UVOD

„Rast i razvoj“ izuzetno se često koriste, kako u nzu različitih delatnosti i oblasti života,

tako i u svakodnevnom govoru ljudi. Rast označava pomak u količini, odnosno kvantitativnu

promenu i zato se uvek iskazuje u fizičkim pokazateljima. Razvoj, međutim, predstavlja novo

stanje kojem težimo, drugim rečima, novi i bolji položaj od onoga u kome se trenutno nalazimo.

No, takvo stanje kojem se teži i koje po pravilu podrazumeva pozitivnu konotaciju, teorijski

moze imati i negativan predznak. O tome nas uči istorija, a potvrđuje je svetska stvarnost u kojoj,

uprkos težnji i nastojenjima za razvojem, glad i nemaština još uvek dominiraju delom

čovečanstva.

1

INTERAKCIJA RASTA I RAZVOJA PREDUZEĆA

Interesantna su razmišljanja dvojice autora Hiksa i Galita o rastu i razvoju preduzeća i

njihovim interakcijama (menadzment). Oni polaze od toga da je rast preduzeća svako povećanje

u njegovoj veličini ili svako kretanje ka datom cilju, a da je razvoj preduzeća ,s druge strane,

stvaranje novih kombinacija resursa ili formulisanje novih dostižnih i vizionarskih ciljeva.

Razvoj podrazumeva odluku o politici koja menja ciljeve preduzeća. Rast po njima podrazumeva

i tehničko ili administrativno poboljšanje.

Od dva posmatrana koncepta, razvoj je širi. On se ostvaruje putem inovacije i obezbeđuje

okvir unutar kojeg moze da se dogodi rast. Rast, buduci uži, događa se unutar date faze razvoja.

Proces ostvarivanja maksimalnog rasta je dostići

ili postići maksimalan autput sa datom fazom

razvoja. Rast pita: kako preduzeće moze da

dobije više iz onoga sto sada ima? Razvoj pita:

kako preduzeće moze da ostvari nešto što je

različito od postojećeg? Kratkoročno, preduzeća

su zainteresovana za rast u veličini ili kretanje

ka datom cilju koje je obično usko definisano.

Dugoročno posmatrano, preduzeće se razvija

ostvarivanjem novih, dostižnih i vizionarskih ciljeva. Razvoj menja sistem a to izaziva otpor.

"Neuredno" je teško kontrolisati, a njegov ishod je često neizvestan. Rast je prema tome, obično

smireniji. Nove inovacije dovode do više faze razvoja i novog potencijala rasta. Kreativnost

dovodi do inovacije, koja opet dovodi do novog razvoja, koji stvara potencijal za povećani rast.

Ali rast ne mora nužno da usledi, čak i kad postoji potencijal za novi rast. Ako rast da se

ostvariti, on će vremenom doći do plafona. Da bi se barijera savladala, potrebni su novi

podsticaji za dalji razvoj preduzeća, koji će stvoriti potencijal za novi rast itd.

Rast i razvoj su međusobno povezani i ciklični

2

Diagram 1. Odnos kreativnosti, rasta i razvoja

Postoji razlika između kvalitativnog i kvantitativnog rasta. Kvantitativnom, u brojevima

izraženom rastu, često se pripisuje veći značaj. Pri tome se predviđa da je upravo kvalitativni rast

odlučujući za razvoj preduzeća i predpostavaka za kvantitativni rast. Drugim rečima, iz

kvalitativnog skoka sledi kvantitativni rast.

Šema 1. Odnos između kvalitativnog i kvantitativnog

Inovacije

Kreativnost

Granica Rast

Potencijal rasta

Nova faza

razvoja

Razvoj preduzeća

vreme

kvalitativni skok

kvalitativni skok

stagnacija

opadanje

stagnacija

opadanje

od istog više

od promenjenog više

3

KVALITATIVNI I KVANTITATIVNI RAST

Kvalitatini rast postoji, na primer kada preduzeće stalno poboljšava nivo kvaliteta

svojih proizvoda i usluga, kada njegovi zaposleni postaju kvalifikovaniji i u stanju da rešavaju

vrlo složene probleme, kada tokovi u preduzeću postižu veću efikasnost, itd.

Kvantitativni rast se ispoljava u povećanju prodaje (po količini vrednosti), rastućem

tržišnom učešću, većem novčanom toku, volumenu investicija, proizvodnom učinku, broju

zaposlenih i sličnim merilima.

MOGUĆI TOKOVI RAZVOJA PREDUZEĆA

O pojmu razvoja preduzeća

Ekonomija preduzeća se do sada bavila pre svega rastom preduzeća kao izrazom preduzeća.

Teorija rasta preduzeća, koja kao bitan sastavni deo u sebi nosi komparativno-statističko ili

dinamičko posmatranje organizacije, mora kao ključni problem odabrati pitanje veličine

preduzeća. Tek u novije vreme počela je da se poklanja pažnja radovima koji posmatraju

preduzeća koja ne rastu, već se smanjuju; pre svega sa aspekta "dezinvestiranja" i prestanka

rada.

Razvoj preduzeća se ostvaruje kao proces stvaranja i razaranja njegovog potencijala.

Blajher ukazuje na tri osnovne definišuće mogućnosti konstituišući predmet razvoja

preduzeca:

1) samo promena stanja potencijala tokom vremena

2) samo promene u inteziviranju stanja potencijala, i

3) ne samo promene stanja potencijala, nego i njegovog intenziviranja

Mogućnost (1) izražava relativno dugoročnu (strategijsku) tendenciju promene u pojmu razvoja

preduzeća, mogćnost (2) obuhvata relativno kratkoročne (operativne) tendencije promena i (3)

mogućnost koja u pojam razvoja preduzeća uključuje svaku varijaciju potencijala.

4

Blajher smatra da pod razvojem preduzeća treba podrazumevati svaku promenu u stanju

potencijala tokom vremena, pri čemu se veza sa korišćenjem ekonomskog potencijala može

govoriti o nameravanog, a u vezi sa ljudskim i tehničkim potencijalom o faktičkom razvoju

preduzeća.

Koliki je taj vremenski period?

Suviše kratki vremenski period u datim okolnostima izneće na videlo samo minimalne

promene, koje imaju relativno neznatnu iskazanu sposobnost za politiku preduzeća.

Suviše dug vremenski period nosi u sebi opasnost da broj promena koje su nastupile bude

toliko veliki, da iniciranje procesa prilagođavanja pri planiranju u preduzeću usledi suviše

kasno.

Razvoj preduzeća koji je kongerventan i divergentan u odnosu na okruženje.

Razvoj preduzeća u prošlosti:

1. konvergentan ili 2. divergentna sa okuruženjem

Takvo posmatranje (1) predstavlja relativno paušalno poređenje mnogobrojnih promena

okruženja sa mernim veličinama razvoja preduzeća ili pak, poređenje između manjeg broja, pod

datim okolnostima čak samo pojedinačnih mernih veličina. Rzvoj preduzeća (2) koje pozitivno

divergrira od okruženja znači da je preduzeće preduzelo relativno obimnije promene u meri

aktiviranja potencijala nego što je to učinilo posmatrano okruženje.

RASTUĆI I SMANJUJUĆI RAZVOJ PREDUZEĆA

Varijabilni razvoj preduzeća može se ostvariti ekspazivno ili kontraktivno.

Ekspazivni razvoj preduzeća literarlno se označava kao proces rasta, a kontraktivni razvoj

preduzeća kao proces smanjenja. Sagledavamo da li se radi o preduzeću sa jednim ili više

proizvoda u svom proizvodnom, odnosno prodajnom programu. Dok za preduzeće sa jednim

proizvodom razvoj preduzeća dugoročno zavisi od uspeha proizvoda na njegovom tržištu,

preduzeće sa više proizvoda poseduje mogućnost kompenzacije različitih uspeha proizvoda na

tržištu. Stoga preduzeće koje ima veći asortiman u svom programu o procesu rasta može govoriti

5

samo onda, kada se konstatuje povećanje samo u meri aktiviranja potencijala, posmatrajući sve

linije proizvoda.

Empirijske analize pokazuju da se proces rasta, odosno smanjenja preduzeća ne odvija

kontinualno, vec diskontinualno u " skokovima". U novije vreme uočavaju se sve veći skokovi u

razvoju preduzeća i njima će se u budućnosti pridavati sve veći značaj.

Razvoj svakog preduzeća i organizacije moze se okarakterisati putem sledećih obeležja:

1. vremenki tok individualnog razvoja (teorijski može uslediti kontinualno ili diskontinualno)

2. stvarni tok razvoja preduzeća i organizacije - klasifikuje razvoj bilo kao konvergentan sa

okruženjem ili divergentan sa okruženjem

3. ročnost pravca razvoja.

MERENJE RASTA PREDUZEĆA

Problemi merenja i klasifikacija merila

Pošto je rast preduzeća promena njegove veličine, to se pitanje merenja rasta preduzeća

može svesti na pitanje merenja veličine preduzeća. Preduzeće ima mnogo osobina koje ovu

definiciju manje ili više potpuno zadovoljavaju, koje se uz to mogu i meriti u toku vremena - ono

što je važno za jedno merilo rasta - koje se mogu menjati u toku vremena. Naime, porast samo

jednog parametra (dobiti, prodaja, proizvodni kapacitet, broj zaposlnih..) ne čini se dovoljno

prikladnim da bi se mogao označiti kao pravi rast. Potrebno je više merila da bi se obuhvatio u

potpunosti rast preduzeća. To se može ostvariti na način da se:

izabere više prikladnih merila, svakoj veličini pripiše ista težina i putem izolovanog

posmatranja njihovog menjanja obuhvate i ocene pravci rasta, brzine rasta, stope rasta

itd.,

Izabrana merila ujedine i veličina koja bi rezultirala iz ovog ujedinjenja koristi za

merenje rasta, odnosno da bi se omogućilo da se jedno merilo prevede u drugo;

Utvrditi prioritete izabranih merila i da se preostali brojčani izrazi prihvate kao

sporedni uslov, koje bi morali da prikazuju i ispunjavaju dalje kriterijume rasta

preduzeća, kada treba govoriti o rastu preduzeća.

6

Strebel smatra da se veličine koje su predložene u literaturi kao indikatori rasta, mogu

svrstati u sledeće tri grupe:

1) Veličine koje izražavaju radni potencijal preduzeća

a) veličina kapaciteta (kapacitet proizvodnje, broj zaposlenih)

b) veličina imovne (ukupna imovina, bruto i neto postrojenjska imovina, imovina

koj je neophodna preduzeću)

2) Veličine koje mere stvarni učinak nekog perioda

a) merilo za proizvedeni učinak (količina proizvodnje, vrednost proizvodnje)

b) merilo za prodati učinak (prodata količina, vrednost prodaje, tržišno učešće)

3) Merila za uspeh koji je nastao tokom aktivnosti preduzeća

veličina rezultata (uspeh, ukupna dobit preduzeća, rentabilnost kapitala, rentabilnost

prodaje)

Kod diferencijalnih procesa i kompleksnih preduzeća globalna navođenja nisu, ipak, više

moguća, a time i primena pojedinih količinskih veličina. Nasuprot tome, vrednosne veličine kao

ekonomske veličine imaju prednost zajedničkog imenioca i time najširu moguću uporedivost.

One bi se mogle označiti kao procenjene količinske veličine, ali je problem sto se kroz procenu,

višestruko gubi objektivnost merila.

Haberlant kao indikator rasta kod količinskih veličina navodi:

sredstva preduzeća

broj zaposlenih

angažovane količine i

ostvarivanje količine učinka,

a kao vrednost navodi :

postrojenjska imovina

kapital

angazožane vrednosti

prodaja

stvaranje vrednosti i neto vrednosti proizvodnje

periodični dobitak

7

Jedno od najvažnijih nacčla pri merenju rasta kod pojedinih merila bilo bi da se mora

posmatrati dugoročna tendencija u kretanje tog merila (dugorocni trend). Pri kratkoročnom

posmatranju mogu se zahvatiti samo slučajne promene, koje neće biti simptomatične za

strukturne promene. Pri merenju rasta uvek treba imati u vidu da se rast preduzeća posmatra kao

dugoročna pojava. Preduzeće može, ako za to postoji posebna potreba, da privremeno znatno

uveća svoju proizvodnju. Pa ipak se ovde ne moze govoriti o "rastućem preduzeću" jer ovde nije

povećan normalni kapacitet, već se putem časova prekovremenog rada, zapošljavanjem osoblja

na ispomoć, preopterećenjem mašina i ljudi pokušava da se, što je moguće više, približiti

maksimalnom kapacitetu, ili da se u datom slučaju prevaziđe putem privremenog zapošljavanja

tuđih kapaciteta. „Rastuće preduzce“ predpostavlja dakle - sledeći svakodnevni način

razmišljanja - da je potencijalno povećanje kapaciteta trajno, za neki „dugoročni period“.

KOLIČINSKI (FIZIČKI) POKAZATELJ RASTA

PREDUZEĆA

Kod statičkih količinksih veličina (veličina datog momenta), kao merilo rasta preduzeća

dolaze u obzir samo dva:

1) sredstva preduzeća i

2) broj zaposlenih

Kod dinamičkih merila, ispituju se dve vrste, imajući u vidu njihovu iskazanu vrednost o rastu

preduzeća:

1) angažovane količine u proizvodnji

2) proizvodni učinci u količinskim jedinicama

Sredstva preduzeća

Stvarna materijalna sredstva, koja prikazuje trenutnu veličinu, su fizička postojenja ili

fiksna oprema koja se mogu takođe, označiti kao proizvodno - tehnička postrojenja. Kod

korišćenja ovog merila rasta problem se sastoji u tome da se utvrdi u kojoj meri se proizvodno -

8

tehnička postrojenja mogu u najmanju ruku reprezentativno izraziti u količinskim jedinicama

sredstava preduzeća i u kojoj meri ova veličina je u vezi sa veličinom preduzeća. To je moguće

samo onda kada postoje proizvodna sredstva koja su tipična za preduzeće. Iznos fiksne opreme je

teško izmeriti u fizičkom izrazu koji omogućava poređenje, izuzev ako je oprema veoma

standardizovana i sastavljena od velikog broja homogenih jedinica.

Proizvodna sredstva kao merilo omogućavaju, naravno, poređenje veličina samo unutar

jedne usko ograničene grane; mada to ne mora da utiče na njihovu iskazanu vrednost i ni na koji

način da je umanjuje kada je u pitanju posmatrano preduzeće. Ipak neki uslovi moraju biti

ispunjeni pre nego što se čak može i govoriti o nekoj individualnoj vrednosti.

Lako je utvrditi broj tipičnih proizvodnih sredstava, pa ipak, ona mogu biti različitog

doba starosti, što ima uticaj na njihov preostali vek i u datom slučaju njihovu radnu sposobnost.

Trajna promena zaposlenosti može, na primer, da dovede do varijacije veličine

preduzeća, a da broj proizvodnih sredstava pri tome ostane nepromenjen, pa se u načelu sredstva

preduzeća odbacuje kao jedino merilo rasta preduzeća, čak i kad su navedeni uslovi.

Broj zaposlenih

Broj zaposlenih igra dominirajuću ulogu, jer se iz toga može sagledati redosled preduzeća

po veličini u pojedinim granama privrede (imajući u vidu broj zaposlenih). To je korisno, pre

svega, za vođenje politike na nivou privrede jedne zemlje, a manje za poslovnog ekonomistu koji

se bavi utvrđivanjem rasta nekog pojedinačnog preduzeća i planiranjem rasta preduzeća za duži

vremenski period. Odavno je već poznato da broj zaposlenih predstavlja jedno vrlo varljivo

obelezje rasta preduzeća. Ne može se osporiti da promena broja zaposlnih može biti indicija za

rast radnog potencijala preduzeća, ali pri tome treba imati u vidu da postoje ogromne kvalitativne

razlike kod zaposlenog osoblja.

Preduzeće može kroz podizanje nivoa

tehničke opremljenosti da bitno poveća svoj

kapacitet i vrednost poslovnog uspeha, a da

istovremeno smanji broj zaposlenih. Porast

broja zaposlenih ne mora takođe, uvek da

znači i rast preduzeća, jer se tu moze raditi

o postupku kompezacije smanjenja, a ne o

rastu preduzeća (skraćenje radnog

vremena).

9

ANGAŽOVANE KOLIČINE

Preduzeće je veoma indentično sa pitanjem:

u kojoj meri kapacitet preduzeća može, da preradi odgovarajuće sirovine i moze li to izraziti

veličinu preduzeća? Sa ovim merilom može da se izmeri dimenzija nekog preduzeća na

nekom mestu, ali samo indirektno.

Jasno je da mora biti ispunjen čitav niz uslova i treba praviti razliku izmedju tri glavna

imputa:

1) sredstva preduzeća

2) ljudski rad meren u radnim časovima

3) sirovine (finalni materijal)

Pretpostavka je svakako da u proizvodnji preovlađuje određeni homogeni materijal, da proces

proizvodnje stalno teče istovremeno i da dovodi do konstantnog, odnosno do uporedivog

stepena iskorišćenja materijala. Potrošnja materijala koja je merljiva u količinskim veličinama

mora dakle, biti proporcijalna učinku i sam učinak da ostane konstantan. Primer za sirovinu kao

merilo mogu biti žitarice u mlinskoj industriji ili u fabrikama šećera (šećerna repa), cement u

građevinskoj industriji.

Količina učinka

Količina učinka se u literaturi često pominje kao najvažnija merna jedinica veličine

preduzeća. Količina proizvoda i usluga koje preduzeće jedino može da proda na tržištu a ne samo

da proizvede, je bez sumnje najsigurnije merilo za veličinu preduzeća. Postoje tri različita

merila:

1) maksimalno moguća količina proizvodnje

2) stvarno proizvedena količina

3) količina koja je prodata u posmatranom periodu.

10

Homogena masovna proizvodnja, konstantnost kvaliteta proizvoda i dubina proizvodnje su

dakle, bitne pretpostavke da bi količina učinka mogla da važi kao zadovoljavajuće postavljen

indikator rasta preduzeća.

VREDNOSTI POKAZATELJA RASTA PREDUZEĆA

Postrojenjska imovina

Jasno je ukazano na to da se rast preduzeća ne sme izjednačavati sa rastom postrojenjske

imovine i da su same njene promene malo pogodne kao indikator rasta preduzeća. Kod rasta

postrojenjske imovine često se radi o čistom

pregrupisavanju imovine preduzeća. U načelu

neće se obuhvatiti pomoćna privredna dobra

postrojenjske imovine. Obim potrebne

postrojenjske imovine je vrlo različit, već prema

grani privrede a vrednost postrojenjske imovine

procenjuje se prema njenom preostalom veku

trajanja. Postoji dakle, dovoljno razloga za to da se postrojenjska imovina ne koristi kao

indikator rasta.

KAPITAL PREDUZEĆA

Imovina preduzeća ili angažovanje kapitala je jedno od mnogih preporučivanih merila za

veličine preduzeća. Treba odmah napomenuti da se pod kapitalom, kao merilom rasta preduzeća,

podrazumeva samo ukupni kapital preduzeća.

U načelu, moglo bi se prihvatiti da je, kao što proizilazi iz definicije rasta preduzeća, ukupni

kapital idealna veličina za merenje rasta preduzeća. Sve vrste bilansa je pokazuju na nepotpun

način, uglavnom iz dva razloga:

11

1) u bilansu se ne mogu obuhvatiti svi delovi imovine, pa time i celokuoni kapital

2) postoji problem procene isključenih delova postrojenja

Meris meri veličinu preduzeća "kapitalom korporacije" koji se sastoji iz knjigovodstvene

vrednosti fiksnih sredstava, zaliha i neto kratkoročnih sredstava, uključujući rezerve gotovine, ali

istovremeno predstavlja da stalni rast podrazumeva da zajedno rastu kapital, profit, autput i

prihod.

ANGAŽOVANE VREDNOSTI I PRODAJA

Ovde je reč o angažovanim vrednostima u smislu imputa procenjenih u novčanim

jedinicama. Ovaj indikator nije mnogo pogodan za merenje rasta preduzeća. Visina angažovanih

sredstava stoji u određenom odnosu sa veličinom preduzeća i njihovom primenom. Ako na

primer, utrošena vrednost u jednom periodu raste, onda to može da bude izraz rasta preduzeća,

tj. priraštaj kapaciteta i istovremeno dobit. Ali to moze i da znači i pogoršanje stanja uspeha i

time opadanje, ako se prodaja ne odvija na odgovarjući način.

Prodaja

Pod prodajom treba podrazumevati učinke preduzeća koji su prodati na tržištu. Drugim

rečima, izraz „prodaja“ predstavlja prodate učinke nekog preduzeća, vrednovanje po

nameravanim tržišnim cenama. Prodaja odgovara vrednosnom apsolutnom iznosu pokrivanja

potreba kupaca od strane preduzeća u okviru određenog vremenskog razdoblja.

Empirijska istraživanja pokazuju da preduzeća vrlo osetljivo reaguju baš na promene

prodaje. Vrednosti su jasno utvrđene u nameravanim prodajnim cenama. Ponuđeni učinak

preduzeća na prodajnom tržištu i vrednovanje tog učinka putem tržišta određuje količinski i

vrednosno mernu visinu prodaje u nekoj jedinici vremena. Prodaja kao merilo rasta preduzeća,

reaguje na strukturne promene asortimana ucčnka isto tako osetljivo kao i na promene

komponenata količine, odnosno vrednosti.

12

Prodaja kao merilo rasta preduzeća ima taj nedostatak što se kroz nju ne može izmeriti

promena radnog potencijala preduzeća u vertikalnom smeru. Merilo za rast preduzeća mora da

pokaže kako procese rasta horizontalne, tako i vertikalne prirode.

NEDOSTACI

Između prodaje i veličine preduzeća, a time i rasta preduzeća, postoji samo uslovno veza.

Inflacija takođe može da doprinese konfuziji; ako broj prodatih jedinica opada, a cene rastu tako

da se prodaja vrednosno povećava. Glavni razlog velike upotrebe je njena laka sveobuhvatnost.

POSLOVNI USPEH

Jedno od često preporučenih merila rasta preduzeća je poslovni uspeh. Pritom se

promene uspeha u formi rastuće dobiti posmatraju kao merilo za ekspanziju. Uspeh jednog

preduzeća može imati pozitivnu ili negativnu vrednost. Smanjenje gubitka koje se događa tokom

dugog vremenskog perioda je takođe povezano sa rastom preduzeća a da će se povećanje gubitka

u dugom roku označiti kao opadanje i kontrakciju.

Vrednost ostvarene prodaje omogućava da se dozna u kojoj meri je preduzeće udovoljilo

zahtevima svojih kupaca, ali ne kaže ništa o uspehu koji je pri tome postignut.

Dobit je poseban indikator rasta - pored prodaje.

Ona je s’ jedne strane rezultat aktivnosti preduzeća u proteklom peridou i omogućava, posebno

kada se stavi u odnos sa uloženim kapitalom, da se posmatra rentabilnost kapitala.

Sa svakom privrednom aktivnošću povezana je opasnost gubitka kapitala i to prisiljava

preduzeće da misli na opstanak i da u dobrim vremenima stvara „rezerve kapitala“.

13

Iz prethodnog izlaganja može se postaviti pitanje: da li je moguć rast preduzeća koje ne

posluje sa dobitkom, nego samo, na primer, pokriva troškove?

U ovom slucčaju ono može da raste samo kad dobije finansijsku pomoć spolja. Ako preduzeće

radi sa gubitkom, onda treba razlikovati dva slučaja. Jedan put gubitaka može nastati zbog, s’

jedne strane, zakonski prihvatljivog, ali ekonomski pogrešnog vođenja prihoda i rashoda.

Onda se već u periodima nameravanog gubitka povećava vrednost uspeha prduzeća, zapravo

preduzeće raste. U drugom slučaju, sa gubitkom ide i smanjivanje uspeha preduzeća. Tada će se

smanjiti kapital, preduzeće opada. Pad se može zaustaviti, a u nekim slučajevima i da se

prekompezira, ali putem pomoći sa strane.

TRŽIŠNO UČEŠĆE

Predpostavimo da prodaja preduzeća raste, a to bi moglo da se dogodi zbog poboljšanih

ekonomskih uslova, pri čemu sva preduzeća u tome ucestvuju. Ako postoji povećanje u tržišnom

učešću, preduzeće raste i obrnuto.

Tržišno učešće predstavlja odnos prodaje preduzeća na nekom određenom tržištu i sume prodaja

svih ponuđača koji opslužuju ovo tržište, računata za neki

vremenski period.

Ako neko preduzeće uđe u određenu delatnost, tada se može

smanjiti tržišno učešće svakog preduzeća koje je vec u

delatnosti. a ponekad je pad u učešću na tržištu rezultat

smišljene politike da se poboljša profit (eleminisanje

nerentabilnih kupaca).

Rast tržišnog učešća je centralana za određene modele strategijskog planiranja koji

počivaju na teoriji dominantnog tržišnog učešća i osigurava najveću rentabilnost na tržištu.

Jedna je definicija tržišta: gotovo svaka firma ili marka može biti deklarisana kao lider tržišnog

učešća, ako je tržište dovoljno mudro definisano.

14

ZAKLJUČAK

Najveća efikasnost u razvoju preduzeća ostvarila bi se kada bi došlo do usklađivanja

istraživanja onoga što nudi teorija i potreba koje proističu iz svakodnevne prakse. Iiako na prvi

pogled izgleda da su njihovi interesi različiti., teorijska istraživanja trebalo bi da uvažavaju

zahteve koji proističu iz prakse, međutim, njihov zadatak bi bio da dostignućima teorije utiču na

praksu. Stoga, da bi rad na razvoju preduzeća dao odgovarajuće rezultate, trebalo bi da

predstavlja dobro osmišljenu, paralelnu aktivnost. Jedino ako se razvoj preduzeća odvija

proučavanjem svakog područja pojedinačno, istraživanjem njihovih veza i uticaja, primenjujući

integralan postupak, mogu se očekivati odgovarajući rezultati.

15

LITERATURA

1) Dr. Petrović P. „Ekonomika turizma“, Univerzitet u Beogradu – Geografski fakultet, Beograd, 2008.

2) Dr. Jovičić D. „Uvod u turizmologiju i turističku geografiju“, Ton PLUS, Beograd, 2008.

3) Dr. Veljović A. „Informatičko upravljanje razvojem preduzeća“, Univerzitet u Kragujevcu – Mašinski fakultet

4) Internet

16