72810670 01 Dimitrijevic 1973 Bezbednost i Politicka Zajednica

  • Upload
    dacopd

  • View
    23

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

  • BEZBEDNOST I POLITIKA ZAJEDNICA

    Vojin Dimitrijevi

    1. UvodU mnogim oblastima ovekovog ivota bezbednost ili sigurnost je

    jedan od najvie pominjanih ali najmanje objanjavanih pojmova. U sutini se potreba za bezbednou, pa stoga i stalno bavljenje njome, zasniva na tenji ka predvidljivosti, izvesnosti u pogledu sudbine najvanijih dobara i vrednosti kojima linost i ua ili ira zajednica raspolau ili im streme. U doba sve jae internacionalizacije, koja nije mimoila ni politiku i politike nauke, politolozi i pravnici ee razmatraju pojave na meama svojih istraivanja bez kojih ona, opet, ne mogu do kraja da budu izvedena. Meunarodna bezbednost za mnoge od njih je jedno od podruja na kome se dodiruju spoljna i unutranja politika, kao oblasti prouavanja i kao praktina delatnost.

    Politike nauke i dravno pravo su se veoma dugo bavili dravama-robinsonima, konstrukcijama u kojima su radi istije analize spoljni poslovi postojali kao nadlenost ili funkcija ali ne i kao izvor uticaja na unutranja zbivanja. S druge strane, meunarodno pravo se po definiciji zaustavlja na spoljnoj strani dravnih granica, dok je i u meunarodnim odnosima kao naunoj disciplini dugo bila i ostala prisutna tenja da se stvari uproste tako to e se celokupno drutvo u dravi uopteno prikazati pod nacionalnim nazivom, a spoljna politika odvajati od unutranje.

    Medutim, onaj koji prouava unutranji politiki sistem mora u jednom trenutku da ozbiljnije uzme u razmatranje okolnost da ceo taj sistem i sve vrednosti povezane s njim mogu da budu poremeeni i ugroeni dejstvom van sistema mogunou koju je on bio sklon da posmatra, bez objanjenja i ispitivanja, kao viu silu, kao prirodnu nepogodu. Poto je dejstvo van sistema uvek bilo, ako ne ozbiljna pretnja a ono okolnost koju treba stalno imati na umu, valjalo je dalje ispitati da li takva mogunost i bez ispoljavanja ima uticaja na funkcionisanje unutranjeg politikog sistema i da li je stoga ne treba posmatrati kao njen normalni deo. Intemacionalisti su se pak sve ee susretali s pojmom bezbednosti prilikom pokuaja da na to viem stepenu uoptenosti (kako to, uostalom, maloas pomenuta personifikacija u vidu nacionalne drave zahteva) utvrde izvore energije svakog subjekta na

  • meunarodnoj pozomici. Kada su se traili svim dravama zajedniki ciljevi ili interesi, prvi i najloginiji izgledao je samoodranje, tenja da se ne nestane, te se i tim putem dolo do pojma bezbednosti, ovoga puta nacionalne, ija prava sadrina, kako emo videti, jo uvek nije sasvim ispitana.

    2. Terminoloka pitanjaRaspravljanje o bezbednosti sloeno je i oteano iz vie razloga.

    Semantiki problemi na koje se pri tom nailazi nisu za potcenjivanje. Ako se bez tenje ka potpunosti uporede oznake koje se za ovaj pojam upotrebljavaju u najvanijim jezicima, ispostavlja se da one za sve to se pri tom podrazumeva nisu uvek iste, to ne znai samo oteano sporazumevanje nego i mogunost razliitog poimanja sutine. Ako uzmemo za primer dva od najvanijih programatskih tekstova iz oblasti novijih. meunarodnih odnosa, etrnaest taaka predsednika Wilsona i Atlantsku povelju, oba sastavljena na engleskom jeziku, ustanoviemo da izrazima bezbedan ili bezbednost prevodimo dva engleska termina, secure i safe. odnosno security i safety. Tako se npr. u IV Wilsonovoj taki, koja se odnosi na razoruanje, govori o unutranjoj bezbednosti kao domestic safety, dok se u VIII taki proklamuje potreba da se mir uini bezbednim (secure), u XI trai za Srbiju bezbedan (secure) izlazak na more, a u XII je re o potrebi da se neturskim nacionalnostima u Otomanskoj imperiji garantuju (i tu bismo mogli da kaemo: obezbede, osiguraju) bezbedna suverenost (secure sovereignty) i bezbedan ivot (security of life).1 Slian je sluaj i s francuskim jezikom, koji poznaje izraze scurit i sret s tim to, za razliku od sr, ne postoji pridev koji bi odgovarao imenici scurit. Nemaki jezik je daleko siromaniji te reima sicher i Sicherheit pokriva i pojmove kao to su pouzdan, izvestan i bezopasan, to kod nemakih autora izaziva obilje asocijacija koje se ne mogu nai na drugim mestima.2 Isto to vai i za ruske rei bezopasnyi i bezopasnost, dok re bezbednyi znai samo odsustvo materijalne bede.

    U srpskohrvatskom jezikom podruju zbunjuje okolnost to se u opticaju nazaze izrazi bezbednost i sigurnost, koji i jesu i nisu sinoimi. Za one koji re bezbednost uopte ne upotrebljavaju, a to je velika veina pisaca van Srbije, sinonima nema i oznaka sigurnost se koristi u pravno-politikom reniku u svim sluajevima kada se u Srbiji moe ili

  • mora pribei terminu bezbednost.3 Da li je, meutim, bezbednost isto to i sigurnost i tamo gde su obe rei usvojene? Sta znai tvrdnja u Maloj politikoj enciklopediji4 da se nekada... termin bezbednost izjednaava s izrazom sigumost, to nije isto... ? (Pisac odrednice ne kae u emu je razlika). Najugledniji renici srpskohrvatskog jezika, onaj Srpske akademije nauka i umetnosti i onaj Matice srpske i Matice hrvatske, ne daju odgovor iz prostog razloga to nijedan nije stigao da azbuno kasnog slova S. Oni definiu samo pojam bezbednosti, mada se oba dre kao da je re o sinonimima, jer re bezbednost tumae kao bezopasnost, sigumost, obezbeenost odnosno kao stanje onog koji je bezbedan, onog to je bezbedno, sigumost. ini nam se da u naoj oblasti moemo pretpostaviti da oba izraza znae isto, mada je sigumost re koja inae verovatno ima iri smisao, naroito u oblasti prvobitnog znaenja latinske rei securitas (iz koje je potekla), gde se ne podrazumeva samo odsustvo opasnosti nego i izvesnost, samopouzdanje pa i lakomislenost.5

    Druga okolnost koja moe da otea istraivanje ali i da ga obogati novim uvianjima jeste i ta to, naroito u novije vreme, kompleks koji grubo oznaavamo reju bezbednost stie aktuelnost u mnogim oblastima. Pored ve ranije pominjane javne bezbednosti, za pravnu dravu dobija znaaj i pravna sigurnost (primer gde se i u Srbiji odomaio iskljuivo termin sigurnost).6 Kasnije se u borbi za slobodu od straha i nematine, koja se u drugom svetskom ratu prenela i na meunarodni plan, obrazuje pojam socijalne sigumosti ili bezbednosti, koji se kod nas iz neobjanjivih razloga suava prevodom rei social security sa socijalno osiguranje.7 Socijalno osiguranje (social insurance) ne obuhvata sve ono to i izraz socijalna sigurnost, kao to se jasno vidi iz lana . Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kultumim pravima od 16. decembra 1966. godine.8

    lako ne postoji potpuna saglasnost o sadrini pojma socijalne sigurnosti9, njegovo nastajanje u dvadesetom veku i odgovarajui programi i norme koji ulaze u meunarodne ugovore i nacionalna zakonodavstva svedoe kako o obuzetosti irokog kruga ljudi tenjom da smanje izvesnost i tetnost rizika koje nosi ivot i da se u tom pogledu sve vie uzdaju u dravu.

    Van politiko-pravne oblasti pojam bezbednosti postaje aktuelan tamo gde se u sve veoj meri koriste tehnika dostignua, zasnovana na

  • korienju sve jaih izvora energije, koju je nuno kontrolisati da se ne bi okrenula protiv Ijudskog ivota i zdravlja. U tom smislu se govori i pie o saobraajnoj bezbednosti, bezbednosti na radu itd. Karakteristino je, medutim, da se u tehnici u okviru istoga kompleksa posmatraju i pitanja pouzdanosti i predvidljivosti tehnikih sredstava kojima se obezbeuje kontrola nad energijom.10 Kada se pak misli na tzv. ljudski inilac, na opasnost od zlonamernog, nestrunog i nebriljivog rukovanja postrojenjima, napravama i supstancama, odomaio se izraz opta sigurnost, naroito kada je re o staranju drave da se opasne stvari koriste u skladu s njihovom prirodom i namenom. Glava XXI jugoslovenskog Krivinog zakonika tie se krivinih dela protiv opte sigurnosti ljudi i imovine.

    3. Pojam sigurnosti u socijalnoj psihologijiZa nau temu je moda od najveeg znaaja nekoliko napomena o

    pitanju sigumosti u psihologiji zbog toga to postoji stalno iskuenje, kome mali broj teoretiara meunarodnih odnosa odoleva, da se ponaanje aktera u meunarodnom drutvu tumai analogijama s pobudama i tenjama pojedinca, tj. da se kolektivu pripisuje zbir htenja i raspoloenja njegovih lanova. Zanimljivo je da je sigurnost i u ovoj oblasti postala aktuelna u dvadesetom veku i da je od Thomasa (1917), u ovom ili onom obliku, u ovom ili onom tumaenju, i pod razliitim nazivima, ubrojana u jednu od osnovnih tenji ovekovih. Da bismo kratko ilustrovali vanost koju sigumost ima u razliitim teorijskim kolama podsetiemo da je pomenuti naunik na osnovu empirijskih istraivanja doao do zakljuka da se osnovne ljudske elje svode na etiri najvanija tipa, i to: elju za novim doivljajima, elju za vladanjem, elju za priznanjem i elju za sigurnosu. Njegovi sledbenici ovaj iskaz uoptavaju, dajui ovim eljama ak i karakter potreba i nagona, pri emu se jedino elja za vladanjem zamenjuje eljom za uzajamnou.11

    Kao to vidimo, tenja ka sigurnosti je jedan od osnovnih motiva ljudskog ponaanja, ali ne i jedini, pri emu treba voditi rauna da je udruen s tenjom ka novim doivljajima, koja podrazumeva spremnost na ulaenje u rizik.

    Ako se za drugi primer uzmu predstavnici tzv. dubinske psihologije, stie se utisak da oni ovome problemu daju drukiji

  • naglasak, tj. da su vie zaokupljeni ovekovom nesigurnou. Raniji predstavnici ove kole skloni su da nesigumim ovekom smatraju neurotiara ije je ponaanje preteno voeno potrebom da se odbrani od opasnosti koje lee van njega, pri emu siguran ovek nije onaj koji je van opasnosti nego onaj koji ima poverenje u sebe. Sigurnost vodi ponaanju prema cilju, a nesigurnost ponaanju prema opasnosti.12

    Noviji pripadnici ovoga pravca, neoanalitiari, priznaju, meutim, potrebu za bezbednou kao jedan od osnovnih nagona normalnog oveka, pored tenje ka raenju i sazrevanju. Oni to ine uviajui da su razlike izmeu normalnog i neurotinog kultume prirode i da se ne mogu uopteno ustanoviti. Nagon za sigurnou pomae svakom oveku da stvori integrisano ja neurotinim bi se mogao nazvati onaj ovek kome to ne uspeva na u njegovoj okolini uobiajen nain te su njegove mere obezbeenja preterane, a nepodobne da mu uliju samopouzdanje.13

    U vezi s traenjem razlika izmeu zdravog i bolesnog lei i traenje odgovora na pitanje je li tenja ka bezbednosti karakteristika modernog oveka ili je to vena ljudska osobina, otkrivena i prouena tek u bliskoj prolosti. Pristup Fromma i njemu slinih uslovljen je naporom da se razume uspeh totalitaristikih sistema u najnovije vreme, a posebno faizma. Njihovo objanjenje nalazi se u kolektivnoj neurozi (bekstvu od slobode) ljudi novijih vremena, nesigurnih i nemonih pred mogunostima i opasnostima koje donosi ivot i opsednutih bolesnom eljom za zatitnikom.14 Slini mehanizmi proizvode i autoritativnu linost, koju je opisao Adorno sa saradnicima.15 Ovakav tip ljudi je stub modemih diktatura jer nalazi svoju bezbeduost u agresivnosti prema slabijima i pokomosti prema jaima, koji na njega apeluju obeavanjem vrste ruke i reda.

    Ako, meutim, veina ljudi u odreenom istorijskom razdoblju bude zahvaena kolektivnom neurozom, i ako se merilo normalnog ne trai u vrednostima koje se ne mogu izvesti iz postojeeg drutva, onda se ovaj iskaz moe preformulisati tako to e se samo tvrditi da je nesigurnost preteno obeleje oveka novije (kapitalistike) epohe. Najpoznatiji istraiva koji je do sline dijagnoze doao bez pribegavanja pojmu neuroze jeste ameriki sociolog Riesman. Prema njemu, u ranijim istorijskim razdobljima preovlaivali su ljudi usme reni ka tradiciji i ljudi usmereni iznutra, a savremeno drutvo (bar ameriko, koje je Riesman istraivao) pokazuje u veini tip drugima usmerenog oveka. Dok je npr.

  • preduzetnik XIX veka imao u sebi ugraen iroskop ciljeva i vrednosti, koji mu je omoguavao da u tenji ka njima bude ak i usamljen i prkosi sredini, dotle se savremeni ovek stalno obraa okolini (tanije: svojim vrnjacima) da njegovo ponaanje odobri i da mu kae je li srean ili nije, umesto da on to sam zna.16

    Ovome i prethodnom gleditu zajednika je tvrdnja da je nesigurnost karakteristika oveka jednog istorijskog perioda, pri emu nam izgleda da Fromm svoju konstataciju protee na ceo kapitalistiki period, dok je kod Riesmana to razdoblje ogranienije, novije i vezuje se za masovno drutvo. Iz ove razlike slede i druge neurotino nesiguran ovek i autoritativna linost svoju slobodu predaju u ruke (isto tako neurotinih) jakih voa, dok se lanom masovnog drutva manipulie na nain koji je vie horizontalan, prvenstveno putem sredstava masovnog komuniciranja.

    Koja pitanja za nau uu temu otvara ovaj kratki pregled shvatanja o bezbednosti u socijalno-psiholokom smislu? Izgleda nam da su dva od njih najvanija. Prvo nam nalae da pokuamo da otkrijemo na koji se nain potreba za sigurnou, prisutna kod svakog savremenog oveka, menja i preobraava dok ne uzme oblik potrebe za bezbednou politike zajednice kojoj on pripada. U tesnoj vezi s njim je i prethodno pitanje: koliku ulogu ta zajednica igra u zadovoljavanju individualne potrebe za sigurnou. Drugo pitanje podrazumeva jedan nivo istraivanja meunarodnih odnosa, koji se vezuje za proces donoenja spoljnopolitikih odluka i stoga mora da uzme u obzir line osobine odluivaa. U kojoj, dakle, meri njihove individualne tenje za bezbednou moda ak i neurotine mogu da imaju uticaja na spoljnu politiku drave u ije ime oni odluuju tako da se njihovo vienje bezbednosti drave i mera koje ona nalae pripisuje kolektivitetu.

    4. Drava kao jemac line bezbednostiSudei po tome da se olienje bezbednosti (Securitas), u vidu

    enske figure sa ezlom, vencem ili rogom izobilja, nalazi na kovanom novcu rimskih careva jo od Neronovih vremena, izgleda da je drava oduvek preuzimala na sebe deo staranja o pojedinevoj sigumosti, ili su se bar reimi i vladari predstavljali kao da to ine. Iz ovakvog shvatanja sigurnosti, koje je politike prirode i znai odsustvo naglih promena, nereda i trzavica, koje zajemuje jak vladalac drugim reima politiku

  • stabilnost razvijaju se u novije vreme dva pojma, vie vezana za prava i odnose pojedinaca. Dok securitas Augusti obeava postojano ponaanje vlasti i izraava uverenje u njenu trajnost, odnosi izmeu Ijudi i opasnosti koje odatle proistiu jo uvek se nalaze u privatnoj sferi. im drava preuzme na sebe staranje o tome da se uslovi pod kojima se stupa u te odnose (naroito ekonomske) stabilizuju i da se uroena i steena dobra zatite od drugih ljudi, poinju da se naziru pojmovi pravne sigurnosti i javne bezbednosti.

    Pravna sigurnost je preteno garantija predvidljivosti i izvesnosti time to pravno pravilo mora da bude poznato, jasno, postojano i primenjivano i to ga ne moe zameniti samovolja nego samo nova norma koja nee ponititi prirodne posledice stare tako da e i sama u izvesnoj meri odgovarati optim oekivanjima, na kojima su graani zasnivali budunost. Sem u sluaju revolucije, kada je pravna nesigurnost posledica osporavanja ustavnih osnova drave, pa prema tome i njenih prirodnih posledica, pravna sigurnost cena je poverenja koja se daje zakonodavcu, a u irem smislu i celoj dravi.

    Postojanje javne bezbednosti znai da drava u redovnom sluaju preuzima zatitu ivota, telesnog integriteta, imovine i drugih prava Ijudi na svojoj teritoriji, bilo da su dravljani ili stranci. Drava je na taj nain preuzela funkciju koja je sve do nedavne prolosti u velikoj meri bila decentralizovana, naroito u ekonomskoj oblasti, te pojedinac po pravilu vie ne mora da preduzima mere radi zatite line bezbednosti, svoje i lanova svoje porodice, niti da pribegava raznim a nikada dovoljnim sredstvima za obezbeenje izvrenja obaveza drugili prema sebi, kao to su sveane zakletve, prizivanje boanstava zaloge pa ak i uzimanje talaca.

    Ne treba, naravno, zaboraviti da se lina bezbednost moe kolektivno ostvarivati i u manjim grupama. Razlozi za to su u savremenom svetu razliiti, poev od nerazvijenosti dravnog aparata, njegove nesposobnosti da prui zatitu, pa do injenice da je odreena grupa u sukobu s vladom ili se sastoji od graana nieg reda, manjine ili otpadnika koje drava i ne eli da titi ve ih stavie proganja. Poznato je, na primer, da udruenja prestupnika (podzemlje) imaju posebne organe bezbednosti i stroge kodekse ponaanja u tom pogledu (sicilijanska omert). Progonjene i obespravljene grupe, kao to su npr. Crnci u nekim delovima SAD, pribliavaju im se u tom pogledu, uzdajui

  • se samo u sebe, svoje organizacije i oruje, i odbijaju saradnju s dravnim organima. Njihova sumnjiavost nalazi osnova u uverenju da je drava nesposobna i nevoljna da im garantuje bezbednost na dugu stazu. U tom pogledu slinost izmeu podzemlja i obespravljenih grupa nije sluajna s obzirom da su mnoga stara i poznata udruenja kriminalaca nastavak i degeneracija (mahom seljakih) organizacija stvorenih radi zatite od ugnjetake (najee tuinske) vlasti i da stoga jo uvek poivaju na etikim pravilima primitivnih pobunjenika.17

    S druge strane, pruanje dokaza da vlada nije u stanju da zajemi javnu bezbednost jedan je od najjaih udaraca njenom autoritetu, koji pripadnici teroristikih grupa ele da uine naroito snanim i upadljivim time to za neposredne rtve biraju linosti iz najueg vladajueg kruga. Da su sve vlade na to veoma osetljive pokazuje esto zvanino nastojanje na tom da su atentatori neuraunljivi, dakle linosti koje ne predstavljaju nikoga i koje organi bezbednosti nisu mogli na racionalan nain da spree.18 Rairen oseaj line nesigurnosti, koji se teroristikim aktima moe vetaki izazvati, stvara sumnju u to da drava moe da ispunjava jednu za graane vitalnu funkciju. Mehanizam desniarskog prevrata u dvadesetom veku po pravilu je iao tim putem: izazivanjem nereda i demagokim nastupima harizmatinih voa trailo se premetanje vlasti iz slabih u jake ruke. Kada je dobijena podrka za to, jaka ruka nije se pokrelala radi zatite javne bezbednosti nego se sruivala na politike protivnike. Stvaranjem totalne nesigumosti, ak i u najblioj okolini, voe su postizali apsolutni strah i apsolutnu poslunost.19

    5. Dravna bezbednostLako je otkriti da oba vida unutranje bezbednosti u jednoj dravi,

    iako se pravno definiu, moraju da imaju i neku drugu, politiku sadrinu. Garantija da e uslovi pod kojima se ulo u odreen pravni posao ostati isti ne zavisi samo od opsanka pravne norme i regularnosti njene zamene novom nego i od toga dri li se zakonodavac nekog dubljeg merila za koje ne znaju pozitivisti. Isto tako, javna bezbednost podrazumeva sud o vrednostima koje se na taj nain tite i koje nisu u svakoj politikoj zajednici iste, mada se mora priznati da su ljudski ivoti i telesni integritet osnovna dobra koja s manje ili vie uspeha titi svaka savremena drava.

    Postojanje ove dve vrste bezbednosti iziskuje vie od identiteta

  • drave kao organizacije. Tako se vraamo na securitas Augusti, koja poiva na uverenju u dugovenost jednog blie udreenog politikog sistema, tj. ustavnog poretka. Interes da to tako bude nesumnjivo postoji kod same grupe na vlasti; i pored toga to ta grupa tei da tvrdi da je to i interes celoga stanovnitva, logino je a i istorija to pokazuje da postoji uvek jedan njegov deo kome je stalo do promena, pa i revolucionarnih, te je, iako zainteresovan za javnu bezbednost kao garantiju potovanja minimalnih preduslova za odnose meu ljudima, ravnoduan prema opasnostima koje prete nosiocima vlasti.

    Ova vrsta bezbednosti se najee naziva dravnom bezbednou jer se objektom zatite smatra drava kao takva.20 Da li je to tako? Ovaj termin je posledica poistoveivanja drave s onima koji trenutno njome upravljaju, iz ega sleduje zakljuak da je svako ko njih ugroava istovremeno i njen ruitelj. Meutim, u zavisnosti od stanja u datoj zemlji dravni neprijatelj moe biti protivnik ustavnog ureenja, klasni neprijatelj ili ak i pretendent na vlast koji nema radikalan politiki program. Mora se pak priznati i tu se meunarodna i unutranja politika proimaju da ovakav protivnik moe teiti i sudbonosnim promenama u dravnom biu otcepljenju dela teritorije, pripajanju drugoj dravi itd. Tada postoji mogunost izjednaenja bezbednosti reima i drave, ali isto tako i zloupotrebe (koja je uostalom veoma esta) putem predstavljanja politikog protivnika za nacionalnog izdajnika, na ta je veina stanovnitva bez obzira na politika uverenja i klasnu pripadnost veoma osetljiva. Zatita drave u predratnoj Jugoslaviji bila je u stvari zatita unitame monarhije i kapitalistikih drutvenih odnosa ali se u borbi s komunistima, kao glavnom opasnou, vlast obilato koristila optubama da su oni spremni na nacionalnu izdaju bilo rasparavanjem zemlje bilo njenim prisajedinjenjem Sovjetskom savezu. Otre mere prema leviarima u SAD u doba hladnog rata bile su sprovoene pod izlikom da su oni inostrani agenti, koji ne samo da hoe da nasilno obore postojee dravne ustanove ve i da ih stave u slubu spoljnog neprijatelja. Tirada o svim politikim protivnicima kao plaenicima inostranstva postala je obavezni i dosadni refren zvanine propagande nepopularnih reima. Maloas pomenut primer faistike diktature predstavlja potpunu zamenu javne dravnom bezbednou.

    Ispostavlja se da bi povodom kompleksa pitanja koji se krije iz dravne bezbednosti trebalo uiniti napor da se terminologija obogati radi boljeg uvianja problema. Tako bi se moglo govoriti o bezbednosti klase

  • u jednoj dravi, koja nuno ne znai opstanak grupe na vlasti, ali iskljuuje njenu zamenu klasnim neprijateljem. Moda se upravo iza ovakvog odreenja krije prava sutina dravne bezbednosti, koja se moe i pravno izraziti potrebom za politikom stabilnou u smislu pouzdanosti i predvidljivosti politikog procesa, tj. obrazovanja i promene vlasti, nadlenosti za donoenje politikih odluka, sadraja takvih odluka itd., ali ne i za bezuslovno odravanje gamitura na vlasti. Vladina bezbednost ne bi trebalo da bude uzeta u obzir kao nacionalna vrednost ne samo zato to se protivi minimalnim demokratskim shvatanjima nego upravo zato to je u sukobu s osnovnim pojmom bezbednosti. Odravanje jedne grupe na vlasti bez obzira na program, odluke i postupke upravo je suprotno svakoj predvidljivosti i izvesnosti.

    Prava dravna (ustavna) bezbednost bila bi od meunarodnog interesa jer je u poslednje vreme sve uoljivija tenja da se drave uzajamno tite od nemoralnih i iracionalnih vidova politike borbe. Tako prema Deklaraciji Ujedinjenih nacija o naelima meunarodnog prava i prijateljskim odnosima i saranji drava od 24. oktobra 1970. godine, sve drave treba da se uzdre od organizovanja, pomaganja, podravanja, finansiranja, podsticanja ili tolerisanja oruanih, subverzivnih ili teroristikih aktivnosti, koje imaju za cilj da nasiljem promene reim u drugoj dravi....

    6. Nacionalna bezbednostEfikasnost pozivanja na spoljne opasnosti i uspeh u

    poistoveivanju grupnog s optim interesom svedoe o tome da ovek dravu kao linost najlake poima u meunarodnim odnosima i da u tom pogledu osea bar minimum solidarnosti sa svim svojim sudravljanima, s kojima deli bojazan da mu egzistencija i tekovine ne budu ugroene time to bi nestala politika zajednica na ijem je on postojanju zasnovao svoja ivotna predvianja. Kada se kae da ovom prilikom graanin ne strahuje od asocijalnih sugraana ili samovolje dravnih organa, nego od napada spolja, priznaje se znaaj teritorijalne komponente. Uostalom, nacionalna bezbednost se ranije esto oznaavala kao spoljna bezbednost drave.21

    Dok neki smatraju da je teritorijalnost uroena oveku kao biolokom biu, drugi su uvereni da je pruanje bezbednosti oduvek bilo osnovna funkcija drave i da je posedovanje teritorije sluilo tom cilju.

  • Tokom istorije, ona jedinica koja prua zatitu i bezbednost ljudskim biima teila je da bude osnovna politika jedinica; ljudi e konano priznati onu vlast, bilo koju vlast, koja poseduje mo da zatiti.22 Pisac koga smo naveli, Herz, iao je ak dotle da tvrdi da je nacionalna drava izgubila razlog za postojanje jer je usled modernih sredstava ratovanja opna kojom je obavijena njena teritorija postala lako probojna.23 Kao to je Herz kasnije i sam uvideo24 ovakvo je gledite preterano, ali je tano zapaanje da je jedna od osnovnih funkcija drave da sistem odnosa na svojoj teritoriji obezbedi od tetnih uticaja spolja. Drave imaju, kako kae Giraud, pravo i dunost da osiguraju svoje ouvanje i svoj razvoj ...25, pri emu je u ovoj legalistikoj reenici mistifikovan nosilac dunosti samoodranja i poverilac te dunosti, koje Giraud hoe da predstavi kao da su u meunarodnoj sferi, jer njome u daljem izlaganju hoe da opravda pribegavanje sili ak i onda kada ne postoji pretnja napadom s druge strane.

    Na taj nain dolazimo do pojma nacionalne bezbednosti, jedne od najee upotrebljavanih i najmanje definisanih rei u reniku medunarodne politike.26 Nema, naime, nijedne nama poznate definicije nacionalne bezbednosti koja se ne oslanja na neki isto tako sporan i neodreen pojam, onda kada treba da obelei vrednosti koje mogu biti ugroene i koje se ele zatititi,27 ukoliko, tavie, nije samo parafraza samih dveju pomenutih rei, manje ili vie elegantna, kao npr. Kennanov izraz fizika netaknutost nacionalnog ivota.28 Vrednosti koje se najee imaju u vidu mogu se grubo podeliti u etiri grupe.

    A. Opstanak. Prva od njih je ve sadrana u naim dosadanjim razmatranjima ona, zapravo, lei na putu kojim se obino dolazi do kategorije nacionalne bezbednosti. Re je o opstanku, koji se pretpostavlja kao logian cilj i tenja svakog drutvenog sistema, svake politike organizacije i svake jedinke. Velik broj pisaca, bavei se osnovnim motivima aktera u meunarodnim odnosima, navode na prvom mestu ovu po mnogo emu maginu re. Niebuhr prenosi bioloki impuls preivljavanja s ljudske jedinke na zajednice, dodajui da je sukob takvih impulsa u ljudskim odnosima, a posebno u meunarodnoj sferi, mnogo sloeniji zbog prisustva moi i prestia.29 Prema Spykmanu, drave svu svoju delatnost preduzimaju da bi opstale.30 I za Schumana samoodranje je konani cilj drave,31 dok Aron smatra da svaka politika jedinica nastoji da preivi.32 Wolfers definie osnovni dravni interes pomou opstanka, dodajui oprezno da ovakva kategorija dobija irok spektar

  • tumaenja u razliitim zemljama i zemljama suoenim s razliitim okolnostima.33 Razumljivo je, dakle, to opstanak ulazi kao osnovna vrednost i u mnoge de finicije nacionalne bezbednosti.34

    Paljivijim posmatranjem ustanovljava se da u sklopi bezbednosti opstanak moe da ima bar tri znaenja.

    a. Opstanak drave. Pre svega, izgleda da se najee misli na opstanak drave kao politike zajednice razliite od drugih takvih tvorevina u meunarodnom sistemu.35 Tei se znai, tome da drava kao sistem organizovane vlasti, kao samostalni subjekt meunarodnog prava, kao akter u meunarodnim odnosima, ne izgubi svoj identitet i ne postane ili deo neke druge ili vie drugih drava, ili se ne raspadne na vie novih drava od kojih nijedna nee biti isto to i dotadanja. Mada nam je jasno da ovakve promene istorijski ne mogu da se dogode bez drugih posledica, smatramo da ih moemo trenutno zanemariti da bismo nedvosmisleno stavili do znanja da opstanak drave, kao ovako definisana vrednost, postoji samo u oima stanovnika zemlje koji shvataju, cene i prihvataju posebnost i osobine drave iji su dravljani, i to kao svoj interes. U ovom pogledu vlada i stanovnitvo, kao i delovi stanovnitva, mogu da budu podeljeni do te mere da u nekim sluajevima opstanak drave bude vezan za interese manijne na vlasti pa ak i inostranstva.

    Pored drastinog i kratkovenog primera Sara u posleratnom periodu, u ovom pogledu zanimljive ilustracije prua Austrija, odnosno Austrougarska, u nekoliko faza svoje istorije. Sve do prvog svetskog rata bilo je oito da je opstanak Austrougarske bio znaajna vrednost samo za saveze interesa, zasnovale na nacionalno-klasno-verskoj osnovi, i za strane sile, koje su u produenju ivota habsburke carevine videle inilac stabilnosti na jednog opasnom podruju. Posle prvog svetskog rata, kada se Austrija uglavnom svodi na predele naseljene delovima nemake nacije, protivrene tenje stanovnitva i inostranstva postaju veoma upadljive. Njoj strane drave, a ne sopstveni graani, nameu dunost da opstane kao subjekt menarodnog prava.36 U ovom sluaju se ne moe govoriti o opstanku drave kao vrhovnoj vrednosti, bar za veinu stanovnika, pa prema tome ni o njemu kao osnovi sa oseanje ugroenosti. esti planovi arapskih zemalja o stvaranju novih, veih drava nesumnjivo svedoe da se opstanak postojeih drava, ovakve kakve su date, u nekim sluajevima ne smatra svetinjom u koju se ne sme

  • dirati. U pogledu opstanka kiparske drave postoji oigledno neslaganje izmeu nacionalnih zajednica, koje naseljavaju ovo ostrvo. Meu Grcima su zastupljene pristalice nezavisnosti Kipra, prikljuenja Kipra Grkoj, pa moda ak i podele ostrva, dok meu Turcima oigledno postoje bar dve grupe (nezavisnost i podela), mada nije nikako verovatno da se oni Turci koji najvie cene ujedinjenje celog ostrva s Turskom ne javljaju glasno samo zato to ovakav plan ne izgleda trenutno ostvarljiv. Opstanak Kipra lei na srcu samo onim lanovima obe zajednice, koje smo naveli na prvom mestu. Jedan dobar poznavalac jugoistone Azije pie: Zemlje su (tamo) drave a ne nacije i retko se svima koji ive u njihovim granicama pruaju mogunosti da budu graani.36a

    b. Nacionalni opstanak. Navedeni primeri uglavnom ukazuju na nepoklapanje nacionalne s dravnom jedinicom i svedoe o tenji k obrazovanju nacionalne drave kao o jednom od najvanijih inilaca koji moe da se protivi opstanku drave koja u potpunosti ne zadovoljava taj zahtev. Stoga je vano razlikovati nacionalni i dravni opstanak. Moe se tvrditi da je ravnodunost prema tome hoe li nacija i dalje da postoji ili e se izgubiti izroavanjem i asimilacijom mnogo manja od one koja se moe osetiti prema dravi koja se ne poklapa s nacionalnim idealom. Postoje, meutim, primeri sklonosti ka gubljenju nacionalne svesti kod viih klasa, naroito u nerazvijenim drutvima, gde se prelazak u redove kulturnije i ekonomski razvijenije (gospodaree) nacije dri za znak emancipacije. Ponemivanje i maarizacija u naim krajevima pod habsburkom vlau pojave su koje se time mogu objasniti i ne mali broj junih Slovena pokazivao je sklonosti sasvim suprotne od onih koje smo opisali nekoliko redova vie: oni su opstanku svoje nacije pretpostavljali opstanak dvojne monarhije. Osim toga mogua je i nacionalna dezintegracija: ona se ovoga trenutka pred naim oima odvija u Sevemoj Irskoj, na verskoj i ekonomskoj osnovi. Prilikom odvajanja Belgije od Holandije s katolikim Valoncima poli su i Holananima etniki i jeziki sasvim srodni Flamanci. U modemoj Belgiji, meutim, verski momenat izgubio je znaaj, dok se nacionalne, odnosno jezike razlike izmeu flamanskog i valonskog dela stanovnitva, umesto da se gube, sve vie naglasavaju.

    c. Fiziko samoodranje. Trei vid opstanka, na koji se danas ponekad zaboravlja, ne svodi se na dalji ivot drave ili nacije, kao organizacije, odnosno zajednice i posebnog obeleja, nego na fiziko preivljavanje grupe ljudi, bilo da su to stanovnici jedne zemlje ili

  • pripadnici jedne nacije. Opasnost od ugroavanja opstanka prisutna je u ljudskoj svesti jo od vremena kada su se ratovi vodili radi eliminisanja ili porobljavanja pobeenih (kao konkurenata u borbi za opstanak), preko kolonijalnog zavojevanja (koje nije znailo samo negaciju dravnosti i nacionalnosti) pa do sprovoenja Hitlerovih planova, koji su podrazumevali masovno i sistematsko ienje osvojenih prostranstava, ubijanjem, sterilizacijom i sputanjem ljudskih bia na ivotinjski status. Savremena oruja za masovno unitavanje aktualizuju ovo shvatanje opstanka jer ak i u onim sluajevima gde se pomilja na upotrebu takvih sredstava radi postizanja ogranienih ciljeva u smislu pokoravanja politikoj volji, podrazumeva se i ne moe se izbei fiziko unitenje znatnog dela, pa i celog stanovnitva, to ini da se i srazmerno blagi zahtevi, praeni ovakvim pretnjama, doivljavaju tee od ugroavanja opstanka drave kao politike jedinice.

    Ne treba posebno isticati da opstanak kao suprotnost istrebljenja ostaje vrhovna vrednost za sve pripadnike ugroene zajednice. Oni, naravno, u nacionalnoj dravi u velikoj meri vide sredstvo koje takvu opasnost treba da otkloni te prema tome za njih opstanak drave predstavlja pojam u kome se sjedinjuju sve opisane komponente.

    B. Teritorijalni integritet. Druga grupa vrednosti vezuje se za teritoriju kao bitan elemenat dravnosti i izraava se staranjem za celovitost (integritet) drave.37 Neki ovu vrednost izvode iz prethodne, tvrdei da teritorijalna celovitost predstavlja najoigledniji dokaz sposobnosti za opstanak.38 Zaista, uspeno odupiranje stranim teritorijalnim zahtevima najrasprostranjenija je proba odbrambene moi jedne drave. ali ne i jedina, jer se u odnosu na nju mogu postavljati i drugi, za njenu vladu i stanovnitvo podjednako teko prihvatljivi zahtevi. Osim toga, dravna teritorija moe biti van opasnosti iz raznih drugih razloga, a ne samo zbog toga to je ta drava dovoljno mona da je odbrani. Mo je relativan pojam, te je stoga nemogue tvrditi da je drava kadra da opstane samo zato to je mona.

    Ako se odupremo tenji da bezbednost drave izjednaimo s njenom oruanom snagom, koja je poev od hladnog rata proela meunarodne strateke studije, uloga teritorijalne celovitosti u njenom definisanju izgleda nam da se nalazi na pravcu naih ranijih napomena o teritorijalnosti kao bitnom elementu drave i u zatitnikom svojstvu teritorije, koja kao omot obavija Ijude i ustanove. Pri tom ovu figuru ne

  • treba shvatiti geopolitiki, u smislu Kjellenovog teritorijalnog jezgra, iji gubitak znai i prestanak postojanja drave,39 mada se mora priznati da u raznim generacijama razni odluivai na razliit nain posmatraju vrednost pojedinih delova teritorije te neke sa spremnou ustupaju, razmenjuju ili ih se na drugi nain liavaju, dok za neke postoji interesna ili afektivna vezanost koja ih poistoveuje sa samim biem drave. Primeri interesne vezanosti su strateki i privredni znaaj nekog podruja, dok u oblasti emocija igraju ulogu kolektivne uspomene i nacionalni inilac.

    Govorei uopteno. pretpostavka jedinstvenosti stanovnitva u pogledu teritorijalne celovitosti kao osnovne vrednosti neto je slabija nego kada je re o opstanku drave. Razumno je pretpostaviti da u svakoj dravi postoje delovi stanovnitva koji, iako ne tee njenom ukidanju, smatraju da delovi njene teritorije treba ili mogu da preu u druge, njima drae ruke. Razlozi ne moraju da budu samo emocionalni (npr. nacionalni) nego i racionalni (npr. ekonomski) i oni mogu delovati u istom smeru ili se sukobljavati. Nemaki uitelj iz Junog Tirola moe da bude spreman da baca bombe kako bi se njegov kraj prisajedinio Austriji, dok njegov sused, ugostitelj, ne bi voleo da mu na taj nain konkurencija postane jaa. Jedan Englez moe da smatra da je ouvanje Alstera bitno za ast i bezbednost Velike Britanije, dok drugi oekuje da se Ujedinjeno Kraljevstvo to pre otarasi tog skupog poseda.

    Ovi veoma prosti primeri treba da pokau sledee: Pitanje teriorijalne celovitosti postavlja se uvek konkretno te je besmisleno tvrditi da su neki stanovnici ravnoduni u pogledu teritorijalnog integriteta kao takvog. Kada je re o sudbini nekog dela teritorije, onda su stavovi oko toga teritorijalno grupisani, s tim to mogu da postoje razlike izrneu Ijudi sa te teritorije i ostalih. Na to se najee misli poto se prvenstveno imaju u vidu nacionalne razlike. Meutim, s obzirom da su u igri i drugi inioci, razliita shvatanja mogu da postoje i u horizontalnim, geografski neopredeljenom smislu. Ako tu dode do dramatinih neslaganja a naroito ako donosioci odluka visoko ocene strateki znaaj odgovarajueg dela teritorije, mogu je akutan oseaj ugroene bezbednosti koji dovodi do otrih unutamjih sukoba i do oznaavanja dela sopstvenog stanovnitva kao opasnog za bezbednost drave.

    C. Politika samostalnost. Trea grupa vrednosti koje se ele

  • zatititi oznaava se reima kao nezavisnost40 suverenost,41 dravne ustanove42 nain ivota43, i nacionalni ivot44. Ako se opstanak drave vee za stanovnitvo kao njen konstitutivni element, ako se celovitost isto tako postavi u odnosu na teritoriju, onda se ove vrednosti okupljaju oko pojma suverene vlasti, kao treeg elementa ovakvog uobiajenog shvatanja drave kao subjekta meunarodnog prava45. Ova je grupa pojmova daleko vie raspravljena od prethodnih i literatura koja se na njih odnosi ogromna je.46 U duhu naih ranijih zapaanja napomenimo samo sledee:

    Prelaz izmeu nestanka drave i gubljenja nezavisnosti neosetan je i nejasan. Isto je tako za realistinog posmatraa savremenog meunarodnog drutva teko rei gde je granica na drugoj strani: u kome trenutku drava prihvatajui da izvrava odluke koje ne donose samo njeni vrhovni organi postoje nesuverena, nesamostalna, zavisna. Odgovori se obino trae u analizi meunarodnih ugovora, ispitivanju prirode meunarodnih organizacija i sila dominantnih u njima, u drutvenoj sferi gde je suvereno odluivanje preneseno na vie, ali mi na ovom mestu u njih dublje ne moemo da se uputamo. lako je nesumnjivo da e ekstremno, kolonijalistiko negiranje nezavisnosti biti mrsko veini stanovnitva upravo zbog toga to se na taj nain smanjuju i lina bezbednost i uticanje na odluke koje se nje tiu, jasno je da u drugim sluajevima, naroito kada je u pitanju meunarodna organizacija, rastu uslovi za podeljena miljenja.

    Pri tom pre svega pada na um paradoks da se, upravo u ime bezbednosti, sainostalnost drava najbitnije ograniavala. Teorijski posmatrano, stupanje u paktove sa integrisanim vojnim snagama i zajednikim komandama pojaava bezbednost prema protivniku koji se smatra verovatnijim, ali smanjuje nezavisnost odluivanja drave, pa i njenu bezbednost, prema svojim saveznicima.

    Mogunosti razliite ocene apsolutno potrebnog minimuma samostalnog odluivanja pridruuje se i razliita percepcija pravca odakle dolazi opasnost. Time nesuglasice dobijaju jarku politiku notu, a linije razdora ne moraju da slede one koje postoje u vezi s ranije opisivanim vrednostima. Kao to to pokazuju stavovi povodom lanstva pojedinih drava u NATO, Evropskoj ekonomskoj zajednici itd., u opoziciji nisu, kao to to esto biva u vezi sa stavom prema opstanku i teritorijalnom integritetu, obeleene manjine, ve znaajni delovi naroda,

  • koji se ne nioraju razlikovati i drugim osobinama.47

    D. Kvalitet ivota. Pozivanjem na opstanak drave, njenu teritorijalnu celovitost i nezavisnost ne iscrpljuje se spisak vrednosti ije ugroavanje izaziva nacionalnu nesigurnost. Ima se utisak da prethodni pojmovi nisu ispunjeni pozitivnom sadrinom i da pripadnicima jedne nacije, odnosno stanovnicima jedne drave, lei na srcu i kvalitet ivota u okviru njihove zajednice, iji se opis ne moe iscrpsti pozivanjem na pravna pravila i ustanove. U pitanju su pre svega standard ivota, postignut stepen ekonomskog razvoja i mogunosti za dalji takav razvoj. Na takva se dobra misli kada se govori o blagostanjiu48 ili o pravu naroda da raspolae svojim prirodnim izvorima bogatstva. Prema McNamari bezbednost znai razuman (reasonable) ivotni standard, a re razuman iziskuje u ovom kontekstu stalno ponovno definisanje .49

    Razume se, stav razvijenih zemalja u ovom se pogledu razlikuje od nerazvijenih: prvima je stalo da ouvaju steeno, a drugima je do otvaranja nesmetanog puta u poboljanje. U svakom sluaju, kvalitet ivota kao vrednost treba veoma ozbiljno uzimati u obzir. Ima znakova da se u razvijenim drutvima, u kojima se nacionalizam iiveo, za znaajne grupe ljudi itavo pitanje nacionalne bezbednosti ispoljava u tom vidu i da se akutni oseaj mogunosti tete nalazi ba na tom polju. Prednost koja se daje ovakvim vrednostima istovremeno i objanjava spremnost da se rtvuju neke od ranije nabrojanih. U oima ljudi koji, kao npr. Garnett. ne uviaju da staranje o odranju Iuksuznih vrednosti takoe spada u domen sigurnosti, ovakvo raspoloenje izgleda kao prenebregavanje bezbednosti uopte: Posebno u zapadnim drutvima, pie on, briga za visok ivotni standard preti da svrgne bezbednost sa prvenstvenog poloaja.50 Nama pak izgleda da za ljude koji ne veruju u mogunost oruane agresije, koji racionalno ne oekuju da budu nacionalno podjarmljeni, pretnje bezbednosti u ovoj oblasti izgledaju najopipljivije i poprimaju do sada nepoznate pojavne oblike kao to su strah od ekonomske usamljenosti, preteranog useljavanja, bekstva strunjaka itd.

    Koliko je ovo vaan vid bezbednosti lako je ustanoviti ako se poe nanie, pri emu se ispostavlja da ispod odreenih materijalnih uslova, tzv. minimuma egzistencije, preti opasnost opstanku drave u iskonskom smislu ljudske smrti i neplodnosti. U novije vreme ova je opasnost teorijska, pa je ak nije popularno pominjati s obzirom na zloupotrebe

  • izmeu dva svetska rata (Lebensraum!), ali je mali narodi, privredno nerazvijeni i upueni na slabe, nestalne i neraznovrsne prirodne izvore oseaju veoma dramatino i ona igra znaajnu ulogu u njihovom ponaanju.51

    E. Otvorenost definicije nacionalne bezbednosti. Kako to ve naznaava McNamarina napomena o potrebi stalnog ponovnog definisanja razumnog standarda ivota, postoji i tenja ka otvorenom odreivanju pojma bezbednosti, time to se uvek ostavlja mogunost da konkretne okolnosti budu konani sudija o vrednostima iji bi gubitak ili smanjenje predstavljali nepodnoljivu tetu. U takvom sluaju je nesigurnost, kako kae de Madariaga, oseanje opasnosti koje potie iz utiska da je poredak stvari u kome ivimo nestabilan.52 Sta ini taj poredak i u emu su opasnosti po njega ne moe se jednom za svagda odrediti, ali se zna da postoji neto, za svaku dravu razliito i specifino, neto to se ne moe uoptiti, ali se smatra da je od bitnog znaaja za datu politiku zajednicu. Kao to se moglo oekivati, ovakvi sadraji svesti izraavaju se dobro poznatim podtapalicama iz diplomatskog argona, od kojih je najea ivotni interes.53

    ta su ivotni interesi jedne drave? Odgovor na ovo pitanje nije mogu, kao ni na pitanje ta je nacionalni interes uopte, inada se na ovom pojmu grade masivne teorijske konstrukcije, kao to je ona Hansa Morgenthaua.54 Ovaj pisac je, dodue, pokuao da nacionalni interes odredi pozivanjem na mo, ali u tom pogledu nije uspeo, delimino i zato sto se oslanjao na jo jedan neodreen pojam.55 Razoarani ovakvim pokuajima, skeptici su nali da nacionalni interes nema nikakvog sadraja koji bi se objektivno mogao utvrditi, ve da u svakom datom trenutku zavisi od opaanja i shvatanja Ijudi, a naroito donosilaca spoljnopolitikih odluka.56 Na sredini se nalaze pisci, koji, kao Aron, smatraju da je pojam nacionalnog interesa koristan u ogranienoj meri jer ukazuje na neke dugorone ciljeve drave i graane podsea da su privremeni lanovi jedne trajne politike jedinice.57 Za one koji bezbednost definiu pomou interesa bie zanimljivo da ovaj autor bezbednost smatra jednim od glavnih (nadistorijskih) nacionalnih interesa svih drava, uz slavu (gloire) i ideju.58 Te glavne interese mogli bismo nazvati i ivotnim interesima pa bi se krug onda sasvim zatvorio.

    Pojam nacionalnog interesa ima vrednost, po naem miljenju, samo ako se uzme u istorijskom smislu. Posmatranjem

  • meunarodnopolitikog ponaanja jedne drave u duem periodu, u toku koga je dolo do znatnih promena u rukovodstvu zemlje, mogle bi se zapaziti izvesne tenje koje su se konstantno ispoljavale u toku celog tog perioda i koje potiu iz sline ocene posledica geopolitikih, privrednih, nacionalnih, stratekih i drugih osobina zemlje. Dok je takvo ponaanje mogue utvrditi za svaku zemlju, nije verovatno da se u svakom sluaju prouavanjem objektivnih okolnosti moe unapred predvideti ta e biti nacionalni interesi, a jo manje tvrditi da e prole tenje biti i budue. Nesumnjivo je, meutim, da ovakve istorijske tenje stoje u tesnoj vezi s ostalim vrednostima obuhvaenim kompleksom bezbednosti one su, u stvari, iroko prihvaen i dugoroan program ouvanja bezbednosti. Neke od njih, naroito dugotrajne pa prema tome i na izgled vene, ak se poistoveuju sa samom bezbednou tako da napad na takvu predstrau, na sredstvo za obezbeenje, izgleda kao poetak opasnog ugroavanja, guenja zemlje. Takvi, za svaku dravu drukiji i promenljivi ivotni interesi ulaze u datom trenutku u definiciju njene nacionalne bezbednosti, onako kako je vide stanovnitvo ili merodavna elita, i predstavljaju njen otvoreni deo.59

    Jedan od primera je stalna tenja Velike Britanije da se iri u pravcu Bliski IstokJuna Azija i da gospodari pomorskim putem za Indiju te da du njega poseduje uporita sa zaleem. Ne samo to je ova sila nastojala da taj put osigura u obe varijante (sa Sueskim kanalom i bez njega), nego je uporno nastojala da sprei prisustvo svake druge mone drave u njegovoj blizini, a ugroavanje bilo koga od usputnih uporita (Gibraltara, Malte, Egipta, Adena itd.) smatrala za napad na svoje vitalne interese, tj. na svoju nacionalnu bezbednost. Ovakav stav doveo je i do vodee uloge Velike Britanije u trojnom napadu na Egipat 1956. godine, kada je nacionalizacija Sueskog kanala proglaena za udar po britanskim osnovnim vrednostima, o kome se ne moe raspravljati pred meunarodnim forumima ve se mora odbijati oruanorn silom. Za nas nije ovde bitno to to Velika Britanija bez podrke drugih sila nije mogla da ostvari svoje namere, ve je vano da naglasimo da je reakcija dornaeg javnog mnenja pokazala ne samo odvratnost prema kolonijalistikoj politici starog stila nego i proirenost uverenja da Sueski kanal nije bitan za bezbednost Velike Britanije.

    7. Percepcija nacionalne bezbednostiTako smo dospeli do drugog ranije postavljenog pitanja. Sada, kada

  • smo uvereni da stanovnitvo jedne zemlje esto nije jednoduno kada su u pitanju vrednosti koje u drutve nom smislu neophodno treba sauvati, zapitajmo se kakvu ulogu igraju donosioci spoljnopolitikih odluka, oni, naime, koji su u prvom redu pozvani da takvu bezbednost brane. Prvi deo odgovora izgleda nam jasan i kratak: elita e u prvom redu i sa najvie ara tititi one vrednosti koje klasi i grupi kojima pripada lee na srcu, a koristie otvorenost definicije nacionalne bezbednosti kako bi svoje specifine vrednosti prikazala kao nacionalne. ivotni interesi ue grupe pripisuju se narodu. Nemaki narod u drugom svetskom ratu gine za toboe preko potrebni ivotni prostor, dok Savezna Republika Nemaka posle tog rata doivljava nevien prosperitet u skuenim granicama uz prisustvo preko deset miliona doseljenika, pa ak u novije vreme ima stalnu potrebu za stranom radnom snagom. No, nisu samo teko odredivi pojmovi podloni ovakvom manipulisanju. Mislilo bi se, na primer, da je teritorijalna celovitost dovoljno jasno opisana, pa ipak se pokazuje da zainteresovane grupe veoma esto uspevaju da svaki pokuaj osloboenja kolonijalnih poseda poistovete sa opasnim ugroavanjem nacionalne bezbednosti u vidu napada na teritorijalni integritet drave, ije su kolonije tobonji deo, naroito onda kada se pribegne poznatom triku sa takozvanim prekomorskim departmanima i provincijama.

    Subjektivni elemenat u pitanjima bezbednosti nije prisutan samo u stavu u dobrima koja bezuslovno treba tititi, ve i u proceni njihove ugroenosti. Opasnost se moe definisati kao povean rizik, koji je opet jednak mogunosti nastupanja tete. Pored vrednosnog dela iskaza o tome ta je teta (ime smo se do sada preteno bavili) postoji i spoznajni deo odgovor na pitanje kolika je verovatnoa da e teta nastupiti. Ocenjivanje ovih mogunosti i nastojanja da se one smanje svakodnevni su deo spoljne politike i u tom pogledu ne mora da postoji saglasnost ni kod onih koji se u potpunosti slau u pogledu vrednosti iji gubitak predstavlja tetu. Recimo, za sve nemake susede (sem Austrije) i posle prvog i posle drugog svetskog rata bila je karakteristina podvojenost veine odluivaa (pa i onih koji su visoko cenili opstanak i teritorijalnu celovitost svojih zemalja) u pogledu opasnosti koju predstavlja Nemaka.

    Prema tome, smatrae se bezbednijim posednik kraeg spiska bitnih vrednosti kojih se nikako ne moe liiti ako je jo i sklon da veruje da ima manji broj subjekata koji ih ele ugroziti. Nesigurnim se osea onaj odluiva koji polae na mnogo neprikosnovenih vrednosti i

  • sumnjiavo gleda na svet koji ga okruuje.

    Na jedinstvenosti uverenja da teta sa jedne strane nee nastupiti poivaju tzv. bezbednosne zajednice, grupe drava ili naroda koje dele uverenje da im uzajamno ne preti nikakva stvama opasnost i tako se ponaaju.60 Naravno, smanjena sklonost spoljnih inilaca da ugroavaju vrednosti koje se tite moe da bude posledica raznovrsnih mera koje preduzima sam subjekt koji se titi, od kojih emo pomenuti samo zastraivae (mogunost represalija, retorzija, bojkota) ili odbrambene mere (ABM sistemi, Mainovljeva linija, zatitne carine, kontraobavetajna sluba). Jasno je, meutim, da se ove mere preduzimaju upravo zato to se rauna s mogunou ugroavanja i da one nikada ne mogu da znae stanje bezbednosti nego stalnu delatnost radi otklanjanja opasnosti, delatnost kojoj se skoro bez izuzetka posveuje svaka drava. Otuda nije m udno to su mnoge definicije bezbednosti aktivistike. Prema Vojnoj enciklopediji Jugoslovenskog leksikografskog Zavoda, bezbednost je stanje u kome su lica, objekti ili radnje osigurani nizom aktivnih mera,61 a po Maloj polilikoj enciklopediji bezbednost u najirem pravno-politikom smislu obuhvata mere i aktivnosti uvanja i zatite od ugroavanja nezavisnosti i integriteta jedne zemlje (drave, nacije) i unutranjeg ustavnog i pravnog poretka.62

    Merama radi pojaanja bezbednosti baviemo se kasnije. Napomenimo sada da one nisu neophodne da bi ona postojala. Uostalom, tako misle i oni pisci, od naih Ibler i Stojanovi, koji nacionalnu bezbednost odreuju kao stanje, koje nije nuno vezano za aktivnost.

    Prvi od njih smatra je za zbroj faktinih okolnosti ili prilika, ope stanje u kojem se drava nalazi dopunjujui se u sledeem stavu subjektivnim kriterijem time to govori o opoj politikoj i pravnoj ocjeni da nema izgleda za otvoren i prikriven napad i da ima izvesnosti da e uz pomo od drugih napad biti odbijen.63 Stojanovi pie da bezbednost svakog pojedinog subjekta meunarodne zajednice zavisi od niza uslova, kako u meunarodnim odnosima tako i unutar (sic!), u njegovim granicama, u kojima drutvena, ekonomska i politika organizacija trpi posledice povoljnog ili nepovoljnog poloaja u meunarodnim odnosima.64 Kao to se vidi, ovaj stav ne naglaava delatnost samog subjekta nego okolnosti u kome se nalazi, oigledno poivajui na uverenju da se takve okolnosti mogu objektivno ustanoviti

  • ili se bar postii iroka saglasnost o njima (opa politika i pravna ocjena).

    Najdalje su u drugom pravcu otili pisci koji ne govore o bezbednosti kao stanju, injenici ili delatnosti, nego kao o oseanju. Najjasniji je Garnett kada kae da nacionalna bezbednost... nije objektivna injenica nego subjektivno oseanje, oseanje pouzdanja (feeling of confidence)65, dok za njim ne zaostaje Bourquin, ak psiholoki nijansirajui bezbednost koja je stanje jedne osobe koja se osea zaklonjena od opasnosti ili veruje da je tako (qui se sent ou se croit a l'abri d'un danger).66 U poslednjem navodu veoma se upadljivo podrazumeva da subjekt moe da bude u zabludi o svojoj bezbednosti pa da ipak bude bezbedan, to logiki ne zadovoljava, mada nas podsea na injenicu da je nekada re siguran (securus) upravo imala takvo znaenje, skoro istovetno s preteranim samopouzdanjem, lakomislenou.

    Iako zato odbacujemo krajnje subjektivistiko gledite, moramo ponovo da ustanovimo da je stanje bezbednosti ili ugroenosti, u kome se jedna zemlja nalazi, drutvena i politika injenica, iji su mogunost i nain spoznanje odreeni na isti nain kao i kod drugih takvih injenica. Poto je bezbednost jedan od osnovnih motiva spoljnopolitikog ponaanja, lina jednaina odluivaa igra izvesnu ulogu, to najobinijim jezikom znai da osoba koja naginje preuveliavanju opasnosti verovatno biva takva i kada vodi spoljnu politiku, dok e samopouzdan ovek teiti da mogunost nastupanja tete svodi na nii stepen. Ovaj zakljuak dobija na praktinom znaaju ukoliko je grupa merodavnih odluivaca ua.

    Obuzetost problemom bezbednosti, njeno pretvaranje u staklo kroz koje se sve gleda, podvrgavanje cele politike delatnosti pripremama za odbranu od stalno novih neprijatelja tei da ojaa uticaj male grupe posveenih ljudi jer stvari bezbednosti su tesno povezane s tajnom, koja nije dostupna svima. U doba hladnog rata su se mnoge drave pretvorile u gamizone, stalno spremne da sluaju naredbe velikih vraa bezbednosti, politiara, visokih birokrata, generala i njihovih savetnika regrutovanih u naunim krugovima, izreene na osnovu zatvorenih rasprava o samo njima poznatim podacima i na osnovu znakova koje samo oni umeju da tumae.

    8. Normativno shvatanje nacionalne bezbednosti

  • Poto retko postoji opta uverenost da je stanje potpune bezbednosti postignuto, ona se najee formulie kao cilj, kao staranje da se stekne sigurnost da e osnovne vrednosti politike zajednice ostati ouvane. Otuda ovaj pojam dobija normativnu vrednost ideala, stalno bar za pedalj pomaknutog ispred stvarnosti. To jasno izraavaju vatreni patriotski pisci obino desne orijentacije kada, kao Strausz-Hupe i Possony tvrde da je nacionalna bezbednost... vrhovna obaveza svake vlade.67 Bezbednost se, kao ni zdravlje, ne moe gomilati, poveavati, uskladitavati za budunost. Kao to istorijski primeri svedoe i kao to su novija istraivanja pokazala kod savremenih sila, briga za nacionalnu bezbednost vea je i neurotinija ukoliko je drava u pitanju monija! Rimski limes i kineski zid svedoanstva su ogromnih napora za obezbeenjem preduzetih u dravama koje su se smatrale najmonijim na svetu (jer su samo svoj deo sveta poznavale i on njih). Na osnovu istraivanja amerike spoljne politike posle drugog svetskog rata Czempiel s pravom ustanovljava da je samo kod malih drava bezbednost istovetna sa zatitom od potencijalnog ili stvarnog napada. S veliinom zemlje raste oblast, u kojoj njena bezbednost makar posredno moe da bude pogoena. Godine 1945. bilo je poznato da oblast bezbednosti SAD obuhvata ceo svet.68

    To ne treba da nas zauuje. U naelu sve su drave nebezbedne od napada na osnovna svoja dobra i njihovi stanovnici i njihove elite nauili su da ive s tom pomilju. uzdajui se da tim opasnostima razumno mogu da se odupru, ali ne i da ih iskljue. Izuzetno, samo nekoliko najmonijih drava mogu da pomiljaju na apsolutnu bezbednost i ta se pomisao koja vodi u superneurozu supersila raa u onom trenutku kada se pretpostavi da nema monije drave na svetu ili da je, uz mali napor, nee biti. Prema tome, nae je uverenje da je imperijalizam delimino uslovljen i pobudama bezbednosti. Danas drava koja sledi himeru apsolutne bezbednosti ne moe da se zadovolji niim manjim od vladanja svetoma.69

    9. Odnos nacionalne i dravne bezbednostiPrema tome: bezbednost je najmanje sporni cilj dravne politike;

    ne postoji uvek saglasnost celoga stanovnitva u pogledu osnovnih dobara koja ne smeju nikako biti ugroena;

  • jo je manja verovatnoa saglasnosti oko izvora opasnostii naina (politike) kojima se treba tititi;

    postoji tenja kod donosilaca odluka (elite) da se klasni, grupni pa ak i lini interesi predstave kao nacionalni;

    postoji, nekada vea a nekada manja, mogunost da linost odluivaa (njegova nesigumost) oboji odluke o pitanjima nabrojanim gore.

    Kada se tome dodaju poznate istine da:

    stranim dravama nije svejedno kakav je reim na vlasti i da

    nijedan reim nije ravnoduan prema tome da li mu inostranstvo daje ili ne daje podrku,

    moemo da izvedemo i sledee dalje zakljuke:

    Nacionalna bezbednost je u stvarnosti skoro istovetna s dravnom bezbednou. Ona se brani od ugroavanja spolja i iznutra, ve prema tome odakle eliti na vlasti preti opasnost. Poto nacionalizam i patriotizam polaze od idealizovanog jedinstva celoga stanovnitva (to je naroito lako ako je re o istoj nacionalnoj dravi) i nastoje da pronau racionalnu osnovu na postojanju stvarnih zajednikih vrednosti, ovaj se snani motor koristi za stvaranje energije koja e se upregnuti u sasvim drukija kola. injenica da se u svakom trenutku brani konkretna drava, sa njenom sasvim odreenom drutvenom sadrinom, prikriva se bekstvom u transcedentalnu zajednicu pokojnih, ivih i tek imajuih da se rode, to je najee sutina nacionalistikih parola, interesa i ciljeva.

    Pri tome je vrlo teko luiti upotrebu od zloupotrebe. Je li, na primer, unutranja politika akcija protiv reima stvarno elja da se na vlast dovede grupa koja je spremna na teritorijalne i politike ustupke susedu i tako izdaje nacionalne interese i ugroava nacionalnu bezbednost, ili pretendent na vlast uopste ne pomilja na to, ili smatra da takvim ustupcima mogu da se uspostave stabilni odnosi i u krajnjoj liniji bolje slul nacionalnoj bezbednosti ? U svakom sluaju, argumenat o odbrani nacionalne bezbednosti obeava kod publike najvei uspeh. Jer, da ponovimo, u svakom od tih sluajeva zainteresovana susedna drava

  • podravae svim dozvoljenim, pa i nedozvoljenim, sredstvima promenu, motiviui se pri tom, izmeu ostalog, i svojom bezbednou.

    To nas ovlasuje da preokrenemo primer i da mu, ivosti radi, damo i neke hipotetine istorijske crte. Da se drugi svetski rat zavrio uspehom zaverenika protiv Hitlera, da li bi bilo jasno da rat protiv Nemake nije bio voen da bi se ugrozila nemaka nacionalna bezbednost nego njena (nacionalsocijalistika) dravna bezbednost? Po svemu sudei, saveznici nisu eleli da podravaju unutranji otpor protiv suludog diktatora imajui u vidu ispoljavanje ove dileme posle prvog svetskog rata, kada je nacionalistika desnica vojevala protiv tvoraca Vajmarske Republike koristei legendu o nou u lea, koji su neporaenoj nemakoj vojsci navodno udarili socijalisti i drugi nepatriotski elementi, jer je ovima toboe vie bilo stalo do sprovoenja svojih politikih ideja nego do sudbine naroda. Mada ratni ciljevi saveznika u drugom svetskorn ratu nisu bili usmereni ni protiv kojeg od najvanijih dobara, nabrojanih ranije, oni su zbog toga meanja odbrane nacionalsocijalizma i odbrane Nemake bili prinueni da proglase tezu o bezuslovnoj kapitulaciji, koja je paradoksalno njihovo ugroavanje dravne, reimske bezbednosti predstavljala kao elju za porazom nemake nacije. S nacistike strane, Hitlerovi protivnici a to je u ratu naroito lako nisu bili igosani kao veleizdajnici (Hochverrter) nego kao obini izdajnici zemlje (Landesverrter) jer toboe nisu izdali Hitlera nego narod. Stavie, Hitlerova agresivna politika bila je deo i plod proirenog uverenja nacionalistikih krugova, prema kojima su teritorijalni gubici, demilitaritrizacija Rajnske oblasti, razoruavanje i ograniavanje vojnih snaga ostavili Nemaku krajnje nebezbednu. S druge strane, tenja Francuske za obezbeenjem od svog istonog suseda predstavljena je kao lana i agresivna.70

    Podsvesno ili preutano poznavanje te manipulacije pobudama nacionalne bezbednosti dovodi nemake meuratne pisce, a i mnoge druge realiste, do krajnjeg cinizma. Jedan od njih, Oncken, poinje time to ustanovljava da je bezbednost bezbojna posuda, koja tek ulivanjem odreenog interesnog sadraja dobija boju i izgled, da bi kasnije, rastuivi se sasvim nad sudbinom svoje zemlje, Nemake, utvrdio da praktiar mora da stvara ideale za svoj narod i da su to, u tom duhu i u tom trenutku (1926), sloboda, bezbednost i mo.71 Bezbednou, reju koja ima veliku afektivnu vrednost, moe se, po njima, opravdati svaki program, svaka unutranjepolitika i

  • spoljnopolitika mera, naroito na mestu, u drutvu i u vreme koji ne trpe pozivanje na one svrhe u meunarodnim odnosima koje Wolfers naziva ciljevima samouveavanja i samonegacije.72

    Treba odoleti iskuenju da se zbog zloupotrebe odbaci pojam nacionalne bezbednosti kao propagandistika ujdurma, kao nekoristan i nepotreban. Kao to smo pokuali da pokaemo, on je uvreen u dravnoj i nacionalnoj posebnosti i identitetu, u pripadanju ovekovoj politikoj zajednici, koju osea kao svoju i onda kada hoe da je menja i poboljava i od koje oekuje i linu bezbednost. Ova osobina i ovo oseanje nisu veiti, niti se kod svih ljudi i u svim sredinama ispoljavaju na isti nain, ali je nesumnjivo da je postojanje nacionalne drave kod ogromne veine politiki svesnih ljudi dananjice jedan od najvanijih preduslova za dostojno bitsanje i da je motiv odbrane postojee takve drave ili borbe da se ona stvori rasprostranjen na svim duinama i irinama Zemljine kugle. Nacionalna bezbednost je stanje koje se eli iz toga jakog razloga. Kako je pak vrlo teko objektivno ustanoviti da li ona postoji, mogua su stalna neslaganja, te prema tome i stalno pozivanje na njenu ugroenost i na najudnije mere koje treba da dovedu do nje. Da se posluimo Engehovim izrazima, prava nacija nikada se sasvim ne poklapa sa zvaninom nacijom.73

    (Vojin Dimitrijevi, Bezbednost i politika zajednica, u: Pojam bezbednosti u meunarodnim odnosima, Savez udruenja pravnika Jugoslavije, Beograd, 1973, str. 7-38)

    1 D. H. H a r t m a n n, Basic Documents of International Relations. New York 1951, str. 4445.

    2 F. X. Kaufmann, Sicherheit als soziologisches und sozialpolitisches Problem, Stuttgart 1970, str. 156 i dalje.

    3 Vidi V. Ibler, Rjenik meunarodnog javnog prava, Zagreb 1972, gde re bezbednost ne postoji ni kao odrednica ni kao upuivanje na druge odrednice.

    4 Beograd 1966, str. 96.

    5 Vidi Kaufmann, nav. delo, str. 63. i dalje.

    6 Vidi Pravni leksikon, II izd. Beograd 1970, str. 843.

    7 Vidi npr. prevod l. 22. Sveopte deklaracije o pravima oveka u zbirci Ljudske slobode i prava, Beograd 1968, str. 54.

  • 8 Da bi zbirka bila vea, nai prevodioci na ovom mestu, uviajui da je uobiajeni termin socijalno osiguranje nepogodan, opet odbijaju da upotrebe izraze bezbednost ili sigurnost. U Jugoslovenskoj reviji za meunarodno pravo, br. 13/1967, ovaj lan Pakta preveden je ovako: Drave ugovomice ovoga pakta priznaju pravo svakoga na socijalno obezbeenje, ukljuujui tu i socijalno osiguranje (str. 233 kurziv na). U ovom sluaju pridevu bezbedan, iz koga je izvedena re obezbeenje, oigledno se pridaje ire znaenje od prideva siguran!

    9 Vidi Kaufmann, nav. delo.., str. 108 i dalje.

    10 Vidi I. Bazovski, Reliability: Theory and Practice, Englewood Cliffs, N. J., 1962. Kod nas: J. Todorovi, Istraivanje karakteristika pouzdanosti konih obloga teretnih vozila, disertacija, Univerzitet u Beogradu, 1972, str. 6 i dalje, kao i literatura koja se navodi.

    11 Vidi W. I. T h o m a s, Person und Sozialverhalten, (izdao E. V o 1 k a r t), Neuwied Berlin 1965, str. 152, 165.

    12 T h. N e w c o m b, nav. prema Kaufmann, nav. delo., str 25.

    13 Vidi D. W y s s, Die tiefenpsychologischen Schulen von den Anfangen bis zur Gegemvart, Gttingen 1966, str. 222 i dalje.

    14 E. F r o m m, Bekstvo od slobode, Beograd 1964, passim.

    15 Th. W. Adornoi drugi, The Authoritarian Personality, New York 1950.

    16 D. Riesman i drugi, Usamljena gomila, Beograd 1965, str. 168 i dalje.

    17 Vidi E. J. H o b s b a w m: Sovalrebellen, Neuwied am Rhein 1962, str. 50. i dalje.

    18 Vidi M.EdelmaniR.James Simon, Presidential Assassionations: Their Meaning and Impact, u: W. J. Crotty, Assassination and the Political Order, New York 1971, str. 461.

    19 Vidi F. Muhi, Rasizam i autoritarni politiki reimi dvadesetog stoljea, Pregled, 1972. str. 663 i dalje.

    20 Vidi npr. Malu politiku enciklopediju (str. 96) i Vojnu enciklopediju JLZ, I, str. 642. U nekim, mahom starijim, krivinim zakonicima upotrebljava se u istom smislu izraz unutranja bezbednost drave. Tako npr. krivini zakonici Belgije (gl. I, odeljak III), panije (knj. II, gl. II), Francuske (l. 87102) i Portugalije (l. 163176). Prema M. Radovanoviu i M. oreviu unutranja bezbednost podrazumeva "dravu kao unutranje suvereno bie i njeno dravno i drutveno ureenje. Krivino

  • pravo. Poseban deo, Beograd b. g. (1968), str. 11

    21 Vidi krivine zakonike Belgije (sl. I, odeljak II), Danske (gl. XII), panije (knj. II, gl. I), Francuske" (l. 7586) i Portugalije (l 141151). Pri tom se misli na dravu kao spoljno suvereno bie, na spoljnu nezavisnost drave .. M. Radovanovi M. orevi, nav. mesto

    22 J. H. Herz, Rise and Demise of the Territorial State, World Politics, God. IX/1957, str. 473.

    23 Isto, str. 493.

    24 J. H. Herz, The Territorial State Revisited: Reflections on the Future of the NationState, u: J. Rosenau, International Politics and Foreign Policy, New York London 1969, str. 76 i dalje.

    25 E. Giraud, La thorie de la lgitime dfense, Recueil des Cours 49 (1934), str. 738.

    26 Kao i u mnogim drugim sluajevima, tako i ovde pridev nacionalna moe da zbuni jer se zasniva na uverenju da je nacionalna (tj. nacionalno homogena) drava tipina drava novijeg vremena, to je dovelo i dotle da se u nekim vanim stranim jezicima rei nacionalni i dravni skoro poklapaju. Otuda je u pravu Ibler kada u svom Rjeniku (nav. delo) str. 273, za ovu vrstu bezbednosti koristi oznaku sigumost drave, ali mi ne moemo da ga sledimo jer preti opasnost zabune zbog ve ustaljenog pogrenog termina dravna bezbednost. O celom problemu Vid. F. Engels, Uloga sile u istoriji, Beograd 1961, str. 8.

    27 Npr. kao sposobnost drave (nation) da svoje unutranje vrednosti zatiti od spoljnih pretnjia. M. Berkowitz G. Beck, u:International Encyclopaedia of the Social Sciences, 1968, vol. 11, str. 40.

    28 G. F. Kennan, Realities of American Foreign Policv, New York 1966, str. 11.

    29 H. K. Davis R. C. Good, Reinhold Niebuhr on Politics, New York 1960, str. 77.

    30 N. J. Spykman, America's Strategy in World Politics, NewYork 1942, str. 7.

    31 F. L. Schuman, International Politics, New York 1969, str. 63.

    32 R. Aron, Paix et Guerre entre les Nations, Paris 1962, str. 82.

  • 33 A. Wolfers, Discord and Collaboration, Baltimore 1962, str. 73.

    34 Pored pomenutih, vidi i I b 1 e r, nav. delo., str. 237; J. G a r n e 11, Theories of Peace and Security, London 1970, str. 31. i 33.

    35 Ovako shvaen, opstanak ulazi u osnovna prava drava, kao pravo na samoodranje i iz njega izvedeno pravo na samoodbranu. Vidi J. Andrassy, Meunarodno pravo, V izd., Zagreb 1971, str. 734; I b 1 e r, nav. delo., str. 225.

    36 Ugovor o miru u Sen ermenu od 10. IX 1919., l. 88.

    36a M. Osborne, Region of Revolt, Harmondsworth 1971, str. 17

    37 Npr. Mala politika enciklopedija, str. 96; I b 1 e r, nav. delo., str. 273; V. Gavranov, Principi i primena sistema kolektivne bezbednosti Ujedinjenih nacija, Beograd, 1969, str. 7. Iz Ugovora o trojnom savezu (verzija od 6. V 1891) izgleda da se bezbednost samo tako i shvata. Prema l. IV casus foederis nastupa u sluaju da neka Velika sila.... ugrozi bezbednost oblasti (domena).. Hartmann nav. delo., str. 12.

    38 Encyclopaedia Britannica. 1959, vol. 20, str. 265.

    39 Vidi V. Dimitrijevi M. Markovi R. Stojanovi, Uvod u prouavanje meunarodnih odnosa, Beograd 1970, str. 39.

    40 Npr. Mala politika enciklopedija, nav. mesto; Giraud, nav. delo, str. 739; K. G. K i s i n g e r, nav. kod Kaufmann, nav. delo; str. 72 nap. 23.

    41 Gavranov, nav. mesto; D. Frei, Kriegsverhiltung und Friedensicherung. Frauenfeld-Stuttgart 1970, str. 107.

    42 Vidi l. 7. nacrta definicije agresije koji su Specijalnom komitetu za pitanje definisanja agresije podneli Kolumbija, Kipar, Ekvador, Gana, Gijana, Haiti, Irak, Madagaskar, Meksiko, panija, Uganda, Urugvaj i Jugoslavija. General Assembly, Official Records, 27 Sess., Suppl. 19, p. 10.

    43 Garnett, nav. delo, str. 31. H. Bull, The Control of the Arms Race, New York 1965, str. 24.

    44 Kennan, nav. mesto. nap. 28.

    45 M. Barto, Meunarodno javno pravo, I, Beograd 1954, str. 174; Andrassy, nav. delo, str. 58. i tamo navedeni pisci.

    46 Kod nas vidi npr. Dj. Nini, Problem suverenosti u Povelji i praksi Ujedinjenih nacija, Beograd 1967, str. 11 i dalje, kao i pisce koje navodi na tom mestu i

  • u bibliografiji na str. 409 i dalje.

    47 Na referendumima o pristupanju evropskim ekonomskim za jednicama u Norvekoj je 53,9% glasaa bilo protiv a 46,1% za, a u Danskoj 633% za a 36,5% protiv. Vidi Politika, 3. X 1972.

    48 Gamett, nav. delo. str. 33.

    49 R. S. M c N a m a r a, The Essence of Security, London 1968, str. 150.

    50 Nav. delo, str. 35.

    51 Sve intenzivnije ribarenje nadomak Islanda stanovnici ove drave, upueni na ribu kao osnovnu hranu i izvozni artikal, oseaju kao snanu pretnju bezbednosti. Prema reima islandskog premijera J o h a n e s s e n a bez njega (ribarstva) Island ne moe da opstane kao kulturna nacija. Borba, 1. IX 1972.

    52 S. de Madariaga, Current Problems and Progress in Disarmamenta u: The Problems of Peace, Oxford 1927, str. 140.

    53 Vidi I b 1 e r, nav. delo, str. 273; Encyclopaedia Britannica, nav. mesto.

    54 Vidi naroito Politics Among Nations, II izd., New York 1954, passim, a naroito str. 8 i dalje, 527 i dalje; In Defense of the National Interest, New York 1951, str. 7 i dalje.

    55 Vidi kritiku kod R. Stojanovia, Politika sile u meunarodnim odnosima, Jugoslovenska revija za meunarodno pravo, 1966, str. 78 i dalje.

    56 . Nini, pie da je nacionalni interes po pravilu onakav kako ga shvataju one drutvene snage koje u datom istorijskom momentu dre politiku vlast u dravi, a one ga shvataju tako da vie ili manje potpuno identifikuju taj opti interes sa svojim posebnirn klasnim i drugim interesima, ali istovremeno opominje da se treba uvati preteranog uproavanja, Metodologija prouavanja meunarodnih odnosa, Arhiv za pravne i drustvene nauke, 1960, str. 248. Tako npr. E. S. Furniss i R. C. Snyder ak kau: Nacionalni interes je ono to takvim smatra drava (nation), tj. odluiva. An Introduction to American Foreign Policy, New York 1955.

    57 0n (nacionalni interes) opominje vladajue jednog vremena da bezbednost i veliina drave moraju da budu ciljevi diplomata i (Homme diplomatique), bez obzira na ideologiju na koju se pozivaju Nav. delo. str. 101.

    58 Isto, str. 82 i dalje.

  • 59 Najea rezerva u pogledu iznoenja sporova na arbitrau sroena je tako da se izuzimaju sporovi koji se tiu ivotnih interesa i nezavisnosti. Zanimljivo je da su u nekim ugovorima ivotni interesi dalje kvalifikovani kao krajnje vani ivotni interesi. Vid. Socit des Nations, Arbitrage et Scurit, Etude methodologique des conventions d'arbitrage et des traites de scurit mutuelle dposs auprs e la Socit des Nations. Geneve 1927. Dok. DN C. 653. M. 216. 1927, V, str. 23.

    60 Izraz je predloio K. D e u t s c h i on se ubrzo proirio. Deutsch i njegovi saradnici razlikuju amalgamiranu sigumosnu zajednicu, gde se vie dotadanjih drava ujedinjuje u novu, i pluralistiku sigumosnu zajednicu, gde drave i dalje postoje. Pri tom oni ne misle samo na integrisanje, nego i na takve situacije gde nema nikakvih organizacionih oblika, kao npr. na odnos SAD i Kanade. Political Community in the North Atlantic Area, Princeton 1957, passim.

    61 Sv. I, str. 642.

    62 Str. 96 (kurziv na).

    63 Nav. mesto.

    64 Pomo zemljama u razvoju i razvoj sistema kolektivne bezbednosti", Jugoslovenska revija za meunarodno pravo, 1965, str. 236.

    65 Nav. delo, str. 31.

    66 M. Bourquin, Le probleme de la scurit internationale Recueil des Cours 49 (1934), str. 473 (kurziv na).

    67 International Relations, New York etc. 1950, str. 532.

    68 E. 0. Czempiel, Das amerikanische Sicherheitssystem 19451949. Berlin 1966, str. 61.

    69 A. W o 1 f e r s, The Pole of Power and the Pole of Indifference, u: Rosenau, nav. delo (nap. 24), str. 178.

    70 Vidi H. Oncken, Ueber das politische Moliv der Sicherheit" in der europischen Geschichte, Berlin 1926, str. 12 i dalje.

    71 Nav. delo, str. 8 i 16.

    72 Nav. delo, str. 177. Ovaj pisac s pravom napominje da mnogo vie drava no to se misli sledi samonegatorske ciljeve zbog pogreno shvaenih ili falsifikovanih pravih nacionalnih interesa. U ovu kategoriju ne spadaju, dakle, samo altruizam ili rtvovanje nacionalnih ciljeva optijim. Str. 178, nap. 11.

  • 73 F. Engels, Biljeke o ratu, Beograd 1947, str. 55