„СЛУЖБЕНИ ЛИСТ" излази два пута не-дељно. — Рукописи гс не враћају. — Огласи по тарифи. — Текући рачун број 10-313-004. — Поштарина плаћена у

готову.

Субота, I новембар 1947 БЕОГРАД

БРОЈ 93 ГОД. lil

Цена овом броју је 6.— дин. — Претплата за прво полугође износи динара ЗОО.—, a за целу 1947 годину динара 600.—. — Редакци ја Нранкова бр. 20. — Телефони:

Редакција 28-838, Администрација 22-619

682.

у к а з О РАТИФИКАЦИЈИ СПОРАЗУМА КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА МЕЂУНАРОДНУ

ЗДРАВСТВЕНУ ОРГАНИЗАЦИЈУ

На основу тач. 9 чл. 74 Устава Президијум Народне скупштине Федеративне На-родне Републике Југ ослаби је одлучује:

Чла,н I Ратификују се споразуми који се односе на Међународну здравствену органи-

зацију, закључени у Њујорку 22 јула 1946 године, и то: 1) Завршни акт Међународа здравствене конференције; 2) Устав светске здравствене организације; 3) Споразум који су закључиле владе претстављене на Међународној здравственој

конференцији; и 4) Протокол који се односи на Међународни уред за јав,ну хигијену,

a који гласе:

ZAVRŠNI АКТ MEĐUNARODNE ZDRAVSTVENE KONFERENCIJE

Međunarodna zdravstvena ko,nferencija za osnivanje jedine međunarode zdravstvene organizacije bila je sa-zvana o,d strane Ekonomskog i socijalnog saveta Uje-dinjenih nacija ria osnovu sledeće rezolucije od 15 fe-bruara 1946:

»Ekonomski i socijalni savet, uzimajući na znanje dekoraciju koju su zajednički predložile delegacije Brazilce i Kime u San Francisku, a koja se odnosi na Međunarodnu zdravstvenu kon-ferencija i koja je bila jedno glasao prihvaćena, a prLznavajući hitnu potrebu međunarodne akcije na polju narodnog z,dravlja,

1. odlučuje da sazove jednu međunarodnu kon ferenci ju radi rasni atr anja obima ,i podesnog mehanizma za međunarodnu delatnost na polju narodnog zdravlja i predloge za obrazovanje jedne jedine Međunarod,ne zdrave tv ene organi-zacije Ujedinjenih nacija;

2. poziva članove Ujedinjenih nacija da kao pretstavnike na ovoj konferenciji pošalju struč-njake za narodno zdravlje;

3. o-sniva Pripremni tehnički komitet sa ci-ljem da pripremi nacrt dnevnog reda i predloge koje će razmatrati konferencija, i imenuje sle-deće stručnjake lili njihove zamenike koji će sačinjavati Komitet:

1. Dr. Gregorio Berma,nn (Argen.tina) 2. Dr. Rene Sand (Belg,ija) 3. Dr. Geraldo H. de Paula Souza (Brazi-

lija) -4. General-Maior G. B. Chi,sholm (Kanada) 5. Dr. P. Z. King (Kima) (Zamenik Dr. Sze-

ming Sze)

6. Dr. Jozef Can cik (čehoslovačka) l , Dr. Aly Tewfik Shousha Pasha (Egipat)

8. Dr. A Cavaillon (Francuska) (Zam-enik DT. Leclainche)

9. Dr. Kop anares (Grčka) 10. Major C. Mani (Indija) (Zamenik Dr.

Chun i Lal Katral) 11. Dr. Manuel Martinez Baez (Meksiko) 12. Dr. Karl Eva,ng (Norveška) 13. Dr. Martin Kacprzak (Poljska) 14. Sir Wilson Jamezon (Ujedinjeno kraljev-

stvo) (Zamen.ik Dr. Melville Mackenzie) 15. Hirurg-Gen er al Thomas Parran (SAD)

(Zamenik Dr. James A. Doull) 16. Dr. Andrija Štampar (Jugoslavia)

a u savetodavnom svojstvu pretstavniike: Panamerickog zdravstvenog biroa (The Pan-

American Sanitary Bureau) Međunarodno^ ureda za javnu higijenu

(L'Office International d'Hygiene Publ'ique) Zdravstvena organizacije Društva naroda

(The League of Nations Health Organization) i UNRRA-e (United Nations Relief and Reha-

bilitation Administration); 4. Daje uputstvo Pripremnom tehničkom ko-

mitetu da se sastane u Parizu najkasnije do 15 marta 1946 i da podnese članovima Ujedi,njenih nacija i Savetu, najkasnije I maja 1946, svoj izveštaj, uključujući nacrt dnevnog reda i pred-loge;

5. odlučuje da će ma koju primedbu na izve-štaj Pripremnog tehničkog komiteta koju bude

Страна 1314 — Број 93 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Субота, I новембар 1947,

učinio u toku svog drugog zasedanja, saopštiti -predloženoj Međunarodno j konferencija;

6. nalaže Generalnom Sekretaru da sazove konferencija najkasnije do 20 juna 1946 i da po savetovanju sa pretsednikom Saveta, izabere mesto sastanka,«

.Deklaracije o sazivu Međunarode e zdravstvene kon-ferencije bila je jedn o-glasio pr,imljena na ko,nferenciji Ujedinjenih nacija za Međuna,rodnu organiza-c-iju u San Francisku.

Međun ar odn a zdravstvena konferencija je zasedavala u grada Njujo,rku od 19 juna do 22 jula 1946.

Vlade sledećih država bide su pos t av l j ene na Kon-ferencija preko svojih delegata:

Argentina, Australija, Belg,ija, Bolivija, Brazilija, Sovjetska Socijalisticka Republika Вј elo rusija, Kanada, čile, Kina, Kolumb,ija, Kosta Rika, Kuba, Čehos lovačka, Danska, Dominikanska Republika, Ekvador, Egipat, El Salvador, Etiopija, Francuska, Grčka, Gvatemala, Haiti, Honduras, Indija, Iran, I,rak, Lebanon, Liberija, Luksem-burg, Meksiko, Holandija, Novi Zeland, Nikaragva, Nor-veška, Panama, Paragvaj, Peru, Poljska, Republika Fili-pini, Saudi Arabica, Skija, Танг ska, Sovjetska Socijali-, sti eka Republika Ukrajina, Savez Sovjetskih Sodjalistič-kih Republika, Južno-Afrička Unija, Ujedinjeno Kra-: ljevstvo, Sjedinjene Amerićke Države, Urugvaj, Vene-cuela, Jugoslavia.

Vlade sledećih država bile su pos tav l j ene preko posmatrača:

Albanija, Austr,ija, Bugarska, Irska, Finska, ^Mađar-ska, Island, Italija, Portugal, Sij am, Švedska, Švajcar-ska, Transjordanija.

Vlade sledećih država bile su pozvane da pošalju posmatrače, ali nisu bile pretstava ene:

Avganistan, Rumunija, Jemen. Savezničke kontrolne vlasti za Nemačku, Japan i

Koreju bile su pretstavu ene preko posmatrača; Sledeće međunaroda organizacije bile su pretstav-

ljene preko posmatrača: Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih

nacija, Međunaroda organizacija rada, Liga društva Crvenog Krsta, Međunarodni ured za javnu higijenu, Pan američki sanitarni ured, Privremena međunarodna o,rganizacija za civilno

vazduhoplovstvo, Rokfeler ova fondacija, Organizacija za vaspitanje, nauku i kulturu Ujedi-

njenih nacija, UNRRA, Svetska sin,dikalna federacija. Konferencija je imala pred sobom i koristili a je kao

osnovu za diskusiju predloge Ustava Svetske zdravstvene organizacije i rezolucije koje je primio Pripremni teh-nički komitet eksperata. Komitet je bi,0 obrazovan u saglasnosti sa rezo-luci-jom Ekonomskog i socijalnog sa-veta od 15 februa,ra 1946. Pred konferemcijom se nalazio takođe i izvestan broj predloga koje su podnele vlade i razne organizacije.

Kao rezultat rasp,ravljanja na konferenciji, kako je zabeleženo u zapisnicima i izveštajima njegovih komi-teta i potkomiiteta kao a plenarnih sednica, sastavljeni su i zasebno potpisani sledeći instrument-i:

Ustav Svetske zdravstvene organizacije, Sporazum o obrazovanju Interimne komisije Svet-

ske zdravstvene organizacije, Protokol o Međunarodnom uredu za javnu higijenu.

Konferencija je primila sledeću rezoluciju: »Konferencija sa zadovoljstvom prima na zna«:

nje korake које je već preduzeo Ge,neralni Se-j kr etar Ujedinjenih nacija kako bi stvorio priv,re-j meni mehanizam za produženje preostalih delate nos ti Zdravstvene organizacije Društva naroda, kak,o je to prepo,ručeno u rezoluciji: V Prip,remnog tehnič,kog komiteta na dan 5 aprila 1946, i traži da Generalni!, Sekretar Ujedinjenih nacija, iu cilju izbegavanja udvostručavanja funkcija, poduzme potrebne mere za prenos na In terminu komisiju Svetske zdravstvene organizacije, što je moguće pre, onih funkcija Zdravstvene organizacije D,ru-, štva naroda koje su Ujedinjene nacije preuzele na sebe.

U POTVRDU ČEGA su delegati potpisali ovaj završni akt.

RAĐENO u gradu Njujorku, dvadeset drugog jula 1946, u jednom primerku na engleskom, fran-cuskom, kineskom, ruskom ,i španskom jeziku, od k-ojih je svaki tek,st podjednako verođostojain. Or,iginaln,i te,kstovi ima da se deponuju u arhivi Ujedinjenih nacija. Generalni Sekretar Ujedinje-nih nacija poslaće overene prepise sv,im Vladama, pretstavaenim na konferenciji.

'Argentina — Alberto Zwank; Australija — 'A. H, Tange; Belgija — Dr. M. de Laet; Bolivija — Luis V. Sot elo; Bra,zilija, — Geralđo H. de Paula Souza; Sovjet-ska So ci jail i stiska Republika Bjeh puši je — N. Evstafiev; Kanada — Brooke Claxton, Brock ChishoLm; Čile — Julio Bustos; Kina — Shen J. K., L. Chin Yuan, Sze-nrng Sze; Kolumbija — Carlos Ur,ibe Aguirre; Kosta Rika — Jakne Ben avid es; Kuba — Dr. Pedro Nogue/ra, Viktor Santarnanna; Čehoslovačka — Dr. Jo,sef Cančik; Danska — J, O ersko v; Dom mik an sik a Republika — Dr. L. F. Thomen; Ekvador — R. Nevarez Vasquez; Egipat — Dr. A. T. Choucha, Taha Elsayed Nas-r bey, M. S. Aba-za; El Salvador — Aristides Moli; Etiopija — G Tesem-. ma; Fr,ancuska — J, Pari sot; G r č k a - D r . Phokion Kopa-naris; Gvatemala — G, Moran, J. A. Munoz; Haiti — Rulji Leon; Honduras — Juan Manuel Fiallos; Indi,j.a — C. K, Laksh-m a-nan, C. Mam; Iran- — Chasseme drami, H. Ha-fezi; Irak — S. Al-Zahawi, Dr. Ihsam Dogramaj'i; Leba-non — Georges Hakim, Dr. A. Makhlouf; Liberija — Joseph Nagbe Togba, John B. West; Luksemburg — Dr. M. de Laet; Meksiko — Mondrago,n; Holandija'—-C. van den Berg, Ct Banning, W. A. Timmerman; Novi Zeland — T, R. Ritchie; Nikaragva — A. Sevilla-Sacasa; Norveška — Hans Th. Saindberg; Panama — J. J. Va Ha-ri no; Paragv,aj — Angel R. Gineš; Peru — Carlos Enri-que Paz Solidan, A. Toranzo; Poljska — Edward Grze« gorzewsiki; Republika Filipini — H. Lara, Walfri-do de Leon; Saudi Arabija —' Dr. Med hat Cheikh-Al-Ardh, Dr. Yahia Nasuti; Sirija — D,r. C. Trefl; Turska — Z. N. Barker; Sovjetska Socijalistiička Republika Ukrajina — L. I. Medved, L, I. Kaltchenko; Unija Sovjets,kih Socija-lističkih Republika — F. G. Krotkov, pod rezervom rati-' fikacije od strane Prezidiuma Vrhovnog Sovjeta SSSR-a; Južno-Afrička Unija — H. S. Gear; Ujedinjeno Kraljev-stvo — Melville D. Mackenzie; Velika B,ritanija i Se-verna Irska — G. E, Ya-tes; Sjedinjene Američke Države — Thomas Parran, Ma-riji a M, Eliot, Franc G. Boudreau; Urugvaj — Jose A. Mo.ra, R. Rivero, Carlos M. Bar-, berousse; Venecuela — A. Arreaza Guzman, ad ,referen-dum; J-ug osl a Vija — Dr. A. Štampar.

^

Avgan i s t an , - ; Alban-ija — T. Jakova; Austrija — Dr. Marius Kaiser; Bugarska — Dr. D. P. Orahovatz; Irska — John D. Mac Cormack; Fin-ska — Osmo Tur-p ein en; Mađar,ska —; Island —; Italija — đovani, Al-berto Canaperia; Portugal!ja — Francisko C. Cambour-nac; Rumunija —; Sij am — Buni i an-g Tamthai; Šved-ska —; Švajcarska — Dr. J. Eugsler, A. Sauter;tfPrans-jordanka — Dr. D, T-utom j-i; Jemen —.

^ , б о т а , ^ н о в е м б а р 1947 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Брод 93 — Страна Ш15

USTAV SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE Države potpisnice ovog Ustava i z j av l ju ju ,^ skladu

,s^oveljoim Ujedinjen'lh nacija, da sledeća načela pret-si'avl'jaju osnove za sreću svih naroda, za njihove uskla-đene odnose i za njihovu bezbednost:

Zdravlje pretstavka potpuno telesno, duševno i sooi-fj:aino blagostanje i ne sastoji se samo u odsutnosti bole-etrdl.i telesnih neđostataka.

Najviši -dositiživd zdravstvena standard pretstavka Jedno od osnov,nih prava svakog ljudskog bića bez obzira na rasu, veru, političko uverenje, ekonomsko ili socijalno stanje.

Zdrav.lje svih naroda je od osnovne važnosti za po-stizanje mira ,i bezbednosti i zavisi od najpotpunije saradnje pojedinaca i država.

Rezultati ma koje države u pogledu poboljšanja i zaštite zdravlja od koristi su za sve.

Nejednak razvoj u raznim zemljama u pogledu po-bo.ljšanja zdravlja i bo,rbe protiv bolesti, naročito zara-znih, pretstavlja zajedničku opasnost.

Zdrav razvitak deteta je od osnovne važnosti; spo-sobnost da živi u s,kladu s ambijentom koji se menja, pretstavlja najvažnije u ovom razvitku.

Davanje mogućnosti svim narodima da se koriste bla,godetima medicin ski h, psiho;! oških i, srodnih nauka, bitno je za najpotpunije postLzavanje zdravlja.

Obavešteno st javnog mnjenja i aktivna sa.radnja 'javno,sti od najveće su važnosti za poboljšanje zdravlja naroda.

Vlade snose odgovornost za zdravlje svojih na.roda, i ovoj mogu 'udovoljiti jedino pr ed uz im ап ј е т odgovara-juoi,h zdravstvenih i socijal.nih mera.

PRIHVATAJUĆI OVA NAČELA, a u cilju ,saradnje како između njih samih tako i sa drugima, r,adi ,pobolj-šanja zaštite zdravlja svih nar,oda, Strane Ugovornice spo,razumele su se o evom Ustavu i ovime osnivaju Svetsku zdravstvenu organizac,iju kao specijalizovanu agenciju saglasno odredbama člana 57 Povelje Ujedi-njenih nacija.

GLAVA I Cilj

Član I Svetska zdravstvena organizacija (u daljem tekstu

»Organizacija«) ima za cilj da svi narodi postignu naj-viši mogući zdravstveni nivo.

GLAVA II

Funkcije

Član 2 Da bi postigla svoj cilj, Organi,zacija će imati sle-

deće funkcije: a) da dejstvuje kao rukovodeća i koo,rdinaciona

vlast u međumarodniom zdravstveno,m radu; b) da ostvari i od,rži uspešnu saradnju sa Ujedinje-

nim nacijama, specijalizovanim agencija,ma, državnim zđravst vernim upravama, profeti on al nim grupama ka,o i drugim organizacijama za koje to nade za shodno;

c) da vladama, na njihovo traženje, pomaže u ja-čanju njihove zdravstvene službe;

d) da na molbu vlada ili nji,hov,im p,ristankom pruža o,dgovarajuću tehničku" pomoć i, u hitnim slučajevima, potrebnu p,rvu pomoć;

e) da n,a molbu Ujedinjenih nacija pruža zđrav-stvene usluge ti sredstva s,pecijalnim grupama, kao što su stanovništvo teritorija pod staratelj st vom, Ш da - u t o me ir aidu pomaže;

f) da usp,ostavi i održava admain,istrativnu ,i tehni-čku službu која bude smotrama potrebnom, podražurne-yajiooii i epidemiološku ,i ,statističku službu;

g) da potstakne i unapredi rad n,a otstranjivanju epidemičkih i drugih bolesti;

h) da usavršava, ako je potireibnio u s ar,adu ji s dru-gim spe ci jal iz,ovamiiim agencijama, poboljšanje ishrane, mesne ć nih sl u ča,j ev a;

i) dia pomaže, alko je potrebno u saradnji sa dru-gim speciijiailiizovaniim agencijam,a, poboljšanje ishrane; stanovanja, primene zdravstvenih propisa, odmara, eko-n o m s k i i nadin!,h uslova kao i svih ostalih uslova hii-'giiijene ambijenta;

j) da potpomaže saradnju medu naučnim i profe-sionailinOm grupama koje doprinose napretku zdravija;

k) da predlaže konvencije, sporazume ,i, pravilnike, da daje preporuke u pogledu međunairodniih zdravstve-nih pitanja ,i da vrši poslove kolji:, će ovim biti:! dodeljeni Organizaciji) i koji su u skladu s njenim c,i,ljem;

I) da unapređuje zdravlje i blagosta,nje miajke i de--teita i da jača njihovu sposobnost da žive harmonično sa ambijentom koji se menija;

m) da pomaže delatnost na poliju duševnog zdravlja,, pogotovu o,nu koja se tiče stvaranja harmonije u ljud-skim odnosima;

n) da potpomogne i rukovodi istraživanjem na, polju zd naivca;

o) da doprinosi ,робо lij s,an ju standarda nastave i obuke u z dir avs tv emini, mediji laškom I srodnim profe-siju ,а,та;

p) da prouča,va i da podnosi izveštaj, alko je po-t,rebno u s,ar,adnji sa drugim specijalizovanim agenci-jama, O admi-ini'StmtJvnoj i SODI jadnoj tehnici,, koja se tiče javniojg zdravlja ,З lekarskog staranj.a sa stanovišta pređoh,rame i lečenja-, uključivši bolničku službu i so-cijalnu sigurnost;

q) da pruža obaveštenja, salvete i pomoć n-a poliju zdravlja;

r) da pomaže u razvijanju obave steno sti javnog mnjenja syilh naroda u pitanjima zdravlja;

s) da ustanovi i, prema potrebi, revidira međuna-rodnu nomenkliatuiru bolesti, uzroka smrti i metoda na polju narodnog zdravlja;

t) da stan dar dli,zima, premio potrebi, proceduru dija-gnoze;

u) da razvija1, uspostavi! 'il poboljša međunar,odni standard hrane, bioloških, fa rima ce ut sluh i sličn,ih pro-izvoda; '

v) uopšte da preduzme svaku potrebnu akciju da bi se postigao cilj Organizacije.

GLAVA III članstvo i vanredno članstvo

Član 3 Članstvo Organizacije irna da bude otvoreno za sve

države.

Član 4 Članovi Ujedinjenih nacija mogu posteri članovi'

Organizacije potpisom ,rili prihvat ап je ni na drugi način ovog Ustava, u s,agla s,nio sti sa odredbama Glave XIX i' u skl,adu sa njihovom ustavnom procedurom.

Član 5 D,ržave Čije su v,lade bile pozvane da pošalju po-

smat,rače na Međunarodnu zdravstvenu konferencija!, održanu u Njujorku 1946, mogu postati članovi potpi-sivanjem idi prihvatanju! та drugi!, način ovog Ustava, u skladu s-a odredbama GliaJve XIX di u skladu sa njiho-vom ustavnom procedurom, pod pret postavkom da je potpis tili prihvatanje izvršeno pire prve sedmice Zdrav-stveme skupštine.

Član 6 Pod rezervom uslova ma kojeg sporazuma, i,z među

Ujedinjenih nacija i Organizacije, odobrenog u smislu Glave XVI, Države koje ne postaju Članovi prema čla-novima 4 i 5, mogu zatražiti da po,stanu Članovi- i biće pri,mi jeni kao Članovi kada njiho,va molba bude usvo-jena prostom većinom та Zdravs tv crnoj skupština

Страна 4 — Број 93 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Субота, I новембар 1947,

Čla,n 7 Ако kojii Član propusti da odgovori svojem finan-

siskim obavezama prema Organizaciji, kao i u drugim izvan,rednim okolnostima, Zdravstvena skupština može, pod-uslovoma koje oma'bude našla za shodne, da suspen-duje pravo glasa i kori,šćenje usluga na koje Član im-a pravo. Zdravstvena skupština imaće pravo da ponovo uspo,stavi: ovo pra,vo glasa i korišćenje usluge.

Član 8 Teritorije ali grupe teritorija koje ne rukovode

svojim međunarodni!!! odnosima Zdravstvena skupština može primati kao Vanredne Članove ma traženje koje u njihovo ime podnese neki Član "ili која druga vlast која rukovodi njihovim me duma rodnim odnosima. Pret-stavke! Vanrednih Članova na Zdravstvenoj skupštini treba da su kvalifikovani svojo,m stručnošću п,а polju zdravlja i treba dia su ,izabrani između domorod°čkog stanovništva. Prirodu i opseg prava i obave,za Vanred-ni,h Članova odrediće Zdravstvena skupština.

GLAVA IV

Organi

Član 9 Poslove Organizacije vršiće: a) Svetska zdravstvena konferencija (u ovom tekstu

»Zdravstvena skupština«). b) Izvršni odbor (u daljem tekstu »Odbor«). c) Sekretarija,t.

GLAVA V

Svetska zdravstvena skupština

Član IO Zdravstvena skupština biće sastavljena od delegat-a

kojiii p o s t a v l j a j u Članove.

Član l i Svaki Član biće pr i s tav l jen sa najviše trli- 'delegata

od kojih će jeda,n biti određen od strane Člana kao glavni delegat. Ovi delegati biće izabrani među licima kojiai su najviše kval,ifikovana svojom stručnošću na polju zdravija, prvenstveno^ ona koja p o s t a v l j a j u dr-žavnu zdravstvenu upravu Člana.

Čla,n 12 Delegate mogu pratiti zamenici if savetoda,velit.

Član 13 Zdravstvena skupština će se sast-ati na redovno go-

dišnje zasedanje, ,а prema potrebi na naročita zase-danja. Ona će biti sa,zvana na traženije Odbora ili ve-ćine Članova.

Član 14 Zdravstvena s,kupština će na svakom godišnjem

zasedanju 'izabrati državu ili1 oblast u koj,oj će se .odr-žat,i iduća godišnja skupština a Odbor će naknadno odrediti mesto. Odboir će odrediti mesto gde će održati specijalno zasedanje.

Čla,n 15 Odbor će, po savetovanju sa Generalnim Sekreta-

rom Ujedinjenih nacija odred-iti datum svakog godišnjeg i specijalnog zaseda,nja.

Član 16 Zdravstvena skupština iz,abraće svog pire!sedni'ka i

ostale funkcionere na početku svakog godišnjeg zase-

danja. Oni će vršiti svoje dužnosti do izbora mj Ulovili naslednika.

Član 17 Zdravstvena skupština će usvojiti) svoj,/sopstveni4

poslovnik.

Član 18 Funkcije Zdravstvene skupštine će "biti: a) da odredi politiku Organizacije; : b) da imenuje Članove koji su ovlašćeni da odrede

lice koje će vršiti dužnosti u Odboiru; c) dia post,avi Generalnog direktora; d) da prouči! Ć, odobri izveštaje i delatnost Odbora

i Generalnog direktora kao i da dalje instrukdje Od-boru u pogledu predmeta po kojima bi se smatralo da je poželjno preduzeti akciju, proučiti ih, izvršiti istra-živanja ili po njima dati i,zveštaj;

e) da osnuje komitete koji bi se smatrali potrebnim z,a rad Organizacije; - i

f) da nadzire fioainsisku politiku Organizacije i da prouči i odobri budžet;

g) da da instirukcije Odboru i Generalnom direk-toru da skrenu pažnju Članovi-ma i me đu narodnim or-ganizacijama, kako državnim tako i nedržavnim, na svako pitanje-u odnosu na zdravlje koje Zd,ravstvena skupština sm,atra za shodno;

h) dai pozove svaku organizaciju, međunarodnu ili nacionalnu, državnu ili nedržavne koja, im,a dužnosti srodne dužnostima Or gami гас i jie, da postavi pretstav-nika koj,i će učestvovati bez prava glasa na njenim sednicama i,li na sednicama komiteta i konferenciji ama sazvanim pod njenim okriljem, pod uslovima propisa-n,im od strane Zdravstvene skupštine; ai'i, ako su u pi-tanju nacionalne orga,nizacije, pozivi će biti upućeni samo u saglasnosti s odnosnom vladom;

i) da osmotri, preporuke kolje se odnose n,a zdrav-lje a koje je učinil,a Generalna skupština, Ekonomski i1

socijalni savet, Salvet bezbednosti ili Starateljski1 savet Ujedinnjenih. nacija С, da ove izvesti o koracima koje je Organi,zacija podužeg radi izvrše,nja tih preporuka;

j) da podnosi izveštaj Ekonoms,kom i socijalnom savetu u saglasnosti sa bilo koijim sporazumom između Organizacije i Ujedinjenih nacija;

k) da preko osoblja Organizacije, osnivanjem svo-jih vlastitih ustanova ili saradnjom sa zvaničn,i,m i ne-zvan i eni m ustanovama bilo kog Člana a u saglasnosti1

sa njegovom vladom, pomaže i vodi istraživanja na polju zdravlja;

I) da osnuje druge ustanove koje smatra poželjnim; m) da, preduzm-e svaku shodnu akciju radi p o š t i -

vanja cilja Organizacije.

Član 19 . Zdravstvena skupština biće ovlašćena da usvaja kon-

vencije iliii sporazume po svim predmetima u 'okviru n,adležnosti Organizacije. Dvotrećinska većina ^ Zdrav-stvene skupštine bi,će potrebna da bi se usvojile kon-vencije iilii! sporazumi koji će stup,iti mal snagu u po-gledu svakog pojedinog Člana kada ih on bude prihvat tio shodno svom ustavnom postupku.

Član 20 . Svaki Član se obavezuje da će u roku od L8 meseci

po usvajanju neke konvencije il,i sporazuma od strane Zdravstvene skupštine, preduzeti akciju koja se odnosi na pri,hvatanje takve konvencije ili spor,azum,a. Svaki' Član će notifikovati Generalnom direktoru (akciju koju je preduzelo, i a,ko n,e prihvati takvu ko,nvenciju idi spo-razum u određenom roku, daće izjavu io razlozima ne-usvajanja. Svatko Član se saglašava s tim da će u slu-čaju usvajanja podnositi godišnji izveštaj Generalnom direktoru u -saglasnosti sa Glavom XIV.

Субота, 1 новембар 1947 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Брок 93 — Страна 1317

Clan 21 Zdravstvena skupšti,na bice ovlašćena da usvaja od-

redbe u pogledu: (al) sanitarnih i karan tonskih mera као i; drugih

mena na,menjenih sprečavanju širenja bolesti iz jedne zemlje u drugu;

(b) nomenklatura u pogledu bolesti, uzroka smrti i prakse po pitanjima narodnog zdravlja;

(c) standarda u pogledu metoda dijagnoze za me-međunarodnu upotrebu;

(d) standarda u odnosu na sigurnost, čistoću i dej-stvo bioloških, farmaceutskih i s,ličnih proizvoda u me-đu narodnom trgovačkom prometu;

(e) oglašavanja i e tke t imnja bioloških, fairmaceut-skiih li sličnih proizvoda u međunairođnom trgovačkom pro metu,

Član 22 'Odredbe usvojene u smislu člana 21 stupiće na

s,nagu za sve. Članove, pošto bude izvršena propisna noitifiikacija o njihovom usvajanju od strane Zdrav-s t v a « skupštine, osim za one Čla,nove koji u roku predviđenom u not i tika ci ji budu saopštili Generalnom direktoru da ih odbacuju il,i čine rezerve.

Član 23 Zdravstvena skupština će biti ovlašćena da Čf'ni

preporuke Članovima u pogledu ma kojeg predmeta u okviru nadležnosti Organizacije.

GLAVA VI

Izvršni odbor

Član 24 Odbor će s,e sastojati od 18 lica, određen,ih od istog

broja Članova. Vodeći računa o pravičnoj ge,ogr af skoj raspodela, Zdravstvena skupština će izabrati Članove koji će ima-ti pravo da odrede lica koja će vršiti duž-nosti u Odboru. Svaki od tih Članova treba da postavi u Od,bor tehnički kv aliifi kovano liče na polju zdravlja koje mogu pratiti zamenici i savetodavci.

Čla,n 25 Ovi Članovi biće izabrani na tri godine i mo-gu po«

novo biti izabrani, s tim d,a u pogledu Čl,anova izabra-nih prilikom p,rvog zasedanja Zdravstvene skupštine, trajanje man,data šestorice Član,ova bude jedn,a godina, a trajanje mandata drugih šest Članov,a dve godine, ka-ko to bude određeno kockom.

Član 26 Odbor će se sastati najmanje dva put,a godišnje i

odrediće mesto svakog sastanka.

Član 27 Odbor Će izabrati svog pretsednik a među svojim

Članov,ima i usvojiće svoj poslovnik.

Član 28 Funkcije Odbor,a biče: (,a) da izvrši odluke i sprovodi politiku Zdravstvene

skupštine; (b) da dejstvuje kao izvršni org,an Zdravstvene

skupštine; (c) da vrši sve druge funkcije koj,e mu poveri Zdrav-

stvena skupština; (d,) d,a daje savete Zdravstvenoj skupštini po pi-

tanji,ma koja mu ona bude uputila a po predmetima koji s,u povereni Organizaciji kon ven,e i jama, sporazu-mima i odredbama;

(e) da Zdravstvenoj skupštini daje savete- i podnosi predloge po sopstvenoj inicijativa

(f) da pripremi dnevni ,red sednic,a 'iZdravstvene sku,pštine; 5 ' ;

(g) da podnese Zdravstvenoj skupštini \ п,а razma-tranje i odobren је o,pšiti,, program rada za određeni period;' , - r,

(h) da proučava sva pitanja u okvi,ru .svoje n,ad-ležnosti; 1 ^

(i) da preduz,me hitne mer,e u okvi,ru fun.kcija i, fi-na,nsijs,kih sredstava Organi,zacije prilikom događaja koji zahtevaju neodložnu akciju. Naročito može cia ovlasti Generalo g direktora da preduzme potrebne ko-ra,ke radi su,zbijanja epidemije, da učestvuj,e u organi-za,ciji zdravstvene pomoći žrtvam,a kata,strofa kao i da pristupi proučava,n ji ma i istraživanjima na čiju hitnost je skrenuta pažnja Odboru od strane ma koi eg Člana ili Generalnog direktora,

Član 29 Odbor vrsi vlast u ime celoku,pne Zdravstvene skup-

štine koju mu je on,a delegirala.

GLAVA VU

S e k r e t a r a !

Član 30 S екг eta ri jat će se sastojati od Genera,lnog direkto-

ra, tehničkog i administrativnog osoblja potrebno,g Organizaciji.

Član 31 Generalnog direktora će postav,iti Zdravstvena skup-

ština ^ na osnovu imenovanja od strane Odbora pod uslovima koje Zdravstvena skupštin,a bude odredila. Generalni direktor, potčinjen Odboru, biće glavni tehni-čki i administrativni funkcioner Organizacije.

Član 32 Generalni direktor biće p,o službenoj dužnosti se-

kreta,r Zdravstvene skupštine, Odbora, svih komisija i komiteta Organizacije ,i konferencija koje ona bude sa-zvala. On može preneti ove funkcije.

Č,lan 33 Generalni direktor odnosno njegov pretstavnik

može, u saglasnosti s,a Čla,novim,a, ustanoviti proceduru koja će mu omoguć,iti, u cilju vršenj,a njegovih funkcija, da ima nep,osred,an pristup raznim njihovim vlastima, naročito njihovim zđravsitvenim upravama ^ nacionalmim zdravstvenim državnim ili nedržavnim organizacijama, On može takođe uspostaviti direktne odnose sa među-narodnim organizacijama čija delatnost dolazi u okvir nadležnosti, Organizacije. On će izveštava^ regionalne urede o svim pitanjima koja obuhvataju njihova odnosna područja.

Član 34 Generalni direktor pripremaće i podnosiće godišnje

Odbor,u finainsiski izveštaj i budžetski proračun Orga-nizacije.

Član 35 Generalni direktor postaviće osoblje Sekretarijata

u skladu sa pe,rsonal,nim propisima ustanovljenim od strane Zdravstvene skupštine. Pri postavljanju osoblja glavna pažnja će se posvetiti tome da se obezbedi da efikasnost, nepristrasnost i međunarođno-pretstavnički karakter Sekretarijata bude održan na najvišem nivou. Obratiće se pažnja n,a važnost regrutovanja osoblja па najširoj mogućoj geografskoj osnovi

Страна 1318 — Број 93 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Субота, I новембар 1947,

Član 36 Uslovi službe osoblja Organizacije im,aće da budu

što je mogući više u skladu sa propisima za osoblje drugih organizacija Ujedinjenih nacija.

Član 37 Piri wsenj-u svojih dužnosti Generalni direktor i

osoblje ne smeju tražiti niti dobijati instrukcije od - bilo koje vlade ili vlasti izvan Organizacije. Oni imaju da se klone svake akcije koja bi mogla d^ ima odraza na njihov položaj međunarodni!! funkcionere Svaki Član Organizacije, sa svoje strane, obavezuje se da će po-štovati isključivi međunarodni karakter Generalnog di-rektora i osoblja i da neće pokušavati uticati na njih.

GLAVA VIH

Komiteti

Član 38 Odbor će osnovati komitete koje odredi Zdravstve-

na skupština, a može, po vlastitoj inicijativi ili po pred-logu Generalnog direktora, da osnuje i druge komitete koje smatra poželjnim da služe bilo којој svrsi u okvi-ru nadležnosti Organizacije.

Član 39 S vremena na vreme a u svakom slučaju 'jedanput

godišnje, Odbor će pro,učiti potrebu za produženje rada pojedinog komiteta.

Član 40 Odbor može da se postar,a da se stvore zajednički

ili mešoviti komiteti sa drugim organizacijama ili da O,rganizacija učestvuje u takvm komitetima, kao i da Organizacija bude pos t av l j ena u komiteti,ma koje su takve druge or,ganizacije osnovale.

GLAVA IX

Konferencije

Član 41 Zdravstvena skupština ili Odbor mogu sazvati me-

sne, generalne, tehničke ili druge specijalne konferen-cije radi raz,matranja ma kojeg predmeta u okviru nad-ležnosti Organizacije i mogu da se postaraju da na ta-kvim konferencija m,a budu pretstavljene međuinarodne organizacije i, uz saglasnost od,nosnih vlada, nacionalne organizacije, državne ili nedrž,avne. Način takvog p o -stavljanja odrediće Zdravstvena skupština ili Odbor.

Član 42 Odbor može da se postar,a da Organ,izacija bude

pretka vl jen a na kont er en ci jama za koje Organizacija, po mišljenju Odbora, ima inter esa'.

GLAVA X

Sedište

Čla,n 43 Sedište Organizacije odrediće Zdravstven,a skup-

ćtina po savetovanju sa Ujedinjenim nacijama.

GLAVA XI

Regionalno uređenje

Član 44 (a) Zdravstvena skupštin,a će ,s vremen,a na vreme

odrediti geogra,fske oblasti u kojima je poželjno da se o snu j e region aim a or ganizaci j a.

(b) Zdravstve,n,a skupština može, uz saglasnost ve-. ćine Članova, koji se nalaze u granicama tako određe-nih oblasti, da osnuje regionalnu organiz,aciju radi za-dovoljavanje specijalni!! potreba oblasti. Ne može biti više od jedne regionalne organizacije u pojedinoj oblasti.

Čla,n 45 Svaka regionalna organizacija biće sastavni deo

Organizacije u saglasnosti sa ovim Ustavom.

Član 46 Svaka regional,na organizacija će se sastojati od

regionalnog komiteta i reg,ionalnog ureda.

Član 47 ^ Regiona,lni komiteti biće ,sastavljen,i od pretstavnika

Država Članica i Vanrednih Članova u odnosnoj oblasti. Terito,rije ili grupe teritorija u granicama oblasti, koje ne rukovode svojim međuna,rodnim odnosim,a i koji nisu Vanredni Članovi imaće pravo da budu pos tavl jeni u regionalnim komitetima i d,a učestvuju u njima. Pri-rodu i obim p,rava i obaveza takvih teritorija ili grupa teritorija u regiona,lnim komitetima odrediće Zdr,avstve-na skupština u konsultacijd sa Članom ili drugom vlašću koji rukovode međunarodnim odnosim,a tih terito,rija kao i sa Državama Članicama u toj oblasti.

Član 48 Regionalni komiteti će se sastati kad god je to

potrebno i odrediće mesto svakog pojedinog sastanka.

Član 49 Regionalni komiteti će sami usvojiti svoj poslovnik.

Član 50 Funkcije regionalnih komiteta će biti: (a) da formuliše politiku која se odnosi na pitanja

isključivo regionalnog karaktera; (b) da nadzire delatnost regionalnog ureda; (c) da savetuje regionalnom uredu da sa,zove tehni-

čke konferencije kao i da obavi dru,gi, posao ili da izvrši istraživanje po predmetima zdravlja, što bi po mišljenj,u regionalnog komiteta pomoglo postizavanju ciljeva Organizacije u granicama oblasti;

(d) da sarađuje sa odnosnim regionalnim komite-tima Ujedinjenih nacija kao i sa takvim komitetima ostalih specijalizovanih agencij,a i drugim regionalnim me đu narod nim organizacijama ko-je imaju zajedničke i,nterese sa Organizacijom;

(e) da preko Generalnog direktora daje salvet Or-ganizaciji po me đu narodnim zdravstvenih pisanjima koja im,aju Širi značaij od regionalnog;

(f) da preporu,či dodeljivanje nak,nadnih regional-nih doprinosa od strane vlada odnosnih oblasti (alko deo centralnog budžeta O,r ga niz a c'i je, odobren toj obla,sti, nije dovoljan za izvršavanje regionalnih funkcija;

(g) sve druge funkcije koje regionalnom komitetu budu dele g,i r a i Zdravstvena, skupština, Odbor ili Gene-ralni direktor.

Član 51 Pod opštom vla,šću Generalnog direktora Organi-

zacije, regionalni ured će biti, administrativni ured ,re;« gionalnog komiteta. On će dalje, u granicama obl,ast^ izvrštaivaiti odluke Zdravstvene skupštine i Odbora.

Član 52 Na čelu regionalnog' ureda biće regionalni 'direktori:

koga postavlja Odbor u saglasnosti sa regio,nalnim ko-mitetom.

Субота, I новембар 1947 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Брoij 93 — Страна tel 7

Čla,n 53 Osoblje regiionlalnog uredih će se posibalviilti ma način

koji će odrediti sporazumno Generailin,i direktor li regi-onalni direktor.

Član 54 Panam,e rile ka s,anitarna organizacija који piretst)av-

ljia,ju Pan am eri Ič ki sanitarni biro ,i Plama, тениске s,aimi-tarne konferencije као i sve drug,e meduvladime 'regl-io naime zdravstvene organizacije koje su posto jale pre Љша potpisi vanj,a ovog Ustava, biće u odgovarajućem ,токи uključene u Organizaciju. To uključivanje treba da se izvrši pio mogućnosti! što pire zajedničkom akci-jom zasnovanom na uzajamnom spora,zumu nadležnih ylastii, izraženom preko odnosnih organizacija,

GLAVA ХИ

Budžet i troškovi

Član 55 Gen era,Ini direktor će pripremiti i podneti Odboru

'godišnja budžets,ki proračun Organizacije. Odbor će ga rasmotniiti i podneti ga Zdr,avstvenoj skupštini; zajedno sp eveinituaiMm preporukama, koje ,Odbor smatra shodni,m.

'Čitan 56 Pod rezervom event u al,neg sporazuma između Or-

gialnli,zacije i Ujedinjeni'!!! mađija,, Zdraivstvena skupštin,a će ispitati i odobriti budžetski p-ro račun i razrezati troškove medu Članove u skladu sa skalom koju treba da utvrdi! Zdravstvena skupština.

Član 57 Zdravstvena skupština ili Odbor, postu paju ci- u ime

Ždravstveime skupšti,ne, mogu premiti;, darove il legate date Organizaciji! ,ј upravljati njima pod pretpostavkoni dia su us,lovi, vezani za takve darove ili legate,, prihva-tljiv,i za Zdravstvenu skupštinu ili Odbor fr da su u skladu sa cijevima i politikom Organizacije.

Član 58 Bilce osnovan je dam specijalan fond kojim ce 'Od-

bor riaspola,giaiti po svojoj diskreciji! radli pokrivanja potreba u bitnim 0 napr edvii denim slučajevflma.

GLAVA ХШ

Glasanje

Član 59 Svakii Čliain će imati jedan glas u Zdraivstvenoj

skupštini.

Član 60 (ai) Odluke Zdravstvene skupštine po važnim pita-

njim,a donosiće se avotre Glinskom večitom Člamovia: k,oji su prisutnu i glasaju. U ova pitanja spadaju: usvajanje konvencija tili spora,zuma,; odobravanje sporazuma ко-р т а se O,rganizacija dovodi u vezu sia Ujeden j,eni m na-ciji arna a meduv,ladinim organizacijama u agencijama u feikliaidu sa članovima 69, 70 ti! 72; amandman,; ovog ,Us tava.

(b) Odluke po drugim pitanjima,,-ukiјиеujuć,i odre-. i v a n j e daljnjih kategorija pit,anja o kojima bi se imiaio I^dluči,vaitti dvoitreć,miškom većinom donosiće ste većilmom ^članova ;kojii su prisutni i koji! g,lasaju.

(c) đilasa nj,e ро (analognim predmetima u Odboru i , ti komitetima Organizacije vršiće se u sk ladu ,sa tae-?kaima (a) -ti (b) ovog člana. - » i

GLAVA XIV

Izveštaji koje podnose države

član 61 Sva,ki Član treba d,a podnosi godišnje izveštaj Or-

ganizacij,i o p redu ze tim merama i postiiignutom rezul-tatu u poboljšanju zdravi jiai svog nar oda.

član" 62 Svaki Član treba da podnosi; godišnje ^Izveštaj o т е -

г, а т a preduzetim s obzirom na preporuke koje mu je dala Organizacija i s obzirom na konvencije, spora-zume i odredbe.

'Član 63 , . , Svaka ce Član hit no saopštiti Organizaciji)' važne

zakone, uredbe, zvanične izve,štaje li statistic,ke poda,tke u odnosu mal zdravlje koj,i su -'Objavljeni u dotičnoj državi'.

Član 64 Svaikli1 će Čl,an dostavljati statističke Зј e^'iidemiiiološke

izveštaje na nači,n koji! će odrediti, Zdravstvena skup-ština.

Čla,n 65 Svaki ce Član na zahtev Odbolra dostaviti dopunski

izveštaj u pogledu zdravlja koju bi, bilta praktično mo-guće dostaviti.

GLAVA XV

Pravna sposobnost, privilegije i imuniteti

član 66 Organizac,ija ce Cm at i na teritoriji svakog Člana

pravnu sposobnost za ostvarenje svoji/h ciljeva i za vr-šenje svojih funkcija.

Čila,n 67 (laj) Organizacija ce tlima ti та teritoriji svakog Člana

privilegije (i iiimunltete potrebne z,a ostvarenje svojih св-Ijeva C za vrše,nije svojih funkc,ija.

(b) Pretstavinii'dii Članova, Ilića određena! da vrše du-žnost u Odbor,u као i tehni,čko ti administrativno osoblje Organizacije će sliveno ini siti prilivne gli, jie ili limumiitete po-trebne za nezavisno vršenje svojih funkcija u veziii sa Organizacijom.

Član 68 Takva plriavnlal Sposobnost, priMeigi'je I Imunitet^

biće definisani u posebnom sporazumu koji će prepire-mfft'i Organizacija u kon,sultiaicl: ji, sa General ni,m Sekre-tarom Ujedinjenih nacija,,5 i kolji! će biti zaključen medu članovima!.

GLAVA XVI

Veze sa drugim organizacijama

član 69 Organizacija tirieibia) da bude dovedena u vezu s,a

Uj'edin,jemini nacijama kao jedina od specijalizovanih agencija, pomenutih u članu 57 Povelje Ujedinjenih nacijiat. Za odobrenje jednog dli, viiš,e sporazuma kolji Or-ganizaciju dovode u ,vezu sa Ujedinjenim nacijama ,biće potrebna dvotrećinska većima g,lasova u Zdravstveno^ sku/pftM. , '

Страна 1320 — Број 93 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Субота, I новембар 1947,

Čitan 70 Organizacija će uspostaviti korisne odnose i tesno

Će sarađivati sa dru grim me đu vladinim organizacijama sa koji'imia je to poželjno! Svaki formalan sporan Um sa takvim organizacijama' ' treba dia odobri Zdravstvena skupština dyotirećins,kom1,večinom glasova.

Čla,n 71 U stvarima svoje nadležnosti, Organizacija! može da

preduzme shodne mere radii konsultovanja i saradnje sia nedržavnim međunarodnl'im organizacijama i, uz sa-glasnost dotične vliade, sa nadom a Inim organizacijama, državnim ili nedržavnim.

Član 72 Pod rezervom odobrenja dvotrećtinskom većinom

glasova Zdravstvene skupštine, Organilzacrij a može pre-uzeti od ma koje druge međunairodne or garnirati je :M agencije, čiji se ciljevi đ delatnost nalaze u granicama nadležnosti! Organizacije. one funkcije, sredstva i oba-veze koji budu preneseni na Organizaciju me đu narod-nim sporazumom ili uzajamno prihvaćenlćim airanžupa-nima sklopljenim između nadležnih vlas ti odnosnih or-ga,nizacij a.

GLAVA ХУИ

Amandmani

Član 73 Tekstove predloženi!! amandmana ovlog Ustava sa-

opštile Gene nali ni direktor Članovima nali manje šest mesecii pire njihovog razmatranja na Zdravstveno i skup-štini. Amandmani će stupiti na snagu za sve Članove kada budu usvojeni dvotrećinskom većinom glasova Z dir avsit verne skupštine i prihvaćeni od strane dve tre-ćine Članova u skladu sa njihovim odnosnim ustavnim pinoče dur am a.

GLAVA XVIII

Interpretacija

Čliam 74 Kineski, engleski, francus,ki, ruski, i špa,nski tekst

ovog Ustava smatraće se podjednako autentični.

Član 75 1 : Svako pitanje ili spor što s,e tiče liht erp ret aci je ili1

p,rimene ovog Ustava koji, se ne budu rešili pregovor ima ili od strane Zdravstvene skupštine, predaće sc Međuna-rodniom sudu pravde u skladu sa Statutom Suda. uko-l,iko se dotične stranke ne sporaizumeju ,o nekom dru-gom načinu rešavanja.

Čla,n 76 Po ovlašćenju Generalne skupštine Ujedinjenih na-

cija ilu po ovla,šćenju u smislu m,a kojeg sporazuma između O,rganizacije ,i Ujedinjenih nacija. Organ, iz aci ja može zatražiti! od Međunarodnoig suda p,ravde sav eto-davno mišljen,je po bilo kojem pravnom pitanju koj,e bi se pojavilo u okviru nadležnosti Organizacije.

Član 77 Generalni 'direktor može, u lime Organizacije1, p r e -

stati Su,du u ma koljem postupku koji bi se pojavio po-vodom takvo,g tra,ženja save toda vnog mišljenja. On će preduzeti! shodne mere ziaj iznošenje silu čaj a pred Sud

, uključivši mere za iznošenje argumenata ,raznih gle-dišta po pitanju.

GLAVA XIX

Stupanje na snagu

Član 78 Pod rezervom odredaba Glave III ovaj, će Ustavi

ost ati otvoren sv,im državama za potpis Oli prihva,tanje.'

Član 79 (a) Države mog,u ,pristupiti ^ovo,m Ustav,u

(I) ,potpisom bez rezerve u pogled,u odo,brenja? (II) potpisom pod, reze,rvom odobrenja pra,ćen ogi

prihvatan ј е т ; ili 1 N

(IH) prihvaitanjem. 4b) Prihvata,nj,e će se izvršiti, đeponovanjem formal-;

nog instrumenta kod Gen,era,lnog Sekretara Ujedinje-nih nacija.

Član 80 Ovaj će Ustav stupiti' na snagu kaida 26 Č,lanova

Ujedinjenih nacija buda pristupili istom u skladu sa odredbama člana 79.

Član 81 U skladu ,sa člano,m 102 Povelje Ujedinjenih nacija,

Generalni Sekretar Ujedinjenih na,cija registrovane ov,aj Ustav kada ist,i bude potpisan bez rezervi, što se tiče1

odobrenja, u ime jedne države il,i pošto bude depono" vain prvi instrume,nt o prihvatanju.

Član 82 Generalni Sekretar Ujedinjenih nacija izvesitiće Dr-

žave Članice potpisnice ovog Ustava o datumu kada je' isti stupio na smaigu. On će ih takođe izvestiti o datu-mima kad,a su drug,e države pri,stupile ovom Ustavu.

U POTVRDU ČEGA potpisan,i pretstavnici, propisno ovla,šćeni za to, potpi,suj,u ovaj- Usta,v.

RAĐENO ,u grad,u Njujorku dama dvadeset drugo,g julia 1946. u - jednom jedinom primerku na kineskom1, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jez,iku, oci kojih је svaki tekst podjednako ve rođo sto jan. Origi-nalni tekstovi će se deponovatli u arhivi. Ujedinjenih! nacija. Generalni Sekretar U.jedinjenih nacija će oo,slati overene kopiije svakoj pojedinoj vladi piretstavljenoj na! ovoj konferenciji.

Argentina — Alberto Zwanck, a,d referendum;' Australija — A. H. Tange, pod rezervom odob,renja 0 prihvatanja od strane A u stranjske Zajednice Naroda; Belgija! — Dr. M. de Laet, ,pod rezervom rati1'fik a ćije; Bolivija — Lui,s V. Sotelo, a,d referendum; Brazilija — Generalka H. d,e Paula So,uza, ad referendum; Вј doru-, ska Sovjetska Socijalistička Re,publika — E, Evsitaf'ijev, pod rezervom r a t i f i k u j e od strane vla,de; Kanada, —i Brooke Claxton, Brock Chisholm, ,pod rezervom odo-b re,no ar); Čile — Jull'lo Bustos, pod rezervom ustavnog! odob,renj,a; Kima — Shein J. K,. L. Chii,n Yuan. Szeming' Sze; Kolumbija — Ciairi,os U rib e Aguiirre, aid referen-dum; Kosta Rika — Jaime Benavides, ad 'referendum;'' Kuba — Dr. ^ Pedro Nogueiira, Victor Sain tam anima, ad' referendum; čehoslovačka —i Dr. Jo,sef Cancik, ad re-ferendum; Danska — J. Oerskov, aid refe,rendum; Do-minlikanska Republika — Dr. L. F. T ho men aid refe-rendum; Ekvador —1 R. Nevar ez Vaswuez, ad refer en,-, dum; Egipat — Dir. A. T, C homera,, Tahos Elsayed Nasir,

-bey, M. S. Abazai, pod re,zervom raplikacije; El Sailiva-' dor — Ariilstides Molili, aid refeireinidum; Etoplija — G. Te-1

sernrna, pod rezervom raitiifiiikaiciiije; Francuska! — J. Pal-rfilso't, aid referendum; Grčka — Dr. Phokiiom Kopainariis, aid referendum; Gvatemala — G. Moram, J. A. Munio^ ad referendum; Haiti — Rulx Leon, ad referendum;, Hon,duras — Juan Manuel) Fi alfo s, adi ,referendum v Indija — S. K. Lakshmanan, C. Man,i, ,pod rezervom га:-' tifikacije. Ovi potpisi1 su sta,vi jeni .u saglasnosti sa pre,t-.

Formalni instrument o prihvatanju od strane Kanade sa: datumom 21 avgust 1946 deponovan je kod Generalnog ,Sekretara Ujedinjenih nacija 29 avgusta 1946.

Субота, I новембар 1947 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Брoij 93 — Страна tel 7

s t a v k o m Njegovog Veličanstva za vršenje funkcija Krune u odnosima sa Indijskim Državama; Iran — Gbaisseme Gh ani, pod -rezervom r a lokaci je od strane tiranskog parlamenta (Medžliiis); Irak — S. AI-Zahawj, Dr. Ihsan Dogra,m.aji, ia)d referendum; Ш а п — Georges Halkiim, Dr. A. Makhlouf, ad refere,ndum; Liberija — 'Joseph Nagbe Togba,v John B. West, ad referendum; Luksemburg — Dr.e, M de Laet, p,od rezervom ratifi-kacije; Meksiko —. Mondriaigon, ad referendum; Ho-landija — C. v,an den Berg, C. Banning, W. A. Timmer-man, ad ,referendum.; Novi, Zeland — T. R. Ritchie, ad referendum; Nikaragva — A. Ševi I la-Saća,sa, ad referen-dum; Norveška — Hans Th. Sa,ndberg. ad referendum; Patinama — J. J. Vallairiinio, ad refe,rendum; Paragvaj — 'Angel R. Gineš, ad referendum; Peru — Carlos Enrique Paz Solidan, A. Torainzo, a,ci referendum; Poljska — Edward Grzengorzewski, aid referendum; Republika Filipini — H. Lara, Wailfriđo de Leon. aid re-ferendum; Saudi Arabija — Dr. Yehliia Na,siri, Dr. Medhat CHeikh-Al-Ardh, pod rezervom ratifikaicije; Sirija — Dr. C. Trefii,, pod re,zervom raitifiikaclje; Tu,r-ska — Z. N. Barker, pod rezervom ,r:aitifikaoije potpisu-jem plod rezervom odobrenja li) potvrde od strane moje vlade; Ukrajinska Sovjetska Socijailliistička Republika — L. I. Medved, I. I. Ka,ltchenko, pod rezervom srati fri ka-ci ј-е Vrhovnog sovjeta Ukrajinske Sovjetske Socijali-

sti,čke Republike; Savez Sovjetskih So ci ja li sti oki h Re-publika — F. G. Krotkov, pod rezervom ratifikad-je Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR; Južno-Afrička Unija — H. S. Gear, aid referendum; Ujedin,jen,a Kralje-vima Velike Britanije i Severne Irske ,— Melville D. Mackenzie, .G, E. Yates; Si edin jene Američke Države — Thomais Parrarn, Mantila M, Elii'ot, Frank G. Boudreau, pod, rezervo,m odobrenja; Urugva,j Jose A. Mora, R. Rive ro, Galrlos M. Barberoiusse, ad referendum; Vene-cuela — A.^Arreaza Guzman, ad referendum; Juigos lavlja — Dr. A. Štampar, sa rezervom u pogledu rati fikad je,

Avganistan —; Albanija —; T. Jakova, sa rezervom; Austr ia — Dr. Mairius Kaiser, sa rezervom; Bugarska — Dr. D. P. Ora,hovaitz, pod rezervom raitifikacije; Irska — John D. MacCormack, pod rezervom prihva-tanja; Finska — Osmo Turpeinen, ad referendum; Mađarska —; Island —; Italija — Giovanni Alberto Can,арена, pod rezervom ratifikacije; Portugalca —1

Francisc,o C. Caimnournac, pod rezervom ratifikacije; Rumuni,ja —; Šljam — Bunliaing Tamthai. pod rezer-vom odobrenja; Švedska —; Švajcarska — Dr. J. Eugsteir A. Santer, pod rezervom ratifikacije; Trans-jordanka — D,r. D. P. Tutunji, pod rezervom ratiii-

kacije; Jeme,n —.

SPORAZUM KOJI SU ZAKLJUČILE VLADE PRETS JAVLJENE NA MEĐUNARODNOJ ZDRAVSTVENOJ KONFERENCIJI

Održanoj u gradu Njujorku Vlade pos tav l j ene na međunarodno! zdravstvenoj

konferenciji, koja je sazvana 19 juna 1946, u gradu Nju-jorku od strane Ekonomskog i soc,ijalnog saveta Uje-dinjenih nacija,

pošto su se sporazumne da će jedn,a međunarodna organizacija biti obrazovana pod i-menom: Svetska zdravstvena organizaciji a,

pošto su se današnjeg dan-a sporazumeš o Ustavu Svetske zdravstvene organizacije, i

posto s,u odlučile da, do stupanj,a na snagu Ustava ti obrazovanja Svetske zdravstvene organizacije, kako je predviđeno u Ustavu, treba osnovati In te rim nu ko-misiju,

SPORAZUMELE SU SE o sledećem: 1) Ovim se obrazuje interimna ko,misija Svetske

zdravstvene organizacije koja se sastoji od. sledećih osamnaest država ovlašćenih da odrede lic,ai koja će u njoj vršiti dužnost: Australija, Brazilija, Kanada, Kina,

"Egipat, Francu,ska, Indija, Liberija, Meksiko. Holandija,, Norveška, Peru, Ukrajinska Sovjetska So ci,ja listi čka Re-pu,blika, Ujedinjena Kraljevina, Sjedinjene Američke Dr-žave, Savez Sovjetskih Socijalističkih Rep.ublika, Vene-cuela ti Jugoslavija. Svaka od ovih država odrediće u Interimnu komisiju lice, tehnički kvalifikoviaino na polju zdravlja, koje mogu pratiti zamenici i savetodavci.

2) interimna komisija imaće ove funkcije: a) da sazove prvu sednicu Svetske zdravstvene

skupštine čim to bude ostvarljivo, ,al,i najdalje za šest meseci od dana kada Ustav Organizacije stupi na snagu;

b) da p nip remi i podne,se potpis niči,m a ovog spo-razuma najmanje šest nedelja pre prve sednice Zdrav-stvene skupštine, privremeni dnevni red za to zasedanje

."i potrebna dokumenta li preporuke kolje se na to od-nose, uključujući:

(I) predloge z,a program i budžet za prvu godinu 'Organizacije,

(II) studije o mestu sedišta Organizacije, (IM) studije o definiciji geografski!! područja, u

cilju eventualinog obrazovanja regionalnih organizacija teo što je predviđeno u glavi XI Ustava,, vodeći računa o gledištima dotičnih vlada, i

(IV) projekt finansi,skih ti personalni!! propisa kofe treba da odobri Zdravstvena skupština. U sprovođenj,u ^odredaba ovog paragrafa, potrebna pažnja biće posve-ćenja rado Mediumarođne zdravstvene konferencije;

c) da stupi u pregovore sa Ujedinjenim na,cijama u cilju pripreme jednog ili više sporazuma, како je pred-

od 19 Juna do 22 jula 194» viđeno u članu 57 Povelje Ujedinjenih nacija i u članu 69 Ustava. Takav sporazum ili sporazumi irna da:

(I) sadrže propise za uspešnu saradnju između dve organizacije u nastojanju da se postignu njihovi zajed-nički cilj evi,

(II) olakša ju, saglasno članu 58 Povelje, koo,rđina-ciju politike i delatnosti Organizacije sa politikom i delatnostima drugih specijalizovanih agencija,, i

(IH) u isto vreme pri,znaju autonomiju Organizacije u okviru njene nadležnosti, kako je to određeno u nje-nom Ustavu;

d) da preduzme sve potrebne korake kako bi se izvršio prenos od Ujedinjen,ih nacija na Interimnu ko-misiju funkcija, delatnosti i imovine Zdravstvene or-ganizacije Društva naroda, koje s,u bile dodeljene Ujedi-njenim nacijamia;

e) da preduzme sve potrebn,e korake u saglasnosti sa odr edb ama Protokola u Međunairodnoim uredu za javnu higijenu, koji je potpisan 22 jula 1946, radi pre-nosa obaveza i funkcija Međunarodnog ured,a na In-terimnu komisiju, i da započne svaku potrebnu akciju da bi se olakšao prenos imovine i pasive Međunarod-nog ureda na Svetsku zdravstvenu ogranizacij,u po is-teku važenja Rimskog sporazuma od 1907.;

f) da preduzme sve potrebne korake како bi In-terimna komisija preuzela dužnost i funkcije poverene UNRRA-i Međunarodnom sanitarnom konvencijom od 1944, koj,a menja Međunarodnu sanitarnu konvenciju od 21 juna 1926, Protokolom o produženju Međunarodne sanitarne konvencije od 1944, Međunarodnom sanitar-nom konvencijom za plovidbu vazduhom od 1944. koja menja Međunarodnu sanitarnu konvenciju za plovidbu vazduhom od 12 aprila 1933 i Protokolom za produ-ženje važnosti Međunarodne sanitarne konvencije ziai' plovidbu vazduhom od 1944;

g) da sklopi potrebne sporazume sa Pan,američkom sanitarnom organizacijom i drugim postojećim među-vladinim, regionalnim zdravstvenim organizacijama, u cil,ju ostvarenja odredaba člana 54 Ustava; ovi spora-zumi podležu odobrenju od strane Zdravstvene skup-štine;

h) da uspostavi uspešne odnose i cia stupi u pre-govore u cilju sklapanja sporazuma sa drugim među-vladinim organizacijama kako je to predviđeno u cia'-nu 70 Ustava;

i) da-proučava pitanje ,odnosa sa nedržavni,m me-đunarodnim organizacijiaima i sa nacionalnim organi-

Страна 1322 — Број 93 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Субота, I новембар 1947,

zarijama sagla,sno članu 71 Ustava i da sklopi interimne sporazume za savetovanje i saradnju sa organizacijama koje Interimna komi,sija može smatrati poželjnim;,

j) da p,reduzme početne pr,ipremne radnje za revi-ziju, unifikaciju i jačanje postojećih međuinarod,nih sa-nitarnih konvenc,ija;

k) da prouč,i postojeći mehanizam i preduzme pri-premne radnje koje mogu biti potrebne u vezi sa:

(I) ,idućom desetogodi,šnjom revizijom »Međuna-rodnih lista o uzrocima smrti« (uključujući liste prim-ljene na osnovu medunarodnog spo razuma od 1934 које se odnose na statistike o uzrocima smrti), i

(II) obrazovanjem međunarodni!! lista o uzrocima bolesti;

I) da uspostavi uspešnu vezu s,a Ekonomskim i so-cijalnim savetom i s onim ,njegovim komisijama, s ko-jima bi to bilo poželjno, a naročito sa Komisijom za opojne dro,ge; a

m) da proučava svaki hitan zđriaivstveni problem na koji bi mu obratila pažnju ma koja vlada, da daje tehni,čke savete u tom pogledu, da na hitne zdravstveno potrebe obrati pažnj-u onih vlad,a i organ,izacija koje bi bile u mogućnost,i da pomognu kao i da preduzmu ko-rake koji bi bi,li poželjni rad,i koordinacije bilo koje pomoći čije bi pruž,anje vlade i organizacije mogle da preduzmu.

3) Interimna komis,ija može obrazovati komitete koje smatra poželjnim.

4) Interimna komisija imenovaće svog pretsednika i druge funkc-ionere, usvojiće svoj sopstveni poslovnik i tražiće mišljenja od lica koja bi mogla biti potrebna za olakšanje njenog rada.

5) Interimna kom,isija postaviće izvršnog komesara koji će:

a) biti njen glavni tehnički i administrativni funk-cioner;

b) biti po zvaničnoj dužnosti Sekretar Interimne komisije i svih komiteta koje ona bude obrazovala;

c) imati neposredan pr,istup državnim zdravstvena upravama na nač,in koji b,i bio prihvatljiv za zaintere-sovane vlade; i

d) obavljati takve druge funkcije i dužnosti koje Interim na komisija bude odredila.

6) Izvršni sekretar, u gran,icama general,nog ovlaš-ten ja Interimne komisije, postavljaće tehnički i admi-nistrativni personal, koji bude potreban. Pri takvim po-stavi) enjimai ima da vodi računa o načelima sadržanim u članu 35 Ustava. On će uzeti u obzir pož,eljnost po-st: vijan ja rasooložiivog osoblja od osoblja Zdravstvene organizacije Društva naroda, Međunarodnog ureda za javnu higijenu i Odeljenja za zdravlje UNRRA-e. On može da postavi činovnike i stručnjake koje mu vlada bud? stavila n^ raspoložen e. Dok se ne izvrši regruto-vanje i organizacija njegovog osoblja može koristiti tehničku i administrativni pomoć koju Generalni Se-kretar Ujedinjenih nacija može da mu stavi na raspo-ložen je.

7) Interimna komisij,a održa,će svoje prvo zaseda,nje li Njujorku neposredno posle svog obrazovanja i sa-sta,viće se posle toga onolik,o puta koliko to bude po-trebno ali najmanje jedanput svaka četiri meseca. In-terimna komisija će na svakom zasedanju odrediti me-sto za svoje iduće zasedanje.,

8) I,zdaci Interimne komisije pokrivaće se iz fondova Koje budu stavile na naispoloženje Ujedinjene nacije i ,U tu svrhu Privremen,a komisija treba da napravi po-grebne aranžmane sia nadležnim odeljenjima Ujedinjenih nacija. Ako ovi fondovi budu nedovoljni!, Interimna ko-misija može p,rimati ava,nse od vlada. Takvi avansi mo-gu biti isplaćivan! na teret doprinosa odnosnih vlada Organizaciji

9) Izvršni sekretar ce pripremiti ,a Interimna ko-mi,sija Će ispilat'iitiii i- odobriti budžetski proračun;

a) za period od obrazovanja Interimne komisije cio 31 decembrai 1946, i

b) za kasnije periode ukoliko bude potrebno.

10) Interimna komisija ima tla podnese izveštaj o svom radu Zdravstveno! skupštini na njenom prvom za-sedanju.

11) Interimna komisija prestaće da po,stoji na os-novu rezolucije Zdravstvene skupštine na njenom prvom zasedanju u koje će vre,me ,imo-vina i arhiva Interimne kom,isije kao i ono osoblje koje bude potrebno, biti prene,seni na Organizaciju.

12) Ovaj sporazum stupiće na snagu za sve po,tp,is-ni,ke današnji,m danom.

U POTVRDU ČEGA potpisani pretstavke!, pošto su propisno ovlašćeni za to, potpisuju ovaj Sporazum na kineskom, engl,eskom, francuskom, ruskom i špan-skom jeziku, od ko,jih su svi tekstovi podjednako ve-rodostojni.

Potpisano u gradu Njujorku, dvadeset drugog jula 1946.

Argentina — Alberto Zwanck; Australija — A. H. Tange, pod rezervom odobrenja i prihvatanja od Vlade zajednice naroda Australije; Belgij,a — Dr. M. D. Laet, pod rezervom ratifikacije; Bolivija — Luis V. Sotelo-; Brazilija — Gerald,o H. de P^ula Souza; Sovjetska Soci-jalistička Republ,ika Bjelorusije — N. Evstafiev; Kanada — Brooke Clinton, Broock Chisholm; Čile — Juliio B-u-stos; Ki,na — Shen J. K., L. Chin Yuan, Szeming Sze; Kolumbija — Carlos Uribe Aguirre; Kosta R,ika — Ja-ime Benaviides; Kuba — Dr. Pedro Nogueira, Victor Saimtamarina, ad referendum; čehoslovačka — Dr. Jo-sef Cančik, ad referendum; Danska — J. Oerskov. ad referendum; Dominikanska Republika — Dr. L. F. Tho-rn en; Ekvador — R, Nevarez Viaisquez; Egipat — Dr. A. T. Choucha, Tahe Elsayed Naar bey, M, S. Aba,za; El Salvador — Aristides Moli, ad referendum; Etiopija — G. Tesemma; Francuska — J. Parisot; Grčka — Dr. Phokion Kopanar,is; Gvatemala — G. Moram, J. A. Mu-noz, ad referendum; Haiti — Rulx Leon; Honduras — Juan Manu,el Frail os; Indija — C. K. Lakshmanan, C. Mani, ovi su potpisi stavljeni u sporazumu sa pret-stavnikom Njegovog Veličanstva u svojstvu vršenja funkcij,a Krune u svojim odnosima sa Indiskim Drža-vama; Iran «— Ghasseme Ghani, H. Hafezi; Irak — S, Al. Zahawi, Dr. Ihsam Dogramaj'i; Libanon — Georges Bakini-, Dr. A. Makhlouf; Liberija — Joseph Na,gbe Togb,a, John B. West; Luksemburg — Dir. M. D. Laet, pod rezervom r a t i f i k u j e ; M,eksik,o Mondrago,n; Ho-landija — C. van den Berg, C. Banning, W. A. Timmer-ma,n, ad referendum; Novi Zeland — T. R. Ritchie, ad referendum; Nikaragva — A. Ševina, Sacasa, ad refe-rendum; Norveška — Hans Th. Sandberg, ari referen-dum; Panama — J. J. Vallarino, ad referendu,m; Parag-vaj — Angel R. Gineš; Peru —- Carlos Enrique Paz Soldan, A. Toranzo; Poljska — Edward Grzegorzewsiki; Republi,ka Filipini — H. Lara, Walfrido de Leon; Saudi Arabija — Dr. Medhat Cheikh-Al-Ardh, Dr. Yiahia Na-sri; Sirija — Dr. C. Trefi; Tur,ska — Z. N. Barker; Sovjetska Sooiialiistička Republika U-krajina! — L. I. Med-ved, L. I. Raltchenko; Savez Sovjetsk,ih Soeijalističkiiti Republika — F. G. Krotkov; Južno-Afrička Unija — H. S. Gea r, ad referendum; Uj,edinjeno Kraljevstvo —" Medville D. Mackenzie: Velika Britanija i Severna Ir-ska — G, E. Yates; Sjediniene Američke Države — Thomas Parran, Martha M. Eliot, Frank ,G. Boudreau; Urugvaj — Jose A. Mora, R. Rivero, Carlos M. Barbe-ra^,se; Venecuela — A. Arreaza Guzman; Jugoslavia — Dr. A. Štampar,

s Avganistan —; Albanija — T. Jakoba'; Austrija

Dr. Marius Kaiser; B.ugarska — Dr. D. P, Ora,hovatz; Irska) — John D. Mac Cormack; Finska — Osmo Tur-peihen; Mađarska —; Island —; Italija — Giovanni, Al-berto Ca na perla; Pontugalijia — Francisco C. CamibGur-nac; Rumunija —; Sij am — Bun lijang Tamthai; švedska —; Švajcarska — D,r. J. Eugster, A. Santer;-Trans jo rđa«' ,nija — ;Dr. D. P. Tuitunji; Jemen —«

Субота, I новембар 1947 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Брoij 93 — Страна tel 7

PROTOKOL KOJI SE ODNOSI NA MEĐUNARODNI URED ZA JAVNU HIGIJENU

Član I Vlade potpisnice ovog protokola spora,zumele SH se

da, što se njih tiče, dužnosti i funkcije Me đun ar odn og ured,a za javnu higijenu, kako su utvrđene u, Sporazumu potpisanom u Rimu 9 decembra 1907 godine, ima da vrši Svetska zdravstvena organi,zacija ili njena Interi-mn,a komisija i d,a će, u okviru posto јес lh međunarodni!! obaveza, preduzeti potrebne korake da izvrše ovaj zadatak.

Član % Strane potpisnice ovog protokola dalje su se spo-

razumeš da, što ise njih t-iče. od datuma kada ovaj pro-tokol stupi na snagu, đužosti i funkcije koje su dode-ljene Uredu međunarodnim sporazumima, navedenim u Doda,tku i^), ima vršiti Organizacija ili njena Inte-nimn,a komisija.

Član 3 Sporazum od 1S07 godine prestaće v,aži,ti i Ured

će biti ukinut kad se s\e Strane potpisnice Sporazuma saglase o prestanku njegovog važenja. Smatraće se da se sva,ka Vlada potpisnica Sporazum,a od 1907 godine, p,ri,stupanjem ovom protoko,lu, saglasila o prestanku važnosti Spo,razum,a od 1907 godine.

Član" 4 Strane potpisnice ovog protokola dalje su se spo-

razumeš, ako se sve Strane potpisnice Sporazuma od 1907 ne slože d,a ta j spor,az,um prestane važiti na dan 15 novembra 1949 godine, da će ga onda one otkazati, saglasno članu 8 istog Sporazuma.

Čl,an 5 Svaka Vlada potpisnica Sporazuma od 1907 godine,

koja nije potpisala ov,aj protokol, može u svako doba prihvatiti ovaj protoko1 time što će poslati instrument o prihvatanju Generalnom Sekretaru Ujedinjenih nacija', koji će obavestiti o takvom pris,tupanju sve Vlade pot-pisnice kao i druge Vlade koje su prihvatile ovaj protokol.

Član 6 Vlade mogu prist,upiti ovom protokolu: (a) potpisom bez rezerve u pogledu odobrenja; (b) potpisom p,od rezervom odobrenja praćenog

prihvatanjem; ili (c) p r ihva tan jem. Pr-ihvatanje će se izvršiti de ponovan ј е т pr opi sne,g

instrumenta kod Generalnog Sekretara Ujedinjenih nacija.

Član 7 Ovaj će protokol stupiti na snagu kada dvadeset

Vliada potpisnica sporazuma od 1907 god. budu pri-stupile ovom protokol,u.

U POTVRDU ČEGA propisno ovlašćeni pretstavnici svojih odnosnih Vlada potpisali su ovaj protokol, koji j.e sastavljen na engle,skom i francuskom jeziku, s tim da su oba teksta podjednako autentična, u jednom jedinom originalu, koji će biti deponovan kod Gene-ralnog Sekretara Ujedinjenih nacija. Generalni Sekretar Ujedinjenih nacija posl,aće overene prepise svakoj Vladi potpisnici i Vladi koja prihvata ovaj protokol kao i svakoj drugoj Vladi koja je, ,u vremenu potpi,sivanja ovog protokol,a, Stran,a potpis,nica Sporazu,ma od 1907 godine. Genera,lni Sekretar će što je moguće pre, oba,-vestiti svaku od Strana potpisnica ovoig protokola kada će isti stupiti na snagu.

vidi stranu 1324.

Rađeno u gradu Njujorku dvadeset dru,gog jul,a 1946 godine.

Argentina — Alberto Zwank, ad referendum; Aus-tralija — A. H. Ta,nge, pod rezervom odobrenja i pri-hvatanja od Vlade Zajednice n,aroda Australi,je; Belgija — Dr. M. D. Laet, p,od rezervom ratifikacije; Bolivija — Luis V. Sotelo; Brazilija — Geraldo H. de Paula Souza, ad referendum; Sovjetska Socij.al,istička Repub-lik,a Bjeiliorusije — N. Evstafiev; Kana,da^) — Brooke Claxton, Brock Chisholm, pod rezervom odobrenja^); Gile — Julio Bustos, ad referendum; Kina — Shen J. K., L. Shin Yuan, Szeming Sze; Kolumbija — Carlos Ur,libe Aguirre; Kos-ta Rika — Jaime Benavides; Kuba — Dr. Pedro Nogueira, Viktor Santamarin,a, ad referen-dum; čehoslovačka — Dr. Josef Cane,ik, ad referendum; Drinska — J. Cerskov, ,ad referendum; Dominikanska Republika — Dr. L. F. Thomen, ad referendum; Ekva-dor — R. Neva,res Vasquez, ad referendu,m; Egipat — Dr. A. T. Choucha, Taha Elaayed Nasr Веу, M. S. Aba-za, pod rezervom ratifikac,ije; El Salvador —; Etiopi,ja — G. Tesemma, pod rezervom ratifikaicije; Francuska — J. Parisot, ad referendum; Grčka — Dr. Phokion Ko-panaris, ad referendum; Gvatemala — G. Moran, J. Af Munoz, ad referendum; Haiti — Rulx Leon, ad referen-dum; Honduras — Juan Manuel Fiallos, ad referendum; I,ndija — C. K. Lakshmanan, C. Metili, pod rezervom ratifikacije. Ovi su potpisi stavljeni u sporazumu rrf pretstavnikom Njegovog Veličanstva u svojstvu vrsz\ nja funkcija Krune u svo.jim odnosima sa Državama Indije; Iran — Ghasseme Glasini, H. Hafezi. pod rezerj vom ratifikacije od strane Iransko,g Parlamenta (Medj-j lis?); Imk —- S. Al-Zahawi, Dr. Ihsan Dogramaii, ad referen.dum; Libanon — Georges Hakim, Dr. A. Makh-louf, ad referendum; Liberija — Joseph Nagbe Togba, John B. West, ad referendum; Luksemburg — Dr. M. de Laet, pod rezervom r a t i f i k u j e ; Meksiko — Mon-đra,gon ad referendum; Holandija — C. van den Berg, C. Banning, W. A. Timmerman. ad referendum; Novi Zeland — T. R. Ritchie; Nikaragva — A. Sevilla-Sacasa, ad referendum; Norveška — Hans Th. Sandber,g, ad re-ferendum; Panama — J. J. Valbrino, ad referendum; Paragvaj — Angel R. G,i,neš, ad referendum; Peru — Car-los En,riaue Paz Solda, A. Toranzo, ad referendum; Polj-ska — Edward Grzegorzewski; Republika, Fili,pini — H. Lara, Walifrido de Leon; Saudi Arabija — Dr. Yahia Na-sri, Dr. Medhat Cheikh-Al-A,rdh; Sirija — Dr. C. Trefl, pod rezervom ratifikacije; Turska—Z, N. Barker; Sovjet-ska Socijalist!čka Re,publika Ukrajina — L. I. Medved, L. I. Kaltchenko; Savez Sovjetskih Socijalističkih Re-publika -— F, G. Krotkov; Južno-Afrička Unija — N, S. Gear, ad referendum; Ujedinjeno Kral,jevstvo Velike Britanije ,l Severne Irske — Melville D. Mackenzie. G. E. Yates; Sjedinjene Američk,e Države — Thomas Par-ran, Martha M. Eliot, Frank G. Boudreau, pod re^^r-vom odobrenja; Urugvaj — Jose A. Mora, R. R^rcro, Carlos M. Barberousse, ad referendum; Venecuela — A Arreaza Guzman, ad referendum: Ju go slavi i,si — Dr. A. Štampar, pod rezervom ratifikacije.

Uf

Avganistan —; Alban,ija — T. Jakova; Austrija — Dr. Mar,ius Kiaiiser; Bugarska — Dr. D. P. Orahovatz; Irska —' John D. Mac Cormack, pod rezervom prihva-tanja; Finska — O,smo Turpeihen; Mađarska —; Island —; Italij,a — Giovan,i Alberto Canaperia, pod rezervom ra ti fik aci je; Portu,galij,a — Francusco C Cambonmac, pod rezervom ratifikacije; Rumunija —; Sijeni — Bun-ila ng Tamthai; Švedska —; Švajcarska — Dr. J. Eug-ster, A. Sauter, pod rezervom raitif,ikaoije; Transjorda-nija — Dr. D. P. Tutuniji; Jemen—.

х) Propisni instrument o prihvatanju od strane Kanade dati-ran 21 avgusta 1946 bio je deponovan kod Generalnog Sekretara. Ujedinjenih nacija 29 avgusta 1946.

Страна 1324 — Број 93 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

D O D A T A K I

Субота, I новембар 1947,

1. Medunarodna sanitarna konvencija od 21 jun,a 1926. 2. Konvencija o izmeni Međunairodne sanitarne kon-

vencije od 21гјцпа 1926, potpisana 31 oktobra Л938. 3. Medunarodna,'san,itarna rt nvencima, 1944, kojom ^e

menja Medunairodma sanitarn,a konvencija od 21 juna 1926. 1 - х

4. Prćtokol o produženju Međunarodne sanitarne kon-vencije, 1944 (otvoren za potpis 23 aprila 1946; stu-pio na snagu 30 ,aprila 1946).

5. Medunarodna sanitarna konvencija za plovidbu vaz-duhom od 12 aprila 1933.

6. Medunarodna samit a ma konvencij-a za plovidbu vaz-duhom 1944, kojom se menja Medunarodna sanitar-na konvencija za plovidbu vazduhom od 12 aprila

1933. 7. Protokol o produženju Medunarodne sanitarne kon-

vencije za plov,id.bu v,azduhom 1944 (otvoren za pot-pis 23 aprila 1946; stupio na snagu 30 aprila 1946).

8. Međunarodni spor,azum ko,ji ,se odnosi na olakšice koje treba pružiti mo гп arifa ac ^trgovačke mornarice u lečenju veneričnih bolesti, Br,isel, I decembra 1924.

9. Konvencij,a o trgovini opijumom i opojnim drogtai-ma, Ženeva, 19 februara 1926. 10. Konvencija o ograničenju1 proizvodnje i regulisanju

raspodele opojnih d,roga, Ženeva, 13 jula 1931, 11. Konvencij,a o ser umu protiv difterije, Pariz, I avgu-

sta 1930. 12. Medunarodna konvencija za uzajamnu zaštitu pro-

tivu groznice od den,ga, Atina, 25 jula 1934. 13. Međunarodni sporazum o ukidanju uverenja o zdrav-

lju, Pariz, 22 decembra 1934.

14. Međunarodni sporazum o ukidanju konsularniih viza na uverenja o zd,ravlju, Pariz, 22 decembra 1934.

15. Međunarodni sporazum o prevozu leševa, Berlin, IO februara 1937.

Чла,н 2 Овај указ ступа на снагу даном објављиван^,

У. бр. 1997 21 октобра 1947 године

Београд

Президијум Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југослвије

Секретар, Претседник, Миле Перуничић, с. р. др Иван Рибар, с. р,

683. На основу чл. I Закона о овлашћењу Влади

ФНРЈ за доношење уредаба но питањима из народне привреде, В,л,ада ФНРЈ, на предлог Министра финан-с.ија ФНРЈ, дон,оси

У Р Е Д Б У

О СПАЈАЊУ ГОСПОДАРОВ БАНКЕ ЗА ИСТРУ, РИЈЕКУ И СЛОВЕНСКО ПРИМОРЈЕ, РИЈЕКА, СА

НАРОДНОМ БАНКОМ ФНРЈ

Члан I Даном ступања на снагу ове уредбе Госп од арс,ка

банка за Истру, Ријеку и Словенско Примор,је, Ри-јека, која је у име и за рачун Војне управе Југо-словенске армије на ПОДРУЧ,Ј,У зоне ,,,h" вршила еми-сиону служ-бу на томе подручју, спаја се са Народном банком ФНРЈ.

Члан 2 Од спајања п.о чл. I ове уредбе изузимају се

досадашње филијале Господаров банке за Истру, Ријеку и 'Словенско Приморје у местима Копар и Бује.

Члан 3 Послови у вези1 са спајањем Господар оке бан,ке

еа Народном ба,нком ФНРЈ имају се обавити најдаље до 31 октобра 1947 године.

Члан 4 Овлашћу,је се Министар фина,нсија ФНРЈ Ла

доноси прописе за извршење ове уредбе.

Члан 5 Ова уредба ступ,а на снагу даном објављиван;a

у „Службеном листу Федеративне Нарродне Репу-блике Југоелавије".

20 октобра 1947 године Београд

Претседник Владе .ФНРЈ, Министар народне одбране

и sac т, Министра иностраних послова,

М,аршал Југослава је Јосип Броз-Тито, с. р,

Министар финансија, Сретен Жујовић, с. р.

Субота, I новембар 1947 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Брoij 93 — Страна tel 7

684. На основу чл. 33 Уредбе о порезу на промет

производа доносим ; ,

Р Е Ш Е Њ Е

0 ПУШТАЊУ У ТЕЧАЈ НОВЕ ЕМИСИЈЕ ПОРЕ-СКИХ МАРАКА

1) Пушта се у течај но-ва емисија пореских ма-рака савезног издања, и то следеће врсте: од динара 0.60, l, 2„ З, 5, IO, 20, 50, КХ) et 260.

2) Отис пореске марке савезног издања: Све пореске марке Федеративне Народне Ре-

публике Југославије имају и,сти облик, исти формат и исту орнаменгику Са разликом у боји за поједине врсте. Величина лика марке је 23/30 мм са перфора-цијом 28/37 мм.

Облик марке је усправни правоугашик. У горњем делу пр« врху налази се, на белој

тр-аци у виду лу KEI испупчен ог наниже натпис „Пореска марка" у два реда прво ћирилицом затим латиницом,

У средњем делу на површини претстављеиој у Беду одвијене хартије налаз-и се државни грб испод кога се протеже -одбијена трака на којој се налази лево ФНРЈ латиницом, a десно ФНРЈ ћирилицом. Средину траке и натписа раздвгиа један чаурасти орнамент.

На доњем делу марке, испод чаурастог орна-мента, означена је вредност марке белом цифром на поло-женом оеалу бо fe односио марке. Са лене стране овада н а л а ^ се ,,Д" латиницом a са десне ,,Д" ћирилицом.

Оквир марке je израђен у гил ош орндмгптици. Боје м^арке су следеће: марка од 0.50 динара

браон, од I.— динара светло зелена, од 2.— динара цигласто црвена, од 3.— динара Јљгмунасто жута, од 5.— динара кармин розе, од IO.— динара виолет, о-д 20.— динара плава, од 50,— ,динара затворено браон, од 100.— динара затворено зелена и од 250.— динара светло браон.

3) Потребна упутства за извршење овог решења издаваће Народна банка ФНРЈ.

4) Ово решење ступа на снагу даном објављи-ван^ у „Службеном листу Федеративне Народне Ре-публике Југо славије".

Il бр. 46345 24 октобра 1947 године

Београд Министар финансија,

Сретен Жујовић, с. р,

Привредни савет Владе ФНРЈ, по сравњењу са изворним текстом, установио је да се у тек,сту Ре-шења о откупним ценама за) дуван бербе )1947 го-дине, објављеном у „Службеном листу ФНРЈ" бр. 87 од IO октобра 1947 године, поткрала негже наве-дена грешка и даје следећу

И С П Р А В К У РЕШЕЊА О ОТКУПНИМ ЦЕНАМА ЗА ДУВАН

БЕРБЕ 1947 ГОДИНЕ

У тач. I под I — Подручје производње м-аке-д он еко ir типа дувана, врсте В, класе Ш, зоне Il, уме-сто „132" треба да стоји „30".

Бр. 11683. — Из Привредног савета Владе ФНРЈ, 21 октобра 1947 године.

О Д Л И К О В А Н А ПРЕЗИДИЈУМ

Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије

н,а основу члана 2 Закона о орденима и меда-љама, a н,а предлог Врховног команданта оружаних снага ФНРЈ

р е ш и о ј е да се за показану храброст, умешност у коодан-

довању, осведочени рад иа остварењу братства и је-динства међу нашим народима и стечене заслуге за н,арод у току народно осл обо дил анке борбе одликују

ОРДЕНОМ ЗАСЛУГЕ ЗА НАРОД II РЕДА: мајор: Синановић Богдана Андреја; капетани: Андрејић Драгутина Милосав, Драку-

лић Радивоја Јован, Дудић Светозара Мита, Гарче-вић Радисава Војислав, Грбић Раде Илија, Ив-пиш Мила Лазар, Јовишић Боже Перо, Качар Саве Мило-рад, Кости Анте Петар, Котур Миле Симо, Котур Ђоке Спасоје, М.илов,ић Марка Обрад, Миљуш Мила Миле, Николић Живка Илија, Радуловић Илије Којо, Реџић Василија Миливоје, Скак-ић Стевана Гојко, Станаревић Марка Бранко, Стојковић Чедомир,а Ра-домир, Сударск-и Саве Живко, Шево Милоша Јов-о, Тодоровић Радоје Крсто, Тодоровић Милорада Во-јислав, Војиновић Лазара Марко и Вранић Миланов Јово;

поручници: Ајдуковић Николе Душан, Бабић Ђур-ђа Душа,н. Богдановић Милорада Видомир, Божић Лу-ке Рајко, Цекић Илије Добриво-је, Чулибрк Мила Вла-до, Дошен Вида Богдан, Доше,н Николе Миланко, Др-љевић Радоша ,Мил,ан, Гр умић Богдана Ранко, Јајча-К1ин Јована Милан, Јелача Мила Мирк-о-, Кеча Милана Стегао, Китановић Саве Станоје, Кнежевић Николе Ђу-ро, Кондић Саве Алекса, Ковачић Јове Недељко, Крва-вац Ратка Мило-ван, Марин Јове Остоја, Милентије-вић Ђорђа Јовиша, Омић Михајла Данило, Пантић Младена Панто, Пушић Ђоке Срђа, Радуловић Ни-коле Милош, Ристичевић Недељка Радивоје, Секулић Јанка Нил ја, Сердарева Раде Милан, Стрбац Ла,зо« Никола, Томашевић Илије Јован, ,Тр линић Илије Пе-spo, Веилчковић Јовама- Миливоје, Врањеш Пере Ни-кол.а, Вукашинов^ Стојана Раде и Зец Миливоја Jb уб е-мир;

потпоручници: Деановић Радомира Милован, Бе-роња Пере Јован, Давидовић Остоје Јован, Драгић Саве Илија, Дроб-њак Стојана Глиго, Гламочанин Об-рада Светоз-ар, Грбић Милана Богдан, Грујин Сте-вана Живан, Jiaxa Идриза Селим, Јовић Саве Јефто, Келеува Мојсије Др.аган, Кордић Ђуре Милан, Лазо-вић Ивана Бо-ж,идар, Лопичић Том ана Вељко, Ма,ле-шевић Тодора Војин, Марјанови-ћ Столе Чедомир, Мазалида Николе Стојан, Милошевић Петра Новак, Миљевић Ђуре Стево, Мрђа Љубомира Петар, Никић Радована Богдан, Новаковић Стевана Војислав, Ор-логић Петра Раде, Пејциц Владимира Бранко, Поду-нав,ац Стевана Миле, Савић Миле Гавро, Совиљ Ра,де Илија, Шпарава,ло Ђорђа Ж-ивојин, Тишма Исајла Илија и Жигић Ђуре Ђорђе;

заста,вници: Ђурђевић Николе Љубо, Макијевић Саве Рајко, Нов,аковић Јована Коста, Срдић Ђурђа Дмитар -и Вукобрат Раде Драго;

Старчевић Миле Радован.

ОРДЕ,НОМ БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА II РЕДА: капетан Медаревић Луке Марко; поручник Рапајић Јанка Рајко.

ОРДЕНОМ ПАРТИЗАНКЕ ЗВЕЗДЕ HI РЕДА": мајор Златковић Рака Ђ,уро; ;

капетани: Андрејић Драгутина- Милос,ав, Дам јас-нић Марка Гојко, Ђаковић Ђоке Митар-, JI ук аћ Ђуре

Страна 1306 — Број 93 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Субота, I новембар 1947,

Дане, Пенезић (Благоте Ђуро, Скакић Стеван,а Гојко Сударски Саве Живко и Ву јот,ић Марка Лука.

ОРДЕНОМ ЗАСЛУГЕ ЗА НАРОД IH РЕДА: мајор«: Ђорђеви.ћ Јована 'Стш,аи, Пан,телић Ма-

теј,е Милан, Пајовић Гаврила Томас и Вујановић Ни,-коле Рајко1;

кап.етани: Ана стадиј ев ић Пан,те Божидар!, Д ши-бани ћ Марка Го,јко, Ђаковић Ђоке Митар, Нар,ић Мирка Милош, Јевтић Милосав a Тихомир, Павичевић Милосав-а Мирослав, Рајић Чеда Мило,сав ,и Вукотић Ма,рка Лука,;

,поручници: Аџага Милутина М.иленко, Бабић Бр,ан-ка Кара,. Бајчета Чирка, Недељко, Батић Марјана ГОЈ-КО, Брковић Никол,е Раде, Дејановић Бла,гоја Вито-мир, Гороња Ђоке Др ало, X аломеровић Мима,рема Веј-сил, Хаџимбеговић Абдурхман,а Исмет, Јокић Пе-,т,ра Бошко, Јокић Петра Триво', Јотић Недељка Алек-сандар, Јовановић Блаже Радомир, Кљајић Раде Ми-лан, Кошута Мартина Чиро, Лабов,ић Станише Бран-ко, Лазаревић Лазара Момчило, Лазаревић Обрада, Томо, Маринковић Душан,а Милош, Марковић Дра.-гомир,а Јоца, Мастала Јове Милош, Милутинов,ић Ја-

,г,оша- Василије, Ненадић Пере Славко, Пашић Куз-мана Лорде, Пашић Л,азе Милан, Цековић Бошка Војислав, Попара Јована Глигор, Радаков,ић Милана Славко, Ристић Леј,ана Чедомир, Родић Лазе Илија, Сакрални ја -Косте Богдан, Славујев,ић Саве Васо, Со-ломо,н Милана Чедо!, Ста,нуловић Па,нте Станим,ир, Ти-мотије влћ Саве Светислав и Видановић Јована Алек-сандар;

потпоручници: Анђић Раде Новак, Богдановић Милорада Страхиња, Богичевић Стани.ше Мла,ден, Бубало Обрад,а Ђуро, Буцало Сим-е Миладин,, Цвет-ковић Милана Bolno мир, Ча,то Симе Цвејо, Ђо.рђевић Драгољуба У,рош, Ђукић Крсте Милан, Ђумић М,иле Видоса,в, Грубор Лазара Стево, Минић Вучета Ду-шан, Карановић Ђуре Илија, Кежман Гавре Лука, Кнежев,ић Милент,ија Александар, Љуца Ara Захир, Малешевић (Миће Алекса, Николић Живан,а Свето, Пачарсгз Стевана Светозар, Пави,ћ Раде ,Марко, Пав-ловић Рај,е Будимир, Рајковић Васе Бо.жидар, Реса-новић Мом-ир .Милан, Раковић Ђуре Ђорђе, Стави-ле ци Сал,и Тасим, Шће паковић Мило,ша Милован!, Штапић М,иле Јово-, Тривунић Васе Гојко, Турк Ан-тона Антон, Вуј,исић Мијајло Милан, В.ујовић Јована Никола га Вулетић Петра Јакш,а;

заставници: Андрић Вељ,ка Бранк,о, Антић Душа-н,а Јово', Билкан Станка Славко, Богуновић Станка Стсзо, Бошковић Гаврила, М,илорад, Бреео Станка Перо, Цвијетић Ма.рков! Миливоје, Ч,анков,ић Васе М-ара, Чурлин Ивана Владо, Дивац Стан,ише Ра,дован, Дангуби,ћ Миха,ила, Јован, Даудбеговић Кадре Ахмед, Дробњак Милов Милун, Џехнсми Са,цика ,Натим, Га-чеша Ја,нка Миладин, Г,ајић Максима Шпиро, Галић' Лозана Стево, Јатић Петр,а Душан, Јеличић Михајла ,Ђуро, Јерковић Луке Бранко, Јузбаш-ић То,ме Ђуро', Ки,ч ема Мил,ана Драгољуб, Ковачев,ић Саватија, Љу-бан, Каншшашгј Благ-оје Рајк,о, Лепој-евић Војислава Хранислав, Матијевић Илиј,е Миленк,о, Милетић "Жи,-војина Будимир, Мил,ић Видака Јагош, Мо рач ан,ин -Миков Ристо, Мошић Милана Стеван, Па,вловић Бо-жидара Младен, Поповић С,име Стојан, Рељић Сте-вана! ,Вла,до, Рудић Стојана Марко,, Сарачевић Ма,ха Ахм,ет, Савиц Јев ђенија Миодраг, Сок ле,р Ивана Јо-сип, Соковић Пеке Димитрије, Срдић Драгутина Бо-римо, Станојевић Станка 'Богдан, Стој,неављевић Јан-ка Миленко, Томашевић Ника Ва,силије, Торбица Т,о-ме Стојан, Белаја Пере Крсто и Зечевић Перке Дими-т.рије;

Ранковић М,иливоја Милутин. Б-р. 301

, 23 маја 1947 године Београд

Секрета.р, Претседник, М. Перуничић, с. р, др И, Рибар, с. р.

ПРЕЗИДИЈУМ Народне скупштине Федератшне Народне

Републике Југо,славије на основу члана 2 Зако,на о орденим,а и меда-:

ља,ма, a на предло,г Врховно-г.команданта оружаних снага ФНРЈ,

р е ш и о Ј е да се за стечене заслуге за, народ у току на-

родно ослободилачке борбе одликују

ОРДЕ,НОМ ЗАСЛУГЕ ЗА НАРОД И РЕДА: водник Гој ић Стеве Миле; мл. водници: Анчић Матије Ива,н u Арбутина

Дам јен,а Јово-.

ОРДЕНОМ ЗАСЛУГЕ ЗА НАРОД MI РЕДА: ет. водници: Бабачајић Бошка Спасоје, Бабић!

Јо,ван Милан, Бабић Мила Митар, Басара Боже Пе-тар, Бјеховић Јо,вана Дмитар, Бубало Дане Сава, Цесар Франца Јос,ип, Чакаревић Благ,оја Јово, Де-клена Ивана Антони, Деспотовић Стипа Фране, Др-љач,а Д. Богдан, Дрводељин Николе Ј ш ж , , Г а в т ^ Новака Радован, Josa Карло, Тпзр^гшжћ Са-ве Миленко, Гордић ,Митра Трипо, Грахец Антон Јо-же, Грбић Обрада Стево, К?јтез Г. Перо, Кежаић Станка Милош, Косановић Милова,на Гојко, Крстан ,Марка Милан, Крунић Гаје Војислав, Лалић Новице Добрасии, Магања Фрање Станко, Малоболић Пе-т,ра Никола, Ма,ловић Јове Станко, Манојловић Јан-ка Раде, Мар шапић М. Бранко, Мил еу сић Саве Или-ја!, Момиров-ић Танасије Ристо, Омеровић Салиха Ибрахим, Перковић Тите Слав,ко, Пр,па Милана Бранко, Радосовић Милоша Ђуро, Радованов ић

Ђоке Цвјетко, Родић Анђелије Петар, Репац Ива-на Есгдан, Роиц Лукин. Лук,а, Сенић Јакоба Антон, Смиљани-ћ Раде Душан, Стијачић Обрена, Љепо-сава. Стојић Адама Миле, ,Шикоњ-а Стојан,а Милош, Шкрбо Илије Халил, Штрбац Стевана Милош, Угл.ешић Стевана Глиго, Волк Рудија Аугустин, Вукелић Ђуке Раде и З-о,рић Симеун,а Владо;

водниц,и: Ајдинсвић Стојана Милан, Антић Вла-да Миленко, Античевић В. Бар тул, Астић Антона Миро, Авдић Хусеина Фехим, Бајић Саве Стево, Балабан Ђурђев Мил-ан, Вараш Т. Петар, Барић Ј. Шиме, Батахел Ау,густа Аугуст, Батало Радин Ми-лош, Бернот Јане,за Јанез-, Биједић Заима М,устафа, Бискуп Ивана Драго, Бонациц Николе Никола, Цар Стан,ка Фрањо, Цимеша Н. Дамњан, Цимеша Ни-колин Михајло, Чи-змић Петра Владимир, Чопић Дамијана Драган, Чу либр к Николе Перо, Диклић Мане Душан, Доброоав,њавић Милоша Владо-, Доr лене Франца Јозет, Дукић ,М. Бранко, Дубраковић Радин. Душан, Ђукелић Спасе Васо, Ђурић Симе Милан, Ерор Лазе Ђуро, Фићурин С, Миле, Гази-бара М. Војин, Гибић Ахме Адем, Главаш' Стојана Миле, Глумац Милића Љубан, Г.рчић С. Анте, Гр-ковић Ш. Дане, Гвоздић Раде Мирко, Хатежић Јо-си-па А,лександар, Хвала Валентина Лудвик), Иво« шевић Илије Вел,имир, Јахура Душана Гојко, Јанко-в,ић Мије Вид, Јоцић Др,агутина Милут,ин, Јованов-ски Фидатов Риста, Јовичић Триве Триво, Јурас Николе Нинко, Кесер Милоша Петар, ,Кл,обас А,нто-на Иван, Кнежеви-ћ Николе Јово, Косјер Марка Ра -

де, Косовац Илије Богдан, Ковачић П. Јанко, Кри-; жма-ниц Ивана Милан, Ку-студић Ђуре Иво, Ле ич ев ић Ал бина Иван, Левстин Јосипа Алојз, Мандић Pal-де Душан, Марчетић Николе Јосип, Мар кић Анто-на Цвет,ко, Машић Геце Душан, Миховиловић В. Милорад, Милидраговић Пере Јово, Миловановић1

Јове Милован, Миљавац Франца Мирко, Млађан С-име Мирко, Мраовић Симе Марко1, Мусковић Март тина Јоси,п, Но сан Франца Иван, Новчић Илије' Обрен, Паклин,а Јосипа Јоси,п, Павић Ниће Тодор, Павли,н. Клемента Иван, Петковић Драгића То,дор, Пилиповић Ста,нка Милан, Пин Tap Д. Илија, Пот-

рта, I .но,вембар 1947 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Бред 9в — Страна 1327

ац Нинка Ђуро', Радаковић Милана Владимир, дај Ксеније Јанко, Гасовод Јована Саво, Са-Радин Васо, Сичић Николе Мирко, Срдић Ј. ПО, Стефан Виктора Божо, Стрмоле Миха А-

гуз7 Шербеџија Илије Бошко, Шпановић Влајка . ^ к о л а , Уршич Винкота Мартин, (Вонцина Франца ^ ' л еф лин, Врањ еш Митра" Ми.рко, Вујовић Марка Мило, Вукмановић Божин Пет.ар, Вук,мировић Ста-је Бајо, Вулетић Н. Божо и Зђелар Миле Милан;

мл. водници: Адиво.вић Шабана Адил, Алић Ан-дрија Мирко, Арамбашић Ђуре Лука, Арзић Смањи-ла Хусо, Б,арешић С. Роко, Басић Јуре Иван, Бат-ножић Ђуре Душак, Божић М. Ђуро, Бркљач Јеве Ђуро, Бујдисављеви,ћ Спасе Сава, Цар ов аћ Ивана Дубак, Цесник Јосипа Јосип, Цотар Алојза Здрав-ко, Цветковић Јанеза Јанез, Чананџија Матеје Љу-бан, Чоза К. Шиме, Чвокић Илије Милош, Деканиц Николе Станислав!, Димитриј ев ић Милисава Мило-рад, Дивљак Николе Томо, Друшковић Фрање Јан-ко, Дураковић Хасана Ахмед, Еркмант Гњатије Јо-ван, Филиповић МиЈе Иван, Газетић Емина Ибр-а-хим, Хоџић X. Мустафа, Ивковић Васе Милан, Ја-јић М, Бранко, Јанез М. Маријан, Јањ-атовић П. Мане, Јеленаца Антона Антон, 'Кантар Душана Ми-ле, Караица Стоја-на Ђуро, Карапанџа Милана Ни-кола, Картелима Милића Миле, Катавић Мате Иван, 'Клинац Иван Миле, Крањц Ивана Иван, Лучин Ма-рина Винко, Мацут Милоша Стево, Ма лид Ф,ранца Сто-јан, Маринковић Гаје Милан, Микулић Антона Иван, Милојевић Мит,ра Ристо, Миљевић Јо,ве Ми-лош, Николић Глише Светислав, Обрадовић Илије Перо, Пањак Пане Илија, Пенде Анте Фрањо, Пи-л,а Милана Петар, Пиндар Ивана Маријо, Претен-ков Ђура Никола, Радочај Ј. Марко, Ракић Чедоми-ра Пера, Раковић Бечира Хусе, Ресман Звонимира Јосип, Родић Н. Вељко, Рутар Јозефа Фрањо, Са-марџић Обрена Марко, Соко Мате Мила,н., Станко-вић Богдана Дра-гутин, Старивлах Илије Миле, Су-сић Јоси,па Јосип, Шепчић Мате Марко, Шево Јо-зе Иван, Ш о-б от Обрада Лазар, Шпацапан Силве-стра Иде, Штикавац Николе Спасе, Шуплина Луке Карло, Том асић Ивана Дамјан, Трбојевић Раде Ми-лован), Убовић Ђурђ,а Недељко, Ваисављевић Ду-шана Ђуро, Влаовић Гаје Глиго, Воркапић М. Мар-ко, Вукелић Бранка Ђуро, З,шида рић Пере Раде и Булић Антона Јозе;

водник Жигић Р. Стево; десетара: Чалић Доде Стево, Голић Фрање Сте-

во, Југ Францал Алојз, Ритоша Боже Рино и Сатеј Петра Дарко;

борци: Бацац Јосипа Јосип, Бајић С, Илија, Ба-јић Славја 'Крешимир, Бајић Славка- Веселин, Бала-бан Тривана Рајко', Банић Стевана Божо, Бараћ ЈРаде, Милић, Благојевић Јоце Жарко, Бо1гић Илије Милан, Боговиц Мате П,ајо, Болтић Јовин Иван, Бо-ровић Васе Милан, Бречевић Ивана Драго, Бучан Ивана Антон, Цетртиц Виктора Јо.сип, Цигоја Јове Душан, Дамар к Шиме Шојко, Чар гоња Станка Ми-лан, Чолић Ђорђа Лазо, Чејва,новић Сулејмана Мех-мед, Ће-со Алије Хасан, Чосић Јо.ве Дејан, Данило-ви.ћ Иле Бранко, Давидовић Ника Јов,ан, Делибац Милорада- Свети-слав, Диковић Јакова Антон, Дра-говић Богдана Милош, Дрча Мате Тодор, Дејано-вић Р, Сл.авко, Ђукић Јове Никола, Ђуран Пере Илија:, Ерић Андреје Драг.ољуб, Фистеш Стјепана Драго', Гал-ес Илије Нико, Глоговић Ј. Славко, Го-љопчик Михе Већеслав, Гргин Ј. Ива,н, Грнчаров--ски Нонев, То,мо, Грубесић Антона Алојз, Гу етни Франца Душ,ан,, Хушидић Р, Шабан, Икач Саве Живко, Изић Ше шана Мехмед, Јарчевић Тривуна Тр ив-ко, Јефт-ић Милана Богдан, Јелић Ђурђа Ђу-ро, Јеремић П. Раде, Јерковић Ш. Мате, Јеж Ни-к-оле Јово1, Јогунчић Смајила Мухамед, Јовић Ми-лорада Влади, Јурић Пере Перо, Кајфес Емила Ан-дрија, Кајте,з Лазе Миле, Калама Крстана Миле, Калинић М^ле Дане, Кецма-н Марка Бранко, Клау--зар Јанез,а Цирил, Кле-ут Јандрије Јанко, Клипић Сто-јана Милан, Кнежевић Боже Јован, 'Кнежевић Ј,

Милан, Кокеза Ивана Јаков, Колић Фрање Карло, Копривица Стевана Радован, Копривице« Ивана Ва-лентин, Кос Стојана Ђуро, Косијер П. Драга.н, -Ко-шут,ић Миле Петар, Ковачевић Ма-рка Бранко, Ко-вачић Миле Остоја, Котлина Миле Стево, Козомора Петров Бо-гдан, Кожуловић Петра Бруно, Крагуљ Пере Васкрсеније, Крнетић Душана Никола, Костић Станка Бранко, Кур ет Михајла Срећко, Лап a јие Ја,неса Франц, Лазић Митра Ратко, Леба« Антона Рајков Лежајић Јанка Mia кс им, Ликић Меиде Зво,н-ко, Локас Јуин Никола, Лубонић Јове Љубо, Лу-кић Луке Стојан, Лукић Ј-ована Владимир и Луби-ДИ1Ц Ђуре Витомир;

борци: Махлбаншћ Му,ј!е Ферид, Максторовић Николе Петар, ,Мал,котић Але Екрем, Мандић Сте-фана Илија, Марић Јосипа- Анђело, Марић' Никин Душан, Маринковић Г, Милутин, Матић Ђуре ; Јово, Матић Арсена Стојан, Маверц Јанеза Алојзиј, Ми-јаџевић Николе Јово, Милаиновић Станка Миле, Милић Николе Мирко, Милинковић Милорада Сла-венко, Митро-бић Марка Бичо, Мо дру сан Мате Јо-сип, Молек Јанеза Јанез, М-олић Ј. Северин, Моро-вић Ј, Вјекослав, Мравина,ц Ивана Винко, -Мујагић М. Мурија, ,Мурат Шана Стипе, Нинић Ј1азе Ђор-ђе, Нитић Миле Миле, Новаковић Николе Душан, Облак Ј. Јожеф, Опалић Ђуре Раде, Орел Рудола Але,кс, Радић Милосава (Милова,н, Па лајић Петр,а Мате, Паљамар -Миле Пајо, Налик Франца Стојан, Пасторчић Антона Никола, Пауновић Синише Ра-дош, Паушић Ивана Марко, Паеи!ћ Ј. Рудолф, Пе-пић Стојана Слободан, Перић Добр.осава Боривој, Перић М. Перо, Пестеј Ивана Маријан, Петковић И. Милован, Петрови,ћ Максима-, Борислав, Пилипо-вић Стева Стев-о, Нирк Алој,за Александар, Пла-вец Ивана Иван, Плеша Ивана Иван, Полић Јовин Лука, Поповић Јовин Миодраг, Поводник Мишка Богдан, Пресић Валентина Јосип, Пргин Ј. Иван, Продан Јосипа Душан, Продановић Михајла Ђорђе, Протић Ходе Млађен, Радановић Обрада Сретко, Радетић Максе Оскар, Радић Павла Љубомир, Ра-дић Јозин Мате, Р a див ој ев-и ћ Василија Неђо', Ра-доја Хо дор a Душан, Радош -Ристе Симо, Радошевић И, Рудолф, Радовић Крста Илија, Радуловић Јо-ван,а Чедо, Р.ашковић Ђурђа Јово, Ремец Антона Риро, Ристић Живојина Жарко, Родић Васе Јово, Родић Љубе Петар, Рољић Симе Драгољуб, Рост:ћ Васе Славко, Рудић Стојана " Љубан, Сакић Мартина Марко, Самарџић Николе -Милана, Сарар Гр-г,ура Драгутин, Сду к-от Антона Антон, Сердаревић Азиза Мидхат, Север Франца Едвард, Сионо-вић Јозе Алојз, Сокол-воић Рај,ка .Вељко, Стефановић Илмије Радивоје, Стевановић Јо-ван,а ,Вељко-, Ст,ипић М. Бранко, 'Стојановић Драгу-тина Данило, Сукар Јове Милосав, Усић Петра Вје-кослав, Шврака Пере Божо, Шешум Петра Миле, Шиник Хеодора Славко, Шк^рл Франца Давид, Шо-бот Гаје Вид, Шоштар чић Антона Антон. Шо-шта-рић Славка Вељко, Шпишић Михаела Мико, Шу-пљина Ивана Карло, Шверко Грге Гр,го, Хомчић Ми-лана Остоја, Хопић Митра- Остоја, Хр,нинић Миле Васо, Турић Франца Јозо, -Валентин Ивана Антон, Видаков-ић Мирка Милан, Видовић М. Љубан, Ви-лић X. Шабан, Висковић Ивана Анте, Вишћек Алој-за Отон, Витулић Блажев Стјепан, Вођевић Луке Дмитар, Бранковић Николе Мирко, Зала-р Франца Алојзиј, Змијанац Ђуре Славко, Загар Ивана Иван, Жид И. Фрањо, Ж-учур Хасан,а Жига и Жу.рнић Милорада Милан.

МЕДА,ЉОМ ЗАСЛ,УГЕ ЗА НАРОД: борци: Кукић М. Душан. Микед Ивана 'Јо-сип,

Пеража Ф. Марко., Ноштић Петра Пет,ар и Приби-чевић Илије Петар.

Бр. 295 22 мај.а 1947 године

Београд Секретар, Претседник,

М,, Перуничић, с, р, до -И. Рибар, с. р.

Стра,на 1328 — Број 9в СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Субота, 1 новембар

ПРЕЗИДИЈУМ Народне скупштине Федеративне Народне

Републике Југослвије на основу члана 2 Закона о орденима и медаља-

ма, а на предлог Врховног команданта оружаних сна-га ФНРЈ

р е ш и о ј е да се за пок,азану храброст и нарочите заслуге

за народ стечене у току народноо-слободилачке борбе одликују

ОРДЕНОМ ЗА ХРАБРОСТ: ст. водници1! Булатов,ић И. Рајко-, Чичерић Б.

Ранко, Др атос л аван Ј. Драгутин, Максимовић С. Ми-лан, Ма,в-ец И. Иван, Ристовац Р. Бранко и Вигњевић П, Штева;

водници: Мрђеновић С, Дмитар и Петровић С. Станко;

борц,и: Чавић С. Милутин, Филиповић Р. Р,адо-мир, Катанић П. Цвејо и Стакић П. Димитрије.

ОРДЕНОМ ЗАСЛУГЕ ЗА НАРОД III РЕДА: ст. водници: Боровић А. Тугомир, Драгослав ац И.

Драгутин и Миљев,ић М. Раде; водник Мезе Е. Едвард; мл. водници: Г,вока И. Ђорђе и Паул инић И.

Фране; борци: Бос анчић Л. Петар, Брља Л. Боривој, Ђу-

кић М. Никола, Катанић П. Цвејо, Комадиновић Н. Петар, Крајновић С, Синиша, Петровић М. Спасоје и Плеше Ј. Катарина..

МЕДАЉОМ ЗА ХРАБРОСТ: ст. водник Перић Е. Миленко; водник Лакић Д. Ђурица; мл. водник Крстић И. Бранко; десетари: Влајић С, Анте и Илић Ђ. Рајко; борци: Апић М. Славко, Босанчић Л. Петар, Бош-

љек С. Бранко. Бунта Г, Никола, Бундало С. Богдан, Ђорђевић ЈБ. Драгољуб, Кома диковић Н. Петар, Кра-јиновић С. Синиша, Милајић Ђ. Ђура и Зорић Л. Душан.

МЕДАЉОМ ЗАСЛУГЕ ЗА НАРОД: водник Лис таш Б. Иван.

Бр. 212 1 фебруара 1947 године

Београд Секретар, Претседник,

М, Перуничић, с. р. др И. Рибар, с. р.

ИЗ СЛУЖБЕНИХ ЛИСТОВА НАРОДНИХ РЕПУБЛИКА

УРАДНИ ЛИСТ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ

„Уредни лист Народне Републике Словеније'' у бр,оју 43 од 18 октобра 1947 године објављује:

Указ о распису допунских избора у Народну ску.пштин,у Народне Републике Словеније;

Решење о одређивању дана и,збора за све мк ег њима, 'једн,аке одборе у спевовима односно грч вима Љубљена, Гросупље, Јасенице, Љубљана I лица, Марибор околица, Мозирје, Преваље, Ц . ^ ^ Словенска Бистрица, Коњице, Шкофја Лока, Шм^рје. Цеље околица,, Чрномељ, Кр,ањ, Љутомер, Ново^Ме-сто, Радгона и Требите;

Уредбу о ос,нивању Управе за откуп при Мини-старству за трг.овину и снабдевање;

Уредбу о оснивању Гл.авне ди,рекциј,е за набавку и р а з д е љ и в а о санитетског материјала при Мини:-; старст-ву за народно здравље Народне Републике Словеније;

Уредбу о укидању Дирекције за аутопромет при Пр-етеедеиштву Владе Народне Републике Словеније;

На,редбу о сузбијању и уништавању зара,зне 'оду-з е т о с т свиња.;

Упутств,о ,о 'одређивању и обрачунао ању превод зи их т,рошкова! за производе са јединственим ценама,, важећим за подручје "Народне Републике Словеније;

Правилник о повишењу основне плате по пода-нама службе еа службенике у звањима судије сре-ског суда и су,ди^ окружног суда;

Правилник о повишењу основне плате по годи-нама службе за службени,ке здрав ств ене струке;

Правилник о повишењу основне плате по годи-нама службе о п о л о ж а ј е м додацима и премисом додацима и о хонорарима за службенике пр асе етно-научне струке.

НАРОДНЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ

ХРВАТСКЕ ,,Народне ,но-вине", службени лист Народне Ре-

публике Хрватска, у броју 93 ол 20 октобру 1947, год,ине објављују:

Решење о одређивању (изборних срезова на ири-појеној територији Ист,ре, Задра н .Ластова;

Решење о броју н,ародних посланика за Сабор Народне Републике Хрватске на припојен^" теритоЈ

рији Истре, Задра и Ластова; Правилник о подељив1ању награда студентима

Ов губилишта у Загребу за најбоље израђене писмене рад.ове.

С А Д Р Ж А Ј : Стр а ла;

682. Указ о ратифи кадији споразум,а који се одно.се на Међународну здравствену организацију — 1313

683. Уредба о спајању Госп,одар ек е банке за Истру, Ријеку и Сло.венско Приморје, Ријека, са Народном банком ФНРЈ 1324

684. Решење о пуштању у течај нове емисије пореских марака — — 1325

Ис,правка Решења о откупним ценама за дуван бербе 1047 године 1325

Издавач: ,,Службени лист ФНРЈ" — новинарско Издавачко предузеће — Београд, Бранкова 20. — Директор и одговорни уредник Слободан М, Нешовић, Мајке Јевросиме бр. 20 — Штампа Југословен-

ског штампарског предузећа, Београд