меридијани. Т НГеографску мрежу чине упоредници и подневци. Т НГеографску мрежу чине упоредници и паралеле. Т Н

2

4. Допуни реченицу.А) Географска ширина је удаљеност неког места од ___________ и може бити _________ и ________ .Б) Географска дужина је удаљеност неког места од __________ и може бити __________ и ______________ .

2

124

5. Одговори на питање. Одговор упиши на линију испод.Како се зове умањени нацртани приказ Земљине површине на равној површини?_______________________________.

1

6. У левој колони су обавезни елементи географске карте, а у десној шта они садрже. Стрелицама спари елементе и њихове садржаје.

математички назив карте

легенда картеподаци о изради

рамкартографска мрежа

размер

приказани на карти

географски

допунски

географски објекти

3

7. На линије испод слика упиши који се географски појмови обележавају датим картографским знацима:

__________ ________ ___________

3

8. Заокружи слово испред тачне тврдње.

Методом боја, изохипси, сенчења и шрафирања на географским картама представља се:А) клима,Б) рељеф,В) насеља.

1

9. Одговори на питање. Шта значи оријентисати карту?

__________________________________________________________

1

125

10. Уради задатак. Решења напиши на линијама испод.Одреди координате тачака А и Б које су обележене на карти.

W E

N

S

60o

60o

60o

60o

60 o 60o

20o

20o

20o

20o

20o

20o

40o

40 o

40o

40o

40o

40o

0o

0o0

o

80o

80o

80o

80o 80 o

100o

A

Б

Положај тачке А је: ____________________________________________________________________Положај тачке Б је: ____________________________________________________________________

2

11. Одговори на питање. Одговор упиши на линију испод.На слици је приказан рељеф методом изохипси. Тачка А је врх брда, одреди између којих је тачака у подножју и врха већи нагиб терена.

__________________________________________________________

12. Пажљиво посматрај слику!Одговори на питање. Одговор упиши на линије испод.

V047-dimenzije Zemlje

12 756 km

12 7

14 k

m

Шта закључујеш на основу слике? __________________________________________________________ __________________________________________________________ __________________________________________________________ __________________________________________________________

4

Бр. питања Планета Земља – Земљина кретања Бодови

126

1. Допуни реченицу.Земља се окреће око своје замишљене осе. То кретање се назива_______________ и траје ____ часа, тј. један ______ .

3

2. Одговори на питање. Одговор упиши на линију испод. Шта је то револуција и колико траје?________________________________________________________ , ________________________________________________________ .

2

3. Повежи појмове из леве колоне с објашњењима, значењем из десне колоне уписивањем одговарајућег слова на празне линије десне колоне. а) смена обданице и ноћи

Последице Земљине ротације б) топлотни појасеви _______________ в) разлике у месном времену

г) привидно дневно кретање Сунца

Последице Земљине револуције д) смена годишњих доба

_________________ ђ) неједнака дужина обданице и ноћи

4

4. Повежите појмове из леве колоне с њиховим значењем уписивањем слова на празне линије десне колоне.

а) еклиптика ____осветљени део Земље

б) обданица ____путања Земље око Сунца

в) повратници ____ паралеле на 23 степена и 30 минута

2

5. Одговори на питање. Одговор упиши на линију испод.Који се топлотни појас налази између северног и јужног повратника?________________________________________________________

2

127

6. Допуни реченицу. Заокружи слово испред тачне тврдње.Преступна година траје ______ и то је последица:а) Земљине ротације,б) Земљине револуције.

3

7. Уради задатак. Одговоре упиши на линијама испод.Поређај датe градове по редоследу доласка Нове године.

Њу Делхи

Лондон

Каиро

1.________________ 2.______________ 3._______________

3

8. Одговори на питање. Одговор упиши на линије испод.Два пута у току године, 21. марта и 23. септембра, граница осветљености пролази кроз полове. Када би оваква ситуација била током целе године?__________________________________________________________ __________________________________________________________

4

9. Среди табелу.

Датум Јужна хемисфера Северна хемисфера

Назив датума Годишње доба Назив датума Годишње доба

21. март јесен пролећна равнодневица

21. јун лето

23. септембар пролећна равнодневица

22. децембар

8

128

Питање Постанак и унутрашња грађа Земље; стене; вулканизам и земљотреси; рељеф Бодови

1. Допуни реченицу.

Унутрашњост Земље састоји се од више слојева, то су:____________, _______________ и _______________ .

2

2. Наведене тврдње разврстај у табелу у зависности од тога на коју се врсту стена односе.

Тврдње: настају хлађењем магме, слојевите су, настају преображајем осталих стена, чврсте су и зрнасте, настају таложењем, мењају изглед и својства, мекане су, најстарије су на Земљи, ствара их велики притисак и висока температура.

Магматске стене Седиментне стене Метаморфне стене

6

3. У наредном тексту о Земљиној кори подвуци нетачне речи, тврдње и на линијама испод текста исправи грешке, упиши тачне речи и тврдње.1. Површински чврст омотач Земље назива се хидросфера.

2. На местима где су континенти Земљина кора је тања и млађа.

У првој реченици уместо__________ треба__________ .

У другој реченици уместо __________ треба _________ .

6

4. Ако су тврдње тачне, заокружи Т, а ако нису, заокружи Н.Места на којима усијана магма избија на површину Земље називају се вулкани. Т Н

Усијана тестаста маса која избије на површину Земље приликом ерупције зове се магма. Т Н

Охлађена лава с пепелом и стенама с временом образује вулканску купу. Т Н

Сви вулакни на Земљиној површини су угашени, више се не дешавају ерупције. Т Н

2

129

5. Уписујући слова из леве колоне на празне линије десне колоне, повежи појмове са њиховим значењем, објашњењем.

а) Рихтерова скала ____ место у Земљиној кори где настаје земљотрес

б) епицентар ____ место на Земљиној површини где се најјаче осећа земљотрес

в) хипоцентар ____ мери јачину земљотреса у хипоцентру

г) Меркалијева скала ____ инструмент за регистровање земљотреса

____ мери јачину земљотреса у епицентру

8

6. Одговори на питања. Одговоре упиши на празне линије.Који су покрети приказани на сликама и коју врсту планина стварају?

Слика 1

Слика 2

На слици 1 покрети су ___________ и стварају__________ планине.

На слици 2 покрети су ___________ и стварају__________ планине.

4

7. Прецртај нетачне тврдње у реченицама.

Веначне планине имају оштре/заобљене врхове.

Громадне планине су више/ниже од веначних планина.

2

130

Бр. питања Обликовање рељефа дејством спољашњих сила Бодови

2. Заокружи бројеве испред тачних тврдњи.Спољашне силе су:

1. ветар 2. Сунце 3. морски таласи

4. вулкан 5. река 6. земљотрес

7. извори 8. ледници

4

3. Наведене појмове у левој колони повежи линијама с одговарајућим објашњењима у десној колони.

ада наносна равница

клисура разгранато ушће реке

алувијална раван речно острво

делта речна долина косих страна

кањон речна долина вертикалних страна

речно корито жлеб којим тече река

6

4. Допуни реченицу.Место где ледници настају назива се ________ . Ледник се услед тежине леда креће низ планинске стране и усеца ледничку долину ________ која има облик латиничног слова U.

2

5. Одговори на питање. Одговор упиши на линију испод.Како се зове акумулативни облик рељефа настао радом таласа?________________________________________________________

1

6. Заокружи слово испред тачне тврдње.Односећи ситан стеновити материјал песак, ветрови формирају:

а) песковите пустиње, б) камените пустиње, в) глиновите пустиње.

1

7. Површински и подземни крашки облици рељефа настају у теренима који су сачињени од којих стена и зашто? ________________________________________________________

_______________________________________________________ .

4

131

8. Наведи крашке облике рељефа.

крашки облици рељефа

површински подземни

4

9. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако тврдња није тачна, заокружи Н.

Денудација настаје услед сечења шуме. Т Н

Денудација настаје услед климатских промена. Т Н

Денудацију спречавамо пошумљавањем. Т Н

Денудација је акумулативни процес. Т Н

4

Бр. питања

Ваздушни омотач Земље(састав атмосфере, временски елементи и време) Бодови

1. Допуни реченицу.Атмосфера је ________ омотач Земље. Састоји се од смеше гасова у којој највише има__________ и ______________ .

3

2. Атмосфера је слојевите грађе. Поређај слојеве атмосфере од најнижег до највишег уписивањем бројева од 1 до 4.___ тропосфера ___ мезосфера ___термосфера ___стратосфера

2

3. Озонски омотач штити нас од:а) метеора, б) штетног зрачења Сунца, в) радијације.

2

4. Одговори на питање. Одговор упиши на линији испод.Шта проучава метеорологија?________________________________________________________ .

2

5. Одговори на питање. Одговор упиши на линију испод.Којим се заједничким именом називају Сунчево зрачење, температура ваздуха, ваздушни притисак, ветар, влажност ваздуха, облачност и падавине? ________________________________________________________ .

2

132

6. Ако су тврдње тачне, заокружи Т, ако тврдње нису тачне, заокружи Н.

Температура ваздуха зависи од надморске висине. Т Н

Температура ваздуха је топлотно стање ваздуха. Т Н

Температура ваздуха зависи од ваздушног притиска. Т Н

Температура ваздуха не може бити испод нуле. Т Н

4

7. Допуни реченицу.

Нормални ваздушни притисак је ____ мб, измерен на ____

степени географске ширине, на нивоу ____ при температури

ваздуха од __ степени Целзијуса.

3

8. Заокружи слова испред тачне тврдње.Од чега зависи густина ваздуха, а самим тим и ваздушни притисак:

а) надморске висине,

б) географске ширине,

в) температуре ваздуха,

г) јачине ветра,

ђ) влажности ваздуха?

6

9. Дате ветрове сврстај у колоне табеле на основу трајања и простора у коме дувају: источни, монсуни, пасати, бура, даник и ноћник, западни ветрови, кошава, југо.

Стални (планетарни) Периодични Локални

6

10. По месту образовања, падавине могу бити:

високе: __________________________________________________

ниске : __________________________________________________

4

133

11. Реши асоцијацију.Упиши у горње правоугаонике појам који је заједнички наведеном низу појмова.

термометар висок кошава

°C низак анемометар

нормалан km/hНа сваких 100 mсмањује се за 0,6°C

6

12.

Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д

0

5

10

15

20

25

0102030405060708090

100

Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д

тем

пера

тура

ваз

духа

у °C

89

падавине у mm

температура у °C

коли

чина

пад

авин

а у

mm

Посматрај дијаграм и уради следеће задатке. Одговоре упиши на линијe.

1. Oчитај и напиши температуру најтоплијег месеца. _____________

2. Који је месец просечно најхладнији? _________________ 3. У ком месецу има најмање падавина? _________________

6

134

Бр. питања Клима и климатски чиниоци, климатски типови на Земљи Бодови

1. Допуни реченицу.Просечно стање, односно вишегодишњи режим времена изнад неког места чини ________ тог подручја.

1

2. Одговори на питање. Одговор упиши на линије испод.Клима је резултат узајамног деловања климатских фактора. Који су то климатски фактори?____________, _______________, _______________, ______________, _____________, _______________, _____________, ______________ .

4

3. Заокружи слово испред тачне тврдње.Количина топлоте коју прима Земљина површина повећава се идући од:а) полова ка екватору,б) од екватора ка половима,в) од Гринича ка истоку.

2

4. Ако су тврдње тачне, заокружи Т, ако нису тачне, заокружи Н.

Копно се брзо загрева и спорије хлади. Т НМоре се спорије загрева и спорије хлади. Т НКопно се брзо загрева и брзо хлади. Т НМоре се брзо загрева и споро хлади. Т Н

4

5. Заокружи слова испред тачне тврдње.С порастом надморске висине:а) температура ваздуха опада,б) опада влажност ваздуха,в) повећава се количина падавина,г) смањује се облачност.

4

6. У тексту који се односи на морске струје подвуци нетачне речи или тврдње и на линијама испод реченица исправи грешке. Морске струје су вертикално кретање воде у морима и океанима.

1. Изнад топлих морских струја налази се хладан и сув ваздух.2. Хладне морске струје повећавају влажност ваздуха и

количину падавина.У првој реченици уместо _________ треба да пише _______ .

У другој реченици уместо ________ и _____ треба да пише ______ и ___________ .

У трећој реченици уместо ________ треба да пише _________.

6

.

135

7. Повежи типове климе из леве колоне са њиховим карактеристикама у десној колони уписивањем слова на празне линије десне колоне.

а) екваторијална ___ кратка и свежа лета, дуге оштре зиме

б) поларна ___ дуга, топла и сува лета, благе кишовите зиме

в) медитеранска ___ константно високе температуре, обилне свакодневне падавине

г) монсунска ___ сушне зиме, кишовита лета, висока температура

8

8. У неком насељу једне године забележене су следеће месечне температуре ваздуха у степенима Целзијуса:

Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д0 1 5 10 15 20 22 21 16 10 5 1

Реши задатак. Решење упиши на празну линију испод. Израчунај средњу годишњу температуру ваздуха тог насеља. __________________________________________________________

4

9. Дата је табела с вредностима средње годишње температуре ваздуха неког места. Нацртај графикон средње годишње температуре ваздуха тог места.

Мес

ец

Јану

ар

Феб

руар

Мар

т

Апр

ил

Мај

Јун

Јул

Авг

уст

Септ

емба

р

Окт

обар

Нов

емба

р

Дец

емба

р

Про

сечн

а те

мпе

рату

ра

вазд

уха

у 0 C 11 14 18 22 26 28 31 32 26 17 13 12

8

136

10. Стрелицама одреди смер дувања ветрова на сликама у летњој и зимској половини године. Објасни зашто ветрови имају различит смер дувања лети и зими. Узмите у обзир како се загрева копно, а како море, температуру ваздуха и ваздушни притисак, тј. међусобну повезаност и условљеност ових климатских елемената и фактора.

Лето Зима

10

137

11.2. РЕШЕЊЕ ТЕСТОВА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА УЧЕНИКА

Васиона и Земља

1. телескоп2. Меркур, Нептун3. 3 Земља, 5 Јупитер, 4 Марс, 2 Венера, 6 Сатурн, 8 Нептун, 1 Меркур, 7 Уран4. б5. да6. планете: а, е; сателити: в, г; звезде: б, д7. Н, Т, Н, Т8. Земља се налази између Сунца и Месеца.9. растојање

Облик и величина Земље; географска карта; математички и географски елементи карте

1. в2. екватор, Гринич3. Т, Н, Т, Н4. а) екватора, северна, јужна; б) Гринича, источна, западна5. географска карта6. фабрика; црква; хидроелектрана.7. Инструкција за решавање задатка је – повежи стрелицама. 8. б9. наслов карте окренути ка северу10. Х – 40 степени северне географске ширине; 20 степени западне географске

дужине; В – 20 степени јужне географске ширине; 80 степени источне географске дужине

11. Тачка В има већи нагиб.12. Да Земља није лоптастог облика, већ је на половима спљоштена, а у области

екватора испупчена.

Планета Земља – Земљина кретања

1. ротација, 24, дан2. Револуција је обилажење Земље око Сунца, траје 365 дана и шест часова.3. Последице Земљине ротације: а, в, г; последице Земљине револуције: б, д, ђ4. а – путања Земље око Сунца; б – осветљени део Земље; в – паралела на 23 степена

и 30 минута

138

5. северни умерени топлотни појас6. 366 дана; б7. Њу Делхи, Каиро, Лондон8. Граница осветљености пролазила би кроз полове током читаве године када би

Земљина оса заклапала прав угао с еклиптиком.

9. Датум

Јужна хемисфера Северна хемисфера

Назив датума Годишње доба Назив датума Годишње доба

21. март јесења равнодневица јесен пролећна

равнодневица

21. јун зимска краткодневица зима летња

дугодневица лето

23. септембар пролећна равнодневица пролеће јесења

равнодневица јесен

22. децембар летња дугодневица лето зимска

краткодневица зима

Постанак и унутрашња грађа Земље; стене; вулканизам и земљотреси; рељеф

1. Земљино језгро, омотач Земљиног језгра, Земљина кора (литосфера)2. магматске стене: настају хлађењем магме, чврсте су и зрнасте, најстарије су на

Земљи; седиментне стене: настају таложењем, мекане су, слојевите; метаморфне стене: ствара их велики притисак и висока температура, мењају изглед и својства, настају преображајем осталих стена

3. У првој реченици уместо хидросфера треба литосфера, у другој реченици уместо тања треба дебља.

4. Т, Н, Т, Н5. а – мери јачину земљотреса у хипоцентру; б – место на Земљиној површини где

се најјаче осећа земљотрес; в – место у Земљиној кори где настаје земљотрес; г – мери јачину земљотреса у епицентру

6. хоризонтални или бочни, веначне или набране; вертикални, громадне7. заобљене, више

Обликовање рељефа, дејство спољашњих сила

1. а – разарање и разношење материјала, б – таложење разореног материјала2. 1, 3, 5, 83. ада – речно острво; клисура – речна долина косих страна; алувијална раван

–наносна равница; кањон – речна долина вертикалних страна; речно корито – жлеб којим тече река

139

4. цирк, валов5. жало6. б7. У теренима који су изграђени од кречњачких стена, зато што вода раствара ову

врсту стена.8. површински: шкрапе, вртаче, увале, крашка поља; подземни: јаме, пећине9. Т, Н, Т, Н

Ваздушни омотач Земље (састав атмосфере, временски елементи и време)

1. ваздушни, озон, кисеоник2. 1, 3, 4, 23. б4. Метеорологија проучава време и стање временских елемената.5. временски елементи6. Т, Т, Н, Н7. 1013, 45 степени географске ширине, мора, 08. а, в, ђ9. стални (планетарни): источни, западни, пасати; периодични: монсуни, даник и

ноћник; локални: кошава, југо, бура10. високе: киша, град; ниске: слана, иње, роса, поледица11. температура ваздуха, ваздушни притисак, ветар12. 1 – јул месец, 22, 5 степени Целзијуса; 2 – јануар; 3 – октобар

Клима и климатски чиниоци, климатски типови на Земљи

1. климу 2. географска ширина, распоред копна и мора, морске струје, ветрови, надморска

висина, рељеф, биљни покривач, човек3. а4. Н, Т, Т, Н5. а, в6. У првој реченици уместо вертикално треба да пише хоризонтално: у другој

реченици уместо хладан и сув треба да пише топао и влажан; у трећој реченици уместо повећавају треба да пише смањују.

7. а – константно високе температуре, обилне, свакодневне падавине; б – кратка и свежа лета, дуге и оштре зиме; в – дуга, топла и сува лета, благе кишовите зиме; г – сушне зиме, кишовита лета, висока температура

8. 10,5 степени Целзијуса9. Одговор је графикон.

140

Летња половина године: монсунски ветрови дувају с мора на копно.

Зато што је:

• море слабије загрејано од копна (спорије се загрева, спорије хлади),• ваздух изнад мора хладнији и тежи,• ваздушни притисак виши,• ветар хоризонтално кретање ваздуха из области вишег у области нижег ваздушног

притиска.

Зимска половина године: монсуни дувају с копна на море.

Зато што је:

• копно охлађено (брже се загрева, брже хлади),• ваздух изнад њега хладнији и тежи,• ваздушни притисак виши него изнад мора,• ветар хоризонтално кретање ваздуха из области вишег у области нижег ваздушног

притиска.

Потребни савети:

• Да ли за задатак бр. 6 променити форму или задржати постојећу и као решење дати слику? У тематској области Облик и величина Земље; географска карта; математички и географски елементи карте.

• Питање бр. 10 у тематској целини: Клима и климатски чиниоци, климатски типови на Земљи. Питање и очекивани одговор је начин да се провери усвојено знање тематске области: Земља и ваздушни омотач Земље. Да ли је формулација, објашњење питања и понуђени очекивани одговор исувише компликован?

141

12. ИГРЕ, АСОЦИЈАЦИЈЕ, УКРШТЕНИЦЕ, ОСМОСМЕРКЕ...

Наставни садржаји географије за пети разред веома су погодни за обраду кроз разне игрице, асоцијације, укрштенице, осмосмерке и слично. Када се узме у обзир узраст ученика петог разреда, такав вид обраде садржаја може бити мотивациони фактор активности ученика. Практичну примену могу наћи у сваком делу наставног часа, а нарочито у уводном. На сасвим другачији, занимљив и узрасту ученика примерен начин можемо подстакнути заинтересованост, пажњу и радозналост и увести ученике у наставну јединицу коју обрађујемо.

Дати примери игрица, асоцијација, укрштеница могу да послуже као модел на основу кога би наставници могли слободније и занимљивије да обраде, провере и утврде наставне садржаје географије, али и да маштовитошћу и инвентивношћу усаврше и обогате своју наставну праксу ради постизања што бољих резултата.

Примери

1. Укрштеница у вези с наставном темом „Васиона и Земља”, која се може искористити за проверу.

Водоравно3. Прво живо биће у свемиру. 5. Јупитер их има 62.

Усправно1. Име комете која пролази

на сваких 76 година.2. Свемир или космос. 4. Земљин природни сателит.

1

2

3

4

5

142

2. Укрштеница у вези с наставном јединицом „Облик и величина Земље”.

1. Најјужнији континент.2. Открио Америку, Кристифор.3. Трећи континент по површини.4. „Велика бара” одваја Европу и Африку од обе Америке.5. Заједнички назив за Африку, Европу и Азију.6. Континент на коме ми живимо.7. Континент спојен са Северном Америком.8. Најмањи континет по површини.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

3. Осмосмерка

У осмосмерци пронађи задате појмове:

М И Л Р И Е В П

Џ А Н А М Т Н О

М Л Г Е В Н Р Ј

Х Џ Г М Р А Е А

Х Е К Л А Т Т С

А К И Ф И Ц А П

В У З Е В Џ Р В

Ц У Н А М И К Ф

КРАТЕР, ПАЦИФИК, ВЕЗУВ, ЕТНА, ЛАВА, ПОЈАС, МАГМА, ВАТРЕНИ, ЦУНАМИ.

143

4. Укрштеница у вези с наставном темом „Ваздушни омотач Земље”.

1. Тачке на Земљи обележене са 90 степени ГШ.2. Хоризонтално кретање ваздуха.3. Ниска падавина.4. Висока падавина.5. Време без ветра.

1.

2.

3.

4.

5.

Решење укрштенице је име једног од планетарних ветрова.

5. Укрштеница с тематиком из „Картографије и Сунчевог система”.

1. Однос дужине у природи и на географској карти.2. Замишљена права која пролази кроз средиште Земље и њену површину пробија у

половима.3. Крупно размерне карте.4. Збирка повезаних карата.5. Двадесет шесто слово азбуке.6. Затворене криве линије које повезују тачке истих надморских висина.7. Највећа планета Сунчевог система.8. Мала тела Сунчевог система.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

144

6. Реши асоцијацију.

термометар висок кошава

°C низак анемометар

нормалан km/hНа сваких 100 mсмањује се за 0,6°C

7. Укрштеница

1. Обртање Земље око своје осе.2. Облик Земље.3. Друга планета Сунчевог система.4. Светли део дана.5. Други назив за месно време.6. Последња планета Сунчевог система.7. Презиме великог српског географа.8. Затворене криве линије које спајају тачке истих дубина.9. Име великог српског географа.

10. Грчки филозоф који је дао доказ за лоптаст облик Земље.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

145

Географија кроз игру

На разним порталима и веб-страницама постоје онлајн видео-игрице с географском тематиком.

Предлог сајтова и линкова онлајн игрица корисних за проверу, вежбање и забаву с географском тематиком:

http://igre.sjedi5.com/igre-geografija

http://www.superigrice.com/igrica-222-Geografija

Traveler IQ Challenge Svet http://apps.facebook.com/travelpod-challenge/ Traveler IQ Challenge Evropa http://apps.facebook.com/travelpod-challenge/iq/europe Traveler IQ Challenge Azija http://apps.facebook.com/travelpod-challenge/iq/asia Traveler IQ Challenge Afrika http://apps.facebook.com/travelpod-challenge/iq/africa Traveler IQ Challenge Severna Amerika http://apps.facebook.com/travelpod-challenge/iq/northamerica Traveler IQ Challenge Srednja i Južna Amerika http://apps.facebook.com/travelpod-challenge/iq/centralsouthamerica Traveler IQ Challenge Australija i Okeanija http://apps.facebook.com/travelpod-challenge/iq/oceania Traveler IQ Challenge Prestonice http://apps.facebook.com/travelpod-challenge/iq/worldcapitals Traveler IQ Challenge Zastave http://apps.facebook.com/travelpod-challenge/iq/flags Traveler IQ Challenge Slike svetahttp://apps.facebook.com/travelpod-challenge/iq/worldphotos

146

13. УПИТНИЦИ И АНКЕТЕ

Сврха упитника и анкета у настави јесте прикупљање потребних података о наставном процесу, ученицима, наставницима, родитељима и другим актерима образовно-васпитног рада ради унапређења, иновирања, али и уклањања многобројних фактора који утичу на квалитетан наставни процес и живот у школи. Информације које добијамо овим путем користе се у пројектне, истраживачке сврхе како би се унапредиле потребе савремене школе и квалитетније испунили образовни захтеви.

Поред задужења у редовној, додатној и допунској настави, наставници географије често добијају и разредно старешинство. Разредни старешина је наставник који обавља функцију педагошког, организацијског и административног руководиоца једног дела ученика, одељења. Да би разредни старешина могао остварити своје професионалне обавезе на савремен и квалитетан начин, мора усавршавати и допуњавати:

• стручно знање,• педагошко-психолошко знање, • дидактичко-методичко знање,• социолошко знање, • познавање законске основе.Разредни старешина мора имати изразите комуникацијске способности, поседовати

стрпљивост и флексибилност, способност емпатије, отвореност за нове идеје... Подручја рада разредног старешине су:

• организацијски и административни послови и задаци (вођење дневника рада, матичне књиге, ученичке књижице, сведочанства, вођење записника поправних, разредних и завршних испита, планирање и извођење излета и екскурзија...);

• сарадња с члановима одељењског и наставничког већа, са стручним сарадницима и директором школе (договор и планирање, вођење седнице одељењског већа, договор о облицима и начинима помоћи ученицима, договор и планирање писмених провера...);

• педагошки послови, интеракцијско-комуникацијски (креатор и реализатор васпитно-образовног рада у одељењу, први посредник у комуникацији између школе и родитеља, први посредник између ученика и осталих предметних наставника...).

У свакодневној пракси већина одељењских старешина своју улогу своди на чисто административну функцију (вођење евиденције, сређивање података о оценама, оправдавање изостанака и сл.), а евентуално је проширују на разрешавање текућих дисциплинских проблема у одељењу и сарадњу с родитељима. То је истовремено и доказ да наставници предметне наставе до сада нису довољно оспособљавани за обављање педагошке функције. То се посебно односи на веома сложену област моралног васпитања. За поједине задатке одељењског старешине неопходно је и елементарно познавање методологије педагошког истраживања (за праћење развоја ученика, примену социометријске технике у упознавању интерперсоналних односа у одељењу, идентификацију обдарених, упознавање са социјално-породичним приликама ученика и слично). Одељењски старешина треба добро да познаје индивидуалне карактеристике својих ученика и односе који владају у одељењу, што значи да га не треба мењати сваке школске године. Емоционално зближавање с ученицима једне генерације одавно је потврђено у педагошкој пракси као веома значајно и позитивно.

.

147

13.1. УПИТНИЦИ ЗА УЧЕНИКЕ

13.1.1. Како учим?

Име и презиме: ___________________________ Разред: _______

Школа: ___________________________ Место:_________________

Упутство: Прочитај пажљиво питања и одговоре уз њих. Заокружи оне одговоре за које сматраш да су најближи твом учењу.

1. Имаш ли план рада за сваки дан?

ДА НЕ

2. Ако га имаш, да ли га се придржаваш?а) Чврсто се придржавам.б) Придржавам се, али понекад одступим од плана.в) Не придржавам се.

3. Да ли код куће имаш стално место за учење?а) Имам своју радну собу и сто.б) Делим своју собу с братом или сестром.в) Учим у заједничкој просторији, на столу који служи у друге сврхе.

4. Да ли ти се често догађа да мораш да читаш неки део текста само очима, а мислима си за то време био/-ла одсутан/-на?а) Не, обично сам добро концентрисан/-на на текст док га учим.б) Неки пут се дешава да нисам довољно концентрисан/-на. в) Често ми се дешава да нисам довољно концентрисан/-на.

5. Да ли при читању текста настојиш да учиш мање смисаоне целине и нај тај начин поделиш учење?а) Увек то чиним – делим мање целине.б) Само понекад делим текст на мање целине. в) Не делим, сваки текст учим у целости.

6. Да ли при учењу подвлачиш значајне изразе, реченице – делове текста, имена, бројеве и др.?

148

а) Увек то чиним.б) Никад то не чиним.

7. Покушаваш ли да из текста који читаш направиш кратке белешке?а) Редовно правим белешке.б) Покушавао/-ла сам, али ме много задржава у раду.в) Никада то не практикујем.

8. Учиш ли код куће градиво које си тог дана учио/-ла у школи?а) Увек учим оно градиво које сам упознао/-ла у школи.б) Учим по распореду за следећи дан.

9. Како учиш? а) Прво теже предмете, онда лакше.б) Прво лакше, а онда теже.

10. Да ли си покушао/-ла да градиво које ти се чини тежим учиш с другом или другарицом?

ДА НЕ

11. На који начин учиш?а) тихо (немо, у себи)б) наглас

12. Да ли се после сваког учења градива преслишаваш?а) Увек то учиним.б) Понекад то учиним.в) Никада то не учиним.

149

13.1.2. Ја у школи

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ УЧЕНИКА: ______________________________________________

РАЗРЕД:__________________

МЕСТО:___________________________________

Шта ти се свиђа код твојих другара и другарица (за време часа и одмора)?

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

Шта ти се не свиђа код твојих другара и другарица (за време часа и одмора)?

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

Један леп догађај из школе који ћу дуго памтити.

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

Један тужан/ружан догађај из школе који ћу дуго памтити.

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

150

Да имам чаробан штапић, шта бих променио/-ла у својој учионици?

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

Моја наставник/моја наставница:

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

С ким се дружим за време одмора.18

________________+++____________

С ким се не дружим за време одмора. ________________________________

18 Питања социометријског упитника – могу се користити у склопу датог упитника или засебно.

151

13.1.3. Упитник за ученике петог разреда

Име и презиме: ___________________________ Разред: _______

Школа: ___________________________ Место:_________________

Шта ти се највише свиђа у петом разреду?

а) наставник: _____________________________________________________________

зашто? ___________________________________________________________________

б) предмет: ______________________________________________________________

зашто? ___________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

Шта ти се не свиђа у петом разреду?

а) наставник: _____________________________________________________________

зашто? ___________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

б) предмет: _______________________________________________________________

зашто? ___________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

Да ли код куће учиш: Сматраш ли да је градиво петог разреда:

а) више него у четвртом, а) тешко,

б) мање него у четвртом, б) умерено,

в) исто као у четвртом? в) лако?

152

Шта сматраш да те највише оптерећује у раду:

а) обимно градиво,

б) захтеви наставника,

в) нешто друго __________________________________________________________ ?

Који предмет сматраш тежим од других предмета?

_________________________________________________________________________

Зашто? ___________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

Када те наставник пита, обично се осећаш:

а) несигурно,

б) уплашено,

в) сигурно,

г) свеједно ти је.

Да ли похађаш неку секцију у школи?

а) ДА – коју ______________________________________________________________

б) НЕ

Да имаш чаробни штапић, шта би променио/-ла у школи?

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

Х В А Л А !

153

13.2. ЛИСТЕ САМООЦЕЊИВАЊА НАСТАВНИКА

13.2.1. Како изводим час?

За сваку ставку извршите самооцењивање оценама од 5 (пет) до 1 (један). Оцене имају исто значење као у систему оцењивања.

Р. Б

Р.

А К Т И В Н О С Т ИО Ц Е Н Е

НАПОМЕНА1 2 3 4 5

1. На наставни час долазим припремљен.

2.

Све активности које се одвијају на наставном часу у складу са способностима ученика, њиховим интересима и потребама, темеље се на знањима која су ученици стекли у претходном раду и служиће за даљи рад и учење ученика.

3.На часу смишљено и неусиљено смењујем разноврсне активности.

4.

Сва су моја искуства, тумачења и питања јасна и примерена способностима и потребама ученика.

5.

Настојим да питам ученике подједнако и да моја питања омогућују мисаону активност, а не да су алтернативна и сугестивна. То значи да постављам питања типа: како, зашто, колико, објасни, докажи, провери, уради и сл.

154

6.

Делујем сигурно, опуштено и самоуверено:

– наставу изводим на најинтересантнији начин за ученике,

– активности које спроводим су занимљиве,

– све је у складу с постављеним педагошким циљем и задацима.

7.

У току часа непрестано водим рачуна о индивидуалним потребама ученика, а нарочито оних с посебним васпитно-образовним потребама.

8.

Наставне изворе, наставне материјале, наставна средства и опрему правилно користим.

9.Пажљиво пратим ток наставног часа и напредовање ученика.

10.

Мој укупни рад, активности које предузимам и однос који имам према ученицима, јасно им показују да их поштујем и уважавам и да бринем о томе како да најбоље постигну успех у раду и учењу.

У К У П Н О

Упутство: саберите дате оцене у свакој колони (вертикално). Добијене збирове у реду УКУПНО саберите и хоризонтално.

Број датих оцена у одељењу ________.

Наставник: ______________________________ Датум: _____________

Школа: __________________________________ Место:_____________________

Предмет: _____________________ Разред и одељење: ___________

Самооцена (средња оцена)19 __________

19 Самооцена је количник укупног збира хоризонталних оцена и броја датих оцена у одељењу.

155

13.2.2. Како оцењујем напредовање ученика?


Р. Б

Р.



1.

У проверавању и оцењивању служим се разноврсним активностима:

– формативно оцењивање,

– сумарно оцењивање,

– традиционално оцењивање,

– дијагностичко оцењивање,

– интерно оцењивање,

– екстерно оцењивање,

– неформално оцењивање,

– формално оцењивање,

– једнократно оцењивање,

– трајно оцењивање,

– оцењивање поступака,

– оцењивање радова,

– оцењивање понашања.

2.

Проверавање и оцењивање организујем с јасном сврхом:

– да бих добио/-ла повратну информацију о напредовању ученика,

– да бих за ученике обезбедио/-ла позитивну педагошку информацију,

– да бих мотивисао/-ла ученике,

– да бих евидентирао/-ла напредак,

– да бих уочио/-ла стање у датом тренутку,

– да бих проценио/-ла спремност ученика за даљи рад.

3. Пазим на то да свака моја оцењивачка активност буде одмерена у складу с њеном наменом.

156

4.Задатке за оцењивање исправим брзо, тако да ученици брзо добију повратну информацију.

5.

У процесу припремања за оцењивање обилато помажем ученицима и на тај начин им омогућавам да постигну успех.

6.

Оцењивачке активности којима се служим су праведне, у смислу примерености наставном градиву и ученичким способностима, а дате оцене су добри показатељи резултата рада које сам пратио/-ла.

7.У моме раду, у оцењивању никада нема традиционалног приступа „зле намере”, казне или одмазде.

8.

Помажем ученицима да развијају способности које су потребне за оцењивање властитог напретка самовредновањем и самооцењивањем.

9.

Моје белешке о напретку ученика представљају збир разних врста оцењивачких активности и праву слику ученичког рада, резултата постигнутих на формалним задацима за оцењивање, личних квалитета ученика, њиховог напредовања.

10. Увек благовремено, правилно и информативно обавештавам родитеље.

У К У П Н О



Наставник: ______________________________ Датум: _____________

Школа: __________________________________ Место:______________________



157

13.2.3. Како одржавам дисциплину у одељењу?


Р. Б

Р.



1.

Дисциплина на мојим часовима јесте део позитивне педагошке климе. Она није никоме наметнута, већ је саставни део добре припреме, организације и извођења наставног часа.

2. Не намећем свој ауторитет, него га ученици прихватају.

3.

Моја правила и очекивања ученичког понашања су јасна: доследно их се придржавам и тражим доследност у њиховој примени.

4.

Ја сам вешт/-a у избегавању непослушности. То успевам радом и активностима које су примерене сваком ученику.

5.

Служим се испитивањем узрока и давањем савета, а прекоре и казне најављујем тек као могућа средства која се користе у крајњој нужди.

6.

Решавању непослушности и недисциплине прилазим индивидуално, бирајући најадекватније и најпримереније поступке у датој ситуацији.

7.

Никада не „губим главу” и никад не „падам у ватру”. Сукобе избегавам кад год је то могуће, а ученике смирујем и успостављам односе.


158

8.

Дисциплинске мере које предузимам подстичу ученике на добро понашање, чиме се стално богати педагошка клима у одељењу.

9. У сваком тренутку водим рачуна о сопственој педагошкој улози.

10.

Често се саветујем с колегама, настојећи да примам, али и да дајем савете у границама мојих могућности. Моје односе према колегама и стручно-педагошкој служби у школи краси добронамерност, такт, разумевање, љубазност и све остале карактеристике културног понашања.

У К У П Н О



Наставник: ______________________________ Датум: _____________

Школа: __________________________________ Место:______________________



159

13.2.4. Како самовреднујем и самооцењујем властити рад?


Р. Б

Р.



1.О свом часу стално размишљам и стално издвајам оно што би требало побољшати.

2. Самовредновање и самооцењивање служе ми за планирање будућег рада.

3.

Приликом прикупљања података о властитом раду користим адекватне методе, технике и инструменте, тако да избегавам пристрасност и остале евентуалне грешке.

4.

Настојим да будем добро обавештен о новим трендовима:

– у свом наставном предмету,

– у дидактици,

– у методици,

– у педагогији уопште.

5.

У свом раду се служим:

– разноврсном стручном литературом,

– приручницима,

– часописима,

– листовима,

– посећујем разне облике стручног усавршавања.

6. Помажем колегама да правилно проверавају и оцењују сопствени напредак и сопствене резултате.

7.

Учим се на примерима мојих колега, настојећи да јасно одредим шта је у њиховом раду добро и прихватљиво, а шта није.


160

8. Увек размишљам о узроцима који коче мој успешнији рад и о начинима њиховог отклањања.

9.

Редовно размишљам о узроцима који могу у мени изазвати стрес (и о механизмима за њихово избегавање):

– немотивисани ученици који имају лош однос према школи,

– недисциплина ученика,

– брзе промене у наставним плановима и програмима,

– радни услови,

– стални захтеви да се испуне временски рокови,

– сукоби у наставничком колективу,

– осећај занемарености у друштву,

– ниски и неуредни лични дохоци.

10. Стално размишљам о томе колико сам користан/-на:

– колективу у коме радим,

– систему васпитања и образовања,

– друштву у целини.

У К У П Н О



Наставник: ______________________________ Датум: _____________

Школа: __________________________________ Место:______________________



161

13.2.5. Педагошка клима у одељењу


Р. Б

Р.



1.

У одељењу влада радна атмосфера, усмерена ка циљу који је јасан и ученицима и мени:

– ученици и ја смо опуштени, срдачни, радни, весели, слободни да постављамо питања и тражимо објашњења,

2.– моји коментари су увек у функцији

помоћи ученицима, а посебно информације о напредовању ученика,

3.– наставне активности које организујем

на часу подстицајне су и омогућавају стварне изгледе за успех.

4.

Правилно се служим:

– наставним методама,

– облицима рада,

– наставним средствима, материјалом и помагалима.

5. Моје понашање је онакво какво тражим и очекујем од ученика.

6.Ученици сваког тренутка могу уочити да сам искрено заинтересован за успех сваког од њих.

7. Мој рад се заснива на узајамном поштовању и разумевању с ученицима.

8.

Природа и врста наставних активности, као и начин на који комуницирам с ученицима, доприносе успостављању праве педагошке климе у одељењу.


162

9.

Позитивној педагошкој клими у одељењу доприноси и то што сам организовао/-ла најбољи размештај клупа и осталог намештаја и опреме.

10.

У одељењу сам развио/-ла високе интерперсоналне односе, колективни дух, другарство, пријатељство, уважавање, слогу, толеранцију, тако да моје одељење представља хомогену целину равноправних чланова, без обзира на било коју припадност.

У К У П Н О



Наставник: ______________________________ Датум: _____________

Школа: __________________________________ Место:______________________



163

13.2.6. Шта је гаранција успешног наставног часа?


Р. Б

Р.



1. Наставни час почиње тачно на време.

2.

Наставни садржаји су тако одабрани, тако илустровани и поткрепљени наставним материјалом и наставним средствима, да лако развијам пажњу, интересовања, мотивацију и свесни приступ наставним активностима.

3.Током целог наставног часа успевам да одржим ритам и предвиђени ток часа.

4.

Пажљиво пратим рад и активности свих ученика, те према потреби мењам социолошке облике рада (колективни-фронтални, групни, рад у паровима и индивидуални).

5.

Успешно користим различити наставни материјал, изворе знања, наставна средства и помагала.

6.

Дајем разумљива упутства о томе шта се од ученика тражи, шта се од њих очекује и успешно распоређујем њихово време поштујући њихов труд.

7. Мој рад се заснива на добром избору наставних метода.


164

8.

Непрестано водим рачуна о организацији рада и активностима сваког појединца и на тај начин постижем то да у одељењу влада висока радна атмосфера, тако да је ученичко кретање, галама, ларма и сл. у служби такве атмосфере.

9.

На мом часу остварена је двосмерна комуникација у протоку информација: од мене према ученицима и обрнуто.

10.

Час завршавам на време, након јасно извучених закључака и датих упутстава за даљи рад. Из учионице излазим последњи/-а.

У К У П Н О



Наставник: ______________________________ Датум: _____________

Школа: __________________________________ Место:______________________



165

13.2.7. Како се припремам за наставу?

Програмирање и планирање наставе


Р. Б

Р.



Обезбедио/-ла сам званични документ, Наставни план и програм, који је прописало Министарство просвете и који је објављен у Просветном гласнику, Службеном листу Министарства просвете.

Моји планови рада (глобални и оријентациони) потпуно су усаглашени с важећим наставним планом и програмом.

У писменој припреми за сваки наставни час постављам јасне педагошке циљеве и задатке.

У току припремања наставних часова, а поготову у непосредној реализацији, првенствено водим рачуна о:

– ученичким способностима,

– интересима ученика,

– мотивацији ученика,

– пажњи ученика.

Јасно ми је какве резултате очекујем од ученика на наставном часу и у које даље образовно-васпитне сврхе треба искористити те резултате.

Сви потребни материјали, наставна средства и опрема припремљени су и проверени.


166

За наставни рад одабрао/-ла сам:

– погодне илустрације,

– задатке,

– садржаје за додатну активност,

– садржаје за допунску активност ученика.

Потпуно владам потребним знањем у оквиру ове наставне јединице.

Припремио/-ла сам форме и облике проверавања и оцењивања:

– ученичких знања,

– постигнућа,

– понашања.

У овом одељењу постоје ученици с посебним образовним потребама (надарени ученици или ученици са сметњама у психофизичком развоју) и за њих сам посебно припремио/-ла садржаје, примере, задатке и конкретне активности.

У К У П Н О



Наставник: ______________________________ Датум: _____________

Школа: __________________________________ Место:______________________



167

14. СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ НАСТАВНИКА ГЕОГРАФИЈЕ И ЛИТЕРАТУРА ЗА СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ

Стручно усавршавање, тј. професионални развој наставника географије, законом је регулисано право и обавеза сваког појединца. Наставник геграфије дужан је да у току пет година похађа најмање 100 часова из програма стручног усавршавања:

• најмање 60 часова с листе обавезних програма,

• до 40 часова с листе изборних програма.

Под стручним усавршавањем наставника подразумевамо скуп различитих активности и поступака у којима наставници учествују ради проширивања својих знања, унапређи-вања вештина у функцији даљег развоја својих стручних способности. Стручно усаврша-вање наставника географије покрива све области професионалног развоја, од иницијал-ног образовања, до стручних семинара и радионица и географске литературе неопходне сваком наставнику. Професионални развој наставника географије има карактер дожи-вотног усавршавања. Иницијално образовање везује се за универзитетске институције, а стручно усавршавање за институт, заводе, стручна удружења наставника, разне НВО и асоцијације. Најчешће се одвија преко стручних семинара, радионица, студијских путо-вања и размене наставника. Знања и искуства која наставници стичу на семинарима и радионицама вреднују се према томе како их наставник примењује у наставној пракси и веома битно утичу на професионално напредовање наставника.

Државна политика у области образовног система, развој географског курикулума, фи-нансијске могућности школе и мотивација наставника јесу фактори који утичу на органи-зацију и облике стручног усавршавања наставника географије.

Начини стручног усавршавања наставника географије и његовог професионалног раз-воја веома су разноврсни.

Један од начина јесте такозвано континуирано усавршавање које је законом регули-сано и представља право и обавезу сваког наставника. Остварује се преко семинара и курсева које је акредитовао Завод за унапређење образовања и васпитања. Семинари које наставник географије може да похађа налазе се у Каталогу програма стручног усавр-шавања за школску 2012/2013. и 2013/2014. годину.


168

14.1. ПРЕДЛОГ СЕМИНАРА ЗА СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ НАСТАВНИКА ГЕОГРАФИЈЕ

Предлог семинара за стручно усавршавање наставника географије коjи се налазе у Каталогу програма стручног усавршавања за школску 2012/2013. и 2013/2014. годину:

„Галилејеви учитељи – од Сунчевог система до галаксија”, Бр. семинара 638, стр. 809.„Елементарне непогоде и настава географије”, Бр.семинара 644, стр. 815„Заштита животне средине и одрживи развој”, Бр. семинара 649, стр. 821„Инструментално прикупљање просторних података”, Бр. семинара 651, стр. 823„Климатске промене и глобално загревање”, Бр. семинара 655, стр. 827„Планета Земља: минерали, стене, руде, од појаве до рудног богатства”, Бр. семинара

675, стр. 850„Савремени трендови и методологија рада у оквиру различитих предмета природних

наука”, Бр. семинара 685, стр. 861„Улога наставе географије у формирању личности и еколошке свести ученика”, Бр.

семинара 688, стр. 865„Унапређење наставе географије у основној школи”, Бр. семинара 690, стр. 867„Упознавање света кроз географске појмове у првом и другом циклусу”, Бр. семинара

692, стр. 869„Упознајмо географију”, Бр. семинара 694, стр. 871

Предложени семинари баве се наcтавним садржајима географије за пети разред основне школе. Поред ових семинара који проширују и допуњавају знања из географије, наставник географије треба да похађа семинаре чији су садржаји дидактичке иновације, нове методе и облици рада.

Даље образовање подразумева програм за проширивање и допуњавање знања из географије. Такви програми садрже дидактичке иновације, нове методе и облике рада, нове наставне програме, као и новине из географске науке.

Каталог програма стручног усавршавања за школску 2012/2013. и 2013/2014. годину можете наћи на адреси: http://katalog.zuov.rs

Стручно усавршавање наставника географије може да се одвија и „на даљину”. Циљ таквог вида усавршавања јесте да се наставници редовно информишу о новинама у школском законодавству, наставним плановима и програмима, наставним садржајима, евалуацији ученичких постигнућа. За овај вид усавршавања користе се разни медији, педагошки часописи и листови, аудио и видео касете, цеде-ромови, рачунари, сателитске комуникације.

Стручно усавршавање омогућава наставнику географије и напредовање у звању. У току стручног усавршавања наставник географије може да стекне звање: педагошки саветник, ментор, инструктор и виши педагошки саветник.

169

14.2. ЛИТЕРАТУРА ЗА СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ НАСТАВНИКА ГЕОГРАФИЈЕ

Уџбенички комплети (уџбеници, приручници, радне свеске, дигитални уџбеници) Издавачке куће Klett.

Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство Универзитета у Новом Саду.

Зборник радова, Географски факултет Универзитета у Београду.Абделнур, Р. Е. Ј. (1983). Математички речник. Београд: Вук Караџић.Борчић, Б., Креизигер И., Ловрић, П., Франчула Н. (1977). Вишејезични картографски

рјечник. Загреб: Геодетски факултет.ВГИ (1981). Топографски знаци (приручник за кориснике топографских карата).Географски институт Југословенске армије (1947). Читање карата.Јанковић, Б. (1985). Приручник из војне топографије. Београд: Војноиздавачки завод.Кукрика, М. (1999). Примена рачунара у географији. Београд: Географски факултет.Ловрић, П. (1988). Опћа картографија. Загреб: SN Liber.Љешевић, М., Живковић, Д. (2001). Картографија. Београд: Magic Map.Мастило, Н. (1984). Прилози дидактици и методици наставе географије. Сарајево: Свјетлост.Мастило, Н. (2008). Речник савремене српске географске терминологије. Београд: Географски

факултет.Миловановић, В. (1986). Општа картографија. Београд: Грађевински факултет.Милојковић, Б. (2003). Топографија, Београд: Полицијска академија.Мишковић, М., Тадић, М. (1981). Основи топографије. Сарајево: Свјетлост.Мишовић, Д., Курчић, П. (1996). Топографија. Београд: Полицијска академија.Павишић, Н. (1976). Основи картографије. Цетиње: Обод, Цетиње.Перељман, Ј. (1978). Занимљива геометрија. Београд: Друштво математичара, физичара и

астронома СР Србије.Петерца, М., Радошевић, Н., Милисављевић, С, Рацетин, Ф. (1974). Картографија. Београд:

ВГИ.Тадић, М. (1996). Сликовит приказ деформација ликова на картама света помоћу

искривљења профила лица. Глобус, 17, 65–74.Тадић, М. (1997). Оријентација глобуса, или – како они доле стоје наглавачке. Глобус, 22,

17–22.Тадић, М. (2000). Птоломејева псеудоконусна пројекција. Глобус, 24/25, 9–18.Тадић, М. (2002). Одређивање математичког хоризонта за задати конструкциони пол.

Глобус, 27, 153–162.Тадић, М. (2003). Вредновање пројекција за карте света. Глобус, 28, 125–134.Тадић, М. (2004). Математичка географија. Београд: Завод за уџбенике.Тадић, М. (2006). Картографске пројекције у астрономији. Зборник радова наставника и

сарадника Географског факултета, 54, 219–228.

170

Тадић, М. (2006): Птоломејевска географија (античка математичка географија), Београд: Завод за уџбенике.

Тадић, М. (2007). Цртани хумор у настави географије. Глобус, 32, 147–152.Тадић. М. (2008). Стрип у настави географије. Глобус, 33, 207–214.Тадић, М. (2009). Хумор у настави географије. Глобус, 34, 151–160.Тадић, М. (2010). Математичка географија Републике Србије. Београд: Еон.Тадић, М. (2010). Ван дер Гринтенова пројекција, или – шта ученицима рећи о школској

зидној карти света. Глобус, 35.Тола, Ј. (2003). Школски атлас физичке географије. Београд: Креативни центар.Франчула, Н. (1997): Картографска генерализација. Загреб: Геодетски факултет.Франчула, Н. (2002). Дигитална картографија: Загреб: Геодетски факултет.Ћурчић, П. (1995). Основи картографије. Нови Сад: Институт за географију ПМФ-а. Нови

Сад, 1995.Чоловић, Г. (1979). Војна топографија. Београд: Војноиздавачки завод.Шпорер, 3. (1990). Брбљање о геометрији: геометрија у стрипу. Загреб: Школска књига.

14.3. ГЕОГРАФИЈА НА ИНТЕРНЕТУ

http://www.gef.bg.ac.rshttp://www.zuov.gov.rshttp://www.dgt.uns.ac.rshttp://www.gi.sanu.ac.rs http://geografijatanja.wordpress.com

1. KOBSON – конзорцијум библиотека Србије (електронски часописи)2. COBISS OPAC – претраживање каталога библиотека у Србији3. http://www.geografija.net – домаћи географски портал4. www.rastko.org – библиотека српске културе5. www.geografija.hr – географски портал на хрватском језику6. www.wikipedia.org – бесплатна енциклопедија на интернету7. http://sr.wikipedia.org – википедија на српском – допринесите и ви бољем квалитету

чланака додавањем географских садржаја највећој виртуелној учионици на свету!

171

15. ЛИТЕРАТУРА

Абделнур, Р. Е. Ј. (1983). Математички речник. Београд: Вук Караџић.

Борчић, Б., Креизигер И., Ловрић, П., Франчула Н. (1977). Вишејезични картографски рјечник. Загреб: Геодетски факултет.

ВГИ (1981). Топографски знаци (приручник за кориснике топографских карата).

Географски институт Југословенске армије (1947). Читање карата.

Јанковић, Б. (1985). Приручник из војне топографије. Београд: Војноиздавачки завод.

Ковачевић, В., Топаловић, С., Географија 5 (2014), уџбеник за пети разред основне школе, Издавачка кућа Klett.

Кукрика, М. (1999). Примена рачунара у географији. Београд: Географски факултет.

Лазаревић, Ж; Банђур, В. (2001). Методика наставе природе и друштва, Учитељски факултет, Београд.

Ловрић, П. (1988). Опћа картографија. Загреб: SN Liber.

Љешевић, М., Живковић, Д. (2001). Картографија. Београд: Magic Map.

Мастило, Н. (1984). Прилози дидактици и методици наставе географије. Сарајево: Свјетлост.

Мастило, Н. (2008). Речник савремене српске географске терминологије. Београд: Географски факултет.

Миловановић, В. (1986). Општа картографија. Београд: Грађевински факултет.

Милојковић, Б. (2003). Топографија, Београд: Полицијска академија.

Мишковић, М., Тадић, М. (1981). Основи топографије. Сарајево: Свјетлост.

Мишовић, Д., Курчић, П. (1996). Топографија. Београд: Полицијска академија.

Павишић, Н. (1976). Основи картографије. Цетиње: Обод, Цетиње.

Перељман, Ј. (1978). Занимљива геометрија. Београд: Друштво математичара, физичара и астронома СР Србије.

Петерца, М., Радошевић, Н., Милисављевић, С, Рацетин, Ф. (1974). Картографија. Београд: ВГИ.

Рудић, В. (1999). Методика наставе географије. Београд, Научна књига.

Смиљанић В. (1999). Развојна психологија, Народна књига, Београд

Тадић, М. (1996). Сликовит приказ деформација ликова на картама света помоћу искривљења профила лица. Глобус, 17, 65–74.

Тадић, М. (1997). Оријентација глобуса, или – како они доле стоје наглавачке. Глобус, 22, 17–22.

Тадић, М. (2000). Птоломејева псеудоконусна пројекција. Глобус, 24/25, 9–18.

Тадић, М. (2002). Одређивање математичког хоризонта за задати конструкциони пол. Глобус, 27, 153–162.

172

Тадић, М. (2003). Вредновање пројекција за карте света. Глобус, 28, 125–134.

Тадић, М. (2004). Математичка географија. Београд: Завод за уџбенике.

Тадић, М. (2006). Картографске пројекције у астрономији. Зборник радова наставника и сарадника Географског факултета, 54, 219–228.

Тадић, М. (2006): Птоломејевска географија (античка математичка географија), Београд: Завод за уџбенике.

Тадић, М. (2007). Цртани хумор у настави географије. Глобус, 32, 147–152.

Тадић. М. (2008). Стрип у настави географије. Глобус, 33, 207–214.

Тадић, М. (2009). Хумор у настави географије. Глобус, 34, 151–160.

Тадић, М. (2010). Математичка географија Републике Србије. Београд: Еон.

Тадић, М. (2010). Ван дер Гринтенова пројекција, или – шта ученицима рећи о школској зидној карти света. Глобус, 35.

Вучић Л., Педагошка психологија, Народна књига, Београд

Тола, Ј. (2003). Школски атлас физичке географије. Београд: Креативни центар.

Франчула, Н. (1997): Картографска генерализација. Загреб: Геодетски факултет.

Франчула, Н. (2002). Дигитална картографија: Загреб: Геодетски факултет.

Ћурчић, П. (1995). Основи картографије. Нови Сад: Институт за географију ПМФ-а. Нови Сад, 1995.

Чоловић, Г. (1979). Војна топографија. Београд: Војноиздавачки завод.

Documents

ГЕОГРАФИЈA 5 · ног оперативног плана, ИОП-а. Други део приручника прати пут наставника географије од