SADRAJUVOD I TEORIJSKI ASPEKTI UPRAVLJANJA TRANSPORTNOM FUNKCIJOM.4 1. Znaaj transporta u sistemu logistike4 2. Izbor transportnih sredstava..5 3. Vrste transporta.6 3.1 elezniki transport.......................................................................................................................6 3.2 Kamionski transport.......6 3.3 Vodeni transport6 3.4 Cevovodni transport...7 3.5 Avio transport7 3.6 Ostali pruaoci transportnih funkcija.7 4. Spoljni transport .......7 4.1 Metode izbora optimalnog trasportnog sredstva8 4.2 Reavanje transportnih problema...................................................................................................9 5. Unutranji transport............................................................................................................................10 5.1 Podela transportnih sredstva........................................................................................................10 5.2 Transportne relacije i organizacija unutranjeg transporta..........................................................10 5.3 Opte osnove unutranjeg transporta prema transportnom toku..................................................11 5.3.1 Opte osnove neprekidnog transporta.......................................................................................11 5.3.2 Opte osnove prekidnog transporta...........................................................................................13 6. Integralni proces transporta................................................................................................................15 6.1 Kontejnerizacija transporta..........................................................................................................15 6.2 Primena informacionih tehnologija u savremenom transportu...................................................15 7. Znaaj meunarodnih trgovinskih obiaja i pravila u savremenom transportu..................................16 7.1 "Incoterms" Meunarodni trgovinski izrazi..............................................................................16 7.2 "DUN - 14" numerisanje jedinica isporuke.................................................................................16 8. Upravljanje transportom.....................................................................................................................17 II UPRAVLJANJE FUNKCIJOM UNUTRANJEG TRANSPORTA U D.O.O. "JUGPROM"- LESKOVAC.........................................................................................................20 1. Osnivanje D.O.O. "JUGPROM"- a iz Leskovca..............................................................................20 2. Organizacija unutranjeg transporta u "JUGPROM"-u D.O.O Leskovac........................................21 2.1 Koncepcijsko reenje linije za preradu vinje 2,5 t/h................................................................21 2.2 Tipovi viljukara koji se koriste"JUGPROM"-u D.O.O Leskovac.........................................24 2.3 Vrste paleta koje se koriste u "JUGPROM"-U D.O.O Leskovac...........................................29 3. Tipovi proizvodnih linija..................................................................................................................30 4. Kvalitet rada sistema ........................................................................................................................30 5. Kapacitet, tehnika zastarelost i poreklo opreme u industriji za preradu voa i povra...................31 6. Izbor maine pri proektovanju maine..............................................................................................33 6.1 Proizvodni program.........................................................................................................................33 6.2 Produktivnost linije .........................................................................................................................33 6.3 Analiza pouzdanosti i oblici otkaza na linijama za preradu voa i povra......................................36 6.4 Analiza ekonominosti proizvodnje na efektivni vek eksplotacije.................................................41 6.4.1 Trokovi eksplotacije............................................................................................................41 6.4.2 Optimalni vek eksplotacije............................................................................................... ...42 6.4.2.1 Ekonomski prilaz..................................................................................................................42 6.4.2.2 Tehnoloko-tehniki prilaz...................................................................................................43 6.5 Fleksibilnost sistema........................................................................................................................44 6.5.1 Tehnoloka fleksibilnost........................................................................................................45 6.5.2 Kapacitivna fleksibilnost.......................................................................................................46

1

6.5.3 Prostorna fleksibilnost.............................................................................................................47 6.5.4 Vremenska fleksibilnost sistema....47 6.5.5 Ekonomska fleksibilnost sistema.48 7. Praenje u toku eksplotacije..............................................................................................................48 ZAKLJUAK.......................................................................................................................................52 LITERATURA................................................................................................................................. ....53

2

UVOD

Funkcija transporta bavi se kretanjem robe od jednog do drugog ekonomskog procesa, tj. stvaranjem prostorne korisnosti. S obzirom na znaaj transporta, osnovni cilj ovog rada je upoznavanje sa teorijskim aspektima upravljanja transportnom funkcijom u preduzeu "JUGPROM" iz Leskovca. U teorijskom delu rada bie obraeni: znaaj transporta u sistemu logistike, kriterijumi za izbor transportnih sredstava, vrste transporta i karakteristike pojedinih naina transporta. Takoe, bie analizirani: spoljni i unutaranji transport,integralni proces transporta, znaaj "Incoterms"-a i DUN-14 numerisanja jedinica isporuke kao i priroda procesa upravljanja transportom. U praktinom delu rada najpre e se ukratko prezentirati opti podaci o "JUGPROM"u, jer se preteno radi o mladom preduzeu, starom samo est godine. U delu koji sledi panja e se fokusirati na analizu svojstva unutranjeg transporta preduzea kao to su:organizacija unutranjeg transporta; koncepcijsko reenje linije za preradu vinje; tipovi viljukara; vrsta paleta; tipovi proizvodnih linija; kvalitet rada sistema; kapacitet, tehnoloka zastarelost i poreklo opreme; izbor maine pri projektovanju linije (proizvodni program, produktivnost, ekonominost, fleksibilnost, raspoloivi prostor); praenje u toku eksplotacije.

3

I TEORIJSKI ASPEKTI UPRAVLJANJA TRANSPORTNOM FUNKCIJOM 1. ZNAAJ TRANSPORTA U SISTEMU LOGISTIKE Funkcija transporta bavi se kretanjem robe od jednog do drugog ekonomskog procesa, tj. stvaranjem prostorne korisnosti. Sticanje ili preuzimanje vlasnitva nad ekonomskim dobrima na kraju njegovog kretanja moe biti: - od pojedinca (za potronju ili upotrebu u domainstvima potrona dobra), - od preduzea koja unapredjuju materijalnu korisnost dobara (proizvodni proces), - od preduzea u cilju sopstvene proizvodnje (kapitalna dobra) i - od drugih preduzea ili pojedinaca koji posreduju u prometu dobara (trgovina na veiiko i malo).Kamen glina, proizvodi od stakla Naftni proizvodi Graevinsko drvo i proizvodi od drveta Hemijski proizvodi Hrana i srodni proizvodi Nametaj i instalacije Papir i srodni proizvodi Industrija primarnih proizvoda Proizvodi tekstilnih fabrika Proizvodi preraenih metala Transportna oprema Razovrsna proizvodnja Proizvodi od duvana Odea i drugi tekstil tampanje i publikovanje Elektrina i elektronska oprema Koa i proizvodi od koe

SEKTORI VISOKIH TROKOVA

27% 24% 18% 14% 13% 12% 11% 9% 8% 8% 8% 8% 5% 4% 4% 4% 3%

SEKTORI SREDNUJIH TROKOVA

SEKTORI NISKIH TROKOVA

Tabela br. 1 Relativan udeo trokova unutranjeg i spoljanjeg transporta u ceni proizvoda1

Proces transporta predstavlja produetak procesa proizvodnje. Njima se dopremaju sirovine i pomoni material do mesta prerade, zatim se vri premetanje dobara u samoj proizvodnji, da bi se na kraju gotovi proizvodi i poluproizvodi raznim saobraajnim sredstvima dovezli do trita. Transportom se osigurava i radna snaga za sve drutvene i privredne delatnosti i kretanje stanovnitva iz jednog mesta u drugo, iz bilo kojih razloga. Zato se transport izdvaja u posebnu delatnost materijalne proizvodnje koja naziva TRANSPORTNA INDUSTRIJA. Transport je podsistem sistema logistike. Transport je najvaniji segment logistikog menadmenta na nivou preduzea.2 Transportni trokovi su novani izraz utroka elemenata procesa prizvodnje u saobraaju. Po svom karakteru spadaju u heterogene prometne trokove i uveavaju vrednost1

Dr Nada Barac i dr Goran Milovanovic, Menament poslovne logistike, Ekonomski fakultet, Nis, 2003, str.237 2 Grupa autora, Ekonomski renik, Beograd, 2001. str.703

4

robe. Sa aspekta korisnika prevoza, ovi trokovi obuhvataju cenu prevoza koju korisnik plaa transporteru, kao i druge izdatke koje on ima u vezi sa prevozom (transportno pakovanje, osiguranje isl.)3. to se tie relativnog udela trokova unutranjeg i spoljanjeg transporta u ceni proizvoda, iz Tabele 1 uoavamo da je on prilino visok, "Hrana i srodni proizvodi" spadaju u sektore sa visokim trokovima jer uee transportnih trokova iznosi 13%. 2. IZBOR TRANSPORTNIH SREDSTAVA Kriterijumi za izbor transportnog sredstva od strane korisnika saobraajnih usluga su4: cena prevoza; brzina prevoza; kvalitet prevoza, kontinuitet prevoza, elastinost i stepen prilagodjavanja potrebama korisnika; bezbednost prevoza; priroda robe5 i kapacitet prevoza.6 CENA PREVOZA. Transportni trokovi su znaajan faktor formiranja cena robe, jer u nekim sluajevima uestvuju i preko 50% u ukupnoj vrednosti robe. Avionski transport kota najvie, zatim slede motorni, elezniki, vodeni i cevovodni7. U integralnoj logistici vreme se meri brzinom prevoza robe, ne brzinom vozila (zbog ekanja dobara na konanu isporuku). Cene bazirane na trokovima uzimaju u obzir ukupne trokove usluge (tj. i vreme i novac). BRZINA PREVOZA ROBE. Zahtev korisnika je da se prevoz izvri u to kraem roku, da roba provede to manje vremena na putu od poiljaoca do primaoca. Prevoznici preferiraju krae vreme prevoza zbog poboljanja svoje usluge, a firma moe preferirati sporiji prevoz, zbog korienja vozila kao pokretnih skladita. Potrebno je definisati pojam brzine koja interesuje korisnika usluge. U saobraaju postoji tehnika brzina koju mogu da ostvaruju pojedina saobraajna sredstva. Ona je razliita u pojedinim granama saobraaja. Medjutim, danas tehnika brzina nije merodavna kao kriterijum za izbor naina transporta, jer ni vozovi, ni kamioni ne mogu da razviju svoje najvee tehnike brzine na celom prevoznom putu robe. Tako je u eleznikom saobraaju komercijalna brzina voza ukupno vreme kretanja robe od otpravne do uputne stanice. Ovo vreme sadri vreme zadravanja u stanicama i vreme iste vonje. Komercijalna brzina je kategorija koja sadri i tehnike brzine i kvalitet organizacije saobraaja. Najmerodavnija je brzina putovanja robe od magacina poiljaoca do magacina primaoca poiljke. KVALITET PREVOZA, KONTINUITET PREVOZA, ELASTINOST I STEPEN PRILAGOAVANJA POTREBAMA KORISNIKA. Ova tri kriterijuma predstavljaju sposobnost prevoznika da usluge prui tano na vreme, bez prekida i zadravanja robe na prevoznom putu. STEPEN BEZBEDNOSTI PREVOZA. Bezbednost saobraaja se najee potencira u putnikom saobraaju. Medjutim, i u robnom saobraaju je vana bezbednost, jer je korisniku znaajno da njegova roba stigne neoteena do primaoca. Bezbednost prevoza se protee od zatite stanovnitva od eksplozije do zatite zaposlenih vozaa pri utovaru i istovaru dobara. PRIRODA ROBE utie na izbor naina prevoza. Na primer, prevoz otpadnog tovara ili dijamanata retko zahteva obimne analize koje vode do odluke, jer je oigledan, dok opredeljivanje izmedju kamionskog i eleznikog transporta za prevoz robe iroke potronje zahteva vee analize. KAPACITET PREVOZA predstavlja sposobnost prevoza odredjene koliine robe ili broja putnika, konkretnim transportnim sredstvom ili jednim sistemom transportnih jedinica. Jedan je od bitnih elemenata konkurentnosti transportne usluge. Analiza navedenih kriterijuma treba da bude usmerena na snienje trokova distribucije robe, naroito kada se radi o velikim koliinama robe i o prevozu robe na velike udaljenosti.3 4

isto str.703. Dr Stojan Novakovi, Racionalizacija prevoza robe, Studija IKS Beograd, 1977. str. 30. 5 David J. Bloomberg, Stephen LeMay, Joe B. Hanna, Logistics, 2002, str.118. 6 Grupa autora, Ekonomski renik,Beograd, 2001. str.703. 7 David J. Bloomberg, Stephen LeMay, Joe B. Hanna, Logistics, 2002, str. 118.

5

3. VRSTE TRANSPORTA Transportna ponuda je ponuda prevoznih i infrastrukturnih kapaciteta, kao potencije za proizvodnju prevoznih usluga odredjenog kvaliteta, uz trino prihvatljivu cenu. Ona je kapitalno intenzivna, sa dugim rokovima izgradnje i znaajno specijalizovana izmedju pojedinih vidova transporta. Prati je velika optereenost fiksnim trokovima. Proizvodjai i maloprodavci moraju stalno da ispituju produktivnost i efikasnost svog transporta. Smatra se da se maksimiranjem efikasnosti transporta mogu smanjiti trokovi prevoza od 10% do 30%. Svaki vid transporta ima prednosti u svojoj oblasti. Postoje sledei vidovi transporta8: 1) ELEZNIKI TRANSPORT, 2) KAMIONSKI TRANSPORT, 3) VODENI TRANSPORT, 4) CEVOVODNI TRANSPORT, 5) AVIO TRANSPORT i 6) OSTALI PRUAOCI TRANSPORTNIH USLUGA. 3.1 ELEZNIKI TRANSPORT elezniki transport se koristi za prevoz teke i kabaste robe koja ima relativno nisku vrednost u odnosu na teinu. Koristi se uglavnom za prevoz robe do udaljenijih mesta. To je vid saobraaja sa niskim trokovima, ali nije ekonomian za transport robe u malim koliinama ili za prevoz robe na kraim relacijama. U odnosu na auto transport, usluge eleznice su sporije i nefleksibilnije. Korienje usluga eleznice opalo je od Drugog svetskog rata sa 70% na 38% koliko se danas njome prevozi. U tom periodu eleznica je vodila agresivnu kampanju radi poveanja efikasnosti transporta robe. 3.2 KAMIONSKI TRANSPORT Danas se kamionima prevozi oko 25% robe u poredjenju sa vremenom posle Drugog svetskog rata, kada se kamionima prevozilo oko 5% robe. U mnogim sluajevima kamionski prevoznici direktno konkuriu eleznici. Kamionski prevoznici su orjentisani na prevoz lake robe na kraim relacijama i omoguuju isporuke robe po principu "od vrata do vrata" kao i veu fleksibinost u prevozu robe do razliitih geografskih odredita. Medjutim, kamionski prevoznici imaju tri velika ogranienja: 1) mogu prevoziti samo ogranienu teinu robe, 2) imaju vee trokove na duim relacijama i 3) due je vreme transporta robe na duim relacijama. 3.3 VODENI TRANSPORT Vodeni transport se koristi za prevoz kabaste robe i robe male vrednosti. Trokovi prevoza su niski, vreme prevoza dugo. Prevoz moe biti onemoguen zimi kada se voda zaledi. Takmii se sa eleznicom u prevozu kabaste robe. Za prevoz se korite bare, teretni brodovi za rasuti teret, tankeri za naftu i teni gas.

8

Dr Nada Barac, dr Goran Milovanovi, Menament poslovne logistike, Ekonomski fakultet, Ni, 2003. str. 242.

6

3.4 CEVOVODNI TRANSPORT Cevovodni transport se karakterie stalnim kretanjem i neakumuliranjem zaliha, protokom u jednom pravcu i prenosom samo jednog proizvoda, tenosti ili gasa. Glavne prednosti su: pouzdanost, niski trokovi odravanja i sposobnost kontinuelnog funkcionisanja. Nedostaci cevovodnog transporta su: ogranien dijapazon robe koja se moe kretati kroz cevovode, veoma visoke fiksne investicije i mala brzina protoka materije kroz cevovod. 3.5 AVIO TRANSPORT Avio transport je pokazao najbru ekspanziju poslednjih dvadesetak godina. Koristi se za prevoz robe visoke vrednosti, kvarljive robe i za hitne isporuke na velike udaljenosti. Glavna prednost avio transporta je u brzini usluivanja, kao i u utedama zahvaljujui smanjenju zaliha i smanjenju potrebe za javnim skladitima. Nedostatak se ogleda u visokim trokovima prevoza robe. 3.6 OSTALI PRUAOCI TRANSPORTNIH USLUGA Oni deluju izmedju prevoznika i otpremnika. Pruaju brokerske usluge, alju robu na prevoz, vre konsolidaciju, skladitenje i kontrolu primljene robe. Ove usluge danas pruaju: dravna pota, privatne kompanije i pediteri. 4. SPOLJNI TRANSPORT Spoljni transport je vezan za odreivanje naina na koji e biti snabdeven primalac robe. Transportna situacija mree isporuke, na primer nekog trgovinskog preduzea, odredjena je strukturom i stanjem podruja isporuke, mestom prijema isporuke kao i vrstom tranje od mesta prijema. Opredeljivanje za datu transportnu situaciju zavisi od odgovora na sledea pitanja: 1. Da li proizvodimo ili kupujemo? 2. Koliki e biti nai kapaciteti i gde e biti locirani? 3. Koliko posrednika emo koristiti i gde e biti locirani? 4. Koji stepen sirovina, rada i gotovih proizvoda emo drati i gde e biti locirani? 5. Koji tipovi skladita e biti korieni i gde e biti smeteni? 6. Kako treba funkciju logistike organizovati i upotpuniti? PROCES SPOLJNOG TRANSPORTA moe se raslaniti na sledee karike: priprema robe za transport (ukljuujui i pokovanje); skladitenje robe; prenos robe do transportnih sredstava; utovar robe u prevozna sredstva; prevoz robe do mesta gde se nalazi primalac; pretovar robe; prenos robe do skladita i skidanje ambalae u koju je roba bila pakovana.

7

4.1 METODE IZBORA OPTIMALNOG TRANSPORTNOG SREDSTVA Za izbor optmalnog transportnog sredstva za prevoz odredjene koliine robe od jednog do drugog mesta mogue je koristiti: a) Grafiku metodu b) Metodu utede rastojanja i c) "3" metodu. Grafika metoda Grafika metoda se bazira na koordinatnom prikazivanju odnosa izmedju koliina robe koja e se prevoziti odgovarajuim transportnim sredstvima i visine ukupnih trokova koje generiu ta sredstva pri prevozu pojedinih koliina robe (slika br. 1).

Slika 1. Alternative transporta s obzirom na ukupne trokove i koliinu koja se prevozi

Najefikasnije sredstvo transporta u ovom sluaju je avionski prevoz (ako je koliina robe koja treba da se dopremi manja od A). Ako je za robu vana fleksibilnost u isporuci, onda e se verovatno transportovati kamionima (koliina izmedju take B i A). elezniki transport e se koristiti za transport koliina robe izmedju take B l C dok e vozila sopstvenog voznog parka biti koriena za koliine koje su vee od C jedinica. Metoda utede rastojanja Kod ove metode formula utede (postignuta korienjem jednog vozila) glasi: Sij = d wi + d wj dij , gde su:

Sij - vrednost utede u razdaljini povezivanjem taaka isporuke i i j d wi - rastojanje izmedju skladita "w" i take isporuke i d wj - rastojanje izmedju skladita "w" i take isporuke "j"8

dij - rastojanje izmedju dve take isporuke "i" i "j"."3" metoda Ovom metodom se broj potrebnih vozila odredjuje unapred. Daje dobre rezultate u sluaju reavanja sloenih problema distribucije. Moe da smanji kilometrau ak i do 10%. Postupak je heuristiki, jer se ne moe izvesti bez kompjutera. 4.2 REAVANJE TRANSPORTNOG PROBLEMA Transportni problem je jedan od prvih formulisanih i reavanih problema iz oblasti linearnog programiranja9. Metode transporta se koriste za izbor najpovoljnije varijante transporta koja obezbedjuje minimalne trokove transporta. Mnogi problemi mogu se formulisati na isti nain kao i transportni problem i reavati tim postupcima (problem razmetaja maina, problem raspodele prevoznih sredstava na korisnike, problem optimalne lokacije novih pogona itd.). OPTI MODEL transportnog problema moe se formulisati na osnovu sledeeg problema: Postoji "m" proizvodjaa robe I , I ,..., I m sa fiksnom ponudom od " ai " jedinica 1 2 robe (i=1,2,...,m). Robu treba transportovati do "n" potroaa P , P ,..., Pn ,ije su potrebe 1 2 " b j " jedinica (j = 1,2,...,n). Trokovi prevoza robe od i-tog proizvodjaa do j-tog potroaa

iznose " cij " novanih jedinica. Ukupna ponuda svih proizvoaa jednaka je ukupnim potrebama svih potroaa. Potrebno je odrediti koliinu robe " x ", koju e i-ti proizvoa ij transportovati j-tom potroau, tako da ukupni trokovi transporta budu minimalni. Transportni model se moe izraziti matematikim modelom: a) Funkcija kriterijuma iju minimalnu vrednost traimo je m n Z = cij x 0 i =1 j =1 ijb) Sistem ogranienja je: n x =ai , j =1 iji= 1,2,m; x 0, ij

m j= 1,2,n j=1,2,,n x = bj , i =1 ij uz uslov da je ukupna ponuda svih proizvoaa jednaka ukupnim potrebama svih potroaa: m n ai = b j i =1 j =1

Ukoliko je obezbedjena jednakost iz uslova, onda se model izraen prethodnim relacijama naziva zatvorenim transportnim modelom. Ukoliko nije takav sluaj, radi se o otvorenom transportnom modelu. Otvoreni transportni model se uvodjenjem jedne nove kolone ili novog reda, jednostavno prevodi u zatvoreni transportni model. Svako reenje koje zadovoljava prethodne uslove predstavlja mogue reenje transporta ili dopustivi plan transporta. Mogue reenje koje ima "m+n-1" pozitivnu9

Dr Obrad Todorovi, Operaciona istraivanja, Prosveta, Ni, 1999. str. 134.

9

promenljivu predstavlja bazino (mogue) reenje transportnog problema. Bazino reenje koje pored sistema ogranienja, obezbedjuje da funkcija kriterijuma uzme minimalnu vrednost predstavlja optimalno reenje transporta. Pored primarnog, moe se formulisati i njemu odgovarajui dualni transportni problem. Metode za pronalaenje poetnog reenja su: Dijagonalna metoda, Metoda jedininih koeficijenata i Vogelova metoda. Metode za pronalaenje optimalnogreenja su: Modifikovana metoda i Madjarska metoda.5. UNUTRASNJI TRANSPORT

"Pod unutranjim transportom podrazumevaju se sve delatnosti u okviru preduzea, koje su u vezi sa transportom i premetanjem sirovina, pomonog materijala, poluproizvoda, proizvoda i otpadaka"10. Zadatak unutranjeg transporta je da u okviru proizvodnog ili prometnog preduzea, omogui odvijanje tehnolokog procesa. Faktori koji utiu na unutranji transport su: - asortiman proizvoda i nabavka odgovarajuih transportnih sredstava, - karakteristike proizvoda, - tehnoloki postupak, - razmetaj i veliina prostorija i - vrsta, broj i stanje transportnih sredstava. Unutranji transport se odvija izmedju: skladita i proizvodnih organizacionih jedinica; izmedju proizvodnih organizacionih jedinica; i izmedju proizvodnih organizacionih jedinica i skladita11. Znaaj unutranjeg transporta postaje sve vei, kako za ekonomiju samog procesa unutranjeg transporta, tako i za ekonominost procesa proizvodnje.5.1 PODELA TRANSPORTNIH SREDSTAVA

Prema TRANSPORTNIM RELACIJAMA transportna sredstva se dele: na transportna sredstva sa utvrdjenim relacijarna (liftovi), na transportna sredstva sa delimino utvrdjenim relacijama (dizalice) i na transportna sredstva sa slobodnim relacijama (kamioni). Prema TRANSPORTNOM TOKU transportna sredstva se dele na transportna sredstva sa kontinuelnim tokom i na transportna sredstva sa diskontinuelnim tokom. Prema NAMENI transportna sredstva se dele na: univerzalna, specijalizovana i sredstva integralnog transporta.5.2 TRANSPORTNE RELACIJE l ORGANIZACIJA UNUTRASNJEG TRANSPORTA

S obzirom na karakter transportnih relacija mogue je razlikovati: - LINIJSKl SISTEM toka unutranjeg transporta (prost linijski sistem i radijalni linijski sistem), - KRUNI SISTEM toka unutranjeg transporta (prost i sloen kruni sistem) - KOMBINOVANI SISTEM toka unutranjeg transporta. Funkcija unutranjeg transporta moe biti organizovana na sledee naine:E. Bartzsch, M. Kleebery, R. Wendshuh, Rationalisierung des innerbetrieblichen Transportwesens, VEB Verlag Technik, Berlin, 1961. str.35. 11 Dr Srbijanka Nikoli, Organizacija preduzea, Prosveta, Ni, 1994. str. 32110

10

- kao posebna organizaciona jedinica - u sastavu skladine, proizvodne, operativne, komercijalne ili neke druge funkcije, - uz angaovanje proizvodnih radnika na poslovima unutranjeg transporta.5.3 OPTE OSNOVE UNUTRANJEG TRANSPORTA PREMA TRANSPORTNOM TOKU

Na sloenom putu nastanka i distribucije proizvoda, transport predstavlja podruje koje direktno utie na formiranje njegove cene. Stoga se organizaciji i projektovanju transportnih tokova u savremenoj proizvodnji pridaje veliki znaaj. Sredstva transporta moraju po reenjima i uinku da prate proizvodne kapacitete koje opsluuju. U procesu dobijanja sirovina, proizvodnji i skladitenju u primeni je tzv. unutranji transport i obavlja se sredstvima koja se odlikuju prekidnim radom (dizalice, viljukari...), odnosno neprekidnim radom (transporteri, konvejeri...). U velikom broju industrijskih procesa proizvodne i transportne operacije ine jedinstven sistem koji obezbeuje kontinualni tok proizvodnje.5.3.1 Opte osnove neprekidnog transporta

Sredstva neprekidnog (kontinualnog) transporta transporta materijala i proizvoda zauzimaju znaajno mesto u tehnolokim procesima. Kretanje materijala na transportnom putu (od mesta prijema do mesta predaje) moe da se, zavisno od zahteva, izvede sa konstantnom ili promenjivom brzinom, odnosno po taktu. Transportovani materijal moe biti u rasutom stanju ili komadima a njegove osobine blie definiu konstruktivne karakteristike transportnog sredstva. U poreenju sa sredstvima prekidnog transporta za lake terete imaju sledee prednosti: Znatno vei kapaciteti ( 10000m3 / h ); Odnos kapaciteta i mase transportnog sredstva je povoljniji; Mogunost rednog vezivanja obezbeuje velike transportne duine. Pri projektovanju unutranjeg transporta za komadne terete, neprekidni transport mora da bude rezultat uporedne tehnoekonomske analize sa sredstvima podnog transporta (viljukari ) odnosno dizalicama, jer je primena sredstava neprekidnog transporta ograniena odreenim minimalnim kapacitetom. Osnovna podela ovih sredstava je : 1. Neprekidni transport mehanikim - noseim i vunim sredstvima; 2. Neprekidni transport strujanjem fluida 3. Neprekidni transport mehanikim - vibracionim sredstvima 4. Neprekidni transport pod uticajem sile inercije samog paketa (rolgang ovi bez pogona )12. Mehanika transportna sredstva

Savladavanje transportne daljine i visine pri transportu nasipnih materijala i komadnih tereta vri se najee mehanikim sredstvima ija podela uglavnom zavisi od vrste transportnog materijala pa tako postoje: - sredstva za transport uglavnom nasipnih materijala i komadnih tereta uz odreene konstruktivne dopune; - sredstva za transport iskljuivo komadnih tereta13.12 13

Prof. dr Vinko Jevti, Neprekidni transport, Mainski fakultet, Ni, 1982. str. 2. Prof. dr Vinko Jevti, Neprekidni transport, Mainski fakultet, Ni, 1982. str. 5

11

I u jednom i u drugom sluaju vuna sredstva su beskrajna (najee trake i lanci i ree uad) i pokretana su snagom pogonskih ureaja. Veina ovih sredstava izgraena je za horizontalni i blae nagnuti transport.( trakasti i lankasti transporteri, visei konvejeri...), dok se vei nagibi i vertikalna rastojanja savladavaju posebnom vrstom sredstava sa zahvatnim organima (sanduasti transporteri, elevatori ...). Vrsta materijala i transportno sredstvo odreuju i brzinu transportovanja, odnosno kapacitet transportnog sredstva i obino su preporuene nacionalnim standardima za pojedine vrste transportnih sredstava. Za neka od sredstava mogu se uzeti preporuke prema slici.

Slika 2.Brzina u zavisnosti od nagiba i vrste transportnog sredstva sa trakom kao vunim sredstvom

Vibraciona transportna sredstva

Vibraciona sredstva transportuju nasipne materijale koristei njihovu inercijalnu silu. Podloga po kojoj se materijal kree izvodi oscilatorno kretanje pomerajui materijal u eljenom smeru. Pomeranje materijala ostvaruje se na dva naina: - postupkom klizanja materijala po podlozi, gde su ubrzanja podloge pri njenom oscilatornom kretanju ( napred nazad ) razliita, a podloga ostaje u istoj ravni. - Postupkom odbacivanja materijala od podloge pri njenom oscilatornom kretanju, gde je ravan podloge promenjiva. Kao pogoni slue krivajni mehanizmi, elektromagnetni vibratori ili pogoni sa neuramnoteenim masama, oslonci pokretne podloge su elastini14.Transport u struji fluida

Za transport odreenih materijala uspeno se koristi strujanje fluida. Ovde se pre svega misli na pneumatska postrojenja koja sistemom cevi transportuju zrnaste i prakaste materijale. Struja vazduha uspostavlja se usisavanjem ili potiskivanjem. Poseban vid transporta predstavlja kretanje dokumentacije posredstvom pritiska vazduha, poznate pod imenom'' cevna pota''. U pojedinim tehnolokim procesima za transport materijala koristi se voda (transport repe u eeranama). Strujanje vazduha moe da se uspostavi ventilatorima, kompresorima i duvaljkama, a strujanje tenosti pumpama i razlikom nivoa. Priroda materijala opredeljuje princip transporta.14

Prof. dr Vinko Jevti, Neprekidni transport, Mainski fakultet, Ni, 1982. str. 210.

12

Kapacitet pneumatskih postrojenja kree se do 1000 t/h, daljina transporta do 2 km, visinska razlika do 100 m. Usisni sistemi preporuuju se za male daljine i lako pokretljiv materijal (itarice i sl.). Brzina strujanja vazduha treba da obezbedi da materijal lebdi i kree se od 40 50 m/s. Uspeno se savladavalu visine do 50 m , kapacitet do 300 t/h. Sistemi pod pritiskom, namenjeni su veim rastojanjima i tee pokretljivim materijalima. Pritisak iznosi do 6 bara15.Valjkasti (rolgang) transporteri

Transporteri kod kojih se transportovani komadi (paketi) oslanjaju direktno na valjke zovu se valjkastim (rolgang) stazama transporterima. Valjci mogu biti kratki ili dui. Premetanje tereta du transportera je posledica ili inercijalne sile paketa, ili spoljne sile (runo guranje ili pogona valjka). Posebnom konstrukcijom valjka moe teret savladati u krivinu. Transportovati se mogu samo komadi ili paketi samo sa ravnom kontaktnom povrinom. Konstrukcija transportera je prosta a rastojanje valjaka se utvruje prema materijalu koji se transportuje. Za korienje sile inercije nagib transportera se kree od 1,5 do 5. Za due, horizontalne i blagonagnute transportne staze (do 40m) primenjuju se danas transporteri sa pogonom. Uglavnom se koristi kod transportovanja teih komada16.5.3.2 Opte osnove prekidnog transporta

Maine i ureaji prekidnog transporta odlikuju se periodinou operacija, tj. periodinom smenom radnog i povratnog (neradnog, mrtvog) hoda. One dakle premetaju terete odvojenim kretanjima. Period rada dizalinog postrojenja sastoji se iz operacije veanja tereta o nosei organ dizalice, zatim radnog hoda (dizanja, premetanja u horizontalnoj ravni i sputanja tereta), odvezivanja (skidanje sa noseeg elementa) tereta, i ponovnog mrtvog hoda do mesta ponovnog vezivanja tereta. Kapacitet dizalinog postrojenja je prema tome, obrnuto srazmeran visini dizanja tereta i duini njegovog horizontalnog premetanja. Ova karakteristika dizalinih postrojenja naroito otro naglaava granicu izmeu njih i maina za neprekidni transport, koje prenose materijal i vertikalno i horizontalno, a da pri tome isti ne pretovaruje i iji kapacitet (koliina materijala premetena u jedinici vremena) ne zavisi od duine transportovanja. Dizaline maine prenose komadaste materijale, kao i sitno komadaste i rasipne materijale u specijalnim posudama. Po svom konstruktivnom izvoenju, dizaline maine se dele na sledee podgrupe17: 1. prosti dizalini mehanizmi i maine - male dizalice - koturae i ekrci - doboi za vuu (vinde) 2. dizalice ( kranovi) - mostovske dizalice, - nepokretne dizalice na stubu, - ramne ( portalne i poluramne dizalice) - velosipedne dizalice - konzolne dizalice15 16 17

Prof. dr Vinko Jevti, Neprekidni transport, Mainski fakultet, Ni, 1982. str. 231. Prof. dr Vinko Jefti, Neprkidni transport, Mainski fakultet, Ni, 1982. str. 191. Dr in. Sava Dedljer, Osnovi transportnih ureaja, Beograd, 1975. str. 3.

13

dizalice sa strelom jednoinske dizalice specijalne dizalice( pokretno okretne pristanine dizalice, plovne dizalice graevinske stubne dizalice Volf, stubne dizalice sa iglom Derick dizalice, metalurke dizalice, pretovarni mostovi, kablovske dizalice) 3. i podizai - liftovi - platforme sa i bez sopstvenog pogona. Viljukari

Vijlukari su dizalino-transporta sredstva unutranjeg transporta i namenjena su transportu unutar fabrikih hala i skladita, kao i transportu na kraim rastojanjima u krugu preduzea. Slue za transport veih komadnih tereta, manjih komadnih tereta na paletama i rasutog tereta u saducima ili korpama.Upotrebom dodatnoh ureaja umesto viljuki, mogue je manipulisati razliitim teretima ( transport cevi, tepiha,rolni, buradi itd) ili izvoditi radnje koje nisu direktno vezane za transportovanje. Sastoje se iz asije osnovnog vozila sa pogonom kretanja, vertikalnog stuba sa jednim ili vie ramova, pogonskog sistema za dizanje sa zahvatnim organom u obliku viljuki koje se kreu du stuba, sistema za naginjanje rama i upravjakog ureaja smetenog u kabini viljukara. Oslanjaju se na etiri ili tri toka, tako da su prednja dva toka pogonska i neupravljaka, a zadnja dva ili samo jedan slue za upravljanje. Zahvaljujui svojim karakteristikama obezbedili su nezamenjivu ulogu u poslovima podnog unutranjeg transporta. Viljukari su unutar navedene oblasti stekli veliku prednost u odnosu na druga transportna sredstva jer poseduju sledee karakteristike: - velika manevarska sposobnost, - relativno velika nosivost - ne zahtevaju posebne koloseke i staze za kretanje - relativno velike brzine kretanja i dizanja - nezavisnost manipulativnog prostora od izvora energije - relativno velika visina dizanja u sluaju primene teleskopskog rama - dodatnom nadgradnjom proiruju oblast primene - slobodna i brza primena u svim oblastima preduzea - laka prilagodljivost promenama tehnolokog procesa Pored navedenih prednosti viljukari imaju i odreene nedostatke: - mala prohodnost - ograniena nosivost i sposobnost utovara - zahtevaju kvalifikovan personal - rad na granici stabilnosti Danas je razvijen veliki broj viljukara, a njihova podela zavisi od vrste pogona, tehnikih karakteristika, lokacije, namene itd. Razmatrajui sve navedene kriterijume, klasifikacija se moe izvriti tako da se svi viljukari mogu svrstati u sledee grupe: - klasini eoni viljukar - viljukar za horizontalni transport - viljukar sa teitem u bazi - viljukar sa pokretnom katarkom - viljukar sa obrtnom viljukom - boni viljukar 14

-

etvorosmerni viljukar regalski slaga sredstva za manipulisanje kontejnerima186. INTEGRALNI PROCES TRANSPORTA

Rezultat tree revolucije u transportu je integralni proces transporta. On stvara vre funkcionalne veze izmedju unutranjeg i spoljnog transporta. Kod klasnog transportovanja robe unutranji i spoljni transport su potpuno odvojene i nezavisne tehnoloke celine19. Integralni proces transporta je takav sistem prevoza u kome se na racionalan nain iskoriavaju transportna sredstva svih uesnika u prevozu robe. Integralni proces transporta obuhvata: - Integralni transport gde se teret slae u kontejnere koje mogu prevoziti sredstva svih vidova transporta. - Multimodalni transport gde se rukovanje teretom odvija zajedno sa transportnim sredstvom koje ga i prevozi, a zatim se zajedno prevoze na drugom prevoznom sredstvu (fishyback, piggyback, COFC, rail-water, airtruck, train-ship). - Kombinovani transport gde roba na svom putu od proizvodjaa do potroaa menja najmanje dve vrste prevoza.6.1 KONTEJNERIZACIJA TRANSPORTA

Transportna ambalaa predstavlja najkrupniju ambalanu jedinicu ija osnovna funkcija jeste zatita proizvoda u transportu. Najei oblici su sanduci, kutije, cisterne, burad, baloni i vree. Dva posebno vana tipa transportne ambalae su kontejneri i palete. Namenjeni transportovanju robe po principu "od vrata do vrata"20. Sistem kontejnerizacije objedinjuje sva razliita vremena u prevozu robe u jednu tehnoloku celinu, tako da se roba utovarena u kontejner, od poiljaoca prevozi do primaoca bez ikakvog delovanja na nju. Sve manipulacije se obavljaju samo sa kontejnerom u kome roba miruje. Time se smanjuje broj usputnih manipulacija i znatno ubrzava prces prevoza robe.6.2 PRIMENA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA U SAVREMENOM TRANSPORTU

Nalaenje eljenog odredita u velikim gradovima ostvaruje se primenom novih informacionih tehnologija. Kontrola rada i ispravnosti automobila vre se uz pomo raunara. Avio kompanije nestrpljivo oekuju svoje "letee krilo''-avion udesnog oblika, nadzvunih brzina, velike nosivosti, koji e minimalno zagadjivati atmosferu. to se tie plovnih sredstava, radi se na projektu "brod metak" koga karakteriu: velika brzina, stabilnost i brz i jednostavan utovar/istovar tereta. Danas 75 % Amerikanaca provodi radno vreme u stvaranju, obradi i plasiranju informacija. U dananjem svetu glavni resurs je ostao ovek, ovekov um, znanje, umee i informacije.

18 19

Prof. dr Zoran Marinkovi, Skladina tehnoka, Mainski fakultet, Ni, 2003. str.218. Dr Nada Barac, dr Goran Molovanovi, Menament poslovne logistike, Ekonomski fakultet, Ni, 2003. str. 258. 20 Grupa autora, Ekonomski renik, Beograd, 2001. str. 703.

15

7. ZNAAJ MEDJUNARODNIH TRGOVAKIH OBIAJA 1 PRAVILA U SAVREMENOM TRANSPORTU 7.1 "INCOTERMS" - MEDJUNARODNI TRGOVACKI IZRAZI

Transportne klauzule (odredbe, termini) ugovaraju prodavac i kupac kada se roba daje na prevoz prevozniku ill pediteru radi regulisanja naina i vremena prelaska svojine, rizika i snoenja trokova. Cilj Incoterms-a je da se obezbedi skup medjunarodnih pravila za tumaenje termina koji se najee koriste u spoljnoj trgovini. Odredbe su grupisane u etiri razliite kategorije: 1) odredba grupe "E" po kojoj se roba stavlja na raspoiaganje kupcu u prostorijama prodavca (EXW), 2) odredbe grupe "F" po kojima je prodavac u obavezi da robu isporui prevozniku koga je odredio kupac (FCA, FAS,FOB), 3) odredbe grupe "C" po kojima je prodavac duan da ugovori prevoz, ali bez preuzimanja rizika od gubitka ili oteenja robe (CFR, CIF, CPT, CIP) i 4) odredbe grupe "D" po kojima je prodavac duan da snosi sve trokove i rizike vezane za dopremu robe (DAF, DES, DEQ, DDU, DDP).7.2 "DUN - 14" NUMERISANJE JEDINICA ISPORUKE

Postoje sve vei zahtevi za tanim informacijama o kretanju prometa i tranje za odredjenim proizvodima. U tom pogledu veoma su efikasne registar kase sa elektronskim uredjajima pomou kojih se prati promet svakog proizvoda. Nije dovoljno samo oznaavanje maloprodajnog pakovanja i oitavanje na mestu prodaje, ve to treba uiniti i sa velikoprodajnim i transportnim pakovanjem. Prednosti takvog sistema automatskog oznaavanja najbolje se mogu iskazati kroz: brzinu odvijanja tokova robe, tanost stanja proizvoda u bilo koje vreme, lakou nabavke i prodaje proizvoda, evidenciju robe u skladitu, trgovini i svim fazama distribucije, racionalno i ekonomino poslovanje, nivo zadovoljstva potroaa, medjunarodnu razmenu dobara, smanjenje zaliha, rastura i lomova i smanjivanje greaka u cenama (jer se mogu brzo i jednostavno automatski aurirati). , Jedinica isporuke izgleda ovako: Logistika Broj potroake jedinice Cifra za proveru varijanta bez cifre za proveru VL Xxxxxxxxxxxx C Ovaj broj se u DUN-14 obeleava bar kod simbolom ITF-14

16

8. UPRAVLJANJE TRANSPORTOM

Upravljanje transportom je nekada dominiralo logistikom. Kako su menaderi postajali svesni manje oiglednijih logistikih trokova, transport vie nije reprezentovao celu logistiku. Ipak, transport je ostao presudan za efektivnu integralnu logistiku.21 Upravljanje transportom se moe definisati kao planiranje, izvravanje i kontrola transportnih usluga da bi se ostvarili ciljevi organizacije. Moe se posmatrati kroz: transportnu strategiju, karakteristike prevoznika i njihovu selekciju, odnos sopstvenog voznog parka i unajmljenih prevoznika, terminalne operacije, aktivnosti menadera transporta, i odgovarajuu dokumentaciju. Menaderi integralne logistike moraju da donesu etiri strategijske odluke o transportu. Prvo, koje metode transporta e firma koristiti? Drugo, koje prevoznike e u svakom modelu firma koristiti? Tree, da li firma poseduje svoj vozni park ili e unajmiti druge prevoznike? etvrto, da li e firma uspeti u transportnim operacijama ili e unajmiti nekog prevoznika? Odgovor na svako od ovih pitanja utie na efikasnost sistema transporta. Kada je odabrao vid transporta, menader integralne logistike, mora da odlui kog prevoznika e da koristi. Izbor e zavisiti od toga koji prevoznik najvie odgovara izabranom vidu transporta. Prevoznici se biraju na bazi: cene prevoza, dostupnosti, odgovornosti, registrovanih reklamacija i pouzdanosti. CENA PREVOZA. Menaderi pretpostavljaju, esto ispravno, da veina prevoznika obezbedjuje osnovnu uslugu, tako da je glavna razlika izmedju prevoznika cena. Oni e teiti da izaberu najjeftinijeg prevoznika. Cena kotanja usluge se definie kao cena koja bar pokriva stvarne izdatke obezbedjenja te usluge. Korienje samo cene kotanja usluge bi odvelo u steaj prevoznika na dugi rok, jer bi dohodak pokrivao samo marginalne, ne ukupne trokove i ne bi omoguavao zamenu stare opreme ili pokrivanje ostalih fiksnih trokova. Puna cena kotanja se odnosi na cenu koja pokriva sve varijabilne trokove otpreme kao i odgovarajui deo fiksnih trokova. Ona omoguava prevozniku da uspeno radi. Vrednost usluge se odnosi na ono to e prevoz doneti. Ona je na vrhu, a cena kotanja na dnu. Puna cena kotanja je negde izmedju ovih veliina. Prevoznici vie vole tarife koje pokrivaju najmanje punu cenu kotanja, ali moraju prihvatiti prevoz robe koja doprinosi fiksnim trokovima i profitu vie nego marginalni troak, i druge varijable, kao na primer: koliina tereta, visina osiguranja, gustina tereta i duina prevoza robe, utiu na cenu" transportnih usluga. Koliina tereta utie na efekte ekonomije obima prevoznika. Oni se javljaju kada se proseni trokovi prevoza po jedinici tereta smanjuju sa poveanjem koliine output-a. Takodje, to je vie dobara podvrgnuto manipulisanju, vei su trokovi za prevoznika (paletizacija, prepakovanje robe, specijalna radna snaga i oprema za rukovanje). Cena mora da pokriva te poveane trokove dodatnih usluga. to je poiljka sklonija gubitku, oteenju ili kradji, vei su prevoznikovi trokovi osiguranja te poiljke. Via cena bie povezana sa veim trokovima osiguranja. Gustina tereta zavisi od odnosa izmedju njegove teine i obima. Transportna vozila imaju i propisane i praktine limite koliko mogu da prevoze. Sposobnost slaganja se odnosi na to kako e utovar proizvoda uticati na iskorienost prostora u vozilu. Odredjeni proizvodi zauzimaju mali prostor, dok drugi primoravaju prevoznika da pravi razmak i dovode do gubitka prostora, pa se plaaju vei trokovi prevoza po jedinici. Duina prevoza robe ima glavni uticaj na obraun trokova transporta. Kako se razdaljina poveava, ukupni trokovi prevoza se poveavaju po degresivnoj stopi.21

David J. Bloomberg, Stephen LeMay, Joe B. Hanna, Logistics, 2002, str.118.

17

DOSTUPNOST. Transportno sredstvo mora biti na raspolaganju na mestu i u vreme kada je potrebno sistemu integralne logistike. Prevoznici esto smetaju opremu u gradove potroaa da bi lake utovarili i istovarili robu iz vagona i kamiona, ime stvaraju kmparativnu prednost. ODGOVORNOST. Kao kriterijum za izbor prevoznika pokazuje koliko brzo prevoznik odgovara na promene potreba potroaa. Prevoznici pruaju samo one usluge koje su utvrdjene ugovorom, pa kupci nespecifirane usluge trae od drugih prevoznika. esto je to velika ansa za male, fleksibilne prevoznike. REGISTROVANE REKLAMACIJE. Zbog toga to oteuju dobra, prevoznici sa najniom cenom ne moraju biti prevoznici sa najniim trokovima. Kad dobra stignu oteena primalac dobija lou uslugu, pediter ima nezadovoljnog muteriju, a prevoznik plaa reklamaciju. Niko ne dobija. POUZDANOST. Prevoznici koji konstantno isporuuju dobra na vreme dodaju veu vrednost. Vanost pouzdane isporuke raste kako firma primenjuje JIT filozofiju i ECR program. Sopstveni vozni park obezbedjuje kontrolu, ali takodje izlae firmu brojnim problemima. Korienje unajmljenih prevoznika ograniava kontrolu, ali preputa brigu o iskorienosti vozila prevozniku. Mnoge firme se oslanjaju na korienje usluga eksternih firmi za izvravanje transporta ili drugih operacija logistike. Eksterne pruaoci transportnih usluga nisu pediteri, ali izvravaju ili uredjuju logistike operacije za peditere. Takvu su npr. brokerske kue i mree firmi koje pruaju logistike usluge. Terminali obavljaju dve opte funkcije: (1) sortiranje i objedinjavanje poiljkii (2) organizovanje prikupljanja i isporuke od strane prateih terminala. Kamionske operacije igraju kljunu ulogu u kretanju robe kroz lanac snabdevanja. U kamionskim operacijama, terminal slui kao: vozaki centar, centar za pruanje informacija kupcima, prodajna poslovnica i radionica za odravanje. Smatra se da teret nije razmenjen dok cela prikolica nije odvojena od jednog kamiona i ponovo prikljuena na drugi. I eleznica sortira eleznike vagone. Proces je komplikovan i zahteva sofisticirane informacije i informacione sisteme. U skladita i distributivne centre dobra stiu u velikim kartonskim kutijama, kao kamionski teret ili paletni teret. Menaderi transporta pronalaze poslove u mnogim oblastima. Vladine agencije, privatne kompanije i ostali pruaoci transportnih usluga zahtevaju ljude koji mogu da omogue transport. Menaderi imaju znaajnu ulogu u pregovorima za zakljuenje ugovora. Menader transporta moe pregovarati i o kupovini, ili/i o prodaji transportnih usluga. Pregovori bi trebalo da obuhvate svako pitanje znaajno za odnos izmedju kupca i prodavca (tarife, obim, standardi usluga, trajanje poslovno odnosa itd.). Menaderi transporta moraju vriti procene nivoa kvaliteta usluga kupcima radi kontrolisanja i poboljanja nihovog nivoa. Kvalitet se odredjuje prema kupevim standardima. Kljuna pitanja ukljuuju: uslove prodaje, kreditne aranmane, vreme prevoza "od vrata do vrata" i nadoknadu trokova u vezi sa izgubljenim i/ili oteenim poijkama. U mnogim firmama menader transporta kontrolie ljude u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Pored toga, menaderi transporta moraju posedovati adekvatnu kvalifikaciju kako bi razumeli transportnu industriju isto tako dobro kao i logistike zahteve firme. Dokumenta prate skoro svaku isporuku. Verovatno najznaajniji dokument je teretnica (konosman) koja slui kao ugovor za prevoz i prijem prevoenih dobara. Ona moe ublaiti mogue nesuglasice ili da obezbedi dokaz o raspolaganju dobrima. Teretnica se moe indosirati slino eku. Postoje neprenosiva i teretnica plativa po naredbi remitenta. pediter mora predati zahtev za naknadu tete za izgubljena ili oteena dobra. To je u stvari zahtev prevozniku da finansijski nadoknadi izgubljena ili oteenja dobra ili nerazumno zakanjenje, u roku od devet meseci nakon isporuke.

18

Tovarni list je faktura prevoznika pediteru za transportne usluge. Trokovi prevoza se obino unapred plaaju ili se plaaju na odreditu. F.O.B. uslovi determiniu kada pravo prelazi sa kupca na prodavca, ko snosi vozarinu i ko zadrava pravo kontrole poiljke. Postoji F.O.B. izvor i F.O.B. odredite. Konano, prihvatanje dobara od strane potroaa stvara jemstvo.

19

II UPRAVLJANJE FUNKCIJOM UNUTRANJEG TRANSPORTA D.O.O. "JUGPROM"- LESKOVAC 3. OSNIVANJE D.O.O. "JUGPROM"- A IZ LESKOVACA

Na osnovu svoje Odluke o osnivanju i priloene dokumentacije osnivaa Stojanov Slobodana iz Belog Potoka kod Leskovca, Privredni sud u Leskovcu je svojim reenjem Fi 650/92 od 04.05.1992. godine registrovao privatno preduzee za trgovinu na veliko i malo i proizvodnju "JUGPROM" sa PO Beli Potok-Leskovac. Preduzeu je od strane Zavoda za statistiku dodeljen matini broj 07968167 i ifra delatnosti 070224. Na osnovu priloga broj 4 pomenutog raenja Preduzee registroavano i za spoljnu trgovinu. Upisanog i uplaenog kapitala nije bilo na osnovu odredbi Zakona o preduzeima. Reenjem istog suda Fi broj 739/98 od 09.06.2000. godine preduzee se transformie u Preduzee za proizvodnju, transport, trgovinu i otkup "JUGPROM" D.O.O. Beli Potok Leskovac, upisanim kapilalom od 5000 US$ u din. protivvrednosti na dan uplate, kojom prilikom je uplaena polovina upisanog osnivakog uloga. Preduzeu je odredjena nova ifra delatnosti 51310 - Trgovina na veliko voem i povrem. Radi donoenja prednjeg reenja direktor preduzea dana 25.05.2000. god. donosi statut preduzea. Na osnovu odluke osnivaa i podnete dokumentacije Trgovinski sud u Leskovcu dana 08.06.2004.godine donosi Reenje Fi broj 532/04 u kojem se menja sedite preduzea,i postavlja novi direktor i menja delatnost. Zavod za statistiku odredjuje novu ifru delatnosti 15330 Prerada konzerviranje drugog voa i povra. Potvrdom o izvrenoj registraciji poreska uprava odredjuje preduzeu PIB broj 10190996. Preduzee danas upoljava 102 radnika i to po kvalifikacionoj strukturi po slcdeem: VS=9, V=5,SSS=4. KV=14 i 70 radnika niih kvalifikacija. Preduzee je od 01.03.2005. godine na javnoj licitaciji, koju je sproveo Optinski sud u Leskovcu, kupilo poslovni prostor, objekte i opremu preduzea "Ulpin-Leneks" A.D. iz Leskovca, gde sad obavlja proces proizvodnje, a preuzeloje i njihovu radnu snagu od 65 upoljenika. i s obzirom na prirodu delatnosti kojom se bavi, tokom godine upoljava i veliki broj (i do 300 ljudi) kao sezonsku radnu snagu to po uputima omladinskih zadruga, ili putem ugovora o privremenim i povremenim poslovima.22

22

Interna dokumentacija preduzea "JUGPROM"

20

2. ORGANIZACIJA UNUTRANJEG TRANSPORTA U "JUGPROM"-U D.O.O LESKOVAC "JUGPROM" poseduje svoj sopstveni vozni park kojim doprema voe sa otkupnih mesta u okolini Leskovca do preduzea. Pretovar se iz kamiona do linija za preradu voa, ili komora za uvanje vri uz pomo viljukara. 2.1 KONCEPCIJSKO REENJE LINIJE ZA PRERADU VINJE OD 2,5 t/h Opis maina koje ulaze u sastav linije

1. Zadatak maine za pranje je da izvri grubo pranje i izdvajanje svih primesa specifino teih od vode. Sastoji se iz kade, ventilatora koji omoguuje turbolenciju vode, kosog transportera sa plastinim lancima koji iznosi vinju. Ravnomerno rasporeivanje vinje po traci vre ugraena peraja. Plodovi noeni trakom prolaze ispod ugraenih tueva gde se vri njihovo ispiranje i padaju na inspekcionu traku. 2. Rotacioni kalibrator za vinju slui za dobijanje kalibrisanih plodova vinje. Najbolja varijanta je kada kalibriemo tri klase vinje, i to: - prenik vinje je u odreenim granicama koji zadovoljava zahteve izbijaica. Nju prihvata sabirni transporter i preko elevatora vodi do distibutivnog transportera koji hrani izbijaice. - vinja koja je krupnija od predhodne odvaja se i moe dalje preraivati (kandirano voe, aperativ vinja, ili okoladna vinja). - najsitnija vinja se takoe odvaja i moe se koristiti zadruge svrhe. Kalibrator se sastoji iz postolja i nagnutih perforiranih bubnjeva koji rotiraju. Perforacija bubnjeva zavisi od sorte vianje, koja se preko usipnog koa doprema u njih. Ispod samih bubnjeva nalazi se sabirni levak. 3. Maina za izbijanje kotica slui za izbijanje kotica iz kotiavog voa razliite veliine. Sastoji se iz dve masivne stanice koje nose: traku, pogonsku i zateznu stanicu, mehanizam za probijanje kotica, punog transportera i pogona.Traka je sastavljena od lanca sa elinim lancima i lamela od aluminijumske legure koja ima izvaena leita za vinju, a dimenzije leita zavise od veliine vinje. Poeljno je da vinja bude kalibrisana i bez peteljki, jer se postie manji broj slomljenih kotica. Vinja se doprema u usipni ko gde sa njegove donje strane kree traka. Plodovi koji nisu upali u otvore na ploama transportne trake, vraa nazad etka koja rotira. Mehanizam za probijanje kree se gore-dole preko ekscentra. Kada se trako pomeri za jedan korak i stane, mehanizam za probijanje izbijaima izbija koticu. Sok i kotice se sa levkom i punim transporterom sprovode van maine.Vinja bez kotica izbacuje se iz leita dodatnim ureajem i prihvata preko levka sabirnim transporterom, gde se vri dodatna inspekcija. Postignuti kapacitet maine 600-800 kg/h sirove vinje to zavisi od kvaliteta i veliine vinje. Procenat slomljenih kotica kretao se ispod 0,5 %. 4. Puni transporter upotrebljava se za transport kotica do grube pasirke. U tehnolokim linijama postavlja se ispod maine za izbijanje kotica gde vri prihvat i dalji transport kotica. 5. Gruba pasirka (pasirka za kotiavo voe) sastoji se od masivnog postolja, pogona, cilindra (bubnja) u kome je smeteno sito i peraja. Kotice preko punog transportera i usipnog koa upadaju u bubanj pasirke gde ih zahvataju peraja. Peraja su pod uglom u odnosu na svoju uzdunu osu i usled rotacije polako istiskuje kotice prema isipnom kou. Usled centrifugalne sile, uzajamnog trenja i trenja kotica po unutranjoj povrini sita odvaja se 21

preostalo meso i sok od kotica i prolaze kroz sito. ispod sita se sok levkom odvodi u rezervoar gde se dalje transportuje. 6. Sve ove maine i ureaji meusobno su povezani elevatorima i transporterima. Njihov pogon moe biti varijatorski ili motorreduktor. Transportna traka moe biti od PVC, gume i plastinih lanaka.23

Slika3. Linija za preradu vinje

Slika 4. Linija za preradu vinje

23

Dr Gordana K. Niketi- Aleksi, Tehnologija voa i povra, Poljoprivredni fakultet, Beograd, 1985. str.206208.

22

Slika 5. Maina za pranje voa

Slika6. Inspekciona traka i elevator

Slika7. Kalibrator

23

Slika 8. Izbijaice,sabirni i puni transporter

Slika9. Sabirni transporter , elevator i tunel za zamrzavanje

2.2 TIPOVI VILJUKARA KOJI SE KORISTE U "JUGPROM"-U D.O.O LESKOVACSlika10. Dizel i gasni viljukar nosivosti od 1200 do 2000 kg

24

25

Tabela 1.Tehnike karakteristike dizel i gasnog viljukara

26

Slika11. Elektro visokopaletni viljukar nosivosti 1200, 1400 i 2000kg

27

Tabela 2. Tehnike karakteristike elektro viljukara

28

Iz predhodno priloenog moemo videti da se u preduzeu koriste tri tipa viljukara: sa pogonom na dizel gorivo sa pogonom na gas i elektro viljukar. Moemo uoiti iz tabele 1 i 2 da prema trokovima goriva i elektrine energije najekonominiji je pogon na gas. 2.3 VRSTE PALETA KOJE SE KORISTEU "JUGPROM"-U D.O.O LESKOVAC

Paleta je najmasovnije koriena logistika jedinica u logistikim procesima. Ona se definie kao nosea platforma bez i sa nadgradnjom oji je cilj formiranje ukupne jedinice tereta pogodne za: zahvatanje razliitim oblicima mehanizacije, a pre svega viljukom, transport, slaganje, pre svega u skladitu Dopremanje robe u "JUGPROM"-u se vri u gajbama dimenzija 600x400x250 koje su poreane na paleti dimenzija 1200x 800. to se tie skladitenja smrznutog voa, ono se vri u standardnim paletama 1200x 800 sa nadgradnjom (ako se smrznuto voe pakuje u kartonskim kutijama), ili u boks paletama modela CTR prikazanim naslici. (ako se voe skladiti bez ambalae).

Slika EURO boks model CTR paleta

-

Materijal ''prvi liv'' garantovan i certifikovan Postojana na infra crvene i ultravioletne zrake Otporna na uticaje svih vremenskih prilika i stabilna pri uticaju sunevih zraka Rezistentan na uticaj skoro svih kiselina i rastvora Temperaturni opseg : -40C do +60C Slae se i stavlja jedna na drugu Moe da se reciklira bez ogranienja

29

Spoljne mere Zapremina Korisna nosivost Korisna nosivost u vie nivoa Teina sa etiri nogara Teina sa tri traverze Teina sa etiri nogara i poklopcem Teina sa tri traverzne i poklopcem Teina samog poklopca Standardna boja

duina 1200, irina 1000, visina 780 mm 610 l 600 kg 4500 kg 33,3 kg, +/- 3% 38,8 kg, +/- 3% 35,0 kg, +/- 3% 40,9 kg, +/- 3% 7,3 kg, +/- 3% zelena

Tabela 3. Karakteristike EURO boks model CTR palete3. TIPOVI PROIZVODNIH LINIJA

U optem sluaju teorijski definiu se nekoliko tipova proizvodnih linija. 1. Linije sa krutom vezom izmeu maina i radni transporter (sa prinudnim ritmom taktom proizvodnje) ima ulogu prenoenja radnog predmeta. 2. Linija sa elastinom vezom izmeu maina. Takt svih maina nije isti, ve svaka maina ili transporteri bunkeri koji predstavljaju elastine elemente, odnosno amortizere ( akumulatore) proizvoda u liniji. 3. Meovita veza kombinacija predhodne dve veze. Tehnoloka linija za preradu voa i povra definie se kao skup meusobno tehnoloki redosledno povezanih sekcija (maina). Transporteri i elevatori u optem sluaju predstavljau neku vrstu meuoperatorskih skladita i imaju ulogu da amortizuju uticaj zastoja otkaza linija da poveu visinske i duinske razlike ulaza odnosno izlaza preradnih sekcija (maina). U liniji za PVP, transporteri i elevatori iskljuivo imaju ulogu za povezivanje ulaza odnosno izlaza na mainama. Jasno je da ovim smanjuje pouzdanost linije a time i efikasnost i produktivnost linije. Transporteri i elevatori ovde nemaju ulogu meuoperacijski skladita iz dva razloga: 1. Cilj je da meufazni proces traje to krae ili pak gde je to mogue da se izbace zbog fermentacije voa i povra. 2. to je manji broj prelaza i padova zbog oteenja plodova.4. KVALITET RADA SISTEMA

Kvalitet rada sistema moe se izraziti na vie naina: 1. Efikasnost sistema: ES( t ) = OS(t ) P( t ) FP( t ) P t

( )

Efikasnost sistema je proizvod operativne spremnosti - OS t , pouzdanosti - P t i ( ) ( ) funkcionalne podobnosti FP t .

( )

2. Produktivnost (proizvodnost, kapacitet) predstavlja izlaz proizvoda u jedinici vremena.

30

pr =

Q (t / h) T

Q - /tona/ koliina proizvoda T - /as/ jedinica vremena 3. Operativna spremnost odnos srednjeg vremena rada kroz ukupno vreme. TUR OS( t ) = TUR + TUO TUR - srednje vreme u radu sistema /as/ TUO - srednje vreme u otkazu sistema / as / Moe se zakljuiti da je operativna spremnost jednaka stepenu iskorienja sistema OS( t ) = 4. Ekonomska efikasnost razlika izmeu ukupnog prihoda i ukupnih trokova Doh = dohodak BP bruto prihod Tr trokovi U radu se prvenstveno razmatraju tehniki aspekti efektivnosti sistema (linija).5. KAPACITETI, TEHNIKA ZASTARELOST I POREKLO OPREME U INDUSTRIJI ZA PRERADU VOA I POVRA

Na osnovu dobijenih podataka izvreno je snimanje proizvodnih kapaciteta u ukupno 58 preduzea na podruju Srbije koje se bave toplom preradom voa i povra 1. Koliki su nam trenutni kapaciteti opreme za preradu voa i povra i kakva je dananja struktura instaliranih kapaciteta. 2. Koja je tehnika zastarelost ovih kapaciteta. 3. Poreklo tehnoloke opreme 4. Stepen iskorienja instaliranih kapaciteta Tabelarni pregled porekla tehnoloke opreme koja se trenutno koristi u industriji za preradu voa i povra dat je u tabeli 3.zemlja proizvoa opreme

1. 2. 3.

Nmaka Italija Srbija i partneri 4. Srbija 5. Francuska 6. vedska 7. vajcarska 8. Poljska 9. Engleska 10. Austrija 11. Holandija 12. Danska UKUPNO komada %

voni sokovi 23 15 1 1 15 5

tehnoloka grupa koncentrisani ostali voni sokovi proizvodi 3 16 17 10 15 1 40

proizvodi od povra 45 20 42 93 2

ukupno komada 87 52 68 135 17 5 8 1 5 6 1 2 387 100

% 22,7 13,4 17,6 34,9 4,5 1,4 2,2 0.02 1,4 1,6 0,01 0.05 100

5

3 1 1

60 15,5

19 4,9

93 24

4 6 1 2 215 55,6

Tabela 4. Pregled porekla tehnoloke opreme u industriji za preradu voa i povra

31

Iz podatka o poreklu opreme se vidi da pored domae proizvodnje tehnoloke opreme za toplu preradu voa i povra nae fabrike su bile prisiljene da ovu opremu nabavljaju iz deset evropskih zemalja. Od ukupnog broja uvezenih linija Nemaka se nalazi na prvom mestu i uestvuje sa 22,7 % u ukupnom uvozu, zatim Italija sa 13,4 itd. Izraunato za celokupnu delatnost bilo bi: UKUPAN BROJ LINIJA uvozno poreklo kombinovano poreklo domaa oprema 387 184 68 135 100 % 47,5 17,5 35

Tabela 5. Poreklo linija za preradu voai povra

Iz svega ovoga namee se zakljuak: 1. Problem nabavke rezervnih delova je stalno prisutan. Otkaz linija je vremenski mnogo dui nego to je stvarna teina havarije. 2. Ino krediti optereuju dohodak proizvodne organizacije. Sledea tabela daje nam tehnoloku zastarelost postojee tehnoloke opreme TEHNOLOKA GRUPA voni sokovi i koncentrati ostali proizvodi od voa proizvodi od povra UKUPNO komada % vreme eksplotacije do 10 do 15 do 25 god. god. god. 12 30 20 23 50 85 22 16 53 99 25,5 13 40 73 19

do 5 god. 15 44 59 118 30,5

preko 25 god. 1 3 8 12 3

78 99 210 387

Tabela 6 . Tehnoloka zastarelost postojae tehnoloke opreme

Ako se uzme da vreme eksplotacije do deset godina moemo smatrati optimalnim vremenskim periodom za korienje tehnoloke opreme u naim uslovima eksplotacije, onda se moe izvui sledei zakljuak: - Najloije stanje je kod vonih sokova i koncentrata vonih sokova, gde je od ukupnog broja linija 47 % starije od 10 godina. - Trokovi prerade su veoma visoki. - Efektivnost linija veoma niska (spremnost, pouzdanost i funkcionalna podobnost).

32

6. IZBOR MAINA PRI PROJEKTOVANJU LINIJA

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Prilikom projektovanja linije potrebno je pri izboru maina razmatrati sledee: Proizvodni program Kapacitet (produktivnost) Pouzdanost Ekonominost Fleksibilnost Raspoloivi prostor6.1 PROIZVODNI PROGRAM

Izbor maina za projektovanje linije prvenstveno zavisi od proizvodnog programa proizvodnje: 1. stepen prerade 2. vrsta prerade 3. kvalitet prerade. U industriji prerade voa i povra postoje etiri osnovne tehnoloke celine prerade koje se primenjuju i to: 1. Hladna prerada (zamrzavanje voa i povra) 2. Topla prerada (kompoti , emovi, konzerviranje itd.) 3. Suenje voa i povra 4. Voni sokovi Iz samih osnovnih vidova prerade zakljuuje se velika raznolikost tehnolokih linija za preradu voa i povra. Praksa je pokazala da usled razliitih tehnolokih zahteva ne postoji ablon za projektovanje PVP linija. Na razliiti izbor tehnolokog procesa utie pre svega klimatski uslovi sazrevanja ploda i njegova sorta. Naime ista vrsta ploda razliita je i po obliku i kvalitetu u razliitim krajevima. Takoe i vremenski intervali njihovog sazrevanja su nejednaki. Zahtevi trita prema kvalitetu prerade proizvoda sve vie se pootravaju. Porast nivoa kvaliteta uslovljava i razvoj preradnih sistema koji trebaju da ga zadovolje. Prema tome cilj je da proizvodi u toku prerade zadre svoj oblik, ukus i boju odnosno svoju prirodnost.6.2 PRODUKTIVNOST LINIJE

Tehnoloka proizvodnost linije (sistema) moemo predstaviti izrazom: 1 k= t 0gde je: to - bradno vreme (tehnoloko vreme). Tehnoloka proizvodnost naziva se jo i pokazatelj progresivnosti tehnologije jer je cilj da to 0 , k odnosno da tehnoloko vreme prerade bude to krae. U optem sluaju proizvodnost se moe predstaviti relacijama 1 1 k p= = = = kS kl t to + t p 1 + kt p

33

gde je:S KL - pokazatelj stepena kvaliteta tehnoloke linije (sistema); ( S KL =01)

t p -vreme trajanja praznih hodovat - ukupno vreme prerade Produktivnost linije se dakle moe dobiti prema: 1 Pr = lim p = lim t p 0 1 t p 0 K + tp K k to znai da se produktivnost moe poveati jer asiptotski tei beskonanosti. Teniki stepen iskorienja opreme je odnos produktivnosti vrednosti Pr i tehnike produktivnosti Pt : p t = r pt Tehniki stepen iskorienja opreme naziva se operativna spremnost linije Tur OS( t ) = Tur + Tuo gde je : Tur - srednje vreme u raduTuo - srednje vreme sopstvenih zastoja linija Tehniki zastoji linija za preradu voa i povra najee odnose oko 13% ukupnog vremena eksplotacije, pa je prema tome t = 0.87 . Proseni organizacioni zastoji iznose priblino oko 6% ukupnog vremena eksplotacije (nedostaci sirovina, opsluioca, sastanci). or = 0.94 Ukupni stepen iskorienja linije iznosi: i = t or = 0.87 0.94 = 0.8

to je veoma niska vrednost. Naroito ovaj zakljuak se odnosi or , na koji moe znatno vie uticati nego na t . Prema tome da bi se poveala produktivnost moraju se poveati or i t . Na slici 12. prikazan je stepen iskorienja i i t za vreme rada u jednoj sezoni.

Slika 12.Stepen iskorienja i i t za vreme rada u jednoj sezoni.

U vezi sa ovim nuno je izvriti razmatranje efektivnog odnosno korisnog uinka linije za preradu, odnosno pojedinanih maina koji se mogu izraziti relacijom:34

Qe = Qt t Efektivni kapacitet zavisi od stepena iskorienja raspoloivog kapaciteta Qt . 1 1 jed .rada = Qe = Qt T tr 1 + Tuo vrem. jed . 1 + uo Tur Gde je: tr - osnovno vreme rada potrebno za izradu jedinice rada 1 -Intezitet otkaza za eksponencionalnu raspodelu funkcije beskonanosti. = Tur Prema tome efektivni kapacitet zavisi od broja efektivnih vremenskih jedinica rada linije i njene spremnosti. Stepen iskorienja kod linije za preradu voa i povra je veoma mali. Linija radi samo u sezoni sazrevanja proizvoda za koji je namenjena. Zbog toga se trai da linija bude univerzalnija ili pak pojedini njeni delovi, da se moe primenjivati na vie proizvoda. Savremena proizvodnja da bi poveala svoju produktivnost u toku same sezone ide na to veu primarnu preradu zamrzavanje da bi kasnije u periodu van sezone vrila dalju preradu. Na osnovu anketiranih 58 domaih proizvoaa u trenutnim instaliranim preradnim kapacitetima i njihovom stepenu iskorienja nainjena je sledea tabela.

(

)

vrsta proizvoda Voni sokovi Koncentrisani voni sokovi Ostali proizvodi od voa Ostali proizvodi od pora

Prosean broj radnih sati u toku godine 490,2 143,26 461,5 519,58

Instalisani kapacitet Stepen za gotov proizvod iskorienja % 122,52 23,3 8,77 204,7 353,16 6,82 21,97 24,74

Tabela 6.Vrste proizvoda, prosean broj radnih sati, kapacitet i stepen iskorienja

Kao to je ve istaknuto linije za preradu voa i povra projektuju se preteno za proizvodne programe sa velikim koliinama proizvoda. Vreme poetka i zavretka prerade je ogranieno (T). U veini sluajeva preradu proizvoda nije mogue vriti tokom cele godine. Jo nepovoljnije je to to se vreme prerade pojedinih proizvoda preklapaju.

35

Slika13. Vreme prerade pojedinih proizvoda

Pri projektovanju linije treba traiti da proizvodi budu to sliniji, odnosno da ine familiju. To znai da operacije prerade budu to je mogue slinije u okviru jedne tehnoloke celine. S druge strane poeljno je da su operacije po sekcijama vremenski to ujednaenije, to olakava odreivanje kapaciteta pojedinih maina. Cilj je da se pojedini delovi linija koriste za razliite proizvode koji se u sazrevanju vremenski ne poklapaju.

6.3 ANALIZA POUZDANOSTI I OBLICI OTKAZA NA LINIJAMA ZA PRERADU VOA I POVRA

U fazi projektovanja neophodno je ustanoviti vezu izmeu pokazatelja pouzdanosti i mogunosti njihovog poveanja u svim etapama projektovanja, izrade i eksplotacije maina. Pouzdanost u toku projektovanja zavisi od konstrukcije maina i njenih sklopova, ugraenog materijala, vrste zatite, podmazivanja kao i prilagoenost konstrukcije za remont i odravanje habajuih delova. Problem pouzdanosti povezan je u prvom redu upravo sa prognozom, jer u fazi proektovanja neophodno je dati ocenu o njenoj pouzdanosti u predpostavljenim uslovima eksplotacije. Uzroci koji dovode do otkaza su podinjeni odreenim fizikim zakonitostima i imaju stohastiku prirodu i stupaju u razliita uzajamna dejstva. Otkrivanje ovih veza mogue je na osnovu funkcionalnih zavisnosti primenom teorije verovatnoe i teorije sluajnih procesa, metode optimizacije i slinih matematikih operacija. U fazi projektovanja prognoziranje pouzdanosti mainskog proizvoda ima najveu neodreenost pri oceni moguih stanja proizvoda. Meutim, metodski prilaz u reavanju ovog problema sastojao bi se u korienju odgovarajuih modela otkaza za ocenu verovatnoe bezotkaznog rada i sadri sledee etape.

36

1. Odreivanje poetnih parametara proizvoda, kao funkcije tehnolokog procesa izrade maine, zavise od svojstva materijala, dimenzije dela, kvaliteta montae itd. 2. Tano definisati dozvoljene granine vrednosti izlaznih parametara. 3. Raunskim putem dati ocenu promene izlaznih parametara u toku poetnog perioda uhodavanja. Koristi analogne karakteristike dobijene ispitivanjem prototipa, kao i standardima propisane normative za datu mainu. 4. Uticaj procesa starenja na izlazne parametre na osnovu fizikih zakonitosti otkaza, uzimanjem u obzir i njihove stohastike prirode. 5. Ocena spektra reima rada (optereenja, brzine i uslova eksplotacije). 6. Proraun verovatnoe bezotkaznog rada maine po svakom od ovih parametara u funkciji vremena. 7. Pri dobijanju podataka o eksplotaciji proizvoda za koji je uraena prognoza, vri se uporeenje stvarnih i raunskih karakteristika i analiza uzoraka njihovog razilaenja. Kod sloenih linija vanu ulogu na pouzdanost ima struktura odnosno elementi linije. Pri analizi pouzdanosti sloenog sistema njegove elemente moemo razvrstati u vie grupa. Elementi iji otkaz praktino ne utie na pouzdanost linije, ija je pouzdanost P(t=T)=1 ne treba razmatrati pri analizi pouzdanosti. Za razliku od predhodnih elemenata razmatraju se elementi iji otkaz dovodi do otkaza linija. Prema tome broj elemenata koje treba razmatrati pri odreivanju pouzdanosti linija je ogranien. Treba imati u vidu da kod sloenih linija vanu ulogu igra uzajamna veza izmau elemenata i njihov meusobni uticaj. Male promene parametara svakog od elemenata u okviru dozvoljenih granica mogu nepovoljno da utiu na radnu sposobnost cele linije. Pored osnovnih stanja (u radu i u otkazu) linija moe biti u stanju prinudni zastoj (ekanje). Pouzdanost linije je verovatnoa da e linija radei u zadatim uslovima uspeno izvravati funkciju kriterijuma u toku zadatog perioda vremena.. Ispitivanja su pokazala da se funkcija gustine pojava stanja u otkazu za sisteme u tehnici javlja najee u obliku: a) Normalne ( Gauss-ove) raspodele b) Eksponencionalne raspodele c) Vejbul ove raspodele

Slika14

Najee vrste raspodele

Tokom rada elemenata uticaji pojedinih uzroka pojava stanja u otkazu imaju razliite intezitete. Zbog toga rezultujua funkcija gustina pojave stanja u otkazu dobija karakteristian oblik prema slici 15.

37

Slika 15. Opti oblik rezultujue funkcije gustine pojava stanja u otkazu

Period I predstavlja podruje uestalih stanja u otkazu koja se javljaju u poetku rada sistema, to je period uhodavanja ( ugraene greke). - Period II (vremenski interval od t1 t2 ) prestavlja podruje sluajnih stanja u otkazu. Ovo je normalni period rada linije. - Period III (vremenski interval t2 - T) predstavlja period veih uestalosti stanja u otkazu linije izazvani procesom starenja, zamorom materijala, pojavom korozije, intezivno habanje i slinim uzrocima.. Linija u trenutku T potpuno ispada i potrebno je istu zameniti. Efikasnost linije (bez bunkera) od n maina (stanica) ima srednje vreme opravke i te stanice Toi . Predpostavimo da vreme rada i - te stanice ima eksponencijalnu raspodelu sa 1 srednjom vrednou (oekivanom vrednou ). Vrednost i predstavlja intezitet (stopu)

-

i

otkaza maine odnosno verovatnou da e deo koji se nije nalazio u stanju u otkazu do trenutka vremena ti , otkazati u narednom periodu. Neka je T posmatrani period vremena u kome je maina ukupno vreme u radu Tur . Za vreme T linija e imati ukupno stanje u otkazu: N = n1 + n2 + n3 + ........ + nn gde je ni brouj otkaza i- te stanice u posmatranom vremenu T. Ukupno vreme u otkazu je: Tuo = ni Toii =1 n

Oekivana vrednost ni je: ni = iTur Tada je: T = Tur + i ToiTuri =1 n

gde je:

T Ti =1

n

i oi ur

- ukupno vreme u otkazu.

38

Efikasnost linije je:

El =

Tur = T

Tur Tur + i ToiTuri =1 n

=

1 1 + i Toii =1 n

Poto linije za preradu voa imaju najee redno vezane elemente u sistemu vai zakon proizvoda pouzdanosti, odnosno inteziteti otkaza se sabiraju.

P( t )l = P( t ) M ii =1 m

m

(t )l = (t ) Mi =1

i

Redna veza vorova u strukturama linija je karakteristina veza za najvei broj linija. Struktura sa rednom vezom omoguuje vrenje funkcije kriterijuma u granicama dozvoljenih odstupanja i za sluaj da je neki od elememenata u otkazu izaziva otkaz linije u potpunosti. Uvoenje paralelnih veza u kljunim vorovima linija ne dolazi u obzir, odnosno vrlo retko se koristi zbog visokih trokova investicija. to je linija sloenija to je trend opadanja pouzdanosti manji, a trend rasta trokova vei.

sloenost

Slika16. Zavisnost pouzdaqnosti i trokova od sloenostiIzraziti rast trokova je rezultat niske pouzdanosti (esti otkazi, dugotrjni otkazi zbog sloenih zahvata opravki i zamena sloenih delova odnosno sklopova). Kumulativna funkcija bez otkazanog rada lonije data je na slici, ali za sluaj bez intervencije odravanja i pod predpostavkom da linija uvek radi. Sistemi u mainstvu su tipini sistemi podloni intervencijama odravanja i to sa stanovita zamene elemenata, to trai odreeno vreme potrebno za intervencije ime se linija vraa u radno stanje.

39

. a) bez odrzavanja

b) sa inervencijom odravanja

Slika 17. Kumulativna funkcija bez otkaznog rada linije za preradu voa i povra

Tok krive inteziteta stanja u otkazu linije podlone odravanju daju mogunost pripreme slube odravanja u smislu datom na slici.

Slika18. Tok krive inteziteta otkaza linije podlone odravanju

Podruje naknadnog odravanja (posle otkaza). IPodruje preventivnog odravanja (pre otkaza). IIPodruje potpuno sluajnih otkaza. IIIPri ovome: - Podruje naknadnog odravanja karakterie se time da intervencija odravanja sledi tek posle pojave stanja u otkazu. - Podruje preventivnih intervencija odravanja odlikuje se intervencijom pre pojave stanja u otkazu. Po napred utvrenom postupku na bazi predvienja pojave

40

stanja u otkazu prouavanjem vremenske slike stanja linije iste vrste ili slinih linija. - Podruje potpuno sluajnih otkaza ne moe biti smanjeno intervencijama preventivnog odravanja zbog iskljuivo sluajnog karaktera uticaja, ali moe biti poveano u sluaju niskog kvaliteta intervencija odravanja. Iz ovoga sledi da je bitan uslov za sve proizvodne organizacije koje prerauju voe, dobra sluba odravanja. Preventivno odravanje je od izuzetnog znaaja jer se time izbegava vea havarija maina usled vezanih otkaza, poveava se efektivnost i produktivnost linije.6.4 ANALIZA EKONOMINOSTI PROIZVODNJE NA EFEKTIVNI VEK EKSPLOTACIJE

Na efektivni vek eksplotacije MS- sistema utiu na gledite ekonominosti: 1. Trokovi eksplotacije 2. Optimalni vek eksplotacije opreme6.4.1 TROKOVI EKSPLOTACIJE

Sve trokove linije u toku proizvodnje moemo podeliti na kostantne i promenjive. U konstantne trokove spadaju svi oni trokovi koji ne zavise od nivoa efektivnosti sistema, promenjivi trokovi zavise. Trl = Trkon + Trpro U zavisnosti od stepena tehnimog iskorienja opreme trokovi se mogu predstaviti kao na slici 19.

Slika19. Zavisnost trokova Tr i bruto prihoda BP od tehnikog stepena i iskorienja t

Jedinini bruto prihod moe se izraziti kao: BP BP = u Q gde je:

BPu - ukupni godinji prihod od proizvodnje Q - ukupna godinja koliina proizvoda fiziki obim BP - jedinini bruto prihod

41

Trkon. - konstantni trokovi Trpro. - promenjivi trokovi Trl - trokovi linija u toku eksplotacije t - tehniki stepen iskorienja Na slici 20 data je zavisnost BP i Tr i predstavljene su pozitivne (+) i (-) razlike (rafirane) koje predstavljaju dohodak i gubitke. Jasno je da je kritina taka k (odnosno tkr ) ne sme dostii jer to praktino znai"proizvoditi gubitke".

.

tkrSlika 20. Kritina taka tkr

6.4.2

OPTIMALNI VEK EKSPLOTACIJE

Mainogradnja iz dana u dan izbacuje na trite nove generacije maina koje vrlo brzo tehnoloki i koncepcijski zastarevaju. Zbog toga je sve vei problem odrediti njihov optimalni vek eksplotacije koji je sve krai. Optimalni vek eksplotacije podrazumeva vremenski period u kome oprema zadovoljava funkcije kriterijuma i ogranienja. Naravno, njihov fiziki vek je znatno dui ali je bitan optimalni vek posle koga maina moe jo da radi stim to "proizvoditi gubitke". Za odeivanje optimalnog veka postoje vie naina, kao to su : 1. Ekonomski i 2. Tehnoloko- tehniki6.4.2.1 Ekonomski prilaz

Proizilazi od optih ukupnih trokova rashoda koji optereuju mainu to jest od njene proizvodnosti. Tru = Am + Tro + LD + Trem gde je: Am - amortizacija maine Tro - trokovi odravanja LD - lini dohodak opsluioca i odravaoca maine Trem - trokovi za energiju, material, alate itd.Trem = Tre + Trm + Tra

42

Na slici 21 je dat prikaz trokova u odnosu na vek eksplotacije

Slika 21. Zavisnost trokova Tr od veka eksplotacije TePrema tome minimalni trokovi su:

dTru = 0 Te max dTeMeutim ova analiza ne sadri gubitke zbog zastoja u proizvodnji, predpostavlja da je t = const. i da je zadovoljavanje funkcije kriterijuma i ogranienja konstantno to predstavlja grubu greku.6.4.2.2Tehnoloko-tehniki prilaz

Zasniva se na injenici da maini eksplotacioni vek zavisi od obavljanja traenih tehnoloko - tehnikih parametara odnosno funkcije kriterijuma - kvalitetne proizvodnje slika 22.

Slika 22. Uticaj funkcije kriterijuma na vek eksplotacije

43

U taki II maina je izgubila funkciju kriterijuma, a time i prestaje i njen eksplotacioni vek.

6.5 FLEKSIBILNOST SISTEMA

Pod pojmom fleksibilnosti linije podrazumevamo mogunost prilagoavanja strukture linije uslovima koje namee okolina i sam proces rada u datom proektovanom vremenu trajanja linije. Prema tome linija e biti fleksibilnija ukoliko je vreme potrebno za navedene promene krae. Fleksibilnost linije (sistema) kree se u granicama: 0 Fl 1 Dananji uslovi privreivanja zahtevaju dinaminost uslova okoline i procesa rada u sistemu sa nizom uticaja razliitog karaktera (po veliini, pravcu i smeru) izazvanih uestalou promena u okolini, postupcima i poremeajima u procesima rada.

struktura sistema linije struktura elemenata sistema

struktura tokova u sistemu

struktura organizacionih postupaka

Slika 23. Struktura sistema

Fleksibilnost strukture svakog sistema je uslovljena: 1. 2. 3. 4. Izborom obradnih punktova i njihovim rasporedom, Meufaznim operacijama, Tehnoloki tokovi proizvoda, informacija i energije, Stepen sloenosti i promena stanja u procesu rada, 44

Nivoom izlaznih veliina, Predmetima isredstvima rada, Uesnici u procesima rada, Kapacitetom sistema koji je uslovjen izabranim reimom rada (tehnoloka sloenost), 9. Postupkom prostornog oblikovanja. 10. Prema iskazanim uslovima strukturu sistema delimo na : - Struktura sistema statikog karaktera (tehnoloki i prostorni). - Struktura sistema dinamikog karaktera (promena u okolini i poremeaja u procesu rada sistema). Kvalitet izlaznih veliina i stabilnost procesa rada u vremenu zavisi od kvaliteta izabranog projektovanog reenja i koliko je ono prilagodljivo navedenim promenama. Na osnovu podele strukture sistema moemo izraziti i mere fleksibilnosti sistema.

5. 6. 7. 8.

MERE FLEKSIBILNOSTI

TEHNOLOKA FLEKSIBILNOST

EKONOMSKA FLEKSIBILNOST

PROSTORNA FLEKSIBILNOST

KAPACITIVNA FLEKSIBILNOST

VREMENSKA FLEKSIBILnost

Slika 24. Mere fleksibilnosti

Uporeenje elemenata sistema mogu je uz uslov da se radi o istom proizvodnom programu.6.5.1 Tehnoloka fleksibilnost

Tehnoloka komponenta je odreena mogunostima sistema u smislu izvoenja postupaka promena stanja i predstavlja verovatnou da e sistem uspeno izvravati postupak promene stanja u granicama mogunosti sistema. Razliiti proizvodi razliito optereuju strukturu posmatranog elementa sistema slika 25.

45

ELEMENT STRUKTURE SISTEMA

Slika 25. Iskorienje elemenata sistema

Tehnoloka fleksibilnost izraava se relacijom Pp ft = Pu Pp - broj moguih pojava proizvoda

P - ukupan broj pojava proizvoda u6.5.2 Kapacitivna fleksibilnost

Kapacitivna fleksibilnost odreuje se odnosom (stepen iskorienja):

fc =

q ( jed . proiz./ vre. per.) Q ( jed . proiz./ vre. per.)

q - koliina proizvoda koju proizvodna struktura prihvata Q- ukupna koliina proizvoda predviena za preradu u datom vremenskom perioduMogunost eksplotacije elemenata sistema izvan nominalnog reima rada takoe pozitivno utie na kapacitivnu fleksibilnost sistema. Na slici 26. predstavljena je kapacitivna fleksibilnost elemenata strukture linije.

46

Slika 26. Kapacitivna fleksibilnost elemenata strukture sistema

6.5.3 Prostorna fleksibilnost

Prostorna fleksibilnost je odreena nainom razmetaja elemenata u sistemu, tako da sistem omogui preradu predvienog proizvoda u datom vremenu i datim uslovima okoline. Sistem je fleksibilniji ako sadri vei broj veza izmeu razliitih elemenata - operacijskih punktova. Iz ovoga se namee zakljuak da fleksibilnost sistema treba traiti u izboru elemenata i njihovih parametara u funkciji potreba proizvodnog programa, promena u okolini i poremeaja u procesu rada sistema. Prostorna fleksibilnost predstavljena je odnosom: Gp fp = Gmax G p - sloenost pjektovane strukture

Gmax - struktura maksimalne fleksibilnostiu datoj strukturi Gmax sistema biti preraen. Iz izloenog se moe zakljuiti da sistemu raste fleksibilnost sa brojem proizvoda i brojem operacija po proizvodu, a opada sa porastom stepena slinosti redosleda izvoenja operacije prerade, stepena serijnosti i brojem elemenata strukture. Jednainom je odreeno da e proizvod sa verovatnoom od6.5.4 Vremenska fleksibilnost sistema

Gp

Vremenska fleksibilnost sistema je vreme potrebno za prilagoavanje sistema promeni uslova rada i predstavlja se odnosom:

47

T (vr. jed .) f = e v t (vr. jed .) p T - vreme podeavanja optimalnog izabranog sistema (etalona) pri promeni uslova e rada.) t - vreme podeavanja sistema pri promeni uslova rada p Na slici 27. prikazana je vremenska fleksibilnost sistema:

Slika 27. Vremenska fleksibilnost sistema

Si ( jed.ser.) serijski proizvod Ti , ti ( vr.jed.) vreme podeavanja sistema pri promeni uslova rada Tisr f tisr - sistem II je vremenski fleksibilniji od sistema I jer je vreme potrebno zapodeavanje pri promeni reima rada (promena proizvoda) manje.6.5.5 Ekonomska fleksibilnost sistema

Ekonomska fleksibilnost sistema izraava se relacijom E p (nov. jed .) fe = Eo (nov. jed .) E p - trokovi podeavanja predmetnog sistema

Eo - trokovi podeavanja optimalnog sistema (etalona).7. PRAENJE U TOKU EKSPLOTACIJE

Praenje rada i ponaanje mainskog sistema u radu obuhvata sledee aktivnosti: - Prikupljanje i obrada statistikih podataka o radu mainskog sistema - Analiza reklamacija u garancijskom roku - Analiza na poboljanje i usavravanje mainskog sistema - Analiza na poboljanje tehnoekonomske efikasnosti mainskog sistema u sveri njegove proizvodnje i eksplotacije. Polazei od ovakvog naina praenja tehnolokih linija sainjena je vremenska struktura rada linija za preradu voa i povra. Na slici 28. prikazan je orjentacioni proseni procentualni udeo podele ukupnog raspoloivog vremena. 48

raspoloivi fond radnog vremena 1- sezona 100% (1056h)

vreme u radu 82% (866h)

vreme u zastoju 18% (190h)

radno vreme 86% (745h) pomono vreme 14% (121h)

otkaz meufaznih operacija 5% (9,5 h ) otkaz maine 65% (123,5h) propadanje leaja 3% (3.7h) lomljenje izbijaa 12% (14.8h) habanje gumenih delova 13% (16h) elektro ureaji 1% (1,2 h) lomljenuje nosaa 71% (87,8 h ) propadanje leaja 12% (1,14h) habanje i istezanje trake 32% (3,04h) elektro ureaji 16% (1.52h) lomljenje plastinih lanaka 40% (3.8h)

organizacion i zastoji 30% (57h) nedostatak radnika 42% (24h) nedostatak ulaznih sirovina 30% (17h) sastanci 28% (16h)

Slika28. Struktura vremena rada linije za preradu voa i povra

Analiza ukupnog raspoloivog vremena rada linije za preradu voa ustanovljeno je da najvei zastoj izaziva maina za izbijanje kotica. Najvei otkazi kod ove maine su: 1. Habanje gumica koje skidaju kotice izbijaa 2. Lomljenje i krivljenje izbijaa kotica 3. Prskanje nosaa izbijaa 4. Oteenje semeringa i njegova zamena 5. Ostali otkazi Na osnovu ovih najeih otkaza mogue je izvriti analizu uzroka njihovog nastajanja, slika 29.

49

Slika 29. Analiza otkaza i njegov uzrok

Od interesa je dalje istraivanje mogunosti smanjenja uzroka otkaza 1,2 i 3. Odnosno poboljanje kvaliteta gumice izbijaa. Naroito je bitno potpuno eliminisati uzrok otkaza loma nosaa, jer nastaje niz zavisnih otkaza ostalih delova maina odnosno nastaje havarija maina. Vreme potrebno da se maina stavi u funkciju je mnogo due nego za otkaze 1 i 2. Analiza vremena trajanja otkaza prikazana je na slici 30.

Slika 30. Analiza otkaza po vremenima trajanja

50

Analiza pokazuje da 46,2 % ukupnog vremena u otkazu odnosi lomljenje nosaa (87,8 h) u toku samo jedne preradne sezone (1,5 meseci). Kao najbitnija a u jedno i naosetljivija karika u lancu veoma je bitno otkloniti zastoje na njoj. Pohabanost gumica i krivljenje noeva moe blagovremeno da se otkriju pa zastoji iz tih razloga su kratki i lako otklonjivi ako se poseduju rezervni delovi. Poto su ovi otkazi planirani jo u fazi konstruisanja, a i neizbeni su, sama konstrukcija maine za izbijanje kotica je prilagoena tako tako da se ovi otkazi mogu lako i brzo otkloniti bez prisustva strunog lica. Meutim, lomljenje nosaa izbijaa odnosi skoro 50% vremenskog zastoja od ukupnog zastoja linije. Ovakav iznenadni otkaz povlai jo niz vezanih otkaza na maini ime se poveava ukupno vreme u otkazu. Zbog nastajanja dodatnih trokova oko otklanjanja uzroka otkaza bilo je potrebno utvrditi stvarno naponsko deformaciono stanje nosaa izbijaa. Gledano sa strane preraivaa voa u njihovom je interesu je poveati pouzdanost, odnosno produktivnost linije. Otklanjanje otkaza usled loma nosaa, efektivnost linije bi se orjentaciono poveala od 0,82 na 0.91 ime se poveava prosena efikasnost linije za 0,9%. Ovo procentualno poveanje efektivnosti linije dobija se na osnovu strukture vremena rada linije za preradu voa.24

24

Interna dokumentacija "Mainoteks" Leskovac

51

ZAKLJUAKTranspot u "JUGPROM"-u je donekle solidno organizovan, kako unutranji tako i spoljni transport. Prouavajui unutranji transport kao temu ovog rada, moemo zakljuiti da se on delimino moe zameniti vodenim transportom. Prednost nad klasinim transportom sastoji se u tome to je iskljuena mogunost oteenja ploda pri transportu, smanjena je oksidacija proizvoda i vri dodatno pranje. Ovim nainom transporta omogueno je ravnomerno doziranje maina. Veoma je jednostavno njegovo odravanje. Gotovost sistema se poveava 1%. Pouzdanost je vea jer ima manje elemenata u liniji. Otkaz meufaznih operacija se smanjuje na samo 0,5 asova. Smanjeni su mehaniki kvarovi na minimum kao i odravanje. Jedini nedostatak je taj to voe sa ove linije izlazi mokro, pa je potrebno vreme za njegovo suenje pre ulaska u komoru za zamrzavanje. U razgovoru sa rukovodiocima ove firme saznao sam da oni nameravaju da kupe jo tri viljukara gasnog pogona, kao najekonominijeg, ime bi ubrzali transport do komora i olakali pretovar. Naravno do savrene organizacije unutranjeg transporta treba mnogo kako vremena tako i finansija. Upotrebom logistike moemo popuniti neke rupe u transportu, ubrzati proces, a samim tim i poveati realizaciju.

52

LITERATURA

1. Dr Nada Barac i dr Goran Milovanovic, Menament poslovne logistike, Ekonomski fakultet, Nis, 2003. 2. Grupa autora, Ekonomski renik, Beograd, 2001. 3. Dr Stojan Novakovi, Racionalizacija prevoza robe, Studija IKS Beograd, 1977. 4. David J. Bloomberg, Stephen LeMay, Joe B. Hanna, Logistics, 2002. 5. J. Bloomberg, Stephen LeMay, Joe B. Hanna, Logistics, 2002. 6. Dr Obrad Todorovi, Operaciona istraivanja, Prosveta, Ni, 1999.7. E. Bartzsch, M. Kleebery, R. Wendshuh, Rationalisierung des innerbetrieblichen Transportwesens, VEB Verlag Technik, Berlin, 1961.

8. Dr Srbijanka Nikoli, Organizacija preduzea, Prosveta, Ni, 1994. 9. Prof. dr Vinko Jevti, Neprekidni transport, Mainski fakultet, Ni, 1982. 10. Dr in. Sava Dedljer, Osnovi transportnih ureaja, Beograd, 1975. 11. Prof. dr Zoran Marinkovi, Skladina tehnika, Mainski fakultet, Ni, 2003. 12. Interna dokumentacija preduzea "JUGPROM". 13. Interna dokumentacija "Mainoteks" Leskovac

53