Embed Size (px)
Citation preview
OSOBINE KRIVIČNOG PRAVA
Fragmentarnog karaktera
Akcesornog karaktera
Supsidijarnog karaktera
POJAM KRIVIČNOG ZAKONA I KRIVIČNOG ZAKONODAVSTVA
Krivični zakon
Krivični zakonik
Krivično zakonodavtsvo
POJAM KRIVIČNOG PRAVA
Osnovni cilj i svrha postojanja krivičnog prava je ostvarivanje zaštitne funkcije
krivično pravo – zakonsko pravo
Krivično pravo možemo posmatrati u objektivnom i subjektivnom smislu
Naziv ove grane prava se vezuje za centralni pojam krivicu
Krivično pravo i krivične sankcije nisu jedina sredstva koja stoje na raspolaganju društvu u suzbijanju kriminaliteta
Represivna i preventivna sredstva
ODNOS KRIVIČNOG PRAVA PREMA DRUGIM GRANAMA PRAVA
Krivično pravo i kazneno pravo u širem smislu
odnos prema ustavnom pravu
Krivično pravo i druge grane prava
MEĐUNARODNO KRIVIČNO PRAVO
Pojam međunarodnog krivičnog prava
Međunarodni krivični sud
KRIVIČNI ZAKON
KRIVIČNO ZAKONODAVSTVO SRBIJE
KZS
Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika
Sporedno krivičnog zakonodavstvo Srbije
OSNOVNA NAČELA KRIVIČNOG PRAVA
Načelo zakonitosti
Načelo legitimnosti
Načelo individualne subjektivne odgovornosti (krivice)
Načelo humanosti
Načelo pravednosti i srazmernosti
IZVORI KRIVIČNOG PRAVA -međunarodni i nacionalni-glavni i sporedni - neposredni i posredni
MEĐUNARODNI IZVORI
Međunarodni ugovori
NACIONALNI IZVORI
Ustav
Zakon
Podzakonski propisi
Sudska praksa
Teorija krivičnog prava
običaj
TUMAČENJE KRIVIČNOG ZAKONA
UTVRĐIVANJE PRAVOG SMISLA KRIVIČNOG ZAKONA
TUMAČENJE PREMA SUBJEKTU:
AUTENTIČNO TUMAČENJE
DOKTRINARNO TUMAČENJE
SUDSKO TUMAČENJE
TUMAČENJE PREMA NAČINU
GRAMATIČKO (JEZIČKO)
SISTEMATSKO
ISTORIJSKO
UPOREDNO
TELEOLOŠKO
LOGIČKO
TUMAČENJE KRIVIČNOG ZAKONA
TUMAČENJA PREMA OBIMU
UŽE TUMAČENJE (RESTRIKTIVNO)
ŠIRE TUMAČENJE (EKSTENZIVNO)
ANALOGIJA
Metod tumačenja krivičnog zakona (način tumačenja prava po sličnosti)
Stvaranje krivičnog prava (kreativna analogija je danas u krivičnom pravu zabranjena)
VREMENSKO VAŽENJE KRIVIČNOG ZAKONA
POČETAK VAŽENJA KRIVIČNOG ZAKONA
PRESTANAK VAŽENJA KRIVIČNOG ZAKONA
IZRIČITO UKIDANJE
PREĆUTNO UKIDANJE
POVRATNO (RETROAKTIVNO) VAŽENJE KRIVIČNOG ZAKONA
RETROAKTIVNA PRIMENA BLAŽEG KRIVIČNOG ZAKONA
UTVRĐIVANJE BLAŽEG KRIVIČNOG ZAKONA
ZAKON SA OGRANIČENIM VREMENSKIM TRAJANJEM
PROSTORNO VAŽENJE KRIVIČNOG ZAKONA
PRINCIPI PROSTORNOG VAŽENJA
TERITORIJALNI PRINCIP
REALNI PRINCIP
PERSONALNI PRINCIP
UNIVERZALNI PRINCIP
PROSTORNO VAŽENJE NAŠEG KRIVIČNOG ZAKONODAVSTVA
TERITORIJALNI PRINCIP
POJAM TERITORIJE
OSTALI PRINCIPI
NAUKA KRIVIČNOG PRAVA
PREDMET NAUKE KRIVIČNOG PRAVA
ONA IZUČAVA POZITIVNO KRIVIČNO PRAVO JEDNE ZEMLJE
OBUHVATA: KRIVIČNOPRAVNU DOGMATIKU (DE LEGE LATA) I DEO KRIMINALNE POLITIKE (PREDLOZI DE LEGE FERENDA)
KRIVIČNOPRAVNA DOGMATIKA ILI NAUKA KRIVIČNOG PRAVA U UŽEM SMISLU SE BAVI SISTEMATSKIM NAUČNIM PROUČAVANJEM KRIVIČNOG PRAVA
NAUKA KRIVIČNOG PRAVA IMA SVOJ OPŠTI I POSEBNI DEO
SVI POJMOVI I INSTITUTI OPŠTEG DELA SE SVODE NA DVA NAJVIŠA POJMA: KRIVIČNO DELO I KRIVIČNU SANKCIJU (SISTEM BIPARTICIJE)
NAUKA KRIVIČNOG PRAVA
Krivično pravo i druge krivične i pomoćne krivične nauke
Pravne krivične nauke
Nauka krivičnog prava
Nauka krivičnog procesnog prava
Nauka privrednoprestupnog prava
Nauka prekršajnog prava
NAUKA KRIVIČNOG PRAVA
Vanpravne krivične nauke
Kriminologija
Penologija
Kriminalistika
Kriminalna politika
Pomoćne krivične nauke
Sudska psihologija
Sudska psihopatologija (psihijatrija)
Sudska medicina
POJAM KRIVIČNOG DELA
OPŠTI POJAM KRIVIČNOG DELA (DANAS I PREMA RANIJE VAŽEĆEM ZAKONU)
FORMALNI POJAM KRIVIČNOG DELA (ISTIČE NJEGOVE PRAVNE ELEMENTE), TU SE IZDVAJAJU REALISTIČKO I NORMATIVNO SHVATANJE KRIVIČNOG DELA
MATERIJALNI POJAM (SA ASPEKTA NJEGOVE SADRŽINE I SUŠTINE)
ZAKONSKA DEFINICIJA POJMA KRIVIČNOG DELA
OPŠTI ELEMENTI KRIVIČNOG DELA
OBJEKTIVNI ELEMENTI:
DELO ČOVEKA
ODREĐENOST DELA U ZAKONU
PROTIVPRAVNOST DELA
SUBJEKTIVNI ELEMENT:
KRIVICA UČINIOCA
MEDJUSOBNI ODNOS POJEDINIH ELEMENATA OPŠTEG POJMA KRIVIČNOG DELA
RADNJA KRIVIČNOG DELA
Objektivno i objektivno-subjektivno shvatanje radnje
Novije teorije (socijalna, personalna, socijalno-personalna)
Trostruka funkcija radnje (osnovni element, povezujući element, razgraničavajući element)
Radnja činjenja i radnja nečinjenja
Krivična dela činjenja i krivična dela nečinjenja
Prava i neprava dela nečinjenja
Osnovi dužnosti na činjenja
Radnja izvršenja i radnje saučesništva
Alternativno i kumulativno propisana radnja
POSLEDICA KRIVIČNOG DELA U čemu se sastoji posledica krivičnog dela:
normativističko shvatanje - sastoji se u povredi prava realističko shvatanje - sastoji se u promeni u spoljnom svetu
Materijalna (posledična) i formalna (delatnosna) krivična dela Vrste posledica
Povreda Uništenje Oštećenje
Ugrožavanje (prouzrokovanje opasnosti) Konkretna opasnost Apstraktna opasnost
UZROČNOST
UZROK je radnja koja je prouzrokovala posledicu krivičnog dela
teorija kvalitativnog razlikovanja uslova i uzroka
teorija o jednakom značaju svih uslova (ekvivalentna teorija – teorija condicio sine qua non)
teorija adekvatne uzročnosti
Uzročnost kod krivičnog dela nečinjenja
Utvrđivanje uzročnosti
PREDVIĐENOST U ZAKONU
Predviđenost u zakonu neke radnje znači ostvarenje bitnih elemenata zakonskog opisa nekog krivičnog dela
Formalna strana predviđenosti u zakonu Biće krivičnog dela Uslovi kažnjivosti (objektivni uslov inkriminacije i lični osnovi
isključenja kazne)
Materijalna strana predviđenosti u zakonu Društvena opasnost
BIĆE I ELEMENTI BIĆA KRIVIČNOG DELA
Skup posebnih elemenata nekog krivičnog dela
Osnovna obeležja bića krivičnog dela Objektivna obeležja Subjektivna obeležja
Dopunska obeležja bića krivičnog dela Kvalifikatorne okolnosti Privilegujuće okolnosti
OBJEKTIVNI USLOV INKRIMINACIJE
Ne predstavlja obeležje bića krivičnog dela
To je dodatni uslov za postojanje onih krivičnih dela kod kojih je predviđen
Učestvovanje u tuči
LIČNI OSNOVI ISKLJUČENJA KAZNE
Nisu obeležja bića krivičnog dela već dodatne okolnosti koje utiču na kažnjavanje
Kod nekih krivičnih dela propisuje se da određena lica neće biti kažnjena iako su ostvarena sva bitna obeležja bića krivičnog dela
Npr. Krivično delo neprijavljivanja pripremanja krivičnog dela (član 331 KZ)
SUBJEKT KRIVIČNOG DELA SVAKO LICE KOJE JE UČINILO KRIVIČNO DELO (SUBJEKT ILI UČINILAC) RADNJA IZVRŠENJA (IZVRŠILAC) I RADNJA SAUČESNIŠTVA (SAUČESNIK) SUBJEKTOM SE SMATRA I ONO LICE KOJE JE KORISTILO ŽIVOTINJU,
MEHANIČKU ILI PRIRODNU SILU LICE KOJE SE POSLUŽI DRUGIM LICEM ZA IZVRŠENJE KRIVIČNOG DELA
SMATRA SE SUBJEKTOM AKO SU ISPUNJENI USLOVI ZA POSTOJANJE POSREDNOG IZVRŠILAŠTVA
LICE SA ODREĐENIM SVOJSTVOM (službeno lice, odgovorno lice, vojno lice)
PRAVNO LICE KAO SUBJEKT KRIVIČNOG DELA AKTIVNI I PASIVNI SUBJEKT KRIVIČNOG DELA
OBJEKT KRIVIČNOG DELA
Dve vrste objekta krivičnog dela
zaštitni objekt (dobra kojima se pruža krivičnopravna zaštita)
Opšti (osnovna prava čoveka, kao i društvena dobra koja su u funkciji postojanja i ostvarivanja osnovnih dobara čoveka)
Grupni (dobra koja su zajednička za određenu grupu krivičnih dela)
objekt radnje krivičnog dela
Napadni (predmet protiv koga je upravljena radnja)
Gramatički (predmet na kome se radnja vrši)
DRUŠTVENA OPASNOST KAO MATERIJALNA STRANA PREDVIĐENOSTI U ZAKONU
Društvena opasnost je osnov i opravdanje za propisivanje nekog ponašanja kao krivičnog dela
Pojam društvene opasnosti – neprecizan
Možemo reći da je ona spoj stvarnosti i vrednosti, nije ni čisto objektivna, a još manje čisto subjektivna, vrednosna kategorija
Stepenovanje društvene opasnosti – razlikovanje krivičnih dela po intenzitetu opasnosti. Taj intenzitet zavisi od brojnih okolnosti koje se odnose na delo i učinioca (opšta i posebna društvena opasnost)
PROTIVPRAVNOST KRIVIČNOG DELA
Element protivpravnosti bi se mogao odrediti u negativnom smislu kao odsustvo osnova koji isključuje protivpravnost
Odnos protivpravnosti i određenosti u zakonu
Opšti osnovi isključenja protivpravnosti Propisani krivičnim zakonom (delo malog značaja, nužna
odbrana i krajnja nužda) Nisu propisani krivičnim zakonom (vršenje službene
dužnosti, pristanak povređenog, naređenje pretpostavljenog i dr.)
DELO MALOG ZNAČAJA
• Nizak stepen krivice
• Odsutnost ili neznatnost štetnih posledica
• Opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije
• Ako je predviđena novčana kazna ili zatvor do 5 godina
Cilj instituta – da isključi primenu krivičnog prava u odnosu na beznačajna dela gde primena krivičnih sankcija nema svrhe
NUŽNA ODBRANA
Odbijanje istovremenog protivpravnog napada
ELEMENTI NUŽNE ODBRANE: NAPAD ODBRANA
NAPAD
Napad preduzima čovek
Napad je svaka radnja upravljena na povredu nekog dobra
Napad mora biti protivpravan
Napad mora biti istovremen
Napad mora biti stvaran
NUŽNA ODBRANA ODBRANA
Odbijanje napada kroz koje se ostvaruje biće nekog krivičnog dela Mora biti upravljeno protiv dobra napadača Mora biti neophodno potrebno za odbijanje napada (Ne sme biti očigledno nesrazmerna)
PREKORAČENJE GRANICA NUŽNE ODBRANE Ako pređe granicu odbrane koja je neophodno potrebna za odbijanje
napada
Intenzivni (ostvareni svi uslovi osim onog koji zahteva da je odbrana bila neophodno potrebna) i ekstenzivni (kada napad prestane i njega sudska praksa ne prihvata) eksces
Mogućnost ublažavanja kazne i oslobođenja od kazne
KRAJNJA NUŽDA USLOVI OPASNOSTI
Da se njome ugrožava bilo koje pravom zaštićeno dobro Da je neskrivljena Da je istovremena Da je stvarna
USLOVI OTKLANJANJA OPASNOSTI Da se nije mogla otkloniti na drugi način Učinjeno zlo ne sme biti veće od zla koje se pretilo Dužnost izlaganja opasnosti
PREKORAČENJE GRANICA KRAJNJE NUŽDE Intenzivni i ekstenzivni eksces Mogućnost ublažavanja kazne i oslobođenja od kazne
OSTALI OSNOVI ISKLJUČENJA PROTIVPORAVNOSTI
OSTALI OSNOVI:
Vršenje službene dužnosti
Naređenje pretpostavljenog
Pravo disciplinskog i vaspitnog kažnjavanja
Samopovreda
Pristanak povređenog
Dozvoljeni rizik
KRIVICA
subjektivni element pojma krivičnog dela
elementi krivice:
uračunljivost
umišljaj ili nehat
svest o zabranjenosti dela
krivica i krivična odgovornost
KRIVICA
Normativna i psihološka teorija krivice
Psihološka – skup psihičkih odnosa učinioca prema svome delu
Normativna – svodi se na socijalno-etički prekor koji se zbog učinjenog dela upućuje učiniocu krivičnog dela
Opravdane su mešovite psihološko-normativne teorije krivice (krivica je psihički odnos učinioca prema delu zbog kojeg mu se može uputiti prekor)
Oblici (stepeni) krivice su umišljaj i nehat
UMIŠLJAJ
teži oblik KRIVICE
za njega se odgovara kod svih krivičnih dela
Obe vrste umišljaja imaju dva elementa:
elemenat svesti (intelektualni)
elemenat volje(voluntaristički)
osnovni oblici umišljaja:
DIREKTINI: učinilac je svestan svoga dela i hoće njegovo izvršenje
EVENTUALNI: učinilac je svestan da može učiniti delo pa na to pristaje
UMIŠLJAJ
Za razgraničenje eventualnog umišljaja i svesnog nehat od posebnog značaja je Frankova foprmula
U novije vreme pojavljuju se novi kriterijumi za razgraničenje
Stav učinioca prema zaštićenom dobru
Teorija prihvatanja rizika
NEHAT
lakši oblik KRIVICE, za njega se kažnjava samo kada je to u zakonu propisano
osnovni oblici nehata: SVESNI NEHAT (učinilac je svestan da svojom radnjom može učiniti
delo, ali olako drži da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti) NESVESNI NEHAT (učinilac nije svestan da svojom radnjom može
učiniti delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono učinjeno i
prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao da bude svestan te mogućnosti)
Za nesvesni nehat potrebno kumulativno ispunjavanje objektivnog i subjektivnog uslova
OSNOVI ISKLJUČENJA KRIVICE
Neuračunljivost
Bitno smanjena uračunljivost
Stvarna zabluda
Pravna zabluda
Sila i pretnja
NEURAČUNLJIVOST
Nije krivično delo ono koje je učinjeno u stanju neuračunljivosti
Neuračunljivost je nesposobnost učinioca da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima
mora se utvrditi, jer se polazi od pretpostavke da je učinilac uračunljiv
mora postojati u vreme izvršenja krivičnog dela, u odnosu na određeno krivično delo
NEURAČUNLJIVOST
UTVRĐIVANJE NEURAČUNLJIVOSTI
Uračunljivost se određuje negativno (ko je neuračunljiv)
Uslove za postojanje neuračunljivosti određuje krivični zakon
Metodi utvrđivanja neuračunljivosti:
biološki metod
psihološki metod
biološko-psihološki metod
Neuračunljivost prema KZ
NEURAČUNLJIVOST BIOLOŠKI OSNOVI NEURAČUNLJIVOSTI
duševne bolesti (trajne i privremene, endogene i egzogene)
privremene duševne poremećenosti
pijanstvo, drogiranost, jaka afektivna stanja, poremećena stanja usled određenih telesnih bolesti, visoke temperature, groznice, trovanja, bunila, hipnoze, mesečarstva (somnabulizma)
Zaostali duševni razvoj
kategorije duševno zaostalih lica (debili, imbecili, idioti)
dolazi zbog: poremećenosti razvoja centralnog nervnog sistema, mehaničkih povreda mozga, preležanih nekih zaraznih bolesti
druge teže duševne poremećenosti (neke psihopatije)
NEURAČUNLJIVOST
PSIHOLOŠKI OSNOVI NEURAČUNLJIVOSTI
poremećenosti u obavljanju osnovnih psihičkih funkcija
u sferi rasuđivanja, nemogućnost shvatanja značaja svog dela (intelektualne funkcije)
u sferi odlučivanja, nemogućnost upravljanja svojim postupcima (voluntarističke funkcije)
BITNO SMANJENA URAČUNLJIVOST Nije osnov koji isključuje krivicu prelazna stanja između uračunljivosti i neuračunljivosti umanjene psihičke podobnosti učinilaca krivičnih dela osnov za ublažavanje kazne Uslovi:
duševna bolest privremena duševna poremećenost zaostao duševni razvoj druga teža duševna poremećenost ako je zbog tog abnoramalnog stanja mogućnost učinioca da
shvati značaj svog dela ili mogućnosti da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena
Obična smanjena uračunljivost samo olakšavajuća okolnost kod odmeravanja kazne
STVARNA ZABLUDA Zabluda u najširem smislu jeste nepostojanje svesti, ili postojanje
pogrešne svesti o nekim okolnostima Dve vrste stvarne zablude
Zabluda o stvarnim obeležjima bića krivičnog dela (zabluda u užem smislu)
Zabluda o razlozima isključenja protivpravnost (zabluda u širem smislu)
Stvarna zabluda o biću krivičnog dela postoji onda kada kod učinioca ne postoji svest o bilo kojoj stvarnoj okolnosti koja ulazi u biće krivičnog dela (zabluda se odnosi na neko objektivno obeležje)
Stvarna zabluda o okolnostima koje isključuju protivpravnost postoji onda kada je učinilac u zabludi u pogledu neke stvarne okolnosti čije bi postojaje, uz druge uslove, vodilo isključenju postojanja krivičnog dela.
STVARNA ZABLUDA
I jedna i druga vrsta stvarne zablude može biti neotklonjiva ili otklonjiva
Neotklonjiva zabluda postoji kada učinilac u konkretnoj situaciji nikako nije mogao imati pravilnu predstavu o relevantnoj stvarnoj okolnosti (isključuje i umišljaj i nehat)
Otklonjiva stvarna zabluda postoji kad je učinilac prema okolnostima konkretnog slučaja i prema svojim ličnim svojstvima mogao i bio dužan da ima pravilnu predstavu o stvarnim obeležjima krivičnog dela (isključuje umišljaj)
PRAVNA ZABLUDA Pravna zabluda podrazumeva nepostojanje svesti o tome da se čini
krivično delo Kod učinioca ne postoji svest o zabranjenosti dela koje čini Direktna pravna zabluda postoji kada učinilac ne zna da je ponašanje
koje preduzima u zakonu predviđeno kao krivično delo (neovlašćena prodaja ili kupovina strane valute)
Indirektna pravna zabluda postoji kada učinilac pogrešno procenjuje postojanje pravnih uslova za primenu nekog osnova koji isključuje protivpravnost (smatra da je dozvoljena nužna odbrana na nužnu odbranu, da ima pravo disciplinskog kažnjavanja svojih daljih rođaka)
PRAVNA ZABLUDA
Kod nekih krivičnih dela gotovo je nemoguće da postoji pravna zabluda – zlo sama po sebi (mala in se)
Kod drugih dela koja zavise od procene zakonodavca u određenom društvu i u određenom vremenskom periodu, sasvim je moguće postojanje pravne zablude (mala prohibita)
Neotklonjiva pravna zabluda postoji kada učinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno zato što nije mogao i nije bio dužan da zna (isključena je krivica)
Otklonjiva pravna zabluda postoji kada učinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno, ali je to mogao i bio dužan da zna
Ukoliko je delo učinjeno u otklonjivoj pravnoj zabludi, učiniocu se kazna može ublažiti
SILA I PRETNJA
Sila i pretnja kao obeležje krivičnog dela i kao osnov za isključenje krivičnog dela
Sila je primena fizičke snage prema nekom da bi se prinudio da nešto učini ili ne učini
Apsolutna sila
Kompulzivna sila
Viša sila (vis maior) – dolazi od prirodnih sila
Pretnja je stavljanje drugome u izgled nekog zla čije nastupanje zavisi od volje onoga koji preti, da bi se prinudio da nešto učini ili ne učini
Značaj sile i pretnje
Apsolutna sila – isključuje postojanje krivičnog dela
Kompulzivna sila i pretnja – osnov za ublažavanje kazne
POSEBNI SLUČAJEVI ODGOVORNOSTI U KRIVIČNOM PRAVU
Skrivljena neuračunljivost
Odgovornost za krivična dela kvalifikovana težom posledicom
Odgovornost za krivična dela učinjena putem štampe i drugih sredstava javnog informisanja
Odgovornost pravnog lica za krivično delo
SKRIVLJENA NEURAČUNLJIVOST (ACTIONES LIBERAE IN CAUSA)
postoji učinilac sam sebe dovede u stanje neuračunljivosti upotrebom
alkohola ili korišćenjem droga ili na drugi način Kod učinioca u momentu pre nego što se doveo u takvo stanje,
postoji krivica u odnosu na kasnije učinjeno delo u takvom stanju izvrši krivično delo samo ako je učinilac izvršio delo u stanju potpune neuračunljivosti
utvrđivanje krivice u ovakvom slučaju
dovođenje sebe u stanje bitno smanjene uračunljivosti (ne može se po tom osnovu ublažiti kazna)
ODGOVORNOST ZA TEŽU POSLEDICU
Krivična dela kvalifikovana težom posledicom
Krivica kod krivičnog dela kvalifikovanog težom posledicom
krivica za osnovno delo – umišljaj ili nehat
krivica za težu posledicu – nehat (a umišljaj samo ako teža posledica sama po sebi ne predstavlja krivično delo, nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela)
Postojanje uzročne veze između osnovnog dela i teže posledice
Krivično delo kvalifikovano posebnom okolnošću (nema posebne odredbe u KZ-u, opravdano je ograničavanje odgovornosti samo na slučajeve kada i u odnosu na te okolnosti postoji umišljaj, ali je ta odredba onda suvišna, jer se primenjuju opšta pravila o umišljaju)
ODGOVORNOST ZA KRIVIČNA DELA UČINJENA PUTEM ŠTAMPE ILI DRUGIH SREDSTAVA JAVNOG INFORMISANJA
Sredstva javnog informisanja se mogu koristiti za vršenje raznih krivičnih dela (kleveta, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja)
Ova vrsta odgovornosti se odnosi na tri kategorije lica: odgovornog urednika, izdavača(štampara) i proizvođača
odgovornost urednika (novine, eadio, tv i druga glasila)
ako je do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom autor ostao nepoznat
ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora
ako su u vreme objavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje autora koje još traju
Dodatni uslov – da nije bio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi
ODGOVORNOST ZA KRIVIČNA DELA UČINJENA PUTEM ŠTAMPE ILI DRUGIH SREDSTAVA JAVNOG INFORMISANJA
odgovornost izdavača pod istim uslovima tj. ako postoji neka od tri situacije, izvršiocem krivičnog dela će se smatrati izdavač (putem nepovremene štampane publikacije – knjiga, monografija i dr.)
odgovornost štampara (ako nema izdavača ili postoje stvarne ili pravne smetnje za njegovo gonjenje, a štampar je za to znao)
Odgovornost proizvođača (za dela učinjena putem CD-a, ploče, trake ili drugih auditivnih sredstava, filma za javno ili privatno prikazivanje, dijapozitiva, video sredstava i sl.)
ako su izdavač, štampar i proizvođač pravno lice - odgovornost lica koje odgovara za te poslove
ODGOVORNOST PRAVNOG LICA ZA KRIVIČNA DELA
Prateći savremen trendove i Srbija uvodi odgovornost pravnih lica za krivična dela (Sl. Glasnik RS, br. 97/08).
Zakon uređuje uslove odgovornosti pravnih lica za krivična dela, krivične sankcije koje se mogu izreći pravnim licima i pravila postupka u kojem se odlučuje o odgovornosti pravnih lica, izricanju krivičnih sankcija,
donošenju odluke o rehabilitaciji, prestanku mere bezbednosti ili pravne posledice osude i izvršenju sudskih odluka.
OBLICI I NAČIN OSTVARIVANJA KRIVIČNOG DELA
Uobičajeno je u našoj literaturi da se smatra da postoje četiri moguće faze (stadijuma) u ostvarenju krivičnog dela
Donošenje odluke
Pripremne radnje
Pokušaj
Dovršeno krivično delo
DONOŠENJE ODLUKE ZA IZVRŠENJE KRIVIČNOG DELA
nekažnjivi stadijum
razlozi za nekažnjavanje
samo misaoni proces (za misli se ne kažnjava)
još ništa nije preduzeto
ništa nije povređeno ni ugroženo
čak i ako je ta odluka saopštena
nedostaje osnovni, noseći element, a to je radnja krivičnog dela
PRIPREMANJE KRIVIČNOG DELA preduzete umišljajne radnje radi izvršenja krivičnog dela, ali nije
započeto samo izvršenje Umišljaj - opravdanje za kažnjavanje razlog protiv kažnjavanja: objekat krivičnog dela nije ni povređen ni
ugrožen Za kažnjivost umišljajnog pripremanja potrebno je da je to izričito
predviđeno u posebnom delu. To se može učiniti na dva načina: pripremne radnje kao samostalno krivično delo (tu se formalno
gledajući i ne radi o pripremanju, zakon ih je podigao na rang radnje izvršenja, npr. član 227.)
pripremne radnje kao kažnjiv stadijum, faza u ostvarivanju nekog krivičnog dela
vrste pripremnih radnji: nabavljanje ili osposobljavanje sredstava za izvršenje otklanjanje prepreka planiranje i dogovaranje stvaranje uslova za neposredno izvršenje krivičnog dela
POKUŠAJ KRIVIČNOG DELA
Umišljajno započinjanje krivičnog dela koje nije dovršeno
Nesvršeni i svršeni pokušaj
Razgraničenje pokušaja od pripremnih radnji
Kažnjavanje za pokušaj (za dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža, a izuzetno i kod lakših krivičnih dela kada je to zakonom određeno)
Fakultativni osnov za ublažavanje kazne
Nepodoban pokušaj
Nepodobno sredstvo i nepodoban objekt
Apsolutno i relativno nepodoban pokušaj
Kažnjavanje za nepodoban pokušaj (fakultativni osnov za oslobođenje od kazne)
DOBROVOLJNI ODUSTANAK OD IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA Dobrovoljni odustanak sadrži objektivnu i subjektivnu komponentu Na objektivnom planu – potrebno je da učinilac prestane sa daljim
preduzimanjem radnje izvršenja (kod nesvršenog pokušaja - PREKIDANJE RADNJE), odnosno sa preduzimanjem kažnjivih pripremnih radnji, ili da spreči nastupanje posledice (kod svršenog pokušaja - SPREČAVANJE POSLEDICE)
U subjektivnom smislu potrebno je da je odluku doneo sam pod uticajem unutrašnjih motiva, a ne pod uticajem nekih spoljnih okolnosti (apsolutne i relativne spoljne smetnje)
ODUSTANAK JE DOBROVOLJAN AKO JE UČINILAC BIO SVESTAN DA DELO MOŽE DA DOVRŠI, PA JE ODUSTAO OD DOVRŠENJA
NIJE BITNO IZ KOJIH JE POBUDA ODUSTAO ODUSTAJANJE TREBA DA BUDE DEFINITIVNO DOBROVOLJNI ODUSTANAK – fakultativni osnov za oslobođenje od kazne
VREME IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA
Prema vremenu izvršenja krivičnog dela se određuje:
važenje krivičnog zakona
uračunljivost učinioca
krivica (umišljaj ili nehat)
svest o zabranjenosti dela
uzrast učinioca
zastarelost krivičnog gonjenja
vreme izvršenja može biti obeležje krivičnog dela
Određivanje vremena izvršenja
Vreme izvršenja prema KZ:
vreme kad je izvršilac radio ili bio dužan da radi,
za saučesnika vreme kada je radio ili bio dužan da radi
MESTO IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA
Prema mestu izvršenja krivičnog dela se određuje:
prostorno važenje krivičnog zakona
primena krivičnih zakona država članica
mesna nadležnost suda
mesto izvršenja može biti obeležje krivičnog dela
Određivanje mesta izvršenja
Mesto izvršenja prema KZ:
Mesto gde je učinilac radio ili bio dužan da radi i mesto gde je nastupila posledica
Kod pokušaja: mesto gde je radio i mesto gde je prema njegovom umišljaju posledica trebalo ili mogla da nastupi
Kod saučesnika i mesto izvršenja radnje saučesništva
STICAJ KRIVIČNIH DELA
Postoji kada jedno lice učini više krivičnih dela
za sva ta dela mu se istovremeno sudi
donosi se jedna presuda
izriče se jedna glavna kazna
Sticaj može biti:
idealni – više krivičnih dela učinjenih jednom radnjom
realni – više krivičnih dela učinjenih sa više radnji
homogeni i heterogeni sticaj
stvarni i prividni sticaj
PRIVIDNI IDEALNI STICAJ
Slučajevi prividnog idealnog sticaja:
po osnovu specijaliteta
po osnovu supsidijariteta
po osnovu konsumpcije
po osnovu alternativiteta
po osnovu inkluzije
PRIVIDNI REALNI STICAJ
Oblici prividnog realnog sticaja su:
složeno krivično delo
kolektivno krivično delo
produženo krivično delo
PRODUŽENO KRIVIČNO DELO
Vise istih ili istovrsnih krivičnih dela
Vremenski kontinuitet
Da sva krivična predstavljaju jednu celinu zbog ispunjenosti najmanje dva od sledećih pet uslova: Istovetnost oštećenog Istovrsnost predmeta dela Korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa Jedinstvo mesta ili prostora Jedinstveni umišljaj
Produženo krivično delo predstavlja fakultativni osnov za (ograničeno) pooštravanje kazne. Izrečena kazna ne sme preći dvostruku meru propisane kazne, niti dvadeset godina zatvora. Izuzetno, ako se radi o delu za koje se može izreći kazna zatvora od trideset do četrdeset godina, ne može se izreći kazna veća od četrdeset godina zatvora.
SAUČESNIŠTVO (POJAM I VRSTE)
POSTOJI KADA U OSTVARENJU KRIVIČNOG DELA UČESTVUJE VIŠE LICA SVESNI ZAJEDNIČKOG DELOVANJA
SVA LICA KOJA UČESTVUJU SMATRAJU SE UČINIOCIMA
SAUČESNIŠTVO U UŽEM (podstrekavanje i pomaganje) I ŠIREM SMISLU
OBLICI SAUČESNIŠTVA:
saizvršilaštvo
podstrekavanje
pomaganje
SAUČESNIŠTVO
Saučesništvo kao institut se zasniva na restriktivnom pojmu izvršilaštva. Izvršilac je ono lice koje sámo ostvaruje bitne elemente krivičnog dela
Nasuprot restriktivnom pojmu postoji i ekstenzivno shvatanje – izvršilac svako ono lice koje je na bilo koji način učestvovalo u ostvarenju krivičnog dela (negira saučesništvo kao institut)
Kod nas je prihvaćen restriktivni pojam (i u okviru restriktivnog pojma razlikujemo dve varijante, najuže shvatanje pojma izvršioca – sámo vrši krivično delo, i druga varijanta – izvesno proširivanje tog pojma i na saizvršioca i posrednog izvršioca)
SAIZVRŠILAŠTVO
SAIZVRŠILAŠTVO postoji kada više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela.
Krivica kod saizvršilaca:
umišljaj
nehat
za saizvršioce važi ista propisana kazna, dok odmerena kazna može biti nejednaka
razlikovanje saizvršilaštva od saučesništva u užem smislu
PODSTREKAVANJE
umišljajno navođenje drugoga da učini krivično delo (stvaranje ili učvršćivanje odluke kod drugog)
radnje kojima se to čini mogu biti: nagovaranje, ubeđivanje, savetovanje, molba, obećanje nagrade, naređivanje i dr.
podstrakavanje:
upravljeno na određeno lice kao potencijalnog izvršioca dela ili na određeni krug lica
mora da se odnosi na određeno krivično delo
treba da kod podstrekavanog izazove ili učvrsti odluku da izvrši krivično delo
u skladu sa akcesornom prirodom saučesništva potrebno je da je krivično delo izvršeno ili pokušano
PODSTREKAVANJE
Vrste podstrekavanja:
neposredno i posredno
uspelo i neuspelo
Podstrekavanje se može vršiti i od strane više lica - sapodstrekavanje
Oblik krivice – samo umišljaj
Kažnjavanje za podstrekavanje
uspelo – podstrekač se kažnjava kao da je on izvršio krivično delo
neuspelo – ne kažnjava se, osim za dela za koja se kažnjava za pokušaj - kažnjava se kao za pokušaj krivičnog dela
Sporno delovanje agenta provokatora
Teži oblik saučesništva konsumira lakši oblik
Podstrekavanje kao samostalno krivično delo
POMAGANJE
umišljajno pružanje pomoći drugome da izvrši krivično delo, tj. umišljajno doprinošenje izvršenju krivičnog dela
razlikovanje između psihičkog pomaganja i podstrekavanja, kao i pomaganja i saizvršilaštva
mora se odnositi
na određeno lice
na izvršenje određenog krivičnog dela
pomagač mora znati izvršioca, ali pomognuti ne mora znati ko ga pomaže
Načini pomaganja: (psihičko ili fizičko, neposredno ili posredno pomaganje, činjenjem ili nečinjenjem, prethodno, istovremeno, naknadno)
POMAGANJE
Fizičko - davanje sredstava, stvaranje uslova, otklanjanje prepreka
Psihičko - davanje saveta, ohrabrivanje, obećanje prikrivanja
Neposredno i posredno pomaganje
Činjenjem ili nečinjenjem (ako neko ne čuva objekat koji je bio dužan da čuva i time omogući izvršenje krivičnog dela)
Prethodno, istovremeno, naknadno (pomoć pružena posle izvršenog krivičnog dela koja se sastoji u tome da se krije izvršilac, da se prikrivaju tragovi ili sredstva izvršenja, osim ako to nije ranije obećano, predstavlja posebno krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela)
POMAGANJE
Krivica pomagača: samo umišljaj
Kažnjavanje:
Zakon predviđa mogućnost ublažavanja kazne
I radnja pomaganja u izuzetnim slučajevima može biti predviđena kao posebno krivično delo (i to kada se proceni da je opravdano inkriminisati pomaganje i u nekim slučajevima kada ono u čemu se pomaže nije krivično delo, ili se želi omogućiti stroži tretman od onoga koji bi imao kao saučesnik, ili kada zakonodavac želi da isključi mogućnost blažeg kažnjavanja pomagača)
GRANICE ODGOVORNOSTI I KAŽNJAVANJA SAUČESNIKA U pogledu krivice postoji razlika između saizvršilaštva i ostalih oblika
saučesništva saizvršioci odgovaraju i za umišljaj i za nehat, dok podstrekači i
pomagači samo za umišljaj saučesnici odgovaraju u granicama svog umišljaja (tri situacije-izvršilac
vrši neko sasvim drugo krivično delo, a ne ono na koje je bio podstrekavan, tada nema odgovornosti saučesnika, ili izvršilac vrši teži oblik krivičnog dela, a umišljaj saučesnika je usmeren na osnovni oblik, tada saučesnici odgovaraju za osnovni oblik, i u trećem slučaju dolazi do izvršenja lakšeg oblika krivičnog dela, a umišljaj učinioca je bio uperen na osnovni oblik, tada prednost ima pravilo o akcesornoj prirodi i odgovara se za lakši oblik
lična svojstva, lični odnosi ili lične okolnosti koje utiču na krivicu, blaže ili strože kažnjavanje, uzimaju se u obzir samo onom saučesniku kod koga postoje
lična svojstva, odnosi i okolnosti od kojih zavisi postojanje dela, ako postoje kod izvršioca, uzimaju se u obzir i saučesnicima
POJAM I VRSTE KRIVIČNIH SANKCIJA POJAM krivičnih sankcija
Zakonom predviđene represivne mere Koje se u cilju suzbijanja kriminaliteta primenjuju se prema učiniocima protivpravnog dela koje je u zakonu
predviđeno kao krivično delo izriče ih sud u zakonito sprovedenom krivičnom postupku Moraju biti predviđene zakonom
SVRHA krivičnih sankcija: Ostvarivanje zaštitne funkcije krivičnog prava
VRSTE krivičnih sankcija: Kazne Mere upozorenja Mere bezbednosti Vaspitne mere
KAZNE
kazna je zakonom predviđena represivna mera koja se u cilju suzbijanja kriminaliteta primenjuje prema učiniocu krivičnog dela na osnovu odluke suda nakon sprovedenog postupka
Pretpostavka za primenu kazne je da je učinjeno krivično delo sa svim njegovim elementima
kaznama se ostvaruje opšta svrha krivičnih sankcija, a u okviru nje i posebna svrha koju kazne treba da ostvare: sprečavanje učinioca da čini krivična dela i uticanje na njega da
ubuduće ne čini krivična dela (SPECIJALNA PREVENCIJA) uticanje na druge da ne čine krivična dela (GENERALNA PREVENCIJA) izražavanje društvene osude za krivična dela, jačanje morala i
učvršćivanje obaveze poštovanja zakona (GENERALNA PREVENCIJA) Izvršenje kazni regulisano je Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija
KAZNE GLAVNA KAZNA
• Zatvor
I GLAVNE I SPOREDNE KAZNE Novčana kazna Rad u javnom interesu Oduzimanje vozačke dozvole
Ako je za jedno krivično delo propisano više kazni, samo se jedna može izreći kao glavna
Smrtna kazna je ukinuta u našem krivičnom zakonodavstvu Opšti i posebni minimum i maksimum kazne
KAZNA ZATVORA
Najteža vrsta kazne (KOD NAS JEDNA VRSTA KAZNE ZATVORA)
Sastoji se u lišenju slobode osuđenog lica
Može biti propisana kao jedina glavna kazna ili alternativno sa novčanom kaznom
Opšti zakonski minimum kazne zatvora je 30 dana, a opšti zakonski maksimum je 20 godina
Za najteža krivična dela ili najteže oblike teških krivičnih dela kazna zatvora - 30-40 godina (ova kazna se može propisati samo uz kaznu zatvora do dvadeset godina, ne može se izreći licu koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo dvadeset jednu godinu, ne može se odmeravati i izricati u rasponu od dvadeset do trideset godina)
Izriče se na pune godine i mesece, a do šest meseci i na dane
USLOVNI OTPUST
može se dati licu koje izdržava kaznu zatvora pod određenim uslovima
ako je izdržao najmanje dve trećine izrečene kazne
ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se osnovano može očekivati da će se na slobodi dobro vladati i da neće vršiti nova krivična dela
pri odlučivanju da li će se osuđeni pustiti na uslovni otpust posebno će se uzeti u obzir njegovo:
vladanje za vreme izdržavanja kazne
njegovo izvršavanje radnih obaveza s obzirom na njegovu radnu sposobnost
sve druge okolnosti koje ukazuju na to da je postignuta svrha kažnjavanja
USLOVNI OTPUST Po isteku uslovnog otpusta (ako uslovni otpust ne bude opozvan) smatra
se da je osuđeni izdržao kaznu Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je pokušao bekstvo ili je
pobegao iz zavoda za izvršenje kazne zatvora u toku izdržavanja kazne.
OPOZIVANJE USLOVNOG OTPUSTA (odlučuje sud) obavezno se OPOZIVA ako za vreme uslovnog otpusta učini jedno ili
više krivičnih dela za koje je izrečena kazna zatvora preko šest meseci
Fakultativno se opoziva ako je izrečena kazna zatvora do šest meseci
u slučaju opozivanja uslovnog otpusta učinilac se vraća na izdržavanje kazne, vreme provedeno na uslovnom otpustu ne uračunava se u
izdržanu kaznu
NOVČANA KAZNA Novčana kazna se sastoji u plaćanju određenog novčanog iznosa u korist
države Postoje dva sistema propisivanja novčane kazne Novčana kazna u dnevnim iznosima (sistem dani – novčana kazna) Od 10 do 360 dnevnih iznosa dnevni iznos
razlika prihoda i rashoda u protekloj godini podeljena brojem dana u godini.
utvrđuje se na osnovu pribavljanja podataka ili po oceni suda najmanji dnevni iznos 500 a najveći 50.000 dinara broj dnevnih iznosa:
do 60 za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do 3 meseca
30 – 120 za zatvor do 6 meseci 60 – 180 za zatvor do 1 godine 120 – 240 za zatvor do 2 godine 180 – 360 za zatvor do 3 godine
NOVČANA KAZNA ako sud ne može da utvrdi vrednost dnevnog iznosa ili bi to znatno
produžilo postupak – izrećiće novčanu kaznu u određenom iznosu
sistem dani – novčana kazna je osnovni sistem, primaran a stari je supsidijeran
NOVČANA KAZNA u određenom iznosu
OPŠTI ZAKONSKI MINIMUM - 10.000,00 dinara
OPŠTI ZAKONSKI MAKSIMUM - 1.000.000,00 dinara, a za krivična dela iz koristoljublja 10.000.000,00
IZNOS NOVČANE KAZNE U ODREĐENOM IZNOSU
do 100000 - za krivična dela do 3 meseca
20.000 - 200.000 - za krivična dela do 6 meseci
30.000 - 300.000 - za krivična dela do 1 godine
50.000 - 500.000 - za krivična dela do 2 godine
100.000 - 1.000.000 – za krivična dela dela do 3 godine
10.000 do 1.000.000 - kad je propisana samo novčana kazna
NOVČANA KAZNA
Može biti glavna kazna i sporedna kazna
Kao glavna kazna izriče se samostalno
Kao sporedna izriče se uz kaznu zatvora - za krivična dela iz koristoljublja uz zatvor i kad nije izričito propisana
IZVRŠENJE NOVČANE KAZNE
sud određuje rok (15 dana do 3 meseca)
na rate (do jedne godine)
ako ne plati - zamena zatvorom
1.000 din. - jedan dan zatvora (najviše do 6 meseci, do 1 godine ako je kazna preko 700.000 din)
1.000 din. – 8 sati rada (najviše do 360 sati rada)
RAD U JAVNOM INTERESU
za krivična dela do 3 godine ili novčana kazna (samo kao glavna kazna)
trajanje 60 do 360 časova (najviše 60 časova u toku jednog meseca)
pri izricanju sud ceni:
svrhu kažnjavanja
vrsta krivičnog dela
ličnost učinioca
spremnost da obavlja rad
ne može se izreći bez njegovog pristanka
ako ne ispunjava zamena zatvorom (8 časova rada - 1 dan zatvora)
ako ispunjava sve obaveze na radu - može mu sud smanjiti kaznu za jednu četvrtinu
ODUZIMANJE VOZAČKE DOZVOLE
izriče se ako je motorno vozilo korišćeno u vezi sa izvršenjem ili pripremanjem krivičnog dela (neophodno je da je učinilac upravljao motornim vozilom)
trajanje - od 1 do 3 godine
kao glavna kazna samo za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do dve godine ili novčana kazna
kao sporedna uz kaznu zatvora ili novčanu kaznu
ne može se izreći zajedno sa merom bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom
ako upravlja vozilom za vreme trajanja oduzimanja vozačke dozvole - zamena 1 godina oduzimanja - mesec dana zatvora
ODMERAVANJE KAZNE
utvrđivanje vrste i visine kazne za konkretan slučaj
ako su za krivična dela alternativno propisane kazne prvo se vrši izbor kazne pa zatim njeno odmeravanje
odmeravanje kazne može biti zakonsko sudsko
pri odmeravanju kazne vodi se računa: o propisanoj zakonskoj kazni o svrsi kažnjavanja o okolnostima slučaja (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti)
OLAKŠAVAJUĆE I OTEŽAVAJUĆE OKOLNOSTI
Utiču na utvrđivanje vrste i visine kazne u konkretnom slučaju
Olakšavajuće i otežavajuće okolnosti u KZ:
Stepen krivice
Pobude iz kojih je krivično delo učinjeno
Jačina ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra
Okolnosti pod kojima je krivično delo učinjeno
Raniji život učinioca
Lične prilike učinioca
Držanje učinioca posle učinjenog krivičnog dela
Odnos učinioca prema žrtvi
Druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca (npr. psihofizičko stanje)
Zabrana dvostrukog vrednovanja
POVRAT
postoji ako je učinilac krivičnog dela ranije već bio osuđivan jednom ili više puta za jedno ili više krivičnih dela
fakultativna otežavajuća okolnost (sud uzima u obzir srodnost učinjenih dela, pobude, okolnosti pod kojima su učinjene, vreme proteklo od ranije osuda)
naše krivično pravo sada poznaje samo jednu vrstu povrata
VRSTE povrata:
Opšti i specijalni
Običan i višestruki
UBLAŽAVANJE KAZNE Ublažavanje kazne je način odmeravanja kazne koji omogućava sudu da
pod određenim uslovima izrekne kaznu koja je blaža od propisane. Razlikujemo ublažavanje po vrsti i meri, kao i zakonsko i sudsko
ublažavanje kazne. U prvom slučaju sud je vezan zakonom, dok u drugom slučaju ublažavanje zavisi od procene suda
Zakonski osnovi za ublažavanje kazne propisani su kako u opštem delu, tako i u posebnom delu KZ-a.
SLUČAJEVI UBLAŽAVANJA KAZNE U OPŠTEM DELU KZ prekoračenje nužne odbrane prekoračenje krajnje nužde Izazivanje opasnosti iz nehata kod krajnje nužde izvršenje krivičnog dela pod dejstvom kompulzivne sile ili pretnje bitno smanjena uračunljivost otklonjiva pravna zabluda pokušaj Pomaganje
Odsustvo ličnog svojstva kod podstrekača ili pomagača u svim slučajevima ublažavanje je fakultativno
UBLAŽAVANJE KAZNE SLUČAJEVI UBLAŽAVANJA KAZNE u posebnom DELU KZ naše
krivično zakonodavstvo skoro da ne koristi (kod krivičnog dela samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije predviđa se mogućnost ublažavanja kazne učiniocu dela koji se dobrovoljno javi nadležnom državnom organu)
Sudsko ublažavanje kazne Da postoje dve ili više naročito olakšavajućih okolnosti Da sud oceni da se i sa ublaženom kaznom u konkretnom
slučaju može postići svrha kažnjavanja
UBLAŽAVANJE KAZNE GRANICE UBLAŽAVANJE KAZNE
ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od deset ili više godina, kazna se može ublažiti do sedam godina zatvora
ako je za krivično delo za koje se odmerava kazna propisana kazna zatvora sa posebnim minimumom od 5 godina - do tri godine
ako je propisana kazna zatvora sa minimumom od 3 godine – do jedne godine
ako je propisana kazna zatvora sa posebnim minimumom od 2 godine – do šest meseci
ako je propisana kazna zatvora sa minimumom od 1 godine – do tri meseca
ako je propisana kazna zatvora sa minimumom manjim od jedne godine – do opšteg minimuma
ako je propisana kazna zatvora bez naznačenja najmanje mere – novčana kazna ili rad u javnom interesu
ako je propisana novčana kazna sa naznačenjem najmanje mere – do deset dnevnih iznosa odnosno do deset hiljada dinara
OSLOBOĐENJE OD KAZNE Institut oslobođenja od kazne podrazumeva da učinilac krivičnog dela ne
mora uvek da bude kažnjen bilo iz određenih kriminalno-političkih razloga, bilo zato što su ciljevi kazne i inače već postignuti
Sud može učinioca osloboditi od kazne samo u slučajevima koji su izričito zakonom predviđeni sud oglašava učinioca krivim za učinjeno krivično delo, ali ga
oslobađa od kazne u svim predviđenim slučajevima oslobođenje od kazne je fakultativno Slučajevi oslobađanja od kazne u opštem delu KZ:
prekoračenje granica nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom
prekoračenje krajnje nužde pod osobito olakšavajućim okolnostima nepodoban pokušaj dobrovoljni odustanak dobrovljni sprečavanje izvršenja krivičnog dela od strane saučesnika
OSLOBOĐENJE OD KAZNE Oslobađanje od kazne u posebnom delu KZ (iz odredjenih kriminalno
političkih razloga) - primeri: Učinilac koji dobrovoljno opozove lažan iskaz pre nego što se donese
konačna odluka, može se osloboditi od kazne Kod davanja mita kada davalac delo prijavi pre nego što je saznao
da je ono otkriveno KZ u opštem delu predviđa još tri posebna, specifična osnova za
oslobođenje od kazne: ako, u slučaju nehatnog izvršenja krivičnog dela, posledice dela tako
teško pogađaju učinioca da izricanje kazne ne bi bilo opravdano sa gledišta ostvarivanja svrhe kažnjavanja
poravnanje (kod krivičnog dela za koja je predviđena kazna zatvora do 3 godine ili novčana kazna, ako učinilac ispunjava sve obaveze iz poravnanja) i
stvarno kajanje (neophodno da učinilac otkloni posledice dela ili nadoknadi štetu, da to učini pre nego što je saznao da je otkriven i da se radi o krivičnom delu za koje je propisana kazna do pet godina)
ODMERAVANJE KAZNE ZA KRIVIČNA DELA U STICAJU U ovom slučaju sud donosi jednu presudu i u njoj izriče jednu glavnu
kaznu za sva učinjena krivična dela DVA NAČINA ODMERAVANJA:
neposredno utvrđivanja kazne za sva dela posmatrajući ih u njihovoj ukupnosti (kod kazne maloletničkog zatvora)
utvrđivanje kazne za svako pojedino delo pa da onda na osnovu njih utvrdi jednu kaznu zajedničku za sva dela (u svim ostalim slučajevima) sistem kumulacije (sabiranje utvrđenih kazni) sistem apsorpcije (izricanje samo najteže) sistem asperacije (Jedinstvena kazna može ići sve do zbira svih
pojedinačnih kazni umanjenog za jedan mesec; KZ predviđa jedno ograničenje ako su za sva krivična dela u sticaju
propisane kazne zatvora do tri godine, jedinstvena kazna ne može preći deset godina zatvora)
ODMERAVANJE KAZNE OSUĐENOM LICU
AKO JE UČINILAC PRE IZRICANJA PRESUDE IZVRŠIO JOŠ NEKO KRIVIČNO DELO ŠTO JE TEK KASNIJE OTKRIVENO - po pravilima o sticaju
AKO JE UČINIO NOVO KRIVIČNO DELO POSLE IZREČENE PRESUDE, ALI PRE NEGO ŠTO JE OTPOČELO IZDRŽAVANJE KAZNE - po pravilima o sticaju
AKO JE UČINIO NOVO KRIVIČNO DELO U TOKU IZDRŽAVANJA KAZNE - po pravilima o sticaju, ali može i nezavisno, a za najlakša dela (do 1 godina zatvora ili novčana kazna), može i da se kazni disciplinski
URAČUNAVANJE PRITVORA I RANIJE KAZNE
KZ predviđa da se vreme provedeno u pritvoru i svako lišenje slobode u vezi sa krivičnim delom uračuna u kaznu zatvora, u novčanu kaznu ili u kaznu rada u javnom interesu
u kaznu se uračunava i ranija kazna za prekršaj, privredni prestup ili kazna ili disciplinska mera za povredu vojne discipline
pri uračunavanju izjednačavaju se dan pritvora, drugog lišenja slobode, zatvora, osam časova rada u javnom interesu i hiljadu dinara novčane kazne
MERE UPOZORENJA
Vrsta krivičnih sankcija
Njima se pod uslovima propisanim zakonom može zameniti kazna
Svrha - da se prema učiniocu ne primeni kazna ako se može očekivati da će i mera upozorenja uticati na njega da ne čini krivična dela.
Vrste:
uslovna osuda
sudska opomena
USLOVNA OSUDA sud uslovnom osudom utvrđuje kaznu za učinjeno krivično delo i pri
tome određuje da se ona neće izvršiti ako osuđeni za određeno vreme koje odredi sud (vreme proveravanja) ne učini novo krivično delo
pored obaveznog uslova da ne učini novo krivično delo, sud može učiniocu da odredi i druge obaveze da u određenom roku vrati imovinsku korist pribavljenu krivičnim
delom da nadoknadi štetu koju je krivičnim delom prouzrokovao da ispuni neku drugu obavezu predviđenu krivičnim zakonom
Ako osuđeni u određenom roku ne ispuni ove obaveze sud u uslovnoj osudi može odrediti da će se kazna izvršiti
vreme proveravanja određuje sud (od jedne do pet godina) uslovna osuda se može izreći samo ako je sud za učinjeno krivično delo
utvrdio kaznu zatvora manju od dve godine (za druge kazne ne može)
USLOVNA OSUDA
Kada odlučuje da li će izreći uslovnu osudu sud je dužan da vodi računa o svrsi uslovne osude da uzima u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, ponašanje
posle učinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti
Ne može se izreći za krivična dela za koja se može izreći zatvor od deset godina ili
teža kazna ako je učinilac bio osuđen na kaznu zatvora za delo učinjeno sa
umišljajem a nije prošlo više od pet godina od pravosnažnosti presude
OPOZIVANJE USLOVNE OSUDE Do opozivanja uslovne osude može doći u tri slučaja:
zbog novog krivičnog dela - opozivanje je obavezno ako za novo delo sud utvrdi kaznu od
dve godine zatvora ili težu - opozivanje je fakultativno ako je izrečena kazna manja od dve
godine ili je izrečena novčana kazna - ako učiniocu za krivična dela utvrđena u uslovnoj osudi i za nova krivična dela treba izreći jedinstvenu kaznu zatvora od dve godine ili u dužem trajanju sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude
- Kada sud opozove uslovnu osudu izreći će jedinstvenu kaznu primenom odredaba za odmeravanje kazne za krivična dela u sticaju - Ako sud ne opozove uslovnu osudu, postoje dve mogućnosti
da i za novo krivično delo izrekne uslovnu osudu da za novo krivično delo izrekne kaznu (vreme provedeno
na izdržavanju kazne ne uračunava se u vreme proveravanja)
USLOVNA OSUDA sa zaštitnim nadzorom Njome se omogućava da se prema uslovno osuđenom preduzimaju
aktivne radnje, kroz koje mu se pruža pomoć i zaštita, a istovremeno i vrši nadzor sa ciljem izbegavanja ponovnog vršenja krivičnog dela. Obaveze:
javljanje organu nadležnom za izvršenje zaštitnog zatvora u rokovima koje odredi taj organ
da se osposobljava za zanimanje
da prihvati zaposlenje koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i njegovim sposobnostima
ispunjavanje obaveza izdržavanja porodice, čuvanja i vaspitanja dece i drugih porodičnih obaveza
uzdržavanje od pohađanja određenih lokala ili određenih priredbi da blagovremeno obaveštava o promeni mesta boravka ili stana
ili radnog mesta
USLOVNA OSUDA sa zaštitnim nadzorom–uzdržavanje od uživanja alkoholnih pića ili opojnih droga–lečenje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi–posećivanje odgovarajućih profesionalnih, psiholoških ili nekih drugih
savetovališta i postupanje po njihovim uputstvima–otklanjanje ili ublažavanje štete prouzrokovane krivičnim delom i
izmirenje sa krivičnog dela
Obaveze moraju biti u vremenu proveravanja
Sud može da menja postavljene obaveze, da ih ukine
U slučaju neispunjavanja obaveza sud može da opomene osuđenog, da zameni postavljene obaveze, da produži trajanje zaštitnog nadzora ili da opozove uslovnu osudu
SUDSKA OPOMENA
Mera upozorenja
Upozorenje učiniocu da više ne čini krivična dela
Za najlakša krivična dela ako su ispunjena dva kumulativna uslova: da je za delo propisana novčana k. ili zatvor do 1 godine i da je delo učinjeno pod takvim olakšavajućim okolnostima koje ga u konkretnom slučaju čine naročito lakim.
Ne može se izreći vojnom licu za krivično delo protiv vojske i maloletnom licu
Sudska opomena izriče se rešenjem, a ne presudom
Pri izricanju sud uzima u obzir:
ličnost učinioca, raniji život učinioca, ponašanje posle učinjenog krivičnog dela, odnos učinioca prema žrtvi krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno
MERE BEZBEDNOSTI
posebna vrsta krivičnih sankcija
mogu se izreći
učiniocu krivičnog dela
neuračunljivom licu koje učini protivpravno delo koje ima obeležje krivičnog dela
maloletnom učiniocu krivičnog dela
po prirodi imaju izričito preventivan karakter
svrha - da se otklone stanja ili uslovi koji mogu biti od uticaja da učinilac ubuduće vrši krivična dela
mogu se izricati uz kaznu, a neke od njih i samostalno - ima ih 9
MERE BEZBEDNOSTI• Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi• Obavezno psihijatrijsko ličenje na slobodi• Obavezno lečenje narkomana• Obavezno lečenje alkoholičara• Zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti• Zabrana upravljanja motornim vozilom• Oduzimanje predmeta• Proterivanje stranca iz zemlje• Javno objavljivanje presude• Zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim• Zabrana prisustvovanja odredjenim sportskim takmicenjima
OBAVEZNO PSIHIJATRIJSKO LEČENJE I ČUVANJE U ZDRAVSTVENOJ USTANOVI
izriče se:
bitno smanjeno uračunljivom učiniocu
neuračunljivom
uslovi:
opasnost
ako je potrebno radi otklanjanja opasnosti
bitno smanjeno uračunljivom
prvo izdržava meru pa posle kaznu
mera se uračunava u kaznu
za ostatak kazne može uslovni otpust
OBAVEZNO PSIHIJATRIJSKO LEČENJE NA SLOBODI
izriče se:
neuračunljivom - ako je dovoljno za otklanjanje
neuračunljivom - posle otpuštanja iz ustanove
bitno smanjeno uračunljivom uz uslovnu osudu ili uz uslovni otpust
moguće povremeno i u ustanovi (do 15 dana, a ukupno do 2 meseca
trajanje do tri godine
upućivanje u ustanovu:
ako se ne podvrgne lečenju
ako napusti lečenje
ako i pored lečenja postoji opasnost
OBAVEZNO LEČENJE NARKOMANA
ako je izvršeno krivično delo usled zavisnosti i postoji opasnost ponovnog vršenja
do tri godine - u odgovarajućoj ustanovi
uračunava se u kaznu
uz novčanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu i oslobođenje od kazne
izvršava se na slobodi
ako se ne podvrgne lečenju ili ga napusti mera se izvršava prinudno u ustanovi
OBAVEZNO LEČENJE ALKOHOLIČARA
ako je izvršeno krivično delo usled zavisnosti i postoji opasnost ponovnog vršenja
do tri godine - u odgovarajućoj ustanovi
uračunava se u kaznu
uz novčanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu i oslobođenje od kazne
izvršava se na slobodi
ako se ne podvrgne lečenju ili ga napusti mera se izvršava prinudno u ustanovi
ZABRANA VRŠENJA POZIVA, DELATNOSTI I DUŽNOSTI
ako se opravdano smatra da bi dalje vršenje takve delatnosti bilo opasno
trajanje 1- 10 godina
Ako je izrečena uslovna osuda, sud može tu osudu opozvati ako učinilac prekrši zabranu
ZABRANA UPRAVLJANJA MOTORNIM VOZILOM
za krivična dela kojima se ugrožava javni saobraćaj
zabrana za određene vrste i kategorije vozila
ako postoji opasnost od daljeg upravljanja motornim vozilom određene vrste ili kategorije
trajanje: 3 meseca do 5 godina
Strancu se zabranjuje korišćenja strane vozačke dozvole na teritoriji Srbije
opoziv uslovne osude ako prekrši zabranu
ODUZIMANJE PREDMETA
oduzimaju se:
predmeti kojima je izvršeno krivično delo
predmeti namenjeni za izvršenje krivičnog dela
predmeti nastali izvršenjem krivičnog dela
Ovi predmeti se oduzimaju kada postoji opasnost da će se ponovo upotrebiti za izvršenje krivičnog dela, ili kad je radi zaštite opšte bezbednosti ili iz moralnih razloga oduzimanje predmeta neophodno.
Primena ove mere bezbednosti ne utiče na pravo trećih lica na naknadu štete zbog oduzimanja predmeta prema izvršiocu krivičnog dela.
Zakonom se može odrediti obavezno oduzimanje predmeta, a može se odrediti i njihovo obavezno uništavanje. Zakonom se mogu odrediti i uslovi za oduzimanje određenih predmeta u pojedinim slučajevima.
PROTERIVANJE STRANCA IZ ZEMLJE
Sud može stranca koji je izvršio krivično delo proterati sa teritorije Srbije ako postoje okolnosto koje ukazuju na nepoželjnost daljeg boravka stranca u Srbiji
Pri oceni da li će izreći meru sud će uzeti u obzir prirodu i težinu učinjenog krivičnog dela, pobude zbog kojih je krivično delo učinjeno, način izvršenja krivičnog dela i druge okolnosti
trajanje: od 1 do 10 godina
vreme provedeno u zatvoru ne uračunava se
ne može se izreći licu koje uživa zaštitu po ratifikovanim međunarodnim ugovorima
JAVNO OBJAVLJIVANJE PRESUDE
za dela:
učinjena preko sredstava javnog informisanja
Koja su prouzrokovala opasnost za život ili telo ljudi, pod uslovom da objavljivanje presude može da doprinese da se otkloni ili umanji ta opasnost
Presuda se objavljuje o trošku učinioca (sud određuje preko kog sredstva)
Rok u kome se ona mora izvršiti je 30 dana od pravosnažnosti presude.
POSEBNE ODREDBE O MALOLETNICIMA
Položaj maloletnih učinilaca krivičnih dela je regulisan Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika
Za maloletne učinioce krivičnih dela važe i odredbe Krivičnog zakonika Srbije ako nisu u suprotnosti sa posebnim odredbama koje sadrži ZOMUKD.
POJAM MALOLETNIKA
Maloletnici su lica koja su navršila 14 godina, a još nisu navršila 18. godina
Lica do 14 godine su deca - prema njima se ne primenjuju krivičnopravne mere već se predaju organima starateljstva
Položaj maloletnika je specifičan što se prema njima primenjuju posebne krivične sankcije prilagođene ličnosti maloletnika, kao i posebne mere sui generis koje nemaju karakter krivičnih sankcija (vaspitni nalozi)
Pravi se razlika između mlađih i starijih maloletnika
Mlađi maloletnici (od 14 do 16 godina)
Stariji maloletnici (od 16 do 18 godina)
VASPITNI NALOZI posebna vrsta krivičnopravnih mera prema maloletnicima (mlađim i
starijim) nisu krivične sankcije i njihova svrha jeste da se izbegne pokretanje
krivičnog postupka Uslovi za primenu: da se radi o krivičnom delu za koje je propisana
kazna zatvora do pet godina ili novčana kazna, da postoji priznanje krivičnog dela, a prilikom procene ceniće se i odnos maloletnika prema krivičnom delu i oštećenom
primenjuje ih javni tužilac ili sudija za maloletnike vrste:
• poravnanje sa oštećenim kako bi se naknadom štete, izvinjenjem, radom ili na neki drugi način otklonile štetne posledice prouzrokovane učinjenim krivičnim delom
• redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao (što treba da utiče na uredno ispunjavanje ovih obaveza, naročito kada maloletnik to do izdavanja naloga nije činio)
VASPITNI NALOZI
• uključivanje, bez naknade, u rad humanitarnih organizacija ili poslova socijalnog, lokalnog ili ekološkog značaja (što je od velikog značaja za maloletnika da se okupira korisnim aktivnostima)
• podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga (što je veoma značajno za dalji pozitivan razvoj ličnosti maloletnika)
• uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu (što značajno može da doprinese savladavanju teškoća u kojima se maloletnik nalazi i da utiče na njegov pravilan razvoj)
KRIVIČNE SANKCIJE PREMA MALOLETNICIMA
prema mlađim maloletnicima: vaspitne mere
prema starijim maloletnicima: vaspitne mere a izuzetno i kazna maloletničkog zatvora
prema maloletnicima (mlađim i starijim) mogu se primeniti i mere bezbednosti (izuzev zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti)
kazne (izuzev maloletničkog zatvora) i mere upozorenja ne primenjuju se prema maloletnicima
VASPITNE MERE Posebna vrsta krivičnih sankcija za maloletnike Svrha
da se utiče na razvoj i jačanje njihove lične odgovornosti na njihovo vaspitanja na pravilan razvoj njihove ličnosti kako bi se obezbedilo njihovo
ponovno uključivanje u društvenu zajednicu To uticanje se vrši:
nadzorom pružanjem pomoći obezbeđivanjem opšteg i stručnog osposobljavanja
Izriču se: maloletnicima mlađim punoletnim licima
punoletnim licima za krivična dela koja su učinili dok su bili maloletnici
VASPITNE MERE VASPITNE MERE UPOZORENJA I USMERAVANJA
sudski ukor posebne obaveze
VASPITNE MERE POJAČANOG NADZORA pojačan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca pojačan nadzor u drugoj porodici pojačan nadzor organa starateljstva pojačan nadzor uz dnevni boravak u ustanovi za vaspitanje i
obrazovanje maloletnika ZAVODSKE VASPITNE MERE
upućivanje u vaspitnu ustanovu upućivanje u vaspitno-popravni dom upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje
SUDSKI UKOR
IZRIČE SE MALOLETNOM UČINIOCU KRIVIČNOG DELA KADA JE DOVOLJNO DA SE ON ZBOG UČINJENOG DELA SAMO PREKORI
POSEBNE OBAVEZE
Vrste posebnih obaveza:
• da se izvini oštećenom
• da naknadi štetu pričinjenu krivičnim delom (u okvirima svojih mogućnosti)
• da redovno pohađa školu odnosno da ne izostaje sa posla
• da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i sklonostima
• da se uključi u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja
POSEBNE OBAVEZE
• da se uključi u određene sportske aktivnosti
• da se odvikava od zavisnosti od upotrebe alkoholnih pića ili opojnih droga podvrgavajući se odgovarajućem ispitivanju i tretmanu
• da se uključi u odgovarajući tretman (pojedinačni ili grupni) u zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu i da postupa po programima koji mu budu određeni
• da pohađa određene kurseve ili da se priprema za određene ispite
• da ne napušta mesto prebivališta ili boravišta bez odobrenja organa starateljstva i saglasnosti suda
Trajanje do 1 godine
Sud može da izmeni ili obustavi obaveze ili da ih zameni
POJAČAN NADZOR OD STRANE RODITELJA, USVOJIOCA ILI STARAOCA
Izriče sud
U slučaju kada roditelj, usvojilac ili staralac propusti da vrši potrebnu brigu, a u mogućnosti je da tu brigu i nadzor vrši
Trajanje - od 6 meseci do 2 godine
Sud će roditelju ili staraocu dati potrebna uputstva i naložiti mu određene dužnosti koje treba preduzeti za vaspitavanje maloletnika
Sud može odrediti da organ starateljstva proverava izvršenje ove mere i ukazuje pomoć roditelju, staraocu ili usvojiocu
POJAČAN NADZOR U DRUGOJ PORODICI Slična je kao i pojačan nadzor od strane roditelja ili staraoca s tim što
ovde roditelj, usvojilac ili staralac nisu u mogućnosti da vrše nadzor Pojačani nadzor vrši se u drugoj porodici koja ima mogućnosti i koja je
voljna da vrši potreban pojačani nadzor nad maloletnikom koji je učinio krivično delo u slučajevima kada roditelji odnosno staralac nisu u mogućnosti da vrše potreban nadzor ili ako se to od njih ne može s osnovom očekivati
Trajanje od 6 meseci do 2 godine Organ starateljstva proverava njeno izvršenje i ukazuje pomoć porodici u
koju je maloletnik smešten Izvršenje ove mere obustaviće se kada roditelji, usvojilac, odnosno
staralac maloletnika steknu mogućnost da nad njim vrše pojačan nadzor ili kada prema rezultatu izvršenja mere prestane potreba za pojačanim nadzorom.
POJAČAN NADZOR ORGANA STARATELJSTVA
Ako roditelji, usvojilac, odnosno staralac maloletnika nisu u mogućnosti da vrše pojačan nadzor, a ne postoje uslovi za pojačan nadzor u drugoj porodici, maloletnik će se staviti pod nadzor organa starateljstva
Trajanje od 6 meseci do 2 godine
Kod ove mere maloletnik i dalje ostaje da živi kod roditelja ili drugih lica koja ga izdržavaju
Nadzor vrši određeno službeno lice organa starateljstva
POJAČAN NADZOR UZ DNEVNI BORAVAK U ODGOVARAJUĆOJ USTANOVI ZA VASPITANJE I OBRAZOVANJE MALOLETNIKA
kad je pored neke mere pojačanog nadzora potrebno i angažovanje stručnih lica koja se bave vaspitanjem i obrazovanjem maloletnika
trajanje: 6 meseci do 2 godine
maloletnik ostaje kod roditelja ali određeno vreme u toku dana provodi u ustanovi
meru sprovodi organ starateljstva
sud može da odredi maloletniku prilikom izricanja neke od četiri mere pojačanog nadzora jednu ili više posebnih obaveza koje mogu i samostalno izreći kao mera upozorenja i usmeravanja
UPUĆIVANJE U VASPITNU USTANOVU
Mera zavodskog karaktera
Primenjuje se prema maloletnom učiniocu krivičnog dela kada je potrebno primeniti trajnije mere i izdvojiti ga iz sredine u kojoj živi
Izvršava se u nekoj opštoj ustanovi za vaspitavanje maloletnika
Trajanje - od šest meseci do dve godine
Moguć uslovni otpust posle šest meseci, uz koji sud može da odredi meru pojačanog nadzora i uz nju posebne obaveze
Ako učini neko krivično delo, ako mera pojačanog nadzora ne ispunjava svoju svrhu ili ako ne ispunjava obaveze može se opozvati uslovni otpust
UPUĆIVANJE U VASPITNO POPRAVNI DOM
zavodska vaspitna mera
ustanova specijalno namenjana za maloletne učinioce krivičnih dela
izriče se kada je potrebno izdvojiti maloletnika iz sredine u kojoj živi i da treba primeniti pojačane mere nadzora i posebne stručne programe vaspitanja
trajanje - od 6 meseci do 4 godine
postoji mogućnost uslovnog otpusta
za vreme uslovnog otpusta maloletniku se može odrediti neka od mera pojačanog nadzora i uz nju i posebne obaveze
uslovni otpust se može opozvati u slučaju ako učini neko krivično delo, ako mera pojačanog nadzora ne ispunjava svoju svrhu ili ako ne ispunjava obaveze može se opozvati uslovni otpust
UPUĆIVANJE U POSEBNU USTANOVU ZA LEČENJE I OSPOSOBLJAVANJE
specifična zavodska vaspitna mera
primenjuje se prema maloletnim učiniocima koji su zaostali u psihofizičkom razvoju ili imaju psihičke poremećaje umesto mere upućivanja u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom. U tom slučaju može trajati najviše 3 godine, s tim da sud razmatra svakih 6 meseci da li postoje osnovi za njenu obustavu ili njenu zamenu drugom merom.
Ako se primenjuje umesto mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, maloletnik ostaje u ustanovi dok je to potrebno radi njegovog lečenja
MALOLETNIČKI ZATVOR jedina kazna koja se može primeniti prema maloletnim učiniocima
krivičnih dela primenjuje se samo prema starijim maloletnicima izriče se za teža dela za koja je zakonom propisana kazna zatvora teža
od pet godina ako zbog visokog stepena krivice, prirode i težine krivičnog dela ne bi bilo opravdano izreći vaspitnu meru
trajanje - od 6 meseci do 5 godina, a za najteža dela i sticaj teških krivičnih dela do 10 godina
kazna se izdržava u posebnom kazneno-popravnom domu za maloletnike, a kada navrši dvadeset tri godine (izuzetno i duže) nastavlja izdržavanje kazne u kazneno-popravnom domu za punoletna lica
posle šest meseci moguć uslovni otpust (mogu se odrediti mera pojačanog nadzora i uz nju posebne obaveze)
IZRICANJE VASPITNIH MERA PREMA PUNOLETNIM LICIMA KOJA SU UČINILA KRIVIČNO DELO KAO MALOLETNICI
ako je lice učinilo krivično delo kao mlađi maloletnik njemu se ne može suditi ako je već navršilo 21 godinu
Ako u vreme sudjenja nije navršilo 21 godinu a delo je učinio kao maloletnik mogu mu se izreći posebne obaveze, pojačani nadzor organa starateljstva, upućivanje u vaspitno-popravni dom ili maloletnički zatvor
Ukoliko je punoletno lice u vreme suđenja navršilo 21 godinu može se izuzetno za delo koje je izvršilo kao stariji maloletnik umesto maloletničkog zatvora izreći kazna zatvora ili uslovna osuda.
PRIMENA VASPITNIH MERA PREMA MLAĐIM PUNOLETNIM LICIMA
to su lica koja su navršila 18 godina, a nisu još navršila 21. godinu
ako je mlađi punoletnik učinio krivično delo posle punoletstva, a u vreme suđenja nije navršio 21. godinu, sud mu za učinjeno delo može izreći
posebnu obavezu, pojačan nadzor organa starateljstva ili upućivanje u vaspitno-popravni dom
Potrebno je da se radi o takvom licu kod koga se s obzirom na obeležja njegove ličnosti i okolnosti pod kojima je delo učinjeno može očekivati da će se vaspitnom merom postići svrha koja bi se ostvarila kažnjavanjem
Cilj je izbegavanje primene kazne
ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI Zakonik predviđa da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu
krivičnim delom Radi se o posebnoj meri sui generis Od učinioca će se oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga
imovinska korist koji su pribavljeni krivičnim delom, a ako oduzimanje nije moguće učinilac će se obavezati da preda u zamenu drugu imovinsku korist koja odgovara vrednosti imovine pribavljene izvršenjem krivičnog dela ili proistekle iz krivičnog dela ili plati novčani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi. Oduzimanje od učinioca
Zakonik predviđa oduzimanje i od drugog lica (pravnog ili fizičkog) na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti.
Ako je krivičnim delom pribavljena imovinska korist za drugog ta korist će se oduzeti (od prenošenja stečena imovinske koristi na drugoga, treba razlikovati sticanje imovinske koristi za drugog). U ovom slučaju se imovinska korist bezuslovno oduzima kao i u slučaju kada je učinilac stekao imovinsku korist za sebe.
PRAVNE POSLEDICE OSUDE
predviđene samo zakonom
nastupaju po sili zakona
ne mogu nastupiti zbog izrečene novčane kazne, uslovne osude ako ne bude opozvana, sudske opomene i oslobođenja od kazne
Pravne posledice osude koje se odnose na prestanak ili gubitak određenih prava su:
1) prestanak vršenja javnih funkcija;
2) prestanak radnog odnosa ili prestanak vršenja određenog poziva ili zanimanja;
3) gubitak određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom državnog organa ili organa lokalne samouprave.
REHABILITACIJA
Rehabilitacijom se briše osuda i prestaju sve njene pravne posledice, a osuđeni se smatra neosuđivanim.
Rehabilitacija nastaje ili na osnovu samog zakona (zakonska rehabilitacija) ili po molbi osuđenog lica na osnovu sudske odluke (sudska rehabilitacija).
zakonska rehabilitacija nastaje - ako osuđeni nije učinio novo krivično delo - posle: 1 godine - za osude: oslobođenje od kazne, sudska opomena 1 godine (od proteka roka proveravanja) za uslovnu osudu 3 godine - za novčanu kaznu, rad u javnom interesu, oduzimanje
vozačke dozvole i zatvor do 6 meseci 5 godina - za zatvor od 6 meseci do jedne godine 10 godina - za zatvor od 1 do 3 godina
sudska rehabilitacija posle 10 godina za zatvor od 3 do 5 godina za više osuda - samo ako su ispunjeni uslovi za sve
DAVANJE PODATAKA IZ KAZNENE EVIDENCIJE
Kaznena evidencija sadrži lične podatke o učiniocu krivičnog dela, o krivičnom delu za koje je osuđen, podatke o kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, oslobođenju od kazne i oproštenoj kazni, kao i podatke o pravnim posledicama osude. U kaznenu evidenciju se unose i kasnije izmene podataka sadržanih u kaznenoj evidenciji, podaci o izdržavanju kazne, kao i poništenje evidencije o pogrešnoj osudi.
Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati samo sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osuđeno, organu za izvršenje krivičnih sankcija i organu koji učestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude, kao i organima starateljstva, kad je to potrebno za vršenje poslova iz njihove nadležnosti.
ZASTARELOST
zastarelost je protek vremena posle kojeg se ne može voditi krivični postupak protiv učinioca krivičnog dela ili posle kojeg se ne može izvršiti kazna ili druga krivična sankcija
postoje dve vrste zastarelosti:
zastarelost krivičnog gonjenja
zastarelost izvršenja kazne ili druge krivične sankcije
u slučaju obustave vreme trajanja obustave se ne računa u tok zastarelosti
u slučaju prekida rok zastarelosti počinje ponovo da teče
apsolutna zastarelost posle proteka dvostrukog roka
kod nekih krivičnih dela postoji nezastarivost (krivična dela genocida i ratih zločina - član 370-375 KZ)
ZASTARELOST KRIVIČNOG GONJENJA
teče od dana izvršenja krivičnog dela
za njega važe sledeći rokovi: 25 godina od izvršenja krivičnog dela za koje se može izreći zatvor u
trajanju od 30-40 godina 20 godina od izvršenja krivičnog dela za koja se može izreći zatvor
preko petnaest godina 15 godina od izvršenja krivičnog dela za koje se može izreći zatvor
preko deset godina 10 godina od izvršenja krivičnog dela za koje se može izreći zatvor
preko pet godina 5 godina od izvršenja krivičnog dela za koje se može izreći zatvor
preko tri godine 3 godine od izvršenja krivičnog dela za koje se može izreći zatvor
preko jedne godine 2 godine od izvršenja krivičnog dela za koje se može izreći zatvor do
jedne godine ili novčana kazna
ZASTARELOST IZVRŠENJA KAZNE
nastaje protekom određenog roka od dana pravnosnažnosti presude odnosno od dana pravnosnažnosti odluke o opozivanju uslovne osude.
njenim nastupanjem ne može se izvršiti izrečena kazna
rokovi za ovu zastarelost izvršenja kazne određeni su prema izrečenoj kazni:
25 godina za zatvor od treideset do četrdeset godina 20 godina za zatvor preko petnaest godina 15 godina za zatvor preko deset godina 10 godina za zatvor preko pet godina 5 godina za zatvor preko tri godine 3 godine za zatvor preko jedne godine 2 godine za zatvor do jedne godine ili novčanu kaznu
AMNESTIJA
Individualno neodređenim licima
Daje se: oslobođenje od krivičnog gonjenja (abolicija) potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne zamenjuje se izrečena kazna blažom kaznom rehabilitacija ukidaju se pojedine ili sve pravne posledice osude
ukidanje mera bezbednosti: zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti zabrana upravljanja motornim vozilomž proterivanje iz zemlje
Opšti akt, daje se zakonom
Odnosi se na neodređen broj lica
Lica se određuju po nekom opštem kriterijumu
POMILOVANJE
Pojedinačni pravni akt
Daje ga predsednik republike ukazom
Po službenoj dužnosti ili po molbi osuđenog
Odnosi se na određeno lice
Daje se: oslobođenje od krivičnog gonjenja (abolicija) potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne zamena izrečene kazne blažom kaznom ili uslovnom osudom rehabilitacija ukidanje ili određivanje kraćeg trajanja jedne ili svih pravnih
posledica osude ukidanje mera bezbednosti:
zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti zabrana upravljanja motornim vozilomž proterivanje iz zemlje
