6. VLADISLAV PETKOVIĆ DIS.docx

7/23/2019 6. VLADISLAV PETKOVIĆ DIS.docx

http://slidepdf.com/reader/full/6-vladislav-petkovic-disdocx 1/23

ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ DIS (1876–1938)

Владислав Петковић Дис био је српски песник. Радио је као

учитељ и царински службеник. Био је извештач са фронта у

Балкански ратовиа. !а врее Прво" светско" рата# преживео је

повлаче$е преко %лбаније# одакле је пребачен на &рф# а зати

транспортован у 'ранцуску "де пише своју послед$у збирку

песаа Недовршене песме ()*)+,. При повратку у -рчку бродна кое је пловио пресреће и потапа неачка подорница код

&рфа. војску није ишао / ослобо0ен је збо" уски1 "руди и# по

препоруци пријатеља# постаје привреени учитељ у селу Прлити

испод Вршке 2уке# а покрај !ајечара. 3ве у нади да ће иати

довољно вреена да се посвети песаа. 4пак# тешко је бити

распеван у чаоти$и и тишини те он но"е ноћи проводи са

сељациа уз таблиће и чока$е ракије. -одине )*56. одлучио је да напусти учитељско

есто и крене у Бео"рад# једини о"ући пут за све песнике.

шао је сасви ти1о у друштво бео"радски1 великана# у врее када се живело покафанаа које су биле и једина састајалишта. 3а 3ио Пандуровиће уре0ује

„Књижев! е"е#!$ и живи боески живото# а по доласку у Бео"рад објављује у

Српском књижевном гласнику своју песу „И"и%&$. 7е"ов кафански начин живота

уно"ое се изенио '%е ве*&њ& & +,и-и.. Владислав Петковић био је

познат под надико Ди. По свој прилици# то је била скраћеница# односно сред$и

сло" $е"ово" иена Владислав# ада су неки тврдили да је то ие "рада из

Дантеово" Пакла# а дру"и да је то био српски сред$овековни назив за европски

запад. &$и"у Утопљене душе Дис је објавио )*)). "одине. 8тапао ју је о сво

трошку# јер није било издавача који би објавио поезију песника за коју је 9ован

3керлић# тада најутицајнија личност српске критике# тврдио да :јесте једна неука и"руба иитација;. Поезија Утопљених душа је не"аторска# болећива# плачна и црна.

води у $у бодлеровске отиве што представља новину# али ту је присутан и отив

урле дра"е# који налазио и у народној лирској поезији. 7е"ова поезија иде у

ирационално# у $ој су Дисови снови и $е"ове тишине. 3ледећа збирка поезије Ми

чекамо цара написана је )*)6. "одине.

/ОВА0 ДЕЕТИЋ – ИСТОИ/А СПСКЕ К2ИЕВ0ОСТИ

!а разлику од Пандуровића# који је у своји сти1овиа дао рационалну "розоту над

расуло света# Дис је дубоко за"азио у 4%&- ви5ењ& %!-њи и,&и&%и

вии:&. 0и:е 4и ,е;%е<иви 'еи< као Ракић и Пандуровић# недостајала у јеширина зна$а# али је# упркос тое# он више од било које" сво" прет1одника ушао у

најбитнија пита$а човека и света. 4ако чист лиричар# Дис спада е0у 'еи<е

.е-&;ии*&,е< Дисова етафизика неа ништа спекулативно у себи# она је *и-

%и,<&. =ри велике Дисове песе (:=аница;# :>ожда спава; и :?ирвана;,

обу1ватају "лавне оенте $е"ове лирске етафизике@ и,&њ&ње и е4и=&#

,5ење <& <.и*<и ">&5&:# и"иви"!&%! е>и-еи:! као неси"урно

лелуј$е изе0у сна и јаве# изе0у оно" што је било и оно" што се очекује# у чије

AB



средишту је лик идеалне дра"е# нестваран# неодре0ен и неочекиван# и на крају#

'ви 'в,&-&< ! е4и=е# то$е$е у бездан вреена против ко"а се узалудно

бори неси"урно људско сећа$е# свеопшти крај све"а# нирвана. песаа које је

написао у из"нанству (:>е0у својиа;# :?едовршене песе;, дошла је до изражаја

извесна ',"и*& еж- и -'%и& е<&,&<-е,и-и*& & Ди& и $е"ове

раније песе. Cн је у ти песаа дубоко несрећан# али не збо" своји1

нирванистички1 снови0е$а# не"о зато што је далеко од супру"е# деце и 3рбије.

/ОВА0 СКЕЛИЋ – ЛА0И ?ОДЕ0И@А? A СПСКО/ К2ИЕВ0ОСТИ (1911)

=о је поезија декаденције# она која# по речиа једно" искрено" $ено" песника# тежи

:рају блата; и која тражи :ново у покварено;. &ао што су стари песници иали

лицеерство врлине# тако Петковић# са декадентиа наше"а вреена# иа

%ие.е,-в ',<&. Cн је један од они1 људи који су се у доба роантиза

називали :фатални људиа;# и које је у новије врее Пол Верлен назвао :проклети

песнициа;# а Бодлер :љубициа пакла;# чије душе су "робља који1 се и есец

плаши и по којиа се сао ду"ачки црни вуку. &ао и ти :злокобници;# Петковић је

Порок# Проклетство# !ло# 'аталност# Пакао# &ајин# 3отона. Поезија Владислава

Петковића иа све карактеристичне црте које је -ијо клинички одредио код

"е>ее,и<&@ :"орко осећа$е унутраш$е аноалије и проашене судбине;<

разнородан израз сујете која је изнад осред$е# анија за аутобио"рафијо# склоност

да се истичу најситније црте сво" дневно" живота# непрестано посатра$е сао"

себе# обрта$е наја$и1 ствари у читаве епопеје@ воље$е :рачни1 и страшни1

слика;< потреба за средствиа за раздражива$е (ор"ије# полна љубав и тако даље,<

:опсесија речи;# у својој ду1овној неоћи и у нереду идеја. утопљени душаа иа

све"а то"а.

Песникова жеља@ 4и-и „'и:& "ве<$. 7е"ова забава@ О,>и:е. ?аши роантичари

иали су за узу или белу Равијојлу Вилу# која "они облаке и натпева се са јунациа у"ори зеленој# или серну &осовку Девојку која на бојно пољу пребира ра$енике и

рида над пропали царство< код наши1 одерни1# код 9ована Дучића# уза је

:бледо# ти1о девојче што снева;< .!& В%&"и%&в& Пе-<ви=& :е „"ив&

4%!"и&$# која је сву ноћ ор"ијала# и ујутру# још полупијана и крељива# пише

сти1ове за које би се о"ла рећи она ружна# али тална реч једно" песника@ да су

:повраћа$а једне покварене душе;. Поезија 3ие Пандуровића је# поред све"

талента сво"а песника# саблазнила они што је болесно и чуд$ачко у $ој# али преа

Утопљеним душама она из"леда још чиста и разуна# у крај$е случају као једна

delectat! "!#!$a. Пандуровић је сао на"ласио ту :поезију трулежи;< Петковић је са

$ое дотерао до краја. Утопљене душе ! >,!4 и ':&*& ":е< Посмртних

почасти. =о је поезија "розничави1 снова и есечарства< то је атосфера отровни1 и

перверзни1 %ветова &ла 8арла Бодлера# језиви1 1алуцинација Dд"ара Поа# и 'a($e

"aca)#e 3енE3енса / ако не декорације из рад$и за по"ребну опреу# поезија

"робара који је читао к$и"е.

Fела поезија Владислава Петковића није ништа дру"о до >,!4 :&!<&ње и "&"

-ењ&ње и&ње ! ви. -&.&B „&$ „$ „&в&:$ „:&$ „<!<!$ / али он не

A*



воли :људе што ропћу и пиште;# и пошто се у својој к$изи сит изјадао и накукао#

про"лашује да се $е"а не тичу ту0и боловиG О 'ев& ! -&њ! 4!в& *ве<& <:и

е и:е и-,еи. Cн је у једно особито ста$у@ :Дрееж и сутон и да$у и ноћу H

наа се спава...; 4 када пева# то није оно што је осетио и видео# но што је сневао. 4

преа тое# природно је# не треба тражити од Петковића да исли и "овори нашо

обично ло"ико# ло"ико људи код који1 постоји разлика изе0у стварности и сна#

и који на јави не бунцају оно што и се у сну причи$авало. :?епосредно

изражава$е; у поезији# "оворе$е онако како профани филистри "оворе и како свакиоже да разуе# то је старинска одаG :?ова уетност;# која изражава оно што је

несвесно и недокучљиво у човеку# која више воли сан не"о јаву# више инстинкт не"о

разу# 1отиично 1оће да буде тана# утна# да "овори онако како је непосвећени не

о"у разуети# да буде за обичне филистре :непо$абл;...

Петковић је трансцедентална појава у природи# и он иа дру"а чула која дру"и

неају@ :4 тад пипа1 вазду1# тражећ каква тра"а# H али речи твоје ниса о"о наћи;.

7е"ова исао прави лудне излете :кроз "робове у ртве инуте;. Cн се шета кроз

:алеје бола; и по :пред"ра0у тишине;. 7еу је особито дра" :облик заборава;. 3рце

у живи у :ба$и тишине;. &од $е"а ништа није налик као код дру"и1 људи@ :...саној на сан не ирише;. =о оже кое из"ледати и врло село и врло ори"инално# али

ништа лакше но обделовати такву поезију. Iо"ику треба бацити под но"е# ваља

презрети сисао речи# спаривати речи које никакве везе неају# "оворити све што на

у падне. 3ао# такви1 :песника; било је и пре декадената и сиболиста# али су и

људи давали друкчије ие.

Поезија Владислава Петковића је 'еи:& е 4%& "!Cев> 4%е-и "!Cеве#

али исто тако# ако не и више# поезија '",&ж&в&%&*<& <њиC<& 5&*<&. =ај песник

са силни претензијаа на ори"иналност# присталица теорије :ретко# то је добро;#

који све чини сао да не из"леда као дру"и# у ствари је један обичан подражавалац.

4 збо" то"а у се иа учинити највећи прекор. Данас се у поезији за1тева искреност

и спонтаност. % то је оно че"а у поезији Владислава Петковића никако неа. 7е"ова

поезија је &;е<-&и:& 4%в& <:е е е=& '",&ж&в&њ& 'еии.& <:е !

-в&,и е в&-& 'еи*<& веж4&њ& 5&<& <:и :е &!*и "& 'иCе еC-

-ив&. 4а у $е"а и Бодлера и Верлена# из треће или четврте руке# иа и наше

роантике шездесети1 "одина# иа >илана Ракића# 3ие Пандуровића# па чак и

весело" JKLMNEа OPQMREа.

Бодлер и Верлен су истински песници. Верлен се у поједини тренуциа пе$ао до

висина велико"а песника и на блат$аво дну $е"ове душе било је толико зрневља

бисера. 4 један и дру"и били су добри песници зато што су стварно осећали оно штосу певали# и што су пуно искреношћу изражавали своју душу . =о њихово што су

певали# било је ново за дру"е# а како код песника ода иа исти значај као и код

жена# јавила се за $иа "оила подражавалаца# који су навлачили лавовску кожу

своји1 узора# певали оно што нису осећали# претеривали да би из"ледали селији и

ори"иналнији. &од нас је та проблеатична :нова уетност; дошла тек из треће руке@

преко Sрвата# који су је упознали код 2е1а# који су је опет од своје стране позајили

од вечити1 иитатора и к$ижевни1 ајуна неачки1. %ли# код Петковића позајицаB5



је још даља. Cн је е<!%-иви& *ве< <:и :е .&% *и-&# који ало зна# који се

није акао даље од !еуна# и а$е но ико он је у ста$у да на да нов израз одерне

душе# која је тако сложена# и одерне уетности# која је у толикој ери

интекетуална. 7е"ово :цвеће зла; је одвећ крижљаво# и он неа чак ни доследности

и 1рабрости да до краја иде у то :укрцава$у за 3одоу и -оору;. Пеи:&

В%&"и%&в& Пе-<ви=& :е-е :е"& е!<& и >,!4& и.и-&и:& . Декаденство није

никада било лепа ствар# али Петковић је успео да "а отера до крај$и1 "раница

апсурда# и да дT $е"ову "рубу и простачку карикатуру. П,-&*<& <&,и<&-!,&# да#то је одиста права речG Поезија Владислава Петковића исто толико подсећа на

поезију Пола Верлена и Бодлера# колико бео"радска 3кадарлија подсећа на Iатински

кварт и >онартр# кафана код =ри шешира на UVWXMLYZR[\# ]MW^[X[ и _^MX UVPK#

колико ракија# отачаствена ракија# подсећа на апсент# на :бледи апсент са

перверзни очиа;.

?о поред то"а карикатурално" декаденства из четврте руке# иа у поезији

Владислава Петковића и дру"и1 ту0и1 слојева. овој одернистичкој к$изи# која иа

претензија да је послед$а реч суптилизоване поезије душе и сна# иа наше

старинске роантике од пре педесет "одина. 31вата$е песника# више"а бића# ванљуди и изнад људи# песника кое не излази из уста@ :9а# 9а# 9а;# ко"а :свет не разуе;

и који пати од нискости средине у коју "а је судба бацила / то је чисто ,.&-и*

в&-&ње. !ати# старинска роантика је и она врло јака &%<%и*<& -& !

'еи:и В%&"и%&в& Пе-<ви=&@ $е"ове бистре рефлекције :крај пуне чаше;#

навика да пиће пере :очај;# жеља да буде :пијан довек;. Петковић је сао

&"е%и '",&ж&в&%& &Cи &%<%и*&,<и 'еи<& из старији1

нараштаја. 4 цело то изи"рава$е к$ижевно" :боества;# :све је то већ једно било;#

и то не тако давноG 4 тај алко1олиза# то "лупо и старинско с1вта$е да -еније#

Песник# не се да живи разуни# пристојни и уредни живото обично"а човека#

та ружна и ниска навика# сада се поново јавља код неколико лади1 шкрабала. 4 оношто Петковићу оже из"ледати као неки ултраодерниза# у ствари је

'".%&5ив&ње -&,>& "&,"&е%и.&.

?о# поред то"а# код Петковића иа новији1# и сасви нови1 утицаја. =о су утицаји

данаш$и1 српски1 песника и сти1отвораца. Пре све"а# ту је ?и%& &<и=# који је

ало писао# али који је врло јако утицао на најла0и песнички нараштај наш.

Петковић је узео од Ракића неколико осећа$а@ рачан песииза и осећа$е :опште#

неиновне беде; и :опште "нусобе;# поезију чекића што бије о чаову даску

ртвачко" ковче"а. ?о Петковић и остали подражаваоци нису с1ватили и приили

оно што је најбоље код Ракића@ онај висок интелектуелиза $е"ове поезије# оно:силно задовољство осећати све;# што није свакое дато# орални стоициза који

он од"овара на зеаљске болове# ону кристалну јасност $е"ово" изражава$а# и

најзад оно интелектуализовано# одернизовано# прочишћено и отено национално

осећа$е које се о"леда у $е"ови послед$и песаа. Cни су# што је природно и

неизбежно# приили фору $е"ови1 сти1ова. Ракић је унео у српску к$ижевност

једну стару строфу из песника сред$е" века и из обнове# врсту rondel # који су

песници )*. века одернизовали# и дао $ене типске обрасце. као и дру"и ла0и#

B)



Петковић се "рчевито дочепао то"а привлачно"а обрасца# и обилно "а употребљавао#

и злоупотребљавао.

!ати# као што је раније речено# изе0у Утопљених душа Владислава Петковића и

Посмртних почасти Си.е П&"!,ви=& иа врло велики1 сличности# и у основно

нада1нућу# и у отивиа# и у осећа$иа# нарочито у фи"ураа и у речнику. Природно

је претпоставити да је бољи е0у $иа двојицо# управо онај који је једино добар и

који иа талента# утицао на слабије"# на слабо"# на оно"а без талента# чија свапоезија и иначе је једно велико и разнородно подражава$е. Aве,&в&:! "& :е %!*&:

4,&-&B П&"!,ви= ве%и е !>%е"& е .> & Пе-<ви=&. =и "оре по

ПетковићаG то случају на $е"а пада двоструки "ре1@ он је дао не сао једну р0аву

к$и"у# но је збунио једно" песника од истинско" талента и несу$иве вредности.

?ајзад# на Петковића је утицао и дру"и један# $еу сличан одернист# наш добри и

тако забавни С&в& Пе-,ви=# JKLMN OPQMR# нежни песник атласа# кадифе# свиле#

чипака# парфеа и дру"и1 артикала из "алантеријски1 рад$и# ус1ићени трубадур

журова# балова и корза. &ада се одвоји свако оно што у припада# такав из"леда

Петковић# наш декадент# одернист и творац нове уетностиG 7еу треба признати

да иа извесни1 асиилаторски1 способности# да оже да у0е у ту0а осећа$а и даприи ту0 тон. CвдеEонде# штавише# на0е се код Петковића и покоји добар сти1.

3ао то је онда када подражава. 4наче# $е"ове# %и* ње>ве %и*е '4-и

! е&-е. &акав је он када не подражава# колико је ало у $еу талента# како су

у осећа$а банална и прозаична# а језик сироашан и старински# најбоље се види из

$е"ове ори"иналне песе *дила. Cчајно за једно" 1иперодерниста и декадентаG

=аква је поезија Владислава Петковића@ <њижев >%!.&*ење# 'еи*<

в,>%&C-в# и.и-&и:е 4е "!&# без укуса и# што је нај"оре# без талента / јер у

поезији таленат све изви$ава и све спасава.

Cно збо" че"а је требало# и то оволико и овако писати о овој к$изи# то је што у $ој

ваља видети један нарочити појав# што је она '%е"њи и &:>,и и,& :е">

<њижев> '<,е-& 4е .и%& и 4е вие. Ваљало је# а и не"ативно#

указати на ову к$и"у# јер она боље но ишта показује како је та саозвана :>одерна;

једна стара и р0ава ствар# и како не значи не корак унапред но корак уназад. :?ове;

и :одерне; к$и"е као што су Утопљене душе "оне нас да "отово без икаква

о"раниче$а приао =енову одредбу@ :Поезија# то је здравље;< е & !'!=!:! "&

еи. и<,е- ',и,"- *и--! ве,! '%е- и !ви и "!Cеви

и"е&%и&. ! 'еи:и.

А0КО ЛА@АЕВИЋ – ПЕС0ИК „СПЛИ0А$ И „0ЕВО@Е$

7е"ово :декаденство; и :сиболиза;# као увере$е и прицип# слабо е се тичу. Cно

што е се нарочито тиче то је@ колико су $е"ов :сиболиза; и :декаденство;

интини и искрени# колико су непосредан израз $е"ово" унутраш$е" живота и

с1вата$а# колико је то сао школа# а колико интино увере$е` 3а OP\Eо# у доста

интиној вези и с доста слични фондо еоција# певају и ". Си.& П&"!,ви=#

Д!C& ?&%!Cев и# покаткад# Ди.и-,и:е ?и-,иви= и Све-и%&в С-е;&ви=<

најзад у прози и донекле# то је у"лавно# с1вата$е и "оспо0ице Ии",е Се<!%и= и

Ba



ЛE ?и&:%ви= (?и%и& /&<ви=). Cд $и1# &:и<,еи:е -! 'е.! 'ев& >E Си.&

П&"!,ви= и то је што $е"ову поезију чини добро и сипатично. &ао што реко1#

". Владислав Петковић пева довољно своју песу# иако је са не пева. =о је већ

читава ала школа# ако се тако оже назвати# скуп песника који# у"лавно# иају

исте ипресије# с1вата$а и еоције. >е0у овиа# OP\ није никако нај"ори. ?еколико

$е"ови1 р0ави1 црта@ ,&4&,!Cе- и"е:&# ',е-е,& 'еи.и&.# каткада

4&&%& и"е:& или 4&&% <-,!и&ње# '4,<&- и 'е!"F."е,

в&-&ње -в&,и# не треба да нас одведу у страну и наведу да не"ирао и оно што у$еу иа добро"а.

Cсновни је тон поезије ". Владислава Петковића ,-"<и 'еи.и&.# с неки

',и.е&.& &-&и.& .&и:е &4,.&%-и и и-е%е<-!&%> <,е-&њ& "

#!"<е ,.&%е. ?а нашој зељи# у овој :долини плача;# цвета сао зло< к$и"а

живота то је к$и"а болова. До ти1 констатација иде поезија ". OP\Eа. Cна и1 но"о не

докуентира и# нарочито# из $и1 не изводи даље закључке. Пеи.и&. ње>в

!'C-е и:е .> "!4<. ?е дошав 1рабро ни до половине реше$а# он се "уби у

вербализа# истерију или и"ру појова. Пеи.и&. >E DGHF& и:е ",&ви и

'и-иви 'еи.и&. који се# рецио# налази у 8експиру# 8опен1ауеру или ?ичеу<није# да узео ко"а од наши1# онај чисти парнасовски опортуни и здрави песииза

>илана Ракића или 9ована Дучића који# у пуној рези"нацији# проповеда 1рабро борбу

са :утваро живота;. ?асупрот $и1овое# ". OP\Eов је# као и остали1 из те "енерације#

4%еи и 4%еи*<и 'еи.и&. <:и и.& &"& -,!%ежи 'C-е> ','&"&њ&

"!& и "!Cе и <,&:ње ,и:е-&%<е ,еи>&и:е. Рекао би1 да је та поезија и

поезија ;&-&%и-и*<> и ,и:е-&%<> в&-&њ& жив-&. &ао основна потка

тое пси1опатолошко песиизу о"ао би се узети нешто &-&,е%и "%е,в

'еи.и&.. 3ав тај сатаниза и пси1оEпатопесииза# са но"иа обзириа#

наравно# "лавна је црта и песииза "енерације чији послед$и члан није ". OP\.

=ај ортодоксно болеснички песииза о"леда се ве= ! &.и. &иви.& ':е"ии

и<%!& 'е&.&@ :=аница;# :&ућа рака;# :рли дани;# :=ишине; итд. Cвај

песииза# као што са већ поенуо# и:е .> >'"<и. -. Петковић није један

од они1 који знају шта знају# који у ствари видели с лица и наличја# и познају људску

природу# и после све"а то"а# заузиају став више"а песиисте који не плаче и не

рида зато што зна праву природу ствари# већ# као Бодлер# пева. 4з то"а се да лако

закључити да >E Пе-<ви= :C и<&< и:е ."е,& 'еи.и- . Cн и1 (пита$а,

сао констатује и# без но"о суза# прави опсервације које неају за циљ реше$е

пита$а. 4з ти1 разло"а# а и саа по себи# једна ". Петковићева песа# :?ирвана;# даје

врло# врло леп утисак и као идеја# и по опсервацијаа и по начину обраде. 3аа овапеса# која стоји скоро усаљена# по вредности и опсервацијаа# е0у песаа ".

Петковића довољна је да потврди доста јак таленат $ено"а песника. OP\# који је уео

да осети :?ирвану;# !.е "& 4!"е ,5&в и 4&&%& " !&.

-оворећи о песи +а ,алемегдану # Бранко Iазаревић истиче е"'!-ив!

е<,и-и*- OP\Eа@ :%ли је некритичност је $е"ова особина. -. OP\ је са $о као са

своји ро0ени. 7е"ова некритичност је крива што се против $е"а о"у да поену#

као р0аве особине# и ове особине@ -и.и*& 4и&,е,и:& 4е.и%е&B6



е<-,&в&>&и:& .еC&ње ':.в& е<%&"е ;и>!,е... 3атрао да се тај врло

неинтели"ентно и незаниљиво и"ра с ло"ико;. =а 1отиична двосисленост#

несислена и тражена истичност# то завија$е обични1 осећа$а у један претоварен

и заршен стил пун екстрава"антни1 фи"ура# недонесени1 етафора и усиљени1

инверсија / све е то јако подсећа на оне коичне талијанске аринисте. =о

и4е>&в&ње е',е"> и ',-> и,&ж&в&њ& и,&ж&в&њ& <:е :е 4и%

„-и%$ ви "4,и 'еи<& ви "4,и 'еи<& '<&!:е <!"! .&C-!

која# претерива$иа и бизарностиа# 1оће да пости"не поетске ефекте.

А0КО ЛА@АЕВИЋ – /ЕДА0 ИВОТ

Си,.& DGHG Cн је био сироа1 и сто"а што# у социјално сислу те речи# није иао

среће# и што никада није иао пара. О :е !ве< &. 4и е,е=&. 3оцијално"а

успе1а није иао никада# и никада "а није ни тражио. =о је био један од

најнеабициознији1 људи. 0и<&"& иC-& и:е же%е. %ли# баш збо" то"а# био један

од најинтересантнији1 људи наше средине. Cн је у основи био &и:&%и -и'. &ао

и $е"ова социјалноEпатриотска поезија за врее послед$и1 ратова# и $е"ов

социјални рад је био више при"ода и потреба не"о ли инстинкт и интуиција. 7е"ов

живот и ње>ви -иви ! &. ',е"-&вии ње>в> *!"> '%!4%е> и

'%!ве> и-и<-& и ње>ве е,ве и .и-и*<е и-!ии:е. =о су# управо#

$е"ова права дела. Cн је '&-и " 4%е-и в#е <& ,е-< < . !а $е"а је био

велики пробле да се реши да напусти собу и оде у кафану и# још већи# да напусти

кафану и повуче се у собу. 9едно су у врее били стално друштво покојни >илан

3иић и 3иа Пандуровић. =о је био један песнички :кружок; који је значио целину.

4з то"а је вреена пуно ане"дота. 3ве се своде на болест воље даровити1 људи. Cни

су и-и<-ив 4и%и 'еии „'%и&$ "&"е жив-& е-ењ& и

еже#ењ&.

,&< .! :е 4и &,*и- ,е=& (→ ане"дота о прстену на венча$у,. OP\ по првипут осећа да постоји нешто што се зове@ срећа. Cн# донекле# утиче и на $е"ову

поезију. Постаје отац породице# и $е"ова поезија добија у тоналитету# постаје

виталнија@ он 1оће# он жели# он је задовољан. Cн почи$е да верује у акцију. 3трашни

албански фату лишава "а породице која је створила $е"ову веру и# једновреено#

опет не верује да је човек створен за радост и добро. Већ је био и оболео / $е"ова

плућа која никада нису била најбоља# почела су на"ло да оболевају. OP\ завршава свој

живот они чие је и почео@ 4%и. 'еи.и.. <,и<. и ',-е-.# али# без

оне ирне рези"нације која у је# у ранијој поезији# давала какву такву врсту

равнотеже и ира. =о је# у"лавно# живот ово"а песника чији је са живот# ожда#

више поезија не"о ли и саа $е"ова поезија.

@ОА0 АВИЛОВИЋ – ДИС ПЕС0ИК ТИJИ0А И С?ТИ

%ко со у суочава$у са Ракићево поезијо иали посла са ле"ендо која је иала у

извесно сислу позитиван карактер / ле"ендо која је увеличавала неке елеенте

$е"ово" песништва# онда се у Дисово случају опет !,е=е. & %е>е". &.Bb



е>&-ив> <&,&<-е,&. &ада се у првој деценији a5. века појавио# Дис је некако

чудно ода1 постао за"онетка< кад је прошло више од пола столећа# $е"ова поезија

постала је једна од незаобилазни1 лепота наше к$ижевности. 4зе0у та два

тренутка# за"онетки и неразуева$а# не"ативне ке"енде и свечано" уласка у

историју# плела се и плете драа ово" песништва# које је# у себи# било све дру"о#

сао не жеља за "ласни одјециа. Данас разуети Диса# значи прићи $е"ово

стваралаштву кроз две равни и са две тачке "ледишта@ из историјско" тренутка у

које је стваралаштво настало# и унутраш$е# чудне лепоте коју је у себи скривало.&ад су се појавиле# )*)). "одине# Утопљене душе# С<е,%и= :е ">в,и :&,и.

!4и-веи. &'&".. !а црну# са$алачку и елан1оличну визију Дисову# није било

опроштаја< никада у својој критичарској пракси# испу$еној толики полеикаа#

осудаа# по1валаа# никада дотле# 3керлић није тако узбу0ено реа"овао и био до те

ере одбојан као што је то учинио са суорни Дисови очаја$е. -отово да неа

савреено" туача Дисове поезије који се није осврнуо на очи"ледну неправду# и#

што је још "оре# на овај дубоки неспоразу# који не служи ниало на част 3керлићу

критичару# теоретичару и естетичару.

4з"ледало је# да је неспоразу изе0у 3керлића и Диса био потпун# $е"ова је поезијаодлутала ка неки просториа који# на први по"лед# нису били естетички

при1ватљиви тадаш$ој критици. %ли# ако се овај несклад и неспоразу разотре и са

једне дру"е и-,и:<е -&*<е >%е"иC-&# и из историјске равни# као да суштина

сукоба и неразуева$а изе0у 3керлића и Диса добија дру"и сисао. ?ису ли корени

овакво" неспоразуа и неразуева$а баш у историјски околностиа# а не у

"аше$иа или о"раниче$иа естетски1 принципа 3керлића` И>%е"& .и "& :е

С<е,%и= е &. .>& "& в&-и ве= и "& :е ве.& "4, ,&!.е Ди& # али

су разлози $е"ове апсолутне не"ације лежали у дру"ој равни# у идеоло"ији# у општој

филозофији 3керлићевој# у $е"ово дубоко увере$у да је к$ижевност позвана да

ослушкује и исказује најдубље националне интересе. =о је оно што називаоисторијско равни. 9ер# да није тако# да 3керлић заиста није осетио праву# опојну

лепоту Дисове поезије# откуда би настали $е"ови чувени редови`

Дис није био тако познат и популаран песник у то доба# преа тое $е"ов утицај је

био ален и о"раничен< 3керлић је једноставно о"ао да пре0е преко појаве

Утопљених душа# као да се у нашој поезији ништа није збило< али С<е,%и=& –

<,и-и*&,&# који је разуевао песништво Дисово# опоенуо је на опасност# која у то

песништву лежи# С<е,%и= – и"е%>. Cно на чеу ваља инсистирати то је да је

неспоразу настао у тренутку кад је идеолошка раван надјачала естетичку< кад се

ствари тако посатрају# из"леда да су обојица били у праву. 3ваки на свој начин# исваки у својој равни# разуе се@ песник зато што се на"нуо над просторе срти и

тужно за"ледао у урлу прошлост# оја0ен и з"а0ен над биче садаш$ости< критичар#

што је у ие сутраш$ице# у ие живота# одбацио поезију која је у себи носила

бескрајну елан1олију не"ације. 3рбија се припреала за велике историјске обрачуне

и ослободилачке ратове# а Ди :е , и е&: 'ив& & "-!'&ње "

и-,и:<и <е-,&и:&K С<е,%и= и"е%> и:е - .>& ',-и-и # иако је

3керлић естетичар знао да је суочен са поезијо дубоко" естетско" значе$а. Да

B+



закључио@ сао је вредност# као и тешка суорност неки1 Дисови1 песаа# о"ла да

узнеири критичара 3керлића и да "а поново претвори у идеоло"а који ту вредност

одбацује у ие ванестетички1 принципа.

Cбјављена пред сае балканске ратове# она је не сао била нешто дру"о# не сао

што се одвајала# већ је своји називо &&*&в&%& ж!"њ! & .,=! е'&-! !

"-&"&Cњ: ,'<: 'еи:и. Дис је у но"и своји песаа допро до >,&ие

и,&и&%># или# до "раница снова и подсвесно" које су биле непознате $е"овисавреенициа. =а "раница је нарочито видна у $е"ови најбољи песаа. исти

а1 у $иа је Дис оцртао и своје највише доете исказао# чини и се# не сао

суштину своје поезије# већ је $иа одредио и своје есто у развоју наше" песништва.

=и песаа се болећивост# тај чести пратилац песиистички1 песника# наједно

стврдла у читаву беспооћну удрост# у филозофско сле"а$е раениа# или

утапа$е у нејасну атосферуу која лебди изе0у сна и јаве. =у је он налазио велики

заа1 ствара$а@ кад се чаша бола прврши# а поетски изрази то" бола а$еEвише

исцрпу# песник и несвесно почи$е да продире до сае суштине право" песииза#

или на сау ивицу велики1# 1алуцинативни1 снова. =о је друкчије не"о Ракићево

не"ира$е животни1 вредности< друкчије јер је Дис и,&ж&в& в:е "4&ив&њежив-& и в:е >&5ење &" 4е.и%. е & &.е,. е <& -&в ве=

:е"-&в '-&. Била је то нека врста неоћи# али од оне врсте која добија

високу уетничку вредност. 3вет субјекта# снови0е$а# свет дубоко личан# интиан#

онај свет који се сао песи шапуће# добија своје есто у српској поезији# са појаво

ово" песника# који је ретко био потпун# али кад у је то полазило за руко# био је на

вр1у# е0у првиа.

Cн је орао да тражи неке путеве спасе$а# неке излазе из ста$а које "а је тако

дубоко разликовало# излазе из неодре0ености и то$е$а у сан# што је и

представљало јез"ро $е"ово" песништва. =ај пут је требало# као што то често у

песништву бива# да буде љубав. >е0ути# Ди :е #!4&в "жив#&в& <& е<!

в,-! ве-%> '",&в& жив-!< тај светло поздрав живота# та жуборава#

роантичарска уте1а# требало је да значи неку врсту бекства из основни1# тани1

простора у којиа се песник кретао. %ли# очевидно# Дис није о"ао ни"де# ни на

једно плану# чак и кад је веровао у љубав# да на0е спасе$е< тешко би било рећи да

је песа :>ожда спава;# једна од најбољи1 $е"ови1 песаа# љубавна< она је до те

ере неодре0ена# до те ере вишеслојна и слојевита# да би се тешко о"ла тако

означити. % у они песаа које су директно љубавне# које су нека врста позива#

чеж$е# пуни сви они добро познати атрибутиа љубавне лирике# Дис би

постајао слаб# извештачен и неоћан. Cно ало података које добијао о $еу каочовеку# као да на "оворе да је он и у животу био е'4& "& е',е"

'<&!:е и и,&и #!4&в. Cн никада није успео да допре# нити је то природа

$е"ова :проклетства; дозвољавала# до Ракићеви1 страсни1# узбу0ени1 сти1ова. !ато

је ваљда у ово роду још најбоља песа :>е0у својиа;# писана за врее рата# у којој

је он ту"овао обични# добри људски ствариа# за жено и децо.

&оје су то онда "ранице до који1 је песник допро` ?ајпре# то је једно ста$е ду1а# врло

тешко изрециво# -&ње е",е5е> и <%!%> -њењ& ! .!-! &-.;е,!Bc



'"ве-и и%и &%!=ив&њ& е<и "ив& <:и "%&е е -,&е :&ве.

своји најбољи песаа Дис је у суштини окренуо ле0а свету реалне е"зистенције и

запловио не сао у свет своји1 еоција# већ у неко свеопште ништавило у које

постоје сао позиви нестали1< свет је то свеопште срти / али и веоа особене# свет

у које су саа срт и ти1о пропада$е једина и права реалност. Cтуда љубавна# а ни

патриотска лирика Дисова није о"ла да досе"не такве доете. језику# у изразу# у

етафораа# тешко да ћео открити новине у $е"ово песништву< све је то слично

Пандуровићу# на приер# сао најчешће но"о нез"рапније# небрижљивије прављено.%ли# ту се# у то раскораку изе0у сисла и атосфере# изе0у отива# односа# и

израза# односно језичке форе# и оже наслутити највећа унутраш$а вредност и

драж ово" песништва.

!ато је песа :>ожда спава; из које су ови сти1ови наведени# још и најнеодре0енија

и најчудноватија песа испевана на наше језику< у $ој# Дис не сао да није

одре0ен# већ се слике и сае распршују у оре без обала# у слут$у која је друкчија

не"о у остали $е"ови изврсни песаа. Ди !"и в: ве- в& <:и '-&:е

'е-<& ,е&%-. =ие он отвара читав простор# давно познат у теоријској исли# у

које се разликује конкретна песничка визија од конкретности објективно"постоја$а. 9ер ожда је највећа лепота $е"ова песништва у то бриса$у разлика#

односно у поистовећива$у нестварно" са стварни# које и значи поенуту

вишесисленост $е"ово" песништва. Песа :>ожда спава; је #!4&в&# судећи бар

по неки врло одре0ени позивиа нестало бићу< она и :&"и<в<& &" !.,%и.&#

неки непознати урлиа који васкрсавају у песниково сну< ожда је и ти1а#

бескрајно .е%&%и*& '-!ж4& -> и-> ве-& & из ко" се неа куд# јер ни

он# нажалост# не пружа довољно уте1е.

>но"и песнициа је сан бивао уточиште< али какав је то сан# какво је то

прибежиште код Диса кад он# као нико пре $е"а и нико после $е"а у наше

песништву# ти1о јекне збо" осећа$а да ни тај сан није о"ућа реалност# односно да

ожда никакве реалности и неа. >исли да ту треба откривати оно што со

назвали &>е-<. и виCе.и%еC=! Див& 'еиC-в&. =у у исти а1 треба

утвр0ивати ону "раницу до које је Дис довео српску поезију. 9ер у ти најбољи

тренуциа ишчезава све / и сан# и ртви# и ванвреенско врее# и остаје сао#

&'%!-& е.= "& е ",е"и .& <&<в& >,&и& и.е5! :&ве и & ,е&%-и

и е,е&%-и '-:&њ& и е'-:&њ&. =ако је Дис у сво црнилу и очаја$у#

орао да на0е склоништа# а каква она била. Дис је из апсолута ништавила кренуо

већ познати сиболиа и значе$иа свеколике песиистичке поезије. =у ћео

открити .,- <& ',в ',и4ежиC-е# '<!C&: !'-&в#&њ& "и:&%>& и'и-ве=ив&њ& & њ.< зати даље# у то напору за конкретизацијо своје

апсолутне неодре0ености# долазио до ново" ступ$а# до слика које су већ у себи

сажетије и конкретније / " >,4#& <& '#&Cње <<,е-и&и:е .,-и<

зати е=&ње !&%!"-и ',е" е.ивC=! ',е-&<& и "%&<&< зати

покаткад јаросно# а покаткад неоћно# '-!жив&ње :&ве <& !,*и<&

ве<%и<> :&"& / што су већ познати атрибути овакве врсте песништва.

BA



%ко се Дисов песииза# и $е"ова не"ација живота с1вате као основни и једини

сисао и полазиште за вреднова$е $е"ово" песништва# онда нећео далеко доћи@

и иао песника као што су Ракић и 3иа Пандуровић# који су то одрица$е и ту

не"ацију# као став# потпуније изражавали. %ли# чини и се# да се оже рећи да су и

'еи.и&. и ",и&ње '%е"и& :е"> -&њ& ! <:е. -,е4& -<,ив&-и

',&в> и &:4#е> Ди&. =о је ста$е сложеније од уобичајено" пси1олошко"

терина бекства< Дисово слаа$е пред реалношћу# $е"ово то$е$е у свет без

обриса# у кое се сао као шапат и као сенке крећу слике# поетски је значајно затошто се остварило као доказ да се песнички језико# спонтано# ожда и без наере#

оже изражавати неизрециво.

ПЕТА ?ИЛОСАВLЕВИЋ – ДИСОВА „ТА?0ИMА$ И ДЕДИ0NЕВА ВАИ/А0ТА ОВЕ ПЕС?Е

Cткако је >илан Дединац своју варијанту чувене Дисове песе# иао заправо две

:=анице;@ једну# Дисову# и дру"у Дединчеву. >ада Дединчева варијанта није

равноправна са Дисово песо (за $у се скоро и не зна, она ипак постоји# као ње&

<,и-и<& ње <.е-&, ње& и-е,',е-&и:&. Iако се уочава да су сви1 десет

строфа Дисове песе сачи$ене по и-. ."е%! ве,и;и<&и:е. 4з то" одела

ожео прочитати@ да свака Дисова песа иа 'е- -ив&< да су први и послед$и

сти1 бар -е<-!&% и"е-и*и< да с риују први и трећи# дру"и и четврти сти1

(!<,C-е& ,и.&,< да су сти1ови а1о и.е-,и*и "в&&е-е,и и да у $иа

преовладава тро1ејска инерција. ?а такво оделу версификације засноване су и

дру"е Дисове песе. ?а исто оделу# у основи# заснивали су песе и сви значајнији

к$ижевни врш$аци# парнасовци и сиболисти. Cни нису о"ли да виде и с1вате

поезију дру"ачије# већ сао као строфичку# ! „<в&и. %>ви.&$.

Песници нове# е0уратне "енерације# којој припада и Дединац# иали су сасви

дру"ачији однос преа поезији и преа песничкој фори. =ај нови однос дошао је до

изражаја и у ово Дединчево поступку. Дединац у Дисовој :=аници; није одбацио

сао понеке речи< о :е 'е.! -&< ,е=и ',е'%ви ',ее<& :е е<&<

"и:&>&%@ одбацио је# у ствари# сао фору Дисове песе. ?асупрот једнолични

Дисови строфаа од пет сти1ова# у наведеној Дединчевој варијанти иа -,;& "

1 O 3 P Q -ив&K &!',- и.е-,и*и. Диви. "в&&е-е,и.& ! в:

Де"и*ев: в&,и:&-и и.& -ив& " 6 9 1O и 18 %>в&. Дединац јерадикално трансфорисао Дисову песу@ " *в,- -,;и*<и ,>&ив&е

'е.е "4и :е 'е.! -в&,е! ! %4". -и! и ив!<& и ње ви

,и-&.. Рита# о"ољен# уесто задате етричке с1ее избио је у први план као

конститутивни елеент песе. есто једнолично"# троо"# тро1ејски интонирано"

сиетрично" дванаестерца# про"оворио је у Дединчевој варијанти живљи ,и-&.

,>&<и ':е & и-&<. -ив&. 7е"ов слободни сти1 није# дакле#

апсолутно слободан од форе и сти1а# сао је то једна нова# слободна фора.BB



4наче# индивидуална поетика свако" од е0уратни1 песника заснивала се на

заједничкој поетици# тј. на опште не"ативно односу преа систеу версификације

парнасоваца и сиболиста. Дединчева редукција Дисове песе заснива се на тој

заједничкој поетици коју је форулисао >илош Fр$ански. 3овјетски структуралист

9уриј Iотан иа тезу да је слободни сти1 настао на фону везано" сти1а путе

:инусEпоступка;# тј. путе $е"ово" раз"ра0ива$а. Дединчева варијанта =анице ту

тезу на веоа пластичан начин потвр0ује. врее око Прво" светско" рата# које дели

Дисову и Дединчеву "енерацију# десио се велики прело не сао у поезији већ и учовеку и у $е"ово свету. 3адржај и сисао то" дешава$а исписани су у разликаа

изе0у Дисове песе и $ене варијанте коју је сачинио Дединац.

Дисову песу ожео поделити на четири театске целине# на четири отива@

), Први отив (%, обу1вата прве две строфе песе. Да те песе чине театску

целину знао по $и1овој основној теи@ у обеа се "овори о '&"! ! жив-<a, 4 следећи отив (d, сачи$авају две наредне строфе# које су# тако0е#

сеантички чврсто повезане@ у $иа је истакнуто в,е.е ње>в> жив-& !

е&њ!<

6, Две наредне строфе које чине трећи отив песе (_, нису тако чврстосеантички везане. Cне су# заправо# сеантички супротне једна дру"ој и та и1

супротност везује. =е две строфе које# ада различито# "оворе о 4е>! ве"&#

налазе се на саој средини песе# на $ено значе$ско раскршћу@ прва

половина песе обележена је присуство звезда с чији1 невини1 даљина је

субјект песе пао# дру"а је обележена присуство зеље# на којој је после то"

пада остао<b, Послед$е четири строфе# после то" :раскршћа;# о"у се скупа узети као

послед$и# четврти отив (O,. то строфаа "овори се о жив-! !4:е<-&

'е.е (> /& и 'е.е) & е.#и и ње>в. &',! "& -! 4е в:и

ве"& &5е .и& е>и-еи:е.

>отиви песе ре0ају се# дакле# у вреенској про"ресији@ АRRTRD. !наче$е свако"

од наведени1 отива зависи од $е"ово" еста у редоследу отива# тј. у вреенској

ор"анизацији песе. Битна карактеристика вреена јесте и,еве,и4и%- /

C- :е ',C% е "& е виCе в,&-и-и. 4реверзибилност# једносерност# у

копозицији Дисове :=анице; сао је једна# синта"атска# страна# у структури

песе. !а разлику од синта"атски1 веза у песи које се исказују збировиа типа@

%ede_eO# паради"атска структура песе односи се на коресподенције типа@ АBT

BD. =акви1 паради"атски1 веза у Дисовој песи је но"о@ оне се развијају изе0у

отива# изе0у строфа# изе0у сти1ова# делова сти1ова# поједини1 речи. ?а сви типаради"атски везаа песа и живи као песа# као неразрушиво ткиво.

Дединац у својој варијанти ве -е вее и:е !<и!K и :е &',&в е>"е *!в&

е>"е %&4и е>"е !<и"&. 4пак# ри"орозне интервенције по сисао песе

Дединац је извршио тек у шестој строфи / он је од $е задржао сао први сти1 и

половину дру"о". 4зоставивши истале делове песе# он је сисао Дисово" исказа

битно сузио# до непрепознава$а. &од Диса је субјект песе с невини1 даљина пао у

B*



живот. Дединчевој варијанти# е0ути# '&" !4:е<-& 'е.е ',и<&& :е <&

'-'! --&%& / пошто је субјект песе већ пао са звезда# а зати и звезде

побе"ле из $е"ови1 очију# $еу је остала једино зеља. &ао да је падо у живот

сисао е"зистенције оно" 9а из песе сасви ве"е & жив-ињ<и -!'&њ. !еља

у субјекту Дисове :=анице; није остала сао :за 1од оји1 но"у;< она у је остала :и

за живот речи;. Пад који се десио тое 9а из песе није био потпун / тај пад био је у

исто врее и узди"нуће. 4зостављајући Дисове сти1ове које није о"ао да прии#

Де"и& :е и-&в#& и Диве .и%ве и '&,&%е%е Диве# па и оненајдубље# што проистичу из сае Дисове поетике а односе се на сисао човеково"

бивствова$а на зељи и на уло"у поезије у то бивствова$у.

Дубину: =анице; највише је# чини и се# на"ласио ?и",&> П&в%ви= назвавши је

„.&%. Див. <.>и:.$ и !',е"ивCи :е & 2е>Cев. Лучом

микрокомом. =уаче$а ове песе највише су се задржавала на прво сти1у.

>иодра" Павловић каже@ :По наше ишље$у први сти1 се до те ере надовезује на

наслов да би о"ао почети али слово@ таница / то је онај живот "де са пао и

ја;. анализи то" прво" сти1а Павловић се највише задржао на заеници она-@ :Cна

дефинише једну стварну !"&#е- " жив-& образложену падо у $е"а. Дру"иречиа# живот у који је субјект песе пао јесте за $е"а онај живот# јесте у ту0

живот. Cн је &-ии'и,& и-в,е.е и :е"& ви" &в,е.ее ;и%;<е

.и%и е>и-еи:&%и-и*<е / бар онај $ен став о човековој fубачености у светg;.

%ли проблеи интерпретације Дисове песе не престају са први сти1о# ада сви

од $е"а почи$у. =и проблеи се ра0ају са покушајиа да се од"овори на пита$а@

&C- :е !4:е<- 'е.е '& "&<%е :е '& <&< :е '& и C-& -&: ње>в '&"

&',&в &*и. ?а прво од ти1 пита$а ">в, ! -е<-! :е и-&. 4 у одсуству

од"овора Ди е ',е"-&в#& <& ."е,& "! " е в,-е " <:е ! U,&

К&;<& и%и А%4е, К&.и / пад субјекта песе је безразложан# апсурдан. 7е"ове

кривице за тај пад неа# јер неа ни бо"а који би "а у тај нови живот бацио. >ада о

срти бо"а у $е"овој песи ни"де не "овори# субјект песе се понаша као да бо"а

(као персонализовано" Iо"оса у 1ришћанско сислу, неа и као да "а није ни било.

?а остала три пита$а одре0ени од"овори дати су у песи. 4зостављајући поједине

сти1ове# Дединац је изоставио# ствари# ту несве- '&"& <:& :е ! Див: ',в:

-,;и ;!<и&% '-еи,&&.

Пад у живот први је чин у е"зистенцији субјекта песе< дру"и је чин оно о чеу се

"овори у следеће# дру"о по реду отиву / - :е жив- ! е&њ!. 2овеков

тра"ичан положај на зељи показује се као '%е"и& ње>ве &%и:е&и:е / он се

од своје суштине одвојио. %ли то није све / порекло $е"ови1 јада није сао уоту0ива$у. !бо" то"а $е"ова "лава и јесте извор јада. Дединац је сузио значе$е своје

варијанте# редуковао Дисово. По Дису# падо у живот субјект песе је и добио

облик# али је добио и небо и свод# добио је простор и врее своје танице< по

Дединцу# -& &в5е- ве-& и:е -%и< &>%&Cе&. 3а то диензијо он је#

рекао би1# изоставио основни сисао Дисове песе# оно по чеу та песа

реинтерпретира један стари (вечити, пробле / <&< &=и и>!4#еи .и&

жив-&. Пред сисло е"зистенције Дединчева варијанта не пита# не тражи*5



од"оворе< & и "&:е :е"-&в <-&-!:!=и -&ње. 2итав послед$и отив (O,

Дисове :=анице;# заправо читава дру"а половина песе# "овори о човеково животу

на зељи и о $е"ови покушајиа да суштину# из"убљену са побе"ли звездаа#

надокнади налаже$е неко" ново" сисла е"зистенције. ?адокнаду за ту из"убљену

суштину е"зистенције субјект видеће у поезији# зати у сновиа# у идентификацији

са сви# и у љубави. цело послед$е отиву песе -,&жи=е !4:е<- в:!

и>!4#е! !C-и! ве-& "& -,&жи и>!4#е и "& .же "& "4и:е &.

&"<&"! & ње>&. 3убјекту песе суштине су се показале као супротностбаналности е"зистенције на зељи. 3убјект песе почео је да 'е,и;и<!:е ве

< е4е# тј. да све са чие се сусреће доживљава као жива бића. 3убјект песе не

сао што је персонификовао све око себе већ је учинио и нешто далеко више од то"а

/ осетио се једнакоправни дело све"а што "а окружује< осетио је себе у по"леду

трава ноћи и вода. Cн сT постао је на староиндијски начин једнак са свие.

4 субјект Дединчеве варијанте :=анице;# дакле# као и Дисов# живи закован за

зељу# осећа себе у по"леду трава и ноћи и вода# и осећа себе у по"леду неки1 очију.

?а основу ти1 елеената# рекли бисо да је у свеу значајно једнак са субјекто

Дисове песе. %ли# разлике изе0у та два субјекта о"роне су. ?аие# -,&ве =ив"е и *и и Де"и*еве в&,и:&-е и! ',же-е 4:е"ињее :е"и. и-и.

"!. "!. 4и=& <:и.& е !4:е<- 'е.е :е"&*иK е ! 4и*е -,&ве

=и в"е и *и <&<ве и &. и е.'и,и:<> ве-& . Ван $и1# такви1# за

Дединца неа трансцеденције и неа сисла. Де"и& е ',ив&-& .е-&;ии<! и

е *е<!:е " ње .и&. Дис и Дединац из те перспективе показују се не сао као

експоненти двеју различити1 поетика већ и као експоненти двају различити1 односа

преа свету@ ееи:&%> и е>и-еи:&%>. %ко је Дис# у нашој поезији# израз

кризе етафизике# Дединац је израз $ено" :распада;. Дединчева варијанта

:=анице; управо '-в,5!:е е'&%и ',е4,&- " -,&е"еи:е <&

и.&еи:и који се збио у ду1овиа# у поезији.

ВЛАДЕТА /ЕОТИЋ – „?ОДА СПАВА$ И ?ЕЛА0+ОЛИ/А КОД ДИСА

Песа :>ожда спава; Владислава Петковића Диса једна је од вр1унски1 песаа

целокупне српске поезије. $ој је на сублиан и високопоетски начин исказана

-&:&-ве- и е"<!*ив- #!4&ви# изра0ене од најфиније" тка$а зеаљско" и

небеско"# у $ој су сан и јава тако необично испреплетани да на "ранице изе0у $и1

не сао што више нису јасне не"о нису ни потребне. >одерна исао савреено"

ствараоца позне западне културе већ је поодавно снажни интелектуалноE

рационални на"лашава$е у свое стваралаштву бацила тану сенку на онај

ирационални део људске пси1е. ?епрактичан и нерелеан# буквално кратковид задневне до"а0аје# Дис је =! -,&! "!Cев> и ;ии*<> жив-& е-и <&

4%и<е и :е е>в& и '"-и&. Дис је радио ноћу и волео вече. Cно што

доносио из ноћне стране бића слично је неко најнежније и најсублиније сну.

Дан развејава све наше снове# у $еу остаје# како би Платон рекао сао :сенка

сенке; ноћно" сна који је и са тек бледи одсјај неке дру"е и далеке заборављене

реалности.

*)



Fела дру"а строфа посвећена је ,&%и<в&њ! & " :&ве. =ек у трећој строфи

почи$у да се назиру конкретнија значе$а :сна; и :песе; из прве две строфе које су

служиле као неки &њ&%&*<и ',е%!"и:!. за "лавну теу која се из далека ла"ано и

визионарски приближава. 3ве је још у на"овештају# слут$и# као да се фина копрена

тек почела да разре0ује са неке ипак све одре0еније слике# сећа$а# зна$а из

прошлости. четвртој строфи Дис из"леда као да с ',е'%&Cи >& C- :е

"!4< ! е4и е-и *е.! е ',евиCе ',и4%ижи е"в# ',е.& "&

& <:и :е и &4,&в и е=&ње живи ',е'& и ',иее & ж,-веи<ве-и. Пета строфа је нека врста прекретнице# '%е"њ& %!-њ& <:& &

',е-в&,& ! <<,е- е=&ње и вии:! ! и- в,е.е# када очи# песа и душа

постају једно# невидљиви водич кроз овај и онај свет# заштита и проклетство#

креативна инспираторка# &,е-и'<& Аи.&. 4дуће две строфе потвр0ују нашу

претпоставку / коју ћео покушати да поткрепио и био"рафски подациа из

Дисово" живота.

%ко бисо направили поре0е$е изе0у неки1 спољаш$и1 до"а0аја који су се

оди"рали у љубавно животу Iазе &остића и Владислава Петковића Диса са

$и1ови вр1унски песнички остваре$иа# а то су без су$е „SVWXV YVZGV [\]]VSV]^X\$ и „?ж"& '&в&$# онда бисо најпре тражили потврду за нашу пси1олошку

тезу о наслућеној неоствареној љубави као изазову за ствара$е код ови1 песника. 4

код једно" и код дру"о" песника сусрет с једно конкретно жено преа којој се

осетило нешто изузетно и ретко# као да је паралисао сваки активни напор воље да се

ово осећа$е даље конкретизује. 4ако не ислио да продубљујео привлачно

поре0е$е две вр1унске песе у нашој поезији / Iазину :hMNXM iMKPM j[RRM hMRZX[; и

Дисову :>ожда спава;. истакли бисо ипак оно у чеу су оне битно сличне# а у чеу

се битно разликују. Преа наше ишље$у# и Iаза &остић и Дис# подстакнути

конкретни женаа# остварили су !,е- & в:. Аи.. и в&: !,е-

и,&и%и ! "ве &:%е'Cе 'е.е ! &C: 'еи:и. %ко со о"ли да покажеосличност двојице песника у $и1ово прилазу Dросу# у пси1олошкој анализи 9ун"ово"

сера# није о"уће не видети ,&%и<е ! '%е"ње. -в&,&%&*<. &>,#&:! &

в:. Аи.. <" Л&е К-и=& и Ди&. 31одно сво бурно колеричноE

сан"винично тепераенту који "а је толико пута у животу одводио у привлачне и

опасне сударе са људиа и до"а0ајиа# никад добро не ускла0ујући истинску

потребу за ствара$е са екстравертовано потребо за динаико спољни1

збива$а# Iаза &остић# и у старости још неукротив и виталан# завршиће своје

целокупно ствара$е &%!и&-Fвии&,<. '.&.. ! -иви.&@

*& ништавила у славу слава.и& /е&њени0е у ра-. у ра-1У ра-. у ра-. у ње&ин &агрља-1

>елан1олично" основно" тепераента# повучен# стидљив и збу$ив# интровертан и

преосетљив# :пред убиство је остајао запа$ен; (сведочанство >илана Вукасовића

из )*a). "одине,# дубок песиист# са несу$иво присутни етафизички# али не и

развијени рели"иозни или рели"иозноEфилозофски осећа$е# Дис у

претпослед$ој строфи песе веоа .!и<&% и е%е>и* 'ев&@

*a



2а сад нема сво-у драгу. и њен не &нам глас3+е &нам место на ком живи или по4ива3

Пси1олошки теељ ово" отива код Диса# преа >иодра"у Павловићу# било је

е=&ње е"-&-<& #!4&ви. >и бисо се са ово Павловићево слут$о о"ли у

потпуности сложити. поенутој аутобио"рафској цртици :После шест "одина;# у

којој Дис најотвореније "овори о е-в&,е: #!4&ви ! .%&"-и# он пише@ :?еа

ништа жалосније не"о кад човек воли једно биће очиа и крвљу и када "а то бићеволи очиа и крвљу# а не прилазе једно дру"ое;. Cва Дисова исповест# за нас#

вишеструко је значајна и дра"оцена. Рана Дисова елан1олија# удружена са $е"ови

осећа$е телесне инфериорности и вероватне привржености идеалу ајке# уз

ра0а$е несу$иво" песника који# с1одно вреену и дубокој стваралачкој потреби за

активира$е ар1етипске %ние# није ни иао норалну потребу да своју љубав и

реализује# чак је осећао таан и дубок стра1 од овакво" реализова$а. =ек са овакви

преисаа о"ућно је пратити плодан почетак трансфорације осећа$а љубави у

Диса. Већ со напоенули да Дис и:е 4и *ве< 4е -,&-и ! &>и.& и 4е

&ви. ве.&#<и же#& ! #!4&ви. Дис као да у овој љубавној песи још

пребацује и себи и непознатој љубљеној и рези"нирано завршава песу. 0&%!=е&,е=& ! #!4&ви ',е-в,и%& е ! -,&:& 4% -&%>и:! и 'еи.и-и*<

",и&ње.

Дис је збиља несрећан# повреено се добро осећа да у ни писа$е песаа не оже

да заени нешто што је од праискона очекивао# наслутио# али није остварио. Cва

рези"&и:& и ;и%;и:& 'еи.и.& &,*и- "%&е " и,&ж&:& ! 'е.&.&

„С& &<%'#еи. *и.&$ „П,в& 'е.& и 0е"в,Cеи$ и „Aв" ! %е>е"!

Лепота$E &ада човек прочита све Дисове песе# оно што остане као најтрајнији

доживљајни утисак# без обзира на различиту садржину песаа# успелу или а$е

успелу приену језичке вештине песника# јесте $е"ово елан1онично# песиистичко

и нирванистичко приа$е живота. Дис је несу$иво био од ро0е$а преосетљив#

танани1 нерава који су треперили на све "рубости и баналности свакодневно"

живота< отуд не би било тешко претпоставити да је рани додир овакво" човека са

објективно превелики несрећаа које су "а по"а0але о"ао од $е"а начинити већ

рано претерано повучено"# уплашено"# стидљиво"# себи окренуто" човека.

?ИОДА ПАВЛОВИЋ – ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ DIS

Дисова поезија означила је про"рес у српској к$ижевности. Cн је први од наши1

значајнији1 песника у кое је е>,&" ',и!-& <& >,&" и &-.;е,& /

сужава$е обиа $е"ово" сензибилитета# све а$а конкретност $е"ови1 слика# каода су створили предуслов да од $е"а постане "радски песник у живо значе$у те

речи. 2ак и $е"ов :искварен; језик доноси и једну типично бео"радску исквареност#

несу$ив утицај кафанско" абијента и улице. Дис је наш први и ожда једини

песник кое се свет чини као '&<%е ',иви5ење< али он није сао "-и& "

*&:&њ& е> :е & -,е!-<е и.& вии:! ",!>> ве-&# ирно" света покојника#

збо" чије" со постаја$а и овде још несрећнији. =о $е"ово осећа$е пакла прави је

узрок који је од $е"а направио "радско" песника@ праслика пакла настала је кад је

*6



створен први "рад< пакао се никад не налази у пасторалној сцени. =ако је наш први

песник паклене визије био предодре0ен да постане песник "рада# и у исти а1

'еи< *&:&њ& и &:!.,и:е ,еи>&и:е.

Дис се у српској к$ижевности појавио сао неколико "одина раније не"о што је

требало@ $е"ов и,&и-и !4:е<-иви&. ло"ичан је од"овор на поезију Војислава

4лића# и иао је ту несрећу да# уесто да постане носилац нове к$ижевне сене#

постане сао $ен прет1одник# и то тек накнадно с1ваћен и при1ваћен од странекритике. Дис је у нашу поезију унео нове садржаје# али ти садржаји су били

непоновљиви / $е"ов ',е'," !4:е<-иви-е-& значи отеловље$е једно"

еотивно" систеа који се у целини односи сао на сво" творца< $е"ов субјективитет

се заснива на конкретни лични одредбаа# а не на текући литерарни

стандардиа# и није о"ао послужити као предложак евентуални ученициа и

настављачиа. Дисова поезија се %и%& & :е"> *ве<& и ње>в и<!-в –

& Ди& &.>. !ато ова поезија значи '*е-&< е>и-еи:&%и-и*<> -&в& у

нашој лирици. Дисова лирика се# у начелу# оже разврстати на три велике тее#

свака обележена по једно велико песо@ <.>и:& (:=аница;,# .,-в& ",&>&

(:>ожда спава;, и 'еи.и&. (:?ирвана;,.

својој најлепшој песи :=аница;# која је дата као проло" збирци Утопљене душе#

Дис је дао своје ишље$е и представу о човеково доласку на зељу# у живот. Cва

песа је Див& <.>и:& и она није плод велики1 разишља$а# већ је лирска и

по оквиру и по инспирацији. Cна неа рели"иозни подтекст# нити произлази из

реалистичко" расположе$а / ова %и,<& <.>и:& :е %и,<> ',е<%& %и*&

е-е%C<& и е%& -&:е -&<в&. Дисова визија сопствено"# односно човеково"

пада у живот представља известан парадокс@ с једне стране# он назире неко

блаженство које је прет1одило ово животу# али# с дру"е стране# он не види никакву

кривицу која је довела до пада# нити назире неку происао којој би служило

човеково пресеље$е из једне е"зистенције у дру"у. По Дису# судећи по сти1овиа

:=анице;# *ве< '&-и & "& е.& и<&<в! ив,! (',&)<,иви! / човеково

јаду прет1оди $е"ова невиност# саа пат$а не служи ничеу# па тако и неа

никакви1 путева искупље$а.

Дисова визија пада# иако се осла$а на ит# стоји у највећој супротности са

рели"ијски с1вата$иа саи ти што одбацује сваку врсту те фиктивно цикличне

историје човека. Већ први сти1 :=анице; повлачи низ о"ући1 значе$а и туаче$а /

први сти1 се до те ере надовезује на наслов# да они заједно чине једну сеантичку

и сиболичку целину@ :=аница H =о је онај живот# "де са пао и ја;. ово сти1у је

нарочито заниљива односна заеница :онај;# која дефинише стварну !"&#е-" жив-&# образложену падо у $е"а. Песниково тренутно враћа$е у сфере

древне невиности# одакле са"ледава оно што "а је касније задесило чино ро0е$а#

јесте прва варијанта удаљености песника од живота. =о је# дакле# онај живот о кое

са толико слутио пре но што са се родио# о кое се толико ислило пре то"а. =ие

би се тон разочара$а најбоље објаснио# и служио као повод за враћа$е на визију

преро0е$а# чији свет као контраст служи да појача рези"нацију. целини "ледано#

песа не сао да иа сисао .ии:&-!,е <.>и:е " ',ив&-е*b



>еее# не"о у се$ива$у неколико тонова и расположе$а резиира цео Дисов

лирски спектар# или бар онај $е"ов део који је испао најуспешнији / Ди :е !

„Т&.и!$ -&ви е%> е4е. :?ирвана; и :>ожда спава; уствари су ,&ви:ее

е'и"е и ':е"и&*и и.4%и „Т&.ие$.

31еа песе је једноствана / почи$е ;ии*<. >ее. као етафорични једро#

зати евоцира оенат бу0е$а свести и чула# и на крају настаје поново уочава$е

они1 истина које су# по $е"ово с1вата$у# биле потиснуте или уништене ро0е$е.Долазак на свет је чин еве-& и е-и*&# и баш то је доказ да човек неа

никакве кривице. 3твара$е чула настаје субјективна фаза косо"оније# унутраш$а

зараћеност што се шири у спољни простор. >отив ,&-&<& & ве"&.& постаје

лајтотив# и усред песе даје "ра0у за сти1ове трију строфа (понавља се шест пута у

петнаест сти1ова,< звезде увек и поново беже# обузете су панико# у којој тон

човеково" ту"ова$а за $иа бива надјачан $и1ово сопствено реакцијо

ужасава$а / у часу појаве живота# при ствара$у ор"анско" света# неор"ански свет је

у паници# звезде су застрашене појаво очију и одлазе далеко од $и1# оне беже.

?а крају# кру" треба да се затвори / е.& <.>и:е -ежи%& :е &.& 4. <&

&в,C. *и! ",&.е. Дис као песник није био способан да један чисто исаони

развој нада1не лирски напоно и зато на завршетку :=анице; иао арбитрарни

крај. послед$и триа строфаа осећа се напор да се историја судбине# која је

почела падо# заврши успоно< '%е 4е,&%ж> '&"& и -,&"&њ& *е<!:е

е ,&,еCење. складу с ти очекива$е# послед$е три строфе е$ају тоналитет#

"е ве-%- ! .,<%и .,&< <:и :е " -&"& в%&"& и &>веC-&в&:! ње>в

'*е-&< !.е- -& <&"ее ',е-"и -,;&. =ако заокружена# ова песа

почи$е да личи на класични сонетни облик. >е0ути# то враћа$е узбрдо није иало

сна"у вр1унца@ тај део песе садржи врло лепе сти1ове# али је врло кратак и сувише

концизан# с обзиро на уло"у коју треба да оди"ра# и зато одаје утисак

неубедљивости. Cво се оже објаснити на следећи начин / е%& Див& 'еи:& е

'&:е ',е-'-&в<! и%&& и ,&,еCењ&# па се# саи ти# она не ора

очекивати ни у :=аници;. послед$е делу песе субјективна фора у којој је

песа казана е$а своје значе$е / у ови строфаа Дис је дао 'и 'еи*<е

е>и-еи:е. послед$ој строфи Дис казује чие је песник највише обузет док је

:закован за зељу што животу служи; / овде је то #!4&в# са сви особеностиа које

то осећа$е код Диса иа# и која је из на"овештаја у :=аници; развијена до сво"

пуно"# довршено" обиа у балади :>ожда спава;. >отив љубави који се јавља на

крају ове песе представља увод у бројне Дисове љубавне песе# чију круну

представља :>ожда спава;.L!4&в је велика теа Дисова. &ако у $е"ово животу није и"рала видну уло"у#

љубав је постала један од "лавни1 отива $е"ове поезије. етност живи од чеж$е#

а љубавна чеж$а је вишеструко за1вална за уетничку обраду# нарочито љубавна

чеж$а која је свесна своје нереалности# јер је настала тек после растанка или срти.

!ато је .-ив .,-ве ",&>е тако чест у к$ижевности / срт дра"е ствара један

издвојен доен реалности која се продужава у сећа$у. =ренутак уира$а као да је

видљиво претвара$е телесности у ашту@ нешто што постоји више се не оже*+



опипати ни видети# а остаје песник да о то постоја$у сведочи. Песник тако постаје

трубадур непостојеће"# вечно". >отив ртве дра"е датира још од антике# од приче о

О,;е:! и Е!,и"и<и и Пе,е;и< вреено је доживео трансфорације# нарочито

код 1ришћански1 песника (Д&-е&,# који кроз отив ртве дра"е сазнају за

бесртност душе у Рају# и код Пе-,&,<е# који даје изразито лирске обрисе# појачане

абијенто сна@ & :е ',-, >"е в%&"& *и-& е.и:& и "де та еоција добија

спонтано свој облик< & :е *и- &"&!=е 'еи:& <:& е &.& -в&,&.

Cвај отивски коплекс љубав / сан# чији се елеенти појављују заједно у отиву

ртве дра"е# називао %и,<и. &,е-и'.< он се среће код но"и1 наши1 песника#

али је најизраженији и најкоплетнији управо код Диса. Пи%C<и -е.е# .-ив&

.,-ве ",&>е <" Ди& 4и :е &:ве,в&-и:е е=&ње е"-&-<& #!4&ви /

недовољност љубави у актуелно животу чини да се неке љубавне епизоде у раној

ладости итизују до разера које су сасви неочекиване. kивост утисака из

ладости# већа ефективна надражљивост то" узраста# чини "а идеални раздобље

у којој се накнадно пројектују велика осећа$а. љубавној поезији Дисовој прошлост

је приказана као идила# и садаш$ост из"леда утолико цр$а (:Проенада;#

:Ви0е$е;,. 4з :прошли1 снова; нестао је :завичај ту"е;# и тај завичај није саопрошлост# не"о је постао и једна паралелна стварност којој се песник често обраћа#

жељан успе1а и лепоте.

И"и%& '-&:е '.&% е>-и* 4:е&# претвара се у пејзаж натопљен

љубављу# који песник оже да призове пооћу нада1нућа# пооћу чула и сна< она "а

привреено чини блажени# али је у повратку свакодневица још несноснија

(:-робница лепоте;# :3ећа$е;# :Прича;,. контрасту с ашта$е о лепоти# Дис

успева да каже најпоразније ствари о свету у кое живи и да појача своје

песиистичке ставове@ наш живот је такав да у $еу све води ка срти# никакве

вредности не о"у да јој се одупру# напротив# оно што вреди (лепота и чедност,

нарочито привлаче срт и она жури да и1 покоси.

9аче не"о успешни пејзаж фикције# јаче не"о свој посртни састанак са дра"о# Дис

види у свакодневно животу неке очи# !<*е '>%е" и &,-в& .,-ви <:и е

.еC& ! ве ње>ве .и%и# тако да постаје једна опсесија за коју слутио да није

песничка< те очи он пои$е више пута# оне су $е"ова тајна< оне представљају једну

од најснажнији1 Дисови1 песнички1 релевација (открове$а,# и на варира$у $и1ово"

отива повезано" са сензацијо узике# он је успео да створи дру"у од своје три

вр1унске песе / :>ожда спава;. :>ожда спава; и.& - 4&%&"е и она неа

опипљив садржај# сва је у иза"лици заборава# у којој ствари нестају једна за дру"о.

Cстаје једна слут$а која је# казана без тра"ични1 на"ласака# у наивној# "отовонародној елодији# утолико потреснија@

56ожда спава и гро/ тужно негу-е -о- стас756ожда живи и до8и 8е после овог сна756ожда спава са о4има и&ван овог &ла7

*c



Cва песа представља ,е.е<F"е% .!и<&%-и &Cе> -и& & :е и в,!&

Диве „<&-и%ее$ <:& :е и&*е 4и-& "%и<& ње>в> -в&,&%&C-в&.

Cчаравајућа елодија ове баладе није сао у $ени тринаестерциа# ни у катрениа

с репризо прво" сти1а / она је баш у јез"ру слу1а# тао "де се језичка атерија у

сво риту подудара са скривени рито иа"инације. форално по"леду#

песа :>ожда спава; иа девет строфа. 3трофе су састављене од пет сти1ова

(квинте,# сти1ови су тринаестерци# док риа иа иа следећи распоред аббаа.

Пеи.и.. Дисови називао $е"ово увере$е да је свет ништаван# зао и ру"обан.

Cво увере$е се јако провлачи кроз $е"ову поезију од почетка до краја# и у разни

видовиа# оси у збирци 6и 4екамо 0ара. Пат$е човекове# по то увере$у# не о"у

никад и ничи бити надокна0ене# оси на"радо коју поезија представља саа

собо. 3тав о безиз"ледности човекове пат$е се код Диса вреено е$ао# те тако

ожео разликовати две фазе@

), 'еи< 'ев& !.,%: #!4&ви# надајући се неко не но"о извесно састанку

после срти# и успева да# с вреана на врее# склизне у пролазну# илузорну

срећу<a, е=&њ& & #!4&в и! <&",& "& и&в! ',ив,е.е -&ње &4,&в&# јер

су илузије по"ашене као и старе страсти# и овладала је и,в&и-и*<&

,еи>&и:& ви и%&и ! &-в,еи и 'еи< в: 'еи.и&. "в"и "

'!е и ',е*иC=ее ,е%-и.

Дис је одбацио свој песнички култ преа љубави< он је то учинио изричито у

неколико а1ова# па из"леда да у тое иа и неко" свесно" одрица$а. Престанак

љубавне 1ипнозе експлицитно је исказан у песаа :Волео са# више нећу;#

:топљене душе;# :Пред"ра0е тишине;. Разорна сна"а вреена као да "а је удаљила

од живота једне еоције и од утицаја приви0е$а# врее "а је постепено оставило

разоружано" и# заиста# упоредо са одрица$е# е$а се и $е"ова перцепцијавреена. песаа ове :фазе; не1отице истиче вреенске прило"е :сад; и :данас;#

и своји осећа$иа даје не сао тачну вреенску свест не"о на"лашава и врее које

протиче. С&"&Cњ- :е <" Ди& ии. ,&*&,&-и# е-<%иве

4&&%-и в&<"еве е>и-еи:е. =ек у часовиа безизлазне оја0ености#

слика почи$е да се креће и Дисов живот се покреће / срт се неодољиво прииче и

она већ учествује у свако песниково чину.

С.,- :е 4и%& и '&"и& ње>в> "жив#&:& #!4&ви. &роз љубав је сазнавао и

обликовао свој став преа срти# а сада када је љубав двоструко ртва# и као

људско биће и као осећа$е# остало је да "оло врее буде туач и закли$ач срти.&ад се сведе на своју вреенску диензију# цело људско постоја$е добија један сер

/ '-&:е <-&-& &-ии'&и:& .,-и (:3а заклопљени очиа;# :Распада$е;#

:Плаве исли;,. =а срт постаје лирска оптужба света које" притиска свакодневица.

Под $о песник стоји беспооћан# и под ти терето у ни поезија не оже пооћи.

Поезија је пасивна као и $ен творац@ једно дру"о пред лице срти ништа не о"у

да поо"ну. C"ласивши срт ру"ло# није успео да је претвори у своју интину

стваралачку тајну# да је од пораза пртвори у сна"у или да јој# као непријатељу#

*A



запркоси. !ато је форула $е"ово" песииза постала :нирвана;# нивелиса$е све"а

падо срти. Дисов песииза# после одрицане љубави# створио је песе које и

поред своји1 квалитета делују једнобојне и једнозвучно< то је у"лавно ана целе

$е"ове поезије. >але диензије Дисово" песничко" света последице су

недијалектичности то" света. Песииза је обележје целокупне Дисове поезије.

?апушта$е љубавно" отива проенио се сао $е"ов степен# који је тада постао

екстреан. Дис је в,% ,& и,'и в:е .-иве и <&и:е и :е &. в&,и,&#

зато се сатра да је Дис као песничка појава довршен и остварен. &ључни недостаци$е"ове поезије су@ !&< ви"<,!># >,&и*е 'и&< -е.&# и!е- %C :еи<

("раатички и сеантички,# е,&ви:е& е<',еи:& и и;е,и,& и,&ж&:-.

3 форалне стране# :?ирвана; састоји се из девет катренски1строфа# сти1ови су

десетерци (9 : ;,# а риа укрштена а/а/.

ВЕЛИО ЛИОИЋ – ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ DIS

Дис и:е ,&и&%& <е'-и<# није интелектуално и еротично засићен# наиван је#

воли незлобно свет# фанатично је заљубљен у своју породицу. 4ако је бое# ноћник

3кадарлије# он живи у једно патријар1ално штиун"у без патетични1 поза

декоративни1 песииста. =уробна $е"ова поезија# са осећа$е трулежи# ртвачко"

покрова# распада$а атерије# е.& &-ии:&%и и &-ижив-и -е"еи:&#

већ је докуент једно" песничко"# лично" живота који се учи у стално интензивно

предосећа$у срти и зле коби. Дис је *ве<#!4ив и&< и:е и:&%& *ве< !

.и%! &<-ив> !*е-вв&њ& ! :&в. жив-!. 7е"ова поезија није ни деонска

ни сотонска# иако је сва у црни бојаа# у штиун"у срти и распада$а. ?,&<

ње>ве 'еи:е и:е "е.-,&-ив&# нити је пркос рели"ији# одета$е од бо"а#

од цркве# од тривијалне животне радости. 3ве што је црно# ртвачко у $ој (визија

пакла у $ој и неа,# окренуто је против $е"а сао"# и колико иа песииза у $ој# то

је више у уклетости $е"ово" живота# у предестинираности униште$а $е"ове

животне среће не"о у једно ставу преа природи и човечанству. Cчаја$е#

разочара$е и по"ребни звуци ртвачко" по1ода# сва ,е<вии-& 4"%е,в<&# није

толико од људске неправде колико је од оне тајне која есечарски влада над

$е"ови живото.

Дисова поезија није артистичка у сислу израде стила# пластике# боја и

илозвучности. 7е"ов песииза није ра0ен естетски средствиа# нити је

реторичан# нити интелектуално пречишћен# али је доживљен. Дис је у бео"радској

средини био &:*и-и:и 'еи< %45е 'е!"<!%-!,и !-и&:& ,&>

;%<%,& и <њижев-и <& 4%&-и C<%<е. 7е"ова збирка Утопљене душе

и песе са &рфа лични су доживљај човека који је осећао да1 срти од ранеладости до сво" тра"ично" утопље$а. Cн је био ',ви 'еи< & в:-ви.&

.е-&;ии*<и. -,&е"е-&%и. и 'и,и-!&%и.. =а својства нису била

филозофскоEинтелектуална# не"о чисто песничка# био је жртва интелектуално"

Бео"рада. 4нтелектуални Бео"рад "ледао је у $еу пре ратника не"о песника#

декларисано" ноћника# скадарлијску совуља"у# која злослутни криковиа испраћа

свечани по1од Велико" поколе$а.

*B



:?ирвана; у циклусу :=ишине;# најтаиниј страницаа Утопљених душа# одблесак

је ртво" ора# стра1а од оловно" ћута$а које се спушта као сартники покрв на

илузије# обане# опсене $е"ово" лично" живота. 4зире$е са срћу# униште$е не

сао стварности већ и сна# не сао атерије већ и ду1а# доноси тишине које нису

тишине рези"нације и стоициза# већ тишине "робне језивости. Дис проживљава у

своји нирвански сновиа близину утвара и да1 костурнице. ?о те утваре су

спрититуални елеенти оно" Дисово" осећа$а живота као "роба када у се дани

причи$авају као запаљене воштанице. Дис се осећа робо тајне која убија. Дисовенајцр$е песе :Cр"ије;# :Распада$е;# :По"инули до;# у којиа иа %в>

=!-&њ& и .е-&%е %&"=е# уживљава$а у ледени да1 срти# обавијене су

рачни предосећа$иа нече" из"убљено". :Cр"ије; су# поред осећа$а кида$а

спона са спољни свето# &"!Cие ње>в: жив-: ,&"-и *и--и ње>ве

#!4&ви. тој песи неа еротичке перверзије# чулно" ужива$а атерије# апсинта#

наркотички1 визија# већ неки1 скае$ени1 утвара које су преживеле ерупцију

живота. =е скае$ености иа највише у :По"инуло доу;# "де су :непоичне сенке и

душа пусти$е;.

Дисови рачни песаа не поставља се ни пита$е рели"ије# ни пита$е орала#неа у $иа јаке идивидуалности# ни потресни1 сибола. Дис је " в:и .,&*и

'е&.& "C& ',е< в:е е=&:-и# преко своје природе# "де је таа не у зли

на"ониа# већ у животној предодре0ености. Cн је &в ! в%&-и.& в:и .и-и*и

е=&њ&# која не стављају јаке пре"раде ие0у снова и стварности. С%!-њ& & и

-&:&-ве- .и-е,и:е !!-,&Cње> жив-& најбоље су изражени у песи

:>ожда спава; и у +едовршеним песмама са &рфа. &обне очи које "а у животу чудно

воде и "оне# а које су ожда саа душа $е"ова# воде $е"а# откривају у дра"у#

животну радост коу јава покрива. ?о та песничка 1алуцинација# 1ипноза кобни1

очију# најбоље је исказана у крфски +едовршеним песмама# "де је -,е'њ& "

е,е=е и *ежњ& & ',"и. &C%& ',- &%и "и,#ив 'еи*<и ,и-&..Дис није био деонско страшило# нити е"оцентрични усаљеник# нити је $е"ов

песииза никао у алко1олу# блуду# перверзији. =о је био бое лишен волунтарности

и сисла за реално# али бое који је живео за срећу своје породице# анар1ист који је

наивно певао родољубиве песе и покоље$у које "а је жртвовало принео тра"ичну

жртву. Дис и:е -&ви 'е.е <& ,е.е<F"е%&# али се у но"и $е"ови

сти1овиа е=& '!% !,!:&е "!Cе и разуева$а животно" пута као васељенске

тајне.

ЛИТЕАТAАB

), 9ован Деретић# !стори"а српске к#и$евности# h[lML dVVm# !ре$анин# a55A.a, 9ован 3керлић# <ажни модерни&ам у српско- књижевности# у@ Писци и к#и%е# nn#4Д 6# Бео"рад# a555.6, Бранко Iазаревић# =ладислав >? Петкови8 @ис# у@ &ритички радови# 3&& )6# )*A+.b, !оран -авриловић# @ис A песник тишина и смрти# у@ 'аписи о српскимпесницима# Бео"рад# )*AA.+, Петар >илосављевић# @исова 5Bамни0а7 и @един4ева вари-анта ове песме# у@ (ечи коре)атив# Бео"рад# )*BA.

**



c, Владета 9еротић# 56ожда спава7 и меланхоли-а код @иса# у@ *арови наших ро+ака# n# Бео"рад# )*Bb.A, >иодра" Павловић# =ладислав Петкови8 '$. ,се"и о српским песницима# 3&!#Бео"рад# )**a.B, Велибор -ли"орић# Матош- *ис- У"еви.# Бео"рад# )*a*.

)55

Documents

6. VLADISLAV PETKOVIĆ DIS.docx