Концепт Игра и смех у поезији Драгана Лукића

Увод

1. Дефинисање основних појмова

1.1. Хумор

1.2. Смех

1.3. Хумор као средство у васпитању

1.4. Игра

2. Значај рада Драгана Лукића

2.1. Време књижевног стварања

2.2. Кратака биографија

2.3. Песнички опус

3. Теме и мотиви Лукићеве поезије

4. Смех и игра у поезији Драгана Лукића

Закључак

Литература

Књижевно-уметничко дело Драгана Лукића тематски и мотивски

је сложено, али разноврсно и по формама изражавања. Готово да и нема

жанра у коме се он није огледао и потврђивао (кратка прича за децу,

роман за децу и младе, лирска песма за децу свих узраста, скеч за децу,

сликовница...). Мада се афирмисао и као прозни и драмски писац и

стекао значајна признања и награде - чини се ипак да је модерна лирска

песма за децу његова најомиљенија форма изражавања, стваралачко

уточиште и највиши принцип лепоте. Тежећи да поетизује комплексну

личност детета у свету реалности и залажући се за слободно, неспутано

детињство - Лукић новим модерним изразом у песми за децу излаже

напредна схватања која разбијају монотонију конвенционалне

поучности. Исказујући љубав према детету, разумевање и поштовање -

топлом песничком речју истичу се врлине детета и његова природна

склоност за песму и игру. Сва од радости живљења и необичних

збивања, у сталном мењању и варирању, динамчна и сензибилна -

Лукићева песма за децу није идилична већ сва у стварности, јер садржи

и ону хуморну страну дечјег виђења света и живота. 

Поезија за децу Драгана Лукића зрачи особеним благим лирским

хумором. Духовита шала и досетка прате многе песме. Смех није

грохотан, заједљив и саркастичан као у комедијама за одрасле, већ

примерен детету, дечјем схватању и сензибилитету. Лукић има развијен

смисао за смешно, па је и смех префињен, вешто конструисан и

подстиче на размишљање - на основу изложених поетских околности

дете треба да разреши смешну загонетку. С тим у вези је и посебна

структура шаљиве песме: песма је обично кратка, у првом делу садржи

експозицију неког стања, слике или збивања, а у другом делу (друга

строфа или завршни стих у песми) следи преокрет, нека супротност,

изненађење и несклад. Смех извире из тог несклада, налази се на крају

песме и у форми поенте значи здраворазумско реаговање. У песми

"Пецач", на пример, дете са "штапом, мувом и канапом... пеца, чека

читав час да загризе морски пас", а у трећој строфи следи духовит смех

као израз несклада између реалних моћи и наивних детињих претензија.

"Смејале се рибе све:

Ехе - хе

Ехе - хе!"

Да је Лукићев хумор у вези са саосећајношћу показује се и у песми

"Дебели". Околина не разуме "детенце-буренце": другови га избегавају у

игри ("Буди судија, дебели"), а кад су "јако весели, кажу - Заиграј

дебели", кад у трамвај уђе - подсмевају му се "Два места за дебелог".

Дебели, међутим, има "душу меку ко шампитe беле и речи слатке као

баклаве" и тужну песму пева:

"о колачима маминим, 

о кифлама татиним, 

о крофнама бабиним."

Извор смешног може бити изневерено очекивање: у песми "Он"

тата, мама, баба и деда... сви очекују да их неко позове телефоном, а кад

зазвони:

"Узе тата телефон 

а из њега викну он:

- Извини ме, мили мој,

погрешан је број!"

Мала комедија забуне је у песми "Имењаци": мачак Жућа, псето

Жућа и унук Жућа не одазивају се на бакин позив на рад, али "Кад на

ручак зове бака, сва три чују имењака". Лукић критикује размажено дете

благом иронијом која се више односи на мајку него на дете:

"Једна је жена 

у трамвају

дигла грају. 

Чупкала је муф 

и викала: Уф! 

Какав је то ред 

да ту седи дед 

и још не знам кој'

а не синчић мој!

А синчић је млео 

као жрвањ бео:

Мама, ја бих сео."

Епилог у овоj краткој песмици драмске композиције (експозиција,

заплет, расплет) духовито је смишљен и оставља се детету да просуди да

ли баш тако треба да буде:

"Устао је дед 

да не квари ред. 

Синчић реко: Оф!

и сео ко гроф."

Смешно се може смислити уз помоћ маште

("Облак" - "Један облак врло смео на највишу кућу сео..."), а може

произаћи и као изневерено очекивање. У песми "Мој мачак", заснованој

на контрасту,

у трамвају

дигла грају. 

Чупкала је муф 

и викала: Уф! 

Какав је то ред 

да ту седи дед 

и још не знам кој'

а не синчић мој!

А синчић је млео 

као жрвањ бео:

Мама, ја бих сео."

Епилог у овоj краткој песмици драмске композиције (експозиција,

заплет, расплет) духовито је смишљен и оставља се детету да просуди да

ли баш тако треба да буде:

"Устао је дед 

да не квари ред. 

Синчић реко: Оф!

и сео ко гроф."

Смешно се може смислити уз помоћ маште ("Облак" - "Један облак

врло смео на највишу кућу сео..."), а може произаћи и као изневерено

очекивање. У песми "Мој мачак", заснованој на контрасту

мачак је добротвор који дозвољава мишевима да поједу сир и сланину...

али у другом делу је обрт, јер он то чини свесно, прорачунато, мудро:

"кад се миши угоје, мачак пође по своје". Овде је несклад између циља и

средства, али несклад може бити и између рационалног и емоционалног

("Свеједно"): "Легао Јоца синоћ у кревет. Пробудио се јутрос у девет.

Зевнуо двапут тога јутра, па реко: - Нека, устаћу сутра." Несклад може

бити између речи и дела ("Ловац Јоца"), објективног и субјективног,

стварности и маште, циља и резултата ("Хало, ватрогасци!"), између

конвенционалне и оригиналне тачке гледишта ("Шта да будем?"),

виђеног и чувеног, добровољности и присиле итд. Смешно је у

Лукићевој песми примерено психофизичким особинама детета,

рецепција песме је једноставна, лака и завршава се природним смехом.

Хуморно може имати извор у двоструком значењу, у форми загонетке,

као што су песмице "Авала" и "Пушачи", али све те песмице у збирци

"Ветар вуче лишће за нос" под циклусом "Хумореске" више су игра речи

и виц и не изазивају ведро расположење код деце. Оне јесу духовито

смишљене, али хумор није исто што и духовитост. Духовитост и смисао

за шалу наговештени су песмама "Равнотежа" и "Црначка песма о

банани". У првој песми је стихована басна како су се звери сваког

поподнева клизале и превртале, а у другој је садржан виц како је млади

Далај-Бао хтео да убере Месец у крошњи дрвета јер му је наличио на

банану. И виц и шала могу бити засноване на везама по сличности, али

ни виц ни шала нису високи квалитети хумора. Лукићев виц је, како је

говорио В. Текери, "виц са љубављу", незлобив, без цинизма и упућује

на неки несклад животних околности. 

У хуморним песмама Лукићевим налазимо дечје слабости које

се ублажавају аналогијом или имају неки логичан изговор ("Зашто да се

Јоца свлачи, спаваћицу да облачи кад то не чине ни рибе, ни пужићи...").

Са још више симпатије и љубави према детету Лукић пева како унук

деду у шетњу води, јер се све окренуло наглавачке. 

Лукићево гесло "Смеха деци! произилази из његове ведрине духа и

бескрајне љубави према детету. Та осунчана поезија и оптимизам према

младима зачињени су смислом за хумор и загонетку. Јер, песма за

Лукића је такође игра, само игра речи. Кад се Лукић као виртуоз речи

поигра згодним речима које изазивају забуну - добије се виц.

Константно развијајући смисао за смешно, од прве збирке песама (Нас

пет - Деци, 1951) до најновије (Песниково игралиште, 2002) - Лукић

увесељава и засмејева децу: хуморном песмом, шалом, досетком,

духовитом загонетком, вицом. Најоштрији вид његовог хумора је једва

блага иронија, а никако сатира, сарказам и црни хумор, што је иначе

својствено писцима за одрасле.

У готово свакој збирци песама за децу, па чак и у онима о мору и

морнарима, налазимо понеку хуморну песму. Да се Лукић не одриче

овог песничког манира којим настоји да утиче на интелект детета –

сведочи и збирка "Песниково игралиште". Песма "Велики и мали",

заснована на контрасту, свакако подстиче дечју радозналост да одговоре

на две тврдње: "Деда био велики, унук био мали" и "Сад је унук велики а

деда је мали". Тврдња и истовремено загонетка садржи се и у песмици

"Тако је то код пужева". У обради смешног Лукић варира и теме и начин

изразавања. Тема СМЕХ је чак варирана у десетак песама, а најбољу

варијацију с пуним значењем налазимо у причи "Човек који је купио

смех" ("Из једног џепа"). Неговати смех, јер су само радосни насмејани,

смишљати смешно, увијати у алегорију и загонетку - може само

истински духовит песник. Такве су и две песме у књизи "Пишем, пишем

песме..." (1995): "Бундеваре" и "Лазаревачка прича". Лаза певац, који

"буди цео Лазаревац", давно је изашао из песме и постао симбол хумора.

Драган Лукић се не шали само са дечацима и девојчицама.

У дечјим поступцима види смешну страну одрастања и саосећа

искрено, незлобиво. Смешно, међутим, налази и код одраслих. Баке и

деке су и те како теме хуморних песама, пошалица и досетки, вицева. И

одрасли су склони манама, а нарочито онда кад подетиње.

Енглеска јесте колевка хумора, али је он данас, судећи по

хумористичким емисијама, сведен на најсировији облик и деградиран.

Зар се треба грохотом смејати кад човека потплету и падне?! То је крај

духовитости. Драган Лукић, међутим, негује здрав национални хумор,

хумор који оплемењује, који и дете и одраслог чини истински

радоснијим и срећнијим. То је хумор без подсмеха. И без штете по

друге. Хумор у поезији Лукићевој извире из стваралачке маште,

проницљивости, откривања несклада и наизглед складним збивањима.

То је инвентиван хумор својствен само оригиналним и истински

надахнутим песницима. Смисао за хумор, најзад, својство је само

талентованих песника.

ДЕТИЊСТВО У ОГЛЕДАЛУ ЛУКИЋЕВЕ

ПОЕЗИЈЕ

Деца су главна преокупација, а свет детињства сагледан из

перспективе дечјег поимања живота, основно обележје и крајњи домет

Лукићеве поезије. Лукић је осо- бена појава у српској књижевности за

децу, јер све што је написао у своме богатом стваралачком опусу,

наменио је деци и на тај начин постао "рођени, непоправљиви дечји

песник".131 Он је продуктиван и жанровски разноврстан стваралац, чије

књижевно дело, више по мотивској грађн и времену у коме је настало, а

мање по естетским и поет- ским вредностима, припада модерним

токовима српске по- езије. Иако се у еволуцији српске књижевности за

децу налази на граници између традиционалног и модерног, он је данас

један од најчитанијих дечјих писаца, кога са под- једнаким

интересовањем читају полетарци и већ одраслн основци и чије су песме

заступљене скоро у свим читанка- ма и антологијама савремене поезије.

Написао је више де- ла за децу од којих су му нарочито познате збирке

песа- ма: Овде станују песме (1961), Мој тролејбус (\962), Ва- гон прве

класе (1963), Фнфн (\91А) и др. Огледао се и као писац прича и романа,

али без већег успеха.

Као дете велеграда Лукић је још у раном детињству осетио све

предности и недостатке градског живота. > Хромаџићевој књизи Дечјн

пнсцн о себн, налази се доста података из песниковог живота, који

имплицирају неке елементе његове поетике: "И моја школа и наша кућа,

у којој сам провео детињство, налазе се на периферији Бео- града. Да си

седам пута дечак, не би стигао у све игре - толико их има на Лекином

Брду." Београд се брзо ширис и растао, гутајући своју периферију, тако

да је деци оста- јршг све мање простора за безбрижну игру. Јшваде су

тгетрили солитери и асфалт, а песма птица је замрла у мзгаи градског

живота. Све видове тог живота - од сао- гз&1ајне буке и гужве на

врелини ужареног асфалта, до ЈЗС-ЂНИХ обележја великог града у коме

доминирају збије- ш. редови високих кућа са тесним балконима, до

перифе- знге са дугачким редовима аутомобила пред бензинским

т^мпама - Лукић је с доста дара и инвенције преточио у шрско ткиво

својих песама. Чак би се могло рећи да су шг и најуспелије оне песме у

којима се огледа и прелама »гоијент великог града. У најразличитијим

видовима град- стог живота, пажњу песника посебно привлаче

аутомоби- лм, трамваји и тролејбуси. Песма Градскн коњ, саткана је од

низа асоцијативних, метафоричних слика, у којима је дата паралела

између тролејбуса и коња. Персонифицира- ни тролејбус је остарело

"градско кљусе", које има своју "личну шталу" и које једе "електричну

сламу". Пошто га путници не јашу, већ "у њему стоје", он је сигурно

рођак Одисејевог коња из Троје. Но како и тројански коњ и Одисеј

асоцирају на рат, песник дискретно објашњава да тај остарели градски

коњ "са ратом нема везе", јер има многобројне "радне обавезе".У

Лукићевој поезији "град је метафора са хиљаду лица". Догађаји из

детињства и продукти урбане циви- лизације, добили су у уметничкој

транспозицији живота изглед аутентичне слике града, који од јутра до

вечери живи на точковима, на улицама које једва чекају да "ис- прате

задњи трамвај до стана" и да "испруже своје умор- не ноге", или иза

невидљивих застора, у високим зграда- ма са тесним балконима као

извученим фиокама. Тролеј- буси су највећа песникова љубав и

инспирација, али њего- ву пажњу привлаче и аутомобили, од којих неки

"имају кијавицу", неки се играју "шуге", али сви свраћају у "ве- лике

аутомобилске кафане", да се освеже и одморе: Бензтске станице су

пнвнице за аутомобилски свет. Ту свраћа мерцедес, шевролет и застава,

југословенска марка. Свако попије по бокал-два

као Шарац Краљевића Марка.

У својим песмама Лукић је стално "загледан у град"ш, у његове

уличне светиљке, телевизијске антене и високе облакодере. Песма Бајка

о небодеру, својом спо- љашњом формом и значењем, асоцира у

осећањима ма- лих читалаца аутентичну слику високих зграда, између

ко- јих , као кроз уски тунел, теку непрегледне реке људи и аутомобила.

Антропоморфизацијом неободера, Лукић је покушао да унесе дах

живота и људске топлине у "море великих бетонских квадрата", од

Теразија, где се истиче нови "појас витке Албаније", па до повијених

леђа "пла- вог савског моста".

Александар Вучо је први дечји песник који је увео градске мотиве у

поезију, али нико пре Лукића није тако доживљено и надахнуто певао о

граду, који се у стихови- ма доживљава као аутентична слика живота.

Амбијент града дочаран је у свим деловима дана - од јутра до ве- чери,

па чак и ноћу, када у тами сенки и треперавој све- тлости лампиона

добије егзотични изглед. Град над ко- јим бруји шапат затегнутих жица,

које спајају "брбљиве телефоне", често засја окупан мајским сунцем у

тренуцим^ неког свечаног славља, само каткад клоне опијен врели- ном

летњег сунца, или се повуче у куће, уплашен кад "за- шуме реке уз

ивичњаке". Улице су артерије његовог живо- та, на којима се каткад

зашарене "зебре", или изазовн: провири "грбаво камење из калдрме".

Тротоаре су оките- ли високи стубови, а негде откуцава и градски сат

"испса огрлице од неона", а с обе стране улице непрегледни нк- зови

кућа, које имају и своје шофере:

Моја мама не вози улицама ни друмовима,

њена су кола без точкова. Моја мама вози

лифт кроз тунел између спратова.

У мноштву добро одабраних детеља, ЈТукић је доча- рао

монотонију урбане средине и једноличну слику осиро- машених

градских пејзажа. У песми Три прозора, маркира- на су три детаља:

високи јаблан, црвени кров и балкон, гоји изражавају тежњу градског

детета за простором и елементарном лепотом природе. У том погледу

нарочито је импресивна песма Јабланови, која у своме алегоричном

значењу скрива песникову мисао о суштинским питањима живота.

Јабланови читавог живота покушавају да надрасту високе кровове кућа,

и побегну из хладних сенки њихових камених зидова, не би ли се

домогли сунца и непреглед- них зелених пространстава. Њихово

узалудно отимање симболише неиспуњене снове градске деце, која

вечито че- зну за широким хоризонтима слободног и неспутаног де-

тињства. Многа градска деца само сањају о лепоти приро- де, о којој

само каткад маштају у малим, зеленим оазама својих тесних балкона. У

неким песмама Лукић спољашња обележја града замењује баладичним

изливима нежности, када га запљусну успомене незаборавних чари

детињства. Балада о руменим векнама је лирски медаљон у коме је

снажно фиксирана идила зимског јутра, у амбијенту поро- дичне

љубави, када детињство неодољиво оживи у то- плим, руменим

хлебовима.

Дете је биће које се најпотпуније исказује у игри. У таквом стању духа

оно представља посебну инспирацију за песнике. Драган Лукић је

импресиониран игром детета и његовим доживљајем света, од првих

корака детињства, до зрелих ђачких година и првих заљубљених

погледа. Дечју склоност за игром и многе елементе игре, он је дочарао

са доста духа и инвенције, тако да се овај сегмент дечје природе у

његовим стиховима кристалише и препознаје, као у огледалу. Његова

Најтиша песма оживљава свет нај- млађих, до чије се безазлености

стиже посредством речи и звукова; песма истовремено показује да

између песника и деце - о било коме узрасту да је реч, нема дистанце.

Моћ идентификације са светом детињства, манифестује се у његовим

песмама као неоспоран квалитет поезије. У том погледу нарочито је

илустративна песма Ивнн воз. У њој се игра замеће спонтано и

ненаметљиво, као израз и на- сушна потреба дечје природе. У

Шапутању се прелама она фаза детињства, када деца постају ђаци са

својим пр- вим школским, породичним и интимним тајнама. Ипак, то

шапутање је више игра, него стварни израз унутрашњих немира:

Од куће до школе, од школе до куће

увек се нешто шапуће, шапуће.

Шапућу се пнсма н шапућу тајне,

шапућу се заклетве велнке н трајне.

Тек у песми Пнтања Лукић ће стићи до оне фазе дечјег зрења, у

којој се деца, збуњена и неодлучна, коле- бају између детињства и

младости. У књижевној критиии је истицано да је тематска

разноврсност битан квалитет и обележје Лукићеве поезије. На богатству

поетских садржаја темељи се и њена идејна и васпитна компонента.

Животни оптимизам и ведро детињство које протиче у обиљу игре и

смеха, могу се узети као начелни ставови Лукићеве пое- тике. Песма

Смеха децн, веома илустративно говори о то- ме:

И смеха, смеха,

н смеха децн

Уметников однос према деци манифестује се у разлн- читим

видовима присне и непосредне комуникације, која је у неким песмама

оптерећена видљивим поучним елементи- ма. Садржина и мелодија тих

песама често је усклађена са ритмом пионирских корачница, у којима су

нарочито и> ражене идеолошке ознаке поратног времена. Но ваља ис-

шаж да оне одишу и љубављу према домовини, слободи к раду. Њихова

садржина је усмерена према будућности, у ш>м>ј песник види срећније

детињство и лепши живот свих кјди. Песма Мн растемо представља

образац радног ела- в и општег ентузијазма младих нараштаја и

илустрацију жсниковог оптимизма и његове бескрајне вере у човека. Но

ваља истаћи да он каткад у својим песмама преузима ■ улогу учитеља,

и то веома успешно:

Један.

Једна је глава.

Два.

Два су ока плава.

Трн.

Ја баба н деда.

Четнрн.

Четнрн ноге нма меда.

Стихови ове песме заиста представљају продуктивну методу, како

за децу, тако и за њихове учитеље и родите- ље. То се може рећи и за

песму Седмнца, али не и за пе- сме Редарн и Још једном зашто, које и

садржином и фор- мом више подсећају на придике учитеља и родитеља,

него на поезију. Предајући се заносу ревносног педагога, Лукић каткад

дидактичку тенденциозност, као у песми Пролеће, покушава да угради и

у ткиво дескриптивних песама. Вео- ма наглашена и помало неприродна

песникова тежња да увек буде снажан и сугестиван, учинила је да такве

песме остану у домену конвенционалне дидактичке реторике, из- ван

оквира добре, инвентивне поезије.

У индивидуализацији дечјих карактера и портрета, који су вајани на

елементима комике, Лукић је испољио знатно више инвенције и

стваралачког сензибилитета, на- рочито у песмама које су настале под

благотворним ути- цајем Змајеве песничке школе. Потреба деце за

смехом сразмерна је немирном и ведром духу њиховог унутраш- њег

бића. Феномен хумора је у литератури за децу већ одавно прихваћен

као релевантан конститутивни и вредно- сни принцип. У структури

Лукићевих стихова хумор се че- сто кристалише из наивних дечјих

представа о природи и њеним појавама, као у песми Размншљање, у

којој је остварена уверљива пројекција стварности, виђене из дечје

перспективе. Примери нонсенсног хумора остварени из алогичних

ситуација, нису увек снажни и уверљиви, наро- чито ако немају

мисаоно и етичко упориште. Песма Обр- нута успаванка представља

неуспео песнички пандан Ћопи- ћеве Изокренуте прнче. У њој нема чак

ни вица, ни поет- ски осмишљеног обрта, као у Змајевој песми Како бн,

ни духа, као у стиховима Радовићеве песме Да лн мн верује- те. Њена

конструкција је заснована на испразној игри ре- чима, изван емоција и

унутрашње духовне снаге. У песма- ма анегдотског типа, налазимо

уверљивије примере живог и непосредног хумора, који представља

функционално упо- риште неке песникове идеје. Таква је песма

Свеједно, којг садржи фино, комично ткиво, из кога је обликован пор

трет лењог дечака Јоце, по узору на Змајевог Леног Раву Лукићева

иронија је овде, као и код Змаја, недвосмислена а фиксирани карактер

типичан и лако препознатљив:

Легао Јоца снноћ у кревет. Пробудно

се јутрос у девет. Зевнуо двапут тога

јутра, па реко: - Нека, устаћу сутра

Хумористичке ефекте песник успешно остварује увс ђењем апсурдних

ситуација у предметни слој својих песИ ма. Ова врста хумора

манифестује се у изнијансирани преливима нонсенса као у песми

Пардон, када се слон и вињава стоноги, или неочекиваној опорости

јетке ирони; изражене у песми Малн гроф у трамвају:

Устао је дед да не кварн ред. Сннчнћ

реко: - Оф! И сео ко гроф.

Померањем устаљеног реда до ивице апсурда, пис изазива спонтан и

природан смех, у који су ненаметљи

га&ни његови морални назори, ван оштрих принципа смативне

дидактике. Домети хумора приближавају се ■оу идејних ефеката које

је Душко Радовић остварио ■ншионалном употребом апсурда у својој

песми Да лн к верујете. Типични ликови и карактеристични детаљи »

свакодневног живота, такође су уграђени у естетски и кти слој

Лукићевог хумора. То се нарочито види у пе- ш Дебелн, чија је

тематска структура остварена на сим- ■ози стварног и апсурдног,

са елементима неконвенцио- хтног смеха. Лукић је добар опсерватор,

са истанчаним мислом да уочи комични детаљ, на коме гради идејну и

мотивну поенту песме. Његов хумор није до краја рафи- иран, али је

ипак изнад баналног и скоро увек зрачи не- лм прикривеним значењем.

Однос деце и света одраслих, честа је тема у књи- кевности за децу.

То питање се, посредно или непосред- ао, тиче свих елемената Лукићеве

поетике. Однос детета према свету који га окружује, он прати у

генетичком раз- воју његове самосвести, која је често неухватљива, како

за родитеље и наставнике, тако и за децу и песнике. Поред ових питања,

у неким стиховима су веома инвентивно остварене релације које

премошћавају јаз генерација и се- жу до нивоа општијих значења и

вредности. Такве песме садрже снажан мисаоно-емотивни набој, испод

кога се осе- ћа нескривена тежња деце да сачувају унутрашњи простор у

коме се налазе чврста упоришта детињства. Другарство је појам и

деликатно питање на коме писац решава важне дилеме етичке природе,

не само у међусобним односима деце, већ и на релацији деце и

одраслих. Оно је категори- ја која се не може тачно дефинисати са

позиција дечјег поимања живота, јер подједнако припада свету деце и

од- раслих. Другарство је искушење и испит на коме се про- веравају

човекове вредности у свим фазама његовог живо- та.

Другарство ннје птнца,

- птнца одлетн.

Друтарство ннје белн зец,

- зец је плашљнв.

Другарство није пахуљица,

- пахуљнца је лепа, алп се нстопи. Другарство није

злато,

- злато се купује.

Ма колико да се прожимају и ослањају је други, Лукићеви светови

деце и одраслих испоља каткад у форми непомирљивих крајности. У

песми отац, насликан је несклад идеја и различито схвата вота са

позиције генерацијских раскола.

Молим вас рецнте,

отац шта је?

Да ли је отац тата

нли - судија за прекршаје?

Песма се може схватити и као критика прете ревњивости родитеља,

који надзирући сваки корак несвесно спутавају његово детињство

оковима не љивих дидактичких норми. Дете заслужује више п и

љубави одраслих, а нарочито својих родитеља. остварена у отвореном

рефренском питању на по на крају песме, садржи и свој дидактички

слој: - родитеља је да више саветују и поучавају, а мање њавају и

забрањују. Апел за слободно детињство, је и у стиховима песме

Учнтељу. Интензитет мисл! них осећања исказан је у овој песми тоном

који више прекора и молбе, него ироније. Дете не ж~ ко за одузетим

кликерима, колико за ускраћеном с

О, учнтељу, вратн мн клнкере. У свакоме

по један дечак жнви и нису они криви што данас

не знам.

Кликери су метафора слободе, па према том нису предмет спорења,

већ слобода према којо учитељ заузимају различите позиције. У

полемич! песме рашчлањено је емотивно језгро њене поенте у

функционалним синтагмама кристалише као јас

вгг уметнички исказ. Боја и звук песиичког говора под- пу емотивни

набој стихова, што читавој песми даје из- вкајну снагу и сугестиван

тон.

У алегоричном значењу песме Фнфп, Лукић је про- :ем слободе

поставио на виши, егзистенцијални ниво. вобода у овој песми није само

у дискурсу детињства; ка је потреба и услов за достојанство и детета и

човека. шфи је прича о псу који живи "на узици од свиле", за- фавајући

се илузијом да ужива благодети слободе. Тиме песник отворио дилему:

да ли апсолутна слобода уоп- гге постоји, ако је увек условљена

правилима неке неу- ктне силе. У мисаоном језгру песме иронично је

исказан песников став да свако живо биће ужива онолико сло- оде

колико му други одреде. Необичан спрег речи, ггварен у амфиболичној

анафори, подиже стилску раван гихова, до нивоа на коме се осећа

поетски склад свих ^ачењских нивоа.

Драган Лукић је песник који ствара ведру и надах- уту поезију, у

којој је свет детињства дочаран као нај- епши период људског живота.

Он је уметник чији су сти- ови оплемењени мелодијом непосредног и

једноставног оетског говора, насталог на језичким коренима који су [у

непосредно претходили.