Marksizam i savremenost

-Urelivacki odbor Izdavackog centra Komunist Nijaz Dizdarevic (predsednik), David Atlagic (glavni i odgovot-ni urednik), Vladimir Bo\an, Ivan Cifric, Nikola Cingo, Zvonimir Damjanovic, Ali Dida, iro Hadzi Vasilev, Milan n, Milan Mali, Simo Nenezic, Milos Nikolic, Najdan Pasic, Ivan Peric, Olga Perovic, Vojo Rakic, Budislav Soskic, / Agst Vrtar, z Zahrastnik

Ut-ednici ilos Nikolic i Vera Popovic Lektor

Slejman Mehmedbasic Nact"t korica Vladaa lvlkonja

Edvard Kardelj

Pravci razvoJa politickog sistema socijalistickog samoupravljanja

Izdavacki centar Komunist Beograd, 1985.

NAPOENA UZ PRVO IZDANJE

Ova rasprava Edvarda K"delja politickom sistemu soci-jalistickog samoupravljanja bila pedloi.ena i pihvacena kao os-nova za diskusiju koja voilena 30. sednici Predsednistva CentJalnog komiteta Saveza komzmista ]ugoslavije daljem 1-azvo-ju naseg politckog sistema i zadacima Saveza komzmista Jugosla-vije (odzmza 13. jmza 1977. godine Beogradu).

Na samoj sednici Edvd Kadelj podneo k1ace uvodno izlaganje, koje celini objavljeno dnevnoj stampi i kao pri-log listu "Komzmist" od 20. jmza 1977. godine.

Raspl'ava Edvada Kdelja politickom sistemu socija-listickog samop1avljaja i njegovo uvodi;o izlaganje 30. sed-nici Pledsednistva SKJ pri!Jvaceni su kao osnova za aktiv-nost Saveza kounista Jugoslavije pripemama za Jedanaesti

konges SKJ. . I?ripremajuCi rukopis za stampu, autor nekim mestima proio p?voitni tekst rasprave i podmbnije razradio pojedine teme. Pmed toga, jegovo uvodno izlaganje 30. sednici P?ed-sednistva SKJ uneto ?asp;avu odgova?ajucim mestima. Auto1 dao i novi aslov rasp1avi.

Ova 1asp?ava Edva?da Kardelja politickom sistemu socija-listickog samoup1avljanja objavljuje se ptvi put i istov?eme;zo r

srpskohrvatskoii(cirilick!i latiniCko izdanje), slovenaf:kom, ma-kedonskom, albanskom i mailarskom feziku.

Septembar 1977. godine Izdavac

NAPOENA UZ DRUGO IZDAl'JJE

Prvo izdanje rasprave . Kmdeljt:t "Pravci razvoja politic-kog sistema socijalistickog samoupravljanja" (Izdavacki centar "Kommist", Beog1ad, 1977. godina) naio veliko intae-sovanje nase javnosti i nakon kraceg vremena rasprodato, iako

stampano velikom tirazu. U meiluvremenu autor p1ip1emio s verzij ove ras-

p1ave za objavljivanje inostanstvu kojoj dao naslov: "Pu-tevi demokratije. socijalizmu". prilikom autor skoo sve delove rasprave uneo vise znacajnih dopuna kojima su liie obia'Snjeni ili precizirani pojedini teorijski stavovi i pojmovi.

Sve znacajnije dopzme kojima tec unete su i ovo iz-danje rasprave, one se odnose delove teksta dmstueno--ekonomslzim promenama, minulom radu, interesima samou-pravnom dnlstvu, evrokomunizmu, ultra!evici, meaunarodnom as-pektu takozvanih oanicenja demokratskih sloboda i prava i polozaju i ulozi vodeCih subjektivnih snaga drustva. akoae, iz-vrseno i odgovarajuce prestruktuiranje teksta. Na primer, oformljen novi, treCi odeljak pod naslovom_ ,,0 nekim viclo-vima ideoloske borbe oko demok1atije i politickog sistema so-cijalizma".

Mart 1978. godine Izdavac

UVOD

U posiednjih sedam-osam godina, posebno odlukama Dese-tog kongresa Saveza komunista Jugoslavije, Ustavom iz 1974. go-dine, Zakonom udruzenom radu i drgim sistemskim zakonima, kao i odgovarajuCim drustvenim i politickim merama i akcijama, izvrsene s u nasem dustvu veoma kpne, rekao bih, gotovo

revolcioae promene u drustveno-ekoomskim i pizvodnim odnosima, kao i kim odosima u federaciji, odnosno me au t'epL!likama i polajinama, i u oasti politickog sistema socij'"listickog samoupravljanja.

Ustavim promeama koje su izvrsee 1968. godine (aman-dmai VII-XIX) i 1971. goclie (amandmai XX-XLII) iz-ejen i dopunjen Ustav SFRJ iz 1963. godine.

Ustavne promene iz 1968. godie odnose se na itne re-fore u pogledl! eal!nacionalih odosa, to jest na nov i, potpllije jasnije SL1 fomulisaa UStavna nacela odnosima iz-rneau repulika u fedeaciji, s sustii drzavnosti i

poloju repl!lika, autonomnih polajina i federacije. U stvari, tim mm nije samo potvrlen dostignuti stepen razvoja aseg samoupravog drustva, odosno stepen l'azvijenosti samou-pravne sadrzine u meallnacionalnim odnosima, nego njima itno prosiea ekoomska i politicka samoupravna samostalnost

repulika i atoomnih pokrajia, Cime mogucnost melunacionalni trvenja svedena na riimum.

Saglaso tome, data jasnija ustavna defiicija repulike kao dzave zasnovane na suverenosti aroda i na vlasti i samo-upravljanju !'adnicke klase i svih radnih ljudi. Odreleije iz-razen pincip da su t'epublike ne samo drzavne, nego i socijalis-ti&e samoupravne demokatske zajednice dr:rih ljudi i gralana,

9

ravnopravn naroda i naiOdnosti. One se pojavljuju kao samo-upravne i drzavne drustveno-politicke zajednice u okvil'u kojih radni ljudi i gradani ostvaruju najveCi deo svojih suvereih pt'a\'a i duznosti. u pogledu autoomnih ki, u l ustavne odredbe ueto nacelo da su i pokrajie elemenat jugos]oyen-skog fedealiza. feder-acija definisana s kao zajednic-ki instrument repulika i autonon pokajina za esavanje

Ustavo tacno nabrojanih zajednickih inteesa. Kasnije, odred-baa Ustava SFRJ iz 197-t. godine, potvrdeni su i dalje Iaz-radeni upvo takvi de'mokiatski odnosi u jugoslovenskoj fe-deraciji.

Na taj naCin Jugoslavija i nije vi~e fedeiacija u klasicnom smislu te IeCi, nego specificna zajednica samoupravnih naroda i narodnosti, koji u federaciji ostvat'Uju samo d deo svojih suvereih prava, i to na osnovu dobrovoljnog dogovora utvr-

deog Ustavom federacije koji stupa snagu tek kad ga potvt-di skupstina svake repulike i tn polajine.

U okviru usta\'nih promena iz 1971. godine poseban kom-pleks refOl'mi Cine takozvai "Iadicki amadani" (amadmani XXI, XXII i XXIII). Na osnovu ovih izvant'edo znacajih i revolucionarnih aadmana adicima u udruzenom adu u

acelu obezbedeno ovladavaje celior procesa dt"Ustvee re-piodukcije. U olil eposiedno pl'imelji\'e ustave norme, O\'lm amadmaima pecizirano da radici u samopavom

dzenom radu najneposednije, u odnosima medLJSobe za-visnosti i uzajane odgovorosti, !'\'l i aspolaz celinom dohotka koji ostvare S\'ojim radom (telCim i inlim) i da prav

ljaj Sl'edstvima proSiene epodukcije, bez obzira na olik nji-hove ciikulacije i koncetracije. Jedio takva ekoomska pozi-cija radnika mogla da gaiantje i njihovu dominantnu ulogu u sistemu politicke vlasti. Radi nepos!'ednijeg spajanja radnika sa

rezltatima njihovog Iada, sa dootkom, sa viskom d uvedei su novi olici saoupravnog oganizovanja udzeog rada, pre svega osnovna org,izacija duzenog d kao nosilac svih

tih prava i medsobih obaveza adnika. Donosenjem novog Ustava 197 4. godine zaokzena d izuzetno vazna faza azvoja jgosloveskog dstva na os-novaa socijalistickog samopavljanja. Ustav polazi od coveka i njegovih autenticnih interesa i potreba i od odnosa d ljdima koji nastaju na osnovi takvih jihovih prava i edsobnih obaveza, ne ()d odnosa izmedu coveka i illzave. Dzava ,

10

u stval'i, ili bl trebalo da d, sarno iuaz i eksponent tako formil'aih edsobnih odnosa ljudi koji pravljaj sai s i dstvorn. PolazeCi od toga, Ustavo se, izedu ostalog, utvt-. duje da se proces dstvene reprodukcije - na osnovama sa-

rnopravnog raspolaganja sredstvima za proizvodnju i eprodukciju u illustvenoj svojini u osnovnirn organizacijama udzenog rada - organizuje i reglise pute tak\'ih unutasnjih ek~:omskih odnosa u kojima adnik u osnovnoj organizaciji udzerg rada, odnosno njegov r-ad i dgi njegovi neposredni i dgoocni zivotni i drustveni interesi uvek pocetak, cilj i _kl'aj tog pl'O cesa.

U olasti politickog sistem~, razresavajuCi pitanje kako sa-moupr-avne poizvodne odnose piet\roriti u izvor i osnO\'U poli-ticke vlasti, Ustavom uveden delegatski sistem, to jest sistem delegacija saoupravnih zajednica, kao osnova i izvor konstitu-isanja i fukcionisanja skupstinskog sistema, time i kao os-nova celokupnog dstvenog sistema. U ovoj olasti Ustav do-slednije nego ranije tvrduje rnesto i ulogu sbjekti\'nog faktora socijalizrr, posebr mesto i ulogu Saveza komnista ugo-slavije, Socijalistickog saveza radnog na!'oda L!f;oslavije, sidikata, kao i dgih keati\nih saga socijalisticke dustvee svesti.

Posle donosenja Ustava u jgoslo\7enskom dstvu se odvi-jao intenzivan d na konketnijoj azadi ustavnih l i jegovih reseja radi jiho\'Og spl'Ovodenja u zivot. veoma zna-

caja i slozen posao jos u toku. Tako, na primer, donet Zako osnovama dl'Ustvenog

pl'aniranja i drustvenom planu Jugoslavije ( 6. februara 1976 ). prvi zako sistemskog kaaktea koji doet na osnovu

ovog Ustava. Zakoorn se uvodi novi sistem dstvenog plani-raja koji se itr !'azlikuje od ranijeg sistea, i to pre svega U tome StO za polaznu OS110VU celokupnog sistema dl'Ustvenog

planiarij~ uzima samoupravna prava, obaveze i odgovoosti tad-nika i adnih ljdi uopste u sticanju i taspolaganj dohotkom u sarnoupravnom udruzenom radu. Zato su osioci takvog sistema planiranja osovne Ol'ganizacije udrLJzenog d kao nosioci ce-lokupnog drustvenog dohotka i udzivanja !'ada i sredstava. Planovi ogu da se donose samo osovu saglasnosti osno7-nih Ol'gaizacija udzeog rada u okvi jedog speciblog si-stema dobrovoljih samoupa\'nih spoazuma i drustvenih do-govora. Planovi svih drugih sLJbjekata plainja rnoraju da po-laze od plaova tih otganizacija kao svoje osove, pre svega

11

moraju da bud~ u skladu sa planiranim dohotkom u njima. ime se zajednicki planovi razvoja celukupnog jugoslovenskog dstva zasnivaju na dogovor-u oni kuji ih u zivotu jedini mogu izvrsavati. Drzava moze prinudom da intervenise i da ucestvuje u planiranju samo u okvi svojih Ustavom precizno odr-edenih nadleznosti, to jest tamo gde se radi prolemima od zivotnog interesa za odr-2anje drustva. .

Izvrsavanje obaveza preuzetih planom, na osnovu ptethodr potpisanih samoupravnih sporazuma i drustvenih dogovora osnovama plana, tako postavljeno da ko ih prvatio

ne izvsava ih, snosi odgovornost. i tome obaveze preu-zete planorn rnoraju iti cvste i erljive kako i se znalo ko za sta odgovaa i ko kakva prava i odgovoosti ima. Niko nerna v utvrdivanja planskih obaveza za osnovne organizacije uduzenog d, osirn dstveno-politicke zajednice (fedeacije, repu-

lika, pokrajina i opstina), i to s u okviu njiovih estiktivno utvdenih ustavnih nadleznosti. Upravo tirne plan zaista postaje izaz a,utenticnih interesa adnika, sistern planiranja po-staje diektan izraz samoupa\'ih socijalistickih poizvodnih od-nosa, sa zadatkorn da takve odnose reprodukuje na kvalitativno sve visem nivou.

Svakako, najzacajiji zako koji donet posle US\'ajanja Usta\'a SFRJ Zakon udruzenom adu. Njirne su sustiski,

v i ogaizaciono azradena ustava l i istitacioalno utvrdena pravna i drga dstvena sredstva i mehanizrni koji tre-ba da obezbede uspesu i dosled iu Ustava, kao i brzu i dosledniju realizaciju idejih, dst\'eo-ekonomskih i politic-kih opredeljeja izgradji sistea samoupravog udru.Zenog rada utvrdei u dokuetia Desetog kogresa SKJ.

Zakono udruzenom r-adu s_u konkretije regulisai sa-moupravni drustveno-ekooski odnosi u udrazeom adu: od-nosi u sticanju i raspedivanju dohotka, kao i u raspodeli sred-stava za licne dohotke radnika; prava, obaveze i odgovoosti organa dstveo-politickih zajedica u sticanju, rasporedivanju i raspodeli dohotka; medusobi odnosi radnika u udruzeom radu (zasivanje radnog odnosa, uredivanje prava, obaveza i od-

govoosti l'adnika u udl'uzenom adu, odgovomost za vrsenje radnih obaveza, zastita v radnika iz medusobnih odnosa u radu); upavljanje drustveni sredstvia; povezivanje liCnog ra-da u sistem saoupavnog uduzenog rada (udruzivanje zemljo-radnika i udru.Zivanje samostalnog licnog d sredstvima u svo-

12

jini gradana sa udzenim radom drustveim sredstvima) itd. Ovim zakonom , isto tako, detaljnije regulisano samuupavno organizuvanje udr-uzeog r-ada: oblici uduzivanja rada i sred-stava (osnova orgaizacija udrzenog f, radna organizacija, sluzena orgaizacija udruzenog rada, poslovne zajedice ogaizacija udzenog rada, samoupravne iteresne zajednice itd.); od-luCivanje radika (liCni izjasnjavanjem, putem delegata i dele-gacija); organi upravljanja (radnicki savet, izvrsni organi radickog saveta i poslovodni Ol'gani); informisanje radika u udru-

zeom adu; saoupra\rna radni&a kontola; odgovornost za obavljanje samopravnih funkcija; drustveni dogovori, samou-pravni sp01azui i dgi samoupravni opsti akti; drustvena za-stita saoupl'avnih v i dstvene svojine.

Uzeti u celii, u svojoj medusobnoj povezaosti i jedinstvu, sva resenja i instituti sadrzani u ovom zakonu tl'eba da budu pod~ loga i oslonac za samoupravnu praksu u daljem preobrazaju od-nosa u udzenom Iadu. Sa idejnog i drustveno-politickog sta-novista Zakon udruzenom Iadu koncipian kao svojevrstan kodeks udruzenom radu, koji predstavlja cvst oslonac i oruzje

.. ~ klase u njeno organizovanom delovanju u pravcu ovla--~ciailnnfa:._celinom sredsta\ra i faktora drustvene reprodukcije, u vr-.~r seJ:Iju nkcija vlasti i u upravljanju drugim dstvenim po-

~f) s~fil#~ . '"i.,.:\:cc:;J?ered Zalna osnovama sistema drustvenog planiranja i ~ udzenom radu, tokom 1976. i 1977. godine doneti

su i sledeCi sistemski zakoni: Zakon Narodnoj banci Jugosla-vije i jedinstvenom onetarnom poslovanju arodni banaka re-

plika i nadnih banaka pokrajia; Zako novcanom sistemu; Zakon osnovama keditnog i bankarskog sistema; Zakon de-vizno poslovanju; Zakon krediim odrsia sa inostran-stvom i pl'Oetu l'Obe sa inostranstvom; Zakon obavljanju pri-vrednih delatnosti u inostanstvu; Zakon finansiranju federa-cije i drgi. Pr-ed donosenjem ili u fazi pripreme nalaze se i za-koni : osnovaa sistea cena i drustvenoj kontl'Oli ; utvr-divanju i asporedivaju ukupnog prihoda i dohotka; minulom radu; organizaciji i adu uprave i dl'Ugi. Strateski, dugoroci dstveno-ekonomsk.i i politicki cilj svih tih sistemskih zakona u tome da radnicka klasa i svi radni ljudi u potpunosti ovladaju celino odnosa drustvene reprodukcije, drustvenim kapitalom, dohotkom, viskom tada, to jest uslovima, sredstvima i plodo-vima svog tada, sto matel'ijalna pretpostavka obezbedivanja

13

njihove politicke vlasti i upravljanja drustvenim poslovima u svirn olastirna dstvenog d i zivota.

Svim tim proenarna uCinjeni su znacaji koraci u daljern. ucvrsCivaju samoupl'avog drustveno-ekoornskog i socijalog polozaja radika i radnih ljlldi uopste i u razvoju sisterna soci-jalistickog sarnoupravljaja u celini. U\'ek u poslosti, i ovu novl! etapl! u razvoju nase socijalisticke re\rolucije pokrenuo - na osnovu terneljite i svestne kriticke analize stanja l1 na-sem d!'ustvu - Savez kornunista Jugosla-vije, sto sarno potvr-duje njegovu zivl! avangardu ulogu u nasern drllstvu.

1ezultat svega toga nase dst\'0 doilo mnogo cvr-scu sopstvenu drustveo-ekoomsku sadrzin i strktu koja iz-l'asta iz kon]etno l'azraaeih i UCVI'SCeni socijalistickih i S upravnih pl'Oizvodnih odnosa. Ti odosi se dalje razvijaju kako u nacelnom socijalisticko i deokratsko tako i l1 funkcioalnom i ganizacionom sislu. Oni omogucuju i obezbeduju da se nase

dstvo u sve vecoj eri slobodno, saostalo i sarnoupravno !'azvija na osnovi sopst\'enih objektivnih unutl'asjih zakonitosti dstve:o-ekonomskih odosa socijalistickog samoupra\rljanja. znaCi da se dalje fukcioisaje naseg dstva zasnivati sve manje ulozi dr.zavnog apat-ata, sve vise na snazi i inicijativi samoupravno udruzeih i deokatski otgaizovaih adika i svih adih ljdi, koje njiov samoupavni udruzei rad Sl'edstvi-ma u dstvenoj svojini sve \'ise ujedijje zajedi slobodih proizvodaca. Dgim reCima, uesto uloge drzave i jenog aparata - sto ka!'akteristika drzavno-svojinskih oblika socijalistickih pioizvodnih odnosa - sve se razvija pi'oces jacanja samoupravne uloge radnog coveka u udzeom radu i u dgi samoupravnim zajedicama njegovih interesa, kao i u demokratskom delegatskom mehaizu aseg drustva.

S coveku ne moze doneti ni dzava, ni siste, i po-liticka stl'aka. Srecu covek moze sei stVOl'iti samo sam. Ali

on sam kao jedinka, g s u ravnopr-avni odosima sa drugi ljudima. U tim odosia on t samoupravno i slo-bodno da ovladava svojim pojediacnim i opstim dstvenim od-nosima, ali - u odgovarajuCim demokratskim organizacioim olicia - i di"zavo, sistemo i politickorn stranko kao in-stt'urnentima njegovog sopstvenog samopravljanja. Avangardne snage socijalizma i socijalisticko drustvo, prema tome, mogu ima-ti samo jedan cilj, to da, prema ogucnostima datog isto-rijskog tl'ertka, stvaaju uslove u kojia covek iti sto slo-

14

bodniji u takvom liCnom izrazavanju i stval'anju da moze - na osnovi dustvene svojine na sredstvima za pl'Oizvodnj - slo-

bodr raditi i stvarati za svoju srecu. samoupr-avljaje. Medutim, ovaj _Pl'Oces jacanja samoupra\nog polozaja i uloge r~dog coveka ne br mogao slobodno, u punoj meri i potrebno

damikom da se azvija ako se takvim drustveno-ekonomskim i proizvodnim odnosima ne i lagovremeno i brze prilaaodavao i politicki sistem l1 celini. Zato su se sada pied nase d;ustvo i u_ olasti p~lit_ic~?g sistema, odnosno l1 pogledu daljeg l'azvoja srstema soc!]alrstrcke saoupravne demokratije, postavili zadaci ne n znacajni od oih koji se na osno\7ama Ustava i Zakona udruzenom radu vec ostvauju u olasti dl'Ustveno-ekonomskih i proizvodih odrsa. Uspostavljanje upavo takvih dstveno

-ekooskih i oizvodih odnosa pedstavlja - u meri l1 ko-joj su i dopr'ineli i doprinose stabilizaciji socijalistickoa i sa-moupravnog sistema - drustver-ekonomsku i materijaln~ bazu za dalji .xazvoj politickog sistema i za dalje ucvsCivanje i razvoi

demoktskih odosa edu ljudima u sistemu socijalistickog sa-oupavljanja.

Ova rasprava prvenstveno iZI'aZ stanja, to jest dostigutog stepena t-azvrtka, rl i zadataka koje danas i nepoSl'edno

t da resava jugoslovenska dstvena teorija, nauka i praksa u daljoj izgl'adji politickog sistema l1 Jugoslaviji. Razume se, pri tome raspl'ava, pravilu, ne ulazi L1 proleme politickih si-stema uopste, nego osi pecat osnovnih karakteristika politickog sistema socijalistickog samoup1avljanja Jugoslaviji i u tom smi-~lu pre~stavlja pokt1saj uopstavanja iskustava, ali i dalje teorijske 1 praktrcne razrade samoupravne demokratije socijalizma kao ob-lika P.?liticko~ sistema cija izgradja l1 Jugoslaviji traje preko tri

d, poreklo se moze tl'aZiti jos u vree narodooslobodilackog rata (1941-1945. godine).

v Na\avno, da i se svestl'anije osvetlili razvojni putevi poli-tickog srstea saol!pravne demokratije, pogotovo da i se pouzdaije l!kazalo na pravce jegovog daljeg razvoja, ilo ne-ophodno kriticki ukazati na neke osnovne karakteristike i obelez-ja i drugih politickih sistema. Dl'llgim reCia, bilo neophodno ukazati i njihove pozitivne i njihove egativne stane koje su dosle do izra2aja u njihovom dosadasnjem razvoju. Uostalom noga pitanja i pl'Olemi u ovoj, kao i l1 drugim olastia dt'U~

st\enog zivota isu prolei samo d zelje ili jedog si-stea, nego savremenog covecanstva l!opste, to jest svih z-

15

savremenog sveta, iako ih svaka zemlja resava na svoj i raz-liCit nacin koji rie zavisi samo od njene dru~tv~no-~~(or:omske, odnosno k1asne strukte neao i od konkreth rstor!]sklh uslo-

' . . va, adicija, ostrine unutt"asnjih dstvenih suprotr:?str, sta~ drustvene svesti, stepena ekonornske, ku1turne 1 socrJalne razvl-jenosti, melunarodnog polo2aja itd.

Stoaa moja kr-iticka analiza razlicitih politicki sistema kompara~ivna, to jest ne ulazim u pitanje is~.oijsl~o~ p01e~la _ovog

onog politickog sistema niti z koJl ovaJ rli ?naJ SI_sten: daas ima za neku zernlju, g ukazujem na poslede koje bt jedan neadekvata politicl~_i sistem, ?do_sno jeda.r: ~e~?ekv_atan sistem politicke demokratlje rnogao rmat1 sociJalr_stke 1 sa-moupiavne odnose rneau ljudima koji su zapoceti 1 postepeno dalje izgraaivani }ugoslo.venskom revolucijom. Zato sam tas pravi i ukazao na razlike izmedu politickog sistema gralansk?g parlarnentarizrna i politickog sistema socijalistickog samoupravlja nja, kao i na !'azlike izmeau jednopartijskog s~stema ~ sam?uprav-ne demoklatije. Naravo, pri tome nisam rmao kakv! pre-tenzija da jugoslovenski politicki sistem socijalistickog samo_u-pravljanja nudim kao Ieseje dgima da ga pl'Oglasavam

diim putem i olikom izgl'adnje demokratskih odnosa u savre-menom socijalizmu i u svet uopste. Ali, istoviemeo sam ~-stojao da sto potpunije i al'gmentovanije ukaz~m l razvojpe pia\'Ce sistema i obllka samouptavne demokiatl)e, odnosno na razvojne pravce obllka politi~~o~ sistema koji ~~)vise odgovar~: ju sistemu samoupravnog s6Cijallzma JgoslaviJl, odnosr ko]l jedini proizlaze iz punog i doslednog postovanja samoupiav~? i socijalistickih odnosa med ljdima i narodima i narodnostl ma Jugoslavije. . .

Jer politicki sistem socijalistickog ~~moupravl]a~J~v ~ Jug?-slaviji, odnosno samoupravna demokratlja kao specrfrcl oblik demokratskoa politickog sistema izz i rezltat sioke demo-kratske socij~llsticke evolucije i drstveno-istoijski uslova, ~ i niza duaih fakta i specificnosti koje s nastale u posebm istorijskim"' uslovima, to jest posebnim objektivnim i subjektiv-nim slovima jednog sasvim konketnog i odeaenog drst~a ka-kvo jugoslovensko drustvo. U tom yogled~ ~amo~r;>~a~. dru-stveno-ekonomski, odnosno ptoizvodnl odnOSl 1 polltlckJ S!Stern samoupravne demokratije Jugoslaviji imaju svoju dubok re-volucionanu demokatsku tradicij, svoj neprekinuti put Iazvoja. u stvari, decenijarna dstvenom i politickom zivot Jugo-

16

slaviji se izgraauj i ucvrsc takvi demoktatski olici drustve-ne organizacije i prakse kojima milioni ljdi neposredno aktiv-no odlucllju kako svojim llcnim tako i zajednickim i dstvenim inteesima i potrebama.

Takav sistem samopavnih demokatskih odnosa nastao i postepeno se razvijao od prvi odbora nO\'e vlasti koji s stva-rani jos od samog pocetka narodnooslobodilackoa ustanka i soci-tallst_icke revJl:ije tok digog svetskog ;;. revolcija ~ brla dboko narodna i demokiatska; to zaci izvaredo

masova. Usred Hitlerovog "Rajha" nastajala osloboaea teri-torija,. koja. poekad zahvatala tl'i petie tel'itije Jugoslavije. Na toJ tetoriji - uz to yisenacioaloj - l fizicki ne-

!J10gce spostavljati nek centalizovall vlast. N s spontano i na osnov akcije naodnooslobodil::tckog poketa l!Spostavljale i odzavale natodne mase, upravo . nekim pocetnim oblicima empiristicke samopravne deokratije.

revolcionao demokratsko llcesce sirokih natodni ma-sa ll \'rsenju \'lasti i dg dstvenih posJova kontinil'ano pisuto i ost\'

cijalistickog drustveog uredenja, odnosno ne vide da taj put i oblici demokratski odnosa u nasem dstvu nisu plod neCije subjektivisticke konstrukcije, nego objektivna nuzost kretaja drustva koje pi'Oslo loz jednu duboko dekratsku narodnu revoluciiu.

Posto su prolemi daljeg razvoja politickog sisterna od da-lekoseznog z za uslove i v razvoja naseg socija:listickog

samoupravrg drustva u celii, eophodno da Sa\rez komuista Jugoslavije zauzrne s stavove upravo pravcima i sred-stvima r-esavaja tih l'l, odnosno putevima i olicima daljeg razvoja politickog sisteina socijalistickog samopravljanja.

i r, Savez kounista Jugoslavije sada polozaju da z uspeso da konktetizuje iicijative i nacelne sta\ro-.;e ko-je tim pitajima vec zauzeo njegov Deseti kongres. Razurne se, ti prolemi is mogli iti stavljei na devi d pre nego sto nase dstvo doilo svoju pravu, rekao bih, "drstveo

-ekoomsku dus", to jest dok isu uspostavljei takvi olici i unu tt-asnje \'eze dustveo-ekonoskih i proizvodih odosa koji su sposobi da fkcionis bez pr-esudog pokrovite!jstva dr-zavnog t.

Stoga sada drstvea nadgradnja u celini, posebno politic-ki sistem postaje odlcujuce pitanje naseg daljeg uspesnog sa-

oupravnog razvoja_. pogotovo zato sto se cak z reCi da azvoj politickog sistea u odrelenom zaostajanj, odosno da neka njegova institcionalna resenja vec dolaze u nesklad sa do-stignutim stepenom raz\roja odosa i olika koji se uspostavlja-ju i razvijaju u saoupravo orgaizovanom udrzeom rad i u . olasti samoupravljaja uopste. Ako i taj nesklad potrajao, on i mogao postati oziljna kocnica daljem uspesom azvoju i

evrsCivanj stailnosti sistema socijalistickog samoupravljanja u c:elini.

Osim toga, donoseje Ustava iz 1974. godine u sistemri socijalisticke drzavne vlasti u Jugosla\iji, posebno skupsti

sko sistemu, pevazidea i kinuta veCina ostataka politic-kog sistema bzoaske drzave, koje, i, socijaliza pvim fazama svog azvoja pozajljuje od njega. Delegatsko-slpstinski sistem, nacelo, postao , odosno treba stvaro da postane

okosica celolprg politickog sistema aseg samoupravog Zi-vota i sistema drzavne vlasti. Ali, sa tim novi demoki-atskim politickini oliko drustvenog saoupravljanja jos nisu usklale

i i svi dgi vidovi samo politickog sistema, g i polozaj

18

i n del?vanja s_ubjektivnih socijalisti&ih snaga. Ako i taj es~ad duze. potraJaO, delegatski sistem i se tesko oslobadao

svoJ~. P?}:etih. sla.bos~i, t-az:vijao i se vise putevia neke vrste ep~r'!st1ckog sdikal1za 1 pragmatizma, i i podlozan i

razn:- de~otacijama koje i, nesumnjivo, negativno utic:ale na stailnost 1 dektatizarn aseg drustveog zivota.

?vi ti polemi sada d nase drustvo postavljaju pre sve-ga tr1 osnovna zadatka:

. -~v, !1-eopho~nost k:itic~og razmatranja sadasjeg stanja r:~lit1ckog SI~tea 1 peduz1maa mera da se on l i prak-

t1co ~skladi sa promenama u dstveo-ekooskoj i samou-pravnoJ stkti drustva i sa opstirn pespektivama koje te pro-mee otvaraju r-azvoju jugosloveskog socijalistickog dr-ustva;

dgo, potebu da se odgovarajuCim meraa sire l'azviju i ucvrste demokratski odnosi i demokratska paksa samoupravoa i drustveog odluCivja u celini; i

.. tre~e, ::;.Z?ost da se .. u takvom. siste~u samouprave demo-kra~1Je s 1 konktetnlJe opedeli polozaj, uloga i i delo-

~.a11J~ subjekti\'nog faktora socijalistickog dst\'a, s n 1 sredstva ostvat'ivaja vodece idejne i politicke uloae stva~ ralackih saga socijalisticke drustvene svesti uopste i Sa;'eza ko-munista Jugoslavije posebr. v. Na~ prvestv~?i. z~~atak u izgraliv~nju demoktatskog poli-~r:kog s1steJ?a svocr!~~rstr~kog sam_oupvlJaja sva~ako upavo ~v dalje UC\71SC1Val1Je kao szstema> Jer, ukolrko sistem kao celma bude stalniji i efikasiji, odnoso ukoliko bude dosled-

ije obezbedivao vodecu drustveu ulogu adicke klase od-nosno radnog coveka uopste, ukoliko kl)ucni polo2aji dr~stvu udu CVl"SCe u kama radnog coveka, utoliko nase dustvo

~z, smelije i odlucnije moCi da tazvije S\'e razovrsne ob-lrk~. demokr~ts~e k~ koji su potrebrri za fukcionisanje i za

dar progresrv l'aZVOJ saoupavnog drustYa. istovreme-~o i ~slov prosbl\anja dimezija slobode coveka u asem dl'u-stvu, 1 to prvestveno putevia samoupravnoa deokatizma ne putevima klasicnog g1-adanskog liberalizma, "'koji vise ne mo~ ze da odgovO!'i istorijski zahtevia naseg vxemea.

Pr-ema tome, sada se jugoslovenskom drustvu uopste, s. Sav.ezu k?m~ist>: Jugoslavije nametnula potr'eba da sto ~ lZI'~~lv celgv~t 1 dugorocan l zadataka u olasti daljeg razvoja polrt:~kog srstema na osnovama socijalisticke samouprav-ne demokrat!Je. Takav plan zadataka nase drustvo konkretno

19

da ostvaruje u meri u kojoj mu to bude doz\roljavalo tr'entno sranje njegove ekonomske baze, njegove drustvee svesti i od-nosa moCi drustvenih saga.

Za Savez komuista JugosJa,.

I. DRUSTVENO-EKONOMSE PRETPOSTAVE DALJE IZGRADNJE POLIICKOG SISTEi'viA

SOCIJALISICKOG SAMOUPRA VLJANJA

Drustveno-ekonomska sadrzina i stabilrst proizvodnih od-nosa svakoa dstva imaju dlu logu pogled karaktera i oblikova;ja njegovog politickog sistema i pogled jegove socijalne i politicke stabllnosti.

U jgoslovenskom socijalistickom ~st_vu s ~sta\rom, Za-konom 0 dzenom rad i nizom drgih s1stemskih zakona spostavljene neposredne ekonomske veze radnika . drzenom tad sa njihovim podmstvljenim rnir:_~lim .rado, Jer .~~":~ ka-rakter tih odnosa daje realn sadtz jednom socl)a~tstlCkom drstv. Pod ijmom rninli l'ad ovde pom~nt~m smtsl ~:

zm\m deo vrednosti stvoene adntkovti? t~a~on: koj1 lazi njegov licni dohodak, nego se podr~tvlJ)e 1 ~ takav slzi ilo za akrnlacij, odnosno kao dstve kapttal,

ilo za zajednick ili opst drstven potrosnj raznih vsta. Zbog drstvenog kaakteta rada tako shva~en ~i:li. d poj.e-dinacnog t-adnika drzenom d n~ moze se d1v1dalno tz-raziti osirn kao vtednost stvorena zajednickirn radorn svih rad .. nika. Stoga podst\7ljavanje tog in1og rada. objektiv~a n~znost i U: interes kako drstva kao l tako 1 poje-dinacnog r-adnika dzenom !'d. Jer, ako pods~vljavanje

rninlog rada nije olik otdivanja tog rada od r~dka, ne~o olik zajednickog pravljanja njirne od st!'a?e racJ.r:~ka, onda takav podstvljeni rninli rad istovrern~no 1 atet:Jalna osnova jednakih licnih pra\ra radnika i coveka ,1 osnova negove ravno-pravnosti sa drgim radnicirna pogled pravljanja i korisce-~ja t.e zajednickirn rado stvotene vrednosti.

22

U stvari, karakter tih odnosa izrned radnik~ i rninlog rada najjasnije i najdoslednije se iZl'azava klasni karakter odedenih dstvenih odnosa. Od toga ko i koji naCin raspolaze i pravlja fondovia minlog rada - ilo da se radi l laciji, odnosno drstvenom kapital, ilo fondovirna za zajed-

nick ili opst drustven potrosnj - zavisi ldasni karakter proizvodnih odnosa rned ljdirna. Niko ne pol'ice da piivatno--sopstvenicko prisvajanje kapitala odredje. klasni karakter kapi-talistickih dstvenih odnosa. Ali ni antiteza privatno-sopstve-

nicko pris\'ajanj kapitala, to jest podmstvljavanje !'adnikovog viska rada ili viska vrednosti kao dela njegovog podrstvljenog inlog rada ne daje vek i atomatski iste !'ezltate pogled doslednog kidanja svih olika pl'is\rajanja na osnovu rnonopo-listickog r-aspolaganja kapitalom. Takvo . otdivanje podmstvlje-nog inlog !'ada od radnika koje sposta\rlja tehnoblrokratski onopol drzavnog i ekonomskog aparata pogled pravljaja d!'stvenim kapitalorn - koliko nije pod efikasno demokrat-skom kontrolom radnih ljdi - zadrzava, stvari, veoma snaz-ne elemente najarnog polozaja radika dst\'l1. Dosledo kidanje svakog olika svojiskog ili monopolistickog pl'isvajanja ka-pitala ili upavljanja kapitalom mogce , m tome, saro uslovima kada podstvljei rninli tad l'adika ostaje pod zajed-nickom kotrolom svih radnika - kao s!'edstvo za prosirivanje

raterijalne baze njihovog rada i !' za visu produktivnost za-jednickog l'ada, time i povecanje kupnog i licnog dohotka -u njihovom zajednickom upravljaju oslonjenor demokratski sistem l'avnop!'avnih rnedusobriih odnosa i jednakih liCnih v i oba\'eza dnika.

Dakako, bilo i apsdno tvrditi da olik socijalistickog saropravljanja kakav se !'azvio u Jugoslaviji jedini mogCi ob-lik takvog demokratskog sistema nepos!'edog pravljanja .rad-nika njihovim zajednickirn minuli rado. Uopsteno govoreCi, moglo i se reCi da s:.r stepen i snaga tog olika demoktatizra socijalistickog drustva, odnosno drzave, koji obezbedje veCi ili anji neposredni uticaj radnika i radnih ljndi na donoseje od-

lka u proizvodnim. i dst\'eim odnosima uopste, jedno i erilo stvaog socijalistickog polozaja radnika tirn odosia. Ali, bez preteivanja rnozero l'eCi da socijalisticko samoLipl'avljanje najdoslednije i najjasnije otval'a peispektivu upravo takvog raz-voja.

23

Jer u takYim, to jest u socijalistickim samoupravnim odno-sima ne . prekida se ekoomska i politicka veza adnika u uduzenom radu sa njegoYim podstYljenim minulim radom. On za-

jedo sa dgirn adicima samo kontrolise, nego i spolaze i tim delorn plodova S\'Og rada, rezultati gospodaienja minulim radom u pocesu drustvene .Iepiodukcije solidarno pipadaju svim

adnicima, to jest i se Iazim kaalima ekonomskih v~za \~l'acaju U dohodak S\' Ol'ganizacije udzenog tada, trrne 1 U licni dohodak radnika. takya ekoomska zavisost radika od celokupog procesa dstvee reprodukcije istoyreme_o i os-nova jihove ekonornske i politicke kontiole nad ketanJem ce-lokupnog drustvenog kapitala kao podst\7ljenog minulo? ~-?~

pojediacni i udruzenih radnika, koji Yise i sopstve~kr ili kao monopolsko piavo drzavog apar-ata t:l od njih, g u njihoyim rukama. Stoga nas sistem i predvida da se svi Yid?vi dohotka u proizvodji i reprodukciji sticu samo u ruke t-adnrka osnovne organizacije druzeog rada. i da niko dgi osim rad-nika te osovne gaizacije udrzenog rada moze bez njihove saglasnosti da r-aspolaze dohotkom. Na takav naCi rasporeden dohodak sluzi kao sl'edst\ro za prosirivanje i unapiedivaje mate-l'ijalne baze rada same sv orgaizacije uduzeog rada, putem razih olika udruzivaja d i dohotka, na osnoYu sa-glasnosti oso\7ne organizacije udzenog rada, moze i da se koncentise radi razvoja materijalne baze, telike i tehologije u udruzeom radu uopste. Iz istih razloga ni k - jednako kao ni kpne radne i slozee organizacije udzerg rada - ne moru sticati ikakav drustvei kapital kojim i mog]e neogra-nic~o da aspola2u, nego rade sari sa lozeim edstvima os-novnih orgaizacija uduzeog d i r-aspola2u njima samo u sacrlasnosti sa osovim organizacijama udruzeog. rada, na bazi zaJednicki mvrdeog plana. Ni drzava ne moze da stice nikakav drustveni kapital, osim izuzetno, kada to odredeo zakonom, u cilju realizacije nekih krupih projekata od opsteg drustvenog interesa. Medutim, nl tim izuzetim slueajevima fmira se

"dzavnl kapital", odnosno drzava ne stice pravo svojie u upr~V'ljanj tako sagadenlm objektima, nego radnl ljudl koji d tr sredstvima u dustvenoj svojini.

Na taj aCin r-adicima i radim ljdima uopste, nacelo, obezbedeno - mada u praksi i uvek tako - eposiedno upiavljanje ne samo njihovim tekuCim adom, nego i njihovim podrustvljenlm rnlnulim radom, to jest sedstvima dl'ustvene -

24

p~od~kcije, .~amim tim i sredstvima za prosmvanje i unapre-a1vanJe matetl)alne baze njihO\'Og rada, odnosno - kako skra-ceno nazivam ta sedstva - dst\enim kapitalom u osnovnim oig.~nizacijama uduzeog rada. preko svoje osnove otgaizacrJ~ udr-u~e?og I~da Iadnici pravljaju drustvenim kapitalom i u sv.rm n J.~govog lldl'Uzivaja i kretanja. Na taj nacin radk stv~o doblJa mogcost da spesnije visi ekormsk i politicku kontolu nad sedstvima, uslovima i plodovia svocr ra-da, koz delegatski sistem i nad sredstvima zajednicke po~ros

nj~ .. radika i .?Pste. drst\'ee potrosnje, cak i onim pod-rucjna na k1 zbog objektivni uslova nuza primena dr-zavne prinde.

U'-: z~to postalo neopodno celokpnim dnJstveno--ek~noskrm sist_em obezbediti da se celokpan dohodak u-d~zeog_ rada strce osnovoj organizaciji udzenog rada, da 1 se zatrm pod .neposednom kontmlorn i sa odlcjCim demo-kratskim glasom radika jedne osnO\'e organizacije dzenog !'iJda uvek ponovo proces drst\rene reprodkcije udrzivao sa dohotko drgih osovn oganizacija dzg 1-ada -

1Z11 se, uz odgo\arajce plasko drstyeo usmeravaje i z od~~v~raj.~ nralnu i mateijal stimulacij koja se mora od-I~z 1 u ~.rcom d~l~k~ Iadika. olik definitivog s fk! pr-avljaa 1 aspolaganja. radom i drstveim kapi-tal_m. u rkama rd ljLJdi, sto pocetnirn fazama razvoja SOClJ~l~zm_a najradikaliji olik prevazilazenja pri\'ato-sopstveickog ili ~rokratsko-monopolistickog pisvajaja Iadiko\'Ocr viska

~ada, trme i ostataka kapitaliza LJ S\im njego\im oblici~a. ono sto pl'e svega SL!Stinski v i Sto v sadrzina sam~pravr:?-socij~li~tic!(~g ~st\'eno-ekonomskog sistema. Upra-Y? ~1me nasr Iad ljdr 1 rv st-\ zajednice postaju llr bar vremenom s\re vise postajati odlLicjCi faktoi dstve-ne politike na svim podrcjima drstvenog zivota. .

Napomi~jem pii t da pod m tadnik u napted po-menutorn sm1slu podzevam sve ljde - ilo na fizickom ili na ;rm~m tad, u ~atel'ijalnoj proizvodnji ili u dmgim dstve:J?- delatnostrma, brlo najnekvalifikovaijem ili na naj-odg?vor!em ~e.stu koji tade sedstvima za proizvodnju u d.ustveoJ SVOJI.

dg Sto Sl!stinski novo u nasem dl'ustveno-ekonom-skom sistem jeste llSpostavljanie demokatskocr samopavnog

h . l ) aruzma

povezivanje parcija1nih interesa radnika i njihovih osnovnih sa-moupravnih organizacija i zajednica sa zajednickim sirim inte~esima drZenoa rada i sa opstim drstvenim inte!'esima. , stval'i, ekono"mski mehanizam koji nazivamo ekonomskim siste-mom ~rzivanja_ rada_ i sredstava pod kon,;:rolon: !'adnika, ~~nosno s1stemom tegrtsanog dohotka drstvenoJ reprodkc1J1. Ti odnosi . mg osnovnim i drgim organizacijama drzenog rada, koje saCinjavaj celin sistema drzenog ~ada, da bez ikak\roa drzavra posrednistva, to jest slobodno 1 dobro-voljno st: sve ~like medsobnih o~osa sat-adnje_ i dr~zivanja koji odgovaraj njihovirn proizvodnlrn, ekonomsklrn, SOCl-jalnim i drgim interesima. Na taj naCin se istovl'emeno z punu slobod l'adnikovog odlCivanja obezbedje neophodna koncen-tt'acija dohotka, odnosr drstvenog kapitala koju zahteva sa-vremena tehnologija pl'oizvodnje. I konacno, ria taj naCin i samo pivredno planil'anje pestaje da d instl'Ument centra~istickog monopola drzave, postaje pl'e svega stvar slobodnog 1 dobl'O-voljnog samopravnog sporazme\'anja i drstvenog_. dog?varanja

izmed organizacija drzenog rada, sklad sa rovtrn kon-kretnim interesima.

Time ni upra\ljanje tekCim radom, ni sticanje dohotka, ni njeaovo l'asporedivanje iti njegovo angazovanje pl'Oces pro-Sire"ne repdkcije isu vise stva ni dtzave, odnosno njenog apa-rata, niti samovoljno nametrtog tehokratskog monopola, ne-go stvar odnosa med sa!:;J.im adnicima, koje oni - skladil sa svojim interesima - ostvaruju na trzistu, slobodnoj razmeni rada ptem dstvenog dogovaranja i samoupravnog spoazumevanja, udzivanju rada i sredstava, u sticanju i rasporedi-vanju zajednicki ostvarenog dohotka itd. Medutirn, iako ~ sisten demokratskog samopravljanja, ti interesi .se, ipak, ne mogu niti da ispoljavaj niti da ostvauj nekim atomatizmom, nekom apsoltnom slobodom, nekom stibljskom kokencijom na trzist u medusobnim odnosima, ili sliCnirn oblicima kla-sicnog ekonomskog liberalizma.

U svirn tim samopavnim odnosima samopravljaCi s do-bili ekonomske, politicke i demokratske oblike u kojima rnog

samostalr i slobodno da ispoljavaj svoje intel'ese, ali ostvari-vanje tih iteresa, njihovo skladivanje i povezivanje sa opstirn

ds.tvenirn iteresima stvar medusobne demoktatske odgo-vorosti samoptavnih zajednica, odnoso radrrih ljdi. uza:

26

jamna dernokratska odgovornost - koja se oslanja i na sistem dzavne vlasti - itan elemenat samog sistema.

Na takve odnose samopavljace 6l'ijentise vec sama obave-za da zakljucllj samopravne spozume osnovama samopravnih planova svakoj pojedinacnoj osnovnoj orgaizaciji druzerg rada, i izmed osrvih Ol'ganizacija dzenog ra-da, i sil'i Ol'gaizacija i samopravnih zajedica. u tom prav-cu samopravljace orijentis i dstvei kt'iterijmi pogled

asporedivaja dohotka i posebno l'aspodele sredstava za lice dootke. U torn pravc nji oijetise i pravo drzave da drustve-nim planom i drgim merama usmeva trziste, skladje cene,

preko toga i raspodel dootka na tt.zist~, kao i pl'avo i duz-nost samih Ol'ganizacija dl'zenog rada da se dogovl'aju od-nosima na tr'zist i posebno n. U torn pavcu nase rad-nike Ol'ijentise i sve siri razvoj takozvanih reprodkcionih cel1-na, to jest oganizovaje kupih proizvodno-prqrnetno-finansij"

ski zajedica kojirna s organizacije udzenog 1ada medsobno povezane interesirna rada, proizvodnje i k, sredstvirna proSitene reprodkcije i kojirna, skladu sa svojim zajednic-kirn interesima, Ol'ganizacije dl'llzenog d usldadj i svoje unut!'asnje rnedsobne doodovne odnose. Istia, tek srr na po-cetku tog procesa, ali oCigledno da . nal'ednorn perjod takve samoupavne zajednice zauzirnati sve znacajnije rnesto na sem d!'ustvenom zivot. u torn istom pravc nase l'adne ljude

oijentisu i samoptavne interesne zajednice, kojima se slo-bodnirn i ravnoptavnirn dogovor'ima sporazmevaju l'aze samo-L1prayne zajednice slobodnoj azmeni 1ada, rasporediYanj do-hotka, osnoYama zajednickih samoupiavnih planoYa, n itd.

Prema torne, samoupraYijaje nije oblik nekabog ekonom-skog neoliealizma niti samopavni . pluralizarn neogranice-na stihijska konkecija l'aznih parcijalnih interesa, nego sa-

rnopa\'ljanje ekonomski, politicki i demoktski sistem koji omogucje Iadnik da slobodno i:spoljava svoje atenticne intere-se, ali koji ga istoyrerneno i denktatski organizuje za kladivanje tih inteesa, za I"azl'esavanje st1koba i za dstveno usme-

ra\anje. taj pror;es vsi se ilo samopravnim sporazme\'ajem, ilo dustvenirn dogovaranjem, ilo odlt~ama veCine u

demokatskirn delegatskim O!'ganima samoupravnih zajednica, od-nosno skpstina, l akcijom sarnopravnih sudoYa, ilo posre-dovanjern sindikata i dgi drustveno-politickih otganizacija, -

27

lo ingerencijama drzave kao otgana prinude. Razume se da u celokllpan saoupravni 5istem, kao njegova 5v, utkana du

St\'ea teznja da 5 taj sistem sve vise otklaja ostatke staih nesocijalistick odnosa i olika koji nar-usavaju avopr-avnost radnika, kao i odedene ekoornske i socijale defo1rnacije koje, i pored sarnoupravnog sistea, z proizvoditi drustvena paksa mostva saouprav subjekata.

Dakako, rni ne rnozerno picati da u nasern dstvu 5toje i takvi protivrecni intere5i koji 5U objekti\7!10 dati, to jest koji 5 u sadasji u5lovia ne rnogu pevladati ni 5amoupavnirn putern ni . dr2avnorn. pir~orn. ~Iedu. takve proti::re~::ost~ spadaju, na n, razl1ke u teres1rna 1zmedu l'aZVlJeJl~ 1 nedo\'oljno razvijenih delova zemlje, azliCitost uslova u stl~anju dohotka koju m razliCit oganski sastav faktol'a Pl'OIZ-\'Odp.je, azliciti trblni uslovi sticanja dohotka,. socijale az~ike koje na5taju 0'3110\'i aspodele prem~ rezultatllna r~da, .to ;est na osnovi azliCitog k\rantiteta i kvaliteta d, azl1k~ 1zmedu vise i m poduktivi otgaizacija udzeog rada 1td. Tak-ve i slice potivrecnosti 5U iz\'Or odredei olika eavnopravnosti koje jos postoje pojediim podcjima drustveog zivota, it u ekonoici i socijalnom polozaju adnih ljudi.

Medutim, takve protivrecosti se ne mogu prosto uki-nuti, njih t pte\'ladati istijom, daljirn razvit.l~om pr~izvodni snacra daljim os..lobadanjern coveka od mateplne nuz-de upored"'o 'sa tirn naravo, i dalJ'im l'azvitkorn sistea koji

' ' , iti S\'e sposobiji da raz

upravno zavisan ne samo od ptoduktivnosti njegovog tekuceg rada, nego i od gospodarenja drustvenim kapitalom, to jest po-drustvljenim minulim l'adom kojim aspolazu i upl'avljaju radni-ci u osnovnim organizacijama ud1-uzenog d. zavisnost po-staje materijalna osnova i podsticaj dobrovoljnog, demokr-atskog i samoupr-a\'nog udzivanja rada i Sl'edsta\ra u dst\renoj epodukciji. Na taj ,naCin se parcijalni licni interes adnika i in-teres osnovne organizacije udruzenog rada i zajednicki intees udruzenog rada i dstva uopste povezuju, i to putem mehaniz-ma ekonomskih odnosa Cija resenja pr-aksi ne zavise ni od kog dgog nego od samih ud:Jzenih adnika kao upavljaca drustvenih sredstava, osim, naavno, ukoliko se ne adi onim opstim dstvenim uslovima koji namecu neophodnost da , odlu-ku donose drzavni ogani. Takve ekonornske odnose uspostavlja i stiti Ustav. U takvirn ekonomskim odnosia sve osnovne or-ganizacije udzenog- r-ada su matel'ijalno i stvaralacki zaintere-sovane da zajednicki dohodak koji sticu udzivanjem d i sredstava bude sto \7eCi, kako i i dohodak svake od njih pojedinacno i sto veCi. \'eCi doodak pretposta\rlja visu opstu dstvenu i pojedinacnu produktivnost udruzenog d. Takvi ekonomski odnosi su i aterijalna i. politicka osnova rad-ne, istinske, stvaralacke i liCne slobode i inicijative radnika i

radrg coveka uopste i kreativih drustvenih snaga u celini sarnoupavnih odnosa. Pl'i tome ti odnosi se ne zasnivaju sarno na nekim ograniceim demokatskirn pavima gradana karak-teisticnim za klasicnu demokratiju gradanskog dust\ra, nego i na realnim ekoomskirn odnosima, odosno na rnatel'ijalnim

sedstvima, na dootku koji r-adnik stvar-a i kojim aspolaze u osnoYim oganizacijarna udruzenog d. Na taj naCin adnik direktno ucestvuje u odlucivanju sudni celokupog dstvenog dohotka i bogatstYa.

Takav razvoj dstyeno-ekonomskih odosa u sarnoupavom sistemu udzenog d doveo i do znacaji pornena u karakteru aspodele prema adu. Shvatanja da radnik t da

d prlizno jedak licni doodak za jednak d Yise ne mogu da budu svedena samo to da se fizickim uCinkom teku-ceg d adnika na radnom estu izaza\'a njegcv ukLipan rad. KriteijLii raspodele sedstava za liCne dohotke adnika prema tadLI tl'eba da iZl'azavaju kvantitet kYalitet rada l'adnika U si-

l'e sislLI, to jest ne samo neposredan ezultat telceg rada radnika, nego i efekte koriscenja sedsta\'a za pr~oizvodnju, efek-

30

te gospodarenja minuli radom, : akumu~acije i uspesnos~ njenog koriscenja, ezultate udrLIZiva~Ja rada 1 ~oh?tka, kao. 1 poslovnu politiku, odnos prema lZVOJU tenologlJe_ 1td. Drug1 reCima, se i u okvi takvih kriteijLima raspodele sredstava za licne dootke radnika iZl'a2ava njiov novi drustveno-ekonom-ski polozaj LI saoupravni pl'Oizvodnim odnosia. , s dge strane i zboo- svoo- licog dootka adnik stimulisan da se

' . i licno ano-azLije ne s na svo radno mestu, nego 1 u go-spodarenj; iulim rado, kao i u celokupnom dernokrat~kom si-stemu saoupr-a\rnog upravljanja d i dootkom, 1 to. ne s u svojoj osnovoj organizaciji udruzenog rada, nego 1 na svim dgirn nivoia upavljanja od kojih zavise i rezultati rada njegO\'e sopstvee osnovne organizacije udruzenog rada.

Sve te pl'Omene u drustveno-ekonomskim odr:osima t su ojacale sariupavni i dernokratski . polozaj radnika, radnog coveka i gladanina i pl'Osiile njegova demokratska pra\ra u dstvu. Sve to utice i svest ljudi. Radnici i radni ljudi uop-ste sve vise se oslobadaju entaliteta najanog radnika i pot-Cinjenog drListvenog sLibjekta u odnosu na l kakav monopol upravljanja dstvenim kapitalo.

i z da se srnanjLije i suprotnost izmedu fizic- kog i umnoo- d. Jer adnik nije vise sarno fizicki radnik. C:i_;n on potije ravnopravno da ucestvuje u odlucivaju . poslo\'anju celine njegove osnovne O!'gaizacije, preko nje i poslovanjLI i zajednica i O!'ganizacija od koji osnovna ganizacija - jedan ili t'lrugi naCin - Za\7isi, cim Sam slo-bodno odlucLije kaakteru odnosa i saadnje sa dgim orga-nizacijarna i zajednicarna udt'Lizenog t-ada, Cirn on pocinje da od-lLicLije p.oslovima prosirene i dstvene repl'Odukcije, uslo-vima i ciljevima slobodne razmene rada izmedu pojedini olasti udzenog rada i cim - ptem SVQji delegacija dele-gata - u polo2aju da rnoze da ucest\ruje u donosenju odlka

zajedickirn interesima na raznirn nivoima udruzenog rada i . dstva, jegov rad u torn slucaju nije vise s fizicki, nego i rnni. to pogotovo stoga sto ga celokupan sistem dstvee reprodLikcije s\rojirn ekonornskirn odnosirna usrnerava na to da njegov zivotni i radni polozaj relativno sve ;r zavi~i od nje-o-ovoo- tekLiceg fizickoo- d na adnorn rnestu 1 u okv1ru proste repl'OdLikcije, sve vise od rezultata ukupnog udrLizeog rada,

odosno od njegovog svesog i odgovornog gospodareja po-drustvljenim rninulirn l'adom u okvi celokupne drustvene re-

31

produkcije u razvoju pt'oizYodnih snaga i uopste od njegove stYaralacke inic:ijati\re. takav polozaj radnika rezultat spa-janja rada i dustvenog kapitala u dohotku kojim on upavlja u ime syojih inteesa, ali i u irne iteesa svih r-adnika i dJstva. Na tome se, u st\'ai, zasniva proc:es postepeog pelaska od raspodele prema radu ka raspodeli prema potrebama. Iako to dugoocan :s, ekoomski polozaj adnika i osovne organizacije uduzenog r-ada u sistemu posirene i dstvene r-eprodukc:ije vec ga danas merava u tom pr-avcu.

Dohodovni odosi kalri s fomulisani i instituc:ionalizo-vani Ustavom i Zakoom uduzenom r-ad dosledno i s iz-razavaju dustvenu S\'ojinu kao sistem odnosa medu ljudima, ne kao odos izmedu coveka i stvai. Dmstvena svojina nije mo-nopolsko pt-avo ni jednog pojedinacnog subjekta u drustv, to jest ni drzave, ni dg kolektiYa, ni pojedinaci adika. Ona postaje zajednicka svojina svi ljudi. koji r~de, to j~st u prvoj fazi njihova klasna svojina, ali u tol daljeg razvoJa -

"odLtmiajem" taspodele m radu i nastajajem aspodele potrebama - SVe \'iSe postajati S\'Ojia S\'i cJanova

drstva. U prilicnoj meri ona to vec. danas. posto rad sredstvima u dst\'enoj svojini istovremeo i iz\or lice svo-jie iZl'azene u licom dootl, niko moze Oll l'adika da otudi ptava koja u pripadaju osizouu Pi'ili/a d edstuima dmstueoj suojii, llkljLJcLJjLtCi tl1 i t\' pisvajanja sredstava za licnu su, pod r-avopavim slovima sa dgim l'adic:ima.

Stvorei s, dakle, neopodi osno\'ni ekoomski i opsti drLJstveni slovi za intezivo, i! i efikaso izgali\raje tak\'e soc:ijale i kltre naradnje drst\'a koja u pL1noj mer'i treba da bl!de interesu adnicke klase i s\rih tlni ljLJJi, od-nosno gradana. Mateijalna osova te nadgaclje slobodna

azmena rada adnika iz neposrede proiZ\'odnje sa adicima iz dstveni delatnosti. Uspostavljanjern i razvijanjem odosa zasnovan slobodnoj razmeni d samollpavljanje poCinje da ukida veko\'ni politicki onopol drz:e oblasti dLJstvee nadgradnje, odnosr dstve?i delatnosti. Nai:r1e, taj monop.~l stavljao dzavu u polozaJ da - pOied pvatno-sopstveckoa kapitala - bude samo atitar u odnos:ma izrnedu ater1jalne proizvodnje i dustvee adgradnje, g i da s

svojim odlukama utvrduje oblm i naCin izdvajaja i pre-

32

noseja sredstaya iz rnatetijalne proiz\odje u olast takozvane dust\'ene potrosje, ds dstveni delatnosti.

Kad isticern taj politicki moopol dzave, ikako ne zelirn da negiram \'elil progesivn l:;' kojc1 drza\'a odigrala u

olasti azvoja dustveni delatnosti kao sto su zdavstvo, 'obra-zovaje, klta, auka itd., aroCito u sayladivaj defot'acija koje su u te delatnosti nosili pi\'atno-sopstveicki iteresi.

pogotovo socijalisticke dtzave su u torn pogledu uCinile yeliki napredak u odosu na ranije staje, jer su podrustvljenjem tih

delatosti obezbedile, u vecoj ili manjoj el'i, njiove usluge za narod. Meduti, u nasi uslovima i daas takav siste poli tiCkog monopola dt'zave i samo vid ogranicava11Ja radog coveka da sarpoupravni pute ostyaruje svoje inteese, nego ga i itno ograicavao u njegovoj stvaralackoj slobodi i u njegovoj ulozi kao odlcujceg faktoa dstvene politike. Takav siste n odgovaa pre svega zato sto za egzi-

steciju sarrupravnog socijalistickog dt'ustva itno da radnik i kontrolu nad sd celokpnog dohotka. Zato u nase

sarnoLtpavo dt'LJSt\'U nesto st odosa: radnik - dl'Zava - dstvee delatnosti, neizbezo da se uspostavi nepo-sredan odos izmedu radnika iz eposredne proizvodnje i radni-ka iz drLJstveni delatnosti.

Na tom acelu zasi\ra se konc:ept nas samouprav in-teresi zajedica kao slobodi samol!pr-avnih zajedica radika iz materijalne proizYodnje i adnika iz dstveih delatnosti, koji samoLJpravnir sporazuima reglllisu svoje edusobe od-nose. Drzava se tu pojayljuje, odnosno treba da se pojavljuje kao arita saro u slcajevima kada do saopraynih spoazua ne roze doCi, sa staoYista dust\7eni interesa neophod-no da se odlLJka donese. Takvi demokatski samoupvi od-nosi su jos jedan izvo dstvee slobode coveka koja se sasto-ji r\'0 u t da i u olasti dustveih delatnosti radni co-vek neposredno odlucuje, odnoso utice na odluCivanje svojim

inteesira i potrebarna. Slobodna zm rada itno utice na srnanjivanje suprotnosti izmeau fizickog i unog rada. Umi rad u takvim odnosima nije vise gospodat d fizickim radorn, nego samo jedna od koponeata slobodnog udZeog rada i slobodne zn razliciti vidoya rezultata rada.

I najzad, ukazao ih i trecu olast drustveno-ekonom-sk odnosa - na odnos izmedu saoupt-avnog udzenog da i samoupravnih inteesi zajednica u olasti drustYei de- . Kardelj 33

latnosti, s jedne stt"ane, i. drza,,e i njenih drustveno-ekonomskih i politickih funkcija, s dge str-ane. Samoupravljanje u udruze-nom r-adu sada postaje pr-ava materijalna osnova i za samoupt-av-ljanje u drustv, to jest dstveno-politickim zajednicama koje vr-se drzavn vlast od opstine do feder-acije, kao i za ostvari-vanje demokr-atskih prava dnih ljudi i gr-aaana u odnosu na upravljanje drzavom, odnosno drstvom. Samoup!'a\'ljanje mater-ijalna baza i za razvoj radnika kao stvatalacke liCnosti u kiscenj celokupnih drustveih sredstava kako jegovom licnom t-adnom i zivotnom interesu tako i u int.er-es r-azvoja

drstva kao c:eline. Glavni faktor prakticnog ostvarivanja i usklaaivanja tih

odnosa jeste delegatski sistem zasnovan na demoktatskom pra\U coveka da u svim olicima samopravnih zajednica - od os-novnih ganizacija udzenog r-ada i mesnih zajednica - ira svoje delegacije i delegate putem kojih moze neposredno da izrazi svoje atenticne interese i da utice i odlucuje ostvari-vanju tih interesa na svim podmcjima dt-ustvenog zivota. I stru-

kta delegatskih skupstina i naCi odluCivaja u jima tako su postavljeni da, u nacel, obezbeauju vodecu ulogu udru2e-nog r-ada u celok:upnom sistemu drzavnog odluCivanja. Na taj naCi samoupravni sbjekti eposredno, ne preko ekih otu-

aeih politickih stranaka, kao demokratski otgaizovana saga imaju odlucjuCi uticaj na odluke dr2avih gana. ime s delegatske skupstine, kada vse fnkcij dzave vlasti, isto-vr-emeo neposredi predstavnici i udruzenog rada i drgih sa-

mopravno organizovanih dstvenih interesa i interesnih za-jednica.

Na osnovama takvih dstveno-ekonomskih i politickih od-nosa jgoslovensko dstvq se razvija - i to na osnovi objek-tivnih zakonitosti s saopravih socijalistickih odnosa -u avcu celovitog sistema samoupravnog i deoktatskog soci-jalistickog dr-ustva, kome i sama dtzava postaje sarno in-stment sarnopravne deoktatije. Rad i sarnopravljanje rad-nika, odnosno njegova samopt'avna aktivnost nije vise ograni-cena samo na njegov tekCi r-ad na radnom mestu, na tehnologi-j i ekonomik, nego ona istovremeo podr-azmeva i stl"cno

-uni r-ad i politicko odlCivanje koje se si na sva pod-rcja dstvee politike sa kojirna s njegovi pojedinaci inte-resi neposr-edno povezani. Politika - koja u sistem gt-aaan-ske par1amentae dernokatije pr-akticno otuaena .od gr_aaanina

34

ili mu nedostpna, jer preneta u vrh~ve politickih par-tija - u samoupr-avnom socijalistickom drstvu postaje sastavi deo samoupravljaja, ds razih vidova sanuprave demo-

- k~at~ke aktivosti samopravih sbjekata u ostval'ivaju jihovth rnteresa na pojediirn podcjima dstvenoa zivota. Politi-ka taj naci prestaje da d moopol profe~ionalih politi-cara i zakulisih politickih kartela, postaje epoSleda aktiv-

ost i neposredno odluCivaje sarnoupravljaca i jiho\ih demo-ktatskih delegatskih tela. Razme se, takav polozaj radika za-hteva he samo sva samoprava demokratska pl'ava od ko-jih zavisi ostvar-ivaje takvog njegovog polozaja, g i materi-Jalno, ~~~ ~koomsko piizavanje svih aspekata takvog ra-da ktertJUilllma za r-aspodelu dohotka kao i liCoa dohorka radika, s tim da se i povezju odgovaiajCi ;i i sa priciporn solidaosti radnika. Ali ti principi ikada smeju b~ti primejivai takav i da vodili destimlaciji rad-

ka da racioalo r-aspolaze svojim radorn i dohotko. Ocigledno da takav razvoj ne moze da d stvar sa-

rno stihije. Jer u svakodevoj pksi moguce poekad i ozblljo deformisaje samoupravih odosa stet piizatih e~oornskih, socijalih i demokratskih prava radika, r-adih ljd! i graaaa. Pt-itisak tehoblrokratskih tedecija z raze

pukotie sistema zilav, upora i svakodeva. Zato na mno-gim podrcjima ovi odosi jos Zi\e i fukcioisu za-

~ovoljavajCi i. Poegde smo sarno pocetk. Razvoj tlh odnosa susrece se sa ajraznovrsijim objektivirn i sbjek

tivim preprekama. Zato praksi, r-v, sve u potposti iti z da ide \7m. Bice odstupaja i pritisaka tehokr-atizma, ultt"alevica!'stva i drgih kozervativih i reakcioar

ih tedecija i saga. Meatim, to t!'eba da s zu. Jer rec proces koji , svakako, dze da traje. sto it, to da taj s sl' u s pravc i da postoje uslovi da zakoitosti dstver-ekonorskih, ds pizvod

ih odosa kojima osloboae put ustavnirn sistero slo-bodno deluju u okvirima realnog drstvenog usmer-avanja. Nase dmstvo ima pr-ed s jasan koncept sistema i raz\ojnih pra-vaca sarnoupravnih i dernokratskih dst\7er-ekonorskih i po-}J.tickih odnosa i postoje nikakvi razlozi za surnnju da nasa praksa nece postepeo da ostvarje pravo takve odose. Ra-zume se, sve to zahteva da organizovane vodece subjektivne snage naseg drustva sa Savezom komunista Jgoslavije na celll

35

~bezbeluju primenu tog osno\nog prayca u sYakodnevnoj prak-si - kako u tom pogledu ne i dolazilo do veCih odstupanja.

Nar-avno, moramo imati u Yidu i one objektiYne teskoce koje proizlaze iz Cinjenice da jos uvek u nasem dstvu postoji

odrelen r-asko!'ak izmelu ustavnim sistemo utvrlenoo- dustvenog polozaja radnika i ogucnosti dustva da st\'Oti sve0 neophod-ne mater-ijalne, socijale, kultne, obr-azovne i dge prctpostavke da se takav polozaj !'adnika u punoj er-i ostvaruje. Na primer, radnik u o:ovnoj organizaciji uduzenog r-ada: , nacelr uzev, u polo2aju da u cilju podizanja produ~tivnosti svog rada i svoje stvaralacke afiracije raspolaze kako dstvenim kapitalo tako i stucnim znanjem, naukom, kulturom, od cega za\'isi i to da li njego\'a osnovna or-ganizacija uduzenog d iti poslov-no uspesna u pocesu dustvene epodukcije. Ali, zbog niza ob-jektivnih i subjektiY razloga - lu njima , svakako, i jos uvek elativno izak ivo obr-azovanja i kulture i pr-iene

auke - radnik jos nije u stanju da u punoj meri S\'esno i stva-ralacki ovladaYa, userava i kotolise sye procese koje namece takav njegov drustyeno-ekonomski polozaj. s vazi za njeg0\'0 0\'lada\ranje SttUCO, naucnom i kultom kompo-nentom tada, tO jest za njcgov aktiYni odnos pr-ema nauc-DO, kulturnom l-politickom Stvaalastvu i za njeg0\'0 ancrazova-nje u njemu. Zbog toga u paksi dolazi do situacija da"' u od-lucivanju koje zahteva odgovarajuce stcno znanje neizbezno veCi uticaj ima obrazoyaniji i stcno kvalifikovaniji sloj adnih, ljudi u udzerm r-adu nego adni kolektiv kao celina. Kad to kazem, islim pre svega na upravljacki sloj u Ol'ganizacijama udfuzenog rada kao i na inteligeciju u celini, koja vlada zna--njem i kulto, samim tim ima cesto i doinantan uticaj

donosenje odluka. Zbog takvog polozaja tog sloja, koji objektivno dat, stalno se ralaju, odnosno obnavljaju u njemu teznje ka odrelenom monopolu "elite" u sisteu upravljanja.

Pritisak svih t faktora rnoze u paksi da dovede do toga da samoupravna i demokatska v radnog coveka u odelenim Vl'Stama i fazama pdluCivanja postanu U vecoj i1i manjoj mer'i fiktivna, da odluke st\'arno i praktico doosi relativno uzak sloj ljudi. Elemeti takvog objektivno postojeceg rnonopo-la politickog odlucivanja jos uvek su - s\'esno nesyesno -prisutni. Ali, on se iz olasti opste politicke vlasti "peselio" u olast sarnoupravljanja, izrazava se u takvirn pojayama kao sto su peovlalujuca uloga poslovdnog aparata u donosenju

.36

odluka, tehnokratizam, zanemariyanje demokratskih oblika odlCivanja u kolektivu, pasiviziranje radnika u olasti samouprav-ljanja i slicno. No, uprkos tih tendencija i slabosti, ipak treba reCi da sarnoupravljanje postaje sve veca prepreka takvim ten-dencijama. Jer u sistemu samoupravljanja ti pocesi ipak dola-ze pod sve snaznij kontrol adnika i progresivnih socijalistickih snaga. Sa daljim jacanjem samoupravne svesti, sa stucnim

osposoljavanjem samopravnih kolektiva i sa sve snaznijim samoupravnim povezivanjem fizickog i umnog rada ta kon-tr-ola post11jati jos uspesnija. i politicki sistem drustva mora postati sna2an oslonac uspostavljanja i jacanja takvog polozaja radrrika.

Ako bl se pomenuti egativni procesi stihi]ski odvijali, oni i mogli da dovedu do oziljnih deformacija socijalisticke samoupravne demokratije. Zato sada nije rec samo nekoj op-stoj potr-ei pr-ilagolavanja politickog sistema promenjenoj dstveno-ekonomskoj bazi naseg drust\7a, nego i tome da poli-ticki sistem ti'eba da dopr-inese i stvaranju uslova za r-ealno ost-varivanje samoupravnih i demokratskih prava radnika koja im

dstveni sistem nacelr pr'izaje. OCigledno da se i vezi sa takvim pr-ocesima postavlja pitanje polozaja i uloge organizo-vane soci)alisticke svesti, odnosno, kako oicno kazemo, sub-jektivnog faktor-a LI sistemu socijalisticke samoupavne demokra-

. tije, posebno u delegatskom sisteu. er radnici, odnosno gra-dani smeju da budu prepstei stihijskom uticaju procesa koje namece sadasnja ekonomska, socijalna i politicka struktu-ra naseg dustva. Dugim reCima, demokr-atsko samoupravno odluCivanje u samoupravnim Ol'ganizacijama i zajednicama ne moze da bude proces zatYoren iskljuCivo u okvire tih zajednica. Ono mora da d otvoreno uticaju i saradnji svih onih drust-venih snaga koje mogu u "parcijalno" samoupravno odlucivanje da unose elemente sirih dstvenih vidika i na taj naCin da bu-du pod!'ska saoupravno odluCivanju radnika kada s nije u mogucnosti da sagleda takve sie vidike.

Osim toga, t~eba imati u vidu i cinjenicu da samouprav-ljanje nije sistem koji i mogao da deluje samo putem nekog svog unutrasnjeg automatizma. Socijalisticko samoupavljanje dustveno-ekonomski i politicki odnos melu ljudima. Na sadas-njem stepenu razvoja drustva i posebno njegovih klasnih i soci-jalnih karaktel'istika, kao i razvoja pizvodnih snaga takvi dru-stveno-ekonomski i politlcki odnosi mogu da postoje i da funk-

cionisu normalno samo ako se oslanjaju na odgovarajuci sistem politicke vlasti, to jest na sistem drzavne vlasti u kome vodecu ulogu ima radr1icka klasa u povezanosti sa svim drugim !'adnim ljudima. to znaCi da, uptkos tome sto pojedine funkcije dr-zave odumitu u korist socijalistickog samoupravljanja, drzavna vlast jos uvek predstavlja uslov i neophodan instruent odrza-vanja sistea socijalistickog samoupravljanja. Jer vodeca uloga radnika u sisteu socijalistickog saoupravljanja ne l moguca ako ne postojala i vodeca uloga radnika u sisteu dr-zavne vlasti, na koji socijalisticko samoupravljanje rnO!'a da se oslanja. r tome, kada govorimo politicko sisteu soci-jalistickog sarnoup!'avljanja, onda ne govotio s drustve-noj ulozi socijalistickih snaga uopste, nego i polozaju i drust-venoj ulozi socijalistickih snaga u sistemu dtzavne vlasti, uklju-cujuCi tu i specificnu odgov01'nu ulogu Saveza komunista u ob-lasti odrzavanja 1-azvoja dl'zavne vlasti radnicke klase i rad-nih ljud'

38

; POLIICKI SISTEM PRIVANO-APIALISTICE I POLIICKI SISTEM DRUSTVENE SVOJINE

Optedeljenja naseg socijalistickog sarnoupravnog drustva pogledu daljeg t-azvoja njegovog politickog sistea su v ja-sna i odredena. Meduti, nuzno da se osvrne na odl'edene dilee koje se javljaju u nasoj socijalistickoj praksi. Doduse, na-se drustvo se i u pogledu tih dilerna nacelno vec opredelilo i nas sistern se razvija pvcern . tih op!'edeljenja. Ali, posto te dilerne postoje u savteenoj svetskoj socijalistickoj praksi i kao takve imaju od!'eden uticaj na svest naseg drustva, njima morarno uvek ponovo da l'aspravljamo.

1. POLIICKI SISEM APITALISICE SVOJINE I. SOCALISICKI SAi\IOUPRA VNI PROIZVODNI ODNOSI

Odredeni pojavni olici dl'Ustvenog zivota iz proslosti se toko istOl'ijskog razvoja pretvataju u dogme koje i za socijali-sticko dl'Ustvo, koje nastoji srnelije da kotaca putevima drustve-nog progresa i da u svo tazvitku krCi nove puteve, postaju

. veliko opterecenje. Jedna od najcesce isticanih dogi te vtste jeste teza univerzalnosti i vecnosti pal'laentarnog politickog

sistea gradanskog drustva i njegovorn politickorn plalizrnu kao jedinom izvoru deoktatskih sloboda coveka.

Parlarnentai siste visepartijske predstavnicke politiCke demokratije kao olik burzoaske politicke drzave nastao u si-sternu kapitalistickih drustveno-ekonomskih i proizvodnih odno-sa. Prema tome, on i nastao zbog drustvenih i politickih po-treba vladajuce klase upravo u torn sistemu.

39

.. Istina, paIamentami sistem predstavlja veliki korak isto-~ko.m yog;esu, posebno u pogledu unapedivanja demokrat-

sl!1 1 lJudsk:h prava c~veka. Dodse, on ta prava nije razvijao tolrko zbog coYeka kolrko zbocr drustvenih i politickih potreba ''dv 1.1 vo~e~; . ustve:1e \. ase. Jer, da i takav par1amentai sistem i polr.c~1 pla~rzam mog~o da vrsi svoje drustvene fnkcije, on l 1 gradama da pzna, Vecoj ili n meri, odredena d:mokatska prava. ~ upra.vo toj objektivnoj nuznosti organ-ske v -:eze par1~menta~~r~a 1 ~e.~~katskih v CO\'eka i jeste zn~caJan dopnno~ ko!: poli.ttckr sistem gadanskog palamentazma n !StOl'ljU l"aZVOJa demokatske misli covecanstva. N t 01-gans~. vez par-lamentaizma i demokratskih co-veka kazao 1 Maks sledecim eCima:

."P~la~~ntai r:zfrn zivi. od disksije, kako da onda za-bra disks1JLI? Svaki rntel'es 1 svaka dstvena stanova ovde se pi'etvaraj . ?Pste misli i kao rnisli se i pi'etesaju, kako

? se o:rda nek1 rntees, neka stanova odrZi iznad misljenja i da :n .kao ~yerska dogma? ... Parlamentarni ezim sve prepsta odluc1 v, kako da onda velike veCine van parlanenta ne zele'

vratio daleko nazad stanje politicke r za politick, odnosno klasn vlast, to jest odnose i drstvene suprotnosti zbog kojih revolucija i astala, nego ne odgovara ni sstini saopravne organizacije naseg dru~tva koja se izgraduje na pluralizmu inteJ"esa samoupravnih subjekata, ne na plura-lizmu, odnosno konkenciji st1zackog politickog monopola.

Nasa revolcija !'l da odbaci politicki siste gradan-skog parlaentariza pl'e svega zbog odreden potreba njene prakticne r za opstanak ladog socijalistickog dri.Istva. No-vo jgoslovensko dstvo koje tek proslo kloz dk socija-listick revolcij ne i oglo da savlada spl'otnosti zbog kojih revolucija i nastala da otvol'ilo prostor za slobodno politiCko delovanje kontrevolcioarnih snaga oblik nekoc visepar-tijskog sistea. Jer te sprotnosti s revolucijo"' nisu bile ukiute. Bio s proenjen odnos i dustveni snaga u

ti suprotostia korist vodece drustvene loge l'adnicke klase. i svaka revolcija, i nasa 1evolucija se protiv klasnih i p()litick neprijatelja ogradila sazni odbiabeni zido

drzave vlasti kao oruzjer te l'evolucije, to jest i isti rz kakvi nekada vladajuca klasa potCijavala sei l'ad-nick klas i n politicki pokret, odnosno deoklatske snage

opste. Svako kolebanje t pogled s i v za-ostl'ilo stare sptotnosti i dovelo radnicku klasu i sve socijali-sticke sage opasrst da, u vecoj n reri, izgube so-cijalisticke tekovine koje s revolucijor ostvarile. p!'Otiv

kotrarevolucije , piera t, nzna i radi stvaranja napl'ed-nijeg deokratskog sistea koji dati deokratska prava ne-

sravjivo Siri radnir s nego sto z da da pat-la-etal'Ila deokratija. Doduse, ta r nosi sei i opasnosti ozbiljnih deforacija u socijalizu, kasnije iti reCi. No, Ievolucioae sage od tih pl'OtiYl'ecnosti ne rg pobe-Ci, ali ol'aju istovreeno da se bore i protiv defO!'racija koje takve protiYl'ecnosti g da namec.

I pravo zato da i spreCila deformacije, nasa Ievolcija i takvi sloYima nastojala da razvija svoje sopstvee de-mokratske oblike drustvenog zivota osrvaa socijalistickog samoupl'avljanja. Na kraj krajeYa, celokupan nas siste siv deokratije roden pravo toj revolciji masa. Na-sa revolcija bila ajsiri spontani i jedno SYeSO otganizovan

samopravni akt i pokl'et najih radn masa. I zato mislim da ne pt'eterujem kad kazem da ono sto stalno davalo snagu

42

i stvaralack SaYezu kounista Jugoslavije pravo to sto uyek nastojao da tu evolucional'nu deokratsk tdiciju

l'evolcije i ih saoupraynih odnosa odzi, da i ocuya kako ne i nestali eri izgadnje v drzave i sistea administl'acije kada opasost od il'Okratizacije vlasti, tie i od svakojak defonacija socijaliza bila prisutna.

l' t, jasno da su se vec od sami tih pl'vih pocetaka i politicki siste noyog dstYa i njegovi demokl'atski

oici kretali sasvim dgi piavcem nego sto to politicki pluralizam gadaskog drustva. Jer revolucija ima svoje sopst\e-ne zakone, ko se revoluciji okr-ece v nazad, taj gui itku. Zato i za nas okretanje nekom politicko plalizu gradanskog dstya zaCilo ne s n odnosa i dru-stvenih snaga u kO!'ist antisocijalistickih i antisamoupravnih saga, nego i Yeliki kak nazad dstveno-istorijsko smislu.

2. PARLAMENTARNI SISTEM I POLIicKI INTERESI SA VREMENOG Rii.DNIC:KOG POKRETA

u dosadasnjoj istol'iji covecanst\a pal'lamental'Ili siste nikad nije presao Ruikon klasne vlasti posednika i tehnokratsko-mono-polistick pravljaca kapitala. Za br'itanski parlament, na pri-

er, govotilo Se da moze S\7e da uCini sarr ne moze da ptetYO ri petla kokosku i t. i britanski par-Iaent se, u stva-l'i, vek mirio sa Cinjenico da mora, kao i svi dugi pat-lamen-tal'ni sistemi, da vrsi samo deo poslova ,,Jasti i upl'aYljanja du

stvo. U StYal'i, par-lament dtzao s klaCi deo poluge vla- . sti i pl'aYljanja dustyc, dok duzi deo te poluge neposredno drzala syojim rukaa klasa finansijskih; industijskih, trgoYac-kih i drugih posednika i onopolistickih upl'avljaca kapitala.

tu odlucujucu, neposredn vlast ta vladajuca klasa ne dl'Zi foralno sfel'i politike, nego pt'e syega sferi proizvodnih i drustveno-ekonornski odnosa, to jest sferi priYrednog sistea i sistea Iaspodele i l'aspolaganja drustveni pl'Oizvodo. U t sfer vlasti pal'lament u dosadasnjoj istoriji smeo da dira s

ogranicenoj el'i i samo takvi Ieformaa koje nisu ug!'Ozavale sistem Yanparlaentae klasne vlasti u sferi kapitalistiCkih pro-

izyodn odnosa. Medutirn, ako se pal'larnentu snaznije pojave interesi

ugnjetenih klasa , pak, i takve deokratske snage koje poli-

43

ticki pluralizam uzimaju kao realnost, to jest koje smatraju, na primer, da i komunisticka pat'tija u njemu treba da bude ravno-pr-avna sa ostalim partijama, onda takvom prijateljstvu ubrzo dolazi ktaj. Drugim reCia, cim se radnicki pokret u tolikoj me-ri problje u parlament da moze da postane faktor stt"ukturnih promena vlasti, to jest ogr-anicavanja ili ukidanja klasne vlasti sopstvenika i monopolisticki. upravljaca kapitala i njiovi po-litickih eksponenata, odrna se trazi izlaz u nekoj vrsti dikta-ture, ilo fasistickog,' vojnog ili nekog dgog reakcionarnog tipa.

Iz najnovije istot"ije moglo da se navede vise. takvih pri-mera. takva situacija i danas. Na primer, celokupna struk: tura NA loka veoma se uznemil"i i poCinje da vl"si pritisak na evropsku javnost kada neka komunisticka partija postigne ta-kav uspe na izbima koji i omoguCio da, zajedno sa dru-gim snagama socijalistickog pokreta, dovede radnicku klasu do vodeceg uticaja u paamentu, to jest do stanja u kome i par-lament mogao da dirne u klasnu strukturu drustva i vlasti. Za-tirn, danas nije nikakva tajna da su odgovorne politii;ke sluZe neki vlada, koje, inace, veoma isticu svoj demoktatizam, uci-nile sve sto su mogle da i sruSile demokratsku vladavinu par-lamenta u Cileu i u nekim drugim zemljama i uspostavile vla-davinu vojni puceva Cim demokratsko pravo n~da da. slo-bodno izabere svoj parlament i Cim demokratska politika tog parlamenta nisu vise odgovarali - kako oblcno kazu - "nasim nacionalnim interesima", to jest interesima odt"eaenih spoljnih snaga. Time se moze tumaciti i cinjenica da su - navodno u ime zastite demoktatski i ljudski prava ---, uzivale i jos uzi-vaju veoma autitativnu inostranu podrsku jugoslovenske etni-

gants!(e fasisticko-teroisticke g, za koje svet zna kakvu su kvislinsku i antidemokratsku ulogu odigrale u drugom svet-skom ratu i kakvu i mracnu sudinu pripremile derikratskim i ljudskim pravima radnih ljudi u Jugoslaviji ako i se docepale vlasti. najbolji dokaz i svedocanstvo dosadasnje nesposob-nosti parlamentarnog sistema da prekine pupcanu vrpcu koja ga povezuje sa sistemom klasne vladavine sopstvenika kapitala, te-noblrokratije i profesionalne "politicke elite".

ZnaCi li to da su takav polozaj i takva uloga parlamenta neizmenlji\ri i da iz nji nema izlaza? mom misljenju, to,ne bismo smeli tvl'diti. U zemljama sa dubokom tradicijom demo-kratskog parlamentarizma mamo pretpostaviti mogucnost -

kojoj nacelno vec Mat"ks govol'io - da par1ament bude

44

jedan ~ instrumenata kojim tadnicka klasa, U aJSltoj po-vezanostl sa demokratskim snagarna, moCi minim demo!atskirn sedstvima da ostvai'i svoje socijalisticke inteese i ciljeye.

U tom srnislu Marks rekao sledece: "Radici neizbezno jednog prekrasnoa dana morati U7e-

ti politicku vlast (la suprematie politique) "'u svoje ruke radi toga da i uki~uli staru politiku koja stiti zastarele institucije, ako ne zele, slrcno prvim l'iscanima, koji su se s prenebreaa-vanjem odnosili prema takvom zadatku, da se odreknu sv;ga carstva ovom svetu.

Ali mi nikada nismo tvrdili da1 se neizostavno jednakiin sredstvima postiCi ovaj cilj. .

i znamo da tr"eba uzeti u obzir ustanove karaktere i t:adicije poje~inih zemalja; i mi ne pori.cemo da 'postoje zem-lJe, kao :m~, E~gleska - i kada znao bolje vase usta-

ove, mozda r ovrma dodao i Holandiju - u kojima radnici mogu postiCi svoje ciljeve miim sredstvima. Ali ako tako,

on~a. moram? takode J:l'iznati da kao poluga nase revolucije vec~r;.r zemalJa ~ kont~nentu mora posluziti nasilje; upravo as,:lje za to,v ceru m1 ;;. odredenom rnoment rnorarno pri-beCI, da konacno uspostav1 gospodstvo rada."2

Ove :~ark,~ov~ reci oCigle~o znace da takav razvoj "rnir-nirn sredstvrrna rukako ne zavlSl od par1aentarnoa srstera sa-rno~. s~i, ~ego od stanja drustvene svesti, tadlcija, odnosa m.ocr dustvenih, odnosno klasnih saga u jednom dstvu i slicno. I to samo moCi izbomi alasova mo-Ci . koja se iazava sposobosti radick"'e klas~ da"' demokl'at-skrrn putem, to jest uz podrsku demokratske veCie stvarno uti-ce na kljucne pozicije upravljaja drustvom odnosno da stice takve pozicije . stkturi dustva i vlasti kdje omoguCiti da stv~rno m karakter proizvodi, odnosno drustveno-eko-

omskih odosa. te pozicije ne zavise samo od snage parla-rnenta? .g cesto jos vise od realne drustvene sage r-adnicke klase .. r nJene sposobosti da utice na razvoj proizvodnih odisa, na ~Jlhovu demokratizaciju, na jacanje njen samoupravnih

~. 1 n~ druge kljucne pozicije dustvenog sistema. Dgim re-Clilla, trm putem radnicka klasa moze ostvariti svoje istorijske

2 Citirano prema antologiji tekstova: Marksizam ~ misao savre-mene epohe, tom II, Novinsko-izdavacka ustanova Slueni list SFRJ Beograd, 1976, str. 734. '

45

itel'ese samo ako sposoba da ostval'i savez sa ajsirim de-okl'atskim sagama, sto i jeste sadrzina politike koja do-bila prilicno neadekvatno ime "evkomunizam".

Osim toga, demokratska vecina u parlametu koja i se orijentisala na socijalisticke pl'omene mora steCi i realr dr-zavnu snagu koja obezbediti realizaciju dstvee uloge ko~ ju ona~stekla voljom veCine. na!'Oda. Ne tl'eba zabaviti ?

manjia povezana sa reakcionarnim delom drzavnog repteslv-nog i naoruzanog t moze srusiti svaku veCinu u parla-

entu koja pokusala da dime u takozvane "svetinje" starog drustva. Cista iluzija misliti da sama vecina. u parlamentu dovoljna da se izviSile dulje drustvene refote, ako iza takve akcije ne stoji realna drzavna snaga koja vise ne . i ila

potCinjei volji antideolatske manjine. r tome, mirni put ka socijalizmu moguc samo ako se i "druga strana '' od-

ice nasilja, odnosno ako dovedena u polozaj da ne moze da se sluzi nasilje.

Najnoviji pt-imer za to Cile. Velikom veCinom izabraa dernokl'atska vlada, ali stvarna kontola nad vojskom i poli-cijom nije ila u rukarna parlaentame veCine. i dovelo do toga da su pive progl'esivnije rel'e noye demokl'atske vlade dovele najpl'e do saveza najreakcionamijeg dela pOl'azen kla-sa i Iepresivnog dl'zavnog aparata i reakcionarrg dela vojske koji su do juce ili u njihovim rukama, zatim i do njihovog zajednickog puca i uklanjanja demokratske vlade ktvavi na-siljem. Gublti iz vida taj aspekt znaCi unapred iti sprean na to da demokratska vlada bude samo upravljac postojeceg dru-stvenog sistema ili unapred sebe dovoditi u opasnost u kakvu sebe dovela ili, tacije receno, u kakvu ila doveder so-cijalisticka veCina u Cileu. Pt-ema tome, prolem se ne svodi samo na pitanje: asilni ili mimi put ka socijalizmu, nego pr-venstveno na pitanje kako drustvo treba da se osposo za taj

irni put ka socijalizrnu. to pitanje, oCigled>, ne moze da se svodi samo na epiristicku ideologiju socijaldemokratije.

Vrlo vel'Ovatno da pomerte stktume pl'Omene to-kom razvoja uticati i na prornenu polozaja i uloge samog par-lamenta. Parlamet sve manje i da bude politizacijo

ot1eni instl'ument politicke vlasti drzaYe, sve vise se mo-rati identifikovati sa stvamom vlascu i slobodo radnih ljudi u olasti proizyodnih odnosa. u torn slucaju i socijalisticko

samoupavljanje - u jednorn ili drugo oliku - ili kas-

46

nije. da. prodr: u klasicni parlament, odnosno pal'lament po-statl negoy mstent. saoupl'avljanje znaCi priznavanje plaliza interesa samoupravnih subjekata kao baze deokratske otganizacije socijalistickih proizvodnill odnosa, sto neiz-bezno enjati i dr-ustvenu ulogu stl'anacko-politickog pluralizma.

Dakako, to danas rnogu iti s vise ili rnaje opravda-na nagadanja i prognoze. i putevima razvoj iCi, to za-visi od celog niza istol'ijskih faktora kojima ovde nerna

t da govorirn. No, jasno da svaki pokusaj stvaranja ne-kih krutih dogrni u pogledu puteva tog razvoja . predstavljao

s ponavljanje promasaja koje dogrnatizam doziveo u do-?adasnjoj istoriji socijalizma. U stvari, radnicki pokret r da lJ?a pred sobom svoj jasan socijalisticki cilj, stl'ategija i tak-tlka koja utvrduje puteve ka t socijalistickom cilju r da zayisi od konkretnih uslova u kojima Zivi jedno dstyo. Jos

Lenjin govor'io da glavni proem i zadatak; jedne rad-nicke partije kako da postane "politicki faktor", to jest faktor koji sposoban da realno utif:e na razvoj drustva. jedna rad-nicka partija moze da postane takav faktor s ako spo-sobna da se deokratski povezuje sa najsiri rnasama i da ih pokrece u organizova.I akciju na nacin koji odgovara konkret-nom stanju u jednorr1 dstvu. Ni Komunisticka partija Jugo-slavije ne nikada ogla da postane politicki faktor koji izmenio tok istOl'ije natoda Jugoslavije da nije bila sposobna da se deokratski poveze sa veliko YeCino naroda i da po-stane avangadna snaga njegove akcije. Doduse, taj proces se odvijao usred jednog aodnooslobodilackog tata i revolucio-arne situacije koja nastala zbog neodzivosti obavljanja sta-re Jugoslavije, sto uslovilo i specifice oblike u razvoju naseg politickog sistea.

d od specificih olika istorijskog razvoja ka soci-jalizu , esurnjivo, i r za povezivanje radnickih par-tija sa dugirn dekt-atskim snagaa atoda u okviria par-lamentamog sistern~. Istina, klasicni parlaet evropskog tipa - Uf~tkos odtedeh ptogl'esi\rnih dr-ustvenih reformi koje u neki zemljaa postigao - jos uvek cvst oslonac vla-davine kapitala nad radnicko klasom. ipak, ocigledno da radnicki poktet sam s zr puteve u za uti-caj na upravljanje drustvom ako takav mirni put istorijskog razvoja ka socijalizmu zaneario ili cak iskljucio. Prema tome, ne l'adi se pitanju sta ti sutra, nego sta ti daas.

47

Doduse, niko ne moze da mimoile ni t"~ pitanje ako hoce da odgovori na pitanje sta iti danas. Ali danas kada kl"iza ka .. pitalistickog sistema oijentise \'ladajcu klasu kapitalistickog drustva ka s\'e autoritaiji politicki sistemima - ako ne drasticnije, onda preko jacanja izvrsne i \'anpar-lamentarne \'la-sti - oCigledno, prolem se posta\'lja jednostavnije. Rec tome kako da se Iadnicka kl:::sa - pogoto\'o u Zapadnoj Evro pi - izbori za savez sa najsirim demokratskim snagama koji

iti u stanju da sacu\'a i da dalje razvija demokratske tekovine parlamentaog sisterna i da pretvori parlament stvau od-lucujucu snagu naroda. tek buduca praksa dati odgovor na pitanje kakve stkturne uneti taj s u sa-VI'emeni drustveni zivot.

3. "EVROKOi\1UNIZAM" I ]UGOSLOVENSA SA.tviOUPRA VNA DEl\IORAIJA

Komnisticke partije Zapadne Evrope, cija politika se sada neadekvatno aziva "evrokounizmom", esumnjivo s u pavu kada svoju politicku borbu za socijalizam po\'ezuj i sa odbranom institucije plalizma politickih s;1aga, jer to sadasjoj situaciji zapadoevropskih zemalja jedini reala naCi ujedinja\'anja snaga same adnicke klase, kao i njenog povezi-vanja sa dugim demokratskim snagama 11a!'oda, sto jedino moze itno 'da dstvene i politicke pozicije radnicke klase, to jest da osposojava da moze i da menja dstvo, samo da ga ki'itikuje.

Mnogo diskusije oko toga da termin "e--;rrokomuni-zam" dobar ili slab. On sigurno izraZa\'a duiju sadrzinu tog pokreta, ali , svoj pr-ilici, nastao zato sto bar priliZno iz-ra2ava jegovu istorijsk uslovljenost. Naime, on izrazito po-java Zapadne Evrope i jos nekih dgih zemalja slicne dntstvene stmkte i sliCrzog meilunodnog poloi:aja. On se, stvai,

opste ne odnosi na sau idej. komunizma niti na pojam ne kog "regionalnog modela" komuizma, nego specificni put ka socijalizm specificnim savremenim uslovima Zapadne Ev-rope. U stvari, politika "evrokomnizma" nije st\'ar samo ideo logije, drust;rene teorije i politike - mada i to - nego i stvar prakticne politicke neophodnosti za komunisticke partije

48

Zapadne Evrope, ako te partije hoce da bud realan politicki faktor u drust\ru. r imati u vidu Cinjenicu da su se uslovi za pobedu proleterskih I'evolucija duboko izmenili. Upravo su pobedonosne socijalisticke revolucije, pocev od oktoba:rske re-volucije dalje, posirile mogucnosti i uslove da radnicka kla-sa moze i takozvani "miim sredstvima" da stekne snaznije dustvene pozicije nego sto ih ikada I'anije imala i da na taj naCin izvrsi duje strukturne dstvene promene socijalistic-

ko smislu. ta cinjenica, s jedne strane, uticaj radnicke. klase drustvu, , s duge stane, utice i na olikovaje njene klasne, odnosn6 revolucionae svesti. Tu jedan od razloga sto r-adnicka klasa u sadasnjim uslovima u visokorazvijeni ka-pitalistickim zl izbegava nasilna sredstva u bori za vlast. Ako komnisticke partije ne i vodile racuna toj svesti, one

i se, nesumnjivo, pretvorile sekte koje i gubile svoj ticaj radnickom pokretu.

takvu svest s olikovali i neki drugi objektivno dati ('inioci. svega, Evropa danas najsnaznije lokovski pode-

ljea. U se alazi najveca kocetracija z, ukljucujCi i nuklearo. D\'a v saveza praktico dominiraju ne samo celokupni e!uaodnim odnosia Evpi, nego i utrasnjom politikom zemalja koje se alaze tim savezima. Politicki iteresi su tako ispepletei da svaka dstvea promea ilo kojoj od tih zealja izaziva stah od r iavoteze saga

izme!u lokova. U takvim slovia pojavljuje se opasnost da i sama borba radnicke klase za uticaj drustv zemljama Za-padne Evrope postane faktor ,mejanja odnosa saga izme! lokova, sto i radnick klasu jedne zemlje dovodi polozaj da protiv sebe i ne samo Ieakcionae snage sopstvenog drstva, nego i celokupn okovsku snagu. Drugim IeCima, ako stvari doekle uprostimo, radnicka klasa ima protiv sebe ne s z sopstvene zemlje, nego i oru.Zje k kome ta zem-lja ipada.

I zato nije slucajo sto se zemljama kojima s komnistick-e i radnicke partije uopste ojacale svoj uticaj i stekle snaznije pozicije u parlament vrsi ne s politicki pitisak vodecih lokovskih saga potiv laska komunista vladu, ne-go se i tim zemljaa najcesce u zahtevl uvo!enju "cvrste

k", fasistickim i slicni "resenjima", vojnirn udaria i slicnim akcijama kao alterativi pailametarno sisten. Os-tati takvim uslovima na starim pozicijaa dogmatske poli-

4 . Kardelj 49

tike znacilo i za komunisticke pattije mirenje sa tim ~ budu potisnute na periferiju drust':eni~ zblvanj~. \;P;:tstae u pseudorevolucionarne avanture koje 1 se zavrs~e .~esktm =:? razirna. Zato prirodno sto su evropske komunt~t.ke r pocele da za sebe tl'aze izlaz u politici koja , kol_tko to naj\ise rnoguce, osloboc!ena za\isnosti od lokovs_kih. su-protnosti, to jest u takvoj politici koja' odgovara st~arm mte-resima radnicke klase pojedine zernlje u savrememm melunarodnim odnosima.

Dakako, gotovo neizbezno da takva nastojar:ja prate -~ jednostranosti, zalude i prornasaji. Ali partija koJa s_e 11 tog rizika nece nikad zaploviti okim morem drustvemh zbt-vanja. Stavise, moZda necu preterati ako kazem da su ne s_amo socijaldemokratski pat-lamentami ernpirizam, nego i dogmat~zam i politicka inertnost, u sta ~ornunisticke pattije _yotisktvala staljinisticka ideologija, takole Jedan od f~kto!a kop s~ ~slovljavali nastanak savremerg ult~a~evog ra~_tkaltzma} terort~ma: U stval'i ovde i trebalo podsetltl na LenJmove Iecl da se 1 taj tel'Oriza~ \i kao "kazna" za nedovoljr sposobrst rad-nickoa pokreta da utice na menjanje drust\a. Natavno, to ne opravdava ultralevicarski terorizarn, ali ga donekle objasnjava.

Neki u mec!unarodnom komunistickom pokretu sada za-meraju tirn e\ropskirn partijama sto su zauzele kri~icke st~vove

m sistemu lokova, odnosno prema b~o~ovskoJ p~del1 E;r-rope i sto se dista:1Ciraju od k~~ske polke. _~dutl, to u sadasnjim uslovtma radcke klase, ? ko;_~ma sa~ na-pred aovol'io, jedini Ieala izlaz iz drustvene tzolaCl)e u koJU ~u snage"' zapadnoevropskog kapitalizrna pokusale i. jos pokusavaJ~ da potisnu komunisticke p~ttije. ~ }, ~ st~arl, ~enomen ko11 i istorijskom izvol'u 1 ollClma tzraz~v~:lJa veorr;~ bli-zak pokretu nes\rstanih zemalja. kor~mstk~ partlje su svesne da raZ!'esavanje samo savremeh sve~skt supotno: sti ni unut!'asnjih dstvenih suprotnostl, konkata 1 pr~tivt:costi i moguce borom za pozicija jedog drugog loka u njihovom melusobom _odnosu , sn~ga .. ~azl'esavanje i savlac!ivaje svih tih suprotostl moguc~ jedino borbom za postepeno prevazilazenje okovskog ststema, od-nosno lokovske podele sveta, samim ti i one r~vnoteze snaga koja se zasniva na utakmici ?Iokova u naozav~u, ume-sto na stval'anju uslova za kolekttvnu bezbednost svih naroda. Razume se, to jedan dugocan istorijski p1oces. Ali sama

50

cinj~I_Iica da su noge evropske kornunisticke partije svu svoju polku_ za~!vale upravo na perspektivama takvog proccsa otv_a 1m :11'0ke moguc_osti da postanu stvarni politicki fak-torl u drustveo l'azvo;u Zapade Evrope. to istovre-rpeno P?lit~a koja _ d?pr:inositi jacanju mira u Evl'opi, jer dopnnetl slaleu ut1caa lokovske podele na mec!usobne odnose i saradnju evropskih zerpalja s jedne i s druge strane

lokovskih granica. , dakako, n:e znaCi da srno rni uvek i u svernu saglasni

sa politikorn zapadnoevropskih komunisticki partija, kao sto ni one nisu uvek saglasne sa nasom politikorn. Melutirn, ko-munisti nraju da nauce da medusobno dernokratski rasprav-

ljaj~ i spomirn temama, kao sto to ilo za vrerne Lenjina, to est bez "ekskomunikacija" i bez politicke bol'be za vlast u

rnelunarodnorn komunistickorn pokl'etu. Stoga odelene Iaz-like koje se pojave mec!u komunistickim partijama - koje su najcesce odraz konkretnih objektivnih i subjektivnih uslova

r pojedinih od njih - ne srneju da n smetaju u sagle-da\'anju opsteg istijskog znacaja od!'elenih pojava i pokreta. Zato ni procese u Zapadnoj Eviopi ne mozeo posmatl'ati dukCije nego kao sastavni deo opstih pl'Ogresivnih dstveni pl'Ocesa i za soc:ijalizarn, u toj celini progresivnih i so-cijalistickih procesa politika koja doblla naziv "evtokomuni-zam" predstavlja snazu akciou sagu svetskog radnickog po-kl'eta.

Politika koja zv "ev!'okomuizo" specifican proizvod sadasjih pt-ilika u Zapadoj Evropi, p!'erna tome ne z iti privacea kao uiverzalna politika za s\ zelje u svetu. Isto. tako, tak\'a politika ne moze iti unutrasja poli-tika socijalisticke zemlje u kojoj t-adnicka klasa oruzjem os-vojila vlast, jer i tak\ra politika ponovo zaostila supotnosti ~"~ko za vlast, to jest otvila i put kontrarevoluciji. Ali

to ne znaCi da zbog takvih razlika koje su posledica razliCitih uslova istorijskog !'azyoja treba d specifiCan olik takvoo-k!'etanja ka socijalizmu ~ sto "evtokomuizam" stavljacl pod dogmatsku "anaterr". Naprotiv, u Zapadoj Evl'Opi i u zernljama slice drustYee strukte i slicrg melunarodnoopolozaja politika "e,rokomunizma" ne sarno da ima opta\rdanje~ nego lma upravo prelornni znacaj za jacanje dstveih pozi-cija radnicke klase u specificnirn savl'emei uslovia toa dela

. evropskog kotmenta.

51

Dakako, ta pojava ne negira crenic da prelaz od ka-pitalizma ka socijalizm jedan revolcionami istorijski proces. Ali, time nije receno da se taj proces svim zemljama i u svim vremenima odvijati jednakom snagom nutrasnjih sprotnosti i napetosti i da se zesavati jednakim siedstvima. I dalje blti zemalja k