5116: Konfiguracija Windows Vista operativnog sistema za prenosne platforme i

aplikacije

Opis kursa

Ovaj kurs edukuje IT profesionalce kako da na uspešan način konfigurišu mobilne kompjutere na kojima radi Windows Vista operativni sistem. Takođe, videćete kako da uspešno konfigurišete IT Pro alate i aplikacije koje dolaze sa Vista operativnim sistemom. Kurs se fokusira na: alate za održavanje i optimizaciju, medija aplikacije, produktivne aplikacije, mobilne kompjutere i uređaje, Tablet PC uređaje...

Cilj kursa

Nakon uspešno završenog kursa korisnici će moći da održavaju i optimizuju Windows Vista OS i konfigurišu Vista medija aplikacije i produktivne aplikacije.  

Modul 1: Održavanje i optimizacija Windows Vista operativnog sistema

1.1 Održavanje performansi koristeći Windows Vista Performance Tools

U ovom modulu naučićete kako se koriste alatke za nadgledanje i konfiguraciju (Monitoring and Configuration Tools). Ove alatke administratori koriste za dobijanje informacija o performansi Windows Vista operativnog sistema. Takođe, u ovom modulu ćete dobiti informacije o tome kako možete da rešavate probleme sa performansom i probleme koji se odnose na stabilnost sistema.

Ovaj modul predstavlja nove dijagnostičke alatke u Windows Vista operativnom sistemu koje pomažu Windows Vista specijalistima da rešavaju probleme sa memorijom, umrežavanjem i probleme pri pokretanju sistema. Ako je moguće, ove alatke bi trebalo da reše problem, ali u slučaju da ove dijagnostičke alatke ne mogu da reše problem sa kojim se suočavate, one će vam predstaviti lako razumljive izveštaje koji vam mogu pomoći da sami rešite problem.

Takođe ćete se upoznati sa Windows Update alatkom i biće vam predstavljene najbolje moguće konfiguracije automatskog ažuriranja (Automatic Update) Windows Vista sistema.

Kompjuter koji veoma slabo radi može da predstavlja slabu tačku na radnom mestu, time što direktno utiče na produktivnost korisnika i prouzrokuje mnoge frustracije. Windows Vista Technology specijalista mora da bude u mogućnosti da odredi uzroke slabe performanse kompjutera i nakon toga iskoristi odgovarajuću alatku da bi rešio problem sa performansom. Ova lekcija opisuje različite alatke koje administrator može da iskoristi da odredi izvor problema sa performansom i stabilnošću sistema i korake koje treba preduzeti da bi se poboljšala performansa i stabilnost sistema.

Problemi sa performansom i stabilnošću sistema

Slaba sistemska performansa i problem sa stabilnošću opertivnog sistema su dva najćešća uzroka zbog kojih se korisnici žale Windows Vista administratorima. Kompjuteri vremenom postaju sporiji iz različitih razloga: fajlovi su postali neorganizovani, nepotrebni softverski paketi koriste previše resursa, mnogo programa se startuje prilikom pokretanja ili zbog virusa koji inficiraju kompjuter. Na stabilnost sistema može da utiče tip softvera koji je instaliran, problematični servisi, nekompatibilni drajveri i greške u radu operativnog sistema.

Da bismo mogli uspešno da rešavamo probleme (Troubleshooting), Windows Vista administrator mora da bude u mogućnosti da identifikuje da li se problem koji je prijavljen odnosi na performansu ili stabilnost.

 

Performansa

Performansa se meri time koliko brzo kompjuter odrađuje aplikativne i sistemske zadatke. Problemi sa performansom nastaju zbog nedostatka dostupnih resursa uključujući:

brzinu pristupa fizičkim hard diskovima, količinu dostupne memorije za sve startovane procese, najbržu brzinu procesora, maksimalnu propusnost mrežnog interfejsa, količinu resursa koje troše individualne aplikacije, pokvareni ili pogrešno konfigurisani komponente koji troše resurse.

 

Stabilnost

Stabilnost se meri time koliko često sistem odstupa od konfiguracije ili od očekivanog ponašanja. Problemi sa stabilnošću su rezultat:

padova aplikacija, smrzavanja i restartovanja servisa, greške prilikom inicijalizovanja drajvera, greške u operativnom sistemu.

Reliability and Performance monitor

Windows Vista operativni sistem uključuje Reliability and Performance monitor, MMC Snap-in koji sjedinjuje brojne alatke koje su korisne za generalno rešavanje problema. Administrator može da koristi Reliability and Performance monitor da bi dobio pregled performanse sistema, kao i pristup detaljinijim informacijama da bi mogao da pronađe izvor problema.

Administrator mora da zna kada treba da koristi Reliability and Performance monitor i koje alatke se u njemu nalaze.

 

Kada treba koristiti Reliability and Performance monitor

Potrebno je koristiti Reliability and Performance monitor kada administrator treba da odradi sledeće:

da prati uticaj aplikacija i servisa na performansu sistema, da generiše alerte i odradi akcije kada User-defined Thresholds pređe zadata ograničenja.

 

Alatke koje se nalaze u Reliability and Performance monitor alatki:

Reliability and Performance monitor uključuje sledeće alatke:

Resource Overview - Administrator može da koristi ovu alatku za nadgledanje iskorišćenosti resursa u stvarnom vremenu i za nadgledanje performanse CPU, diska, memorije i mrežne kartice. Performance Monitor - Ova alatka omogućava administratoru da prikaže ugrađene Windows Performance brojače ili u stvarnom vremenu ili kao ranije prikupljene podatke (Historical View). Reliability Monitor - Administrator može da koristi ovu alatku da bi video svaki tok (trend) u stabilnosti kompjutera prilikom konfigurisanja bitnih promena u sistemu, kao što su na primer Windows Updates ili instalacije aplikacija. Data Collector Sets (DCS) - Administrator može da koristi DCS za kreiranje prilagođenih setova brojača performanse koji se mogu videti korišćenjem Performance Monitora ili Reports Viewer-a. Reports - Ova alatka omogućava administratoru da vidi i kreira izveštaje iz seta brojača koji su kreirani koristeći DCS.

Resource Overview i Reliability Monitor alatka

Kada prvi put otvorimo Reliability and Performance monitor, videćemo listu dostupnih alatki u konzolinom drvetu sa leve strane, a sa desne trane biće nam prikazani grafikon Resources Overview i lista komponenata i panelu sa detaljima.

U ranijim verzijama Windows-a, administrator je trebalo da startuje Task Manager prilikom rešavanja problema sa performansom ili stabilnošću sistema. Ova alatka se i dalje može pronaći u Windows Vista operativnom sistemu, ali sada  Reliability and Performance monitor nudi dodatne informacije.

Resource Overview - Ova alatka nudi brz grafički prikaz prosečne performanse sistema. grafikoni (dijagrami) nude prikaz iskorišćenosti CPU, aktivnosti diska, aktivnosti mrežnog interfejsa, iskorišćenost memorije, i time omogućavaju administratoru da jasno vidi komponente na kompjuteru. Za više detalja za svaku komponentu, administrator može da proširi detaljnu sekciju koja prikazuje glavne servise i aplikacije koje troše resurs.

 

Reliability Monitor

Nudi grafički prikaz o sistemskoj stabilnosti: System Stability Chart predstavlja pregled sistemske stabilnosti za celu prošlu godinu po danima. Svaka informacija, greška, poruka upozorenja se jasno vidi u prikazu i time čini lakšim identifikovanje problema i datuma kad su problemi nastali. Izveštaji o instalacijama i greškama: System Stability Report sekcija takođe nudi detalje o svakom događaju koji se nalazi u grafičkom prikazu (Chart). Ovi izveštaji uključuju sledeće događaje: instalacije i deinstalacije softvera, greške u radu aplikacija, hardverske greške, Windows greške. Zapisuje ključne događaje u Timeline-u: Reliability monitor prati događaje koji se odnose na sistemsku konfiguraciju, kao što su instalacije novih aplikacija, instalacije zakrpa operativnog sistema (Patches) i instalacija drajvera. Alatka takođe prati sledeće tipove događaja koji mogu da pomognu u identifikovanju uzroka u smanjenju stabilnosti sistema: problemi sa memorijom, problemi sa hard diskovima, problemi sa drajverima, greške u radu aplikacija, greške u operativnom sistemu.

Data Collector Sets i Performance monitor alatke

Administrator može da dodaje brojače performansi u Performance monitoru ili prevlačenjem (Dragging and Dropping) brojača ili kreiranjem prilagođenih kolektor setova.

Administrator može da koristi Performance monitor da bi video podatke u realnom vremenu ili ranije zabeležene podatke (Historical Data) koristeći kolektore za podatke. Jednom kada administrator kreira kombinaciju kolektora za podatke, koji opisuju korisne informacije o sistemu, administrator može da ih snima kao Data Collector Set. Korišćenjem Data Collector Set-ova i Performance monitora, administrator može da organizuje više tačaka kolekcije

podataka (Multiple Data Collection Points) unutar jedne komponente koja može da se koristi za pregled ili za logovanje performanse.

Kada nadgleda kompjutere, administrator mora da bude u mogućnosti da kreira i koristi Performance monitor i Data Collector Set-ove.

1.2 Optimizacija Windows Vista operativnog sistema koristeći Windows Vista Diagnostic tools

Sa Windows Vista operativnim sistemom dolaze nove dijagnostičke alatke, koje se kolektivno nazivaju Windows Diagnostic Infrastructure (WDI). One su dizajnirane ne samo da identifikuju postojeće probleme sa diskom, memorijom ili mrežne probleme, nego i da detektuju moguće greške i obaveste administratora da odradi određene akcije kako bi sprečio moguće greške u sistemu.

Ova lekcija će vam predstaviti Windows Vista Diagnostics, Windows Network Diagnostics, Reports and Solutions, Startup Repair ools, kao i informacije o tome koje probleme rešavaju ove alatke.

Problemi koje Windows Diagnostic alatke mogu da reše

 

 

 

 

 

Rešavanje kompjuterskih problema će biti efektni i pouzdani ako smo prethodno odradili dobru dijagnozu samog problema. Razumevanje mogućnosti Windows Vista alatki za dijagnostiku će umnogome pomoći administratoru prilikom određivanja mesta na kojem treba da sakuplja informacije koje su potrebne za rešavanje postojećih problema i sprečavanje pojave novih.

WDI uključuje dijagnostičke alatke koje mogu da pomognu administratoru prilikom rešavanja problema koji se odnose na mrežu, problema pri pokretanju sistema i problema koji se odnose na nepouzdanu i nestabilnu memoriju.

 

Memorija

Problemi sa memorijom su jako frustrirajući i komplikovani za rešavanje, iz razloga što se oni često manifestuju kao aplikativni problemi. Greške u radu aplikacija, greške operativnog sistema i greške koje stopiraju rad sistema - sve mogu da budu prouzrokovane greškama u memoriji. Lošu memoriju može da bude jako komplikovano identifikovati zbog toga što problemi mogu da budu povremeni, na primer memorijski čip može da funkcioniše perfektno prilikom testiranja u kontrolisanom okruženju, ali može da počne sa greškama kada se koristi u kompjuteru koji duže vremena radi.

Loši memorijski čipovi vraćaju drugačije podatke od onih koje je operativni sistem originalno smestio što dovodi do sekundarnih problema koji se odnose na korumpirane fajlove. Često, administratori preuzimaju drastične korake da bi rešili ovaj problem, kao što je reinstalacija aplikacija ili celog operativnosg sistema.

 

Mreža

Nemogućnost pristupanja mrežnim resursima je često izazvana mrežnim greškama koje je teško identifikovati. Pogrešno konfigurisani mrežni interfejsi, netačne IP adrese, greške u hardveru, mogu da utiču na konektivnost. Karakteristike operativnog sistema kao što su keširanje podataka o identitetu (Credentials), koje omogućavaju korisnicima da se uloguju kao korisnici domena čak i ako mrežna konekcija nije prisutna, mogu da prozrokuju da se korisnik uspešno uloguje u domen, čak i kad to nije slučaj. Mada je ova karakteristika korisna, ona dodaje dodatni sloj prilikom otklanjanja problema sa mrežnim konekcijama.

 

Problemi prilikom pokretanja sistema

Dijagnostikovanje problema prilikom pokretanja sistema je posebno komplikovano iz razloga što administrator nema pristup Windows Vista alatkama za rešavanje prolema i monitoring dok kompjuter neće da se startuje. Nefunkcionisanje memorije, nekompatibilni ili korumpirani drajveri uređaja, korumpirani ili obrisani fajlovi za pokretanje ili korumpirani podaci na disku mogu da izazovu probleme prilikom pokretanja sistema.

Windows Memory Diagnostics alatka

Da bi efektivno podržali korisnike, Windows Vista administratori moraju da znaju da Windows Memory Diagnostics alatka radi zajedno sa Microsoft Online Crash Analysis da bi nadgledala korisničke kompjutere u potrazi za simptomima defektne memorije i određivanje da li je defektna fizička memorija uzrok pada programa. Ako Memory Diagnostics alatka identifikuje problem sa memorijom, Windows Vista će prestati da koristi pokvareni deo fizičke memorije da bi omogućila operativnom sistemu da se pokrene kako treba i da bi se izbegli padovi aplikacija.

Administrator može da startuje Windows Memory Diagnostics alatku iz Administrative Tools opcije u System and Maintenance kategorije u Control Panel-u.

 

Kako radi Windows Memory Diagnostics alatka?

Ako Windows Memory Diagnostics detektuje neki problem koji se odnosi na fizičku memoriju, Microsoft Online Crash Analysis automatski traži od korisnika da startuje alatku. Administrator može da izabere ili da restartuje kompjuter i proveri problem odmah ili da zakaže proveru kada se sledeći put kompjuter restartuje.

Kada se kompjuter restartuje, Windows Memory Diagnostics testira memoriju u kompjuteru. Kada se test memorije završi, administrator ili korisnik koji se nalazi na kompjuteru dobija lako razumljiv izveštaj o detaljima problema. Informacije su takođe napisane u dnevniku događaja

(Event Log) za buduće analize.Windows Memory Diagnostics alatka se takođe može startovati ručno iz Administrative Tools u Control Panel-u. Prilikom startovanja ove alatke dobićete takođe izbor da li da alatku startujete automatski ili da zakažete startovanje alatke nakon sledećeg restarta kompjutera.

 

Napredne opcije (Advanced Options)

Da bismo pristupili naprednim dijagnostičkim opcijama, potrebno je pritisnuti F1 dok test radi. Napredne opcije uključuju:

Test mix - biranje tipa testa koji želimo da startujemo. Cache - biranje Cache postavki koje želimo da svaki test ima. Pass Count - upisati broj koliko puta želimo da se ponovi test.

Windows Network Diagnostics alatka

Windows Network Diagnostic alatka nudi administratorima napredne načine za rešavanje problema koji se odnose na mrežu. Kada korisnik nije u mogućnosti da se konektuje na mrežni resurs, korisniku će biti prezentovane čište opcije za oporavak umesto poruke greške koju je obično teško razumeti. Administrator mora da bude u mogućnosti da koristi Repair opcije (opcije za oporavak) koje su prezentovane.

Administrator može da startuje Windows Network Diagnostic alatku klikom na Diagnose and Repair iz Network and Sharing centra.

 

Kako Windows Network Diagnostic alatka radi?

Windows Network Diagnostic alatka se startuje automatski kada detektuje problem. Administrator takođe može da izabere da startuje alatku ručno koristeći Diagnose opciju u Local Area Connections Status Properties-u.

Ako Windows Vista detektuje problem koji može automatski da se popravi, on će to i pokušati da uradi, ako problem ne može automatski da se reši, korisnik će biti usmeren da odradi jednostavne korake da bi rešio problem, a da pritome ne mora da zove administratora.

Problem Reports and Solutions alatka

Problem Reports and Solution alatka radi u konjukciji sa Windows Error Reporting Services da bi pružio zabeležene pokušaje dijagnostikovanja problema na kompjuteru. Ako se desi greška u vreme kada radi aplikacija, Windows Error Reporting Services će upitati korisnika da izabere da li da šalje informacije o greški ka Majkrosoftu preko Interneta. Ako je informacija dostupna (ona koja bi trebalo da pomogne korisniku da reši ovaj problem), Windows će prikazati korisniku poruku sa linkom koji vodi do te informacije. Problem Reports and Solution alatka omogućava Windows administratoru da prati ovu informaciju i odrađuje ponovne provere da bi pronašao novu soluciju.

Administrator može da startuje Problem Reports and Solution alatku iz System Maintenance kategorije u Control Panel-u.

Nakon startovanja Windows Memory Diagnostics alatke i Windows Network Diagnostics alatke, administrator može da koristi Problem Reports and Solutions alatku da bi video Problem Report detalje, ili da ponovo proveri i pronađe soluciju problema.

Administrator može da startuje Problem Reports and Solutions alatku iz Start menija. Iz tasks menija u Problem Reports and Solutions alatki, administrator može:

da proveri nove solucije, da pogleda Problems to check, da pogleda istoriju problema, da menja postavke, da očisti soluciju i istoriju problema.

Startup Repair alatka

Windows Vista uključuje Startup Repair alatku koja automatski rešava mnogo najćešćih problema i omogućava administratorima da brzo izvrše dijagnozu i da poprave kompleksnije probleme pri pokretanju sistema. Kada administrator startuje Startup Repair alatku, ona skenira ceo kompjuter u potrazi za problemom i nakon toga pokušava da ispravi grešku tako da kompjuter može da se startuje kako treba.

Da bismo startovali Startup Repair, administrator može da pokrene kompjuter sa Windows Vista DVD, izabere svoje jezičke postavke i nakon toga izabere opciju Repair your computer.

 

Kako se koristi Startup Repair alatka?

Kada se detektuje problem prilikom pokretanja, sistem je prepušten Startup Repair alatki. Startup Repair alatka tada odrađuje dijagnozu i analizu Startup log fajlova da bi se odredio uzrok greške prilikom pokretanja sistema. Kada Startup Repair alatka odredi uzrok greške, ona će pokušati automatski da popravi problem.

Startup Repair alatka može automatski da popravi sledeće probleme:

nekompatibini drajver, nedostatak ili korumpiranost konfiguracionih postavki za podizanje sistema, korumpiranost Disk Metadata.

 

1.3 Vodič za optimizaciju Windows Vista operativnog sistema i konfiguracija Windows Update-a 

Kao od administratora Windows Vista operativnog sistema, od vas će se tražiti da osigurate da kompjuteri u kompaniji rade što je efikasnije moguće. Windows Vista nudi alatke koje mogu da vam budu od pomoći da odradite ovaj zadatak, ali bi takođe trebalo da budete upoznati sa sledećim vodičem.

Vodič za optimizovanje Windows Vista operativnog sistema

Potrebno je pratiti sledeći vodič prilikom optimizacije Windows Vista operativnog sistema:

Koristiti proces za rešavanje problema (Troubleshooting  process) za startovanje Windows Vista dijagnostičkog alata. Odabir pravog dijagnostičkog alata je od krucijalnog značaja za efikasnu dijagnozu i rešavanje Windows Vista problema sa optimizacijom. Kada adresirate probleme sa optimizovanjem, potrebno je da koristite isti proces za rešavanje problema koji biste koristili kada adresirate probleme sa performansom, kao što su:

korisnik je prijavio problem koji ima na njegovom kompjuteru, administrator Windows Vista operativnih sistema identifikuje alatku koja mora da se koristi postavljajući sledeća pitanja:

Kada se problem dogodio? Šta se promenilo od kada je kompjuter funkcionisao kako treba? Koji su simptomi? Koliko kompjutera je zahvaćeno? administrator Windows Vista operativnog sistema startuje odgovarajuću dijagnostičku alatku i koristi rezultate koje je izbacila alatka da bi identifikovao problem, administrator Windows Vista operativnog sistema implementira soluciju na osnovu informacija koje je dobio koristeći alatku, administrator Windows Vista operativnog sistema izvršava testiranje solucije.

Koristiti Problem Reports and Solutions alatku za rešavanje svih problema koji imaju moguće solucije i za regularne provere novih solucija.

Koristiti Performance Information i alatke iz System and Maintenance sekcije Control Panel-a za upravljanje karakteristikama kao što su vizuelni efekti, Power Settings i održavanje diskova.

Redovno proveravati dnevnik događaja da bi se osiguralo da su sve greške popravljene.

Konfiguracija Windows Update

Nakon informacija koje ćete dobiti u ovom tekstu, moći ćete da konfigurišete Windows Update. Krajnji cilj je podržan sledećim podciljevima:

opisati šta je to Windows Update i na koji način radi, opisati opcije za Windows Update, korišćenje Windows Update konfiguracionih opcija, primenjivanje vodiča za korišćenje Windows Update-a.

Da bi Windows kompjuteri bili stabilni i sigurni, moraju redovno da se ažuriraju najnovijim sigurnosnim verzijama i opcijama za nadogradnju stabilnosti. Windows Update omogućava administratoru da automatski preuzme i instalira važna i preporučena ažuriranja, i samim tim isključuje se posećivanje Windows Update sajta.

Između ostalog, iz ovog teksta naučićete kako da korisnicima opišete Windows Update i njegove konfiguracione opcije i kako da ih naučite da konfigurišu te opcije. 

 

Šta je Windows Update?

Windows Update je servis koji pomaže u ažuriranju Windows kompjutera što kompjutere čini stabilnijim i sigurnijim. Windows Update ovaj proces odrađuje pružanjem softverskih ažuriranja. Administrator može da konfiguriše Windows Update da automatski preuzima i instalira ažuriranja ili može da izabere da sva ažuriranja sam, ručno instalira na kompjuterima.

Većina korisnika razume da moraju da koriste Windows Update Settings opcije, ali ne mogu uvek da objasne prave razloge korišćenja ovih opcija. Kao Windows Vista administrator morate da budete u mogućnosti da svojim korisnicima opišete prave razloge i važnost korišćenja Windows Update servisa i načine na koje mogu da koriste postavke da bi osigurali i zaštitili svoje kompjutere.

 

Automatic Updates

Majkrosoft preporučuje da kompjuteri, na kojima radi Windows Vista operativni sistem, budu konfigurisani da preuzimaju i instaliraju ažuriranja automatski. Ova opcija osigurava da kompjuter uvek ima najnoviju sigurnosnu konfiguraciju.

Automatic Updates karakteristika Windows Update servisa preuzima i instalira sledeće:

važna ažuriranja (Important Updates) koja uključuju sigurnosna i kritična ažuriranja za performansu, preporučena ažuriranja koja pomažu u rešavanju ili sprečavanju problema.

Administrator može da uključi Automatic Updates u toku inicijalnog postavljanja Windows Vista operativnog sistema, ali može i da ga konfiguriše u bilo koje vreme nakon instalacije Windows Vista OS.

Windows Updates servis preuzima ažuriranja za kompjuter u pozadini dok je kompjuter konektovan na Internet. U slučaju da je internet konekcija prekinuta pre nego što je ažuriranje kompletno preuzeto, proces ažuriranja se nastavlja kada konekcija na Internet ponovo postane dostupna.

Iako se instalacija ažuriranja dešava automatski u pozadini, kada će se ona zaista dogoditi, zavisi od opcije koju je administrator ili korisnik odabrao. Većina ažuriranja će se odigrati bezbolno, osim u sledećim izuzecima:

u slučaju da ažuriranje zahteva restartovanje kompjutera, da bi se kompletirala instalacija, administrator mora da je zakaže u specifično vreme, kada se softversko ažuriranje primenjuje na fajl koji se trenutno koristi na kompjuteru, Windows Vista može da snimi podatke aplikacije, zatvori aplikaciju, ažurira fajl, i nakon toga restartuje aplikaciju. Korisnik će možda biti upitan da prihvati End User License Agreement (EULA) nakon restartovanja aplikacije.

Windows Update opcije

Windows Vista pruža fleksibilne opcije da bi omogućila administratoru da kontroliše kada će se dogoditi instalacija ažuriranja. Ažuriranje se može konfigurisati da se događa u pozadini ili da se zakaže u određeno vreme, na primer, nakon završenog radnog vremena.

Kao Windows Vista administratori možemo da iskoristimo ovu informaciju za odrađivanje regularnih ažuriranja sistema u najbolje moguće vreme za naše korisnike.

 

Windows Update Preference opcije Administrator može da konfiguriše kako će se preuzimati ažuriranja i kako će ta ažuriranja biti instalirana.

Preporučena opcija je Install Updates Automatically. Ova opcija preuzima ažuriranja i instalira ih u zakazo vreme, po defoltu u 3:00 AM. U slučaju da se kompjuter isključi pre zakazanog vremena, administrator može da instalira ažuriranje kao deo procesa isključivanja kompjutera. Ako je kompjuter u hibernaciji ili u Stand by modu i ako je uključen u struju, Windows će aktivirati kompjuter i instaliraće ažuriranja u zakazano vreme.

Alternativno, administrator može da konfiguriše Windows Update da preuzme ažuriranja i instalira ih u vreme kad njemu najviše odgovara. Ova opcija omogućava administratoru da izabere ažuriranja koja želi da instalira. Sva ažuriranja koje administrator odabere da ne želi da instalira biće sakriveni (Hidden). Skrivenim ažuriranjima se može pristupiti kroz opciju Restore Hidden Update.

Na kraju, administrator može da konfiguriše Windows Update da ga obaveštava o dostupnim ažuriranjima koja se pojavljuju na Windows Update veb sajtu, ali da Windows Update ne pokušava sam da ih preuzme i instalira. Ova opcija takođe omogućava administratoru da sakriije ažuriranja koja ne želi da instalira.

 

Windows Update Control Panel Windows Update Control Panel omogućava administratoru da upravlja svojim ažuriranjima na brojne načine. Administrator može da skenira kompjuter u potrazi za najnovijim padejtima, da pregleda detalje o svakom od njih, da restaurira skrivena ažuriranja i da pritupi istoriji ažuriranja (Update History). Administrator takođe može da pristupi Windows Update Preference opcijama koristeći Change Settings opciju u Windows Update Control Panel-u.

Windows Vista Ultimate verzija uključuje Windows Vista Ultimate Extras, što predstavlja programe, servise i premium sadržaj za Windows Vista Ultimate. Windows Update obaveštava administratora kada se pojave novi sadržaji za preuzimanje.

Modul 2: Konfiguracija Microsoft Windows Media aplikacija

2.4 Konfiguracija - Windows Media Player-a

Windows Vista dolazi sa novom verzijom Windows Media Player-a i Windows Media centrom koji pruža dodatne funkcionalnosti i poboljšani doživljaj za korisnike kada rade sa mnogo različitih tipova digitalnih medija.

Windows Vista administrator mora potpuno da razume načine za rešavanje problema, konfiguraciju i načine na koje može da osigura sigurnost Windows Media Player-a i Windows Media centra. U ovom modulu, naučićete kako da dođete do pomoći prilikom rešavanja problema i na koji način da konfigurišete glavne opcije i sigurnosne opcije u Windows Media Player-u i Windows Media Center-u.

Windows Vista administrator mora da zna kako se koristi različita konfiguracija u Windows Media Player-u i gde može da pronađe informacije za rešavanje problema koje mogu da mu pomognu da identifikuje i rešava probleme. U ovoj lekciji naučićete kako se konfiguriše Windows Media Player 11 i kako se rešavaju problemi u tom okruženju.

Šta je Windows Media Player 11?

Windows Vista administrator mora da bude u mogućnosti da konfiguriše Windows Media Player unutar organizacije koja koristi Windows Media Player u poslovne svrhe, kao što su na primer, video projekcije ili video konferencije. Takođe, administrator koji radi u organizacijama koje se bave maloprodajom, sa druge strane, će imati mnogo koristi u slučaju da može da opiše sve karakteristike Windows Media Player-a i u slučaju da zna da odradi efektno rešavanje mogućih problema.

Da bismo uspešno konfigursali i rešavali probleme u Windows Media Player-u, administratori moraju da budu upoznati sa mnogo različitih postavki koje mogu da se konfigurišu u Windows Media Player-u. Administrator može da pristupi konfiguracionim postavkama klikom na strelicu ispod svake glavne ikonice na liniji sa alatkama klikom na More Options, i nakon toga pregledom relevantne kartice.

 

All-in-one Media Player

Windows Media Player 11 je All-in-one media player koji ima interfejs lak za korišćenje i koji omogućava administratoru ili korisniku da pronađe i pušta media fajlove na kompjuteru. Windows Meda Player takođe može da sinhronizuje vašu digitalno uživanje sa širokim spektrom portable uređaja.

Windows Media Player može da se koristi za organizovanje digitalne medija kolekcije, importovanje muzike sa CD-a, kreiranje novih CD-a, i za čak i kupovinu digitalnih medija iz onlajn prodavnica.

Sigurnosne opcije u Windows Media Player-u

Digitalni medija sadržaj može da sadrži script komande koje sadrže instrukcije za povećanje doživljaja reprodukcije (Playback Experience). Na primer, script komanda može da otvori internet Browser i prikaže određenu veb stranicu dok Media Player reprodukuje sadržaj. Neki digitalni media sadržaji mogu da poseduju maliciozne script komande koje pokušavaju da odrade neželjene akcije u kompjuteru. Veb stranice takođe mogu da sadrže maliciozne script komande koje se startuju na vašem kompjuteru bez vašeg znanja. Da bismo pomogli u zaštiti kompjutera od ovakvih tipova malicioznih sadržaja, veoma je važno razumeti i naučiti kako se konfigurišu sigurnosne opcije u Windows Media Player-u 11.

Windows Vista administrator mora da bude u mogućnosti da zaštiti korisnički kompjuter na kojem radi Windows Media Player i koji je povezan na Internet.

 

Sigurnosne konfiguracione opcije: Sledeće sigurnosne konfiguracione opcije za Windows Media Player 11 se nalaze u Option dijalog boksu, na Security kartici.

Run Script commands when present - Ova opcija precizira da li se dozvoljava URL i FILENAME script komandama da se startuju nakon startovanja digitalnih medija sadržaja koji ih sadrže. Ako Windows Media Player primeti URL script komandu u toku reprodukovanja, vaš defoltni Browser prikazuje veb stranicu koja odgovara tom URL-u. Ako Windows Media Player primeti FILENAME script komandu, Windows Media Player otvara digitalni medija fajl. Ova opcija nije čekirana po defoltu. Ovu opciju je potrebno selektovati ako želite da omogućite script komande u Windows Media Player-u.

Run script command and rich media streams when Player is in Web page - Ova opcija precizira da li se dozvoljava URL i FILENAME script komandama da se startuju kada korisnik pusti digitalni medija sadržaj koji je ubačen na veb stranici. Ova opacija je selektovana po defoltu. Potrebno je obrisati ovu opciju u slučaju da želimo da sprečimo sve script komande i Rich-media Stream-ove da se startuju sa veb stranice.

Play Enhanced content that uses Web pages without prompting - Ova opcija precizira da li da obaveštava korisnika kada pokušava da startuje digitalni media sadržaj koji je ojačan veb stranicom. Ove veb stranice će prikazati informacije koje se odnose na sadržaj koji smo startovali. Zbog toga što neki sadržaj može da sadrži maliciozne veb stranice, Windows Media Player će pitati da bi proverio da li želimo da da nastavimo u slučaju da je digitalni medija sadržaj koji je pojačan veb stranicom primećen. Ako selektujemo ovu opciju, nećemo biti pitani za dozvolu prilikom otvaranja ovakvih sadržaja.

Show local captions when present - Windows Media Player podržava Synchronized Accesible Media Interchange (SAMI) captioning media sadržaja. SAMI sadržaj može da se nalazi na Internetu, našem hard disku, ili na CD-u ili DVD-u. U toku reprodukovanja (Playback) Windows Media Player pristupa sadržaju da bi locirao i prikazao SAMI Captions (naslove). Selektovanje ove opcije dozvoljava pristup SAMI sadržaju u svim zonama koje su dostupne našem kompjuteru. Brisanje ove opcije će ograničiti pristup internet zoni. Ova opcija nije selektovana po defoltu.

Zone settings - Ovo dugme otvara Security karticu Internet Options dijalog boksa, koja izlistava sigurnosne zonske postavke koje kontrolišu koji tipovi podataka mogu da se prikazuju

u Windows Media Player-u. Administrator može da promeni Internet Zone Settings da bi kontrolisao kako se prikazuje sadržaj na veb stranicama u Windows Media Player-u kao i da bi odredio tip pristupa našem kompjuteru koji će imati veb sajtovi. Promena ovih postavki može imati uticaj na to kako Windows Media Player karakteristike rade ili sprečavaju prikazivanje određenih informacija. Promena postavki zone će takođe imati uticaj na Microsoft Internet Explorer, Microsoft Office Outlook, i sve druge programe koji podležu internet Option Security zonama.

Opcije za rešavanje Windows Media Player problema (Troubleshooting)

 

 

 

Nekoliko resursa su dostupni da bi nam pomogli da rešavamo probleme koji se odnose na rad Windows Media Player 11. Da bi Windows Vista administrator mogao da na efektan način rešava probleme sa Windows Media Player-om, on mora da poseduje dobro znanje o problemima i konfiguracionim opcijama u Windows Media Player-u. Ova sekcija predstavlja suštinu Self-help i tehničke podrške pri rešavanju problema koji se odnose na Windows Media Player.

Self-help opcije: Sledeće Self-help opcije su prvi koraci koje administrator treba da preduzme prilikom rešavanja problema:

Help Documentation (pomoćna dokumentacija) - Potrebno je pretražiti relevantne teme u Windows Media Help-u startovanjem Windows Media Player i pristisnuti F1. Pogledati listu Windows Media Player komponenata koji su instalirani na kompjuteru - Administrator može da pristupi informacijama tehničke podrške (Technical Information Support) iz About Windows Media Player dijalog boksa.

Nekoliko Self-help opcija je dostupno na Windows Media Player veb sajtu uključujući:

How-to articles: Naučiti kako se odrađuju najćešći zadaci u Windows Media Player 11 kao što su rezanje i kopiranje sadržaja sa CD-a i DVD-a, sinhronizovanje pesama na portable muzičke plejere i kupovina muzike i video sadržaja iz onlajn prodavnica. FAQs: Gledati (Browse) često postavljanja pitanja koja se odnose na Windows Media Player. Newsgroups: Postavljanje pitanja drugim Windows Media Player korisnicima zbog asistiranja prilikom rešavanja problema. Readme page: Pregled Windows Media Player 11 zahteva i poznatih problema. Knowledge base (KB) articles: Pretraživanje baze znanja u potrazi za Windows Media Player artiklima koji potencijalno mogu da reše određene nedoumice i probleme. Media Advice columns: Gledanje Media Advice kolumna ili postavljanje pitanja na koja bi trebalo da se odgovori u budućim kolumnama.

 

Opcije tehničke podrške (Technical Support Options)

U slučaju da nismo u mogućnosti da rešimo problem sa Windows Media Player-om koristeći Self-help opcije, možemo da iskoristimo sledeće tehničke resurse:

Support for Windows Media Player: Administrator može da dobije podršku preko telefona od strane Microsoft-a, pozivom na odgovarajući broj koji se nalazi u našem reonu. Support for Devices: Ako nam je potrebna asistencija pri korišćenju ili pri rešavanju problema u radu određenog portable uređaja, potrebno je konsultovati prateću dokumentaciju koju smo dobili prilikom kupovine portable uređaja, ili kontaktirati proizvođača uređaja. Support for Online Stores: U slučaju da nam je potrebna asistencija za korišćenje ili za rešavanje problema sa nekom od onlajn prodavnica, potrebno je pogledati Help ili linkove podrške koji se nalaze na veb sajtu.

 

2.5 Konfiguracija - Windows Media Center-a

Windows Media Center omogućava nam da organizujemo i reprodukujemo digitalne medije na kompjuteru, da puštamo DVD-eve, da slušamo Internet i FM radio stanice, da gledamo TV i pristupamo Premium i Subscription TV servisima. Da bismo podržali ove karakteristike, moramo da budemo upoznati sa konfiguracionim opcijama i tehnikama za rešavanje problema o kojima će se diskutovati u ovoj lekciji.

Windows Vista administrator mora da bude u mogućnosti da konfiguriše i zaštiti Windows Media Center unutar organizacija u kojima se karakteristike iz Windows Media centra koriste u poslovne svrhe. Na primer, neke organizacije kreiraju i distribuiraju sadržaje za trninge. Takođe, Windows Vista administrator može da radi u organizacijama koje se bave maloprodajom i koje daju određene savete javnosti za rešavanje problema.

Šta je Windows Media Center?

Windows Vista administrator će verovatno morati da pruži podršku unutar organizacije ili javnih članova kojima je potrebna podrška i asistencija prilikom korišćenja Windows Media Centra.

Windows Media Center omogućava administratoru da upravlja i reprodukuje sve digitalne medije kroz jedan interfejs, uključujući TV, filmove, slike, koristeći Windows Media Center Menu System i Remote Control (sistemski meni i udaljenu kontrolu). Windows Media Center u Windows Vista operativnom sistemu uključuje poboljšanja za proširenu podršku digitalne i visoko kotirane kabalovske TV, FM i internet radio stanica, kao i opcije za Multi-Room pristup našem prijemu kroz Media Center Extenders, uključujući Xbox 360.

Korišćenje Windows Media Center-a

Windows Vista administrator moraće da asistira na razne načine korisnicima Windows Media Centra u upravljanju digitalnih medija u organizaciji da bi pomogao korisnicima da na lak način identifikuju koji CD, sliku, film ili TV šou koji im je potreban u datoj situaciji. Svaka organizacija koja smešta digitalne medije će biti u mogućnosti da koristi ove karakteristike Windows Media Center-a.

Online Media, Movies i TV karakteristike

Windows Media Center spaja Online Media, portal širokog dometa slobodnih, premium i pretplatnih proizvoda i servisa. Onlajn medija nam daje pristup obilju media koji su dostupni onlajn, kao što su, muzika, radio programi, preuzimanje filmova i servisi po zahtevu .

TV karakteristike u Windows Media Centru nam omogućavaju da gledamo i snimamo TV program, u slučaju da imamo odgovarajući TV Tuner hardver. Možemo da organizujemo snimljene TV programe na osnovu zapisanog datuma ili naslova.

Movies karakteristika u Windows Media Centru omogućava nam da gledamo DVD-eve koji su u maloprodaji,ili da kreiramo i gledamo svoje DVD-eve.

 

Online Media postavke

Online Media karakteristika je portal ka širokom i kontinuirano rastućem slobodnim, premium ili pretplanim proizvodima i servisima. Ima sledeće komponente:

Program Library: Možemo da koristimo ovaj pogled i pristup programima u našoj biblioteci, kao što su na primer igrice, pretplatni servisni programi. Browse Categories: Koristimo ovo da se konektujemo na Internet da bismo pregledali i gledali TV programe iz sledećih kategorija: TV i filmovi, muzika i radio, vesti i sportovi, igre itd. What is new: Koristimo ovo za pregled Interneta u potrazi za novim dostupnim medija sadržajem.

 

Movies & TV settings

TV + Movies karakteristika sadrži sledeće komponente:

Guide: Koristimo ovo da bismo videli 14-dnevni raspored TV programa i za selektovanje programa koji želimo da gledamo i snimamo. Recorded TV: Koristimo ovu postavku za gledanje TV emisija i filmova koje smo snimili. Play DVD: Koristimo ovo za puštanje pre-recorded komercijanih DVD-eva i DVD-eva koje smo sami kreirali. Set up TV: Koristimo ovu postavku za konfiguraciju postavki za naše TV pretraživače signala. More TV: Koristimo ovo da se konektujemo na Internet da bismo pretražili TV programe koje možemo da gledamo. 

Pictures i Videos karakteristika

Pictures and Videos karakteristika Windows Media Center-a omogućava nam da organizujemo i gledamo slike i video zapise. Možemo da organizujemo naše medije upotrebom različitih opcija, kao što su dodavanje deskriptivnih tagova ili kreranjem datuma našim slikama ili smeštanje slika u foldere.

Pictures and Videos: Pictures and Videos sekcija sadrži alatke koje nam omogućavaju da upravljamo našim video i galerijama slika. Windows Media Center nadgleda foldere za nove medija fajlove, administrator može da koristi Library Setup alatku za bi dodao ili uklonio foldere iz monitoring liste (lista nadgledanja).

Kada radimo sa slikama, možemo da vidimo i organizujemo naše slike, koristimo More Picture opciju za pristup Online Media servisima ili koristimo Play All opciju za prikazivanje svih slika u Slide Show-u.

Kada radimo sa video zapisima, možemo da koristimo Video Library da organizujemo i gledamo naše video zapise, takođe možemo da ih narežemo na CD ili DVD.

Pictures and Videos postavke: Pictures + Videos karakteristika sadrži sledeće komponente:

Picture Library - Možemo da koristimo Picture Library za gledanje naših digitalnih slika u nekoliko pogleda. Možemo da sortiramo našu bliblioteku slika po folderima u kojima se one nalaze, po Metadata tagovima ili po datumu kad su kreirane. Takođe, možemo da vidimo sve naše slike u Slide Show-u. Kada gledamo pojedinačne slike, možemo da kliknemo desni klik na sliku i da odemo u Picture Details pogled u kojem možemo da rotiramo, štampamo, editujemo i brišemo naše digitalne slike. Video Library - Možemo da koristimo Video Library za gledanje TV emisija koje smo snimili i za gledanje naših digitalnih video zapisa. Možemo da kliknemo desnim klikom na snimljenu TV emisiju i da selektujemo Video Details u kojem možemo vidimo detaljne informacije o tom filmu ili TV emisiji, kao što je na primer reditelj, uloge, opis i trajanje. Takođe, možemo da narežemo naše video Library artikle direktno na CD ili DVD. Play All - Možemo da koristimo ovo za startovanje Slide Show-a svih slika koje se nalaze u Pictures Library (biblioteci slika). More Pictures - Možemo da koristimo da se konektujemo na Internet da bismo pregledali i preuzeli još digitalnih slika koje želimo da dodamo u biblioteku slika. 

Modul 3: Konfiguracija produktivnih aplikacija u Windows Vista operativnom sistemu

3.6 Konfiguracija - Windows Sidebar-a

Nakon ovog modula, bićete u mogućnosti da:

koristite i konfigurišete Windows Sidebar, koristite i konfigurišete Windows Mail, koristite i konfigurišete Windows Meeting Space, koristite i konfigurišete Windows Calendar, koristite i konfigurišete Windows Fax and Scan.

Windows Vista uključuje brojne produktivne aplikacije koje sadrže korisne karakteristike koje pomažu u komunikaciji, kolaboraciji i upravljanju poslovnim i ličnim informacijama. Iako mnoge velike organizacije koriste komplete aplikacija kao što je Microsoft Office 2007 kao primernu produktivnu alatku, veoma je važno znati koje funkcionalnosti pružaju ugrađene alatke, i na koji način možete da ih konfigurišete i podržite kako bi odrađivale zadatke koje druge aplikacije ne podržavaju.

Nakon kompletne lekcije bićete u mogućnosti da konfigurišete Windows Sidebar kao i:

da opišete Windows Sidebar, da opišete gedžete (Gadgets) u Windows Sidebar-u, da koristite Windows Sidebar konfiguracione opcije.

Korisnici danas često moraju da koriste velike količine informacija iz raznih izvora. Često,

korisnici moraju da budu u mogućnosti da brzo pronađu relevantne informacije i da drže putanje događaja i ključne podatke tako da mogu brzo da ih pronađu u slučaju da im ponovo zatrebaju. Windows Sidebar je komponenta Windows Vista operativnog sistema koji pruža centralni, prilagodljivi vizuelni interfejs za važne informacije kojima korisnik često pristupa i koje mora da pronađe na brz i jednostavan način.

Ova lekcija opisuje kako se gledaju i koriste Windows Sidebar gedžeti i na koji način možemo da konfigurišemo Windows Sidebar.

Windows Sidebar

Windows Sidebar je vertikalni bar koji se pojavljuje na desnoj strani našeg ekrana. Windows Sidebar drži programe koji se nazivaju gedžeti. Gedžeti pružaju lak pristup najćešće korišćenim alatkama i nude brzo i jednostavno pristupanje informacijama. Možemo da konfigurišemo Sidebar sa karakteristikama koje su nama potrebne, na primer, možemo da dodamo kalkulator gedžet za brze kalkulacije ili CPU monitor gedžet da bismo mogli da vidimo kako nova aplikacija utiče na performansu procesora.

 

 

 

Prilagođavanje Windows Sidebar-a

Možemo da prilagodimo Sidebar (bočna traka) na dosta različitih načina. Sidebar konfiguracione opcije nam omogućavaju da osiguramo da se Sidebar pojavljuje kada se startuje Windows Vista, da se prikazuje na vrhu svih drugih prozora ili da bude sakriven. Možemo da smestimo Sidebar na levoj ili na desnoj strani ekrana i, u višemonitorskom okruženju, možemo da odredimo na kojem će se monitoru prikazivati Sidebar. Takođe, možemo da dodamo ili uklonimo gedžete u zavisnosti od naših potreba i zahteva. Ako preferiramo da radimo preko

desktopa, možemo da uklonimo gedžete iz Sidebar-a i da ih smestimo na desktop. U slučaju da uklonimo sve svoje gedžete, možemo da izaberemo da sakrijemo Sidebar.

Gedžeti na Windows Sidebar-u

Gedžeti su mali programi sa širokim spektrom mogućih korisnosti. Gedžet može da se konektuje u veb servise da bi sakupio nova ažuriranja, mape saobraćaja (Traffic Maps), informacije o vremenskoh prognozi, internet radio strimove ili Slide Show-ove onlajn foto albuma. Drugi gedžeti mogu da se integrišu sa našim aplikacijama da bi modernizovali našu interakciju sa aplikacijama. Na primer, kalkulator gedžet nudi lak i brz način za korišćenje Windows Calculator-a.

 

Prilagođavanje gedžeta

Inicijalno Sidebar sadrži tri gedžeta: Sat, Slide Show i Feed Viewer. Windows Vista dolazi sa setom korisnih gedžeta koje možemo da dodamo na Sidebar, kao što su CPU Meter, Currency Conventer i Contacts. Svaki gedžet može da se smesti na Sidebar, i nakon toga može da se pomeri na desktop permanetno ili samo trenutno. Takođe, možemo da dodamo sat za svaku vremensku zonu u kojoj članovi našeg tima rade.

Mnogo gedžeta poseduje svoje opcije za prilagođavanje (Customization Options). Na primer, Slide Show gedžet može da se konfiguriše da koristi specifične foldere kao izvor za slike, može da se konfiguriše da prikazuje slike za specifičnu količinu vremena.

 

3.7 Konfiguracija - Windows Mail-a

Slanje i primanje i-mejl poruka je jedan od najćešćih zadataka koji korisnici odrađuju i većina korisnika je upoznata sa osnovnim koceptom. Ipak, i-mejl aplikacije sve više postaju sofisticirane kako se tehnologija iz dana u dan sve šire prihvata ia podržavanje i-mejl aplikacija zahteva znanje svih dostupnih karakteristika i opcija.

Windows Mail je i-mejl aplikacija koja se nalazi u Windows Vista operativnom sistemu, ali pruža više od osnovnih i-mejl funkcionalnosti. Mada mnogi korisnici koji rade u velikim organizacijama koriste druge i-mejl aplikacije, kao što su Microsoft Office Outlook, mnogi će koristiti neke fukcionalnosti Windows Mail-a, tako da Windows Vista administrator mora da bude upoznat sa karakteristikama Windows Mail aplikacije i njenih konfiguracionih opcija.

Ova lekcija opisuje načine na koje se koristi i konfiguriše Windows Mail, uključujući konfiguraciju Junk mail i Phishing filter funkcionalnosti.

Windows Mail

Windows Mail je i-mejl i Newsgroup klijent. Ova aplikacija nam omogućava da razmenjujemo i-mejl poruke sa drugima, uključujući karakteristike koje nam pomažu da organizujemo, upravljamo i zaštitimo naš i-mejl. Windows Mail takođe omogućava da se pretplatimo na News grupe (Newsgroups) od različitih provajdera. Možemo da preuzimamo, čitamo i šaljemo poruke u News grupama.

Windows Mail sjedinjuje karakteristike koje nam pomažu da smanjimo rizike i-mejla dok u isto vreme uživamo u njihovim prednostima.

Windows Mail konfiguracione opcije

Windows Mail uključuje opcije koje nam pomažu da kontrolišemo nepoželjnu poštu koji ćemo verovatno često primati. Windows Mail automatski pomera nepoželjne poruke u specijalni folder  za nepoželjne poruke na osnovu selektovanog nivoa filtriranja.

Windows Mail takođe uključuje opcije za konfiguraciju načina na koji će mejl poruke biti formatirane, poslate, primljene i na koji način će se njima upravljati.

 

Opcije

Option dijalog boks sadrži postavke za mnogo različitih Windows Mail karakteristika. Ove opcije uključuju:

General settings: Koristimo za konfigurisanje ponašanja News grupa, vremena kad želimo da primamo i šaljemo mejl poruke i ponašanje. Read settings: Ove postavke koristimo za konfigurisanje kako će se poruke pojavljivati, kako će Newsgroups poruke biti preuzimane i kako će se koristiti fontovi  u Windows Mail-u. Receipts settings: Koristimo za konfigurisanje ponašanja Read Receipt-a  (ponašanja primanja e-mail poruka). Send settings: Koristimo za konfiguraciju formata za slanje mejla, News poruka i generalnih postavki za akcije koje će se preduzimati nakon slanja mejl poruke. Compose settings: Koristimo za konfiguraciju fonta i pozadine koje će se koristiti u mejl i News porukama i za konfigurisanje postavki za korišćenje poslavnih kartica (Business cards). Speling settings: Za konfiguraciju karakteristika za proveru pravopisa. Security settings: Koristimo za konfiguraciju sigurnosti za c poruke koristeći sertifikate, za korišćenje zaštite od virusa za i-mejl poruke i da li želimo da dozvolimo preuzimanje slika. Connection settings: Koristimo za konfigurisanje ponašanja konekcije ka mejl serveru. Advanced settings: Napredne postavke koristimo za konfiguraciju održavanja i za konfiguraciju rešavanja problema.

 

 

 

Opcije za nepoželjnu poštu

To su opcije dizajnirane da nam pomognu da kontrolišemo količinu nepoželjnih poruka koje želimo da vidimo u našem prijemnom sandučetu. Ove opcije uključuju:

četri različita nivoa filtriranja. Listu u kojoj možemo da odredimo pošiljaoce kojima verujemo (Trusted Senders). Listu za određivanje pošiljaoca od kojih ne želimo da primamo nikakvu poštu (Blocked senders). International settings za blokiranje top-level domena ili specifičnih jezika. Phishing settings pomoću kojih možemo da se zaštitimo od potencijalnih phishing napada. 

 

 

Nepoželjna pošta i Phishing filteri (lažno predstavljanje)

Nepoželjna pošta (Junk mail) je netražen komercijalni i-mejl koji može da nam oduzme dosta vremena prilikom sortiranja, pomeranja ili ručnog uklanjanja. Takođe, može da nam oduzme dosta prostora na našem hard disku. Windows Mail filter za nepoželjnu poštu je dizajniran da hvata očigledne sumnjive poruke i da ih smesti u specijlni folder ili da ih permanentno obriše. Možemo da izaberemo iz četri nivoa filtriranja koliko želimo da primimo nepoželjnih poruka u sanduče.

Onlajn lažno predstavljanje je način na koji se varaju korisnici da odaju osobu ili finansijske informacije kroz lažni i-mejl ili veb sajt. Najćešće, onlajn Phishing započinje tako što dobijete i-mejl poruku od poverljivog izvora , kao što je banka ili kreditna kompanija koji sadrži link ka prevarantskom veb sajtu na kom se od vas traži da upišete lične informacije, kao što su broj računa ili lozinku. Ove informacije nakon toga mogu da se iskoriste za krađu identiteta. Windows Mail sadrži Phishing filtere koji nam mogu pomoći da se zaštitimo od ovakvih tipova prevara.

 

Nepoželjna pošta (Junk e-mail)

Windows Mail se automatski brani od nepoželjne pošte, bez potrebe za intervencijom korisnika. Ipak, u slučaju da moramo da prilagodimo način na koji će nepoželjne poruke biti filtriane, možemo da selektujemo nivo zaštite koji želimo koristeći sledeće opcije:

No Automatic Filtering: Koristimo ovu opciju ako želimo da zaustavimo blokiranje nepoželjnih poruka. Windows Mail će ipak nastaviti da blokira poruke iz koje stižu iz domena i sa adresa koje se nalaze u našoj Blocked Senders listi.

Low: Koristimo ovu opciju u slučaju da ne primamo mnogo nepoželjnih poruka i kad želimo da blokiramo samo najočiglednije sumnjive poruke. Ovo je defoltna postavka. High: Koristimo ovu opciju u slučaju da primamo veliku količinu sumnjivih poruka i kad želimo da te poruke blokiramo što je više moguće. Safe List Only: Koristimo ovu opciju ako želimo da primamo poruke od ljudi ili iz domena koji se nalaze u našoj Safe Senders listi. Sve ostale poruke od ljudi i iz domena koji se ne nalaze u našoj Safe Senders listi tretiraće se kao nepoželjne poruke.

Takođe, potrebno je periodično proveravati folder sa nepoželjnim porukama u potrazi za legitimnim i-mejl porukama, posebno u slučaju da koristimo bilo High ili Safe list only opciju. U slučaju da pronađemo legitimnu poruku u folderu za nepoželjnu poštu, potrebno je iskorititi Mark as Not Junk opciju da bismo markirali poruku kao validnu i da bismo dodali pošiljaoca u Safe Senders listu tako da se buduće poruke šalju u Inbox.

 

Phishing opcije

Phishing filter je Windows Mail karakteristika koja nam pomaže da detektujemo Phishing veb sajtove (sajtove sa lažnim predstavljanjem). Phishing filter koristi sledeće metode da bi nam pomogao da se zaštitimo od ovih tipova prevara:

on poredi adrese veb sajtova koje smo posetili sa listama nelegitimnih sajtova koje je Majkrosoft označio kao potencijalne sajtove sa lažnim predstavljanjem. Ova lista je smeštena na našem kompjuteru, pomaže pri analizi sajtova koje smo posetili da bi se videlo da li ti sajtovi imaju karakteristike koje su poznate kao karakteristike sajtova koji se lažno predstavljaju. uz našu saglasnost, Phishing Filter šalje neke veb sajt adrese Majkrosoftu za dalju proveru protiv često ažurirane liste u kojoj se nalaze prijavljeni Phishing veb sajtovi.

Ako se sajt koji posećujemo nalazi na listi prijavljenih Phishing veb sajtova, Internet eksplorer će prikazati veb stranicu sa upozorenjem  u adresnom baru. Sa veb stranice na kojoj je upozorenje, možemo ili da nastavimo ili da zatvorimo stranicu. U slučaju da veb sajt sadrži karakteristike Phishing sajtova, ali nije na listi, Internet Explorer će samo dati obaveštenje u adresnom baru da postoji mogućnost da smo otvorili Phishing veb sajt.

 

3.8 Konfiguracija - Windows Meeting Space-a

Većina korisnika mora da se sastaje sa drugim zaposlenima, sa kupcima ili poslovnim partnerima da bi zajedno učestvovali na nekom poslovnom proektu ili zadatku. U nekim slučajevima, ovakav sastanak može da se dogovori u jednoj, fizičkoj lokaciji, ali često se dešava da su učesnici sastanka geografski odvojeni ili ne mogu da lociraju odgovarajuću sobu za sastanak. Windows Meeting Space pruža virtuleno okruženje za sastanke u kojem učesnici mogu da se sastanu, dele aplikacije, a mogu čak i da dele dokumente. Prednosti ove mogućnosti da elektronski zajedno učestvuju najćešće odgovaraju korisnicima i organizacijama. Windows Vista administrator mora da bude upoznat sa Windows Meeting Space aplikacijom koja omogućava ovu opciju.

Ova lekcija opisuje način na koji se koristi i kako se konfiguriše Windows Meeting Space.

Šta je Windows Meeting Space?

Windows Meeting Space je kolaborativni program koji nam omogućava da delimo dokumente, programe ili naš desktop sa drugim korisnicima. Windows Meeting Space koristi Peer-to-Peer umrežavanje i automatski podešava mrežu u slučaju da mreža ne postoji. Da bismo koristili

Windows Meeting Space, moramo da omogućimo Distributed File System Replication (DFSR) i da pristupimo People Near me opciji.

 

People Near Me

People Near Me identifikuje ljude koji koriste kompjuter u našoj blizini tako da možemo da koristimo Windows Meeting Space i druge programe. Kada kliknemo na Sign in to People Near Me i nakon toga koristimo kolaborativni program kao što je na primer Windows Meeting Space, pojaviće nam se lista ljudi koji se nalaze u blizini. Imena, imena kompjutera i IP adrese su vidljive svima koji su pristupili People Near Me opciji.

Možemo da konfigurišemo People Near Me da prihvata pozive od svih korisnika, da ne prihvata pozive ili da prihvata pozive samo od poverljivih kontakata. Poverljivi kontakt je neko ko je priložio digitalni sertifikat kojem mi verujemo.

 

Firewall postavke

Da bismo uspešno koristili Windows Meeting Space, podaci moraju da prođu kroz Windows Firewall. Kada pristupimo People Near Me, i nakon toga startujemo Windows Meeting Space, Windows Vista automatski kreira potrebna pravila u konfiguraciji Firewall-a (Firewall rules).

Konfiguracione opcije za Windows Meeting Space

Da bismo koristili Windows Meeting Space, moramo prvo da pristupimo People Near Me. Ovo možemo da odradimo ili startovanje Windows Meeting Space-a ili direktno kroz Network and Internet sekciju u Control anel-u.

Kada se Windows Meeting Space startuje, možemo da nastavimo tako što ćemo podesiti naš sastanak ili možemo da se pridružimo već postojećem sastanku.

 

Startovanje novog sastanka

Da bismo startovali novi sastanak u Windows Meeting Space-u, moramo da odredimo ime i propusnicu za sastanak. Propusnica (Passphrase) mora da bude dugačka barem osam karaktera. Njena funkcija je da obezbedi dodatnu sigurnost. Majkrosoft preporučuje da se koristi složena lozinka (propusnica), koju je teško otkriti i iskoristiti u maliciozne svrhe.

 

Otkrivanje sesija i ljudi u blizini

Kada se jednom kreira sastanak, možemo da pozovemo druge korisnike da se pridruže. Ako su korisnici koje pozivamo na sastanak učlanjeni u People Near Me, onda će ti korisnici primiti poruku koja ih obaveštava da ih neko poziva da koriste Windows Meeting Space. Poziv može da se odbije, da se jednostavno „ugasi“, ili može da se pogleda i prihvati.

 

Pozivanje drugih na sastanak

Za korisnike kojima želimo da pošaljemo poziv i koji nisu pristupili People Near Me, možemo da pošaljemo poziv koristeći i-mejl ili možemo da kreiramo Invitation File kom može da se pristupa sa deljene lokacije (Shared Folder) ili slanjem instant poruke.

Koji god metod koristili za poziv korisnika na sastanak, moramo da im predstavimo lozinku (Meeting Passphrase) tako da pozvani korisnici mogu da pristupe sastanku. Ovo može da se odradi preko odvojenih i-mejl poruka ili preko telefona.

 

Konfiguracija Visibility opcija

Možemo da sakrijemo naš sastanak od korisnika koji su pristupili People Near Me koristeći Meeting opcije. U slučaju da izaberemo da želimo da sakrijemo sastanak, pozvani korisnici moraju da budu obavešteni od sastanku na specifičan način.

Pristupanje postojećem sastanku: Windows Meeting Space prikazuje listu trenutnih sastanaka, tako da možemo da pristupimo određenom sastanku duplim klikom na ime sastanka i upisivanjem lozinke.

U slučaju da nam je poslat pozivni fajl, možemo da pristupimo sastanku duplim klikom na fajl ili otvaranjem Windows Meeting Space-a i korišćenjem Open an invitation file opcije.

Možemo da napustimo sastanak u svako doba selektovanjem opcije Leave meeting iz Meeting menija. Sastanak se završava kada svi učesnici napuste sastanak.

 

3.9 Konfiguracija - Windows Calendar-a

Većina korisnika je upoznata sa kalendar aplikacijama, i koriste ih za upravljanje zakazanim sastancima i drugim događajima. Windows Calendar pruža proširene kalendarske funkcionalnosti, uključujući mogućnosti organizovanja sastanaka, podešavanje podsetnika, organizovanje zadataka i deljenje kalendara sa drugim korisnicima. Ova lekcija će vam pokazati kako se koristi i kako se konfiguriše Windows Calendar, uključujući načine za objavljivanje deljenih kalendara i načine za upravljanje većim brojem kalendara učlanjenih u Calendar grupu.

Nakon kompletne lekcije, bićete u mogućnosti da konfigurišete Windows Calendar i bićete u mogućnosti da:

opišete Windows Calendar, koristite Windows Calendar, opišete calendar grupe, opišete postupak objavljivanja kalendara, koristite Windows Calendar konfiguracione opcije.

Šta je Windows Calendar?

Windows Calendar pomaže korisniku da upravlja svojim rasporedom i da dopusti drugima da vide njegov raspored i obaveze u Web-based kalendarima.

Možemo da kreiramo sastanke i da konfigurišemo Windows Calendar da nas podseća na sastanke. Možemo da konfigurišemo i periodične sastanke za regularne događaje (Recurring Appointments).

Windows Calendar uključuje ličnu listu zadataka (Personal Tasks List) koja nam olakšava praćenje stvari koje moramo da uradimo. Zadaci mogu da se prioritizuju i mogu da se konfigurišu podsetnici (Reminders) u slučaju da je to potrebno.

 

Objavljivanje kalandara (Calendar Publishing)

Windows Calendar nudi individualni kalendar za svaki korisnički nalog na kompjuteru tako da svaki korisnik može da održava svoj privatni raspored. Ipak, Windows Calendar takođe nudi mogućnost za deljenje kalendara kroz interfejs na bazi veba.

Možemo da vidimo informacije u objavljenom kalendaru potpisivanjem (Subscribing). Kada smo se upisali u kalendar (Subscribed), možemo da konfigurišemo koliko često će se ažurirati naš lični kalendar koristeći Subscription Calendar Event Dates.

I-mejl pozivnice: Sa Windows kalendarom možemo da koristimo i-mejl za slanje i primanje sastanaka i pozivnica prijateljima i članovima porodice. Ova karakteristika pojednostavljuje i modernizuje lično vreme koje je potrebno za upravljanje.

Calendar Groups (grupe u kalendaru)

Možemo da koristimo grupe u kalendaru za upravljanje većim brojem kalendara na jednom kompjuteru. Na primer, možda ćemo izabrati da držimo odvojene kalendare za poslovne i za lične događaje, ili ćemo možda pronaći korisnim da kombinujemo više kalendara ako smo umešani u mnogo različitih proekata.

 

Grupisanje kalendara

Da bismo grupisali kalendare zajedno, moramo da kreiramo Calendar Group kao što smo kreirali svaki kalendar. Jednom kada konfigurišemo calendar grupu, možemo da vidimo sastanke u svakom kalendaru individualno ili možemo da vidimo sve sastanke koji se nalaze u svim kalendarima kroz kalendar grupu. Iako ne možemo da dodajemo nove sastanke direktno u kalendar grupu, možemo da editujemo postojeće sastanke.

Sastanci iz svakog kalendara se pojavljuju u drugoj boji i time čine lakšim određivanje koji artikli pripadaju kojem rasporedu.

 

Dodavanje i uklanjanje kalendara

Možemo da dodajemo kalendare u calendar grupu jednostavnim prevlačenjem kalendara u kalendar grupu. Možemo da uklonimo kalendare iz kalendar grupe na isti način kao i što smo ga i dodali.

Možemo da obrišemo kalendar grupu kad god to poželimo. Pošto kalendari unutar grupe takođe mogu da se obrišu, prvo bi trebalo da uklonimo sve kalendare koji su nam potrebni pre brisanja kalendar grupe.

Objavljivanje kalendara

Windows Calendar je kompatibilan sa iCalendar formatom, koji nam dopušta da importujemo i eksportujemo informacije o kalendaru u druge aplikacije ili iz aplikacija i veb sajtova.

Koristeči Windows Calendar možemo da se pretplatimo na kalendare koji se hostuju na veb sajtovima u iCalendar formatu, i nakon toga vidimo te kalendare uporedo sa našim kalendarom. Na primer, možemo da se pretplatimo u Corporate Activities kalendar u našoj organizaciji ili na godišnji raspored građanske organizacije na čijim sastancima treba da

prisustvujemo, i automatski budemo ažurirani u slučaju bilo kakvih promena u rasporedu tih događaja.

iCalendar kompatibilnost Windows Calendar-a takođe pojednostavljuje objavljivanje našeg kalendara na Internetu ili na intranet mreži organizacije, koristeći veb host. Ako je, na primer, na primer Marko projekt menadžer, onda će Marko moći da koristiti jedan od kalendar pogleda (Calendar Views) u Windows Calendar-u da bi kreirao raspored i nakon toga ga objavio na vebu tako da drugi korisnici mogu da ga pogledaju. Ako želimo, možemo da objavimo lični raspored koji će biti zaštićen lozinkom, tako da samo određene kolege mogu da mu pristupe i čitaju njegov sadržaj.

 

Objavljivanje kalandara

Da bismo objavili kalendar, moramo da popunimo ime i lokaciju za objavljeni kalendar. Nakon toga možemo da odredimo da li će se promene u kalendaru  automatski objavljivati, i da li će objavljene informacije uključivati beleške, podsetnike i zadatke (Notes, Reminders i Tasks).

 

Pretplaćivanje na kalendar (Subscribing)

Da bi se pretplatili na kalendar, moramo da popunimo stazu koja vodi do kalendara. Jednom kada se potpišemo za kalandar možemo da konfigurišemo opcije, kao što su frekventnost ažuriranja.

Vodič za konfiguraciju Windows Calendar-a

Specijalista za tehnologiju (Technology Specialist) mora da bude upoznat sa Windows Calendar-om, bilo da se on koristi u poslovnom ili kućnom okruženju.

Vodič: Kada konfigurišemo Windows Calendar, potrebno je koristiti sledeći vodič:

kreirati Calendar grupu za proekat i koristiti individualne kalendare za svakog člana tima. Ovo čini upravljanje rasporedima članova tima mnogo lakšim, objaviti grupe kalendara tako da informacije u rasporedima budu dostupne svakom članu time, nezavisno od lokacije na kojim se članovi tima nalaze.

3.10 Konfiguracija - Windows Fax & Scan

Iako se velika količina komunikacije u kompanijama obavlja koristeći i-mejl, postoje mnogi slučajevi kada dokument mora da se pošalje faksom ka udaljenom primaocu. Da bismo pomogli korisnicima da odrade ovaj zadatak bez potrebe za lokalnom fax mašinom, Windows Vista uključuje Windows Fax and Scan, aplikaciju koja može da se iskoristi za skeniranje fizičkih dokumenata u elektronski format, i za slanje i primanje faks isporuka. zbog toga što faks komunikacija postaje sve ređa u organizacijama, mnogi korisnici se susreću sa problemom kada pokušaju da koriste Windows Fax and Scan, tako da Windows Vista administrator mora da bude upoznat sa ovom alatkom i da na brz i efikasan način pruži pomoć korisnicima koji su se susreli da poteškoćama pri korišćenju ove aplikacije.

Ova lekcija pokazuje i objašnjava kako se koristi i konfiguriše Windows Fax and Scan.

Windows Fax and Scan

Windows Fax and Scan omogućava korisniku da koristi svoj kompjuter za dostavljanje i skeniranje dokumenata i slika. Aplikacija ima dva pogleda, a to su Fax View and Scan View.

 

Dostavljanje dokumenata (Faxing)

U Fax View možemo da primamo i šaljemo dokumente, da kreiramo naslovne stranice, prosleđujemo dokumente kao i-mejl priloge.

Možemo da primamo i šaljemo dokumente na dva načina:

Koristeći analogni modem: Ne možemo da šaljemo i primamo dokumente preko digitalne telefonske linije. Koristeći fax server: Moramo imati mrežnu adresu (Network Address) servera i dozvolu da možemo da se konektujemo na server.

Skeniranje: U Scan view možemo da skeniramo dokumente i slike, da kreiramo i snimamo Scanning karakteristike za buduće korišćenje, i možemo da šaljemo skenirane dokumente i slike kao faks ili i-mejl priloge.

Da bismo skenirali dokumente i slike, moramo da imamo pristup odgovarajućem hardveru. Ovo može da bude lokalni skener ili mrežni skener. U oba slučaja, možda ćemo morati da instaliramo drajver da bismo mogli da koristimo skener sa našeg kompjutera.

 

 

Windows Fax and Scan konfiguracione opcije

Pre početka slanja i primanja dokumenata putem faksa, moramo da konfigurišemo faks nalog (Fax Account). Faks nalog sadrži sve postavke koje su potrebne da bi određeni korisnik mogao da koristi analogni modem ili faks server. Možemo da kreiramo faks naloge i za analogni modem i za faks server na istom kompjuteru. Možemo da konfiguišemo faks nalog tako da koristi ili interni ili eksterni modem.

 

Kreiranje faks naloga

Fax Setup Wizard nam pomaže da kreiramo faks nalog. Wizard se startuje kada prvog puta želimo da pokušamo sa slanjem dokumenta putem faksa u Windows Fax and Scan-u ili kada zakačimo faks modem i na kompjuter i na telefonsku liniju. Ako moramo da dodamo još faks naloga, možemo da startujemo Wizard koristeći Fax and Scan Account opciju u Tools meniju.

Druge konfiguracione opcije:

Sender Information - Ovo je postavka koja se odnosi na korisnika (Per-User Setting) i koja dozvoljava administratoru da ubaci kontakt informacije u odlazećim dokumentima (Outgoing Faxes). Cover Pages - Windows Fax and Scan uključuje Fax Cover Pages. Cover Page Editor nam dopušta da smestimo polja na naslovnu stranicu koja će biti automatski popunjena

informacijama kao što su ime pošiljaoca, telefonski broj primaoca, i broj stranica koje se nalaze u faksu. Contacts - Windows Fax and Scan se integriše sa Windows Contracts i time nam omogućava da selektujemo primaoca direktno iz našeg lokalnog imenika. Takođe, možemo da dobijemo informacije o adresama koristeći imenik sa servera, kao što je Microsoft Outlook with Exchange Server ili iz preko LDAP servera kao što je Active Directory. Fax Status Monitor - Ova konfiguraciona opcija je poboljšana verzija faks monitora koji se nalazi u Windows XP. Monitor nam omogućava da vidimo detalje o trenutnom statusu primanja i slanja na našem faksu. Fax Status Monitor je takođe korisna alatka za rešavanje problema i može da identifikuje tipične faks probleme kao što je recimo nestanak signala. Recieve a Fax Now - Windows Fax and Scan dozvoljava nam da konfigurišemo automatsko ili ručno primanje faksova. Ako konfigurišemo Windows Fax and Scan da ne odgovara automatski na pozive, opcija nam omogućava da odgovaramo na dolazeće pozive kao faks. Fax Accounts - Windows Fax and Scan može da radi sa lokalnim faksovima ili možemo da podesimo konekciju ka mrežnom faksu, kao što je ona u Windows SBS. Faks nalozi nam dopuštaju da se konektujemo koristeći Universal Naming Convention (UNC) stazu, na primer, \\beograd\fax. Da bismo zakačili mrežni faks, moramo da imamo konektivnost sa tim uređajem i dozvole koje su nam potrebne da bismo mogli da ga koristimo (Fax Permissions). Fax Options - Fax Options uključuju mogućnost generisanja zvuka kada stigne novi faks, da se integriše sa e-mejlom za slanje isporuka primaocima, za slanje originalnih poruka sa mogućnošću odgovora (Reply) i za podešavanje defoltnog fonta za fakseve.

 

Fax settings (postavke za fax) Postavke za faks nam daju sledeće opcije:

Send and Recieve postavke, uključujući koliko puta treba da se čuje zvono da bi Windows Fax and Scan odgovorio na poziv, Transmitting Subscriber ID (TSID) and Called Subscriber ID (CSID) polja koja pomažu pri identifikovanju pošiljaoca, opcije za automatsko štampanje i snimanje fajlova za dolazeće fakseve, opcije za praćenje, kao što su Send and Recieve Progress, uspešno i neuspešno obaveštavanje za dolazeće i odlazeće fakseve, zvuci za faks događaje, kao što su dolazeći telefonski pozivi, lokalcija za fax archive folder, po defoltu C:\ProgramData\Microsoft\WindowsNT\MSFax, Dialing opcije, kao što su broj pokušaja poziva i vreme između ponovnog pokušaja pozivanja, sigurnosne postavke koje su slične onima za štamšač faksa.

Modul 4: Konfiguracija mobilnih kompjutera

4.11 Konfiguracija postavki mobilnih kompjutera

Mobilni kompjuteri dolaze u mnogo formi i mnogo konfiguracija. Ovaj modul će vam pomoći da identifikujete i konfigurišete odgovarajući mobilni kompjuter po svojim potrebama. U ovom modulu će takođe biti reči o mobilnim uređajima i o načinima na koje možete da ih koristite sa kompjuterom na kojem radi Windows Vista. Na kraju, ovaj modul objašnjava različite opcije koje možete da konfigurišete u Windows Vista operativnom sistemu.

Ova lekcija definiše najćešće terminologije mobilnih kompjutera i nudi pregled konfiguracionih postavki koje mogu da se modifikuju u Windows Vista operativnom sistemu. Ova lekcija takođe nudi vodič za primenjivanje konfiguracionih postavki na kompjuterima na kojima radi Windows Vista.

Šta su to mobilni kompjuteri?

 

 

 

Mobilni kompjuter je kompjuter koji može da se koristi izvan kancelarije, a da pritom ne gubi svoje funkcionalnosti. Mobilni kompjuteri dolaze u mnogo različitih formi.

Windows Vista administrator mora da bude u mogućnosti da odgovori na pitanja korisnika koja se odnose na mobilne kompjutere i mora da pruži podršku korisnicima i drugom IT osoblju prilikom biranja mobilnih kompjutera koji će se koristiti u organizaciji.

 

Zašto su korisnicima potrebni mobilni kompjuteri?

Kompjuteri igraju veliku ulogu u životima ljudi danas i njihovim mogućnostima da odrađuju kompjuterske zadatke u bilo koje vreme i na bilo kojem mestu. Na primer, možete da dobijate i-mejl poruke u vozu, ili možete da gledate prezentaciju u holu neke organizacije.

Neki mobilni kompjuteri su dizajnirani da se drže u rukama prilikom korišćenja, drugi su dizajnirani da se koriste za stolom ili u krilu korisnika.

Tipovi mobilnih kompjutera

Mobilni kompjuteri su danas dostupni u različitim formama kako bi ispunili specifične kompjuterske zadatke:

laptopovi i Notebook kompjuteri, Tablet PCs, Ultra-Mobile kompjuteri.

 

Laptopovi i Notebook kompjuteri

Termini Laptop i Notebook kompjuter se često koriste tako da predstavljaju istu stvar. Istorijski, termin Notebook Computer se koristio da predstavi kompjuter koji je lakši i manji od laptop

kompjutera. Laptop kompjuter je prenosiv kompjuter koji sadrži integrisani ekran, bateriju, tastaturu i Touch Pad (površina osetljiva na dodir koja se koristi za pomeranje kursora). Laptop kompjuter takođe može da sadrži CD-ROM ili DVD-ROM drajv. Proizvođači laptop kompjutera, zbog sve ćešćeg koriščenja laptop kompjutera u organizacijama širom sveta, proizvode laptop kompjutere sa istim ili boljim specifikacijama od većine desktop kompjutera.

 

Tablet PCs

Tablet PC koji predstavlja Majkrosoft je pionir za tip Notebook kompjutera na kojem se nalazi veoma osetljiv ekran koji je dizajniran komplementarnim Pen-shaped stilom. Tablet PC mobilni kompjuteri su potpuno funkcionalni laptop kompjuteri sa ekranima koji obavljaju sav posao umesto tastature. Možemo direktno da koristimo olovku (Pen) na ekranu kao što bismo koristili miša za selektovanje, prevlačenje i otvaranje fajlova. Olovka takođe može da se koristi umesto tastature za pisanje beleški i komunikaciju. Za razliku od Touch Screen-a, Tablet PC mobilni kompjuteri samo od olovke primaju naredbe. Oni neće prihvatati naredbe koje dolaze od prsta.

Tablet PC koristi uređaj koji se naziva Digitizer (digitalizovana tabla po kojoj se piše)  koji registruje pomeranja koja dolaze od specijalne olovke i nakon toga ta pomeranja pretvara u pomeranje miša ili kursora. Mnoge organizacije su zamenile tradicionalni klipbord, blokče za beleške i druge forme notiranja informacija sa mnogim aplikacijama koje su sada dostupne za Tablet PC mobilne kompjutere.

Za dodatne informacije o Tablet PC mobilnim kompjuterima posetite sajtWhat is Tablet PC.

 

Ultra-Mobile kompjuteri

Tipični Ultra-mobile kompjuterske karakteristike su 7 inči dijagonalni displej (ili čak i manji), težak je oko 1 kilogram, ima integrisani Touch Panel i ima omogućeni WiFi i Bluetooth. Ultra-mobile kompjuter je otprilike veličine knjige i komponente su većinom specifično napravljene za Ultra-mobile kompjutere. Ultra-low-voltage procesori od Intela potvrđuju da je baterija optimizovana i da su zahtevi za hlađenjem minimalni.

Opcije za selektovanje postavki za mobilne kompjutere

Kada biramo operativni sistem za mobilne kompjutere, veoma je važno da je mobilni kompjuter u mogućnosti da se adaptira različitim scenarijima i da može da pruži mogućnost da menjamo konfiguracione postavke brzo i jednostavno. Windows Vista pomaže administratorima da odrade ovaj zadatak na mnoge načine.

Windows Vista administrator mora da bude upoznat sa novom Mobile Computer kategorijom konfiguracionih postavki u Control Panel-u.

 

Power Management

Windows Vista Power Management uključuje ažurirani, lak za pronalaženje brojač koji nam govori da imamo dovoljno snage u bateriji da bi kompjuter mogao da radi na sledečim sastancima i daje nam mogućnost jednostavnog menjanja plana za potrošnju energije računara, a kako bismo ispunili sve naše potrebe. Power planovi omogućavaju Windows Vista operativnom sistemu da podešava rasipanje performanse i snage našeg kompjutera samo jednim klikom.

 

Windows Mobility Center

Kako menjamo lokacije, mreže i aktivnosti, možemo brzo da adaptiramo naš mobilni kompjuter tako da bude adekvatan za datu situaciju. Ključne konfiguracije postavki za mobilne sisteme nalaze se sve na jednom mestu - Windows Mobility Center. Postavke uključuju bistrinu displeja, plan za uštedu energije na računaru, jačinu zvuka, Wireless Network Toggle, eksterne displej postavke, orjentaciju displeja i status sinhronizacije.

 

Sync Center

Novi Windows Vista Sync Center pruža jedan interfejs za upravljanje sinhronizacijom podataka u nekoliko scenarija: između više kompjutera, između mreže organizacije i kompjutera, i između uređaja koji su konektovani na naš kompjuter, kao što su Personal Digital Assistant (PDA), mobilni telefon ili muzički plejer.

Sve do sada, nije uopšte bilo lako upravljati svim ovim individualnim Sync odnosima (relationships), sa različitim procedurama koje su se koristile u zavisnosti od uređaja ili izvora podataka koji se sihnronizovao. Novi Sync Center omogućava nam da ručno iniciramo sinhronizovanje, stopiramo sinhronizaciju, pogledamo status trenutnih sinhronizacionih aktivnosti, i da dobijamo obaveštenja da bismo mogli da rešavamo Sync konflikte.

 

Presentation settings

Mobilni korisnici moraju često da rekonfigurišu (ponovo konfigurišu) postavke na njihovim mobilnim kompjuterima za sastanke ili konferencijske prezentacije, na primer, da bi promenili Screen Saver Timeouts ili desktop Wallpaper. Da bismo poboljšali doživljaj krajnih korisnika i da bismo izbegli ovu neprijatnost, Windows Vista uključuje grupu prezentacijskih postavki (Presentation Settings) koje možemo da primenjujemo sa samo jednim klikom nakon konektovanja na displej uređaja.

Kada smo završili, možemo da se vratimo na naše ranije postavke još jednim klikom na delu za obaveštenja na task baru.

Šta je Mobile Computer Sync Partnerships?

 

 

 

Windows Vista administrator mora da bude u mogućnosti da asistira korisnicima koji moraju da pristupe podacima koji se nalaze na drugim kompjuterima. Windows Vista uključuje Sync Center koji može da se iskoristi za upravljanje ovim konekcijama i za kreiranje Sync Partnership-ova.

Sync Partnership-ovi: Sync Partnership je set pravila koja govore Sync Center-u kako i kada treba da sinhronizuje fajlove ili druge informacije između dve ili više lokacija. Sync Partnership tipično kontroliše kako su fajlovi sinhronizovani između kompjutera i mobilnog uređaja, mrežnih servera ili kompatibilnih programa.

Na primer, možda ćemo morati da kreiramo jednostavni Sync Partnership koji daje instrukcije Sync Center-u da kopira svaki novi fajl u My Documents folderu na USB disk svakog puta kada ubacimo uređaj u kompjuter. Možda ćemo kreirati drugi, kompleksniji Sync Partnership koji drži različite fajlove, foldere i druge informacije sinhronizovane između našeg kompjutera i mrežnog servera.

 

4.12 Konfiguracija mobilnih uređaja

Ova lekcija opisuje sve dostupne tipove mobilnih uređaja i konfiguracione opcije koje su dostupne za te uređaje. Lekcija takođe opisuje metode konektovanja i sinhronizovanja tih mobilnih uređaja na komjuter na kojem radi Windows Vista.

Dostupni tipovi mobilnih uređaja

            

 

 

Windows Vista administrator mora da bude u mogućnosti da asistira korisnicima koji pokušavaju da konektuju svoje mobilne uređaje na kompjuter na kojem radi Windows Vista.

Mobilni uređaj je kompjuterski uređaj koji je optimizovan za specifične mobilne kompjuterske zadatke. Mobilni uređaj se tipično sinhronizuje sa desktop ili mobilnim kompjuterima zbog prenosa podataka.

Mobilni tipovi uređaja uključuju sledeće:

PDAs, Windows Mobile uređaje, Portable Media Player-e, mobilne telefone.

 

Personal Digital Assistant (PDA)

PDA je ručni (Handheld) uređaj koji može da funkcioniše kao običan lični organizator (Personal Organizer) pa sve do potpuno funkcionalnog mobilnog kompjutera. Upis za mobilne uređaje se obično odrađuje koristeći pokazivače (olovke) na Touch Screen-u ili preko tastature ili korišćenjem kombinacije oba ova metoda.

 

Windows Mobile Device (Windows mobilni uređaji)

Windows mobilni uređaji su dostupni u formama Pocket PC ili Smartphone i poseduju poznate Windows korisničke interfejs (Windows User Interface - WUI) karakteristike koje su deo Windows XP i Microsoft Office-a. Windows mobilni uređaji takođe uključuju Windows Media Player i tipične karakteristike mobilnih telefona kao što su: Bluetooth, WiFi mogućnosti. Upis za Windows mobilne uređaje se obično ubacuje koristeći olovku na Touch Screen-u, tastaturu ili kombinacijom obe ove metode.

 

Portable Media Player

Portable Media Player je mali uređaj koji poseduje bateriju i koji sadrži ili Flash memoriju ili mali hard disk na kom možemo da puštamo digitalne medija fajlove. Neki od ovih uređaja poseduje i ekran. Medija fajlovi se kopiraju na uređaj sa kompjutera na kojem radi Windows operativni sistem. Takođe medija fajlove možemo da prebacujemo sa CD ili DVD kolekcije ili možemo da ih kupimo ili preuzmemo sa brojnih onlajn medija servisa.

 

Mobilni telefon

Mobilni telefon, koji je poznat i kao Cellular phone, jeste telefon koji koristi formu radio konektivnosti. Mnogi mobilni telefoni sada imaju neke PDA i Media Player funkcionalnosti. Ulazne podatke tipično ubacujemo koristeći malu numeričku tastaturu.

Opcija za biranje konfiguracionih postavki za mobilne uređaje

Windows Vista administrator možda će morati da asistira korisnicima prilikom podešavanja postavki na njihovim moblnim uređajima.

Dok mnoge postavke na mobilnim uređajima mogu direktno da se konfigurišu na uređaju, mobilni uređaji takođe mogu da budu konfigurisani na desktop ili mobilnom kompjuteru koji poseduje Sync Partnership sa tim mobilnim uređajem.

 

Connection opcije

Korisnik bi konektovao svoj uređaj na svoj kompjuter ili koristeći fizički medijum kao što je npr. USB kabal ili preko bežičnog medijuma (kao što je na primer Infrared, Bluetooth ili WiFi). Većina uređaja dolaze sa USB kablom i večina modenrih kompjutera poseduje Infrared ili Bluetooth.

 

Opcije za sinhronizaciju

Pre nego što možemo da sinhronizujemo informacije između dva uređaja, moramo da podesimo Sync Partnership. Takođe, možemo da omogućimo raspored za automatsko sinhronizovanje sadržaja. Windows Vista uključuje Sync Center koji nam omogućava da uspostavljamo konekcije, parnerske odnose (Partnerships) i rasporede. Sync Center takođe dozvoljava administratoru da rešava probleme koji se odnose na odnose. Sync Center će biti detaljno predstavljan u modulu ovog kursa „Umrežavanje mobilnih kompjutera”.

Šta je Bluetooth?

Windows Vista specijalista mora da pruži određene savete korisnicima u vezi sa dostupnim mehanizmima za konektovanje mobilnih uređaja na kompjutere na kojima radi Windows Vista. Dostupne opcije mogu da uključuju fizičke kablove, ali isto tako mogu da uključuju i bežične tehnologije.

Bluetooth: Bluetooth je bežični komunikacioni protokol koji koristi softverske radio signale da bi zamenio kablove, a u isto vreme da bi omogućio kompatibilnim uređajima da komuniciraju između sebe. Bluetooth se upotrebljava u mobilnim telefonima, portable mobilnim Media Player-ima, PDAs.

Bluetooth koristi visokofrekventne radio signale u nelicenciranom 2.4 GHz do 2.485 GHz spektrumu, koji je takođe poznat kao Industrial, Scientific and Medical - ISM (industrijski naučno-medicinski lanac). Bluetooth koristi tehnologiju koja se naziva Adaptive Frequency Hopping, koja dozvoljava uređajima da menjaju tehnologije unutar ISM lanca. Bluetooth dozvoljava kompatibilnim uređajima da menjaju frekvencije do 1600 puta u sekundi unutar ISM lanca da bi održavali optimalnu konektivnost.

Šta su to Sync Partnerships mobilnih uređaja?

Windows Vista specijalista će verovatno imati nekoliko korisnika kojima će biti potrebna podrška prilikom uspostavljanja Sync Partnership-a mobilnih uređaja.

Sync Partnership mobilnih uređaja ažurira informacije o mobilnim uređajima i host kompjutera. On tipično sinhronizuje informacije u kaledaru, vreme (časovnike), i-mejl poruke kao i Microsoft Office dokumente i medija fajlove na podržanim uređajima. Možemo da kreiramo Sync Partnerships (Sync partnerstvo) između PDA, mobilnih telefona, Windows mobilnih uređaja i portable Media Player-a.

 

Kreiranje Mobile Device Sync Partnership-a

Kreiranje Sync Partnership-a sa mobilnim Media Player-om je veoma jednostavno. Sledeći koraci opisuju kako se konektuje mobilni Media Player na kompjuter na kojem radi Windows Vista operativni sistem, kako se kreira Sync Partnership i kako se sinhronizuju podaci na uređaju.

Konektujemo naš uređaj u kompjuter na kojem radi Windows Vista i otvorimo Sync Center. Windows Vista uključuje drajvere za dosta uređaja koji s najčešće povezuju, ali mi možemo da instaliramo drajvere sa CD-a koji smo dobili prilikom kupovine uređaja. Podesimo Sync Partnership. Kliknemo na Set up for a Media Device Sync Partnership koji otvara Windows Media Player 11. Potrebno je da selektujemo neke medija fajlove ili plej listu koji želimo da sinhronizujemo na uređaju. Da bismo selektovali fajlove, jednostavno ih prevučemo u Sync dijalog boks na desnoj strani Windows Media Player-a. Kliknemo na Start Sync. Kada je sve što smo izabrali od fajlova prebačeno na uređaj (sinhronizovano), možemo da diskonektujemo uređaj sa našeg kompjutera i zatvorimo Windows Media Player.

4.13 Konfiguracija Power opcija

Ova lekcija opisuje Power opcije u Windows Vista operativnom sistemu i na koji način Windows Vista specijalista može ove opcije da iskoristi na najbolji način za konfiguraciju mobilnih kompjutera.

Opcije za kontrolu iskorišćenosti snage (Power usage)

 

        

 

Windows Vista opcije za napajanje omogućavaju korisniku da uštedi bateriju na mobilnom kompjuteru. Korisnik može da menja različite performance opcije, kao što su:

Brzina procesora, bistrina displeja.

Kontrolisanje brzine procesora dozvoljava korisniku da smanji brzinu procesora u kompjuteru i na taj njačin smanji potrošnju energije. Takođe, bistrina ekrana zahteva određenu količinu energije, tako da smanjenje bistrine smanjuje iskorišćenost energije u kompjuteru i povećava trajanje baterije.

Da bi mogao da smanji iskorišćenost baterije i da bi mogao da pruži odgovarajuće savete korisnicima mobilnih kompjutera, Windows Vista administrator mora da bude upoznat sa ovim opcijama.

 

Procesor za tehnologije za uštedu energije (Processor Power-saving Technologies)

Proizvođači procesora su izgradili mehanizam za kontrolisanje brzine procesora koji su ubacili unutar svojih proizvoda na nivou hardvera.

Intel koristi seriju tehnologija koja se naziva SpeedStep. SpeedStep dozvoljava Windows Vista operativnom sistemu da dinamički kontroliše Clock Speed (brzinu) procesora i smanjuje jezgro voltaže (Core Voltage). Intel takođe proizvodi specifične varijante procesora koji su namenjeni

mobilnim kompjuterima (Celeron, Centrino and Core lines of Processors). Za više detalja o Intelovim procesorima pogledajte Intel Laptop Processors veb sajt.

AMD koristi tehnologiju koja se naziva PowerNow i koja je slična SpeedStep tehnologiju. Ova ADM PowerNow tehnologija nudi softversku kontrolu brzine procesora (Clock Speed) i jezgra voltaže (Core oltage). Za više detalja o AMD PowerNow tehnologiji, pogledajte AMD PowerNow Overview veb sajt.

Upravljanje energijom (Power Management) koristeći Power Plans

Power Management je industrijski standard koji definiše kako Power Management karakteristike treba da budu implementirane na kompjuterima.

Windows Vista specijalista treba da bude u mogućnosti da odredi odgovarajuće Power Management odluke u korist korisnika koji u različitim scenarijima koriste svoje mobilne kompjutere. Sve glavne komponente u mobilnom kompjuteru imaju uticaj na odnos između baterije i performanse. Što više energije koristi komponenta koja se nalazi u mobilnom kompjuteru, on će bolje raditi i odrađivati svoje zadatke. Administrator mora uvek da osigura da mobilni kompjuteri koje korisnici koriste budu konfigurisani da ekonomično koriste energiju kada rade na baterijama.

 

Power Plans

U Windows Vista operativnom sistemu, Power Plans pomažu nam da maksimiziramo performansu kompjutera i baterije. Power planovi nude pristup koristeći jedan klik za menjanje različitih sistemskih postavki da bismo optimizovali energiju ili iskorišćenost baterije, u zavisnosti od scenarija.

U Windows Vista operativnom sistemu postoji 3 defoltna Power plana:

Power saver: Ovaj plan štedi energiju na našem mobilnom kompjuteru smanjivanjem sistemske performanse. Primarna funkcija i svrha ovog Power plana je povećanje trajanja baterije (Maximizing Battery Life). High Performance: Ovaj plan nudi najviši nivo performanse našeg mobilnog kompjutera adaptiranjem procesorske brzine našem radu ili našoj aktivnosti koju obavljamo na kompjuteru i povećavanjem sistemske performanse. Balanced: Ovaj plan raspoređuje potrošnju energije i sistemske performanse adaptiranjem brzine procesora kompjutera sa aktivnošću koju obavljamo na kompjuteru.

Balanced plan nudi najbolji balans između energije i performanse. Power Saver Plan smanjuje iskorišćenost energije time što degradira performansu. High Performance Plan troši više energije zbog toga što optimizuje performansu kompjutera. Svaki od ovih planova nudi alternativne postavke za AC ili DC Power.

Možemo da prilgodimo ili da kreiramo nove Power planove za različita scenarija koristeći Power Option u Control Panel-u. Neki hardverski proizvođači donose dodatne Power planove i Power opcije. Kada kreiramo dodatne Power planove, moramo da budemo oprezni jer što više energije koristi kompjuter, manje će vremenski moći da radi na jednoj punoj bateriji. 

Power-saving opcije (opcije za uštedu energije)

Imajući u vidu iskorišćenost energije i performansu kompjutera koji radi, Windows Vista specijalista takođe mora da ima na umu tri opcije za uključivanje i isključivanje kompjutera (Turning Computer on and off):

Shut down,

Hibernate, Sleep.

Shut down: Kada želimo da ugasimo kompjuter klikom na Shut down, svi otvoreni fajlovi se snimaju na hard disk, sadržaj memorije se snima na hard disk ili se ako je potrebno odbacuje, Page File se čisti i sve otvorene aplikacije se zatvaraju. Aktivni korisnik će nakon toga biti izlogovan iz Windows-a i kompjuter će se ugasiti.

Hibernate: Kada želimo da ugasimo kompjuter koristeči hibernaciju, stanje sistema se, zajedno sa sadržajem sistemske memorije, snima u jedan fajl na hard disku, i nakon toga kompjuter se gasi. Ne zahteva se energija da bi se održavalo stanje hibernacije zbog toga što su podaci snimljeni i smešteni na hard disk.

Windows Vista podržava hibernaciju na nivou operativnog sistema bez potrebe za instalacijom dodatnih drajvera od proizvođača. Podaci hibernacije (Hibernation Data) su smešteni u sakrivenom sistemskom fajlu koji se naziva Hiberfil.sys. Ovaj fajl će biti iste veličine kao i fizička memorija koja se nalazi u kompjuteru, a normalno se nalazi u Root-u sistemskog drajva.

Sleep: Sleep je Power-saving stanje koje snima korisnikov rad i otvorene programe u memoriju. Ovo stanje pruža veoma brz nastavak rada (tipično za nekoliko sekundi), ali i dalje nastavlja da troši određenu količinu energije da bi održavao stanje.

Windows Vista automatski ulazi u Sleep mod kada kliknemo na Power dugme na start meniju. U slučaju da je baterija na ivici snaga, Windows Vista će kompjuter ubaciti u hibernaciju.   

Definisanje opcija za napajanje (Power opcija) i uključivanje alatke za zaštitu lozinke (Password Protection)

Kao dodatak Power planovima administrator može da konfiguriše šta će kompjuter uraditi kada kliknemo na Power dugme ili kada zatvorimo poklopac na laptop kompjuteru. Administrator takođe može da kaže Windows Vista operativnom sistemu da li da traži od korisnika da upiše lozinku kada kompjuter bude ponovo priključen na napajanje.

Power dugme i Lid settings opcije: Ova karakteristika dozvoljava administratoru da definiše šta će kompjuter uraditi nakon pritiska na dugme Power ili nakon zatvaranja poklopca (Lid) na laptop kompjuteru. Opcije uključuju sledeće:

ništa se neće dogoditi Sleep, Shut down, hibernacija.

Administrator takođe može da kontroliše Button akcije u zavisnosti od toga da li je kompjuter uključen u struju ili radi koristeći energiju baterije.

 

Opcije zaštite lozinke prilikom „buđenja“ sistema (Password Protection on Wakeup)

Ova alatka dozvoljava administratoru da odredi da li će Windows Vista zahtevati od korisnika upisivanje lozinke kada se kompjuter vrati u normalno funkcionalno stanje iz hibernacije ili „uspavanog“ stanja. Administrator može da definiše ovu postavku za grupu korisnika ili za celu organizacionu jedinicu koristeći Active Directory grupne polise. 

Modul 5: Konfiguracija postavki za Tablet PC

5.14 Konfiguracija Tablet PC postavki

Tablet PC je mobilni kompjuter koji dozvoljava korisniku da piše direktno na ekranu. U ovom modulu, naučićete da konfigurišete Tablet PC elemente Windows Vista operativnog sistema. Takođe ćete naučiti kako da konfigurišete olovku i spoljne uređaje koji se mogu koristiti u Tablet PC mobilnim kompjuterima.

 

Nakon kompletne lekcije bićete u mogućnosti da konfigurišete Windows Vista tablet PC postavke.

Ova lekcija opisuje zašto korisnici vole da koriste Tablet PC kompjutere u određenim scenarijima. Windows Vista specijalista mora da bude u mogućnosti da diskutuje sa svojim korisnicima i sa drugim ljudima iz IT sektora zbog čega su razne postavke za Tablet PC kompjutere odgovarajuće u određenim okolnostima i u kojim slučajevima se prednosti koje pružaju određene postavke PC Tablet kompjutera menjaju.  

Prednosti korišćenja Tablet PC kompjutera

 

Windows Vista specijalista mora da pruži podršku svim korisnicima u organizaciji bez obzira na to koju platformu Windows Vista operativnog sistema oni koriste. Tablet PC je kompletno funkcionalni PC koji radi podjednako uspešno na stolu u kancelariji i izvan kancelarije.

 

Tablet PC uključuje:

integrisanu podršku za digitalnu olovku (Digital Pen), Touch screen, digitalni Ink Input, tehnologije koje prepoznaju rukopis (Handwriting Recognition Technologies).

 

Ove karakteristike čine Tablet PC alatkom koja je potrebna mnogim korisnicima.

 

Prednosti: Tablet PC je dobar izbor mobilnih kompjutera za korisnike koji:

pišu mnogo ručnih beleški koje kasnije moraju da prepisuju. Na primer, studenti koji pohađaju predavanja i koji moraju brzo da zapisuju informacije, prave skice za vreme dok prave beleške. Na primer, arhitekte na sastancima čija je tema planiranje  moraju da zapisuju beleške i da prave skice, koriste klipbord olovku za popis inventara. Na primer, radnici u stovarištima i skladištima moraju da upisuju različite forme informacija dok prave zapisnik.

 

Form Factors: Tablet PC dolazi u dve glavne forme:

Convertable Tablet PC: Tablet PC koji može da se konvertuje u kompjuter za rad na stolu. Ovakav Tablet PC uključuje tastaturu i ekran koji može da se postavi u laptop poziciju. Slate Tablet PC: Ovo je Tablet PC koji je dizajniran specijalno za upisivanje informacija koristeći digitalnu olovku.

 

Specifične karakteristike: Korisnici Tablet PC kompjutera imaju merila slična kao i laptop korisnici prilikom odabira mobilnih kompjutera. Postoje određene karakteristike koje se odnose samo na Tablet PC korisnike:

Težina: Tablet PC je dizajniran da se koristi i nosi sa mesta na mesto i za korišćenje dok ga držimo na primer u ruci. Drugi mobilni kompjuteri, kao što su laptopovi, dizajnirani su da se koriste u krilu korisnika ili za stolom. Ovo znači da Tablet PC je često mnogo lakši od laptop kompjutera. Dostupni portovi: Broj i tip portova za povezivanje hardvera može da bude veoma kritično za Tablet PC korisnika. Da bi održali malu težinu Tablet PC kompjutera, Tablet PC proizvođači u Tablet PC mobilne kompjutere ne instaliraju mnogo ugrađenih kompjuterskih komponenata kao u drugim kompjuterima. Jedini metod za povezivanje komponenata je korišćenje dostupnih portova na Tablet PC kompjuteru. Ako korisnička aplikacija zahteva određeni hardver na kompjuteru, a na Tablet PC ne postoji odgovarajući port, aplikacija neće moći da se koristi. Dugmad (Buttons): Svi Tablet PC kompjuteri imaju nekoliko hardverskih dugmića za najćešće zadatke. Lokacija i programiranost ovih dugmića su kritična za korisnika Tablet PC mobilnog kompjutera. Na primer, ako se dugme za omogućavanje mrežne kartice nalazi ispod korisnikove ruke kada korisnik drži Tablet PC kompjuter u levoj ruci, to možda neće umnogome odgovarati korisniku koji koristi svoju desnu ruku.

 

Funkcionalnosti u Windows Vista OS

Windows Tablet tehnologija u Windows Vista operativnom sistemu čini digitalnu olovku veoma korisnim uređajem. Administrator može da dodeli ključne komande ili akcije prostim gestukalicajama olovkom koje se nalzivaju Flicks. Handwriting Recognition Personalization alatka dozvoljava administratoru da prilagodi rezultate prepoznavanja (Recognition Results) svom ličnom stilu rukopisa.

Windows Touch tehnologija nudi podršku za Touch Screen-ove. Primer ove funkcionalnosti je novi Touch Pointer – specijalna alatka za pristupanje menijima koji se otvaraju na desno

dugme  (Right-click Menus) i koja nam omogućava da  naciljamo male delove interfejsa svojim prstom.  

Postavke za Tablet PC u Windows Vista operativnom sistemu

U prošlosti, Tablet PC mogućnosti su dolazile u odvojenim verzijama operativnog sistema koji je bio dostupan samo prilikom kupovine Tablet PC mobilnih kompjutera. Sa Windows Vista operativnim sistemom Tablet PC funkcionalnosti su uključene u sve verzije.

Windows Vista specijalista mora da bude u mogućnosti da konfiguriše dostupne postavke za sve korisnike.

 

Dostupne postavke za Tablet PC mobile kompjutere

Tablet PC postavke se konfigurišu koristeći Tablet PC Settings alatku, koja se može pronaći ispod Mobile PC u Control Panel-u.

General kartica nam dozvoljava da konfigurišemo menije na ekranu za levoruke i desnoruke korisnike i takođe nam dozvoljava da podešavamo efikasnost elektronske olovke. 

Handwriting Recognition kartica dozvoljava administratoru da konfiguriše Tablet PC prepoznavanje rukopisa. Tablet PC ne samo da poseduje mogućnost prepoznavanje rukopisa, već može i da se adaptira na određeni stil rukopisa korisnika, što rezultuje produktivnijem doživljaju korisnika.

Display kartica dozvoljava administratoru da ručno menja orjentaciju ekrana. Većina Tablet PC kompjutera imaju hardverske dugmiće za menjanje orjentacije ekrana, tako da ova kartica takođe dozvoljava administratoru da promeni redosled u kojem će se menjati orjentacija ekrana nakon pritiska na dugme.

Other kartica sadrži link koji nam omogućava da promenimo postavke za olovku i ulazne uređaje.

5.15 Konfiguracija Pen & Input uređaja 

Nakon ove lekcije bićete u mogućnosti da konfigurišete Pen (olovku) i ulalzne uređaje za Tablet PC mobilne kompjutere. Windows Vista specijalista možda će morati da pomogne svojim korisnicima da izaberu i konfigurišu uređaje koji mogu da se koriste za interakciju sa Tablet PC mobilnim kompjuterima. Ova lekcija opisuje ove uređaje i demonstrira načine na koje ovi uređaji mogu da se konfigurišu.  

Šta su to Tablet PC ulazni uređaji?

Windows Vista specijalista možda će imati zadatak da asistira korisnicima u kupovini Tablet PC mobilnih kompjutera. Da bi kompletirao ovaj zadatak, administrator mora da razume na koji način korisnici mogu da ostvare interakciju sa Tablet PC i različitim tehnologijama koje proizvođači Tablet PC mobilnih kompjutera implementiraju u svoje proizvode.

Korisnici mogu da ostvare interakciju sa Tablet PC mobilnim kompjuterima na nekoliko načina:

preko Touch Screen-a, koristeći olovku i Digitizer, koristeći miša.

 

Touch Screen

Touch Screen registruje dodire na ekranu i tretira ih kao kliktanje i pomeranje miša na ekranu. Touch Screen uređaji zahtevaju korišćenje Calibration alatke (alatka za podešavanje) da bi osigurali da uređaj prepoznaje dodirivanje ekrana.

Postoji nekoliko tipova Touch Screen-a uključujući sledeće:

Analog Resistive: Ova tehnologija koristi preklapanje (Overlay) ekrana koji konvertuje analogne informacije u digitalne koristeći kontroler. Pritisak preklapanja određuje gde kompjuter presreće kliktanje. Analogni resistivni dodir ekrana je idealan za korisnike koji moraju da koriste svoje prste kao olovku. Capacitive: Ova tehnologija takođe zahteva preklapanje i kontroler. Overlay koristi mrežu žica preko ekrana. Capacitive ekrani koriste promene u kapacitetu da bi preveli kliktanje mišem i ne zahteva nikakav pritisak. Capacitive Touch Screen je idealan kada različite količine pritisaka ne moraju da budu identifikovane. Akustični talasi: Ova tehnologija smešta transduktor oko displeja. Nečujan zvuk talasa je blokiran kao objekat Touch Screen-a i zvučni talasi presreću kliktanje. Akustično talasni Touch Screen je idealan kada korisnik mora da koristi različite uređaje kao što je na primer olovka. Elektromehanički: Ova tehnologija koristi kombinaciju električnih komponenata i mehaničkih komponenta kao što je Proprietary Pen-type Stylos. Elektromehanički Touch Screen je idealan za crtanje jer ne zamara ruku korisnika.  Elektromehanički Touch Screen-ovi mogu da interpretiraju varijacije pritiskom, uključujući Pen Tilit i druge atribute.  

Stylos ili olovka i digitajzer (Digitizer)

Stylos ili olovka dostavljeni su zajedno sa PC Tablet mobilnim kompjuterom i predstavljaju glavnu alatku pomoću koje korisnici mogu da ostvaruju interakciju sa Tablet PC. Tip Touch Screen-a na Tabloet PC mobilnom kompjuteru omogućava unošenje podataka koristeći Stylos ili olovku.

Digitajzer (digitizer) dozvoljava kompjuteru da konvertuje analogno unošenje podataka (rukopisom, crtanjem, olovkom, itd.) u digitalne podatke. Svi Tablet PC mobilni kompjuteri koji koriste olovke, koriste aktivne digitajzere. Aktivni digitajzeri su locirani iza ekrana. Oni generišu elektromagnetna polja oko dela na kojem se piše i koriste serije senzora za nadgledanje uzburkavanja u elektromagnetnim poljima. Ova uzburkavanja se kreiraju korišćenjem olovke koja poseduje magnet. Magnet izaziva uzburkavanje kada se koristeći  olovka ubacuje u elektromagnetno polje. Poređenjem interferencija koje generiše olovka, digitajzeri određuju koordinate preko kojih olovka lebdi. Ova lokacija komunicira sa softverom.

Zbog toga što aktivni digitajzeri odgovaraju samo na korišćenje olovke koja sadrži specifične električne atribute, pritisak na površinu pisanja neće imati nikakav uticaj ako koristimo: prst, običnu olovku, čak i ako koristimno plastični Stylos koji poseduju PDA uređaji. Digitajzeri odgovaraju samo modelu olovke za koji su specijalno dizajnirani.  

Postavke za olovku i ulazne (spoljne) uređaje

Olovka pruža pravolinijski metod za interakciju sa Tablet PC mobilnim kompjuterima. Olovka i uređaji za unos podataka dozvoljavaju administratoru da konfiguriše olovku za optimalan doživljaj i performansu. Možemo da konfigurišemo sledeće elemente:

opcije za olovku, opcije za pokazivač (Pointer), Flicks.

 

Opcije za olovku: Pen Option kartica dozvoljava administratoru da naredi Windows Vista operativnom sistemu šta bi trebalo da radi sa akcijama koje se odrađuju koristeći olovku. Na primer, ako tapnemo dva puta na ikonicu na ekranu, Windows Vista će dogovoriti kao da smo odradili dupli klik mišem na ikonicu.

Pointer opcije: Dynamic Feedback oblast dozvoljava administratoru da konfiguriše dobijanje povratne informacije za akcije koje se odrađuju koristeći olovku kao način za potvrđivanje da Windows Vista prepoznaje upis podataka koristeći olovku kako bi trebalo.

Flicks: Flick-ovi su gestikulacije koje administrator može da odradi sa Tablet olovkom da bi brzo navigirao i odradio prečice (Shortcuts). Na Flick kartici administrator može da omogući korišćenje Flick-ova i nakon toga sledeće:

navigacione Flick-ove, navigacione i editujuće Flick-ove.

 

Modul 6: Umrežavanje mobilnih kompjutera

6.16 Bežična mreža (Wireless Network)

Wireless (bežična) mreža je kompjuterska mreža koja nam omogućava da pristupimo mrežnim resursima bez potrebe da se fizički povežemo na mrežu (koristeći kablove). Ovaj modul opisuje kako se konfigurišu bežični mrežni elementi Windows Vista operativnog sistema koji su potrebni da bi moglo da se pristupa bežičnim mrežama. Modul takođe pokazuje na koji način mogu da se konfigurišu opcije za Offline fajlove u Windows Vista-i. Offline fajlovi omogućavaju korisnicima da rade na mrežnim fajlovima kada nisu konektovani na mrežu ili kada se nalazi izvan domašaja bežične mreže.

Windows Vista specijalista će možda morati da aisistira u predstavljanju i pružanju podrške bežičnoj mreži u organizaciji. Ova lekcija uključuje informacije koje su potrebne da bi se implementirale i podržale bežične mreže. Lekcija počinje diskusijom o začetku bežičnih mreža i nastavlja se opisivanjem različitih bežičnih tehnologija koje se danas koriste. Na kraju, lekcija pokriva sigurnosne opcije koje mogu da se iskoriste u organizaciji koja poseduje bežičnu mrežu.  

Šta je bežična mreža (Wireless Network)?

Većina velikih poslovnih organizacija, kao i veliki broj kućnih i manjih poslovnih organizacija, danas koriste bežične mreže. Sa Wireless Local Srea Network (WAN) klijentski kompjuteri mogu da se konektuju na mrežu bez potrebe za fizičkim konektovanjem koristeći kablove. Bežična mreža koristi kratkotalasne radio signale između transmitera i prima i šalje mrežne pakete na isti način kao u kabliranim mrežama.

 

Poslovne (Business) prednosti

Glavna prednost korišćenja bežičnih mreža u organizaciji je povećana fleksibilnost i mobilnost koje bežične mreže nude zaposlenima u organizaciji. Zaposleni mogu da rade daleko od svojih stolova i mogu da budu moblini, a da se pritom ne diskonektuju sa mreže. Sledeća lista uključuje neke od primera ovih poslovnih prednosti korišćenja WLAN-a:

mobilni korisnici se pomeraju iz jedne kancelarije u drugu. Konekcija je dostupna sa bilo koje fizičke lokacije u kojoj se nalazi Wireless podrška. Korisnici ne moraju da pretražuju mrežne portove i kablove da bi se konektovali na mrežu, mobilni korisnici mogu da pristupe informacijama u preduzeću dok se nalaze na putu korišćenjem Internet Hot Spotova ili javnih WLAN-ova. Internet Hot Spots veoma su popularni na glavnim aerodromima i u hotelima. Koristeći ove lokacije mobilni korisnici mogu da koriste javnu bežičnu mrežu za pristup informacijama u mreži organizacije i takođe osiguraju svoju koneciju korišćenjem VPN-a, korisnici mogu da ostanu onlajn i da koriste i-mejl, elektronski kalendar i čet tehnologije čak i kada su na sastancima ili kada rade daleko od svojih radnih stolova, novi pametni uređaji su u mogućnosti da koriste bežične mreže. Uređaji kao što su WiFi Enabled PDAs mogu da se implementiraju u organizaciji i samim tim učiniti da korisničke informacije budu dostupnije, fleksibilnost organizacije je povećana. Zbog toga što korisnici nisu umreženi kablovima koje je inače potrebno razvlačiti po stolovima ili između njih, moguće je brzo pomeranje stolova čak i celih kancelarija.

 

Iako bežične mreže pružaju mogućnost menjanja mesta i uklanjaju kabaste žice sa mreže, one takođe kreiraju i probleme, kao što su mešanje, povećanje sigurnosnih rizika koje moramo da izbegnemo.

 

Načini rada bežičnih mreža (Wireless Network Modes)

Možemo da startujemo WLAN mrežne adaptere u dva načina rada:

Ad hoc mode: WLAN klijentski mrežni adapter komunicira direktno sa drugim WLAN mrežnim adapterom. Koristeći ovaj način rada administrator omogućava Peer-to-Peer komunikaciju. Da bismo dosegli do Interneta ili do druge mreže, moramo da konfigurišemo jedan od hostova da bude ruter koji je konektovan na mrežu.

Infrasrtucture mode: Klijentski mrežni adapteri komuniciraju samo sa specijalinim radio mostovima (Radio Bridges) koji se nazivaju Wireless Access Points (WAPs) koji su direktno konektovani na bežičnu mrežu. Kada kreiramo konfederaciju između klijenta i WAP-a, mi konfigurišemo klijenta da koristi Service Set Identifier (SSID) Wireless Access Point-a. Da bismo izgradili infrastrukturni WLAN, jednostavno postavimo Wireless Access Point-e po celoj kompaniji. WLAN korisnici nakon toga mogu da se konektuju na mrežu sa svojih kompjutera, uključujući mobilne kompjutere, koristeći najbliži WAP.  

Bežični mrežni standardi

Kao odgovor na sigurnosne slabosti u bežičnim mrežama, vodeći mrežni proizvođači su ponudili različite solucije. Jedna od solucija za implementaciju sigurne bežične mreže je korišćenje bežičnih mrežnih standarda. Bežični standardi su kreirali ljudi iz Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE).

 

Od 802.11 do 802.11g

802.11 familija specifikacija uključuje sledeće standarde:

802.11: Ovo je osnovni bežični mrežni standard koji definiše način stransfera podataka 1MB po sekundi (Mbps) i 2 Mbps i koristi radio frekvenciju od 2.45 GHz. 802.11a: Ova modifikacija 802.11 standarda nudi brži način prenosa podataka do 54 Mbps, ali obično nudi konekcije na kraćim distancama od drugih bežičnih standarda. 802.11b: Ovaj standard podržava dve dodatne brzine: 5.5 Mbps i 11 Mbps. 802.11g: Ovaj standard je unapređeni 802.11b standard i kompatibilan je sa tim standardom kao is a 802.11 standardom. 802.11i: Ovaj standard koji je takođe poznat pod nazivom WPA2 uspostavlja standardni autentifikacioni i enkripcioni process za bežične mreže. WPA2 nudi autentifikaciju koristeći IEEE 802.1X i EAP, ali takođe može da koristi i Preshared Keys za manje implementacije.  

Kako WEP osigurava poverljivost podataka

WEP Protokol je dizajniran kao kombinacija kontrole pristupa, privatnosti linka i Message Integrity sistema za WLAN. Bežični ruteri i tačke pristupa koriste WEP sigurnost za šifrovanje podataka koji se šalju i primaju preko bežičnih uređaja.

WEP: WEP je protokol koji je usvojio 802.11 komitet i služi za zaštitu bežičnog saobraćaja. Postoje 3 tipa WEP ključeva za šifrovanje koje koriste Off-the-shelf bežični ruteri: 40-bit, 128-bit, 265-bit (RC4).

Kao dodatak WEP ključu, Service Set Identifier (SSID) treba da bude podešen na bežičnoj tački pristupa (Access Point). SSID identifikuje ime bežične mreže; ovaj iznos se emituje preko tačke pristupa u formi čistog teksta i može se dobiti korišćenjem prostog analizatora protokola u sekudama. Neke bežične tačke pristupa imaju mogućnost da zabrane emitovanje SSID, i samim time čine da maliciozni korisnici ne mogu lako da se konektuju.

 

Tipovi WEP-a

Dva WEP standarda se koriste i to su statički WEP i dinamički WEP:

Statistički WEP (Static WEP): Wired Equivalent Privacy (WEP) je prvi put predstavljen da asistira u kreiranju sigurnosti vazduha koja je jednaka sigurnosti u kablovima. Statični WEP ima nekoliko ograničenja i ona uključuju: teško je upravljati klijentskim WEP ključevima zato što svi klijenti dele isti statički WEP ključ, kompromitovanje ovog ključa može da ugrozi kompletnu

komunikaciju; statički WEP ključevi obično se ne menjaju što rezultuje time da napadač ima više vremena da osmisli napad; WEP ključ može lako da se oporavi koristeći dostupne alatke. Dinamički WEP (Dynamic WEP): Dinamički WEP je nestandardna tehnologija. Ona definiše samo postavke za šifrovanje podataka i integritet bežičnih mreža. Ovaj metod mora da bude spojen sa naprednom sigurnosnom solucijom koja uključuje jaku autentifikaciju i dinamičko ponovno dodeljivanje ključeva za šifrovanje (Re-keying). Iako je ovaj metod siguran u  praksi, administratori bi trebalo da budu upoznati sa sledećim problemima: Dinamički WEP koristi odvojeni statički ključ za globalno transmisiju kao što je emitovanje (Broadcast) paketa. Za razliku od individualnih korisničkih ključeva, globalni ključ se ne obnavlja. Korišćenje statičkih ključeva za globalni prenos podataka daje napadaču mogućnost otkrivanja informacija o mreži kao što su IP adrese i imena kompjutera; WEP Protected Network Frames daje slabu zaštitu integritetu. Koristeći kriptografske tehnike, napadač može da modifikuje informacije u WLAN frejmu i ažurira Frame Integrity Check iznos, a da onaj ko prima podatak, to ne primeti.

 

WEP proces šifrovanja

Sledeći koraci slede nakon omogućavanja WEP-a na Wireless Access Point-u i nakon što su i klijent i Wireless Access Point konfigurisani sa istim tajnim ključem (Secret Key):

klijent uspostavlja konekciju sa Wireless Access Point-om, klijent kreira oznaku podataka koristeći Cyclic Redundancy Check-32 (CRC-32) algoritam i kači je na kraju frejma podatka, paket se šifruje sa RC4 algoritmom i šalje se preko bežične mreže, Wireless Access point prima paket i dešifruje ga koristeći tajni ključ, Wireless Access point proverava CRC-32 i šalje paket u LAN. 

Kako WPA čuva poverljivost podataka

Da bi rešio poznate probleme sa WEP-om, IEEE je kreirao novi WLAN sigurnosni standard koji se naziva 802.11i kojeg su otpustili vodeći proizvođači Wi-Fi kao što je na primer Wi-Fi Protected Access (WPA).

 

Zašto je WPA sigurniji?

Jedan od problema WEP-a je taj da on ne nudi mehanizam koji menja tajni ključ za šifrovanje. WPA, zahteva ponovno kreiranje ključeva (Re-keying) koji se koriste za šifrovanje. Da bi odradio ponovno kreiranje ključeva, Temporal Key Integrity Protocol (TKIP) menja ključ za svakih 10KB podataka koje je poslao. I promena je sinhronizovana između Wireless klijenta i Wireless Access Point-a.

 

WPA i WPA2: WPA uključuje 2 moda

Jedan koristi 802.1X i RADIUS autentifikaciju (WPA), a drugi, prostu šemu za SOHO okruženje koristeći Preshared Key (WPA-PSK). WPA kombinuje rubusno šifrovanje sa jakim mehanizmom za autentifikaciju i autorizaciju 802.1X.

WPA2 je druga generacija WPA sigurnosti. WPA2 se zasniva na finalnom IEEE 802.11i poboljšanju 802.11 standarda i prikladan je za FIPS 140-2.

 

WPA-WPA2 zaštita podataka eliminiše poznate ranjivosti WEP-a:

promenom ključeva za šifrovanje za svaki frejm podataka. WPA2 nudi šifrovanje podataka kroz Advanced Encryption Standard (AES), dok za razliku od njega WPA koristi Temporal Key Integrity Protocol (TKIP). Možemo da odradimo migraciju sa WEP-a na WEP2 koristeći WEP2 Mixed Mode, koji podržava Secure Co-existence oba, i WPA i WPA2 klijentskih radnih stanica na mreži. koristeći mnogo duži Initialization Vector, efektno duplirajući prostor dodavanjem dodatnih 128 bita ključu, dodajući Signed Message-integrity proveru iznosa koja nije ranjiva na Tampering i Spoofing napade.

 

WPA i WPA2 kriptografske karakteristike

WPA i WPA2 u mnogome povećavaju jačinu i kompleksnost šifrovanja na bežičnim mrežama. WPA i WPA2 nude sledeće kriptografske karakteristike:

šifrovanje podataka. Korišćenjem 802-1X-EAP autentifikaciju TKIP (WPA) ili AES (WPA2) uvećava se kompleksnost i komplikovanost dekodiranja podataka, integritet podataka, zaštita od ponovnog slanja (Reply Protection), radi u Media Access Control (MAC) sloju. 

Autentifikacione opcije za bežične mreže

Da bismo osigurali da samo autorizovani korisnici imaju pristup bežičnoj mreži, moramo da konfigurišemo metod autentifikacije. Imamo tri najčešće opcije za autentifikaciju koje možemo da iskoristimo:

 

802.1X with PEAP

Windows Server 2003 nudi podršku za korišćenje 802.1X sa još jednim tipom autentifikacije koji je poznat pod imenom Protected Extensible Authentication Protocol (PEAP). PEAP je dizajniran da se brine o EAP informacijama o autentifikaciji u kanalu koji je osiguran korišćenjem TLS-a. PEAP zahteva samo Server-based sertifikat i ne zahteva sertifikate na klijentskim kompjuterima. PEAP takođe dinamički generiše ključeve za šifrovanje bežičnog saobraćaja u toku procesa autentifikacije. Microsoft nudi podršku u Microsoft Windows operativnim sistemima za korišćenje Microsoft Challenge Authentication Protocol Version 2 (MS-CHAPv2) da bi odradio zaštitu autentifikacije lozinke unutar PEAP-a.

Ova opcija je dizajnirana za male i srednje organizacije koje ne koriste i kojima nisu potrebni sertifikati za svakog bežičnog klijenta. Ova solucija koristi prosta korisnička imena i lozinke prilikom autentifikacije korisnika u bežičnim mrežama. Da bi se zaštitio prenos podataka, ova opcija može da koristi ili WPA ili dinamički WEP.

 

802.1X with EAP-TLS

EAP-TLS koristi Certificate-based Transport Layer Security (TLS) za međusobnu autentifikaciju bežičnih klijenata i RADIUS-IAS servera koristeći jaku kriptografiju, i generisanje ključeva za šifrovanje koji se koriste za zaštitu bežičnog saobraćaja. Ovo je jedan od najpopularnijih i najsigurnijih EAP metoda za korišćenje za 802.1X. Ovaj metod zahteva korišćenje sertifikata javnih ključeva (Public Key Certificates) na klijentima i na RADIUS serveru za autentifikaciju. Ova solucija će koristeći EAP-TLS with 802.1x  međusobno autentifikovati klijente i servere i dinamički će generisati Wired Equivalent Privacy (WEP) ključeve za šifrovanje sa postavkama za WEP ponovno izdavanje ključeva.

Ova opcija je dizajnirana za velike organizacije koje mogu da izgrade i da upravljaju sertifikatima. Ova solucija koristi Public Key Certificates za autentifikaciju korisnika i kompjutera u bežičnoj mreži.

 

Wi-Fi Protected Access with Pre-shared keys (WPA-PSK)

Ova opcija je primarno dizajnirana za mala kancelarijska ili za kućna kancelarijska (SOHO) okruženja. WPA-PSK omogućava šifrovanje bežičnog saobraćaja u kojem su ključevi za šifrovanje automatski promenjeni nakon određenog vremenskog perioda ili nakon slanja određenog broja paketa. Ovaj metod koristi Shared Secret (tajnu reč) koja mora da se unese i na Wireless Access Point-u ili ruteru i na WPA klijentima. Shared Secret se koristi za autentifikovanje bežičnih uređaja i za sigurno pregovaranje o ključevima za šifrovanje kompletnog mrežnog saobraćaja. WPA-PSK nudi jaku zaštitu za Home-SOHO korisnike zato što prosek koji se koristi za generisanje ključeva za šifrovanje je veoma rigorozan i ponovno dodeljivanje ključeva se odrađuje veoma brzo.

6.17 Konektovanje na bežične mreže

Windows Vista specijalista će skoro sigurno biti upitan da asistira korisnicima prilikom konektovanja njihovih kompjutera na bežičnu mrežu kompanije. Ova lekcija raspravlja o uređajima koje možemo da koristimo za kreiranje i za konektovanje u bežičnu mrežu. Ova lekcija u nastavku opisuje na koji način možemo da unapredimo jačinu bežičnog signala za naše korisnike. Na kraju, ova lekcija pokriva proces rešavanja problema sa bežičnim konekcijama iz perspektive korisnika. Ovaj proces koristi nove mrežne dijagnostičke alatke koje su uključene u Windows Vista operativni sistem. Windows Vista specijalista mora da bude upoznat sa novim mrežnim dijagnostičkim alatom tako da može da asistira i pruži podršku korisnicima. 

Hardvar za konektovanje na bežične mreže

Da bismo se bežično konektovali u mrežu, biće nam potreban Wireless Access Point (WAP) koji je fizički konektovan na mrežu i bežični mrežni adapter (WLAN) koji se nalazi u klijentskom kompjuteru. Windows Vista specijalista će sigurno dobiti zadatak da asistira u podešavanju i kreiranju bežične mreže ili će možda biti upitan da pruži tehničke informacije timu individua u organizaciji čiji je zadatak da izgrade bežičnu mrežu.

 

Wireless Access Point (WAP)

WAP koristi radio talase za emitovanje svog Service Set Identifier-a (SSID). Kompjuteri ili drugi uređaji koji poseduju bežične mrežne kartice mogu da pronađu i nakon toga mogu da se konektuju na WAP koristeći SSID, koji je obično string karaktera.

Da bismo konfigurisali WAP, moramo da unesemo njegov SSID i nakon toga moramo da konfigurišemo validnu TCP-IP adresu na mreži. Većina WAP-ova poseduje defoltni SSID. Majkrosoft preporučuje da zaštitimo našu mrežu promenom defoltnog SSID-a u onaj koji mogući napadači neće moći da pretpostave.

Zbog toga što WAP emituje svoj SSID na mreži, ovo predstavlja veliku nesigurnost. Koristeći hakersku tehniku koja se naziva War Driving, korisnici koji se nalaze izvan zgrade mogu da koriste bežični klijentski hardver i softver za otkrivanje WAP-a koji emituje SSID u lokalnoj oblasti.

Možemo da smanjimo i izbegnemo mogući rizik u našoj bežičnoj mreži koristeći:

Fajervol (Firewall): Jedna od solucija za ranjivosti WAP-a je postavljanje WAP-a izvan fajervola u našoj mreži. Nakon toga možemo da primoramo validne korisnike da se autentifikuju na fajervolu ili da koriste VPN konekcije da bi dosegli unutrašnjost mreže. Ovo ne sprečava neautorizovane korisnike da koriste WAP za internet pristup, ali sprečava ugrožavanje interne mreže kompanije. Closed Networks: Neki WAP-ovi podržavaju closed network način rada u kojem WAP ne objavljuje svoj SSID. Korisnici moraju da znaju SISD ili neće uopšte znati da bežična mreža postoji. SSID Spoofing: Specijalni softver koji generiše mnogobrojne WAP pakete i emituje pogrešan SSID što će prouzrokovati da haker primi toliko različitih SSID-ova prilikom skeniranja bežičnih mreža tako da neće moći da odvoji validan SSID od mnogo pogrešnih SSID-ova. Media Access Control (MAC) Address Filtering: Većina WAP-ova podržava restrikcije MAC adresa koja ograničava klijente sa kojima će WAP komunicirati koristeći MAC adresu. Ovo radi dobro u manjim kancelarijama, ali kreira preveliko opterećenje za administratora u velikim okruženjima.

 

Konfiguracija klijentskih kompjutera

Da bismoi se konektovali na bežične mreže, moramo prvo da povežemo bežični mrežni adapter na kompjuter i nakon toga moramo da instaliramo njegov drajver. Ovi adapteri mogu da budu interni ili eksterni bežični adapteri. Mnogo mobilnih kompjutera imaju ugrađene adaptere koji su često omogućeni koristeći hardverski prekidač. Eksterni adapteri su obično priključeni preko USB-a ili, pak, na drugi način eksterno dostupnim harverskim portom.

Nakon povezivanja hardvera i instalacije odgovarajućeg drajvera hardverskog uređaja, možemo da konfigurišemo klijentski kompjuter na kojem radi Windows Vista da se konektuje na bežičnu mrežu koristeći sledeće metode:

Connect to a Network Dialog Box: Ovaj dijalog boks je dostupan iz više lokacija u Windows Vista operativnom sistemu, uključujući klik na start dugme i nakon toga klik na Connect to. Connect to a Network Dialog Boks  omogućava administratoru da vidi sve bežične mreže u okruženju i konektovanje i diskonektovanje sa bežičnih mreža. Command Line: Nova netsh wlan komanda u netsh.exe alatki omogućava administratoru da ručno konfiguriše bežične mreže i njihove postavke. Group Policy: Mrežni administratori u okruženju sa aktivnim direktorijumom mogu da koriste grupne polise da centralno konfigurišu i izgrade postavke za bežične mreže za kompjutere koji su članovi domena.  

Jačina bežičnog signala

Za najbolju bežičnu performansu administrator bi trebalo da posavetuje svoje korisnike da se konektuju na mrežni WAP koji ima najjači signal.

Da bi asistirali korisnicima, dostupna lista mreža u Windows Vista uključuje simbol koji određuje jačinu signala. Jaki signal (5 bara) ukazuje na bežičnu mrežu koja je veoma blizu i koja nema ometanja i mešanja signala.

 

Poboljšanje jačine signala

Administrator može da poboljša jačinu signala na dva načina:

pomeranjem kompjutera bliže ka WAP-u na koji želimo da se konektujemo, pomeranje kompjutera ili WAP-a dalje od uređaja koji možda izazivaju ometanje bežičnog signala.

 

 

Sledeći uređaji koriste radio talase na istim ili na sličnim frekvencijama kao i bežične mreže i mogu da izazovu ometanje bežičnog signala:

bežični telefoni, Bluetooth uređaji, mikrotalasni uređaji kao što su (frižideri, peći i drugi), druge bežične mreže. 

Proces rešavanja problema u bežičnim mrežama

Za rešavanje mrežnih problema Windows Vista uključuje Network Diagnostic alatku. Ova alatka može da se iskoristi za određivanje dijagnoze raznih razloga zbog kojih ne možemo da se konektujemo na mrežu, uključujući i bežične mreže.

Network Diagnostic alatka pomaže u smanjivanju vremena koje potrošimo prilikom pokušavanja da odradimo dijagnozu problema u bežičnoj mreži.

 

Rešavanje problema sa pristupom bežičnim mrežama

Pokušaj da se konektujemo na bežičnu mrežu: Možemo da koristimo Connect to mrežnu alatku u Windows Vista-i za dobijanje liste dostupnih bežičnih mreža i za pokušaj konektovanja na te mreže. Startujemo Windows Diagnostic alatku desnim klikom na Network ikonicu u mestu za obevaštenja (desno na task baru) i klik na Diagnose and repair. Pregled dijagnostičkih informacija: Network Diagnostics u Windows Vista operativnom sistemu će pokušati da reši svaki problem. Ako je moguće, Network and Diagnostic alatka će dati listu mogućih problema. Identifikovanje problema: Potrebno je da koristimo listu koju smo dobili korišćenjem Network Diagnostic alatke za pronalaženje i identifikovanje problema. Rešavanje problema: Koristimo informacije iz ranijih koraka da bismo implementirali rešenje problema. Ako problem i dalje postoji, potrebno je ponovo da startujemo Windows Vista Network Diagnostic alatku i ponovimo ceo proces

6.18 Rad sa Offline fajlovima 

Windows Vista specijalista će verovatno morati da omogući korisnicima da od kuce rade na dokumentima koji su smešteni na serveru koji se nalazi u mreži kompanije. Ova lekcija opisuje korišćenje oflajn fajlova. Oflajn fajlovi čine mrežne fajlove dostupnim korisnicima čak i kada oni nisu konektovani na mrežu. Takođe, ova lekcija opisuje način na koji korisnici mogu da koriste oflajn fajlove.  

Šta su to oflajn fajlovi?

Sa oflajn fajlovima mobilni korisnici mogu da preuzimaju i koriste deljene fajlove na svojim lokalnim kompjuterima kada nisu konektovani na mrežu kompanije. Ova prednost je takođe dostupna i za korisnike koji se nalaze u mreži, ali koji možda samo trenutno nemaju mrežnu konektivnost zbog određenih tehničkih problema.

 

Kako rade oflajn fajlovi?

Kada odredimo deljeni fajl za oflajn korišćenje, naš kompjuter preuzima lokalnu kopiju fajla. Nakon toga možemo da nastavimo sa radom koristeći ovaj fajl čak i ako nismo konektovani na mrežu. Kada se nakon rada ponovo konektujemo na mrežu, operativni sistem automatski odrađuje poređenje svih promena koje smo odradili u oflajn fajlu sa kopijom fajla koja se nalazi na serveru i razrešava sve razlike.

 

Šifrovani oflajn fajlovi

U Windows Vista operativnom sistemu možemo da šifrujemo naše oflajn fajlove da bismo osigurali naše privatne informacije. Kada šifrujemo oflajn fajl, samo naš korisnički nalog će moći da pristupi keširanim podacima.  

Opcije za konfigurisanje oflajn fajlova

Pre nego što korisnici budu mogli da rade sa oflajn fajlovima, oni moraju prvo da omoguće ovu karakteristiku na svojim Windows Vista kompjuterima. Windows Vista specijalista mora da pruži podršku i asistira korisnicima u pokušaju odabira odgovarajuće opcije. Opcije omogućavaju korisnicima da izaberu kakvu će njihovi kompjuteri imati interakciju sa opcijom koja je konfigurisana na File serveru.

 

Opcije za konfigurisanje oflajn fajlova

Da bismo konfigurisali oflajnfajlove, potrebno je da uđemo u Control Panel, nakon toga da kliknemo na Network and Internet i nakon toga klik na Offline Files.

Sa General kartice u Offline Files dijalog boksu možemo da omogućimo ili onemogućimo oflajn fajlove klikom na dugme. Možemo takođe da koristimo i General karticu da bismo otvorili Sync Center i da pogledamo oflajn fajlove.

Disk Usage kartica omogućava nam da vidimo koliko prostora na disku trenutno koriste oflajn fajlovi i omogućava nam da promenimo ograničenje za skladište (Storage) koje koriste oflajn fajlovi.

Encryption kartica nam omogućava da šifrujemo ili dešifrujemo naše oflajn fajlove.

Network kartica nam omogućava da izaberemo automatski rad na bilo kojem lokalno keširanom oflajn fajlu kada je mrežna konekcija slaba ili izuzetno spora. Takođe možemo da izaberemo koliko često će se izvršavati provera sporih mrežnih konekcija. 

   

Opcije za pretvaranje mrežnog fajla u dostupni oflajn fajl

Kada smo šerovali mrežni resurs i učinili ga dostupnim na mreži, možemo da kontrolišemo keš postavke za taj šerovani (deljeni) resurs. Ovo nam omogućava da odredimo kako će udaljeni korisnici pristupati fajlovima koji se nalaze u svakom mrežnom folderu (Shares). Cache settings (postavke) se definišu na kompjuteru na kojem se šerovani rersurs nalazi.

 

Opcije  pomoću kojih možemo da mrežni fajl učinimo dostupnim oflajn

Caching postavke za šerovane foldere se konfigurišu klikom na Advance Sharing, na Sharing kartici u karakteristikama šerovanog foldera.

 

 

Imamo sledeće opcije:

Only the files and programs that users specify will be available offline: Ova postavka je defoltna postavka i omogućava sve fajlove ili programe koji se nalaze unutar šerovanog foldera da za korisnike budu dostupni oflajn, ali korisnici prethodno moraju da donesu odluku. All files and programs that users open from a share will be automatically available offline: Ova postavka osigurava da svi fajlovi kojima korisnik pristupi u ovom šerovanom folderu dok je konektovan na mrežu automatski postaju dostupni oflajn. Optimized for performance: Ovaj ček boks omogućava da se keširanje odrađuje u pozadini, što pomaže u optimizaciji mrežne performanse. Files or programs from this share will not be available offline: Ova postavka onemogućava keširanje na ovom folderu. 

Modul 7: Konfiguracija mrežne sigurnosti

7.19 Konfiguracija - Windows Defender

Bilo da kompjuter koristimo kod kuce (Standalone), laptop, kao člana radne grupe ili kao člana domena aktivnog direktorijuma, kompjuter će u svakom slučaju postati podložan raznim problemima sa sigurnošću. Sve što treba uraditi je fizičko ili udaljeno prijavljivanje (logovanje) na kompjuter i pristup informacijama koje se u njemu nalaze (fajlovi, folderi). Rizik može da preraste iz običnog prijavljivanja na kompjuter i gledanja i menjanja fajlova (narušavanje privatnosti) u maliciozne napade na kompjuterski operativni sistem.

 

Windows Defender se prvi put pojavio u Windows XP operativnom sistemu i zvao se AntiSpyware Beta. Windows Defender je program koji štiti naš kompjuter od špijunskih softvera i njegovih destruktivnih efekata. Spyware je maliciozni softver koji se krije na našem kompjuteru i s vremena na vreme odrađuje aktivnosti u sistemu kao što su:

zapisuje naše navike i načine na koji koristimo Web Browser i šalje pop-up obaveštenja koje opisuju te navike, modifikuje defoltne postavke u početnoj stranici Internet eksplorera i u mehanizmu za pretraživanje,

dodaje neželjene linije sa alatkama koje je veoma teško ukloniti iz Eksplorera (Windows i Internet), hvata poverljive informacije kao što su lozinke, šalje privatne podatke kao što su kreditne kartice ili brojeve socijalong osiiguranja, neautorizovanim subjektima. preuzima kontrolu nad kompjuterom za svrhu kao što je smeštanje piratskih podataka ili slanje spam i-mejl poruka, prouzrokuju često gašenje kompjutera i sistema, padove sistema, a takođe prouzrokuje česte probleme sa startovanjem programa.

 

Mnogi će pomisliti da fajervol blokira preuzimanje softera za špijuniranje ili da će UAC prikazati obaveštenja kada takav softver pokuša da se instalira ili startuje, ali se ipak, većina programa za špijuniranje (Piggyback) prerušava u druge legitimne programe koje korisnici preuzimaju sa Interneta. Ovi problemi su bili dovoljno veliki i ozbiljni da primoraju kompaniju Majkrosoft da integriše Windows Defender u Windows Vista operativni sistem kao važnu komponentu. Windows Defender nudi dodatni sloj zaštite protiv ovih tipova malicioznih softvera.

Windows Defender nadgleda naš kompjuter u potrazi za aktivnostima špijuniranja. Kada pronađe problem, odmah pokušava da blokira akcije koje sprovodi softver za špijuniranje i ukloni ga iz kompjutera. Windows Defender prikazuje upozorenja (Alerts) u vezi sa događajem koji predstavlja veoma ozbiljan problem i iziskuje momentalnu akciju od strane nas - administratora. Kao dodatak, Windows Defender skuplja i šalje informacije koje se odnose na inficiranost u Microsoft Online Community koja se naziva SpyNet, i koja asistira drugim korisnicima u detektovanju i borbi protiv takvih napada.

Windows Defender može uspešno da radi zajedno sa programima drugih proizvođača da bi uspešno proizveo visok nivo zaštite protiv malicioznih programa.  Drugi program mogu imati definicije ili tehnike skeniranja koje još uvek nisu izgrađene u Windows Defender-u. Programi za špijuniranje su zlokobni i koriste veliki broj metoda da inficiriraju kompjutere, tako da je uvek veoma korisno imati više od jednog programa za zaštitu od malicioznih programa i za njihovo uklanjanje, koji rade zajedno u isto vreme.

 

U Windows Vista operativnom sistemu Defender radi malo drugačije nego u drugim verzijama Windows-a. Vista automatski blokira sve artikle koji se učitavaju prilikom samog podizanja sistema i koji zahtevaju administratorske privilegije da bi mogli da se strartuju. Blokiranje ovih artikala (Items) prilikom startovanja sistema odrađuje UAC i zahteva od korisnika da ručno startuje sve artikle nakon logovanja.

 

Operacije Windows Defender-a

Slika podizanja Windows Defender-a ima dva operaciona načina rada:

Real-Time zaštita: Ako izaberemo ovu opciju, Defender će raditi u pozadini i nastojaće da stopira programe za špijuniranje od pokušaja instaliranja. Ovaj tip sigurnosti štiti kompjuter od poznatih programa ove vrste. Skeniranje: Ako odaberemo ovu opciju, Defender će proveriti naš sistem pokušavajući da locira program za špijuniranje koji je možda uspeo da zaobiđe Real-time zaštitu ili je uspeo da se instalira za vreme kad je Windows Defender bio isključen.

Defender je, po defoltu, konfigurisan da koristi Real-time zaštitu i nakon toga odrađuje dnevno skeniranje u 2 h ujutru.

 

Korišćenje Windows Defender-a

Windows Defender se startuje klikom na Start i zatim otvorimo Control Panel. Iz Control Panel-a kliknemo na Security i zatim kliknemo na Windows Defender. Defender može da bude nakon startovanja isključen ili može da nas informiše da nije ažuriran i u ovom slučaju dobićemo poruku upozorenja u kojoj se navodi da je kompjuter pod rizikom. Potrebno je da kliknemo na plavi link Turn on and Open Windows Defender da bismo omogućili Windows Defender.

Home stranica Windows Defender-a prikazuje pregled statusa našeg sistema i prtom koristi tri boje:

Zelena: Svi želimo da vidimo ovu boju. Ona nam govori da su sve Defender definicije ažurirane i da nijedan softver za špijuniranje nije instaliran. Narandžastu: Ako definicije u Defenderu nisu ažurirane, ali ne postoji nijedan poznati program za špijunažu koji je instaliran, narandzasti status nam govori da naše definicije treba da se ažuriraju. Potrebno je da kliknemo na Check for updates Now dugme da bismo krenuli sa ažuriranjem Defender definicija. Crvenu: Ovo je univerzalna boja koja predstavlja probleme i Windows Defender se pridržava ovog pravila. Ova boja nam govori da je naš kompjuter inficiran neželjenim softverom koji je instaliran na kompjuteru. Biće nam ponuđena opcija da skeniramo ili da karantiramo taj softver.

 

Karakteristikama u Windows Defender-u se pristupa preko ikonica koje se nalaze u gornjem Toolbar-u. Dugmići odrađuju sledeće funkcije:

 

Forward/Back: Kao i napred nazad dugmići u Web Browser-u, ovi dugmići nam dozvoljavaju da navigiramo lokacijama koje smo već posetili. Home: Vraća nas na Windows Defender Home stranicu. Scan: Inicira i startuje brzo skeniranje kompjutera i prikazuje napredak skeniranja. History: Prikazuje History stranicu. Ova stranica uključuje zbir svih defender aktivnosti na osnovu programa koji su detektovani i akcija koje su preduzete. Tools: Prikazuje All Settings and Tools stranicu. Ova stranica nam dozvoljava da upravljamo postavkama, da prikažemo karantirane programe, pogledamo dozvoljene artikle (Items). Windows Defender Help: Prikazuje Help teme koje se odnose na Windows  Defender. Windows defender Help Options: Prikazuje listu opcija pomoću kojih možemo da prikažemo Help teme.

 

 

Status sekcija Home strane, koja se nalazi na dnu, prikazuje generalne status informacije o Windows Defender-u. Informacije uključuju:

Last Scan: Vreme i datum i tip poslednjeg skeniranja. Scan Schedule: Raspored za automatsko skeniranje, kao što je dnevno u 2:00 ujutru. Real-Time Protection: Status zaštite u realnom vremenu. Definition Version: Verzija, vreme i datum poslednjeg fajla definicije.

 

Skeniranje u potrazi za malicioznim softverom

 

Windows Defender automatski i kontinuirano nadgleda naš kompjuter u potrazi za neželjenim aplikacijama i koncentriše se na lokacije koje se najčešće napadaju kao što su na primer redžistri ključevi i Startup folder. Po defoltu Windows defender takođe odrađuje brzo skeniranje svih najosetljivijih lokacija na kompjuteru u 2h ujutru. Aplikacije koje pokušaju da odrade neki vid modifikacije u ovim lokacijama, prouzrokovaće prikazivanje prozora u kojem se traži od korisnika da odobri ili blokira modifikaciju.

U slučaju da Windows Defender pronađe softver za koji misli da je program za špijuniranjena našem kompjuteru, prikazuje upozorenje i nudi sledeće opcije:

Karantin (Quarantine): Smešta softver na lokaciju u kompjuteru iz koje ne može da se startuje. Kasnije možemo da izaberemo da obrišemo softver ili ga pomerimo na lokaciju sa koje može da se startuje. Koristimo ovu opciju kad nismo u potpunosti sigurni da li se radi o malicioznom programu. Ukloniti (Remove): Permanentno briše softver iz kompjutera. Ignorisati (Ignore): Ignoriše pretnju. Windows Defender će ponovo detektovati pretnju kada se ponovo pojavi. Uvek odobri (Always allow): Omogućava softveru da se startuje i dodaje ga u Windows Defender dozvoljenu listu (Allowed list).

 

Ažuriranje Windows Defender

Majkrosoft objavljuje nove definicije. Često se dešava da budemo obavešteni i informisani o mogućim ažuriranjima porukom koju nam šalje Windows Defender. U poruci se navodi da Windows Defender definicije nisu ažurirane i poruka se pojavljuje nakon startovanja Windows Defender-a. Da bismo bili sigurni da je naš kompjuter zaštićen od softvera a špijuniranje, potrebno je redovno ažurirati Windows Defender i prikupiti sve nove definicije zlonamernih softvera. Takođe je neophodno prikupiti i najnovije virus definicije u instaliranom AVP.

Defoltne postavke u Windows Defender-u su konfigurisane tako da Defender proverava ažurirane definicije pre početka automatskog skeniranja. Ipak, možemo ručno da odradimo ažuriranje definicija klikom na Check for New Definitions na Defender Home stranici.

 

Group Policy (grupne polise)

Kao dodatak Windows Defender alatkama (Tools), možemo da konfigurišemo mnogo Windows Defender postavki (Settings) koristeći grupne polise:

Check for New Signatures Before On-demand Scans, Turn off Scanning for Spyware and Other Unwanted Software, Stop Logging known good detections, Stop logging unknown detection, Turn off Real-Time Protection prompts for Unknown Detection, Download Entire Signatures Set.

7.20 Konfiguracija - Firewall

 

Jedan od glavnih načina na koji možemo uspešno da sprečimo napadača da napadne naš kompjuter je postavljanje fajervola između kompjutera i internet konekcije. Možemo da koristimo hardverske solucije kao što je Cisco 3825 ruter, da bismo zaštitili organizaciju, ali isto tako možemo da koristimo i softverska rešenja da bismo zaštitili individualne kompjutere.

U Windows XP Professional-u Majkrosoft je predstavio svoj fajervol proizvod: Windows Firewall. Kao i drugi delovi Windows-a, rad sa aplikacijama je dosta poboljšan u Windows Vista-i.

Windows Vista uključuje dve različite verzije fajervola: Windows Firewall i Windows Firewall sa naprednom zaštitom. Windows Firewall nudi identičnu zaštitu kao i Windows XP Firewall. Windows Firewall whit Advanced Security sadrži mnogo više Firewall funkcionalnosti. Sada ćemo se bliže upoznati sa ova dva proizvoda i kako možemo da ih koristimo u mreži organizacije.

 

Karakteristike fajervola

Kao što se verovatno sećate iz Windows XP-a ili Windows Server 2003 OS, Windows Firewall je instaliran i omogućen po defoltu. On štiti kompjuter blokirajući dolazeće konekcije (žične ili bežične), i pritom omogućava samo saobraćaj koji smo eksplicitno omogućili (Designated Exceptions, Services i Ports).

Windows Firewall možemo da pristupimo klikom na Start > Control Panel > Security > Windows Firewall.

Kada se Windows Firewall startuje, kliknemo na Change Settings. Konfigurišemo i upravljamo Windows Firewall-om koristeći sledeće tri kartice (Tabs):

General: Koristimo da konfigurišemo glavne fajervol postavke, i naravno da odlučimo da li želimo da uključimo ili isključimo fajervol. Exceptions: Koristimo da odredimo koji program i servisi će moći da pristupe mreži. Advanced: Koristimo da konfigurišemo zaštićene konekcije, kontrolu poruka i serfisa za logovanje.

 

Windows Firewall Settings (postavke)

Sada ćemo pažljivije pogledati kako se konfiguriše i kako se upravlja Windows Firewall-om. Upramtite, da bismo mogli da pravimo promene u konfiguraciji i da bibismo mogli da menjamo fajervol postavke, moramo da budemo ulogovani na lokalni kompjuter kao administrator. Ako je naš kompjuter deo domena, određena Group Policy pravila će biti postavljena i ona ograničavaju konfiguraciju i upravljanje Windows Firewall-om.

 

Korišćenje Windows Firewall-a

Startovanje Windows Firewall-a:

Kliknemo na Start i zatim kliknemo na Control Panel. U Control Panel-u kliknemo na Security i zatim kliknemo na Windows Firewall. Na General kartici selektujemo On (recommended). Da bismo blokirali dolazeće konekcije za sve programe, selektujemo Block all programs opciju.

 

Konfiguracija izuzetaka (Exeptions-a)

Windows Firewall radi tako što blokira dolazeće mrežne konekcije. Izuzetke (Exeptions) administrator treba da konfiguriše i oni se odnose na programe, servise i portove koje admninistrator želi da dozvoli.

 

 

Da bismo omogućili programima i servisima da uspostave konekcije u naš Windows Vista kompjuter, potrebno je:

otvoriti Windows Firewall (objašnjeno u prošloj sekciji), kliknuti na Exceptions karticu, pojavljuje se lista u kojoj su prikazani svi program i servisi koje možemo da blokiramo ili dozvolimo, ako program koji želimo da dozvolimo nije u listi, potrebno je kliknuti na Add-remove program i nakon toga iskoristiti Add Program dijalog boks da bismo ubacili program koji želimo da dozvolimo, ako određeni TCP protokol ili UDP protokol nije u listi, potrebno je da kliknemo na Add Port i ubacimo port koji želimo da dozvolimo, ako želimo da blokiramo sve dolazeće konekcije, uključujući i one koje se odnose na Remote Assistance, jednostavno selektujemo Block All Programs na General kartici.

 

 

Konfiguracija konekcija (Connections)

Windows Firewall štiti sve konekcije ka našem kompjuteru po defoltu. Ipak, možemo da zaustavimo Windows Firewall id, a ga konfigurišemo drugačije.

1. Otvorimo Windows Firewall.2. Na Advanced kartici, ispod Network Connection Settings deštikliramo one konekcije koje ne želimo da Windows Firewall štiti.3. Kliknemo na OK.

 

 

Windows Firewall u Windows Vista operativnom sistemu nudi nam mnogo konfiguracionih opcija koje nisu postojale u ranijim verzijama Windows Firewall-a. Windows Vista specijalista može da upravlja ovim opcijama koristeći Windows Firewall upravljačku konzolu.

Kao dodatak možemo da konfigurišemo Windows Firewall koristeći sledeće postavke u grupnim polisama:

Windows Firewall: Allow autenticated IPSec bypass Windows Firewall: Define inbound program exceptions Windows Firewall: Allow local program exceptions Windows Firewall: Protect all network connections Windows Firewall: Do not allow exceptions Windows Firewall: Allow inbound file and printer sharing exceptions Windows Firewall: Allow ICMP exceptions Windows Firewall: Allow logging Windows Firewall: Prohibit notifications Windows Firewall: Define inbound port exceptions Windows Firewall: Allow local port exceptions Windows Firewall: Allow inbound remote administration exceptions Windows Firewall: Allow inbound Remote Desktop exceptions Windows Firewall: Prohibit unicast response to multicast or broadcast requests Windows Firewall: Allow inbound UpnP framework exceptions Windows Firewall: Define inbound program exceptions Windows Firewall: Allow local program exceptions Windows Firewall: Protect all network connections Windows Firewall: Do not allow exceptions Windows Firewall: Allow inbound file and print sharing exceptions Windows Firewall: Allow ICMP exceptions Windows Firewall: Prohibit notifications Windows Firewall: Define inbound port exceptions Windows Firewall: Allow local port exceptions

 

Windows Firewall with Advanced Security

Iako Windows Firewall nudi adekvatnu zaštitu za naš sistem, Majkrosoft je ipak unapredio celu priču. Windows Firewall with Advanced security nudi nove karakteristike, uključujući:

podršku za filtriranje dolazećeg i odlazećeg saobraćaja, MMC snap-in, ugrađeno fajervol filtriranje i Internet Protocol Security (IPSec) sigurnosne postavke, izuzeci (Exceptions) mogu da budu konfigurisani za korisničke naloge i grupe u aktivnom direktorijumu, izvorišne i odredišne IP adrese, IP protokol brojeve, izvorišne i odredišne TCP i UDP portove, interfejse i ICMP i ICMP for IPv6 saobraćaj.

 

Karakteristike

Windows Firewall with advanced security nudi brojne karakteristike koje nam pomažu da sortiramo fajervol zaštitu. Mada je Windows Firewall za većinu predstavljao slab instrument, Windows Firewall with advanced security nudi preciznu kontrolu fajervol postavki.

 

Dolazeći  i odlazeći saobraćaj (Incoming and Outgoing)

Windows Firewall with advanced security podržava izolaciju dolazećeg saobraćaja i odbacuje dolazeći saobraćaj koji prethodno nije zatražen zajedno sa zatraženim saobraćajem koji ne odgovara zahtevu kompjutera. Fajervol takođe podržava i fajervoling odlazećeg saobraćaja. Fajervol može da se konfiguriše sa setom pravila da blokira sav saobraćaj koji je poslat preko specifičnog porta, kao što su portovi koje koriste razni virusi. Po defoltu, Windows Firewall with advanced security blokira sav dolazeći saobraćaj i dozvoljava sav odlazeći saobraćaj.

 

 

 

MMC interfejs

Osnovni (basic) Windows Firewall koristi grafički korisnički interfejs (GUI) kojem se pristupa iz Control Panel-a. Windows Firewall-om with advanced security se upravlja preko MMC Snap-ina. Sa ovim Snap-in-om možemo da konfigurišemo postavke za udaljene kompjutere, što je bilo nemoguće korišćenjem osnovnog Windows Firewall-a. 

Ako želimo da konfigurišemo Windows Firewall with advanced security postavke preko grupnih polisa, do Windows fajervol postavki se dolazi preko: Computer Configuration\Windows Settings\Security Settings\Windows Firewall with Advanced security.

 

Firewall i IPSec intergracija

IPSec je set internet standarda za šifrovanu zaštitu IP saobraćaja. Normalno, IPSec i naš fajervol su posebno i odvojeno konfigurisani. Prema tome, ponekad se desi konflikt u slučaju kontradiktornih pravila. Windows Firewall with advanced security rešava ovaj problem tako što je IPSec integrisan u fajervol.   

Konfiguracija pravila (Rules)

Pravila mogu da se konfigurišu u Windows Firewall with advanced security. Sada će vam biti predstavljeni neki od načina na koji možete da konfigurišete pravila:

Active Directory Users and Groups: Pravila koja određuju saobraćaj moraju da budu zaštićena sa IPSec i predstavljaju specifične korisničke naloge i grupe koje su autorizovane da komuniciraju u zaštićenom načinu rada. IP adresess: Sa ranijim Windows Firewall proizvodom mogli smo da odredimo grupu IP adresa koji će prihvatati dolazeći IP saobraćaj. Windows Firewall with advanced security dozvoljava nam da konfigurišemo izvorišne i odredišne IP adrese za dolazeći i odlazeći saobraćaj. Ovo nam omogućava preciznost u određivanju tipa saobraćaja koji odlazi i dolazi sa specifičnih IP adresa. IP protocol number: Windows Firewall with advanced security dozvoljava nam da odredimo protokole po imenu ili da ručno unesemo iznos za IPv4 protokol ili IPv6 (Next Heder Fields). U prošloj verziji Windows Firewall-a mogli smo samo da kreiramo pravila za TCP ili UDP saobraćaj. TCP or UDP ports: Nova verzija Windows Firewall-a dozvoljava nam da konfigurišemo oba i izvorišne i odredišne TCP i UDP portove za dolazeći i odlazeći saobraćaj. Interfaces: Pravila su postavljena na specifični interfejs ili tip interfejsa, uključujući LAN kartice, udaljeni pristup ili bežične LAN kartice. Serices: Windows Firewall with advanced security dozvoljava nam da kreiramo pravila za specifične pretnje.

 

Korišćenje Windows Firewall with advanced security

Windows Firewall with advanced security se startuje na sledeći način:

Kliknemo na Start. Selektujemo Control Panel. Kliknemo na System and Maintenance. Kliknemo na Administrative tools. Dupli klik na Windows Firewall with Advanced security.

 

Navigacija

Windows Firewall with advanced security izgleda kao i većina MMC Plug-inova i navigacija se odrađuje na isti način. Windows Firewall with advanced security drvo sadrži četri čvora:

Inbound Rules: postavljamo set pravila za dolazeći saobraćaj. Outbound rules: postavljamo set pravila za odlazeći saobraćaj. Connection Security rules: postavljamo set pravila za zaštićeni saobraćaj. Monitoring: Prikazuje informacije o fajervol pravilima, Connection pravilima i sigurnosnim asocijacijama.

 

Konfiguracija pravila za dolazeći saobraćaj:

Desni klik na Inbound Rules u drvetu MMC konzole (sa leve strane). Kliknemo na New Rule. Strartovaće se New Inbound Rule čarobnjak.

 

Konfiguracija odlazećih pravila:

Desni klik na Outbound Rules u drvetu MMC konzole. Kliknemo na New Rule. Startovaće se New Outbound Rule Wizard, koji izgleda slično kao i Inbound rule čarobnjak.

 

Čarobnjak nam dozvoljava da kreiramo četri tipa pravila:

Program, Port, Predefined, Custom.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Assignment

Problem sa mrežnim konekcijama:

 

Vi ste sistem administrator u vašoj kompaniji. Imate problem sa mrežom na jednom od kompjutera. Morate da prikupite informacije koje se odnose na problem sa mrežnim konekcijama. Morate da se ulogujete na problematični kompjuter i da pokrenete određenu alatku kako bi dobili informacije koje su vam potrebne.

Koja alatka je u pitanju i gde se nalazi (navedite "stazu" tj. način na koji je možete pronaći u Windows Vista OS)?

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 

Windows Vista dolazi sa naprednim tehnologima za otkrivanje problema mrežnih konekcija, u većini slučajeva mrežnih problem Windows Vista će pokrenuti automatsku proveru mrežnih problema i korisniku će ponuditi jasna dijagnostika problem i opcija za automatsku opravku.

Widows Network Diagnostics alatka u Windows Vista OS je zadužena za prepoznavanje problema u mrežnim konekcijama i nalazi se: Start, Control Panel, Network Center, sa leve strane Network Center prozora klikom na Diagnose Internet Conection pokreće se provera konekcija. Takođe se može pokrenuti i klikom na link Diagnose u Local Area Connection Status Properties-u. Pored ove alatke postoje i niz drugih alatki koje dolaze uz Windows Vista OS i pokreću se iz komandne linije našeg OS, a najbitnije su: Ipconfig, Ping, Tracert. 

Ipconfig alatka nam prikayuje osnovne vrednosti naše mrežne konekcije ako koristimo ovu komandu bez dodatnik parametara ona nam prikazuje IP adresu, subnet masku, i default gateway za sve adaptere, a može se koristiti uz dodatak parametara i to: ipconfig /all - za detaljne informacije o podešavanjima na svim mrežnim adapterima, ipconfig /release – za ukudanje dhcp adresa dodeljenih tom kompjuteru i obično se koristi pre upotrebe ipconfig /renew – koja se koristi da svi mrežni adapteri na kompjuteru od dhcp servera na koji su povezani zatraže izdavanje novih mrežnih parametara, ova alaka je korisna u slučajevima problema sa povezivanjem na mrežu usled loše ip adrese, i još jedna alatka koja rešava još jedan od čestih problema a to je dns cache koji nije updajtovan i poseduje nevažeće ip adrese, ipconfig /flushdns – ova alatka briše local DNS resolver cache kako bi rešili problem povezivanja.

Ping je primarna TCP/IP komanda koja se koristi za otkrivanje problema konektivnosti, dostupnosti i rešavanje imena u ip adrese i obrnuto i koristi se u obliku Ping 192.168.1.1 ili ping www.google.com.

Tracert je korisna alatka za otkrivanje problema kada se komandom ping dobija odziv da je kompjuter povezan sa default gateway-om ali nema internet konekciju. pa se ova alatka koristi da otkrije problem eu rutiranju od kompjutera ka internetu. Tracert se koristi u obliku tracert 192.168.1.1 ili Tracert www.google.com. 

 

 

Preporučena literatura:

MCTS 70-620 Exam Prep: Microsoft Windows Vista, Configuring - Don Poulton; Que, 2007