Географија 2 - Izdavačka kuća KlettУвод Приручник је намењен наставницима географије у другом разреду гимназије

Ивица Шантић

Географија 2Приручник за наставнике географије за

други разред гимназије

Географија 2

Приручник за наставнике географије за други разред гимназијеПрво издање

Аутор: Ивица ШантићРецензент: Босиљка Младеновић Кљајић, професор географије у Спортској гимназији,

БеоградФотографије и илустрације: архива Издавачке куће „Klett”; Wikipedia.orgКомпјутерско обликовање: „АБРАКА ДАБРА”, Нови СадОбликовање корица: Издавачка кућа „Klett”Лектура и коректура: Гордана Јаковљевић

Издавач: Издавачка кућа „Klett” д.о.о. Маршала Бирјузова 3–5/IV, 11000 Београд Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 [email protected], www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић ОрлићГлавни уредник: Александар РајковићУредник: Данијела Обрадовић АрсићРуководилац пројекта: Александра СтаменковићШтампа: Newpress, СмедеревоТираж: 500 примерака

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући и фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу с места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторским и сродним правима.

© Klett, 2015.ISBN 978-86-7762-792-8

CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 371.3::91(035) ШАНТИЋ, Ивица, 1976- Географија 2 : приручник за наставнике географије за други разред гимназије / Ивица Шантић. - 1. изд. - Београд : Klett, 2015 (Смедерево : Newpress). - 108 стр. : илустр. ; 29 cm Тираж 500. - Библиографија: стр. 105-107. ISBN 978-86-7762-792-8 a) Географија - Настава - Методика - ПриручнициCOBISS.SR-ID 217672716

Увод

Приручник је намењен наставницима географије у другом разреду гимназије и прати Уџбеник географије за други разред гимназије, чији су аутори Винко Ковачевић и Босиљка Младеновић Кљајић. Приручник има за циљ да наставницима географије градиво које предају учини лакшим и приступачнијим. Приликом израде Приручника водило се рачуна о педагошко-методолошким искуствима, као и о узрасту ученика, материјално-техничкој опреми учионица и методолошкој припремљености наставника.

Приручник представља збирку примера, предлога и сугестија за организовање, креи-рање и извођење наставног процеса. Заснива се, пре свега, на стручној методичкој теорији и на драгоценим савременим искуствима у наставној пракси. Приручник садржи циљеве, задатке и садржаје наставе географије у другом разреду гимназије, детаљан глобални и оперативне планове рада наставника, као и кључне појмове са коментарима о њиховој примени. Кроз сценарије за часове представљене су различите наставне технике и мето-де, али и њихове предности и недостаци. Осмишљен је тако да његови садржаји залазе у све делове васпитно-образовног процеса који утичу на коначну креацију часа.

У предлогу метода за реализацију часа дато је више различитих приступа. Од самог на-ставника се очекује да, сходно свом окружењу и ситуацији у разреду, одабере по његовом мишљењу најбољи начин за обраду наставне јединице. Слобода и креативност наставни-ка испољиће се кроз самостално планирање и одређивање типова часова, као и избора наставних метода, техника, активности и дидактичких средстава.

Желим вам успешан рад,Аутор

4

Садржај

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ .......................................................................................... 6

1.1. Планирање у настави географије ........................................................................ 12

2. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОПШТЕГ СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА ........................................................................................................................ 14

2.1. Карактеристике образовних стандарда ........................................................... 14

2.2. Образовни стандарди за географију .................................................................. 14

2.3. Знања и вештине које ученици треба да имају на појединим нивоима постигнућа .................................................................................................. 16

2.4. Примери задатака по стандардима ученичких постигнућа .................... 20

3. КОРЕЛАЦИЈА НАСТАВЕ ...................................................................................................... 31

3.1. Унутарпредметна корелација ................................................................................ 32

3.2. Корелација наставног предмета географија с другим наставним предметима .................................................................................................................... 34

4. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ ............................................................................................................. 39

4.1. Вербално-текстуалне методе ................................................................................. 39

4.2. Илустративно-демонстративне методе ............................................................ 43

5. ОБЛИЦИ РАДА ..........................................................................................................................45

6. ТЕХНИКЕ РАДА ..........................................................................................................................50

5

7. ДОПУНСКА НАСТАВА, ДОДАТНА НАСТАВА И ГЕОГРАФСКА СЕКЦИЈА ..............53

7.1. Допунска настава ...........................................................................................................53

7.2. Додатна настава ..............................................................................................................57

7.3. Географска секција ........................................................................................................62

7.4. Географска екскурзија ..................................................................................................65

8. НАСТАВНА СРЕДСТВА ...........................................................................................................67

9. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА .......................................................................................................72

10. ТЕСТОВИ ЗА ПРОВЕРАВАЊЕ ЗНАЊА УЧЕНИКА .........................................................78

10.1. Примери тестова за проверу знања ученика .................................................91

11. ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА НАСТАВНИКЕ .................................................................... 105

12. ЛИТЕРАТУРA ........................................................................................................................... 107

6

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ

НАСТАВНИ ПЛАН ГЕОГРАФИЈЕ ЗА ДРУГИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Наставни план и програм географије за други разред гимназије објављен је у „Службе-ном гласнику РС – Просветни гласник”, бр. 7/2011 од 27. 10. 2011. године.

Наставни план је основни званични документ у коме се утврђује распоред укупног фон-да часова предмета географија по наставним темама и број часова за различите типове наставног процеса. Наставним планом предвиђене су додатна и допунска настава и сло-бодне активности.

Табела 1: Пример годишњег плана рада наставника географије у другом разреду гимназије по наставним темама

Редни број

наставне теме

Назив наставне теме

Часови

обрада новог

градива

други типови наставе

укупно

1. Увод у друштвену географију 1 1 2

2. Карта и картографски метод у географији 4 2 6

3. Становништво и насеља 6 3 9

4.Основне политичкогеографске

карактеристике савременог света4 2 6

5.Основне економскогеографске одлике

светске привреде5 2 7

6.Политичкогеографске, демографске и

економскогеографске одлике појединих делова света

23 17 40

Прво полугодиште 20 14 34

Друго полугодиште 21 15 36

УКУПНО 43 27 70

7

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ГЕОГРАФИЈЕ ЗА ДРУГИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Наставни програм садржи циљеве и задатке наставе географије, називе тема и њихове наставне јединице, оперативне задатке и фонд часова за остваривање програма.

Циљ наставе географије у гимназији је развој географског логичког мишљења и сти-цање нових знања, вештина и ставова из области физичке и друштвене географије, геогра-фије света и националне географије Србије (географским појмовима, појавама, процесима и законитостима), неопходним за разумевање савремене светске стварности и развој мо-ралних вредности, толеранције, поштовања и припадности мултиетничком, мултијезич-ком и мултикултуралном свету.

Задаци наставе географије су да ученици: • упознају предмет и методе проучавања природногеографских и друштвеногеограф-

ских појава, процеса, објеката и законитости и њихово деловање на географску сре-дину;

• препознају и функционално користе корелацију између географије и других природ-них и друштвених наука;

• стичу нова знања о законитостима развоја географске средине као резултату дело-вања природних и друштвених појава и процеса;

• стичу квалитетна знања о природи, становништву, насељености и привреди Србије и њеном положају, месту и улози у савременом свету;

• упознају актуелну и комплексну географску стварност савременог света и развијају вредносне ставове неопходне за живот и рад;

• развијају осећања социјалне припадности сопственој нацији и култури и доприносе очувању и неговању националног и мултикултуралног идентитета;

• развијају сарадњу и солидарност између припадника различитих социјалних, етнич-ких и културних група;

• анализирају и примењују нове информационо-комуникационе технологије у геогра-фији и уочавају њихову важност у географским сазнањима;

• развијају свест о значају одрживог развоја, заштити и очувању природне и животне (друштвене) средине;

• унапређују вештине и способности за проналажење, анализу, примену и саопштавање географских чињеница и законитости;

• унапређују вештине активног, функционалног и кооперативног учења и развијaју мо-тивацију за самостално учење;

• развијају способности за учење и образовање током целог живота и укључивање у међународне и професионалне процесе.

8

САДРЖАЈ НАСТАВНОГ ПРОГРАМА

I УВОД У ДРУШТВЕНУ ГЕОГРАФИЈУ

1. Предмет, подела и значај друштвене географије: друштвена географија у систему гео-графских наука; фазе у развоју друштвене географије; период дескриптивне и период научне географије.

II КАРТА И КАРТОГРАФСКИ МЕТОД У ГЕОГРАФИЈИ

1. Увод у картографију: настанак првих карата и утицај великих географских открића на развој картографије.

2. Математичка основа географске карте: рам карте, ослоне тачке карте, размер, коор-динатна мрежа и картографска пројекција.

3. Картографски метод у картографији: представљање географског садржаја на карта-ма (елементи хидрографије, рељеф, вегетација, пољопривредне културе, насеља, ин-фраструктурни објекти и комуникације, границе и исписивање назива); развој темат-ске и дигиталне картографије; ГИС.

4. Подела карата према размеру, садржини и намени: топографске и географске карте.

III СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

1. Одлике и фактори демографског развоја: број становника на Земљи; природни при-раштај; миграције (узроци, врсте и последице).

2. Распоред становништва на Земљи: екумена и анекумена; области велике густине на-сељености (старе и нове); области мале густине насељености; низије и приморја као главне области људског насељавања; густина насељености и степен развијености привреде.

3. Структуре становништва: полна и старосна структура; расна структура; народносни састав и раширеност језика; економска структура; културно-образовни ниво светског становништва.

4. Културни и животни стандард становништва: образовање као услов пораста животног стандарда становништва; зависност културног и животног стандарда становништва од степена друштвеноекономског развоја.

5. Насеља: положај, типови и функције сеоских и градских насеља. 6. Урбанизација као светски друштвеноекономски процес: англомерације, конурбације,

мегалополиси, субурбанизација и псеудоурбанизација.

IV ОСНОВНЕ ПОЛИТИЧКОГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ САВРЕМЕНОГ СВЕТА

1. Основни политичкогеографски садржаји и типови држава: политичкогеографски еле-менти државе – територија, географски положај.

2. Друштвенополитичко уређење, главни град, државна граница и међународни еко-номско-политички односи.

3. Политичка карта света после Другог светског рата: развој процеса деколонизације; појава неоколонијализма и технолошког колонијализма; формирање нових држава и промена структуре организације Уједињених нација.

9

4. Политичка карта света крајем 20. и почетком 21. века и савремени светски поредак: Берлински зид, распад СССР-а, распад СФРЈ, распад Чехословачке и нове државе у Африци.

V ОСНОВНЕ ЕКОНОМСКОГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СВЕТСКЕ ПРИВРЕДЕ

1. Глобализација и глобални процеси: нова научнотехнолошка револуција, развој инфор-матике – саставни део процеса глобализације, индустријски и технолошки паркови.

2. Светска привреда: појам светске привреде; условљеност међународне поделе рада разноликошћу природних услова и извора степеном привредне развијености, спро-вођењем специјализације и кооперацијом у производњи.

3. Индустријализација: појам индустријализације у ужем и ширем смислу; типови тери-торијалног развоја индустрије са примерима: моноцентрични, просторно-диспер-зивни и полицентрични тип.

4. Неравномеран развој – основна противречност савременог света: неједнак сте-пен привредног развоја; међународне компаније као носиоци нових облика инду-стријског развоја; привредни развој и опасности од поремећаја равнотеже у географ-ској средини.

5. Нова научнотехнолошка револуција и њене последице: битна обележја нове научно-технолошке револуције и трансформација географског пејзажа.

VI ПОЛИТИЧКОГЕОГРАФСКЕ, ДЕМОГРАФСКЕ И ЕКОНОМСКОГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА СВЕТА

1. Привредно развијени и неразвијени региони и државе у савременом свету: подела држава према степену друштвеноекономске развијености и њихов размештај у свету.

2. Политичкогеографска подела Азије: политичкогеографске промене и стварање др-жава; државно и друштвено уређење; класификација држава према величини тери-торије и укупној популацији.

3. Становништво и зоне цивилизације Азије: број становника, густина насељености, природно кретање становништва, миграције, расни и народносни састав; зоне циви-лизације (кинеска, јапанска, индонежанска, индијска, арапска и турска).

4. Економскогеографске одлике Азије: природни извори и богатства; карактеристике развоја пољопривреде и индустрије; место, улога и значај Азије у светској привреди; Јапан као носилац економског развоја Азије и света.

5. Кина: главне економскогеографске одлике и улога у светској привреди; економски бум Далеког истока и његов значај.

6. Политичкогеографска подела Африке: политичкогеографске промене и стварање др-жава; државно и друштвено уређење; класификација држава према величини тери-торије и укупној популацији.

7. Становништво и зоне цивилизације Африке: број становника, густина насељености, природно кретање становништва, миграције, расни и народносни састав; зоне циви-лизације (стара египатска, зона арапског, француског, шпанског, португалског и ен-глеског језичног подручја, последице колонизације и апартхејда, црначка култура и уметност).

8. Економскогеографске одлике Африке: природни извори и богатства; карактеристике развоја пољопривреде и индустрије; место, улога и значај Африке у светској привреди.

10

9. Политичкогеографске одлике Латинске Америке: политичкогеографске промене и стварање држава; државно и друштвено уређење; класификација држава према ве-личини територије и укупној популацији.

10. Становништво и зоне цивилизације Латинске Америке: број становника, густина на-сељености, природно кретање становништва, миграције, расни и народносни састав; зоне цивилизације (старе цивилизације, зоне шпанско-португалског, британског, француског, холандског и културног утицаја САД).

11. Економскогеографске одлике Латинске Америке: природни извори и богатства; ка-рактеристике развоја пољопривреде и индустрије; место, улога и значај Латинске Америке у светској привреди.

12. Политичкогеографска подела Англоамерике: политичкогеографске промене и ства-рање држава; државно и друштвено уређење; класификација држава према величи-ни територије и укупној популацији.

13. Становништво и зоне цивилизације Англоамерике: политичкогеографске промене и стварање држава; број становника; густина насељености, природно и механичко кре-тање становништва, расни и народносни састав; зоне цивилизације (англоамеричка и франко-канадска).

14. САД и Канада: главне економскогеографске карактеристике природних извора, усло-ва и производње; место, улога и значај САД у светској привреди и политици.

15. Политичкогеографска подела економскогеографске одлике Аустралије и Океаније: политичкогеографске промене и стварање држава; карактеристике развоја привре-де; место, улога и значај Аустралије и Океаније у светској привреди.

16. Становништво и зоне цивилизације Аустралије и Океаније: број становника, густина на-сељености, природно кретање становништва и миграције; народи Аустралије и Океани- је; зоне цивилизације (старе цивилизације у Океанији, аустралијска и новозеландска).

17. Географске одлике Европе: положај, величина, простирање, природне одлике, поли-тичка подела; државно и друштвено уређење; класификација држава према величи-ни територије и укупној популацији.

18. Становништво и култура европских народа: број становника, густина насељености, природно кретање становништва и миграције; порекло и етнички састав европског становништва; Словени, Германи и Романи; зоне цивилизације (западноевропска и источноевропска).

19. Економскогеографске одлике Европе: природни извори и богатства, карактеристи-ке развоја пољопривреде и индустрије; место, улога и значај Европе у светској при-вреди и политици.

20. Регионалне економске групације и тржишта: интеграциони процеси и стварање тржишта у Европи и савременом свету; ОУН; Г8; ОЕЦД; ЕФТА; НАФТА; АСЕАН; АПЕК; ОПЕК; СТО; Светска банка; Међународни монетарни фонд.

21. Европска унија: постанак, институције, циљеви, функционисање, природни ресурси, карактеристике производње; географска усмереност (регионална оријентација) из-воза и увоза робе и услуга.

22. Политичкогеографске промене у источној Европи: распад СССР-а и стварање нових држава, удруживање у ЗНД; класификација земаља источне Европе према величини територије и броју становника; проблеми развоја земаља у транзицији.

23. Русија и Украјина: главне економскогеографске карактеристике природних извора, карактеристике развоја пољопривреде и индустрије, место, улога и значај у светској привреди и политици.

11

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ГРАДИВА

Програм наставе географије у гимназији конципиран је тако да ученицима пружа сти-цање неопходних навика, знања и умења о природној средини и друштвеној стварности савременог света. Овај програм омогућава упознавање система географских научних ди-сциплина, места, улоге и значаја географије као науке у систему наука.

Приликом израде програма пошло се од концепције програма географије за основну школу и од тога да гимназија представља продужетак општег образовања и васпитања.

Програм садржи наставне теме и садржаје наставних јединица са препоруком оријен-тационог броја часова за реализацију сваке наставне теме. Слобода и креативност настав-ника испољиће се кроз самостално планирање и одређивање броја и типова часова по наставној теми и избор наставних метода, техника, активности, дидактичких средстава и помагала. Напомињемо да је у настави географије неопходно коришћење географских ка-рата на свим типовима часова и у свим облицима наставног рада. Поред географских ка-рата потребно је користити табеле, дијаграме, схеме и остале дидактичке материјале који доприносе очигледности и трајности знања и умења.

Да би се што потпуније остварили циљ и задаци наставе географије, треба обезбедити максималну могућу корелацију са сродним предметима, а нарочито са наставним предме-тима који су, као и географија, означени као носиоци садржаја у планирању породице и популационој политици (биологија, психологија, филозофија и социологија).

Садржину и структуру програма географије за други разред гимназије чине наставне теме које обухватају картографску проблематику, као и друштвеногеографске карактери-стике савременог света.

Савремена настава географије захтева стално усавршавање наставника прошири-вањем и надограђивањем њихових знања. Ово је посебно карактеристично за географију као науку, у којој се скоро свакодневно откривају нова сазнања и дешавају озбиљни по-маци у разумевању природних и друштвених процеса. Савремени професионални развој наставника захтева њихово стално усавршавање у методици рада, као и у планирању и реализацији наставног процеса.

Географија као наука нуди садржаје који подстичу развој формално-логичког и хипотет-ско-дедуктивног начина размишљања. То нарочито важи за географско-логичко мишљење које омогућава разумевање појава, процеса и законитости, при чему се варирањем датих варијабли са сигурношћу може утврдити која варијабла или која комбинација варијабли доводи до неке географске појаве. Учење географије као науке даје кључни подстицај за развој оваквог облика мишљења.

За ефикасно учење географије као науке у гимназији веома је важно да издвојимо ра-звијање функционалне писмености (географске, картографске и информатичке), као и разу- мевањe објекатa, појава, процеса и узрочно-последичних веза у геосистему. Неопходно је стицање знања о природним и друштвеним процесима и законитостима, као и иден-тификовање ученичких способности, вештина, талената и интересовања. Разумевањем географских појмова и њихове повезаности гради се систем појмова, чиме се остварује трајно знање примењиво у новим ситуацијама. Релевантна мисаона активност, тј. учење географије као науке има за циљ постизање разумевања природних и друштвених појава, процеса и законитости. Важан део у учењу географије је стицање знања и умења за приме-ну једноставних истраживања у школским условима. Способност решавања проблема, по-знавања метода рада, облика рада, умења коришћења информационих технологија, инте-рактивних и активних метода у настави захтева стално стручно усавршавање наставника.

12

Подсећамо наставнике да је у коришћењу Уџбеника важан селективан приступ датим садржајима. Такође, препоручује се наставницима да од ученика не захтевају мемори-сање фактографског и статистичког материјала, јер то није циљ наставе географије. Стече-на знања треба да буду примењива, а ученици оспособљени да сами истражују и анализи-рају одређене географске појаве и процесе.

1.1. ПЛАНИРАЊЕ У НАСТАВИ ГЕОГРАФИЈЕ

Настава географије планира се и реализује на основу прописаног наставног плана и програма и прописаног календара васпитно-образовног рада за текућу годину. Настава се планира на годишњем и месечном нивоу, а за финалну реализацију наставник је обавезан да изради дневне припреме.

ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА

Годишњи план рада је преглед наставног градива одређеног предмета који ће се об-рађивати током школске године. Овим планом утврђује се поступност и динамика оства-ривања наставног програма током читаве наставне године. Израђује се посебно за сваки предмет и разред. Укупно годишње градиво дели се на одговарајуће тематске целине и наставне јединице. Годишњи план садржи наставне теме са бројем часова обраде, увежба-вања, примене и обнављања градива, систематизације, практичних вежби. Уз школски рад планира се и домаћи, посебно у виду ученичког припремања за наставу.

Глобални (годишњи) план рада садржи и списак литературе којом се ученици и настав-ници служе током реализације наставног процеса. У табелу глобалног плана рада треба унети следеће податке:

• редни број наставне теме;• назив наставне теме;• број часова предвиђених за наставну тему;• број часова за обраду наставних јединица и остале типове часова за сваку наставну

јединицу;• укупан број наставних тема, број часова за наставне теме, укупан број часова за обраду

нових садржаја и за остале типове часова.

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА

Када се израђује оперативни (месечни) план, наставник треба да прати глобални (го-дишњи) план у складу с циљевима предмета, карактеристикама ученика и условима рада. Важно је испланирати редослед и бројни однос часова (за обраду новог градива, утврђивање и понављање, вежбање и практичан рад, систематизацију). Током израде планова рада (глобалног и оперативног) треба предвидети 60 одсто часова за обраду новог градива и 40 одсто за друге типове часова.

13

Оперативни план рада садржи следеће елементе:

• редни број наставне теме;• редни број наставног часа;• назив наставне јединице;• тип часа;• облик рада;• наставне методе;• наставна средства;• образовне стандарде;• корелације;• оцену остварености плана и разлоге одступања за протекли месец.

ДНЕВНЕ ПРИПРЕМЕ

Циљ наставног часа остварује се кроз непосредне образовне и васпитне задатке у чијој основи треба да буду тумачења кључних појмова и порука које конкретна наставна једи-ница носи, као и њихово повезивање са сродним појмовима и порукама. Припрема за час наставнику омогућава да успешно организује динамику часа, реализује наставне теме кроз конкретне наставне јединице, као и да прати и вреднује остварено.

Дневне припреме садрже:

• васпитне циљеве и задатке;• избор наставних метода;• наставна средства;• наставне стандарде;• исходе часа;• коришћену литературу;• корелацију;• артикулацију часа (уводни, главни и завршни део часа) и запажања о часу.

14

Стандарди постигнућа јесу скуп исхода образовања и васпитања који се односе на сва-ки ниво, циклус, врсту образовања, образовни профил, разред, предмет, односно модул.

Општи стандарди постигнућа утврђују се на основу општих исхода образовања и ва-спитања по нивоима, циклусима и врстама образовања и васпитања, односно образовним профилима.

Посебни стандарди постигнућа утврђују се према разредима, предметима, односно мо-дулима, на основу општих исхода образовања и васпитања и општих стандарда постигнућа.

Дана 7. 1. 2014. године ступио је на снагу Правилник о општим стандардима постигнућа за крај општег средњег образовања и средњег стручног образовања у делу општеобра-зовних предмета у коме се утврђују општи стандарди постигнућа за крај општег средњег образовања и средњег стручног образовања у делу општеобразовних предмета. Правил-ник је објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 117/2013 од 30. 12. 2013. године.

Дефинисани су општи стандарди постигнућа за крај општег средњег образовања и средњег стручног образовања у делу општеобразовних предмета за међупредметне ком-петенције и наставне предмете: српски језик и књижевност, страни језик, математика, фи-зика, хемија, биологија, географија и историја.

2.1. КАРАКТЕРИСТИКЕ ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

Образовни стандарди су искази о темељним знањима, вештинама и умењима које уче-ници треба да стекну до одређеног нивоа у образовању. Стандарди артикулишу најва-жније захтеве школског учења и наставе и исказују их као исходе видљиве у понашању и расуђивању ученика. Основне карактеристике образовних стандарда су:

1. Проверљивост спецификованих образовних исхода. Образовни стандарди одно-се се на конкретна и мерљива, за предмет специфична, знања и умења и вештине ученика.

2. Фокус на темељним знањима. Образовни стандарди конкретизују темељне исходе учења, структурна знања из неке области. Они не покушавају да опишу све детаље и сву разноликост предметног садржаја, већ оно што је најбитније.

3. Кумулативност. Образовни стандарди узимају у обзир сва битна знања која ученик стиче током школовања. Такође, највиши нивои знања подразумевају овладаност садржајима са претходних нивоа.

4. Диференцијација. Образовни стандарди праве разлику између различитих нивоа постигнућа, према степену остваривања компетенције коју описују.

2. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОПШТЕГ СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА

15

5. Разумљивост. Образовни стандарди су формулисани јасно, концизно и помоћу пој-мова разумљивих за све учеснике у систему образовања.

6. Изводљивост. Захтеви који су дефинисани у оквиру стандарда представљају изазов за ученике и наставникe, а могу бити остварени уз адекватно ангажовање.

7. Обавезност за све. Образовни стандарди се примењују на све ученике.

2.2. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ЗА ГЕОГРАФИЈУ

Учењем наставног предмета географија ученик је оспособљен да користи практичне вештине (оријентација у простору, практично коришћење и познавање географске карте, географских модела, савремених технологија – ГПС и ГИС, и инструменте – компас, тер-мометар, кишомер, ветроказ, барометар ради лакшег сналажења у простору и времену. Ученик је оспособљен да примењује географска знања о елементима географске средине (рељеф, клима, хидрографија, живи свет, природни ресурси, привреда, становништво, на-сеља, саобраћај), о њиховом развоју, међусобним односима, везама, очувању и рационал-ном коришћењу ради планирања и унапређивања личних и друштвених потреба, нацио-налних и европских вредности.

Стандарди за географију које треба остварити на крају општег средњег образовања одређени су на три нивоа постигнућа: (1) основном, (2) средњем и (3) напредном.

Основни ниво

Примењује и тумачи различите изворе са географским информацијама (географска карта, географски модели, ГПС, часописи, научнопопуларна литература, статистички пода-ци, интернет) ради планирања и организовања различитих активности. Користи основна знања о географским чињеницама да би разумео, заштитио и рационално користио при-родне и друштвене ресурсе у локалној средини, Републици Србији и земљама у окружењу.

Средњи ниво

Картографски приказује географске објекте, појаве и процесе; разуме могућности приме-не савремених технологија ради планирања и решавања различитих личних и друштвених потреба. Самостално објашњава природне и друштвене услове и ресурсе и разуме њихов утицај на неравномеран друштвеноекономски развој Републике Србије и региона и активно учествује у валоризацији географске средине. Разуме савремене проблеме у локалној сре-дини и својој држави, предлаже начине и учествује у акцијама за њихово решавање.

Напредни ниво

Користи аналогне и дигиталне географске карте, географске и статистичке истражива-чке методе; упоређује и критички разматра одговарајуће научне податке да би објаснио географске чињенице и њихов допринос за решавање друштвених потреба и проблема. Критички анализира и објашњава географске везе и односе између соларног система, геолошког развоја Земље, природних услова и ресурса и поштује принципе одрживог ра-звоја. Анализира и аргументовано објашњава друштвеноекономске карактеристике реги-оналног развоја Републике Србије и регионалних целина у свету; предвиђа и учествује у регионалном развоју, заштити и унапређивању локалне средине.

16

СПЕЦИФИЧНЕ ПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ:

ПРИМЕНА ГЕОГРАФСКИХ ВЕШТИНА ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ АКТИВНОСТИ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ


Ученик је оспособљен да примењује и тумачи географске елементе који су приказани на картама различитог размера и садржаја, користи ГПС (систем за глобално позициони-рање) и остале усмене и писане изворе са географским информацијама за сакупљање података на терену које повезује и користи за планирање и организовање својих актив-ности у непосредном окружењу.


Ученик је оспособљен да представља географске елементе картографским изражајним средствима и разуме могућности примене савремених технологија (ГИС) за архивирање и приказивање картографских података ради планирања и обављања различитих актив-ности које су значајне за развој друштва.


Ученик је оспособљен да анализира географске елементе приказане на аналогним и дигиталним картама; процењује квалитет и тачност; разуме потребу ажурирања података ради њиховог коришћења за научна, привредна, демографска и друга планирања.

КОРИШЋЕЊЕ ГЕОГРАФСКИХ ЗНАЊА ЗА АКТИВНО И ОДГОВОРНО УЧЕШЋЕ У ЖИВОТУ ЗАЈЕДНИЦЕ


Ученик је оспособљен да користи знања о основним природним и друштвеним ресур-сима у локалној средини и Републици Србији, разуме њихове вредности и рационално их користи у свакодневном животу.


Ученик је оспособљен да изучава и процењује природне и друштвене услове и ресурсе, њихов утицај на неравномеран друштвеноекономски развој Републике Србије и региона и у својој средини предлаже начине за њихово ублажавање.


Ученик је оспособљен да анализира, дискутује и тумачи регионални развој Републике Србије и регионалних целина у свету; поштује принципе одрживог развоја и учествује у унапређивању националних и европских вредности.

17

2.3. ЗНАЊА И ВЕШТИНЕ КОЈЕ УЧЕНИЦИ ТРЕБА ДА ИМАЈУ НА ПОЈЕДИНИМ НИВОИМА ПОСТИГНУЋА

Следећи искази описују шта ученик зна, уме и може да уради на oсновном нивоу у свакој области:

1. Област ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ

2.ГЕ.1.1.1. Чита и тумачи географске карте различитог размера и садржаја, користи ком-пас и систем за глобално позиционирање (ГПС) ради оријентације у простору и плани-рања активности.

2.ГЕ.1.1.2. Користи инструменте за очитавање вредности основних временских/климат-ских елемената ради планирања и организовања активности у свом окружењу.

2.ГЕ.1.1.3. Правилно дефинише географске појмове и користи различите изворе (ста-тистичке податке, научнопопуларну литературу, географске часописе, информације из ме-дија, интернет) за прикупљање и представљање географских података у локалној среди-ни, Републици Србији и земљама у окружењу.

2. Област ПРИРОДНИ УСЛОВИ И РЕСУРСИ

2.ГЕ.1.2.1. Oписује васионски простор и објашњава постанак, особине и кретање небе-ских (васионских) тела.

2.ГЕ.1.2.2. Наводи појаве и процесе у Земљиним сферама и описује њихов утицај на фор-мирање различитих природних услова и ресурса на Земљи.

2.ГЕ.1.2.3. Описује географски размештај и опште карактеристике природних услова и ресурса у локалној средини, Републици Србији и региону и разуме њихов значај за еко-номски развој.

2.ГЕ.1.2.4. Разуме концепт одрживог развоја као услов за опстанак и напредак људског друштва и привредни развој.

2.ГЕ.1.2.5. Наводи еколошке проблеме и њихове последице у локалној средини, Репуб-лици Србији и региону (прекомерна сеча, сушење и паљење шума, неадекватна испаша, ерозија тла, загађивање вода, ваздуха, земљишта, киселе кише, поплаве, суше) и учествује у активностима за њихово решавање.

3. Област ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА

2.ГЕ.1.3.1. Описује историјско-географске факторе и њихов утицај на неравномеран ре-гионални развој Републике Србије и земаља у окружењу.

2.ГЕ.1.3.2. Наводи географске факторе који утичу на размештај становништва, насеља и привреде у Републици Србији и земљама у окружењу.

2.ГЕ.1.3.3. Описује демографски развој (природни и мeханички) и структуре станов-ништва у Републици Србији и земљама у окружењу.

2.ГЕ.1.3.4. Разуме појмове: транзиција, интеграција, глобализација и њихов утицај на промене и проблеме у Републици Србији и земљама у окружењу.

4. Област НАЦИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА И РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ

2.ГЕ.1.4.1. Објашњава математичкогеографски, физичкогеографски, економскогеограф-ски и војностратешки положај Републике Србије.

2.ГЕ.1.4.2. Описује природно-географске и друштвеногеографске одлике локалне сре-дине и Републике Србије.

18

2.ГЕ.1.4.3. Издваја регионалне целине у Републици Србији и описује њихов неравноме-ран развој.

2.ГЕ.1.4.4. Наводи природна и културна добра локалне средине, Републике Србије и раз-уме потребу за њиховим очувањем и унапређивањем.

Следећи искази описују шта ученик зна, уме и може да уради на средњем нивоу у свакој области:


2.ГЕ.2.1.1. Правилно користи картографска изражајна средства за скицирање географ-ских карата различитог размера и садржаја.

2.ГЕ.2.1.2.* Разуме значај и могућности практичне примене географског информацио-ног система (ГИС).

2.ГЕ.2.1.3.* Дефинише просторни план и објашњава значај просторног планирања за укупан развој одређене територије.


2.ГЕ.2.2.1. Описује постанак Земље, Месеца, Сунчевог система, њихов облик, величину, начине кретања (докази и последице).

2.ГЕ.2.2.2. Објашњава географске везе између природних услова, ресурса и људских де-латности.

2.ГЕ.2.2.3. Објашњава географски размештај природних ресурса у Републици Србији, региону и Европи и објашњава њихов утицај на економски развој.

2.ГЕ.2.2.4. Описује настанак, развој и последице еколошких проблема на локалном и на-ционалном нивоу и предлаже мере за њихово решавање.


2.ГЕ.2.3.1. Објашњава утицај географских фактора на демографски развој, размештај становништва, насеља и привреде у свету.

2.ГЕ.2.3.2. Објашњава савремене проблеме човечанства (сукоби и насиље, незапосле-ност, глад, недостатак пијаће воде, дискриминација, болести зависности) и наводи мере за њихово превазилажење.

2.ГЕ.2.3.3. Дефинише појам глобалне економије и тржишта и наводи факторе који утичу на њихов настанак и развој.


2.ГЕ.2.4.1. Објашњава историјско-географске факторе и процењује њихов утицај на друштвене и економске токове у Републици Србији и земљама у окружењу.

2.ГЕ.2.4.2. Описује факторе који утичу на неравномеран регионални развој у Републици Србији и предлаже решења за ублажавање тих разлика.

2.ГЕ.2.4.3. Објашњава трансформације регија на националном нивоу и препознаје пра-вце њиховог даљег развоја.

2.ГЕ.2.4.4. Описује природна и културна добра локалне средине, Републике Србије и учествује у акцијама за њихову заштиту и унапређивање.

19

Следећи искази описују шта ученик зна, уме и може да уради на напредном нивоу у свакој области:


2.ГЕ.3.1.1. Анализира различите изворе података и истраживачке резултате (географ-ске карте, сателитске снимке, статистичке податке, научну литературу, географске часо-писе, информације из медија, интернет); изводи закључке и предлаже мере за решавање друштвених проблема.

2.ГЕ.3.1.2.* Примењује географски информациони систем (ГИС) за креирање једностав-них географских карата.

2.ГЕ.3.1.3.* Анализира значај чинилаца развоја у просторном планирању (људи, приро-да, друштвено богатство, инфраструктура, мрежа и систем насеља).

2.ГЕ.3.1.4. Анализира аналогне и дигиталне тематске карте (природних појава, система и природне средине, друштвених појава и створених добара) и објашњава узроке који су утицали на актуелно стање, постојеће појаве и објекте.


2.ГЕ.3.2.1. Описује васионски простор, објашњава законитости и разуме њихов утицај на Земљу.

2.ГЕ.3.2.2. Анализира геохронолошки развој планете Земље.2.ГЕ.3.2.3. Објашњава основна начела одрживог коришћења природних ресурса и њи-

хов утицај на економски развој Републике Србије.2.ГЕ.3.2.4. Анализира еколошке проблеме и њихове последице на глобалном нивоу и

познаје савремене мере и поступке који се користе за њихово решавање.


2.ГЕ.3.3.1. Анализира утицај друштвених фактора на степен економске развијености различитих регија у свету.

2.ГЕ.3.3.2. Анализира глобалне друштвене промене (транзиција, интеграција, глобали-зација, депопулација, неравномеран размештај становништва, пренасељеност градова, деаграризација) и њихов утицај на друштвене и економске токове на глобалном нивоу.

2.ГЕ.3.3.3. Објашњава глобалну и националну економију, глобално и национално тр-жиште и анализира факторе који утичу на њихов развој.


2.ГЕ.3.4.1. Анализира утицај географских веза (просторне и каузалне, директне и инди-ректне) и законитости (опште и посебне) на постанак и размештај природних и културних добара у Републици Србији.

2.ГЕ.3.4.2. Анализира географске факторе и њихов утицај на развој регионалних целина на глобалном нивоу.

2.ГЕ.3.4.3. Објашњава трансформације регија на глобалном нивоу и познаје правце њи-ховог даљег развоја.

2.ГЕ.3.4.4. Описује геодиверзитет, биодиверзитет и заштићена подручја у Републици Ср-бији.

Стандарди означени са * нису тестирани јер важећи наставни програми не обух-ватају садржаје и теме на које се ови стандарди постигнућа односе.

20

2.4. ПРИМЕРИ ЗАДАТАКА ПО СТАНДАРДИМА УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА

Наставна тема Карта и картографски метод у географији

Област ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ

Ниво Основни

Стандард 2.ГЕ.1.1.1. Чита и тумачи географске карте различитог размера и садржаја, користи компас и систем за глобално позиционирање (ГПС) ради оријентације у простору и планирања активности.

Број тачних појмова 1

Упутство за рад Заокружи слово испред тачног одговора.

Погледај карту и одговори на којој се географској ширини и географској дужини налази означена тачка.

а) 40° северне географске ширине и 80° западне географске дужине

б) 20° северне географске ширине и 60° источне географске дужине

в) 40° јужне географске ширине и 60° западне географске дужине

г) 80° северне географске ширине и 40° западне географске дужине

21

Наставна тема Становништво и насеља



Стандард 2.ГЕ.1.1.3. Правилно дефинише географске појмове и користи различите изворе (статистичке податке, научнопопуларну литературу, географске часописе, информације из медија, интернет) за прикупљање и представљање географских података у локалној средини, Републици Србији и земљама у окружењу.



Појава негативног природног прираштаја и смањења броја становника на некој територији назива се:

а) имиграција; в) морталитет;

б) анекумена; г) депопулација.




Стандард 2.ГЕ.1.1.3. Правилно дефинише географске појмове и користи различите изворе (статистичке податке, научнопопуларну литературу, географске часописе, информације из медија, интернет) за прикупљање и представљање географских података у локалној средини, Републици Србији и земљама у окружењу.


Упутство за рад Напиши тачан одговор.

Која држава има најнижи природни прираштај ако има наведене податке о наталитету и морталитету?

Бугарска Словенија Црна Гора Србија

наталитет 9‰ 11‰ 12‰ 9‰

морталитет 15‰ 11‰ 9‰ 14‰

Одговор: ______________________________________________________________.

22

Наставна тема Политичкогеографске, демографске и економскогеографске одлике појединих делова света

Област ПРИРОДНИ УСЛОВИ И РЕСУРСИ


Стандард 2.ГЕ.1.2.2. Наводи појаве и процесе у Земљиним сферама и описује њихов утицај на формирање различитих природних услова и ресурса на Земљи.



Зашто кроз централну Африку тече једна од водом најбогатијих река на свету, Конго, а основни тип вегетације представљају влажне тропске шуме?

а) Зато што је у тој регији заступљена суптропска клима.

б) Зато што је то планинска регија.

в) Зато што је у тој регији заступљена екваторијална клима.

г) Зато што ту регију пресеца гринички меридијан.




Стандард 2.ГЕ.1.2.3. Описује географски размештај и опште карактеристике природних услова и ресурса у локалној средини, Републици Србији и региону и разуме њихов значај за економски развој.



У ком мору се налазе највеће резерве нафте у Европи?

а) Јадранско море

б) Црно море

в) Северно море

г) Егејско море

23

Наставна тема Основне економскогеографске одлике светске привреде



Стандард 2.ГЕ.1.2.4. Разуме концепт одрживог развоја као услов за опстанак и напредак људског друштва и привредни развој.


Упутство за рад Заокружи слова испред тачних одговора.

На фотографијама су приказани различити облици коришћења енергије. Који облици коришћења енергије доприносе концепту одрживог развоја?

а) в)

б) г)


Област ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА


Стандард 2.ГЕ.1.3.3. Описује демографски развој (природни и мeханички) и структуре становништва у Републици Србији и земљама у окружењу.


Упутство за рад Написане су тврдње које се односе на одлике становништва. Ако је тврдња тачна, заокружи слово Т, ако је нетачна, заокружи слово Н.

1. Србија је гушће насељена земља у односу на просечну густину насељености у Европи.

Т Н

2. Број становника Европе се тренутно повећава само на основу природног обнављања.

Т Н

3. Најгушће насељени делови Европе су приморске области на Средоземном мору. Т Н

4. Румуни припадају словенској групи народа. Т Н

24

Наставна тема Основне политичкогеографске карактеристике савременог света



Стандард 2.ГЕ.1.3.4. Разуме појмове: транзиција, интеграција, глобализација и њихов утицај на промене и проблеме у Републици Србији и земљама у окружењу.



Шта се подразумева под појмом „транзиција”?

а) Представља развој градова и повећање градског становништва.

б) Представља прелазак из једног друштвенополитичког система у други.

в) Представља процес повезивања и укрупњивања свих облика друштвеног и привредног

живота на планети.

г) Представља раст производње тако да индустрија заузима водећу улогу у целокупној

привреди.

Наставна тема Карта и картографски метод у географији


Ниво Средњи

Стандард 2.ГЕ.2.1.1. Правилно користи картографска изражајна средства за скицирање географских карата различитог размера и садржаја.



Према усвојеном правилу, на картама које представљају рељеф, надморске висине од 0 до 200 метара приказане су:

а) жутом бојом;

б) светлобраон бојом;

в) зеленом бојом;

г) тамнобраон бојом.

25




Стандард 2.ГЕ.2.2.2. Објашњава географске везе између природних услова, ресурса и људских делатности.


Упутство за рад Пажљиво прочитај следећа тврђења. Ако је тврдња тачна, заокружи слово Т, ако је нетачна, заокружи слово Н.

1. Основни пољопривредни региони Кине су у њеном западном делу. Т Н

2. Јапан је богат природним богатствима и изворима фосилних горива, па се сврстава у прве извознике сировина у свету.

Т Н

3. Највеће резерве нафте у Азији налазе се у водама Персијског залива и његовом приобаљу.

Т Н

4. Термин „азијски тигрови” односи се на Монголију, Бангладеш и Северну Кореју. Т Н




Стандард 2.ГЕ.2.2.3. Објашњава географски размештај природних ресурса у Републици Србији, региону и Европи и објашњава њихов утицај на економски развој.



Која од наведених европских држава је позната по гајењу маслина, винове лозе и агрума?

а) Немачка

б) Италија

в) Велика Британија

г) Аустрија

26




Стандард 2.ГЕ.2.3.1. Објашњава утицај географских фактора на демографски развој, размештај становништва, насеља и привреде у свету.



Који од наведених простора у свету су најређе насељени?

а) Амазонија и басен реке Конго

б) долине река Хоангхо и Јангцекјанг

в) острва Јава и Суматра

г) долине река Нил, Тигар и Еуфрат




Стандард 2.ГЕ.2.3.3. Дефинише појам глобалне економије и тржишта и наводи факторе који утичу на њихов настанак и развој.


Упутство за рад Допуни реченице.

• Сарадња и повезивање држава на стварању услова за слободан проток капитала, роба и

услуга назива се _______________________ глобализација.

• Развојем глобализације и јединственог светског тржишта, носиоци новог облика

индустријске производње постају _____________________________ компаније.

• Прожимање различитих светских култура, навика и обичаја назива се _____________________

глобализација.

27



Ниво Напредни

Стандард 2.ГЕ.3.1.1. Анализира различите изворе података и истраживачке резултате (географске карте, сателитске снимке, статистичке податке, научну литературу, географске часописе, информације из медија, интернет); изводи закључке и предлаже мере за решавање друштвених проблема.

Број тачних одговора 3

Упутство за рад Анализирај табелу.

У табели је представљен број становника на Земљи у различитим историјским периодима. Анализирај табелу, па одговори на питања.

1. Када долази до наглог повећања броја становника на Земљи?

2. Који су разлози слабог повећања броја становника до 19. века?

3. Шта је условило појаву „демографске експлозије”?

5000. п. н. е. 5 милиона становника



0. година 200 милиона становника




1900. година 1.650 милиона становника

2000. година 6.081 милиона становника

28




Стандард 2.ГЕ.3.1.4. Анализира аналогне и дигиталне тематске карте (природних појава, система и природне средине, друштвених појава и створених добара) и објашњава узроке који су утицали на актуелно стање, постојеће појаве и објекте.


Упутство за рад Анализирај карту.

Анализирај карту света која представља државе према бруто националном дохотку по становнику и одговори на питања:

1. У ком делу света се налазе државе са високим дохотком по становнику?

2. Која подручја се одликују ниским националним дохотком по становнику?

3. Шта је довело до неравномерног друштвеноекономског развоја у свету?

29




Стандард 2.ГЕ.3.2.4. Анализира еколошке проблеме и њихове последице на глобалном нивоу и познаје савремене мере и поступке који се користе за њихово решавање.


Упутство за рад Прочитај текст и образложи свој одговор.

Еколошка глобализација се огледа у загађењу ваздуха, уништавању озонског омотача, глобал-ном отопљавању и загађењу воде, земљишта и хране хемијским састојцима. Наведи различите мере које ове негативне последице по човечанство могу да смање на разумну меру.

Одговор: _________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________.




Стандард 2.ГЕ.3.3.1. Анализира утицај друштвених фактора на степен економске развијености различитих регија у свету.



На основу чега се, пре свега, заснива економски развој држава у региону Персијског залива?

а) На основу плодног земљишта и развијене пољопривреде.

б) На основу богатства угљем.

в) На основу богатства нафтом.

г) На основу развијене аутомобилске индустрије.

30




Стандард 2.ГЕ.3.3.3. Објашњава глобалну и националну економију, глобално и национално тржиште и анализира факторе који утичу на њихов развој.


Упутство за рад Одговори на питање.

Зашто велике мултинационалне компаније своју производњу премештају у привредно слабије развијене регионе и државе у свету?

Одговор: _________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________.




Стандард 2.ГЕ.3.4.2. Анализира географске факторе и њихов утицај на развој регионалних целина на глобалном нивоу.


Упутство за рад Образложи одговор.

На основу анализе природних фактора наведи на чему се заснива привредни развој држава северне Африке.

Одговор: _________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________.

31

Корелација наставе је појам којим се означава повезивање суштинских елемената наставе у складну целину да би ученици формирали јединствен поглед на свет. У наставној пракси корелација се углавном схвата као повезивање сродних садржаја из сродних пред-мета, а сврха јој је да наставу учини ефикаснијом, рационалнијом и економичнијом.

Корелација у настави се односи на функционално повезивање и усклађивање наставних садржаја и различитих активности који су слични или се међусобно допуњују. То значи да познавање наставне материје једног предмета помаже и доприноси квалитетнијем усвајању наставних садржаја другог предмета. Добро осмишљене корелативне активно-сти интегришу садржаје различитих области и подручја при чему ученици стичу целовита, трајна и суштинска знања о некој појави или процесу који се не посматра парцијално, кроз призму само једног наставног предмета. Наставне активности се прожимају, преплићу и допуњују тако да се њиховом потпуном реализацијом остварују наставни циљеви две или више наставних области. На тај начин стичу се активна и трајна знања која су практично примењива у разним областима.

Корелација наставног предмета може бити хоризонтална и вертикална.Хоризонтална корелација подразумева повезаност садржаја различитих наставних

предмета на нивоу једног разреда или повезаност садржаја у оквиру једног наставног предмета, али кроз више разреда.

Вертикална корелација подразумева међусобно повезивање садржаја на нивоу више разреда, повезивање истих садржаја који се јављају у више наставних предмета више ра-зличитих разреда.

Корелације се морају предвидети месечним планом и програмом, а могу се остварити на више начина:

• Наставник на свом часу користи знања, вештине и навике која се, иначе, користе у неком другом предмету.

• Један наставник започиње наставу на одређену тему на свом часу, а други наставља исту тему на свом часу.

• Наставу истовремено изводе два наставника у школи или на теренској настави.• Наставници су на првом часу извршили припрему и договор са ученицима за рад на

блоку од два часа другог предмета, а ученици по групама, интегришући знања, реша-вају договорене активности; на следећем часу сваког предмета ученици презентују резултате, изводе закључке и вреднују рад појединаца или група.

3. КОРЕЛАЦИЈА НАСТАВЕ

32

3.1. УНУТАРПРЕДМЕТНА КОРЕЛАЦИЈА

Унутарпредметна корелација садржаја географије остварује се кроз повезивање гради-ва у оквиру наставних јединица другог разреда, али и кроз повезивање градива из првог и другог разреда.

Табела 2: Корелација наставних садржаја географије у првом и другом разреду

Први разред Други разред

Наставна тема Наставна јединица Наставна тема Наставна јединица

УВОД У ФИЗИЧКУ ГЕОГРАФИЈУ

Развој географске мисли

УВОД У ДРУШТВЕНУ ГЕОГРАФИЈУ

Развој, предмет проучавања, подела и значај друштвене

географије

ОПШТЕ ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ

ОДЛИКЕ ЗЕМЉЕ

Географске последице Земљиног облика и

њених кретања

КАРТА И КАРТОГРАФСКИ МЕТОД У ГЕОГРАФИЈИ

Математичка основа географске карте

АТМОСФЕРА КлимаСТАНОВНИШТВО И

НАСЕЉА

Распоред становништва на

Земљи

БИОСФЕРАХоризонтални

распоред биљних и животињских врста

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА


Земљи

УНУТРАШЊА ГРАЂА ЗЕМЉЕ И

ГЕОЛОШКИ РАЗВОЈ ЗЕМЉИНЕ КОРЕ

Стене(Руде и минерални

ресурси)

ОСНОВНЕ ЕКОНОМСКОГЕОГРАФСКЕ

ОДЛИКЕ СВЕТСКЕ ПРИВРЕДЕ

Светска привреда

РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

Орогени покрети, основни облици

рељефа

ПОЛИТИЧКОГЕОГРАФСКЕ, ДЕМОГРАФСКЕ И

ЕКОНОМСКОГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ПОЈЕДИНИХ

ДЕЛОВА СВЕТА

Географске одлике Европе

АТМОСФЕРА Клима





БИОСФЕРАВертикални

распоред биљних и животињских врста




Економско-географске одлике Латинске Америке

33

Табела 3: Корелација наставних садржаја географије у оквиру другог разреда

Наставна тема Наставна јединица Наставна темаНаставна јединица

КАРТА И КАРТОГРАФСКИ

МЕТОД У ГЕОГРАФИЈИ

Математичка основа географске карте

ОСНОВНЕ ПОЛИТИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ

КАРАКТЕРИСТИКЕ САВРЕМЕНОГ СВЕТА

Основни поли-тичкогеографски

садржаји и типови држава: поли-

тичкогеографски елементи државе – територија, гео-графски положај


Одлике и фактори демографског развоја




Становништво и зоне цивилизације

Азије


ЗемљиСтановништво и

зоне цивилизације АфрикеСтруктуре

становништва

Урбанизација као светски процес

Становништво и зоне цивилизације Латинске Америке


Англоамерике


Аустралије и Океаније

Становништво и култура европских

народа

ОСНОВНЕ ПОЛИ-ТИЧКОГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

САВРЕМЕНОГ СВЕТА

Основни политичко-географски садржаји

и типови држава: политичкогеографски

елементи државе – територија, географ-

ски положај




Политичкогеограф-ска подела Азије

Друштвенополитичко уређење, главни

град, државна гра-ница и међународни

економско-поли-тички односи

Политичкогеограф-ска подела Африке

34



Политичка карта света после Другог

светског рата




Политичкогеограф-ска подела Африке

Политичка карта света крајем 20. и

почетком 21. века и савремени светски

поредак

Политичкогеограф-ске одлике Латин-

ске Америке

Политичкогеограф-ска подела Англо-

америке

Политичкогеограф-ска подела и еко-

номскогеографске одлике Аустралије

и Океаније




Политичка карта света крајем 20. и

почетком 21. века и савремени светски

поредак




Политичкогеограф-ске промене у

источној Европи

3.2. КОРЕЛАЦИЈА НАСТАВНОГ ПРЕДМЕТА ГЕОГРАФИЈА СА ДРУГИМ НАСТАВНИМ ПРЕДМЕТИМА

Корелација наставног предмета географија могућа је и с другим наставним предметима. Најчешће је могуће извршити корелацију с наставним предметом историја, али у поједи-ним деловима градива могуће је остварити и корелацију са осталим наставним предмети-ма (математика, српски језик, страни језици, физика, хемија, рачунарство и информатика, музичка култура, ликовна култура, верска настава).

Табела 4: Корелација наставних садржаја географије у другом разреду са другим наставним предметима

Наставна тема Наставна јединица Корелација


Развој, предмет проучавања, подела и значај друштвене географије

Историја

КАРТА И КАРТОГРАФСКИ МЕТОД

У ГЕОГРАФИЈИ

Увод у картографију Историја

Математичка основа географске карте Математика

Картографски метод у картографијиМатематика

Рачунарство и информатика

Подела карата Математика

35


Одлике и фактори демографског развојаИсторија

Математика (статистика)

Распоред становништва на Земљи Историја

Структуре становништваИсторија

БиологијаВерска настава

Културни и животни стандард становништваИсторија

Српски језикСтрани језик

НасељаИсторија

Ликовна култура (архитектура)

Урбанизација као светски процес Историја

ОСНОВНЕ ПОЛИТИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕ-РИСТИКЕ САВРЕМЕНОГ

СВЕТА

Основни политичкогеографски садржаји и типови држава (територија, географски положај)

Историја

Основни политичкогеографски садржаји и типови држава (друштвенополитичко уређење, главни град, државна граница и међународни

економско-политички односи)

Историја

Политичка карта света после Другог светског рата Историја

Политичка карта света крајем 20. и почетком 21. века и савремени светски поредак

Историја

ОСНОВНЕ ЕКОНОМСКОГЕОГРАФ-СКЕ ОДЛИКЕ СВЕТСКЕ

ПРИВРЕДЕ

Глобализација и глобални процесиИсторија

Музичка култураЛиковна култура

Светска привреда Историја

ИндустријализацијаИсторијаФизикаХемија

Неравномеран развој – основна противречност савременог света

Историја

Нова научнотехнолошка револуција и њене последице

ИсторијаРачунарство и информатика

ПОЛИТИЧКОГЕОГРАФ-СКЕ, ДЕМОГРАФСКЕ И

ЕКОНОМСКОГЕОГРАФ-СКЕ ОДЛИКЕ ПОЈЕДИ-

НИХ ДЕЛОВА СВЕТА

Привредно развијени и неразвијени региони и државе у савременом свету

Историја

Политичкогеографска подела Азије Историја

Становништво и зоне цивилизације АзијеИсторија

Ликовна култура

36

ПОЛИТИЧКОГЕОГРАФ-СКЕ, ДЕМОГРАФСКЕ И

ЕКОНОМСКОГЕОГРАФ-СКЕ ОДЛИКЕ ПОЈЕДИ-

НИХ ДЕЛОВА СВЕТА

Економскогеографске одлике Азије Историја

Кина – главне економскогеографске одлике и улога у светској привреди

Историја

Економски бум Далеког истока и његов значај Историја

Политичкогеографска подела Африке Историја

Становништво и зоне цивилизације Африке

ИсторијаЛиковна култура

Економскогеографске одлике Африке Историја

Политичкогеографска подела Латинске Америке Историја


ИсторијаЛиковна култураВерска настава

Економскогеографске одлике Латинске Америке Историја

Политичкогеографска подела Англоамерике Историја

Становништво и зоне цивилизације Англоамерике

ИсторијаСтрани језик

САД и Канада Историја

Политичкогеографска подела Аустралије и Оке-аније

Историја

Становништво и зоне цивилизације Аустралије и Океаније

Историја

Географске одлике Европе Историја

Становништво и култура европских народа

ИсторијаСрпски језикСтрани језик

Верска настава

Економскогеографске одлике Европе Историја

Регионалне економске групације и тржишта Историја

Европска унија Историја

Политичкогеографске промене у источној Европи Историја

Русија и Украјина Историја

37

Прилог 1: Предлог сценарија часа корелације географије са историјом и ликовном културом

Школа: Наставни предмет:

Разред: Корелација с наставним предметима:

Наставник: Датум реализације:

Подаци о часу бр. 34:


Наставна јединица Становништво и зоне цивилизације Азије

Тип часа Обрада новог градива

Циљ часа Стицање знања о становништву и зонама цивилизације Азије

Образовни задаци • Упознавање ученика са демографским одликама азијског континента, као и са зонама цивилизације, културом и традицијама азијског становништва.

Функционални задаци • Стицање нових знања о законитостима развоја географске средине као резултату деловања природних и друштвених појава и процеса.

• Разумевање савремене светске стварности и развој моралних вредности, толеранције, поштовања и припадности мултиетничком, мултијезичком и мултикултуралном свету.

• Упознавање актуелне географске стварности савременог света и развијање вредносних ставова неопходних за живот и рад.

Кључни појмови број становника, неравномеран распоред становништва, густина насељености, миграције, расна и верска структура становништва, зоне цивилизације

Образовни стандарди 2.ГЕ.2.3.1. Објашњава утицај географских фактора на демографски развој, размештај становништва, насеља и привреде у свету.2.ГЕ.3.3.2. Анализира глобалне друштвене промене (транзиција, интеграција, глобализација, депопулација, неравномеран размештај становништва, пренасељеност градова, деаграризација) и њихов утицај на друштвене и економске токове на глобалном нивоу.

Образовни исходи • Аанализира факторе и законитости у размештају становништва.• Прати савремена миграциона кретања.• Издваја зоне цивилизације.• Схвата проблеме произашле из културолошких разлика.

Облици рада Фронтални, групни, индивидуални

Наставне методе Монолошка, дијалошка, рад на тексту

Наставна средства Уџбеник, физичкогеографска и политичкогеографска карта Азије

Место извођења наставе Учионица

Корелација Историја, Ликовна култура

38

Литература и додатни материјал за наставнике

• В. Ковачевић, Б. М. Кљајић, Географија за други разред гимназије, Издавачка кућа Klett, Београд, 2014.

• М. Обрадовић, Историја за први разред гимназије, Издавачка кућа Klett, Београд, 2014.

• М. Чудов, Ликовна култура за први разред гимназије, Издавачка кућа Klett, Београд, 2014.

Литература и додатни материјал за ученике


• М. Обрадовић, Историја за први разред гимназије, Издавачка кућа Klett, Београд, 2014.

• М. Чудов, Ликовна култура за први разред гимназије, Издавачка кућа Klett, Београд, 2014.

Напомене

Ток часа:

Уводни део часа (пет минута)

Активности наставникаИстиче наслов, циљ и кључне речи нове лекције (број становника, неравномеран распоред становништва, густина насељености, миг-рације, расна и верска структура становништва, зоне цивилизације).На претходном часу направљен је договор о подели у групе са зада-цима за сваку групу.• Прва група ученика има задатак да из Уџбеника географије за дру-

ги разред обнови наставне јединице: Одлике и фактори демограф-ског развоја, Распоред становништва на Земљи, Структуре станов-ништва.

• Друга група ученика има задатак да се подсети градива из историје за први разред: Државе Месопотамије, Блиског истока, Мале Азије, као и писменост, религија и култура народа Старог Истока.

• Трећа група ученика има задатак да се подсети градива из историје за први разред: Старе цивилизације Средњег и Далеког истока: Персија, Индија, Кина.

• Четврта група ученика има задатак да се подсети градива из ликов-не културе за први разред: Уметност Месопотамије. Ова група има задатак да припреми хамер или „Power Point” презентацију на којој би представила основне одлике и елементе уметности Месопота-мије.

Активности ученикаСлушају упутства за рад.

Главни део часа(30 минута)

Активности наставникаПрати и координира ток часа.Активности ученикаПрезентују, постављају питања, дискутују.

Завршни део часа(10 минута)

Ученици коментаришу час и дају предлоге за будући начин рада.

(Само)евалуација и корекција часа

39

Наставна метода представља пут заједничког рада наставника и ученика у наставном процесу помоћу којег ученик стиче нова знања, развија психофизичке способности и социјалне компетенције. Битан предуслов за разумевање и учење уопште јесте одржа-ти пажњу ученика током целог часа, чиме ће се постићи и успешност планираног часа. Такође је важно и укључити што више ученика у наставни процес, јер је то најбољи начин стварања позитивне и креативне атмосфере за учење. Наставну методу треба прилаго-дити циљу учења и очекиваним резултатима. Од избора и примене наставних метода и облика рада и од употребе одговарајућих наставних средстава зависи успешност и квали-тет наставног процеса.

У настави географије користе се разне наставне методе. Свака од њих може бити успе-шна и значајна ако се користи адекватно својој намени. То би требало да значи да с об-зиром на комплексност географских садржаја није могућно давати изразитију предност једној одређеној наставној методи која се користи у савременој настави географије јер свака од њих у одређеној наставној ситуацији испољава релативне или апсолутне пред-ности у односу на друге наставне методе, а у другим наставним околностима може бити неприхватљива.

Наставне методе које се користе на часовима географије можемо поделити у две групе: вербално-текстуалне и илустративно-демонстративне методе.

4.1. ВЕРБАЛНО-ТЕКСТУАЛНЕ МЕТОДЕ

У настави географије најчешће се користе следеће вербално-текстуалне методе: моно-лошка метода, дијалошка метода, метода писаних и графичких радова и метода рада на тексту.

МОНОЛОШКА МЕТОДА

Монолошка метода или метода усменог разговора је наставниково саопштавање од-ређених информација ученицима. Усмено излагање наставника је погодно при обради садржаја о којима ученици немају довољно предзнања или за које нема одговарајућих средстава за непосредно посматрање предмета, појава или процеса у друштву. Нарочито је погодна за друштвене садржаје јер је усмено излагање незаменљиво када ученику тре-ба дочарати неке догађаје, појаве, личности које он на други начин не може упознати.

4. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

40

ДИЈАЛОШКА МЕТОДА

Дијалошка метода или метода разговора је таква метода у којој се наставни задаци остварују у облику питања и одговора, разговора наставника са ученицима или у облику расправе. Ова метода се најчешће користи приликом понављања, увежбавања и прове-равања знања, али може се користити и приликом обраде новог градива, и то само код наставних садржаја о којима ученици имају довољно предзнања о предметима и појавама које се односе на тај садржај. Може се примењивати самостално или у комбинацији са дру-гим методама. Код дијалошке методе постоји више облика разговора:

• Катехетички разговор је онај у коме се на унапред припремљена питања морају дати унапред припремљени одговори. Дакле, ученик мора знати и питања и одговоре. Код овакве врсте разговора постоји дидактичка релација питање – одговор. С тога се овај вид разговора у савременој настави веома ретко користи, односно примењује се једи-но кад ученик треба нешто да научи напамет.

• Хеуристички разговор се најчешће користи у настави географије. То је такав облик разговора у коме наставник помоћу развојних питања подстиче ученике да на осно-ву претходних знања самостално закључују и тако савладавају нове садржаје. Након постављеног питања, које садржи елементе проблемског питања, следи учеников од-говор који треба да чини не само једноставан аутоматски одговор на питање већ и детаљније објашњење одговора, односно образложење решеног проблема.

• Наставни разговор или дискусија је облик дијалога целог одељења. Разговор под-стиче наставник својим кратким уводним монологом. Потом следи разговор између ученика којим они прате ток својих мисли на одређену тему или проблем. То је разго-вор у коме се супротстављају мишљења, ставови, у ком ученик може и да противречи наставнику. Дискусија је успешна ако настаје спонтано. Наставник је ту да индирект-но, спонтано доведе ученике у проблемску ситуацију, односно створи услове за њено спонтано јављање. Овакав вид разговора може бити врло плодоносан јер је доказано да се њиме могу изнети врло конструктивне идеје, запажања и размишљања.

41

Прилог 2: Предлог сценарија часа географије на коме се као наставни метод користи наставни разговор или дискусија

Школа: Наставни предмет:

Разред: Корелација с наставним предметима:

Наставник: Датум реализације:



Наставна јединица Глобализација и глобални процеси


Циљ часа Стицање знања о појму, факторима и елементима глобализације

Образовни задаци • Упознавање ученика са савременим процесима – глобализацијом, њеним утицајем на савремене економске и политичке токове.


• Развијање осећаја припадности глобалној мрежи трговине, потрошње, информација, мишљења.

• Упознавање актуелне географске стварности савременог света и развијање вредносних ставова неопходних за живот и рад.

Кључни појмови глобализација (економска, територијална, културна, еколошка), индустријска револуција, мултинационалне компаније, технолошки и индустријски паркови

Образовни стандарди • 2.ГЕ.1.3.4. Разуме појмове: транзиција, интеграција, глобализација и њихов утицај на промене и проблеме у Републици Србији и земљама у окружењу.

• 2.ГЕ.2.3.3. Дефинише појам глобалне економије и тржишта и наводи факторе који утичу на њихов настанак и развој.

• 2.ГЕ.3.2.4. Анализира еколошке проблеме и њихове последице на глобалном нивоу и познаје савремене мере и поступке који се користе за њихово решавање.

• 2.ГЕ.3.3.2. Анализира глобалне друштвене промене (транзиција, интеграција, глобализација, депопулација, неравномеран размештај становништва, пренасељеност градова, деаграризација) и њихов утицај на друштвене и економске токове на глобалном нивоу.

• 2.ГЕ.3.3.3. Објашњава глобалну и националну економију, глобално и национално тржиште и анализира факторе који утичу на њихов развој.

Образовни исходи • Зна појмове економска територијална, еколошка и културна глобализација.

• Објашњава узроке и факторе глобализације.• Схвата позитивне и негативне стране глобализације.• Наводи примере глобализације из свакодневног живота.

42

Облици рада Фронтални, групни, индивидуални

Наставне методе Монолошка, дијалошка (наставни разговор – дискусија)

Наставна средства Уџбеник, политичкогеографска карта света

Место извођења наставе

Учионица

Корелација Историја, Музичка култура, Ликовна култура



• М. Грчић, Географија за први или други разред средњих стручних школа, Завод за уџбенике, Београд, 2012.


• В. Ковачевић, Б. М. Кљајић; Географија за други разред гимназије; Издавачка кућа Klett, Београд, 2014.

• М. Грчић, Географија за први или други разред средњих стручних школа, Завод за уџбенике, Београд, 2012.

Напомене

Ток часа:

Уводни део часа (пет минута)

Активности наставникаИстиче наслов, циљ и кључне речи нове лекције: глобализација (еко-номска, територијална, културна, еколошка), индустријска револу-ција, мултинационалне компаније, технолошки и индустријски пар-кови).Активности ученикаСлушају упутства за рад.


Активности наставника• На почетку, наставник у виду усменог излагања дефинише појам

и врсте глобализације, разлоге који су довели до овог процеса и наводи конкретне примере из свакодневног живота који су у вези са овом темом.

• Прати и координира ток часа.Активности ученика• Након излагања наставника, ученици се могу поделити у две

групе. Прва група ће бранити и заступати ставове о позитивним елементима глобализације, а друга група ће бранити и заступати ставове о негативним елементима глобализације.

• Коментаришу, постављају питања, дају конкретне предлоге, наводе позитивне и негативне примере из свакодневног живота, дискутују.



(Само) евалуација и корекција часа

43

МЕТОДА ПИСАНИХ И ГРАФИЧКИХ РАДОВА

Под методом писаних и графичких радова подразумевају се различити облици писаних и графичких активности у наставном раду.

Метода писаних радова у обради друштвеногеографских садржаја најчешће се јавља у облику описивања и извештавања. У настави географије има доста могућности и потреба записивања, а посебно при извођењу посета, излета и екскурзија. Током извођења посета, излета и екскурзија ученици могу да бележе резултате на основу посматрања и закљу-чивања. Након изведених активности ученици могу и да напишу извештај о оствареној посети, излету или екскурзији. Извештај треба да садржи податке о активности о којој се извештава, о времену када је одржана, ко је у њој учествовао, које задатке је требало ост-варити, да ли су реализовани и шта је карактерисало саму активност.

Метода графичких радова најчешће се јавља у облику цртања, израде графикона, дија-грама, табела и схема. Графичким радовима се служимо да бисмо ученицима олакшали нека схватања помоћу цртежа и шема. У обради општих и друштвеногеографских садржаја ученицима се најлакше и најефикасније могу објаснити картографске пројекције, размер, картографски знаци, географски објекти, али и привреда и привредне гране, структура и територијални размештај индустрије.

МЕТОДА РАДА НА ТЕКСТУ

Метода рада на тексту у комбинацији са другим наставним методама има широку при-мену у обради друштвеногеографских садржаја. Овом методом ученици стичу знања читањем одређених текстова. Текст се може користити у свим деловима часа (уводном, главном, завршном). На часовима обраде нових садржаја текст се користи најчешће у уводном делу часа, а има циљ да заинтересује и мотивише ученике за садржај који ће се обрађивати. У главном делу часа текст се користи за илустрацију садржаја који се обрађује. На часовима понављања наставних садржаја текст служи за проширивање, про-дубљивање или примену стечених знања. На часовима вежбања користе се текстови који помажу ученицима да постигну већу увежбаност у примени стечених знања, вештина и навика. Ученици треба да комбинују белешке са часа са Уџбеником. Наставник треба да укаже ученицима на оно што је важно у Уџбенику. Користећи Уџбеник, ученици се уче како треба учити: градиво у Уџбенику је рашчлањено на логичке целине, болдирани су и истак-нути важни појмови или чињенице. Посебно треба скренути пажњу ученицима да одго-воре на питања која се налазе на крају лекције јер ће тако проверити колико су овладали наставним садржајима. Такође, наставник треба да упућује ученике и на коришћење дру-гих писаних извора знања (часописи, лексикони, енциклопедије) тако што ће их доносити на час и њих користити као додатни материјал.

4.2. ИЛУСТРАТИВНО-ДЕМОНСТРАТИВНЕ МЕТОДЕ

Илустративно-демонстративне методе заснивају се на приказивању, односно демон-стрирању географских објеката, појава, процеса, односа, структуре и организације поје-диних делатности применом цртежа, слика, графички изражених вредности, географских карата и слично. Многи објекти, појаве, процеси не могу се приказивати, односно посма-трати на терену, тј. у природној величини и обиму, већ применом наставних средстава.

44

Предности ове методе састоје се у томе што се илустрација и демонстрација међусобно допуњују, односно њиховом комбинованом применом оптимално се испољавају њихове предности. Основу доброг функционисања илустративно-демонстративне методе чини вештина географског посматрања.

Применом илустративно-демонстративних метода у настави географије врши се обра-да наставне јединице приказивањем предмета, појава и процеса у природи или људском друштву. Њихов значај у настави географије је велики само уколико се примена ове мето-де не своди на обично посматрање. Напротив, оне морају да буду тако организоване да код ученика подстакну мисаону активност. То значи да наставник треба добро да припре-ми све елементе и кораке презентовања одређених објеката, појава и процеса.

Демонстрација у географској средини представља поступак путем ког се ученици упознају са објектима, појавама и процесима у стварним околностима, односно у среди-нама у којима ови елементи постоје, делују и подлежу променама. Да би се могла реали- зовати ова варијанта илустративно-демонстративне методе, неопходно је да ученици савладају одређени степен вештине посматрања, односно да између ученика и настав-ника постоји позитивна интеракција која ће довести до тога да се они добро упознају са одговарајућим делом простора.

Демонстрација у географској учионици треба да се одвија тако да сви ученици имају могућност да посматрају одговарајући објекат или процес како би схватили његову суштину. Демонстрација у учионици може да буде у вези са природним предметима које наставник или ученици доносе на час или демонстрација наставним средствима као што су: географске карте, различите врсте географских модела, макета, слика, класичних или телевизијских филмова, као и филмова репродукованих применом компјутерске технике, демонстрација графичких географских средстава.

45

Облик наставног рада је начин активности наставника и ученика који карактерише одговарајућа врста социолошке организованости. Захваљујући разноврсности тематике, географски садржаји су веома погодни за наставну обраду јер омогућавају широку при-мену облика рада. Који ће се облици рада користити, зависи од садржаја наставне једи-нице, опремљености школе наставним средствима, образовно-васпитних задатака који произлазе из наставних садржаја, као и од стручног, методичког образовања наставника. Најчешће коришћени облици рада у настави географије су: фронтални, групни, рад у паро-вима, индивидуални, индивидуализовани и комбиновани.

Фронтални облик рада подразумева рад са целим одељењем, односно истовремени наставников рад са целим одељењем. Наставник усмерава свој рад на цео разред, а потом обједињује реакције ученика. У таквој настави сви ученици испуњавају исте задатке и сви су углавном усредсређени на наставника. Фронтални облик рада је најекономичнији за остваривање одређених наставних циљева. Омогућава истовремено подучавање већег броја ученика и омогућава да се наставни процес одвија на сигурнији и ефикаснији начин и подстиче и развија колективни дух код ученика. Ова форма је неопходна кад наставник жели да уведе ученике у нову тему како би се презентовала одређена предметна, смисао-на или проблемска целина.

Овај облик рада има и своје мане. Слаба је сарадња између ученика, опада њихова пажња, настава је прилагођена просечном ученику, при чему се они бољи досађују, а ло-шији тешко уклапају у рад одељења. Активност ученика је минимална. Наставнику је теш-ко да на квалитетан начин провери ниво концентрације и пажње свих ученика на часу. Наставник у фронталном раду не може да узима у обзир индивидуалне разлике, интересе и искуства ученика. Овај облик рада сам по себи не мора бити лош – у комбинацији са интерактивним методама које активирају ученике и употребом рачунара може бити врло ефикасан у настави.

Групни рад је самосталан рад и учење у групи. Заснива се на заједничком извршавању задатака у устаљеним групама које обично имају од три до шест ученика. Разред се дели на групе ради заједничког решавања постављених задатака. Групе обично стварају сами уче-ници, руководећи се личним разлозима (другарство, пријатељство, близина становања, заједничка интересовања и сл.), а наставник усмерава избор, водећи притом рачуна да групе на неки начин представљају минијатуре разреда, да у њихов састав уђу ученици различитих могућности. При групном раду треба узети у обзир како дидактичко-методи-чке тако и васпитне разлоге. Међутим, и поред свих настојања, ове групе скоро никада неће бити идентичне са „природном” групном структуром разреда. При одлучивању за групни рад настоји се да задаци за групе буду тако распоређени да се у оквиру заједничког рада од сваког појединца захтева одређен ниво самосталности. Ученицима се предлаже да размотре постављени задатак, да нађу пут за његово решавање, да приђу решавању и,

5. ОБЛИЦИ РАДА

46

најзад, да саопште резултате до којих су дошли. Поједине етапе овог рада карактерише са-радња кооперативног и индивидуалног учења. Ученици размењују информације. Настав-ник престаје са непосредним руковођењем пошто да задатке, а наставља у завршној фази рада, приликом саопштавања и контроле резултата.

Прилог 3: Предлог сценарија часа географије на коме се као облик рада користи рад у групи

Школа:

Наставни предмет:

Разред:

Датум реализације:

Наставник:



Наставна јединица Становништво и зоне цивилизације Латинске Америке


Циљ часа • Стицање знања о основним одликама становништва Латинске Америке.

Образовни задаци • Упознавање ученика са бројем становника, густином насеље-ности и територијалним распоредом становништва Латинске Америке.

• Упознавање ученика са основним одликама природног и меха-ничког кретања становништва Латинске Америке.

• Упознавање ученика са структуром становништва Латинске Америке.

• Упознавање ученика са зонама цивилизације и културним ути-цајима који су присутни у Латинској Америци.


• Развијање сарадње и солидарности између припадника различитих социјалних, етничких и културних група.

• Упознавање актуелне и комплексне географске стварности савременог света и развијање вредносних ставова неопходних за живот и рад.

Кључни појмови број становника, неравномеран распоред становништва, природни прираштај, миграције, расна и етничка хетерогеност, местици, мулати, замбоси, старе цивилизације (Маје, Инке, Астеци)

47

Образовни стандарди • 2.ГЕ.1.3.2. Наводи географске факторе који утичу на размештај становништва, насеља и привреде у Републици Србији и земљама у окружењу.

• 2.ГЕ.1.3.3. Описује демографски развој (природни и мeханички) и структуре становништва у Републици Србији и земљама у окружењу.

• 2.ГЕ.2.3.1. Објашњава утицај географских фактора на демографски развој, размештај становништва, насеља и привреде у свету.

• 2.ГЕ.3.3.1. Анализира утицај друштвених фактора на степен економске развијености различитих регија у свету.

Образовни исходи • Познаје основне природногеографске и друштвеногеографске одлике континената.

• Анализира факторе и законитости у размештају становништва.• Познаје последице колонијализма.• Издваја зоне цивилизације.

Облици рада Фронтални, групни

Наставне методе Монолошка, дијалошка

Наставна средства Уџбеник, политичкогеографска карта Латинске Америке

Место извођења наставе Учионица

Корелација Историја, Ликовна култура, Верска настава



• С. Вујадиновић, Д. Шабић, Регионална географија Јужне Америке, „Српско географско друштво”, Београд, 2011.



• С. Вујадиновић, Д. Шабић, Регионална географија Јужне Америке, „Српско географско друштво”, Београд, 2011.

Напомене

48

Ток часа:

Уводни део часа(пет минута)

Активности наставника• Истиче наслов, циљ и кључне речи нове лекције: број становника,

неравномеран распоред становништва, природни прираштај, миграције, расна и етничка хетерогеност, местици, мулати, замбоси, старе цивилизације (Маје, Инке, Астеци).

• Након уводних речи наставник формира групе за рад од пет до шест ученика и свакој групи дели задужења.

Активности ученика• Слушају упутства за рад.


Активности наставника• Прати и координира ток часа.Активности ученикаПрва фаза• Прва група има задатак да представи податке о броју

становника, густини насељености и територијалном размештају становништва Латинске Америке (објаснити динамику пораста броја становника, повезаност природних фактора са неравномерним распоредом становништва).

• Друга група има задатак да опише природно и механичко кре-тање становништва Латинске Америке (објаснити разлоге разли-читог природног прираштаја међу државама Латинске Америке, хронолошки представити миграциона кретања према простору Латинске Америке).

• Трећа група има задатак да представи расни и етнички састав становништва Латинске Америке (објаснити расни мозаик стано-вништва и навести разлоге који су до тога довели).

• Четврта група има задатак да представи зоне старих цивилизација и савремене културне утицаје који су присутни на простору Латинске Америке (представити одлике старих цивилизација и разлоге за њихово нестајање, објаснити како се колонијализам одразио на данашњи начин живота становништва – религија, језик, архитектура).

Друга фаза• презентација задатака• коментарисање, постављање питањаТрећа фаза• интеграција рада свих група (писање на табли кључних речи и

записивање у свеске)



(Само) евалуација и корекција часа

49

Рад у паровима или партнерски рад представља прелазну форму рада од индивиду-алног ка групном раду. Овај рад обухвата учење са другим учеником и подразумева ра-змену идеја, знања и искуства између учесника. Погодност овог облика рада је у томе што је користан за поједине облике истраживања, будући да по правилу пар ученика може да извршава сложеније задатке него појединац. Географска настава је погодна за примену овог рада, поготово на часовима утврђивања градива. Географски задаци који се додељују пару треба да буду усклађени са потенцијалима ученика, а партнери се договарају о поде-ли задужења за решавање задатка. Циљ рада је долажење до решења радом и креативним залагањем. Сваки пар је одговоран за извршење и организацију радних задатака. Форми-рање парова је сложен посао, а најбоља варијанта је да наставник бира парове ученика, под условом да их добро познаје, јер пар мора да буде састављен од ученика приближног нивоа успешности како би били равноправнији у решавању постављених задатака. Нега-тивна особина овог облика рада је што способнији ученик својом супериорношћу може да потисне другог ученика.

Индивидуални облик рада подразумева рад при ком ученици раде свако за себе, а на-ставник има улогу координатора и посредног руководиоца. Овај облик рада омогућава да ученици самостално раде на истим задацима. Уколико су задаци различити и прилагођени индивидуалним карактеристикама појединих ученика, тада овај облик добија форму ин-дивидуализованог облика рада. Разлике међу ученицима односе се на опште способности, брзину напредовања, интересовања, мотивацију, ставове, али и на посебне, специјалне способности. Овај облик рада примењује се у складу са потребама и способностима уче-ника, тако да је погодан за рад са даровитим ученицима, али и са ученицима који слабије напредују. Такође, омогућава наставнику да упозна ученикове радне навике и друге осо-бине које учествују у процесу учења. Рад ученика се одвија самостално и појединачно. Циљ индивидуалне наставе јесте да ученици решавају задатке који одговарају њиховим умним способностима, чиме се омогућава рад у складу са интелектуалним разликама уче-ника. Код оваквог рада ствара се могућност развоја самосталности, самоиницијативе, а код способнијих ученика склоност ка истраживачком начину рада. Међутим, овај облик рада у васпитању и образовању не развија колективни дух, другарство, не пружа могућ-ности да се ученици вербално изражавају.

Комбиновани облик рада подразумева комбиновање и примену свих поменутих облика наставе. Географски наставни садржаји су веома разнолики и методички специ-фични, па се скоро свака наставна јединица може веома успешно обрадити комбинацијом више наставних метода. У пракси се често дешава да захтевност неке наставне јединице једноставно изискује комбиновање више облика наставе, што је свакако позитивно јер разбија монотонију, повећава заинтересованост ученика и олакшава усвајање нових наставних садржаја.

50

У савременој настави све више се инсистира на развоју практично примењивих знања, а то доводи до потребе да се и процес организације наставе битно мења, као и улога уче-ника и наставника у њему. Неопходно је да ученици постану што више активно укључени у процес стицања знања како би у свакодневном животу научено заиста могли и да примене. Пасивност ученика у образовном процесу у великој мери се може смањити применом раз-личитих образовних техника. Ове технике имају задатак да активност пренесу са наставни-ка на ученика, да помогну ученицима да заједно уче, решавају задатке и вреднују рад. У ин-терактивној настави наставник је иноватор, организатор, његова активност на часу огледа се у усмеравању ученика на сарадњу и коришћење различитих извора информација.

Данас је познат велики број техника којима се може подстаћи учешће ученика у на-ставном процесу, а сваким даном се развијају и нове, пре свега подстакнуте разноликим могућностима употребе модерних технологија у настави. Немогуће је применити у раду са одређеном образовном групом све технике, нити је то препоручљиво. Суштина је у пра-вилном избору техника које ће на најлакши начин омогућити ученику постизање планира-них исхода учења. Приликом давања задатака подједнако је важно укључити интерактив-не образовне методе, јер овакав тип задатака развија вишеструке способности ученика, а уједно омогућава и наставнику да боље процени у којој мери је ученик заиста овладао знањима и уме ли да их примени.

РЕЧНИК ПОЈМОВА

Ученици добијају задатак да израде речник појмова у облику паноа или зидних новина. У оквиру наставног садржаја ученици бележе нове појмове са објашњењем, креирајући зидне новине. Сви ученици учествују у изради речника, самостално или радом у групи, постављајући појмове које су изабрали и објаснили. Ако има више истих појмова, ученици бирају оне боље објашњене. На овај начин појмови постају разумљивији. Речник појмо-ва израђен као зидне новине погодан је код наставног садржаја у коме се налази већи број појмова који прате читаву наставну област. Појмове могу писати на картицама или на папиру. Погодност ове наставне технике је у томе што ће објашњени појмови учени-цима представљати подсетник који је лако прегледан и доступан, налази се постављен у учионици и могу га у сваком тренутку погледати. Ова техника се може користити током увођења ученика у нову наставну област. Може се користити и у фази систематизације, када ученици извлаче закључке и повезују елементе градива у оквиру једне наставне теме.

ГРОЗД ТЕХНИКА

Грозд техника подстиче ученике да слободно и отворено размишљају о некој теми. Сврха ове методе је систематизација знања о неком задатом појму, повезивање с другим

6. ТЕХНИКЕ РАДА

51

појмовима из наставне теме која се проучава или из неког другог наставног предмета. Не постоји никакво строго правило или кључ по коме се грозд израђује, осим што се на папир записују асоцијације које у том тренутку ученицима падају на памет. Поступак израде гро-здова назива се „brainwriting”, а почиње тако што наставник напише кључну реч, појам или фразу на средини табле. Након тога, ученици око задатог појма записују речи или фразе које их асоцирају на задату тему. Такође, повезују све појмове који су у било каквој вези. Нови појмови се дописују све док не истекне време или понестане идеја. Ова наставна техника је нарочито погодна код часова утврђивања градива.

ДИСКУСИЈА НА ПОДИЈУМУ

У оквиру ове методе ученици дискутују са супротних позиција, тј. мишљења о датој теми, а публика им поставља питања. Ова вербална могућност информисања је погодна за комплексне, когнитивне и афективне садржаје, у којима треба директно супротставити различита мишљења, позиције и аспекте. Ученици имају могућност да донесу сопствену оцену или суд о задатој теми. Осим постављања основне теме за дискусију, ученицима у дискусији на подијуму унапред се може дати листа садржаја који морају бити обрађени.

ПЛАКАТ ЗА И ПРОТИВ

Ова метода се може користити када наставник хоће да испита мишљење ученика о не-кој теми о којој постоје различита схватања. Плакат или табла дели се на две колоне. Изнад једне колоне пише ЗА, а изнад друге ПРОТИВ. Затим наставник сакупља усмене исказе од ученика и записује их у одговарајућу колону. Ова метода је погодна за коришћење само онда када заиста постоје равноправни искази за или против. Предност ове методе је у томе што активира радозналост код ученика и даје могућност за изражавање сопственог мишљења о некој проблематици.

СТУДИЈА СЛУЧАЈА

Ова наставна техника ослања се на реалан случај из праксе или животног окружења. Основна структура студије случаја заснива се на томе да се ученици суочавају са случајем из свакодневног живота, да разговарају о њему, траже алтернативне могућности за реша-вање случаја, образлажу их и пореде са одлукама донетим у реалности. За студије случаја важе основне претпоставке активно оријентисане наставе тако што се ученицима отварају разне могућности да кроз процес активног учења стекну компетенције за деловање и са-влађивање друштвено-економских животних ситуација. За процес стицања знања најва- жније је активно суочавање ученика са ситуацијом из праксе. Захтеван случај пружа учени-цима могућност да укључе и своја субјективна (практична) искуства, осећања, мишљења и ставове.

ИНТЕРВЈУИСАЊЕ СТРУЧЊАКА

Интервјуисање стручњака представља наставну технику при којој се ученици о некој наставној теми информишу директно од стручњака за ту област. Ова метода је добра по-себно у случајевима када од стручњака можемо добити информације до којих се преко традиционалних извора сазнања тешко долази. Уколико се интервјуисање стручњака темељно припреми, спроведе и евалуира, могу бити испуњене три дидактичке функције:

52

• Мотивација: интервјуисање стручњака може повећати заинтересованост ученика за наставно градиво.

• Преношење знања: од стручњака ученици добијају посебно стручне информације.• Вежба практичних вештина: будући да ученици у току разговора постављају питања

да би добили објашњење, на тај начин истовремено вежбају и стручну обраду инфор-мација.

Интервјуисање стручњака као наставна техника састоји се од три фазе: припрема, спро-вођење и накнадна обрада (сумирање резултата и евалуација). За успех интервјуа важно је да стручњак буде упознат са нивоом разумевања код ученика да би се користио језиком који је примерен ученицима. Такође, и ученици треба да буду припремљени тако што ће унапред формулисати питања која ће поставити стручњаку. Питања се могу припремити кроз разговор у одељењу, али и кроз припремни домаћи задатак.

53

Посебни облици наставе обухватају допунску наставу, додатну наставу, географску секцију и географску екскурзију.

7.1. ДОПУНСКА НАСТАВА

Допунски рад се организује за ученике који стално или повремено заостају у савлађи-вању образовно-васпитних садржаја у редовној настави. Циљ допунске наставе је омо-гућавање ученицима који заостају у савлађивању образовно-васпитних садржаја да се лакше укључују у редовни васпитно-образовни процес.

Задаци допунске наставе су:

– ближе одређивање програмских садржаја у којима ученици не постижу добре резул-тате;

– савлађивање овако утврђених садржаја треба више ускладити са потребама и могућ-ностима ученика за које се организује овакав рад;

– пружање помоћи ученицима да се лакше уклопе у редовну наставу и праћење њихо-вог напредовања.

Садржаји допунске наставе су идентични прописаном наставном плану и програму. Избор, ширина и дубина обраде, као и дидактичко-методички поступци у овим облицима рада су, више него обично, под утицајем индивидуалних карактеристика ученика укљу-чених у допунску наставу. Пре издвајања ученика за допунски рад утврђују се узроци и тешкоће које ученици имају у савлађивању градива. У самом идентификовању ученика за које треба организовати допунски рад учествује школски психолог, предметни наставник, одељенски старешина, родитељ и др.

Допунски рад се организује у току читаве наставне године. Предвиђени фонд допун-ске наставе је 35 часова годишње. Трајање допунског рада организује се у зависности од пропуста у знању, нивоа усвојености градива, психофизичких могућности ученика, као и оптерећености ученика у току дана. Дужина рада са појединим ученицима у групама може трајати краће или дуже од 45 минута.

Планом допунске наставе предвиђа се активност која би довела до оспособљавања ученика да прате редовну наставу. Зато се овом облику рада прилагођавају технике, облици и методе рада. Избегава се фронтални облик рада, а приоритет се даје групном и индивидуалном раду с ученицима. Ако ученик после овог облика рада покаже постигнућа знатно већа него на почетку, укида се даљи допунски рад.

7. ДОПУНСКА И ДОДАТНА НАСТАВА, ГЕОГРАФСКА СЕКЦИЈА И ГЕОГРАФСКА ЕКСКУРЗИЈА

54

Табела 5: Предлог плана рада за реализацију часова допунске наставе из географије у другом разреду гимназије

Школа: Школска 20__/__. година

Разред и одељење: II Недељни фонд часова: 1

Наставник: Наставни предмет: Географија

Период реализације

Редни број наставне

теме

Редни број часа

Наставна јединицаУкупно часова

Септембар

I 1. Значај друштвене географије

3II 2. Математички елементи карте

II 3. Географски елементи карте

Октобар

III 4. Основни појмови о становништву

4

III 5. Распоред становништва на Земљи

III 6. Структуре становништва

III 7.Основни појмови и процеси везани за

насеља

Новембар

IV 8. Основни политичкогеографски садржаји

4IV 9. Политичка карта света

V 10. Основне одлике светске привреде

V 11. Индустријализација

Децембар

V 12.Неравномеран развој – основна

противречност савременог света

4VI 13.Привредно развијени и неразвијени

региони и државе у савременом свету

VI 14. Политичкогеографска подела Азије

VI 15. Становништво и зоне цивилизације Азије

ЈануарVI 16. Економскогеографске одлике Азије

2VI 17. Политичкогеографска подела Африке

Фебруар

VI 18. Становништво и зоне цивилизације Африке

4

VI 19. Економскогеографске одлике Африке

VI 20.Политичкогеографска подела Латинске

Америке

VI 21.Становништво и зоне цивилизације

Латинске Америке

55

Март

VI 22.Економскогеографске одлике Латинске

Америке

4

VI 23.Политичкогеографска подела


VI 24.Становништво и зоне цивилизације


VI 25.Економскогеографске одлике


Април

VI 26.Политичкогеографска подела Аустралије и

Океаније

4VI 27.

Становништво и зоне цивилизације Аустралије и Океаније

VI 28.Економскогеографске одлике Аустралије и

Океаније

VI 29. Политичкогеографска подела Европе

Мај

VI 30. Становништво и култура европских народа

4

VI 31. Економскогеографске одлике Европе

VI 32.Регионалне економске групације и

тржишта

VI 33. Европска унија

ЈунVI 34.

Политичкогеографске промене у источној Европи 2

VI 35. Русија и Украјина

56

Табела 6: Исходи који се очекују од ученика на допунској настави

Назив наставне теме

Број часова

Начини и поступци остваривања

садржаја програмаИсходи


1

Облици: фронтални.Методе: монолошка, дијалошка.Наставна средства: старе географске карте.

1. Дефинише појам географије.2. Зна поделу географије.3. Дефинише основне елементе

друштвене географије и предмет проучавања.

4. Зна имена географа који су допринели развоју географске науке.

КАРТА И КАРТОГРАФСКИ

МЕТОД У ГЕОГРАФИЈИ

2

Облици: фронтални, индивидуални, рад по групама.Методе: монолошка, дијалошка, „Power Point” презентација.Наставна средства: географска карта, топографска карта, план града.

1. Дефинише појам карте. 2. Познаје математичке елементе

карте. 3. Дефинише појам паралела и

меридијана.4. Познаје основне картографске

пројекције.5. Дефинише разлике у картографском

представљању Земљине површине и представљања на глобусу.

6. Познаје географске елементе карте.7. Распознаје карте према садржају и

размери.


4

Облици: фронтални, индивидуални, рад по групама.Методе: монолошка, дијалошка, „Power Point” презентација.Наставна средства: рачунар, политичка карта света.

1. Познаје порекло настанка човека.2. Зна оквирни број становника у свету.3. Дефинише факторе који утичу на

промену броја становника.4. Зна шта су природни прираштај,

миграције и густина насељености.5. Познаје основне структуре

становништва.6. Разликује појмове националног,

етничког и културног идентитета.7. Изграђује став о једнаким

правима људи без обзира на расну, националну, верску и другу припадност.

8. Дефинише појам насеља. 9. Зна поделу насеља по различитим

одликама.

57

OСНОВНЕ ПОЛИ-ТИЧКОГЕОГРАФ-

СКЕ КАРАКТЕ-РИСТИКЕ САВРЕ-

МЕНОГ СВЕТА

2

Облици: фронтални, индивидуални, рад у паровима.Методе: монолошка, дијалошка, „Power Point” презентација.Наставна средства: политичка карта света, рачунар.

1. Зна појам државе и елементе државности.

2. Издваја историјске периоде и за њих карактеристичне државе.

3. Дефинише појам граница.4. Познаје поделу држава по

друштвенополитичком уређењу.5. Познаје појмове колонијализма и

деколонизације.

ОСНОВНЕ ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКЕ

ОДЛИКЕ СВЕТСКЕ ПРИВРЕДЕ

3

Облици: фронтални, индивидуални, рад по групама.Методе: монолошка, дијалошка, „Power Point” презентација.Наставна средства: политичка карта света, рачунар.

1. Дефинише привреду. 2. Познаје основну поделу привредних

делатности.3. Дефинише појам индустрије и

индустријализације.4. Познаје највеће мулитинационалне

компаније. 5. Познаје шта је изазвало прву, другу

и трећу индустријску револуцију.

ПОЛИТИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ,

ДЕМОГРАФСКЕ И ЕКОНОМСКО-

ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ПОЈЕ-

ДИНИХ ДЕЛОВА СВЕТА

23

Облици: фронтални, индивидуални, рад по групама, рад у паровима.Методе: монолошка, дијалошка, „Power Point” презентација.Наставна средства: политичка карта света, географске карте континената, рачунар.

1. Познаје поделу света по континентима.

2. Издваја поједине регије на континентима.

3. Познаје основне природногеограф-ске и друштвеногеографске одлике континената.

4. Издваја зоне цивилизације.5. Познаје најразвијеније државе на

одређеном континенту и познаје њихове основне географске одлике.

6. Дефинише развијене и слабије развијене делове и регионе у свету.

7.2. ДОДАТНА НАСТАВА

Циљ додатне наставе је да омогући одабраним и талентованим ученицима да проши-ре и да продубе своја знања и вештине из неких наставних области и предмета у складу са својим интересовањима, способностима и склоностима, као и да подстиче ученике на самостални рад, развој логичког, стваралачког и критичког мишљења и да допринесе њи-ховом оспособљавању за даље самообразовање.

Задаци додатне наставе су: – задовољавање индивидуалних особености ученика, склоности, интересовања, спо-

собности за учење; – подстицање индивидуалног развоја ученика (адекватног темпа), пре свега њихових

интелектуалних карактеристика, што омогућава брже напредовање ученика (акцеле-рација);

58

– проширивање и продубљивање обима и садржаја појединих предмета за које учени-ци показују интересовање и способности;

– груписање ученика према способностима и интересовањима, чиме се стварају услови за индивидуализацију додатног рада;

– идентификовање обдарених и талентованих ученика.

Садржаји додатног рада полазе од редовног плана и програма, али се, сходно интере-совањима и потребама ученика, проширују, продубљују и допуњују новим садржајима од-ређених наука и као такви важе само за ученике обухваћене овим обликом рада. Самим тим, садржаји додатног рада су индивидуализовани, како у односу на ученика, тако и у односу на наставника.

Предвиђени фонд допунске наставе је 35 часова годишње. Програм додатног рада пла-нира се и организује у оквиру недељног распореда часова образовно-васпитног рада. Часови трају краће или дуже од 45 минута, зависно од садржаја који се остварују.

Табела 7: Предлог плана рада за реализацију часова додатне наставе из географије у другом разреду гимназије





Редни број наставне теме


Наставна јединицаУкупно часова

Септембар

I 1. Природни и друштвени детерминизам 3

II 2. Историја картографије

II 3. Картографске пројекције

Октобар

III 4. Популациона политика 4

III 5. Распоред становништва на Земљи

III 6.Културни и животни стандард

становништва

III 7. Типови урбанизације

Новембар

IV 8. Врсте друштвенополитичког уређења 4

IV 9. Колонијализам и неоколонијализам

V 10. Глобализација

V 11. Мултинационалне компаније

59

Децембар

V 12.Научнотехнолошка револуција и

њене последице4

VI 13.Привредно развијени и неразвијени

региони и државе у савременом свету

VI 14. Стварање држава Азије

VI 15. Зоне цивилизације Азије

Јануар

VI 16. Феномен Кине 2

VI 17.Колонизација и деколонизација

Африке

Фебруар

VI 18. Египатска цивилизација 4

VI 19. Природна богатства Африке

VI 20.Колонизација и деколонизација


VI 21.Расна структура становништва


Март

VI 22.Природна богатства Латинске

Америке4

VI 23. Стварање држава Англоамерике

VI 24. Становништво Англоамерике

VI 25. Индустрија Англоамерике

Април

VI 26. Стварање држава у Океанији 4

VI 27.Миграциона кретања према

Аустралији

VI 28. Политичка подела и народи Европе

VI 29.Природно и механичко кретање

европског становништва

Мај

VI 30. Природна богатства Европе 4

VI 31. Индустрија Европе

VI 32.Регионалне економске групације и

тржишта

VI 33. Европска унија

Јун

VI 34.Политичкогеографске промене у

источној Европи2

VI 35.Место, улога и значај Русије у светској

политици

60

Табела 8: Исходи који се очекују од ученика на додатној настави

Назив наставне

теме

Број часова

Начини и поступци остваривања

садржаја програмаИсходи

УВО

Д У

ДРУ

ШТВ

ЕНУ

ГЕО

ГРА

ФИ

ЈУ

1

Облици: фронтални. Методе: монолошка, дијалошка. Наставна средства: старе географске карте, часописи.

1. Зна развој српске географске школе. 2. Зна методе и технике истраживања и примену. 3. Зна предмет истраживања друштвене и регио-

налне географије.4. Познаје појам регије и принципе регионализа-

ције.5. Познаје практичну примену регионализације. 6. Развија свест о динамичности друштвеногео-

графских промена и потребе њиховог праћења.

КАРТ

А И

КА

РТО

ГРА

ФС

КИ М

ЕТО

ДУ

ГЕО

ГРА

ФИ

ЈИ

2

Облици: фронтални, индивидуални, рад по групама. Методе: монолошка, дијалошка, „Power Point” презентација. Наставна средства: рачунар, географска карта, топографска карта, план града, аеро-фото снимци.

1. Познаје математичке елементе карте и зна се њима служити.

2. Одређује математичкогеографски положај на карти.

4. Рачуна удаљености на основу размера и размер-ника.

5. Дефинише математичкогеографски положај и зна да га одреди.

6. Зна методе и технике картографског предста-вљања.

7. Зна читати и служити се планом и топографском картом.

8. Зна појам ГИС-а. 9. Зна везу између развоја информационих техно-

логија и формирања географских база података.10. Познаје различите изворе и базе података.

СТА

НО

ВНИ

ШТВ

О И

НА

СЕЉ

А

4

Облици: фронтални, индивидуални, рад по групама. Методе: монолошка, дијалошка, „Power Point” презентација. Наставна средства: рачунар, политичка карта света, статистички билтени, часописи о становништву.

1. Зна границе насељености и разуме факторе њи-ховог формирања.

2. Познаје законитости у размештају становништва на Земљи.

3. Издваја просторе на основу размештаја станов-ништва и густине насељености.

4. Зна факторе демографског развоја у појединим историјским периодима.

5. Анализира факторе који утичу на природно кре-тање становништва.

6. Прати савремена кретања становништва и доводи их у везу са друштвеногеографским процесима.

7. Успоставља узрочно-последичне везе између друштвеногеографских процеса и промена у структурама становништва.

8. Разликује значење појмова урбанизација, деагра-ризација, индустријализација и терцијаризација.

61

OС

НО

ВНЕ

ПО

ЛИ

ТИЧ

КОГЕ

ОГР

АФ

СКЕ

КА

РАК

ТЕРИ

СТИ

КЕС

АВР

ЕМЕН

ОГ

СВЕ

ТА

2

Облици: фронтални, индивидуални, рад у паровима. Методе: монолошка, дијалошка, „Power Point” презентација. Наставна средства: политичка карта света, рачунар, поли-тичке карте контине-ната.

1. Зна појам државе и елементе државности, утицај појединих елемената на стабилност и развој државе.

2. Разуме утицај друштвеног система на организа-цију државе и њен развој, наводи примере, ана-лизира и упоређује.

3. Разуме функцију трансграничних региона, издваја их по релевантним критеријима.

4. Објашњава узроке, распрострањеност и после-дице колонијализма.

6. Анализира узроке и последице деколонизације.7. Објашњава формирање великих нација у свету.8. Анализира узроке и последице дезинтеграције

великих монархија.

ОС

НО

ВНЕ

ЕКО

НО

МС

КОГЕ

О-

ГРА

ФС

КЕ О

ДЛ

ИКЕ

СВЕ

ТСКЕ

ПРИ

ВРЕД

Е

3

Облици: фронтални, индивидуални, рад по групама. Методе: монолошка, дијалошка, „Power Point” презентација. Наставна средства: политичка карта све-та, рачунар, тематске карте у вези са при-вредом.

1. Дефинише привреду и њену гранску структуру. 2. Анализира факторе привредног развоја.3. Анализира територијалну поделу рада.4. Препознаје типове економског система. 5. Зна и анализира факторе суфицита и дефицита. 6. Зна елементе и факторе животног стандарда. 7. Анализира последице индустријализације

на географску валоризацију и организацију простора, развој саобраћаја и промене у кретању становништва и структурама.

8. Издваја велике економске интеграције и зна њихову улогу у економском повезивању.

62

ПО

ЛИ

ТИЧ

КОГЕ

ОГР

АФ

СКЕ

, ДЕМ

ОГР

АФ

СКЕ

И Е

КОН

ОМ

СКО

ГЕО

ГРА

ФС

КЕ

ОД

ЛИ

КЕ П

ОЈЕ

ДИ

НИ

Х Д

ЕЛО

ВА С

ВЕТА

23

Облици: фронтални, индивидуални, рад по групама, рад у паровима. Методе: монолошка, дијалошка, „Power Point” презентација. Наставна средства: политичка карта света, географске карте континената, рачунар.

1. Објашњава правило зоналности и азоналности.2. Врши регионализацију по различитим географ-

ским одликама.3. Познаје географска подручја са природним

богатствима.4. Познаје њихову експлоатацију и валоризацију

и доводи их у везу са привредним развојем и односима са ширим окружењем.

5. Познаје политичку поделу континената и издваја кризна подручја.

6. Препознаје потенцијал и улогу појединих држава у свету.

7. Анализира поједине граничне спорове између држава и разлоге који су до њих довели.

8. Изграђује став према глобализацији светске привреде.

9. Изграђује критички однос према актуелним политичкогеографским дешавањима.

10. Анализира односе староседелаца и досељени-ка на појединим просторима.

11. Упоређује динамику становништва и попула-ционе политике појединих држава.

12. Познаје разлоге настанка Европске уније и прати процес проширења Европске уније.

13. Анализира и објашњава разлике (економске, демографске, развојне...) између најразвије-нијих чланица Европске уније и нових чланица.

7.3. ГЕОГРАФСКА СЕКЦИЈА

Организација и реализација часова географске секције спада у ваннаставне активно-сти. Географска секција јесте практични и истраживачки рад ученика. Садржаји географ-ске секције реализују се у школи, на излетима и посетама или на биолошким екскурзијама. Циљ географске секције је стицање нових и продубљивање сазнања и објашњења о савре-меним процесима и објектима. Такође, важна су и стицања посебних знања о фундамен-талним везама природне средине, становништва и привреде. Основни задатак је да учени-ци знања, умења и ставове према светским и националним вредностима и достигнућима стекну на прихватљив и разумљив начин. Географска секција има за циљ да ученици уоче оно што је битно и суштинско. Ученицима треба нагласити на шта да обрате пажњу, а када уоче потребне чињенице, формирају појмове и тако на најприроднији начин, перцепти-вним доживљавањем, развију способност посматрања и запажања.

Географска секција организује едукативна предавања и приказивање филмова у вези са областима и дестинацијама које су предвиђене програмом, едукативним посетама музејима, изложбама, стручним предавањима, научним манифестацијама и обележа-вањем значајних датума. Програм рада секције реализује се и у виду радионица, паноа, презентација и теренске наставе. Географска секција има за циљ и да подстиче истражи-вачке склоности, стваралаштво, дружење и солидарност код ученика.

63

Табела 9: Предлог плана рада за реализацију часова географске секције из географије у другом разреду гимназије






ТемаУкупно часова

Септембар

1. Предавање на тему „Знаменити српски географи” 3

2.Посета некој установи из области картографије

(Војногеографски институт, Републички геодетски завод...)

3.Културно-туристичка манифестација „Дани европске

баштине” и посете на актуелну тему

Октобар

4.Обележавање Међународног данa борбе против

сиромаштва (16. октобар)4

5.Радови ученика на тему „Становништво, религија,

култура”

6. Дан Уједињених нација (24. октобар)

7. Квиз на тему „Становништво и насеља”

Новембар

8. Светски дан урбаних регија (6. новембар) 4

9. Посета Дому Народне скупштине Србије

10.Предавање на тему „Мултинационалне компаније и

њихов значај на глобалном тржишту”

11.Разговор са ученицима на тему „Позитивне и

негативне стране глобализације”

Децембар

12.Разговор са ученицима на тему „Актуелна

геополитичка ситуација у свету”4

13.Обележавање Дана људских права (10. децембар) –

„Недеља људских права”

14.Разговор са ученицима на тему „Привредно развијени и неразвијени региони и државе у савременом свету”

15.Јапан као носилац економског развоја Азије и света –

„Power Point” презентација

Јануар

16.Кина – нова економска сила – „Power Point”

презентација ученичких радова2

17.Семинарски рад на тему „Колонијална прошлост

Африке”

64

Фебруар

18. Посета Музеју афричке уметности 4

19. Држава коју сам посетио – „Power Point” презентација

20.Семинарски рад на тему „Расна структура

становништва Латинске Америке”

21.Гледање видео-клипа „Туристички потенцијали

Латинске Америке”

Март

22. Држава коју сам посетио – „Power Point” презентација 4

23.Предавање на тему „Англоамерика –

постиндустријско друштво”

24.Практичан рад: Представљање објеката Светске

баштине Унеска у свету

25. Квиз на тему „Латинска Америка и Англоамерика”

Април

26. Израда паноа на тему „Океанија – далеко од нас” 4


28. Дан планете Земље (22. април)

29. Семинарски рад на тему „Политичка карта Европе”

Мај

30.Израда семинарских радова на тему „Европске

туристичке метрополе”4

31. Дан Европе (9. мај)


33.„Power Point” презентација на тему „Оснивање, развој

и циљеви Европске уније”

Јун

34.Светски дан заштите животне

средине (5. јун)2

35.Предавање на тему „Место, улога и значај Русије у

светској политици”

65

7.4. ГЕОГРАФСКА ЕКСКУРЗИЈА

Екскурзија је факултативна ваннаставна активност која се остварује ван школе. Школа планира извођење излета и екскурзија на начин и под условима утврђеним Правилни-ком о наставном плану и програму образовања и васпитања за гимназију. План излета и екскурзија саставни је део годишњег плана рада школе. Циљ екскурзије је непосредно упознавање појава и односа у природној и друштвеној средини, упознавање културног наслеђа и привредних достигнућа која су у вези са наставним планом и програмом.

Задаци екскурзије су: проучавање објекта и феномена у природи; уочавање узрочно-последичних односа у конкретним природним и друштвеним условима; развијање ин-тересовања за природу и изграђивање еколошких навика; упознавање начина живота и рада људи појединих крајева; развијање позитивног односа према националним, култур-ним и естетским вредностима, спортским потребама и навикама, позитивним социјалним односима, као и схватање значаја здравља и здравих стилова живота.

Приликом израде плана екскурзије морају се узети у обзир наставни садржаји који се обрађују у том разреду како би програм екскурзије био усклађен са наставним градивом. На тај начин овом ваннаставном активношћу могу се постићи жељени дидактички циљеви који се пре свега односе на чињеницу да ученици поједине појаве, процесе и места о који-ма уче у школи сада и директно на терену могу да спознају.

У даљем делу текста биће дат предлог појединих установа које би требало посетити што би допринело бољем, квалитетнијем и трајнијем усвајању географских садржаја. Ове посете би требало узети у обзир приликом састављања плана и програма екскурзија или излета.

Приликом обраде наставне теме „Увод у друштвену географију” идеално би било посе-тити Музеј Јована Цвијића у Београду. Музејском поставком представљен је репрезен-тативни део легата Јована Цвијића који обухвата: рукописе, преписку, фотографије, књиге, предмете примењене уметности, уметничке слике, личне предмете, документа и намештај. Посетом овом музеју ученици се могу упознати са животом и делом нашег најзначајнијег географа. Такође, ученици би били у прилици и да сазнају информације о развоју географ-ске науке у Србији.

За обраду наставне теме „Карта и картографски метод у географији” најбоље би било да се у програм екскурзије или излета уврсти посета Војногеографском институту или Републичком геодетском заводу. У овим установама ученици би детаљније могли да се упознају са врстама географских карата као и начинима и техникама израде карата што би допринело бољем савладавању наставних садржаја из ове наставне теме.

У вези са наставном темом „Становништво и насеља” треба посетити Републички завод за статистику. Делатност ове установе између осталог је доношење програма, органи-зације и спровођење статистичких истраживања из области становништва и насеља као и прикупљање, обрада, статистичка анализа и објављивање статистичких података из наведених области. Посетом овој установи ученици би детаљније могли да се упознају са начином реализације пописа становништва и насеља, као и са најактуелнијим подацима из ових области. Такође, за упознавање основних демографских показатеља у својој општини, може се организовати посета згради општине на којој се школа налази, где би у статистичкој служби стручно лице презентовало основне демографске показатеље везане за ту општину.

66

За обраду наставне теме „Основне политичкогеографске карактеристике савременог света” у обзир би требало узети посету Народној скупштини Републике Србије. У оквиру посете овој установи ученици би обогатили своје знање из области политичке географије. На овај начин ученици би сазнали нешто више о елементима државности, друштвенопо-литичком уређењу наше земље и институцијама које су задужене за спровођење државне политике.

У оквиру наставне теме „Основне економскогеографске одлике светске привреде” може се организовати посета некој фабрици на територији општине на којој се школа налази у виду полудневног излета. На тај начин ученици би могли да се упознају са производним процесом једног предузећа и да сазнају како изгледа пут одређених сировина од места производње преко прераде до крајњег потрошача. Пре самог излета ученике би требало припремити за посету тако што би они саставили питања која могу поставити стручном лицу у фабрици.

За наставну тему „Политичкогеографске, демографске и економскогеографске одлике појединих делова света” у програм екскурзије треба уврстити посету некој установи која има везе са одређеном државом, регијом или континентом. Једна од могућности је посета Музеју афричке уметности. Музеј афричке уметности је први и једини музеј у региону који је искључиво посвећен културама и уметностима афричког континента. Сталну по-ставку чине значајни примерци пре свега западноафричке уметности. Осим тога, кроз текуће изложбе традиционалног афричког стваралаштва, Музеј проучава и кроз тематске целине представља и друге културалне области Африке: Етиопију, Магреб, као и културне ареале источне, централне и јужне Африке. Посета овом музеју подстиче вредновање и разумевање уметности, историје и наслеђа Африке и развија поштовање за Африку, њене народе и за утицај афричког стваралаштва на светску уметност.

Табела 10: Установе које се могу посетити у оквиру географске екскурзије или излета

Установа Адреса Интернет адреса

Музеј Јована Цвијића Јелене Ћетковић 5, Београд www.mgb.org.rs

Војногеографски институт Мије Ковачевића 5, Београд www.vgi.mod.gov.rs

Републички геодетски завод Булевар војводе Мишића 39, Београд

www.rgz.gov.rs

Републички завод за статистику

Милана Ракића 5, Београд www.stat.gov.rs

Народна скупштина Републике Србије

Трг Николе Пашића 13, Београд

www.parlament.gov.rs

Музеј афричке уметности Андре Николића 14, Београд www.museumofafricanart.org

67

Наставна средства подразумевају све оне објекте које наставник или ученици користе код обраде нових наставних садржаја, учења, вежбања и проверавања. Наставна средства само олакшавају задатак наставника и рад ученика и као таква су посредник између на-ставних садржаја (програма), ученика и наставника. Значај примене наставних средстава у васпитно-образовном процесу је изузетно велики. Од тога колико се користе наставна средства зависи радна атмосфера на часу, пажња и активност ученика, емоционални однос према наставном предмету Интеракцијом између наставника, као организатора ди-дактичког процеса, и ученика, као субјекта наставе, могу да се остваре резултати који се не односе само на знања и способности већ и на формирање односа ученика према ди-дактичком процесу у смислу развијања мотивације и ставова ученика према заједничком раду. Свему томе погодује примена наставних средстава на часовима. Наставна средства се према начину перципирања деле на:

• визуелна (уџбеник, приручници, енциклопедије, природни објекти, колекције, модели, карте, слике, цртежи, дијаграми, дијапозитиви, неми филмови);

• аудитивна (говор наставника, грамофонска плоча, магнетофонска трака, радио-емисија);• аудио-визуелна (наставни филмови, образовне телевизијске емисије, мултимедијални

рачунарски садржаји).

У овом Приручнику посебну пажњу и простор добиће наставна средства која су неоп-ходна у настави географије у другом разреду гимназије.

УџБЕНИК

Уџбеник је написан према Наставном плану и програму географије за други разред гимназије објављеном у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику” број 7/2011 од 27. 10. 2011. године.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је изда-вање и употребу овог уџбеника решењем број 650-02-585/2013-06 од 03. 02. 2014. године.

ГЕОГРАФСКА КАРТА

Географска карта представља незамењиво и најчешће коришћено средство у настави географије. Географска карта ученицима служи као извор при стицању знања и као сред-ство за конкретизацију и формирање географских појмова. Читање карата је основни

8. НАСТАВНА СРЕДСТВА

68

елемент географске писмености. Обучавање ученика у читању карата захтева време, стр-пљив и упоран рад наставника. Читање карата је повезано са конкретизацијом теоријских географских знања и карта знатно доприноси њиховој примени у наставној пракси. Она допуњује текст, доприноси његовом бољем разумевању и успостављању веза и односа између елемената географске средине неког простора. Ученик који добро упозна географ-ску карту и њено коришћење има све предуслове за темељно географско образовање.

Садржај наставног програма у другом разреду гимназије је такав да омогућује коришћење различитих географских карата готово током целе школске године. Већ на почетку школске године током обраде наставне теме „Карта и картографски метод у географији” ученици су у прилици да се упознају са различитим типовима географских карата према размери и садржају, као и са елементима које садржи свака географска карта. Уколико ученици током часа виде различите типове карата (план, топографска карта, географска карта, општа и тематска карта), биће у прилици да се упознају са разликама између њих, степеном гене-рализације, елементима које оне садрже, као и са могућностима њиховог коришћења у свакодневном животу.

ЧАСОПИСИ КАО НАСТАВНО СРЕДСТВО

Различите врсте научнопопуларних часописа, зборника, брошура и енциклопедија могу се користити као допунска наставна средства на часовима географије. Ова наставна средства могу бити додатни наставни материјали, како за наставнике тако и за ученике. За наставне јединице које се обрађују на часовима географије у другом разреду могу се користити различити текстови који се публикују у научнопопуларном часопису „National Geographic”, као и у научно популарним зборницима „Земља и људи” и „Глобус”.

Табела 11: Предлог публикованих текстова у часопису „National Geographic” за обраду појединих наставних јединица

Наставна јединица Текст у часопису

Одлике и фактори демографског развоја

Популација седам милијарди(„National Geographic” – број 51, 2011. година)

Урбанизација као светски процес Урбано срце Индије(„National Geographic” – број 7, 2007. година)


Биогорива: прави или погрешан пут?(„National Geographic” – број 12, 2007. година)


Штедња почиње код куће(„National Geographic” – број 29, 2009. година)

Становништво и зоне цивилизације Азије

Древна индијска уметност(„National Geographic” – број 15, 2008. година)

Становништво и зоне цивилизације Азије

Заборављена вера(„National Geographic” – број 32, 2009. година)

Економскогеографске одлике Азије Светска нафта(„National Geographic” – број 20, 2008. година)

69


Кинески инстант градови(„National Geographic” – број 8, 2007. година)

Политичкогеографска подела и стварање држава Африке

Сахел(„National Geographic” – број 18, 2008. година)


Нова–стара Либија(„National Geographic” – број 76, 2013. година)

Економскогеографске одлике Африке Проклетство „црног злата”(„National Geographic” – број 4, 2007. година)

Економскогеографске одлике Африке Нова ризница хлеба(„National Geographic” – број 93, 2014. година)


Тајне древних Маја(„National Geographic” – број 10, 2007. година)

Економскогеографске одлике Латинске Америке

Умирање Амазоније(„National Geographic” – број 3, 2007. година)


Махагони у опасности(„National Geographic” – број 78, 2013. година)

Политичкогеографска подела Англоамерике

Стварање Америке(„National Geographic” – број 7, 2007. година)

Табела 12: Предлог публикованих текстова у зборнику „Земља и људи” за обраду појединих наставних јединица

Наставна јединица Текст у зборнику


Економски пораст савремене Кине(„Земља и људи” – број 57, 2007. година)


Краљевина Мароко(„Земља и људи” – број 59, 2009. година)

Становништво и зоне цивилизације Африке Долина краљева у Египту(„Земља и људи” – број 60, 2010. година)

САД и Канада Канадска провинција Квебек(„Земља и људи” – број 61, 2011. година)

Русија и Украјина Савремена Украјина(„Земља и људи” – број 59, 2009. година)

70

Табела 13: Предлог публикованих текстова у зборнику „Глобус” за обраду појединих наставних јединица

Наставна јединица Текст у зборнику

Математичка основа географске карте Ван дер Гринтенова пројекција или шта ученицима рећи о школској зидној карти света(„Глобус” – број 35, 2010. година)

Одлике и фактори демографског развоја Становништво света – динамика и правци промена(„Глобус” – број 36, 2011. година)

Урбанизација као светски процес BOSWASH: Североисточни мегалополис у Сједињеним Америчким Државама(„Глобус” – број 37–38, 2012–2013. година)

Политичка карта света крајем 20. и почетком 21. века и савремени светски поредак

Кавкаски геополитички чвор(„Глобус” – број 33, 2008. година)

Становништво и зоне цивилизације Африке Јоханезбург – живот после апартхејда(„Глобус” – број 35, 2010. година)


Мексико – регионално-географска структура и фактори развоја(„Глобус” – број 32, 2007. година)

Политичкогеографска подела Аустралије и Океаније

Географске регије Аустралије(„Глобус” – број 36, 2011. година)

Становништво и култура европских народа Етно-регионализам у Европи(„Глобус” – број 30, 2005. година)

Регионалне економске групације и тржишта Економскогеографске одлике споразума NAFTA у Северној Америци(„Глобус” – број 31, 2011. година)

РАЧУНАР КАО НАСТАВНО СРЕДСТВО

Рачунар је ново моћно наставно средство, које уз одговарајућу додатну опрему, софтвер и прикључак на интернет, може да замени многа друга наставна средства. Коришћење ра-чунара у настави требало би да ученицима лекције учини много привлачнијим чиме се подстиче активно учење, али и већа мотивисаност ученика. Информације треба да буду интересантније, лекције су више прилагођене потребама, могућностима, интересовањи-ма, темпу рада ученика. Применом рачунара могу се избећи недостаци традиционалне наставе. Ученик није пасиван рецептор, објекат наставе, него учи активно, самостално према свом темпу. Он је субјект наставе.

Рачунар се у настави географије може користити на различите начине. Најједностав-нији вид коришћења рачунара у настави је израда „power point” презентације. „Microsoft Power Point” омогућава креирање интерактивних презентација које садрже текст, слике, анимације и аудио и видео елементе. Разлози за његову популарност су бројни, али они најбитнији су да је доступан свима који користе компјутер, једноставан је за коришћење, држи пажњу ученика и омогућава и њима да се укључе у креирање презентација и на тај

71

начин прикажу научено. Такође, користан је у презентовању апстрактних садржаја и заба-ван за гледање. Једном направљена презентација може се користити више пута, али и по потреби мењати и допуњавати.

Наставно градиво за други разред гимназије погодно је за израду „Power Point” пре-зентација и може се користити приликом обраде већине наставних јединица. Посебно су погодне наставне јединице у оквиру наставне теме Политичкогеографске, демографске и економскогеографске одлике појединих делова света. Путем презентација ученицима се очигледније могу представити геополитичке одлике, особине становништва, начин живо-та, привредне одлике и остале географске карактеристике различитих делова света.

72

Оцењивање успеха ученика из наставног предмета је сталан образовно-васпитни по-ступак који има више функција. Оцена нарочито треба:

• да буде објективна и поуздана мера напредовања ученика у савладавању наставног плана и програма;

• да ученика обавештава редовно о постигнућу;• да подстиче на активан однос према настави, другим облицима образовно-васпитног

рада и учења;• да ученика оспособљава за објективну процену сопствених и постигнућа других уче-

ника;• да буде показатељ ефикасности рада наставника и школе.

Критеријуми оцењивања успеха ученика из наставног предмета су: врста, обим и ниво усвојених знања, умења и вештина у односу на критеријуме прописане наставним планом и програмом за предмет, разред, образовни профил, односно врсту школе.

Врсте знања, умења и вештина, у смислу овог правилника, одређују се као основна, про-ширена и продубљена у односу на њихов значај за остваривање циља и задатака предме-та. За довољну оцену неопходна су основна знања. За већу оцену од довољне неопходна су проширена, односно продубљена знања, умења и вештине ученика.

Обим знања, умења и вештина утврђује се зависно од количине усвојених садржаја прописаних за одређени предмет.

Ниво знања, умења и вештина утврђује се зависно од квалитета усвојеног садржаја: сло-жености усвојених знања, умења и вештина; степена схватања и разумевања усвојених садржаја и оспособљености за њихову примену.

9. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

73

Табела 14: Критеријуми за бројчано оцењивање

Оцена Критеријуми

Одличан5

Ученик који је у целини усвојио основна, проширена и продубљена знања, умења и вештине, а према програму предмета; уочава битно, лако одваја појединачно, опште и посебно ради уопштавања, логички повезује чињенице и појмове, самостално закључује на основу датих података, критички расуђује, решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења, поседује богат речник и лако се садржајно усмено и писмено изражава, лако и брзо примењује стечена знања, испољава креативну активност на већини часова, показује интересовање и самоиницијативност за проширење стечених знања и додатно самообразовање.

Врло добар4

Ученик који је у целини усвојио основна знања, умења и вештине и усвојио више од половине проширених, односно продубљених знања, умења и вештина, а према програму предмета; уочава битно, лако разуме, закључује и репродукује чињенице, дате дефиниције и законитости, критички анализира постојеће чињенице и формулише правила, лако се усмено и писмено изражава, испољава активности на већини часова у идејама, решењима на нов начин, самостално и уз помоћ наставника практично примењује знања, умења и вештине у истим и сличним ситуацијама, испољава интересовања и упорност у савлађивању предвиђених садржаја програма.

Добар3

Ученик који је у целини усвојио основна знања, умења и вештине и половину проширених знања, умења и вештина, а према програму предмета; чија су знања, умења и вештине на нивоу самосталне репродукције и разумевања уз помоћ наставника, односно на нивоу могућности ученика да: схвати значење научених садржаја, објашњења и да их повезује, уочава битно, а у ситуацијама анализа, апстраховања и закључивања захтева посебно залагање наставника и додатну помоћ, има тешкоћа у брзом и течном усменом и писменом изражавању.

Довољан2

Ученик који је усвојио основна знања, умења и вештине, а према програму предмета; чија су знања, умења и вештине на нивоу репродукције уз наставникову помоћ, односно који: испољава тешкоће у анализи чињеница, података, њиховом уопштавању и закључивању, има склоност ка пасивном памћењу и механичком репродуковању, има тешкоћа у усменом и писменом изражавању, испољава несналажење у новим ситуацијама.

Недовољан1

Ученик који не остварује минималан напредак у савладавању програма предмета и ни уз помоћ наставника не испуњавања захтеве који су утврђени на основном нивоу постигнућа добија оцену недовољан.

74

Табела 15: Предлог примера табеле за праћење и оцењивање ученика у настави географије у другом разреду гимназије

Назив школе: Школска 20__/20__ година

Име и презиме ученика: Одељење:

Об

ласт

оц

ењи

вањ

а

Знање(исходи)

Усм

ена

пр

ове

ра

знањ

а

Пи

смен

а п

ро

вер

а зн

ања

До

маћ

и з

адат

ак

Акт

ивн

ост

на

часу

Рад

у г

руп

и

Рад

у п

ару

Пр

акти

чан

рад

Пр

им

ена

знањ

а и

веш

тин

а

ОЦ

ЕНА

Увод

у д

руш

твен

у ге

огр

афи

ју

1. Дефинише предмет изучавања, значај, развој и место друштвене географије у оквиру географије и систему осталих наука.

2. Разликује природне и друштвене елементе географског простора и схвата њихове узајамне узрочно-последичне везе и односе.

3. Одређује место географије у систему наука.

4. Препознаје значај и практичну примену географских сазнања.

Кар

та и

кар

тогр

афск

и м

етод

у

гео

граф

ији

1. Разуме појам карте. 2. Познаје математичке елементе карте и

зна се њима служити.3. Одређује математичкогеографски

положај на карти. 4. Познаје основне картографске

пројекције, њихову сврху и разлике.5. Дефинише разлике у картографском

представљању Земљине површине и представљања на глобусу.

6. Познаје географске елементе карте.7. Распознаје карте према садржају и

размери. 8. Рачуна удаљености на основу размерe и

размерника.

75

Ста

но

вни

штв

о и

нас

еља

1. Описује антропогеографска обележја и историјско-географски континуитет насељавања наше планете.

2. Објашњава кретање становништва и територијални размештај становништва у свету.

3. Указује на промену броја становника света и наведи факторе који условљавају промене становништва.

4. Уз помоћ графичких метода анализира основне демографске одлике; објашњава их, врши предвиђања и изводи закључке.

5. Дефинише појмове: наталитет, морталитет и природни прираштај.

6. Дефинише појам миграције и разликује типове и видове миграција.

7. Објашњава структуру становништва у свету (биолошка, економска, социјална, национална).

8. Разликује појмове националног, етничког и културног идентитета.

9. Изграђује став о једнаким правима људи без обзира на расну, националну, верску и другу припадност.

10. Дефинише појам насеља.11. Дефинише и објашњава поделу насеља

по различитим критеријумима.12. Разуме, разликује и објашњава појмове

деаграризације и урбанизације.13. Анализира појаву и проблеме

урбанизације у развијеном делу света и земљама у развоју.

Осн

овн

е п

оли

тичк

оге

огр

афск

е ка

рак

тер

ист

ике

сав

рем

ено

г св

ета

1. Зна појам државе и елементе државности, утицај појединих елемената на стабилност и развој државе.

2. Разуме узроке и последице процеса интеграције и дезинтеграције одређених геопростора.

3. Издваја историјске периоде и за њих карактеристичне државе.

4. Познаје значај и улогу појединих држава у формирању политичке карте света, нација и привредном развоју.

5. Објашњава узроке, распрострањеност и последице колонијализма.

6. Анализира узроке и последице деколонизације.

76

Осн

овн

е ек

он

ом

ско

гео

граф

ске

одли

ке с

ветс

ке п

ри

вред

е1. Дефинише привреду и њену гранску

структуру. 2. Анализира факторе привредног развоја.3. Анализира територијалну поделу рада.4. Познаје највеће мулитинационалне ком-

паније и њихов утицај на светску привре-ду.

5. Зна елементе и факторе животног стандар-да.

6. Зна шта је то индустријализација. 7. Зна како се дели индустрија. 8. Познаје шта је изазвало Прву, Другу и

Трећу индустријску револуцију и које су њихове последице.

8. Диференцира регионе по степену економског развоја.

По

лити

чко

гео

граф

ске,

дем

огр

афск

е и

еко

но

мск

оге

о-

граф

ске

одли

ке п

ојед

ин

их

дел

ова

све

та

1. Анализира аспекте географског положаја.

2. Схвата просторност и природно-географску разноликост континената.

3. Издваја природно-географске целине и упоређује их.

4. Анализира факторе и законитости у размештају становништва.

5. Издваја зоне цивилизације.6. Познаје последице колонијализма.7. Схвата проблеме произашле из

културолошких разлика.8. Прати савремена миграциона кретања.9. Прати савремена политичка збивања.

10. На основу укупности природно-географ-ских и друштвеногеографских одлика врши регионализацију континената.

11. Препознаје водеће гране привреде појединих регија и упоређује их

12. Издваје економски и технолошки најразвијеније државе.

13. Препознаје улогу најразвијенијих држава у савременом свету.

Бенџамин Блум (Benjamin Bloom, 1956) креирао је таксономију циљева васпитања и образовања у три подручја – когнитивном (нове информације, мисаоне вештине), афек-тивном (осећања, преференције – склоности и интересовања) и психомоторном (физичке и перцептивне активности и вештине). Циљеве и исходе у когнитивном подручју развр-стао је у шест основних хијерархијски уређених категорија према нивоу апстраховања: основно знање, схватање, примена, анализа, синтеза и евалуација. У табели су приказани нивои таксономије описани демонстрираним знањима и вештинама и захтевима задатака на овим нивоима.

77

Табела 16: Блумова таксономија у когнитивном подручју – основа за оцењивање

КомпетенцијаДемонстрирана знања и

вештине

Захтеви којима се проверава оствареност исхода на датом

нивоу

Знање

Опажа и именује информације; зна датуме, податке, места; зна главне идеје.

дефиниши, наведи, опиши, идентификуј, покажи, означи, изабери, испитај, именуј, ко, када, где итд.

Схватање

Разуме информацију; преводи из једног у други контекст; интерпретира податке, упоређује, разликује; уређује, групише, открива узроке; предвиђа последице.

резимирај, опиши, интерпретирај, повежи, разликуј, процени, дискутуј, прошири

Примена

Користи информације; користи методе, појмове, теорије у новим ситуацијама; решава проблеме користећи усвојене вештине или сазнања.

примени, демонстрирај, израчунај, комплетирај, покажи, реши, испитај, преобликуј/модификуј, повежи, промени, класификуј, експериментиши, истражи

АнализаОдређује структуру; организује делове; препознаје главни смисао; идентификује компоненте.

анализирај, издвој, уреди, објасни, класификуј, подели, упореди, изабери

Синтеза

Користи старе идеје за стварање нових; генерише из датих података; повезује знања са другим областима; предвиђа закључке/закључује.

преобликуј/модификуј, интегриши, замени, направи план, предвиди – шта ако?, укомпонуј, формулиши, припреми, генерализуј/уопшти, поново напиши

Евалуација

Упоређује, утврђује сличности и разлике између идеја; процењује вредност теорија и излагања; бира на основу рационалних аргумената; верификује вредност података; препознаје субјективност.

процени, одлучи, оцени, провери, тестирај, измери/одмери, предложи, изабери, просуди, објасни, разликуј, закључи, компарирај, резимирај

78

У васпитно-образовном процесу током наставе сусреће се више облика испитивања знања ученика у писаном облику. Постоје три основна начина писаног испитивања:

• школски и домаћи задаци;• низови задатака отвореног типа;• стандардизовани тестови знања.

У наставној пракси, поред стандардизованих тестова знања, користе се низови задата-ка објективног типа које саставља наставник, а на које ученик одговара у писаном обли-ку. Када се примењује стандардизовани тест знања такву врсту испитивања постигнућа ученика називамо тестирањем знања. Ако наставник сам конструише низове задатака от-вореног типа, онда говоримо о испитивању постигнућа ученика. Коришћење теста или низова задатака отвореног типа је добар избор када желимо да на ефикасан, објективан и економичан начин испитамо постигнуће ученика, односно да:

• пратимо и вреднујемо шири обим постигнућа ученика;• пратимо и оценимо постигнуће већег броја ученика;• пратимо и меримо која знања су ученици усвојили, до које мере их разумеју и да ли

увиђају њихову практичну вредност.

Предности проверавања и оцењивања знања помоћу тестова знања или низова зада-така отвореног типа:

• ученицима се даје велики број задатака који обухватају целокупно градиво из наставне целине; искључена је могућност да ученик добије питања само из области које је учио или само из области коју није учио;

• задаци су исти за све ученике, чиме су ученици постављени у исти положај;• исти услови и исто време за израду задатака;• искључују се све особине ученика које не треба да буду предмет школског оцењивања,

испитује се искључиво знање ученика (трема ученика отклоњена у великој мери);• оцењивање је потпуно објективно и не зависи од оцењивача;• омогућавају проверавање и оцењивање знања целог одељења (знатно економичнији

поступак од класичних начина испитивања знања: усменог и писменог испитивања знања) и међусобно поређење.

10. ТЕСТОВИ ЗА ПРОВЕРАВАЊЕ ЗНАЊА УЧЕНИКА

79

Недостаци проверавања и оцењивања знања помоћу тестова знања или низова зада-така отвореног типа:

• најчешће испитују познавање чињеница; ово се може делимично отклонити у фази израде теста правилним обликовањем и избором задатака;

• онемогућен је непосредан контакт наставника и ученика (који је важан код појединих категорија емоционално нестабилних и недовољно сналажљивих ученика);

• искључена је могућност да наставник поставља ученику допунска питања;• позитивна оцена не значи да је ученик савладао све значајне теме из предмета;• припрема је релативно дуга и сложена, захтева више времена као и вештине саста-

вљања задатака.

Приликом састављања тестова знања или низова задатака отвореног типа треба водити рачуна да питања буду јасна, прецизна и недвосмислена. Питања у тестовима морају бити прилагођена узрасту ученика и морају да прате градиво из Уџбеника. Постоји више типова питања која се могу саставити за проверавање знања из географије. Постоје питања или задаци отвореног и затвореног облика.

Питања и задаци отвореног облика:• Есејски задаци кратког одговора;• Есејски задаци продуженог одговора;• Задаци допуњавања;• Задаци читања и попуњавања табела и графикона.

Питања и задаци затвореног облика:• Задаци алтернативног избора;• Задаци вишеструког избора;• Задаци спаривања;• Задаци сређивања.

ЕСЕЈСКИ ЗАДАЦИ КРАТКОГ ОДГОВОРА

Основна карактеристика есејских задатака кратког одговора јесте да се од ученика оче-кује да наведе одређене елементе, дефиниције или одређене принципе без објашњавања. Од испитаника се очекује да одговори у задатку са неколико речи, једноставном речени-цом, формулом, навођењем одређених низова података или елемената класификације. Есејски задаци кратког одговора лако се конструишу и онемогућено је погађање одговора приликом решавања задатка. Када конструктори задатака праве задатке овог типа неоп-ходно је и да дефинишу све могуће тачне одговоре, јер се може десити да ученик одговори тачно, али да такав одговор није предвиђен кључем.

Предности:

• Једноставно се конструишу.• Онемогућено је погађање.• Захтевају дословну или слободну репродукцију.• Ученик има прилику да се изрази.

80

Недостаци:

• Недостатак објективности у оцењивању.• Кључ за одговоре и систем бодовања се тешко формулишу.• Проблеми у бодовању неочекиваних одговора.• Најмање објективна врста задатака.

Прилог 4: Примери есејских задатака кратког одговора

1. На територији ког континента или ког океана се налази тачка која има следеће географске координате: 40о С, 20o З?

Одговор: _________________________________________________________________________ .

2. Које су старе области велике густине насељености?

Одговор: _________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________ .

3. Како се зове специјализована организација у оквиру Уједињених нација која се брине о деци и омладини?

Одговор: _________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________ .

4. Које државе су настале после Другог светског рата распадом Француске Индокине?

Одговор: _________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________ .

5. Шта је депопулација?

Одговор: _________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________ .

ЕСЕЈСКИ ЗАДАЦИ ПРОДУЖЕНОГ ОДГОВОРА

При састављању есејских задатака продуженог одговора од ученика се очекује да у за-датку одговори сложеном реченицом или низом реченица, да објасни, докаже, упореди и анализира међусобне односе појава. Основна предност есејских задатака продуженог одговора јесте то што можемо очекивати од ученика да искажу своје мишљење, самостал-ност и зрелост у размишљању, повезивању и формулисању одговора.

81

Предности:

• Омогућују лако састављање задатака.• Онемогућено је погађање.• Задаци наводе ученике на размишљање и логичко закључивање.• Испитују више нивоа знања.

Недостаци:

• На бодовање понекад утичу и изглед рукописа, дужина одговора.• Временски притисак који поједини ученици имају, посебно они који спорије пишу или

читају.• Кључ за одговоре и систем бодовања се тешко формулишу.• Отежано је објективно оцењивање.

Прилог 5: Примери есејских задатака продуженог одговора

1. У чему се огледају разлике између традиционалне и плантажне пољопривреде у Африци?

Одговор: _____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________.

2. Која је разлика између појмова субурбанизација и псеудоурбанизација?

Одговор: _____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________.

3. На основу чега се заснива подела Америке на Латинску Америку и Англоамерику?

Одговор: _____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________.

4. Наведи разлоге велике етничке и расне измешаности становништва Латинске Америке?

Одговор: _____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________.

5. Које политичкогеографске промене су се десиле у Европи крајем 20. и почетком 21. века?

Одговор: _____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________.

82

ЗАДАЦИ ДОПУЊАВАЊА

Основна карактеристика ових задатака је да се од испитаника или ученика очекује да препозна питање и допуни празно место предвиђено за одговор. Конструкција задатака допуњавања је релативно једноставна, али уколико тест садржи само ове задатке, нај-чешће се не може постићи потпуна објективност.

Предности:

• Задаци су једноставни за састављање.• Омогућују испитивање већег обима градива.• Одговор није понуђен, већ ученик сам мора да га напише.• Мала могућност случајног погађања тачног одговора.

Недостаци:

• Задаци у већини случајева испитују знање, схватање и донекле примену, али на нивоу репродукције.

• Не може се постићи потпуна објективност у оцењивању (некад ученици дају тачне, али неочекиване одговоре).

• Потешкоће око састављања задатака за више нивое постигнућа.• Нечитак рукопис ученика.

Прилог 6: Примери задатака допуњавања

Допуни следеће реченице.

1. Однос броја становника и површине територије на којој то становништво живи назива се

_________________________________________ .

2. Процес настанка и развоја градова, то јест повећање учешћа градског становништва назива

се ______________________________________ .

3. Највећи број становника у једном насељу бави се производњом малина и гајењем кукуруза. У

том насељу најразвијенији је ____________________________ сектор делатности. У близини

се налази бања у којој се највећи број становника бави угоститељством и туризмом, па је овде

најразвијенији ________________________________________ сектор делатности. У истој

бањи одржава се семинар из области образовања, на ком учествују научници, истраживачи и

професори, запослени у ________________________________ сектору делатности.

4. Једна од најгушће насељених држава Азије је Бангладеш. Већи део ове државе налази се у

плодној делти _____________________ и _________________________ .

83

5. Најмногољуднија држава Африке је ______________________ , а најгушће насељена држава

Африке је _____________________________________________ .

6. Једина португалска колонија на простору Латинске Америке била је ____________________

________________________________________________________________________________ .

7. Становништво Латинске Америке је данас расно измешано. Мешањем Индијанаца и белаца

настали су ___________________, мешањем црнаца и белаца настали су ___________________,

а мешањем Индијанаца и црнаца настали су ___________________ .

8. Староседеоци Аустралије називају се ______________________, а староседеоци Новог Зеланда

називају се ___________________ .

9. Северну Европу чини пет држава. На Скандинавском полуострву налазе се ______________ ,

____________________ и ___________________ . На полуострву Јиланд је ________________ ,

а једина острвска држава је __________________ .

10. Организација Уједињених нација настала је _________ године. Њено седиште данас се налази

у граду _______________ . Она окупља укупно _______ државе чланице.

ЗАДАЦИ ЧИТАЊА И ПОПУЊАВАЊА ТАБЕЛА И ГРАФИКОНА

Код овог типа задатака од ученика се тражи да у празна поља у табели или на графикону упише одговарајуће податке. Ови задаци су добри за проверу способности разумевања и закључивања ученика.

Предности:

• Омогућују испитивање систематичности у знању.• Задаци могу бити погодни за интердисциплинарно испитивање знања.• Омогућују рационално коришћење простора на тесту.

Недостаци:

• Задаци су тежи за састављање.• Потребно је више времена за проверавање.• Кључ за одговоре и систем бодовања се тешко формулишу.

84

Прилог 7: Примери задатака читања табела и графикона

Која држава има најнижи природни прираштај ако има наведене податке о наталитету и морталитету?

Јапан Русија Бразил Египат

наталитет 9‰ 11‰ 15‰ 23‰


Одговор: ________________________________________________________________________ .

Која држава има највећу густину насељености?

Грчка Шведска Норвешка Швајцарска

број становника 11.418.878 9.495.392 4.960.482 7.733.709

површина 131.957 km2 450.295 km2 386.209 km2 41.285 km2

Одговор: ________________________________________________________________________ .

Погледај приказану полну и старосну пирамиду и одговори на питања.

1. Којег становништва има више у старосној категорији 15–19 година?

Одговор: ________________________________________________________________________ .

2. Која старосна категорија је најзаступљенија код женског становништва?

Одговор: ________________________________________________________________________ .

85

ЗАДАЦИ АЛТЕРНАТИВНОГ ИЗБОРА

Задаци алтернативног (двочланог или дихотомног) избора спадају у задатке препозна-вања. Задаци овог облика појављују се у две варијанте као задаци код којих се утврђује тачност исказа и као задаци избора између две међусобно искључиве могућности. После сваког тврђења написано је „да” и „не” или „тачно” и „нетачно” и ученик треба да подвуче или заокружи оно што мисли да је тачно.

Предности:

• Задаци се лако састављају.• Задаци се брзо решавају.• Мере концептуално мишљење.• Омогућују брзо и објективно бодовање.

Недостаци:

• Тачан одговор не сме бити сувише очигледан.• Тешко је конструисати задатке који ефикасно мере разумевање.• Понекад је тешко наћи алтернативе које су потпуно тачне или нетачне.• Велика могућност погађања, која се превазилази негативним бодовима.

Прилог 8: Примери задатака алтернативног избора

Пажљиво прочитај следећа тврђења. Ако је тврдња тачна, заокружи слово Т, ако је нетачна, заокружи слово Н.

1. Почетни меридијан је екватор. Т Н

2. Паралеле се на картама простиру правцем исток–запад Т Н

3. Висинска разлика између две суседне изохипсе назива се еквидистација. Т Н

4. Карта размера 1:100.000 припада ситноразмерним картама. Т Н

5. Повезивање два или више градова у једну урбану целину назива се псеудоурбанизација.

Т Н

6. Афричке државе су углавном стекле независност током прве фазе деколонизације.

Т Н

7. Другу индустријску револуцију обележили су све већа примена нуклеарне енергије, микроелектроника и роботика.

Т Н

8. Најгушће насељени континенти су Азија и Европа. Т Н

9. Чеси и Словаци припадају германској групи народа. Т Н

10. Најмлађа држава Африке према времену стицања независности је Еритреја. Т Н

86

ЗАДАЦИ ВИШЕСТРУКОГ ИЗБОРА

Задаци вишеструког избора захтевају да ученик анализира основни део задатка и пре-ма захтеву изврши избор једног или више понуђених одговора. Елементи задатка више-струког избора јесу основа (корен) задатка, тачан или тачни одговори и дистрактори (не-тачни одговори). Препоручује се да број понуђених одговора не буде мањи од три и већи од пет.

Предности:

• Задаци се лако састављају.• Задаци се брзо решавају.• Омогућују испитивање различитих образовних исхода.• Омогућују испитивање веће количине градива.• Омогућују објективно бодовање.• Смањена је могућност погађања тачног одговора.

Недостаци:

• Потешкоће око налажења квалитетних дистрактора (нетачних одговора).• Понуђени одговори морају бити јасни, без могућности различите интепретације.• Тачан одговор мора бити потпуно тачан, док остали могу бити нетачни или делимично

тачни.• Неквалитетан задатак омогућује ученику одговарање само на нивоу препознавања.

Прилог 9: Примери задатака вишеструког избора

Заокружи слово испред тачног одговора.

1. Koја од наведених држава је према облику владавине република?

а) Холандија

б) Белгија

в) Данска

г) Француска

2. Шпански народ припада:

а) романској групи народа;

б) германској групи народа;

в) угро-финској групи народа;

г) словенској групи народа.

87

3. Који од наведених простора у свету су најређе насељени?

а) Амазонија и басен реке Конго

б) долине река Хоангхо и Јангцекјанг

в) острва Јава и Суматра

г) долине река Нил, Тигар и Еуфрат

4. Исељавање становништва са неке територије назива се:

а) емиграција;

б) наталитет;

в) имиграција;

г) морталитет.

5. Како се зове специјализована организација у оквиру Уједињених нација за образовање,

науку и културу?

а) UNICEF

б) UNESCO

в) FAO

г) UNHCR

ЗАДАЦИ СПАРИВАЊА

Задаци спаривања (повезивања, удруживања или придруживања) јесу задаци затворе-ног облика који захтевају да ученик анализира два низа појава и њихове међусобне рела-ције, а затим да повеже и удружи појаве између којих постоји релација. Препоручује се да у једном низу увек буде бар један одговор више од другог низа. Тај одговор обично треба да буде нетачан, тј. да нема свог пара у другом низу (дистрактор или ометач).

Предности:

• Задаци омогућавају брзо и објективно бодовање.• Могу се користити за испитивање разумевања односа и повезаности међу појмовима.• Омогућавају и испитивање обимнијег градива уз рационално коришћење простора у

тесту.• Смањена је могућност случајног погађања тачног одговора.

Недостаци:

• Нису погодни за тестирање вештина, способности и знања вишег нивоа.• Треба водити рачуна о јасном упутству.• Решавање задатака тражи доста времена.• Треба посебно водити рачуна о изради кључа за одговоре.

88

Прилог 10: Примери задатака спаривања

1. Поред назива за одређене етничке групе допиши одговарајући број који се односи на народ

који тој групи припада.

а) романска група народа _____ 1. Румуни

б) германска група народа _____ 2. Финци

в) словенска група народа _____ 3. Пољаци

4. Швеђани

2. Поред назива бивших колонијалних сила допиши одговарајући број који се односи на

државу која је била под њиховим колонијалним утицајем.

а) Шпанија _____ 1. Аргентина

б) Француска _____ 2. Индија

в) Велика Британија _____ 3. Бразил

4. Тунис

3. Поред назива државе допиши одговарајући број који се односи на њену карактеристику

физичкогеографског положаја.

а) Аустрија _____ 1. приобална држава

б) Италија _____ 2. континентална држава

в) Јапан _____ 3. острвска држава

4. полуострвска држава

4. Поред назива државе допиши одговарајући број који се односи на облик владавине који је у

њој заступљен.

а) Шпанија _____ 1. председничка република

б) Саудијска Арабија _____ 2. полупредседничка република

в) Мексико _____ 3. парламентарна монархија

4. апсолутна монархија

5. Поред назива области, регије или државе допиши одговарајући број који се односи на расну

или етничку групу која насељава тај простор.

а) пустиња Калахари _____ 1. Копти

б) басен реке Конго _____ 2. Туарези

в) пустиња Сахара _____ 3. Пигмеји

4. Бушмани

89

ЗАДАЦИ СРЕђИВАЊА

Задаци сређивања захтевају да ученик познаје токове процеса, хијерархијску структуру или да анализом односа између појава утврђује односе и успоставља редослед. Одговори су понуђени, а ученик треба да изабере тачан редослед.

Предности:

• Задаци су једноставни за састављање.• Задаци се могу користити за испитивање узрочно-последичних веза.• Омогућују брзо решавање и за кратко време испитивање усвојености градива већег

обима.• Поред знања, на тачност одговора утичу логичко расуђивање и закључивање.

Недостаци:

• Непознавање само једног елемента елиминише могућност добијања бодова.• Задаци се могу користити само за одређене делове градива.• Треба водити рачуна о јасном упутству.• Омогућују објективно бодовање.

Прилог 11: Примери задатака сређивања

1. Поређај наведене државе по времену стицања независности, односно ослобођења од

колонијалног утицаја почевши од оне која је прва стекла независност.

(Индија, Мексико, Сједињене Америчке Државе, Аустралија)

1. _____________________________

2. _____________________________

3. _____________________________

4. _____________________________

2. Поређај облике колонијализма од најстаријег ка најмлађем.

(неоколонијализам, класични колонијализам, технолошки колонијализам)

1. _____________________________

2. _____________________________

3. _____________________________

90

3. Поређај државе по броју становника почевши од најмногољудније.

(Индија, Немачка, Србија, Нигерија, Аустралија)

1._____________________________

2._____________________________

3._____________________________

4._____________________________

5._____________________________

4. Поређај државе по величини територије почевши од највеће.

(Србија, Јапан, Монголија, Холандија, Канада)

1._____________________________

2._____________________________

3._____________________________

4._____________________________

5._____________________________

5. Поређај наведене догађаје по хронолошком реду. (Оснивање Организације Уједињених

нација, проналазак парне машине, откриће Америке, проналазак мотора са унутрашњим

сагоревањем.)

1._____________________________

2._____________________________

3._____________________________

4._____________________________

91

10.1. ПРИМЕРИ ТЕСТОВА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА УЧЕНИКА

Бројпитања

Карта и картографски метод у географији

1. Шта је карта?

Одговор: ________________________________________________________________

_________________________________________________________________________ .

2. На карти Европе размера 1:18.000.000 растојање између два града износи 6 cm.

Колико је растојање између та два града у природи?

Одговор: ________________________________________________________________ .

3. На територији ког континента или ког океана се налази тачка која има следеће

географске координате: 20о Ј, 60o З?

Одговор: ________________________________________________________________ .

4. У које три категорије се деле картографске пројекције према начину конструкције?

Одговор:

1. _____________________________________________________________________ ;

2. _____________________________________________________________________ ;

3. _____________________________________________________________________ .

5. Која картографска пројекција служи за приказивање полулопти и поларних области?

Одговор: ________________________________________________________________ .

6. Који елементи на картама спадају у математичке?

Заокружи слова испред тачних одговора:

а) размер;

б) рељеф;

в) ослоне тачке;

г) оквир карте;

д) саобраћајнице.

7. Којим методама се представља рељеф на картама?

Одговор:

1. _____________________________________________________________________ ;

2. _____________________________________________________________________ ;

3. _____________________________________________________________________ ;

4. _____________________________________________________________________ .

8. Висинска разлика између две суседне изохипсе назива се ______________________ .

92

9. Којој групи карата припада карта која има размер 1:10 000 000?


а) крупноразмерна карта

б) средњоразмерна карта

в) ситноразмерна карта

10. Пажљиво прочитај следећа тврђења. Ако је тврдња тачна, заокружи слово Т, ако је

нетачна, заокружи слово Н.

Први глобус конструисао је Ератостен. Т Н

Меридијани се простиру правцем исток–запад. Т Н

Саобраћајнице се на картама представљају контурним знацима. Т Н

Планови су карте ситног размера. Т Н


Становништво и насеља

1. Која држава има највиши природни прираштај ако има наведене податке о

наталитету и морталитету.

Француска Аустрија Холандија Шведска

наталитет 13‰ 9‰ 11‰ 12‰


Одговор: ________________________________ .

2. У долинама којих река су се налазиле старе области велике густине насељености?

Заокружи слова испред тачних одговора.

а) Амазон

б) Нил

в) Конго

г) Мисисипи

д) Тигар

ђ) Хоангхо

3. Међу државама са великом густином насељености нашла се и једна са малом густином

насељености. Која је то држава?


а) Сингапур

б) Бангладеш

в) Малта

г) Аустралија

д) Малдиви

93

4. Какву полно-старосну пирамиду имају државе са високим природним прираштајем,

великим бројем младог становништва и малим бројем старог становништва?


а) полно-старосна пирамида регресивног типа

б) полно-старосна пирамида стационарног типа

в) полно-старосна пирамида прогресивног типа

5. На простору Латинске Америке дошло је до великог мешања становништва у расном

погледу. Становници настали мешањем белих досељеника и Индијанаца називају се

_________________. Потомци настали мешањем становника беле и црне расе називају

се ________________. Становници настали мешањем црнаца и Индијанаца називају

се __________________ .

6. Како се становништво дели према активности?

1. _____________________________________________________________________

2. _____________________________________________________________________

3. _____________________________________________________________________

7. Како се сеоска насеља деле према изгледу, односно распореду улица и кућа?

Одговор: ________________________________________________________________ .

8. Како се назива процес напуштања сеоских насеља, обрадивих површина и пољопри-

вредне производње?


а) урбанизација

б) деаграризација

в) имиграција

г) конурбација

9. Сиротињске четврти великих градова имају различите називе у појединим деловима

света. Поред назива за сиротињске четврти допиши одговарајући број.

а) бидонвили _____ 1. Јужна Америка

б) сампани _____ 2. северна Африка

в) фавеле _____ 3. источна и југоисточна Азија



Уколико је морталитет већи од наталитета, природни прираштај је у том случају позитиван.

Т Н

Повремено или ретко насељене области називају се субекумена. Т Н

По броју верника најзаступљенија светска религија је хришћанство. Т Н

Град који са суседним, приградским насељима представља јединствену целину назива се агломерација.

Т Н

94


Основне политичкогеографске карактеристике савременог света

1. Дефиниши појам државе.

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

2. Која од наведених држава је према физичкогеографском положају острвска земља?

а) Јапан

б) Кина

в) Индија

г) Северна Кореја

3. Која од наведених држава је према друштвенополитичком уређењу монархија?


а) Мексико

б) Грчка

в) Италија

г) Шпанија

4. Шта значи када је држава према друштвенополитичком уређењу парламентарна

република?


а) Законодавна и извршна власт припада председнику, а парламент има само

репрезентативну улогу.

б) Законодавна и извршна власт припада парламенту, а председник има само

репрезентативну улогу.

в) Председник има сву власт, односно налази се и на челу државе и на челу владе.

г) Председник државе и председник владе равноправно учествују у управљању

државом.

5. Зашто су границе између појединих афричких држава праволинијске?


а) Зато што су то природне границе.

б) Зато што су то етничке границе.

в) Зато што су то политичке границе.

г) Зато што су то религијске границе.

6. Поред назива бивших колонијалних сила допиши одговарајући број који се односи

на државу која је била под њиховим колонијалним утицајем.

а) Португалија _____ 1. Ангола

б) Француска _____ 2. Кенија

в) Велика Британија _____ 3. Мексико

4. Алжир

95

7. Поређај наведене државе по времену стицања независности, односно ослобођења

од колонијалног утицаја почевши од оне која је прва стекла независност.

(Бразил, Еритреја, Сједињене Америчке Државе, Јужна Кореја)

1. ______________________________

2. ______________________________

3. ______________________________

4. ______________________________

8. Процес који се појављује у другој половини 20. века при ком државе, бивше

колоније, добијају пуну политичку независност, али је њихова привреда и даље под

утицајем бивше колонијалне силе назива се __________________________________ .

9. Наведи основне циљеве којима тежи Организација Уједињених нација.

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

10. Анализирај друштвенополитичке промене које су се у Европи догодиле у последњих

30 година. Објасни који разлози су довели до распада СССР, СФРЈ и Чехословачке.

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________


Основне економскогеографске одлике светске привреде

1. У којим процесима се огледа процес културне глобализације?

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________

2. Зашто се технолошки паркови углавном налазе близу универзитетских градова?

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________

3. Које од наведених делатности припадају терцијарном сектору привреде?


а) саобраћај

б) шумарство

в) рударство

г) здравство

д) трговина

96

4. Који извори енергије спадају у необновљиве?


а) ветар

б) угаљ

в) текуће воде

г) Сунце

д) нафта

5. Процес који представља такав развој индустрије у коме ова делатност заузима

водећу улогу у целокупној привреди назива се __________________________.

6. Шта је између осталог означило почетак Друге индустријске револуције?


а) Све већа примена нуклеарне енергије.

б) Проналазак парне машине.

в) Проналазак мотора са унутрашњим сагоревањем.

г) Примена микроелектонике и роботике.

7. Наведи типове територијалног размештаја индустрије.

1. ____________________________

2. ____________________________

3. ____________________________

8. Које су главне одлике пословања мултинационалних компанија?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

9. У којим државама се налази највећи број мултинационалних компанија?


а) САД и Јапан

б) САД и Аустралија

в) Аустралија и Русија

г) Русија и Јапан



Пољопривреда је привредна делатност секундарног сектора. Т Н

Развој индустрије прво се јавља у Сједињеним Америчким Државама.

Т Н

Трећа индустријска револуција настаје у 20. веку. Т Н

Аустралија и Нови Зеланд припадају развијеним државама у свету. Т Н

97

Број

питања

Политичкогеографске, демографске и економскогеографске одлике

појединих делова света (Азија)

1. Која данашња држава је за време колонијализма била позната под називом Холандска

Индија?


а) Индија

б) Филипини

в) Индонезија

г) Малезија

2. Поред назива државе допиши одговарајући број који се односи на

друштвенополитичко уређење које је у њој заступљено.

а) Јапан _____ 1. социјалистичко друштвено уређење

б) Саудијска Арабија _____ 2. парламентарна монархија

в) Иран _____ 3. исламска република

г) Кина _____ 4. апсолутистичка монархија

3. Допуни следеће реченице:

Распоред становништва у Азији је веома неравномеран. Ретко су насељене

___________________ , _____________________ и _____________________ .

Азија које захватају ¾ континента. Најгушће су насељене низије око река у

___________________ , _____________________ и _____________________

делу континента.

4. Који од наведених народа припадају белој (индоевропској) раси?


а) Корејци

б) Монголи

г) Индијци

д) Јапанци

5. Која азијска цивилизација је прва почела да користи папир, порцелан, компас, барут

и ватрено оружје?


а) јапанска цивилизација

б) индијска цивилизација

в) арапска цивилизација

г) кинеска цивилизација

98

6. У ком делу Азије се налазе највеће резерве нафте у свету?


а) јужна Азија

б) југоисточна Азија

в) источна Азија

г) југозападна Азија

7. Само једно од следећих тврђења може се повезати са државом Јапан. Које?


а) Један од највећих светских увозника сировина и извозника готових производа.

б) Једна од држава у свету са највећим резервама нафте и земног гаса.

в) Један од највећих светских извозника сировина и увозника готових производа.

г) Једна од држава у свету са највише обрадивог земљишта.

8. У којој држави и на којој реци се налази Сансја (Три клисуре), највећа хидроцентрала

на свету?

Држава: ____________________________.

Река: _______________________________.

9. На основу чега се заснива велики привредни развој „азијских тигрова” (Сингапур,

Јужна Кореја, Тајван и Хонгконг)?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________



Најмлађа држава Азије по години стицања независности је Источни

Тимор.Т Н

Највећу густину насељености у Азији имају Кина и Индија. Т Н

Јапан је држава са високим природним прираштајем. Т Н

Најважнији извор енергије у Кини је камени угаљ. Т Н

99


Политичкогеографске, демографске и економскогеографске одлике

појединих делова света (Африка)

1. Коју данашњу афричку државу су основали ослобођени робови по повратку из

Америке 1847. године?

Одговор: _______________________________________________________________ .

2. Које три афричке државе су по облику владавине монархије?

1. ___________________________

2. ___________________________

3. ___________________________

3. Која од наведених области Африке представља простор мале густине насељености?


а) Подручје око великих језера у источној Африци.

б) Приморје западне Африке.

в) Долина и делта Нила.

г) Влажна подручја око екватора.

4. Који народи Африке припадају белој раси?


а) Бербери

б) Бушмани

в) Пигмеји

г) Туарези

д) Хотентоти

ђ) Копти

5. Поред назива државе допиши одговарајући број који се односи на европски језик

који је у тој земљи званични.

а) Ангола _____ 1. енглески језик

б) Кенија _____ 2. шпански језик

в) Сенегал _____ 3. португалски језик

4. француски језик

6. Шта се подразумева под појмом апартхејд и у којој држави Африке је ова појава била

изражена?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

100

7. У ком делу Африке се налазе највећа налазишта нафте на овом континенту?


а) На крајњем југу Африке.

б) У северном делу континента.

в) На простору високе источне Африке.

г) У басену реке Конго.

8. Објасни у чему се огледају разлике између традиционалне и комерцијалне

пољопривреде на афричком континенту.

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

9. Поред назива државе допиши одговарајући број који се односи на производ по

коме је та држава прва по производњи у свету.

а) Боцвана _____ 1. какао

б) Обала Слоноваче _____ 2. дијаманти

в) Јужноафричка Република _____ 3. маниока

г) Нигерија _____ 4. платина



Већина афричких држава независност је стекла између Првог и Другог светског рата.

Т Н

Африка у односу на Азију има већи природни прираштај и мању густину насељености.

Т Н

Полно-старосне пирамиде већине афричких држава припадају регресивном типу.

Т Н

Привредно најразвијенија држава Африке је Јужноафричка Република.

Т Н

101


Политичкогеографске, демографске и економскогеографске одликепојединих делова света (Латинска Америка и Англоамерика)

1. Поред назива за старе цивилизације на простору Латинске Америке допиши

одговарајући број који се односи на простор где су оне биле развијене.

а) Инке _____ 1. Анахуашка висораван у Мексику

б) Астеци _____ 2. Бразилска висораван у Бразилу

в) Маје _____ 3. централни део Анда

4. Гватемала и јужни део Мексика

2. Становништво Латинске Америке је насељено миграционим кретањима са различитих

континената и у различитим временским периодима. Поређај по хронолошком реду

досељавање наведених група становништва. (Становништво црне расе из Африке,

Индијанци, колонизатори из Европе.)

1. __________________________________

2. __________________________________

3. __________________________________

3. Поред назива државе допиши одговарајући број који се односи на званични језик у

тој земљи који је последица колонијалног утицаја одређене европске државе.

а) Хаити _____ 1. португалски језик

б) Јамајка _____ 2. француски језик

в) Куба _____ 3. енглески језик

4. шпански језик

4. Које две државе Латинске Америке су највећи произвођачи нафте?

1. ________________________________

2. ________________________________

5. У тропском делу Латинске Америке изражени су климатско-вегетацијски појасеви.

Поред назива за одређени појас допиши одговарајући број који се односи на

пољопривредну културу која се у том појасу гаји.

а) Тера калијенте (врућа земља) _____ 1. кафа

б) Тера темплада (умерена земља) _____ 2. банане

в) Тера фрија (хладна земља) _____ 3. кромпир

6. У којој канадској провинцији већина становништва говори француским језиком?


а) Онтарио

б) Њуфаундленд

в) Квебек

г) Алберта

102

7. Поред назива држава допиши одговарајући број који се односи на густину

насељености те земље.

а) Сједињене Америчке Државе _____ 1. 3,5 ст/km2

б) Канада_____ 2. 340 ст/km2

3. 34 ст/km2

4. 3.500 ст/km2

8. Како тумачиш чињеницу да Сједињене Америчке Државе имају мали број становника

запослених у пољопривреди, али спадају међу највеће произвођаче хране и

пољопривредних производа у свету?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

9. Где се налазе највећа налазишта нафте у Сједињеним Америчким Државама?


а) На Апалачким планинама.

б) Око Великих америчких језера.

в) У Мексичком заливу, Тексасу и на Аљасци.

г) На Стеновитим планинама.



Једина португалска колонија на простору Латинске Америке била је Аргентина.

Т Н

Латинска Америка у односу на Англоамерику има и већу густину насељености и већи природни прираштај.

Т Н

На пораст броја становника Англоамерике више утиче природни прираштај, а у мањој мери досељавање.

Т Н

Центар авионске индустрије у САД је град Сијетл. Т Н

103


Политичкогеографске, демографске и економскогеографске одликепојединих делова света (Европа)

1. Допуни следећу реченицу:

Европа се простире између ___________________ мора на југу,

___________________________ океана на северу, ________________________

океана на западу и планине ___________________ на истоку.

2. Које од наведених планина према начину постанка спадају у громадне планине?


а) Урал

б) Скандинавске планине

в) Пиринеји

г) Родопске планине

д) Карпати

3. Поред назива државе допиши одговарајући број који се односи на регију којој та

држава припада.

а) Италија _____ 1. северна Европа

б) Пољска _____ 2. јужна Европа

в) Француска _____ 3. средња Европа

г) Украјина _____ 4. западна Европа

5. источна Европа

4. Поређај наведене државе по броју становника почевши од најмногољудније.

(Србија, Норвешка, Холандија, Италија)

1. _________________________________

2. _________________________________

3. _________________________________

4. _________________________________

5. Колико је процентуално учешће Европе у укупном светском становништву?


а) Око 10% светског становништва.

б) Око 20% светског становништва.

в) Око 30% светског становништва.

г) Око 40% светског становништва.

104

6. Која држава има највиши природни прираштај ако има наведене податке о наталитету

и морталитету?

Исланд Немачка Холандија Француска

наталитет 15‰ 8‰ 11‰ 12‰


Одговор: ________________________________ .

7. Поред назива за индоевропске групе народа допиши одговарајући број који се

односи на народ који тој групи припада.

а) словенска група народа _____ 1. Швеђани

б) романска група народа _____ 2. Чеси

в) германска група народа _____ 3. Грци

4. Румуни

8. По ком енергенту Европа има највеће процентуално учешће у светској производњи?


а) природни гас

б) камени угаљ

в) нафта

г) лигнит и мрки угаљ

д) електрична енергија

9. Које су три највеће европске морске луке?

1. __________________________ у Холандији.

2. __________________________ у Француској.

3. __________________________ у Немачкој.



Европа је по површини, међу континентима, већа само од

Аустралије.Т Н

Према облику владавине Холандија и Белгија су парламентарне

републике.Т Н

Нафта се у Европи највише експлоатише са дна Средоземног мора. Т Н

Винова лоза, маслине и агруми се највише гаје у државама које

излазе на Балтичко море.Т Н

105

Како припрема наставника за час подразумева коришћење стручне литературе, интер-нета и других извора сазнања, у овом делу Приручника налази се предложена стручна литература чијим коришћењем свакако може да се унапреди наставни процес.

Влаховић, П. (1984): Народи и етничке заједнице света, Вук Караџић, Београд.

Гавриловић, Д. (1999): Александер фон Хумболт, Глобус, 25, 175–181, Београд.

Група аутора (2007): Школско свезнање, Завод за уџбенике, Београд.

Грчић, М. (2011): Географија религије, Географски факултет, Београд.

Грчић, М. (2005): Политичка географија, Географски факултет, Београд.

Давидовић, Р. (2004): Регионална географија Европе, Департман за географију, туризам и хотелијерство Природно-математичког факултета у Новом Саду, Нови Сад.

Деникер, Ј. (2002): Расе и народи на Земљи, ЦИД, Подгорица.

Ђурђев, Б. (1998): Географија становништва, ПМФ, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.

Кицошев, С., Голубовић, П. (2002): Регионална географија Африке, Природно-математички факултет, Ниш.

Љешевић, М., Живковић, Д. (2001): Картографија, Географски факултет Универзитета у Београду, Београд.

Мастило, Н. (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд.

Недељковић, М. (2001): Лексикон народа света, Српска књижевна задруга, Београд.

Нејамшић, И. (2006): Демогеографија, Школска књига, Загреб.

Полме, Д. (2006): Афричке цивилизације, Центар за изучавање традиције, Београд.

Стаменковић, С., Бачевић, М. (1992): Географија насеља, Географски факултет ПМФ Универзитета у Београду, Београд.

Ћурчић, С. (1992): Географија насеља, ПМФ, Институт за географију, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.

11. ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА НАСТАВНИКЕ

106

Шабић, Д., Вујадиновић, С. (2011): Регионална географија Аустралије, Српско географско друштво, Београд.

Шабић, Д., Павловић, М. (2008): Глобални и регионални развој Европске уније, Географски факултет, Београд.

Fellmann J. D., Getis A., Getis J. (2001). Human Geography, Landscapes of Human Activities, Mc Graw – Hill, New York.

Fuhler C. J., Royal A. (1998): Discovering Geography of North America with Books Kids Love, Falcrum Publishing, Colorado.

Knox, P., Marston, S. A., Nash A. E. (2004): Human Geography: Places and Regions in Global Context, Pearson Education Canada, Toronto.

Natek, K., Natek, M. (2005): Države sveta, Mladinska knjiga, Beograd.

Vasović, M. (1971): Regionalna geografija – karakterističke regije na Zemlji, BIGZ, Beograd.

107

1. Баковљев, М. (1998): Дидактика, Научна књига, Београд.

2. Брофи Џ. (2004): Настава, Педагошко друштво Србије, Београд.

3. Вилотијевић, М. (1999): Дидактика: организација наставе, Завод за уџбенике и наставна средства и Учитељски факултет, Београд.

4. Гордон, Т. (2003): Како бити успешан наставник, Креативни центар, Београд.

5. Ђере, К. (1980): Методика наставе географије, Географски факултет, ПМФ, Нови Сад.

6. Ивков, А. (2002): Активне методе у настави географије, пут ка квалитетнијем образо-вању, Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.

7. Ивков, А. (2002): Настава географије у основним и средњим школама, Приручник за сту-денте и наставнике, ПМФ, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.

8. Ивић, И., Пешикан, А., Антић, С. (2001): Активно учење, Институт за психологију, Министарство просвете и спорта Републике Србије, Министарство за просвету и науку Црне Горе, Београд.

9. Ивић, И., Пешикан, А., Антић, С. (2001): Активно учење 2, приручник, УНИЦЕФ и Институт за психологију, Београд.

10. Ковачевић, В., Младеновић Кљајић, Б. (2014): Географија, Уџбеник за други разред гимназије, Издавачка кућа „Klett”, Београд.

11. Матијевић, М., Радовановић, Д. (2011): Настава усмјерена на ученика, Школске новине, Загреб.

12. Ромелић, Ј., Ивановић, Љ. (2011): Дидактички принципи у настави географије, Универ-зитет у Новом Саду, ПМФ, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.

13. Ромелић, Ј. (2006): Специфичности организовања и извођења часа у настави географије, Глобус, Географски факултет, Београд.

14. Ромелић, Ј. (2005): Методе рада у настави географије које утичу на активизацију ученика, Природно-математички факултет, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.

15. Рудић, В. (1999): Методика наставе географије, Географски факултет, Београд.

16. Трнавац, Н., Ђорђевић, Ј. (1992): Педагогија, Научна књига, Београд.

ЛИТЕРАТУРА

Documents

Географија 2 - Izdavačka kuća KlettУвод Приручник је намењен наставницима географије у другом разреду гимназије