S U B O TA - N E D E L J A , 1 5 - 1 6 . o k t o b a r 2 0 1 1 , b r o j 5 1 2 9 - 5 1 3 0 , g o d i n a X V, c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 , 5 K M , 0 , 7 E U R (C G ) , 9 k u n a , 1 , 2 E U R ( G R ) w w w . d a n a s . r s

Najstariji i najzna~ajnijimuzi~ki festival u SrbijiBeogradske muzi~ke sve~anosti (Bemus), osnovane 1969.godine, predstavljaju najstariji i najzna~ajniji muzi~ki festi-val u Srbiji i jedan od najprepoznatljivijih festivala umet-ni~ke muzike u Jugoisto~noj Evropi. U`ivaju}i status kul-turne manifestacije od posebnog zna~aja za grad Beograd,Bemus je ~lan Evropske asocijacije festivala (European Fe-stivals Association - EFA) od 2002. godine.

Iako se oduvek posebna pa`nja poklanjala promociji lo-kalnih umetnika i njihovog stvarala{tva, Bemus duguje svo-ju reputaciju pre svega predstavljanju najatraktivnijih ino-stranih programa. Pored svetski poznatih izvo|a~a, Bemusotvara vrata koncertnih dvorana mladim muzi~arima koji suna po~etku svoje profesionalne karijere. Podjednaka pa`njase poklanja ekskluzivnim produkcijama savremene muzikei muzi~ko-scenskih ostvarenja (opere, baleti i multimedijal-ni projekti), koji ~esto te`e alternativnim umetni~kim rezul-tatima, a Bemus se pojavljuje u ulozi producenta ili kopro-ducenta ve}ine takvih projekata. Izvr{ni producent Bemusaje Jugokoncert, Ustanova za muzi~ko-scensku delatnost.

Jedan od najve}ih koncerata ovogodi{njeg Bemusa bi-}e nastup ruskog pijaniste Borisa Berezovskog na samomkraju festivala u Beogradskoj areni 26. oktobra. Festival, uokviru kojeg }e biti odr`ano 16 koncerata i ~etiri muzi~keradionice, po~e}e 15. ok-tobra u Sava centru, na-stupom eminentnogPariskog orkestarskogansambla sa kamer-nim horom „Accentus“.

Berezovskizatvarafestival

L’ensembleorchestralde Paris

L’ensembleorchestralde Paris

Berezovskizatvarafestival

Voljeni virtuoz na violon~elu ponovo na Bemusu

Mi{a Majski: Publika uBeogradu ume da u`iva

Kompozitorka, autorka opere „Mileva“

Aleksandra Vrebalov:Isprepletenost ideja i `ivota

IIIDANAS | SUBOTA - NEDELJA, 15 - 16. OKTOBAR 2011.II SUBOTA - NEDELJA, 15 - 16. OKTOBAR 2011. | DANAS 43. BEOGRADSKE MUZI^KE SVE^ANOSTI D43. BEOGRADSKE MUZI^KE SVE^ANOSTID

P rovokacija, istra`ivanje, edukacija,prekretnica... radost! Sve su to re~ikojima harizmati~na direktorkaJugokoncerta Biljana Zdravkovi}opisuje i predstavlja ovogodi{nje

Beogradske muzi~ke sve~anosti. Na ovaj na~inJugokoncert, koji svake godine potpisuje izvr{nuprodukciju na{eg najuglednijeg umetni~kogmuzi~kog festivala, sa svojim timom predivnihdama sa gospo|om Zdravkovi} na ~elu, ulazi ujo{ jedan kovitlac izazova, nakon kojeg slikaserioznog zvu~nog sveta u nas nikako ne ostajeista. Veliko ura za dame na svom uvekstrastvenom i najzad trijumfalnom delu!

Ovo je jo{ jedno u nizu Bemusovih izdanjakojim se na ~elu Jugokoncerta baviteposlednje decenije - jesu li svake Muzi~kesve~anosti nova pri~a za sebe ili se ve}uspostavlja jedan zajedni~ki ton koji razli~iteBemuse povezuje produkcijski u celinu kojasvaki put startuje sa jo{ vi{e pozicije?

- Bemus je uvek druga~iji, pre svega kontekstu kome se odigrava, a nadasve moja vizura izkoje ga posmatram. Nekada, kad sam Bemuspohodila samo kao slu{alac, festival mi se ~iniokao istinsko muzi~ko slavlje - neko fino tkanjeza luksuznu balsku haljinu, dragulj u krunimuzi~ke sezone, mesto na kome sam otkrivalanove stvari o muzici, o vremenu u kome ivim,o sebi... Danas Bemus gledam prakti~nijimokom, ali se festivalska ~arolija nije upotpunosti izgubila. To je i dalje za mene izazovu pravom smislu te re~i - zamisliti, uraditi,do`iveti, presko~iti, di}i na vi{i nivo, iznenaditi,odu{eviti, malo sanjati...

Svaki naredni festival okuplja nove ljude, presvega umetnike. To me u stvari najvi{e i zanimau ovom poslu. Sa velikom znati`eljomposmatram kako su njihove reakcije na nekepoznate situacije druga~ije. U stvari, veoma jeinteresantno uo~iti razlike u ukusima i

mi{ljenjima. To name}e i fleksibilnaprodukcijska re{enja - sakupiti sve u jednusmislenu organizacionu celinu koja }e uz toimati prepoznatljivo festivalsko lice.

Ina~e, naravno da postoji odre|eni {ablonkad je u pitanju produkcija ovako ozbiljnogpoduhvata. Trudim se da taj {ablon ne budesmetnja, ve} da bude otvoren i pru`a moremogu}nosti. Cilj je u stvari uvek isti - napravitinajbolji mogu}i festival u zadatim okolnostima- ali putevi dolaska do tog cilja su bezbrojni.

U prilici ste da procenjujete mesto Bemusau regionu i {ire - koliko ovaj festival nalikujeuglednim manifestacijama sli~ne vrste uEvropi, a koliko ima sopstvenih vrednostikoje ga razlikuju me|u svim ostalim?

- Na{ festival je jedan od najboljih inajsiroma{nijih u regionu.

Ma {ta mislili ili govorili, Bemus je oduvekimao jasnu misiju, profil ozbiljnog umetni~kogpoligona na kome se na{a muzika odmeravalasa onom „velikom“ iz Evrope i sveta, ipredstavljao je mesto okupljanja ne samoumetnika ve} i poklonika muzike i naj{irepublike. Po umetnicima koji dolaze, pofestivalskim produkcijama, po premijernimizvo|enjima i porud`binama, u krajnjoj liniji pozastupljenosti savremenih muzi~kih tokova -Bemus se izdvaja u odnosu na mnoge drugesli~ne festivale u na{em okru`enju, pa i dalekovan njega. Sasvim druga stvar je ~injenica da misa deset puta manjim sredstvima organizujemofestival visokog ranga.

Veoma je te{ko nadma{iti nekeveli~anstvene stvari koje su se ve} dogodileprethodnih godina - dolazak Njujor{kefilharmonije pre svih, ali i neke izuzetneoperske produkcije, obezbe|ivanje svihneophodnih uslova za nastup velikihsolisti~kih zvezda, kamernih ansambala idoga|aja u ne uvek regularnim koncertnim

uslovima - {ta su bili najve}i izazovi uprethodnoj deceniji za vas i Jugokoncert uovakvim prilikama?

- Ne volim da govorim o finansijskimnevoljama. To je poslednjih godina postalo op{temesto. Ne prime}ujem, na`alost, da smo ne{toozbiljnije uradili da tu ~injenicu promenimo!

Sa mnogo ve}im zadovoljstvom prise}am seda smo produkciono maksimalno „pokrili“koncerte i gostovanja na kojima su nastupiliMinhenska filharmonija i Zubin Mehta, RAIorkestar iz Torina sa Rafaelom Fribekom deBurgosom, Frankfurtski radio orkestar saHjuom Volfom, Slovena~ka filharmonija saMilanom Horvatom, Budimpe{tanski festivalskiorkestar sa Ivanom Fi{erom, Simfonijskiorkestar Geteborga sa Mariom Venzagom,Kraljevski Konserthebau orkestar sa DanijelomHardingom, Njujor{ka filharmonija sa Alanom

Gilbertom i Leonidasom Kavakosom,Kremerata Baltika i Gidon Kremer, Pariskiorkestarski ansambl sa D`onom Nelsonom,Kamerata Salcburg sa Oli Mustonenom,Bazelski kamerni orkestar, Barokni ansambl izLimo`a, Il Giardino Armonico, Le poemeharmonique, Perkusionisti iz Strazbura, baletskiansambli Morisa Be`ara, @or`a Momboje,Viktora Uljatea i Borisa Ejfmana, STOMP...Blistave trenutke pred beogradskom publikomimali su i guda~ki kvarteti Kronos i Eben, Mi{aMajski i Boris Berezovski (koji se vra}aju i ovegodine), Julijan Rahlin, Elizabet Leonska,Melvin Tan, Emanijel Paji, Nikola An|eli},Stiven Kova~evi}, Maksim Vengerov, StivenIserlis, Irena Grafenauer, Marjana Lipov{ek...

Kad se uzme u obzir da se sve ovo dogodilosamo u poslednjih nekoliko godina i kad ovojplejadi dodamo na{e reprezentativne soliste iansamble - to je jako, jako mnogo za sredinukakva je na{a!

Ipak, najve}i izazov su predstavljale, reklabih, blistave produkcije i koprodukcije festivala- Glukova opera Orfej i Euridika u Muzeju 25.maj, opera Narcis i Eho Anje \or|evi} u Bitefteatru, Pri~a o vojniku Stravinskog i MenehmiSlavenskog u Ateljeu 212, multimedijalnikoncert Emigrantski valcer u JDP na kome suizvedena dela na{ih autorki koje ive uinostranstvu, dve kamerne opere Isidore@ebeljan - Zora D i Maratonci, oma` StevanuMokranjcu, veliki projekat sa Ohridskomlegendom Stevana Hristi}a, stogodi{njicaro|enja Ljubice Mari}...

Po ~emu bismo mogli u tom smislu dapamtimo ovogodi{nji Bemus -pretpostavljamo da nastup Borisa Berezovskogotvara stvarno novu eru u poimanju doga|ajaiz sfere tzv. „ozbiljne muzike“?

- Ovogodi{nji Bemus trebalo bi da pamtimo,pre svega, kao rukopisni prvenac umetni~kog

I zazovi svakog novog izdanja Beogradskihmuzi~kih sve~anosti uvek su neverovatnii - upravo se nalaze pred nama u svomnajaktuelnijem obliku! Uzbu|enje Bemu-sove publike, umetnika i autora na njemu,

nisu me|utim ni izbliza toliki kao ono {to, pretpo-stavljamo, ose}a umetni~ki direktor ovako ugled-nog i dugove~nog festivala, koji svakog oktobra iz-nova demonstrira osobeni presek doma}eg i stra-nog muzi~kog kreativnog `ivog trenutka predsvojim poklonicima na beogradskim scenama, sa-dr`avaju}i u sebi na neki na~in i celokupno nasle-|e svih prethodnih decenija. Umetni~ki direktor43. Bemusa, Zoran Eri}, kompozitor i profesor Fa-kulteta muzi~ke umetnosti u Beogradu, obja{nja-va sr ovogodi{njeg programa Muzi~kih sve~ano-sti, kojim se o~igledno slave autorska i izvo|a~kaimaginacija sa o{tricom sada{njice.

Ovogodi{nje Beogradske muzi~ke sve~ano-sti upravo su pred nama - kako se ose}ate tikpred odvijanje na{eg najuglednijeg umetni~-kog muzi~kog festivala, ovom prilikom jo{ i uva{oj selekciji doga|aja na njemu?

- Uzbu|en, naravno. Ose}am veliku odgovor-nost da sve ono {to smo zamislili ostvarimo u naj-boljem obliku. Veoma mi je stalo da premijernaizvo|enja novih dela proteknu dobro. Mnogosam puta bio u situaciji da sa nestrpljenjem o~e-kujem prvo izvo|enje neke svoje kompozicije, pasada to ose}anje delim sa kolegama ~ija }e dela pu-blika ~uti po prvi put. Nadam se, u stvari, da }e fe-stival u celosti prote}i onako kako je zami{ljeno.

Vi i Bemus stari ste poznanici - va{a dela iz-vo|ena su u vi{e izuzetnih prilika na ovomfestivalu, a pretpostavljamo da ste godinamave} tako|e i deo one profesionalno zaintere-sovane publike - u kom je sve pravcu i{ao Be-mus proteklih godina i {ta ste kao umetni~kidirektor videli kao njegov glavni i najva`nijitok za ovaj trenutak?

- Nekako sam to pitanje na~eo odgovoromna prethodno. Naime, kako ste primetili, i jasam na ovaj ili onaj na~in bio deo ranijih Bemu-sa. Kao autor, ili kao deo publike. Dakle, menijeste najbitnije autorstvo. Autorstvo nad do-brim delom ili nad nadahnutom interpretaci-jom. Li~ni pe~at. Ekskluzivnost. Neponovlji-vost. To su stvari na kojima insistiram i va`nomi je da na festivalu o ~ijem programu brinembude {to vi{e nadahnutog, li~nog i neponovlji-vog. Tako }e i ceo festival dobiti pe~at eksklu-zivnosti i unikatnosti.

Umetni~ka muzi~ka zbilja i sama je pretr-pela krupne promene poslednjih decenija, odinterpretacije i autorskih stremljenja, pa dosame produkcije koncerata - {ta je Bemus od-lu~io ove godine da od svega toga izabere zasebe i predstavi svojoj publici, a {to ga isto-vremeno ~ini apsolutno relevantnim danas?

- Bemus }e ove godine poku{ati da „premo-sti“ i spoji stvari koje se ~ine dalekim i nespoji-vim. O~ekujemo da stalnu Benusovu publikuzainteresuje da prati sva ili ve}inu zbivanja nafestivalu. U toj ukupnosti na}i }e i razlog zbogkojeg ovaj Bemus nosi slogan „Spoj danas“.

Da li Bemus po va{em mi{ljenju treba dabude pre svega smeo i veoma moderan, ilipak da obra}a svoju naro~itu pa`nju na bazuklasi~nih vrednosti od kojih smo neke pro-pustili u prethodnim vremenima?

- To jeste bila jedna od mojih dilema. Kako samna po~etku svog mandata obe}ao da ne}u nad Be-musom vr{iti neke „radikalne rezove“ to sam uovom pogledu ostao u nekoj sredini. Program setrudi da bude zanimljiv, raznovrstan imoderan. Vide}emo da li }emo nakraju imati taj utisak. Sa drugestrane, klasi~ne, „proverene vred-nosti“, da tako ka`em, standard-ni su deo repertoara najve}ihsvetskih i na{ih umetnika, pa sunjihove interpretacije prilika zanovo stvaranje, novo i moderno~itanje. Zbog toga mislim da }e i tajdeo programa biti vrlo interesantan.

Uz sve ostale atraktivne koncerte,premijerna izvo|enja izuzetnih dela na{ih istranih kompozitora ~ine se kao originalnipredznak ovog Bemusa?

- Eh, da. Premijere. Ja isto tako mislim da supremijerna izvo|enja ona posebnost koja ovajBemus ~ije interesantnijim i pomalo neo~ekiva-nim. Mnogo o~ekujem od Glasovog Drugog vi-olinskog koncerta, koji }e izvesti njegov eksklu-zivni i jedini „tuma~“ u ovom trenutku RobertMekdafi, Mihajlovi}evog dela Senke snova i mo-ra, naru~enog od Bemusa, a posve}enog horuCollegium Musicum za njihov 40. ro|endan.O~ekujem, tako|e, da }e publika pozdraviti iz-vo|enja Kurtagovih i Ligetijevih dela u tuma~e-nju istaknutog violon~eliste I{tvana Varge i pi-janiste Gabora aloga, koja u koncertnom izvo-|enju nije ~ula. Tu su i Vuk Kulenovi} sa novimViolinskim koncertom, Aleksandar Obradovi}

sa neizvedenim tre}im Klavirskim koncertom,kao i premijerno izvo|enje opere Mileva Alek-sandre Vrebalov.

Imamo velike ansamble, nekoliko solistaveoma visoke reputacije, kamerni draguljGuda~a Sv. \or|a, majstorske radionice, lut-karske muzi~ke predstave, cirkusku predsta-vu, operu i zna~ajne godi{njice - onu FrancaLista i onu hora Collegium Musicum - mo`e-te li nam kazati nekoliko re~i generalno osvem ovom zvu~nom i vizuelnom obilju sakojim }emo biti suo~eni narednih dana?

- Kad se sve sagleda i ovako „pobroji“ u~ini mise da smo previ{e „{areni“. Nadam se da to ipaknije slu~aj i da smo, u stvari, samo raznovrsni.Majstorske radionice su ne{to {to nasle|ujem,podr`avam i nastavljam. Ove godine su to izuzet-ni Jovan Kolund`ija i Marijana Mijanovi}. Mladimuzi~ari ima}e ogromne koristi od saradnje saovim izuzetnim umetnicima. Lutkarske predsta-ve su deo koji zovemo Bemus deci. I ovo nasta-

vljam i ~uvam iz nekih ranijih godina. Neki pa-metni i inventivni ljudi setili su se da

Bemus izvo|enjem izvrsnih pred-stava sa dominantnom muzikom

mo`e biti privla~an i najmla|i-ma. Ove godine to }e biti ^a-robna frula Zagreba~kog kaza-li{ta lutaka i Kralj oslu{kujeZvu~nog pozori{ta za decu iz

Ljubljane. Listovu godi{njicu 22.oktobra obele`ava cela Evropa. Mi

svoj doprinos dajemo izvo|enjemFaust simfonije i Totentanca, dela koje

beogradska publika zaista retko ima priliku da~uje. Da li je potrebno, uop{te, posebno najavlji-vati vrlo atraktivan koncert hora Collegium Musi-cum, kojim }e biti obele`ena 40. godi{njica na-stanka ovog sjajnog ansambla koji sve ove godinebriljira pod upravom Darinke Mati} Marovi}.Collegium Musicum izve{}e neka od dela koji suovaj hor proslavila, a izve{}e i nekoliko premijera,od kojih posebno izdvajamo ve} pomenutu kom-poziciju Senke snova i mora Milana Mihajlovi}a.

Verovatno ve} razmi{ljate o slede}em Be-musu - mo`ete li nam barem uop{teno re}i ukom smeru se zaputio ve} sada?

- Opsada Beograda. Siege of Belgrade. Pod ovimsloganom odvija}e se idu}i Bemus. Iako je pro-gram ve} u prili~noj meri gotov, ne bih jo{ govorioo detaljima. Sa~ekajmo da se ovaj Bemus zavr{i iodmah potom pri~a}emo o narednom.

OtvaranjeENSEMBLE ORCHESTRAL DE PARIS (L’ensembleorchestral de Paris) & KAMERNI HOR Accentus- Lorans Ekilbe ( dirigent), Mirej Delen{ (sopran) i Me-

tju Bruk (bariton);- Hektor Berlioz (1803-1869) - Religiozna meditacija

(Tristia, op. 18 br. 1) za hor i orkestar (1831), na sti-hove Tomasa Mura (5 minuta) & Kleopatrina smrt -lirska scena za sopran i orkestar, H. 36 (1829) natekst Pjer-An`a Vjejara (20 minuta);

- Gabrijel Fore (1845-1924) - Rekvijem u d-mollu, op.48, za sopran, bariton, hor, orkestar i orgulje - 1887-1890, verzija iz 1900. (35 minuta);

- Kompozicije na programu otkrivaju dve veoma raz-li~ite umetni~ke li~nosti. Hektor Berlioz i GabrijelFore, u svom stvarala{tvu, bave se razli~itim anro-vima i inspiri{u se iz divergentnih izvora - a opet,smrt i spasenje, kao ve~ne teme ljudskog promi{lja-nja, spajaju na neobi~an na~in njihove poetike;

- Re~eno je da moj Rekvijem ne izra`ava strah odsmrti, neki su ga ~ak nazvali uspavankom... Ja smrtne vidim kao patnju, ve} izraz novog `ivota, kaosre}u kroz osloba|anje, predavanje vi{im sferama...(Gabrijel Fore).

- Sava centar, 15. oktobra od 20.30 sati- Cene ulaznica 500, 1.500, 2.000 dinara

Etno-programMUZIKA SRBA GRANI^ARA- Izbor i komentari - Dimitrije Golemovi}- Dom omladine, 16. oktobra od 12 sati; Ulaz slobodan

RadionicaSA-U^ESNI[TVO / COMPLICITÉS- Cirkuska umetnost i osobe sa specijalnim potre-

bama.- Jugoslovensko dramsko pozori{te, 16 oktobra od 14

sati; Ulaz slobodan

KoncertI[TVAN VARGA - violon~elo & GABOR ALOG - klavir- List - Elegija br. 1 za violon~elo i klavir;- Ligeti - Sonata za violon~elo solo;- List - La lugubre gondola, za violon~elo i klavir;- Ligeti - Etide za klavir (izbor);- List - Elegija br. 2 za violon~elo i klavir;- Kurtag - Znakovi, igre i poruke za klavir solo i vi-

olon~elo solo (naizmeni~no);- List - Die Zelle in Nonnenwerth za vi-

olon~elo i klavir;- Kurtag - Znakovi, igre i poruke za klavir solo i vi-

olon~elo solo ( naizmeni~no);- Kodaj - Adagio za violon~elo i klavir;- Bartok - Prva rapsodija za violon~elo i klavir.- Kolar~eva zadu`bina, 16. oktobra od 20 sati- Cene ulaznica 300, 500, 700 dinara

Cirkuska predstavaSA-U^ESNI[TVO / COMPLICITÉS- DANAS SAM SRE]AN [TO SAM ZAJEDNO!, Pro-

dukcija l’Espace Catastrophe/Creahm, Brisel;- Cirkuski ske~evi, mali biseri i (ne)namerne

oma{ke za 11 umetnika sa mentalnim hendi-kepom i sedam profesionalnih umetnika nasceni. Predstava Sa-u~esni{tvo pozivagledaoce da prekora~e granice iz-me|u normalnog i nenormalnog,obi~nog i izvanrednog, izme|u razli~itostii ravnodu{nosti, sna i realnosti, ali i granice iz-me|u govora i gesta, scene i publike... Stvore-na je za sanjare, ne`ne ludake i cirkuske DonKihote, koji su spremni na sve da dosegnu ne-dosti`nu zvezdu.

- Jugoslovensko dramsko pozori{te, 17. oktobraod 20 sati

- Cena ulaznica 300 dinara

direktora Zorana Eri}a, zatim po premijerama,po raritetnim programima, po - nadamo senovim - interpretacijama dobro poznatemuzike, po ~etiri ekskluzivne umetni~keradionice, i da, po koncertu Borisa Berezovskogu Areni. esto mi je ovih dana u mislimasolisti~ki nastup Lang-Langa na otvaranjuOlimpijade u Pekingu kad je svirao na stadionupred vi{e stotina hiljada ljudi. Ne}e Berezovskisvirati ni pred 25.000 posetilaca, ali ovaj nastupbi trebalo da sasvim pomeri granice ne samoBemusa, ve} i uobi~ajenog poimanja koncertaklasi~ne muzike. Ovaj koncert je poklon,upozorenje, provokacija, istra`ivanje, edukacija(svih nas zajedno), prekretnica, otvaranje,dokaz da je muzi~ki ~in i te kako iv, zanimljiv,nezamenljiv...

Kako biste opisali ukupnu auru okoovogodi{njih Sve~anosti i produkcijski iumetni~ki?

- Radost!Jugokoncert i aktuelni umetni~ki direktor

Zoran Eri}, izuzetnu pa`nju ove godineposve}uju novim delima - recite namnekoliko re~i o svim premijerama koje nasnarednih dana o~ekuju?

- Slu{a}emo mnogo premijera: sticajemokolnosti dva koncerta Filipa Glasa - trenutno usvetu veoma aktuelan Drugi koncert za violinu iguda~e, etiri ameri~ka godi{nja doba, kao injegov deset godina star Klavirski koncert kojinismo imali priliku da ~ujemo u Beogradu.Porud`bina Bemusa je poverena MilanuMihajlovi}u koji je inspirisan~etrdesetogodi{njicom rada Hora CollegiumMusicum komponovao novo delo za enski hor iorkestar. Jugokoncert je u okviru projektaEvropske asocijacije festivala MusMA, koji jeokrenut mladim evropskim autorima, poru~iokompoziciju za klavir od Bo`idara Obradinovi}a.Slu{a}emo i novi Koncert za violinu i guda~eVuka Kulenovi}a i dosad neizveden Koncert zaklavir Aleksandra Obradovi}a. Nikako naposlednjem mestu je dugo o~ekivana premijeraopere Mileva inspirisana ivotom briljantnematemati~arke i fizi~arke Mileve Mari} Ajn{tajniz pera Aleksandre Vrebalov.

Da li mo`ete da izdvojite jo{ nekolikodoga|aja koje beogradska publika i gostiBeograda nikako ne bi smeli da propusteovog oktobra?

- Otvaranje sa francuskim ansamblima iharizmati~nom dirigentkinjom Lorans Ekilbe(pre svega Foreov Rekvijem).

Dva ~elisti~ka resitala - I{tvana Varge i Gabora^aloga, sa programom koji predstavlja svojevrsnioma velikim ma|arskim kompozitorima ikoncert Mi{e Majskog koji }e svirati ovoga putasa svojom }erkom Lili za klavirom.

Cirkusku predstavu Sa-u~esni{tvo u kojoju~estvuju i osobe sa mentalnim hendikepom.

Koncert na Listov ro|endan sa ansamblimaRTS i maestrom Bojanom Su|i}em,Berezovskog...

Ovo je ba{ nezahvalno! Sada bih nabrojalasve programe na Bemusu! On je ove godineprosto divan!

ODMERAVANJA: Biljana Zdravkovi}, direktorka Jugokoncerta

Bemus je ove godine

prosto divan

Bemus je jedan od najboljih i najsiroma{nijih festivala u regionu. Bemusje oduvek imao jasnumisiju, profil ozbiljnogumetni~kog poligona nakome se na{a muzikaodmeravala sa onom„velikom“ iz Evrope isveta, i predstavljao jemesto okupljanja ne samoumetnika ve} i poklonikamuzike i naj{ire publike

“

O[TRICA SADA[NJICE: Zoran Eri}, umetni~ki direktor 43. Bemusa

Ekskluzivnost i neponovljivost

Li~ni pe~at. Ekskluzivnost.

Neponovljivost. To su stvarina kojima insistiram i va`nomi je da na Bemusu, o ~ijemprogramu brinem, bude {to

vi{e nadahnutog, li~nog ineponovljivog

PROGRAM 43. BEOGRADSKIH MUZI^KIH SVE^ANOSTI PROGRAM >>>

SA-U^ESNI[TVO / COMPLICITÉS

VIV 43. BEOGRADSKE MUZI^KE SVE^ANOSTID SUBOTA - NEDELJA, 15 - 16. OKTOBAR 2011. | DANAS

A ko ste zauvek zapamtili dolazak Kronoskvarteta na Bemus 2002, sa delom do-ma}e autorke Aleksandre Vrebalov, on-da je Bemus pred nama prilika da obno-vite svoje davna{nje predivne uspome-

ne i prepustite se njenoj najnovijoj odva`nosti da se saansamblom Srpskog narodnog pozori{ta iz Novog Sa-da upusti u istra ivanje ivota i li~nosti jedne nevero-vatne ene, poreklom sa ovog tla, koja mo`da jo{ uvekdo ovog trenutka nije tretirana sa ovako dubokim po-{tovanjem i umetni~kom delikatno{}u. AleksandraVrebalov podelila je sa nama svoje autorske uvide uli~nost Mileve Mari} Ajn{tajn, a nakon premijere nje-ne opera Mileva u SNP u Novom Sadu i na ovom Be-musu valjalo bi da se svako od nas lati dubljeg razmi-{ljanja o ovoj na{oj izuzetnoj sunarodnici.

Ponovo ste na Bemusu nakon niza godina, alisvakako opet jednim izuzetnim povodom - neka-da Kronos kvartet, sada ansambl SNP iz NovogSada, Beogradske muzi~ke sve~anosti i va{e naj-novije delo, opera „Mileva“ - se}ate li se prethod-nog Bemusa sa nekim naro~itim detaljima uspo-mena i kako se generalno ose}ate pred svoje ak-tuelno autorsko prisustvo 2011. godine?

- Mog prethodnog u~e{}a na Bemusu se}am sekroz prizmu NATO bombardovanja i hrabre odlu-ke tada{nje selektorke Ivane Stefanovi} da na Be-mus pozove ameri~ki Kronos kvartet. Iako je mojkomad na tom programu bio kratak, ose}ala samda sam deo ne~eg va`nog ~ak u {irem smislu va`ni-jeg od same umetnosti. Kronos je nastupao to ve~eu Sava centru posle {etnje ulicom Kneza Milo{a -se}am se duga~ke ti{ine dok smo hodali pored sru-{enih zgrada u centru Beograda.

Se}am se da je Dejvid Herington, violinista kvar-teta, u najavi Panonije (mog komada koji su tadasvirali) rekao kako su presre}ni da su tu muziku do-neli njenoj ku}i. Tim gostovanjem Kronosa u Beo-gradu moja muzika po~ela je da se izvodi u Srbiji. Upublici je bio Zoran \in|i}, kao i Zoran Eri}, sada-{nji selektor Bemusa koji je obele`io moje kompo-zitorsko sazrevanje. Bio je veliki doga|aj.

Ovogodi{nji Bemus ogroman je doga|aj za me-ne - ose}am se privilegovano. A i Mileva je stigla ku-}i - posle rada Vide Ognjenovi} na libretu u Kopen-hagenu i mog pisanja muzike u Njujorku i na ra-

znim drugim mestima, imam ose}aj da se ceo svetkompresovao na tom kvadratu, na pozornici, i tajose}aj kompletnosti je zaista poseban.

Va{e delo inspirisano je, dakle, jednom naro-~itom li~no{}u, ~ija je vrednost nekako svih pro-teklih godina i decenija i{la ruku pod ruku sa iz-vesnom dozom neosvetljenosti do kraja, ~ak mi-sterioznosti - jeste li privatno i umetni~ki bili ve}zainteresovani za li~nost Mileve Mari} Ajn{tajn ipre kontakta sa delom gospo|e Vide Ognjenovi}ili se sve dogodilo ipak zajedno i odjednom?

- Kad sam u prole}e 2008. pri~ala sa MilivojemMla|enovi}em, tada{njim upravnikom SNP o jubi-larnoj sezoni, rekao je da je pozori{te zainteresova-no za lokalnu temu - tada sam predlo`ila Milevu.Vizija Ajn{tajna koji sa Milevom {eta po Novom Sa-du i jede sladoled bila mi je inspirativna. Predlo`ilasam Milevu i zato {to njena sudbina ima mnogoelemenata koji su po intenzitetu i bogatstvu prevo-divi u operu - to je sudbina tragi~na, sa karakteri-ma ve}im od ivota, sa ljubavi ogromnom i nesre}-nom, u kojoj je Mileva i heroina i mu~enica.

Vida Ognjenovi} je zbog svoje dugogodi{nje in-spiracije i pisanja o Milevi Mari} Ajn{tajn bila najbo-lji i najlogi~niji izbor za libretistu, i na moju veliku ra-dost, slo`ila se da napi{e libreto po svojoj drami.

Da li je va{ kompozitorski rad bio, da jo{ detalj-nije pojasnimo, baziran isklju~ivo na komadu

ili ste sproveli i li~no istra`ivanje Milevine li~no-sti i zabele`enih podataka iz njenog ivota?

- Moj proces rada podrazumeva upoznavanje saistorijskim ~injenicama i sa {to vi{e konkretnih de-talja koji kasnije naj~e{}e asocijativno odre|uju ikreativni proces i samo delo. U Milevi postoje odstu-panja od istorijskih ~injenica, kao na primer na kra-ju prvog ~ina gde po libretu Albert i Mileva ~ekajuNovu godinu zajedno. Istorijski, Albert je novi vekdo~ekao sa roditeljima, a ne sa Milevom. Zato samposlednju scenu muzi~ki re{ila kao valcer u komeipak nema prave sre}e; taj kraj prvog ~ina muzi~kise vi{e oslanja na istorijsku ~injenicu nego na tekstlibreta, jer su u tom simboli~kom trenutku ulaska unovi vek Albert i Mileva ve} bili razdvojeni.

Najlep{i deo istra`ivanja bio je vezan za susret saunukom Helene, Milevine drugarice - prof. dr Mi-lanom Popovi}em, ~ija me je knjiga Jedno prijatelj-stvo sa psiholo{kom analizom promene Milevinogkaraktera posle udaje, opredelila da Milevin lik po-delim u dve operske uloge.

^ime ste najvi{e bili fascinirani u vezi MileveMari} Ajn{tajn, da li bi ona bila bitno druga~ijada je izostao njen brak sa ~uvenim AlbertomAjn{tajnom ili bi i u tom slu~aju va`ila za neiz-merno va`nu li~nost poreklom sa ovog tla?

- Milevin status kod nas je vrlo kontroverzan - ilije potpuno nepriznata i ignorisana jer je bila klasi~-

ni the other - iselila se iz zemlje, imala vanbra~nodete, bila udata u drugu veru, imala mentalno obo-lele sestru i dete, bila je razvedena. Sve su to bili ta-bui, i sve to jo{ na po~etku XX veka. S druge strane,bila je mitologizovana. Ajn{tajn mo`da nikad ne binapisao Teoriju relativnosti da nije Mileve, ali i ta-kav na{ stav Milevu Mari} na neki na~in obezvre-|uje, jer {alje poruku da ako nije ona zaslu`na zaTeoriju, onda nam nije ni va`na ni zanimljiva.

U mom najli~nijem odnosu prema njoj, preovla-davaju teme `enske - {ta zna~i biti jedino `ensko uklasi studenata, {ta zna~i imati visoke aspiracije i bri-lijantan um i onda se (kao `rtva vremena i kulture)odre}i svih snova i posvetiti se porodici, i to porodicikoja se raspada na toliko mnogo na~ina; zatim inspi-rativno mi je bilo i to {to je sa samo dvadesetak godi-na bila u i`i progresivnih ideja, intelektualnih deba-ta, izuma, i {to je znala da odabere najve}eg genija XXveka, kao i on nju; {to je ivela slobodno, {to nikad po-sle razvoda nije govorila protiv Ajn{tajna. U negativ-nom smislu, fascinirala me je njena hermeti~nost, i to{to nikad posle razvoda nije imala elju da se bavi na-u~nim radom; zanimljivo je i da nije htela da se vratiu Srbiju da ivi - gajila je kaktuse i brinula se o {izofre-ni~nom mla|em detetu posle Albertovog iseljenja uAmeriku gde mu se posle pridru`io i stariji sin.

Da li ste od po~etka imali na umu odre|ene soli-ste sa izvesnim, ne mo`da striktno samo uobi~aje-nim peva~kim kvalitetima, koliko ste bili dakle uprilici da li~no birate i prethodno detaljno budeteobave{teni o ansamblu i pojedinim tuma~ima ulo-ga, ili je sve i{lo spontano i bez previ{e pode{avanja?

- Sve je i{lo ba{ kako ka`ete - bez previ{e pode-{avanja jer smo `eleli da se maksimalno usredsre-dimo na novosadske peva~ke snage. Poslala samraspon glasa za svaku ulogu i kratak opis karakte-ra, i od toga smo krenuli. Sastavljena je podela kojase pokazala kao idealna i po peva~kim i po gluma~-kim afinitetima. Nema ni~eg uzbudljivijeg nego kadvam peva~ ka`e da se ose}a kao da je karakter/ulo-ga napisana ba{ za nju/njega.

U ansamblu se pojavljuju i neki karakteristi~-ni instrumenti koji daju lokalnu boju, ali i glasAlberta Ajn{tajna li~no?

KoncertMI[A MAJSKI - violon~elo & LILI MAJSKI - klavir- Betoven - Sedam varijacija na Mocartovu „^arobnu

frulu“;- Brams - Sonata br. 1 u e molu, op. 38;- Granados -Intermezzo (Goyescas);- Granados - Andaluza, {panska igra op. 37/5;- Sarasate - Playera;- Albeniz - Tango;- Kasado - Requiebros;- De Falja - [panska narodna svita;- Kolar~eva zadu`bina, 18. oktobra od 20 sati- Cene ulaznica 1.000, 1.800, 2.500 dinara

Majstorski kurseviKREATIVNA MAJSTORSKA RADIONICA JOVANA KOLUND@IJE- Guarnerius, od 12. do 19. oktobra

KoncertKREATIVNA MAJSTORSKA RADIONICA JOVANA KOLUND@IJE- Festivalski orkestar sastavljen od najboljih mladih gu-

da~a Srbije - Mladen Tarbuk (dirigent), Jovan Kolun-

d`ija (violina), Nada Kolund`ija (klavir) iLana Trotov{ek (violina);

- Vivaldi - Koncert za dve violine, guda~e ikontinuo, a-moll, op. 3 br. 8, RV 522;

- J. S. Bah - Koncert za dve violine, guda~e ikontinuo, D-moll, BWV 1043;

- Dvor`ak - Nokturno za guda~e, H-dur, Op. 40 (B47);Glas - Tirol, koncert za klavir i guda~e (srpska premi-jera).

- Kolar~eva zadu`bina, 19. oktobra od 20 sati- Cene ulaznica 500, 700, 900 dinara

Majstorski kurseviKREATIVNA MAJSTORSKA RADIONICA MARIJANE MIJANOVI]- Umetnost pevanja muzike baroka; Velika umetnica,kontraalt Marijana Mijanovi}, osvojila je sve svetskescene. Sara|ivala je sa najve}im majstorima barokneinterpretacije na{eg vremena (sa Vilijamom Kristijem,

Emanuelom Hajmom, FabiomBjondijem, Markom Minkovskim,

Filipom Herevegeom, Reneom@akobom, @an-Kristofom Spinozi-

jem...) i ansamblima kao {to su Les ArtsFlorisants, Europa Galante, Les Talents

Liriques, Venice Baroque Orchestra, Le ConcertD’Astrée, Les musiciens du Louvre...- Sala Muzi~ke {kole „Stankovi}“, od 16. do 19. oktobra

KoncertKREATIVNA MAJSTORSKA RADIONICA MARIJANE MIJANOVI]- Zdenka Ostadalova (~embalo); Stru~ni saradnik Ane-

ta Ili};- Monteverdi, Hendl, Vivaldi.- Atrijum Narodnog muzeja, 19. oktobra od 22 sata- Cena ulaznica 600 dinara (na blagajni Kolar~eve zadu-

`bine)

KoncertCAMERATA SERBICA- Aleksandar Markovi} (dirigent),

Sr|an Gruji} (violina), Maja Raj-kovi} (klavir);

- Balakirjev - Islamej;- Vuk Kulenovi} - Koncert za violinu i

guda~ki orkestar (premijera);- Aleksandar Obradovi} - Koncert za klavir br. 3 Pro li-

bertate (premijera);- Borodin - Simfonija br. 2.- Kolar~eva zadu`bina, 20. oktobra od 20 sati- Cene ulaznica 500, 700, 900 dinara

Pozori{na predstava^AROBNA FRULA- Lutkarska predstava po motivima Mocartove opere;

Zagreba~ko kazali{te lutaka (sa muzikom iz Mocarto-ve opere); reditelj Kre{imir Dolen~i}; prema motivima

libreta Emanuela [ikanadera napisalaAna Tonkovi} Dolen~i}.- Pozori{te Bo{ko Buha, 21. oktobra od

20 sati- Cena ulaznica 400 dinara

Pozori{na predstavaKRALJ PRISLU[KUJE

- Lutkarska predstava po motivima pri~e Itala Kalvina;Zvo~no gledali{~e za otroke (Ljubljana); koncept, re`ijai muzika Peter Kus; tekst Neboj{a Pop Tasi}, Peter Kus;dramaturg Neboj{a Pop Tasi}; lutke i scenografija Gre-gor Lorenci; originalni instrumenti Peter Kus, Jurij Kus,Darko Koro{ec; dizajn svjetla Borut Bu~inel; animatorilutaka i muzi~ari Miha Arh, Gregor Cvetko, Peter Kus;

- U kratkoj pri~i Kralj prislu{kuje Italo Kalvino opisuje kra-lja koji u paranoi~nom i neprestanom strahu od gu-bitka vlasti, danono}no sedi na prestolu, ~uvaju}i ga.Jedini kontakt sa ivotom na dvoru su zvuci koji se sli-

vaju u njegove odaje: koraci slugu,{apati i govorkanja, jutarnje fanfareprilikom podizanja zastave, sve~a-nosti, gradska buka na drugoj stra-ni, mete`i, topot konja... On ne vidiodakle zvuci dolaze, ali je opsednutnjihovim zna~enjem i sudbinom ko-

ju mu donose. Suludo ispitivanjetih mnogobrojnih zvukova

prestaje u trenutku ka-da ga jedan od njih pot-

puno o~ara. Kroz prozor vetarnosi glas ene koja peva, glas ~iste

lepote, jedinstven i neponovljiv. Zakralja je to glas slobode.- Jugoslovensko dramsko pozori{te

(Teatar Bojan Stupica), 22. oktobraod 11 sati

- Cena ulaznica 400 dinara

PROGRAM 43. BEOGRADSKIH MUZI^KIH SVE^ANOSTI PROGRAM >>>

Boris BerezovskiVelika reputacija Borisa Berezovskog zasnovana je na ~injenici da je re~ o jednom odnajmo}nijih virtuoza dana{njice i pijanisti obdarenom jedinstvenim unutra{njimsluhom koji se odlikuje sna`nim senzibilitetom.

Ro|en u Moskvi, Berezovski je studirao na Konzervatorijumu u rodnom gradu uklasi Eliso Virsaladze i privatno sa Aleksandrom Sacom. Posle njegovog debija u lon-donskom Vigmoru 1988, Tajms ga je opisao kao „umetnika koji izuzetno obe}ava,kao muzi~ara zapanjuju}eg virtuoziteta i neverovatne snage“. Dve godine kasnijeosvojio je Zlatnu medalju na Me|unarodnom takmi~enju ajkovski u Moskvi.

Redovan je gost najprominentnijih ansambala, kao {to su Kraljevski Konserthe-bau orkestar, Filharmonija Roterdama,Minhenska filharmonija, Frankfurtski ra-dio orkestar, Accademia Nazionale di San-ta Cecilia (Rim), Filharmonija Osla, Naci-onalni orkestar danskog radija, OrchestreNational de France, Philharmonia Orche-stra (London), Njujor{ka filharmonija i Fi-ladelfijski orkestar. Sara|ivao je sa dirigen-tima me|u kojima su Kurt Mazur, [arl Di-tua, Volfgang Savali{, Vladimir A{kenazi,Aleksandar Lazarev, Edrju Liton, MihailPletnjev, Antonio Papano... U kamernojmuzici stalni partneri su mu Bri`it Enge-rer, Vadim Rjepin, Dmitrij Maktin i Alek-sandar Knjazev...

Za izdava~ku ku}u Teldec, Berezovksi jesnimio dela [opena, [umana, Rahmanji-

nova, Musorgskog, Balakirjeva, Medtnera, Ravela i kompletne Listove Transcedental-ne etide. Njegovi snimci sonata Rahmanjinova nagra|eni su sa Preis der DeutschenSchallplattenkritik, a disk sa Ravelovom muzikom je visoko pozicioniran na presti-`nim listama ~asopisa Le Monde de la Musique, Diapason, BBC Music Magazine i In-dependent on Sunday. Berezovski je i dobitnik nagrade Muzi~kog magazina BBC...

U sezoni 2010/11, pored brojnih resitala u najpresti`nijim dvoranama sveta, Bo-ris Berezovski je nastupao kao solista na evropskoj turneji sa orkestrom The SantaCecilia Orchestra pod dirigentskom palicom Antonija Papana. Januara 2012. o~eku-je ga debi sa Berlinskom filharmonijom.

... I na kraju, posle nekoliko savr{eno izvedenih biseva, ostavljeni smo sa mi{lju daje Boris Berezovski jedan od najve}ih pijanista dana{njice (Martin Adams, Irish Ti-mesv, maj 2009).

ISTRA@IVANJA: Aleksandra Vrebalov, kompozitorka, autorka opere „Mileva“ koja }e premijerno biti izvedena na ovogodi{njem Bemusu

Isprepletenostideja i `ivota

U mom najli~nijem odnosuprema Milevi preovladavajuteme `enske - {ta zna~i biti jedino `ensko u klasi studenata, {ta zna~i imati visoke aspiracije i briljantanum i onda se odre}i svih snova i posvetiti se porodicikoja se raspada. Inspirativnomi je bilo i to {to je sa samodvadesetak godina bila u `i`i progresivnih ideja, intelektualnih debata, izuma,i {to je odabrala najve}eg genija XX veka, kao i on nju

“

Upravo sam zavr{ila klarinet kvintet „Na{ li~ni Vavilon“ za Dejvida Krakauera i Kronos kvartet: Aleksandra Vrebalov

Strana VI

JOVAN KOLUND@IJA

MARIJANA MIJANOVI] ^AROBNA FRULA

Ensemble orchestral de ParisOSNOVAN 1978, ansambl je sa svoja 43 muzi~ara za kratko vreme postao vode}i kamerni orkestar uFrancuskoj. Stekao je reputaciju unikatne pojave u pariskom kulturnom pejsa`u rafiniranim izboromrepertoara, edukativnim programima i osvajanjem novih koncertnih prostora.

Orkestar su vodili @an-Pjer Valez, Armen @ordan, @an-@ak Kantorou i D`on Nelson (po~asni muzi~ki direktor),da bi se 2009. pridru`ili i drugi umetnici - D`ozef Svensen (glavni gostuju}i dirigent), kamerni hor Accentus podupravom Lorans Ekilbe, solo-violinistkinja Debora Nemtanu i kompozitori D`ejms Mekmilan i Tijeri Eske{.

Ansambl nastupa sa vode}im umetnicima - Hajnrih [if, Luj Langre, Maksim Vengerov, Fabio Bjondi, DaglasBojd, Bri`it Engerer, Patricija Kopa~inska, sestre Labek, Pol Luis, Emanijel Paji, ser Rod`er Norington, StivenKova~evi}, Vadim Rjepin, @an-Iv Tibode i mnogi drugi.

Pored redovnih koncerata u Parizu ansambl ~esto nastupa na turnejama (Japan, Evropa, Ju`na Amerika) inastupa na svim vode}im festivalima. Samo u poslednjih 10 godina Ensemble orchestral de Paris je ostvario 20trajnih snimaka koji svedo~e o raznolikosti repertoara - vokalna muzika, oratorijumi, programi kamernogorkestra, savremena muzika... Orkestar nosi izraziti pe~at anga`ovanosti - zala`e se za edukaciju,ravnopravnost, solidarnost, razvoj civilnog dru{tva. U okviru svog programa Paris Play-Direct Academy ~lanoviansambla rade sa studentima muzike. Me|unarodne projekte ansambla podr`avaju grad Pariz, Ministarstvokulture Francuske i korporativni sponzori koji deluju pod okriljem Asocijacije Crescendo. Vi{e informacija nawww.ensemble-orchestral-paris.com.

Kamerni hor AccentusJEDAN od najslavnijih ansambala za savremenumuziku, kamerni hor Accentus ove godine obele`avadve decenije. Hor, ~ije je osniva~, dirigent i umetni~kidirektor Lorans Ekilbe, posve}en je izvo|enjukapitalnih a cappella kompozicija i savremenih dela.^asopis Magazine nedavno je svrstao Accentus me|u10 najboljih horova na svetu. Danas hor ~ine 32profesionalna peva~a najvi{eg umetni~kog ranga.

Kritika visoko ocenjuje nastupe ansambla, aposebno izuzetne trajne snimke koji su pobralibrojne nagrade. CD Transcriptions, prodat u vi{e od130.000 primeraka, nominovan je 2004. za Greminagradu, a 2008. je osvojio priznanje Disque d’or. CDizdanje [enberg (sa Ensemble Intercontemporain,2005) dobitnik je nagrade Midem Classique za 2006,a snimak Hajdnovih Sedam poslednjih Hristovih re~ina krstu (sa Akademie fur Alte Musik, Berlin, 2006)smatra se etalonom za interpretaciju ovog dela...Novembra 2011. Accentus izdaje CD sa Ensembleorchestral de Paris - Mendelson, Hrist (oratorijum) ihorske kantate. Posve}en inovativnim i modernimscenskim nastupima, Accentus je prvi ansambl koji jekoristio elektronski e-tuner sistem. Vi{e informacijana www.accentus.fr.

Lorans EkilbeFRANCUSKA dirigentkinja Lorans Ekilbe poznata jekao osniva~, umetni~ki direktor i {ef-dirigentproslavljenog kamernog hora Accentus. Raznolikihinteresovanja, poznata je po zahtevnim visokimumetni~kim standardima i tra`ena kao tuma~ acappella, simfonijskog i oratorijumskog repertoara,

ali i operskih ostvarenja. Zbog toga jeposlednjih 15 godina stekla po{tovanje

kako medija, tako i kolega...Od sezone 2009/10. Lorans

Ekilebe i Accentus imaju trajnusaradnju sa Ensemble orchestral de

Paris i zajedni~ki realizuju brojneprojekte, me|u kojima se isti~u

Berliozovo horsko delo Hristovodetinjstvo i CD Mendelsonove muzike pod

nazivom Hrist i horske kantate. Vi{e informacija nawww.Laurenceequilbey.com.

MirejDelen{

RO\ENA u Alzasu, MirejDelen{ je zapo~ela svoj

muzi~ki `ivot sviraju}i klavir.Po{to je diplomirala muzikologiju,

zapo~ela je karijeru kao lirski sopran u Opara du Rhintuma~e}i rolu u operi Boris Godunov.

Od 1998. redovno u~estvuje na Festivalu u Eks-an-Provansu gde je pevala u Krunisanju Popeje(produkcija Klausa Mihaela Grubera), Don \ovaniju(Piter Bruk), u Okretu zavrtnja (Lik Bondi), Travijati(Peter Musbah) i Rajnskom zlatu pod dirigentskompalicom Sajmona Retla... U narednom periodu MirejDelen{ o~ekuju uloge Ifigenije u Amsterdamu, Elvire(Don \ovani) u Bordou, Valentine (Hugenoti) u Briselu,premijera Jenufe u Avinjonu i Al~este u Kopenhagenu.Vi{e informacija na www.mireilledelunsch.com.

Metju BrukMETJU Bruk nastupa kaosolista u ~itavoj Evropi, uAustraliji, Ju`noj Africi i naDalekom istoku. Nastupao je nafestivalima u Edinburgu,^eltenhamu, Utrehtu, BBC Proms, uAmbroneju, Insbruku... Me|u operskim rolama koje jetuma~io su Polifem, Ismeron, Enej, Evgenije Onjegin,Noje, Figaro, Papageno, Leporelo, Melhior, Mladi Sem(u britanskoj premijeri Bern{tajnove opere A QuitePlace), Vikar (Albert Hering)... Pevao je i u operamaJenufa, Karmen, Su|enje s porotom... Bio je solista naturneji sa English Baroque Soloists i Gardinerominterpretiraju}i uloge Don Alfonsa i Bartola uKraljevskoj opera, Kovent Gardenu, Sali Pleyel u Parizu,Teatru Real u Madridu, i Teatru \uzepe Verdi u Pizi...

Naredna sezona Metjua Bruka je ve} popunjena.O~ekuju ga operske premijere sa Il ComplessoBarocco i Alanom Kertisom, Krunisanje Popeje saansamblom Maggio Musicale Fiorentino, ^arobnistrelac u pariskoj Operi Comique, Hristovo detinjstvoBerlioza sa Ensemble orchestral de Paris, Karmen uGrand Theatre u Luksemburgu... Vi{e informacija nawww.matthewbrook.co.uk.

VIIDANAS | SUBOTA - NEDELJA, 15 - 16. OKTOBAR 2011.VI SUBOTA - NEDELJA, 15 - 16. OKTOBAR 2011. | DANAS 43. BEOGRADSKE MUZI^KE SVE^ANOSTI D43. BEOGRADSKE MUZI^KE SVE^ANOSTID

Z a jednu izvesnu generacijumuzi~ara i muzi~kih afisionadosa,stasalih na samom po~etkudevedesetih, onda{nja premijeraKoncerta za klavir i orkestar Boogie

Vuka Kulenovi}a i dan-danas ima zna~enjespecijalnog doga|aja po kojem se Bemusotada prepoznaje. Svi mi koji smo biliprivilegovani da prisustvujemo u Velikojdvorani Kolar~eve zadu`bine ovomnenadma{nom doga|aju, ose}ali smokonsternaciju i odu{evljenje u isti mah. Kao unekakvim elektrificiranim sedi{tima Kolarca,odvijala se pred publikom jedna zvu~napredstava koja je bila ve}a od svega {to jepretilo naokolo - ~ist trijumf imaginacije ikreacije na ~ijem smo se gorivu mo`da jednimdelom i dokopali dvehiljaditih. A VukKulenovi} je ponovo zaista ovde.

Neizmerno se radujemo {to }emo 2011.prisustvovati jo{ jednoj va{oj velikojpremijeri na Bemusu - verovatno dapoklonici Beogradskih muzi~kih sve~anostipre svega pamte neizrecivi „Boogie“ saAleksandrom [andorovom kao solistom imaestrom Kristijanom Mandealom ispredtada{njeg ansambla Beogradskefilharmonije, kao jedan od vrhunaca ovogfestivala u poslednjih par decenija, pa je ovomo`da i prilika da se i sami vratitedvadesetak godina unazad u pro{lost iispri~ate nam va{ deo uspomena na ovajizuzetan doga|aj?

- ega se se}am? Ne znam ni sam, mnogihstvari, fantasti~ne reakcije publike, ne samo zavreme, odnosno posle izvo|enja kompozicije,nego upravo danima kasnije. Ljudi su migovorili da sve to pamte i dan-danas, iako jeproteklo toliko vremena, neki su mi ~ak reklida su odlu~ili da po~nu da se bave muzikomnakon {to su ~uli Boogie. I zato je to jedantrenutak koji se pamti celog ivota. Pa i meninekako sada izgleda kao da je bilo ju~e, iako jestvarno pro{lo 20 godina! Ja sam takvureakciju mo`da do`iveo samo jo{ neku godinupre, u Bostonu, posle izvo|enja Elektri~nesimfonije. Ne mo`ete zaboraviti trenutak ukome cela sala sko~i na noge u istoj sekundikada se va{a Simfonija zavr{ila. To sumomenti kada muzika deluje gotovofiziolo{ki, tako da kompletno cela sala delujekao jedna osoba. Eto, ta dva koncerta }uverovatno pamtiti. Nisu neki drugi koncerti,naravno, manje va`ni - nekad samog sebeube|ujem da mi to ~ak nije ni zna~ajno kakodrugi reaguju, me|utim - va`no je, a posebnoje drago kada je to tako emotivno, da 1.000 ili

2.000 ljudi reaguje kao jedan! To je zaistane{to, ~ovek se ose}a sigurno jako sretan kadse to dogodi.

Mo`ete li u nekoliko re~i da nam opi{eteokolnosti nastanka ovog dela?

- To je bilo vreme pre 20 godina kada je ratna neki na~in ve} po~eo, kao {to svi znamo, taju`as u kome smo iveli, toga se svi se}aju, netreba ga opisivati, a mo`da je bolje i ne se}atiga se isto tako. [to se mene li~no ti~e, ja samimao tu ideju za koncert, da iskoristim unjemu neke elemente popularne muzike,bugija, i to posebno za klavir. I tu postoje dveslike Pita Mondrijana, jednu je nazvao Bugi, adrugu Ratni Bugi, sada ispada da sam kaoinspirisan Mondrijanom (smeh). Tako da samja oba naslova iskoristio u jednom i tajtrenutak kada je rat po~injao ovde kod nas,povezan je sa vremenom kad je moj Boogienastao, kao i sa nekim mojim raspolo`enjem.Ne znam da li sam ga ba{ ja ili mo`da nekodrugi tada opisao kao „paklenu, demonskuigru“, ali to mo`e uostalom da se na|e i umnogim mojim drugim kompozicijama kaoneka takva vrsta karaktera. Naziv je dakleimao dvostruko zna~enje i pozajmljen je izMondrijana, iako nema nikakve veze sa njim,a najmanje su me inspirisale pomenute slike.

Aleksandar [andorov je tada tako|e solistau veoma specijalnom, superiornom

trenutku svoje karijere, pijanista osobenogsenzibiliteta, kakvog nije bilo jo{ do tada kodnas - jeste li njega od prve imali na umu?

- Njega sam zaista imao na umu kad sampo~eo da pi{em, na neki na~in kao da sam inapisao koncert za njega i mislim da sam mu~ak i svirao delove dok su nastajali. Zato {to jeon posedovao taj mo}an zvuk i specifi~nutehniku, taj ton koji mo`e da izdr`i da svira sacelim orkestrom, da ne ka`em „protiv“ celogorkestra, ma svakako da sam ba{ njega imaona umu! I nisam ni{ta pogre{io jer sam dobioba{ ono {to sam i tra`io.

Na ovogodi{njem Bemusu, pak,slu{a}emo va{ Koncert za violinu i guda~kiorkestar sa Sr|anom Gruji}em kao solistomuz ansambl Camerata Serbica pod upravomAleksandra Markovi}a u premijernomizvo|enju i uz va{e prisustvo. Kako bisteopisali ovaj novi Violinski koncert? Jeste li iovog solistu tako|e od po~etka eleli?

- @eleo sam Sr|ana Gruji}a, on je sviraomoj Lidijski pejza` i tu je re~ ne samo ojednom prijateljstvu, nego i o svojevrsnojsentimentalnoj vezi sa pro{lo{}u. On je tajPejza` sa velikom ljubavlju svirao, zaistaizvanredno i siguran sam, a ve} sam ga ~uotokom leta, da }e i ovaj koncert tako svirati.

Mo`ete li nam re}i ne{to pobli`e o ovomdelu za beogradske slu{aoce?

U festivalskoj vrevi aktuelnog izdanjaBeogradskih muzi~kih sve~anosti,koncert Akademskog `enskog ka-mernog hora Collegium Musicumna Kolarcu, kojim ovaj ansambl

pod upravom svoje nadahnute i energi~ne diri-gentkinje, Darinke Mati} Marovi}, obele`ava 40godina postojanja - doga|aj je koji jednostavnone smete propustiti. Izme|u ostalih atraktivnihdela na repertoaru ovom prilikom, pa`nju naro-~ito pleni premijerno izvo|enje ovogodi{nje po-rud`bine Bemusa, dela Senke snova i mora za hori orkestar, uglednog ovda{njeg kompozitora i vi-soko cenjenog Bemusovog autora u vi{e prethod-nih izdanja festivala, Milana Mihajlovi}a. O spe-cijalnoj emociji utkanoj u ovo jedinstveno delo injegovoj kontemplativnoj auri upravo razgova-ramo sa autorom dela.

Profesore Mihajlovi}u, va{e aktuelno delo„Senke snova i mora“, porud`bina Bemus fe-stivala 2011, pobu|uje veoma mnogo pa`njeve} unapred - da li biste za po~etak mo`da iz-neli nekoliko se}anja na va{a prethodna autor-ska prisustva na Beogradskim sve~anostima,ali i opisali va{ li~ni odnos prema Bemusu krozgodine?

- Bemus je oduvek bio doga|aj za ovaj grad, aza nas muzi~are prava sve~anost - jo{ od srednjo-{kolskih i studentskih dana, kad smo provaljiva-li u Kolarac da bismo ~uli velike svetske ansam-ble i umetnike - kao na primer Karajana sa Ber-linskom filharmonijom. Za mene kao kompozi-tora upravo je ovaj festival predstavljao podsticajza stvaranje i svojevrsnu meru sazrevanja krozgodine mnogih porud`bina i divnih izvo|enja.Moj prvi veliki profesionalni uspeh bio je 1972,kada sam dobio nagradu Bemusa za Preludijum,ariju i finale. Kompoziciju je tada izveo OskarDanon sa Beogradskom filharmonijom, a zahva-ljuju}i tom izvo|enju, partituru je {tampala po-znata lajpci{ka izdava~ka ku}a Peters. Od tada jeve}ina mojih kompozicija izvo|ena na Bemusu,a neke od njih, poput simfonijskog Mementa ko-jim je festival otvoren 1993, do`ivele su zna~ajanuspeh kroz nagrade i brojne interpretacije kodnas i u svetu. Bemus ima i posebnu publiku predkojom sam uvek uzbu|en i po~astvovan.

Naslov dela melanholi~an je i prekrasan u istimah - kako je do njega do{lo i {ta je bila klju~-na inspiracija za nastajanje ove kompozicije?

- Dugo sam tragao za stihovima koji nose at-mosferu prigu{ene, latentne dramatike u diskret-noj igri svetla i tame, kakvu sam `eleo da ostva-

rim razmi{ljaju}i o li~nom iskustvu zna~enja jun-govskog pojma senke, kao druge strane svakogdobra i svakog zla. I kao i uvek kada stvaram ilipo~injem da stvaram, mnogo sam razgovarao sasvojom suprugom Marijom Kova~ koja je na kra-ju, kao muzi~ki pisac koji duboko ose}a muzikui re~, ali i moj senzibilitet, prona{la prekrasne sti-hove mlade Kristine koji su me poneli. Zajednosmo odabrali tri pesme prepune melanholije, uz-dr`ane strasti, filozofske zapitanosti, ali i neobi~-nih dramskih obrta, a Marija je kompoziciji da-rovala ovaj neobi~an i poeti~an naslov.

Izme|u svih drugih mogu}nosti, opredeliliste se dakle ba{ za stihove mlade pesnikinjeKristine Janjetovi} - koliko dugo poznajetenjenu poeziju i da li ste mo`da imali prilike dasa njom razgovarate o izabranim pesmama uovom slu~aju?

- Mladu beogradsku pesnikinju Kristinu Ja-njetovi}, koja je ve} za svoje prve zbirke pesamanagra|ena Oktobarskom nagradom, krase nekeosobine li~nosti koje su meni veoma bliske i dra-ge, a to je pre svega skroman i diskretan stav pre-ma svetu i odsustvo potrebe za publicitetom. Ni-smo se sreli niti razgovarali jer ona sada `ivi uKotoru, a ja i ne mislim da je neophodan susretizme|u pesnika i kompozitora na bilo kom nivouosim transcendentnog. Kristina }e prisustvovatipremijeri na Bemusu i nadam se da }e joj se mo-ja muzika dopasti.

Pesme „Ka`e{“, „More“ i „Sanjam“ nose jed-nu specijalnu emociju, koju je te{ko opisati umalo re~i - kako ste vi do`iveli svaku ponaosobi je li bilo te{ko prevesti ove stihove u sopstve-no muzi~ko delo i nameniti ih horskom izvo-|enju?

- Kompozicija predstavlja poemu jedinstveneceline, ~ija su tri stava tematski i formalno pove-zana. Prvi stav (Ka`e{) razvija se u atmosferi skri-vene napetosti i apsurda koji izvire iz re~i „smrtnam od Boga dar“. Odabrao sam ove stihove ko-ji izviru iz velike filozofske dubine, tragaju}i zasmislom i utehom zbog pogibije dvanaestogodi-{njeg de~aka Janija, sina moje sestri~ine. Otudmotivi nevine jednostavnosti rastrzani odjecimaekstati~nog Malerovog Adagietta.

Drugi stav (More) je tamno osen~ena, nostal-gi~na slika tajne koja vibrira zvucima ti{ine, mo-ra i zvona, uzdi`u}i se nad zidinama drevnoggrada. Posvetio sam ovaj stav na{oj Dari, eni „izKotora“, ~ija je `ivotna energija inspiracija i darza na{u muziku i muzi~are. Tre}i stav (Sanjam) -komentar nije potreban kada se pro~ita pesma -posve}ujem kraju XX veka koji je zavr{en kao ko-{marni san ~ija senka jo{ uvek traje.

Kad smo ve} kod hora, va{a kompozicija„Senke snova i mora“ posve}ena je 40. godi-{njici postojanja ansambla Collegium Musi-cum i naravno izuzetnoj li~nosti njegovog diri-genta, Darinke Mati} Marovi} - kakva je i koli-ko duga va{a saradnja sa ovim horom i koja susve va{a dela do sada izvodili?

- Darinku Mati} Marovi} poznajem odavno.Jo{ 1984. je izvela ciklus pesama [ta sanjam zasoliste i `enski hor na stihove Ive Andri}a, a ka-snije i More za me{oviti hor, kao i Silenzio za en-ski hor i kamerni orkestar. Ponosan sam na nje-no prijateljstvo i zahvalan na divnim interpreta-cijama mojih kompozicija.

Najzad, {ta nam mo`ete re}i kao posetilacBemusa, koji koncerti privla~e najvi{e va{eginteresovanja i radoznalosti ove godine?

- Mnogi koncerti na ovogodi{njem Bemusu suinteresantni, a posebno `elim da ~ujem nova de-la Vuka Kulenovi}a i Aleksandre Vrebalov, kao ikompozicije mladih evropskih autora u interpre-taciji Lidije Bizjak. Privla~e me, naravno, i koncer-ti Mi{e Majskog i Borisa Berezovskog.

- @elela sam da Milevin vojvo|anski milje bu-de muzi~ki definisan kako bismo mogli da je pra-timo kroz njeno (Milevino) muzi~ko poistove}i-vanje ili odstupanje od tog bazi~nog konteksta.Opera po~inje scenom u vojvo|anskom ataru ko-jim ranom zorom prolaze tambura{i prate}i ano-nimnog gospodina iz kafane. Ta tambura{ka pe-sma se do kraja opere pojavljuje u mnogo razli~i-tih oblika: kao zvuk muzi~kih kutija, kao se}anjena rodni kraj Mileve i njenih drugarica dok su nastudijama u Cirihu, kao i na samom kraju operepotpuno melodijski i ritmi~ki apstrahovana.

[to se Ajn{tajnovog glasa ti~e, to je samo jedanod elektronskih materijala u operi. Svi konkretnizvuci koji se pojavljuju kao elektronski, unapredsnimljeni elementi, imaju za funkciju da nas svo-jim simboli~kim zna~enjem, vi{e nego konkret-nim, dovedu u emotivno stanje koje za svakog odnas ta simbolika evocira. Kucanje satova, kapa-nje vode, prolasci vozova - svi ti zvuci predsta-vljaju kontinuitete, ritmizirane, koji ponekadukazuju na red, ponekad na raspad - ali uvek naprolazak vremena, na kona~nost.

Ovo je delo posve}eno 150. godi{njici SNP,ali pretpostavljamo da su i tema dela i samaMileva Mari} Ajn{tajn nosioci univerzalnogzna~enja - da li planirate i neku postavku uAmerici ili negde drugde, nakon ove novosad-sko-bemusovske?

- To bih naravno volela i nadam se da }e ba{ova, prva produkcija Mileve u re`iji Ozrena Pro-hi}a na}i svoje mesto i na drugim scenama jersvojom vizuelnom ~istotom i duboko osmi{lje-nim tretmanom simbola i arhetipova u funkcijistvaranja, a ne pevanja ili glumljenja emocije, po-stavlja aktuelna, univerzalna pitanja izme{taju}inas iz lokalnog i istorijskog.

Da li ste uporedo sa „Milevom“ radili na jo{nekom delu srodnog sadr`aja ili naprotiv ba{posve druga~ijeg, budu}i da ovako ogromanrad verovatno pobu|uje i mno{tvo novih ideja?

- Upravo sam zavr{ila „klarinet kvintet“ Na{ li~-ni Vavilon/Babylon, Our Own za Dejvida Krakau-era i Kronos kvartet. Uticaj rada na Milevi bio jeogroman u formalnom uobli~avanju Vavilona usmislu da je ovaj kamerni komad poprimio ne{tood {irine dramatskog luka koji je neophodan zatretman toka vremena u operi. Po{to sam u perio-du od aprila do juna radila istovremeno na Milevii Vavilonu, elela sam da se ta isprepletenost idejai ivota ~uje i u muzici. Tako u Vavilonu koristimglasove Milevine sestre Zorke, a u operi, poslednjeMilevine re~i prati guda~ki kvartet sa klarinetom.U nekom smislu, bez obzira na razli~itost forme imuzi~kih sredstava, oba dela su inspirisana pita-njem prolaznosti i su{tinskoj potrebi ~oveka danekome ili ne~emu pripada da bi mu `ivot imaosmisao.

- Ovaj koncert ima dva stava i postojipauza izme|u njih, me|utim on nemakarakteristi~ne elemente nekog stava~nogkoncerta, jednostavno sam na tom mestuosetio neki trenutak za pauzu. On, prakti~no,kao i manje-vi{e sve moje kompozicije, imataj monisti~ki tok i karakter, odnosno,komad je zasnovan na svega nekolikomotivskih floskula. Iako ovaj Violinskikoncert sadr`i mnogo kontrasta, on je uneku ruku istovremeno sastavljen i iz vrlomalo zaista „razli~itog“ materijala, mada imaposebne odseke. Mogli bismo da ka`emoisto tako da, kao i neki drugi moji koncerti,on ima formu concerta grossa, ali ne ubaroknom smislu, nego vi{e na na~in da jane koristim orkestar ovde u nekoj vrstidijaloga sa solistom, kako to mnogi klasi~niili romanti~arski koncerti ~ine. Ovde prostoutapam violinu-solistu u orkestar, on naprimer svira unisono sa prvim violinama ivodi ih iz jedne situacije u drugu, tako daovde nema u onom klasi~nom kontekstuuloge soliste i orkestra. Iz tog razloga sam se iograni~io na manji guda~ki sastav i to ~ak imanji od uobi~ajenog velikog simfonijskogguda~kog korpusa. Koncert je podeljen naveliki broj deonica, ima veoma mnogorazu|enih kanonskih situacija, ne samo unekom koloristi~kom, nego i u smislu linije ifigura, koje se pojavljuju i kod soliste, a kojeon vrlo ~esto uvodi u orkestar - tako da seoni onda razgranavaju u nekom recimokontrapunktskom kontekstu. Mo`da bi unekom Koncertu i to moglo da se nazovenekim baroknim postupkom, zbog tepolifonije, ali mislim da kada se ~uje zvuk -to nema nikakve veze sa barokom!

Kako proti~u va{i profesorski istvarala~ki dani na Berklee College ofMusic u Bostonu, ustanovi znamenitoj posvom mestu u vrhunskom pru`anjuobrazovanja u oblasti savremene muzike?

- Predajem, dakle, kompoziciju naBerkliju, imam svoju kompozitorsku klasu, asama {kola nudi mnogo mogu}nosti zaista,meni se stvarno svi|a {to poseduje tuotvorenost prema razli~itim anrovima.Imao sam, moram re}i, mnogo uspe{nihstudenata, oko 50 ukupno za ovih 15 godinakoliko predajem u Bostonu. Mnogi od njihzavr{ili su najvi{e stupnjeve {kolovanja isami predaju na nekim fakultetima poAmerici, a usput su i veoma uspe{nikompozitori. A evo, da li je to bilo pretpro{legodine mislim, jedan moj student, RobertoToskano, pobedio je sa svojomkompozicijom na velikom muzi~komtakmi~enju Takemicu u Tokiju i osimnov~ane prve nagrade, Tokijska filharmonijamu je snimila i izvela ovo delo. I sada su ve}pristigli novi i isto tako vrlo dobri mladikompozitori u moju klasu, sve to u najve}ojvisokoj muzi~koj {koli u Americi, sa svojomnadaleko ~uvenom d`ez tradicijom, ali imno{tvom drugih odseka sanajneverovatnijom muzikom tako|e.

200 godina od ro|enja Franca ListaFRANC LIST (22. oktobra 1811 - 22. oktobra 2011)- Simfonijski orkestar i mu{ki

hor RTS - Bojan Su|i}(dirigent), Dejan La-zi} (klavir), Peter Bal-co (tenor);

- List - Totentanz- List - Faust simfonija- Kolar~eva zadu`bina,

22. oktobra od 20 sata- Cene ulaznica 500, 700,

900 dinara

KoncertNOVA GENERACIJA EVROPSKIH KOMPOZITORA- Posvete Francu Listu, koncert u okviru projekta Mu-

SMA (Music Masters on Air) Evropske asocijacije fe-stivala - Lidija Bizjak (klavir);

- Beogradskepremijere - @oaoGodio (Arson); Bo`i-dar Obradinovi} (Po{tarCheval samostalno pobe|uje vreme); Tomas Sme-trins (On the Nature of Program Music); Nana Forte(A broken car); Vit Zuhar (Knots for piano); List (So-nata ha mol).

- Dom omladine, 23. oktobra od 12 sati; Ulaz slobodan

Kompozitorska radionicaMuSMA- Dom omladine, 23. oktobra od 15 do 19 sati; Ulaz slo-

bodan

KoncertGUDA^I SV. \OR\A- Robert Mekdafi (violina), Marija [pengler (violina);- Glas - etiri ameri~ka godi{nja doba (srpska premi-

jera); Pjacola - etiri godi{nja doba u Buenos Ajresu;- Kolar~eva zadu`bina, 23. oktobra od 20 sati- Cene ulaznica 800, 1.400, 2.000 dinara

Jubilej (40 godina)COLLEGIUM MUSICUM- Darinka Mati} Marovi} (dirigent); Camerata Serbi-

ca & Hor Obili} AKUD „Branko Krsmanovi}“;- Mokranjac - Primorski napevi;- Caplet - Sanctus;- Ekimov - Miserere;- Dejan Despi} - Dvopev;- Vojislav Ili} - Zapis iz 1492;- ^esnokov - Aliluja, Spasi Bo`e ljudi tvoje;- Jelena Srdi} - Zvono;

- Toma Pro{ev - Musandra;- @arko Mirkovi} - Junior;- Milan Mihajlovi} - Senke snova i mora (premijera);

porud`bina Bemusa;- Rok Golob - Planet of Life.- Kolar~eva zadu`bina, 24. oktobra od 20 sati- Cene ulaznica 300, 500, 700 dinara

OperaMILEVA - premijerno- Orkestar, Hor i Balet Srpskog narodnog pozori{ta u

Novom Sadu; Po motivima `ivota Mileve Mari} Ajn-{tajn - muzika Aleksandra Vrebalov, libreto Vida Og-njenovi} (po motivima sopstvene drame Mileva Ajn-{tajn), reditelj Ozren Prohi}, dirigent Aleksandar Koji}.

- Sava centar, 25. oktobra od 20 sati- Cene ulaznica 1.600, 1.900, 2.100 dinara

ZatvaranjeBORIS BEREZOVSKI - klavir- Brams - Varijacije na Paganinijevu te-

mu, etide za klavir u a-molu, II sveska,op. 35B & Tri ma|arske igre;

- Ha~aturijan - Tokata;- Guld - Etida u obliku bugi-vugija;- ejsins - Flirtation in Chinese Garden 7

Rush hour in Hong Kong;

- Ger{vin - Tri prelida;- List - Mefisto valcer br. 1,

„Der Tanz in der Dorf-schenke“, S 514;

- Albeniz - [panska svita, op.47: Asturias (Leyenda) &[panska svita, op. 47: Gra-nada;

- Godovski - Stari Be~;- Sen-Sans/Godovski - La-

bud;- [open/Godovski - Valcer

br. 6 u Des-duru „Minut-ni valcer“, op. 64 br. 1;- Ravel - La Valse.- Beogradska arena, 26.

oktobra od 20 sati- Cene ulaznica 2.500,

3.500, 4.500 dinara

PROGRAM

Nastavak sa strane V

BUGIRANJE: Vuk Kulenovi}, kompozitor, autor Koncerta za violinui guda~ki orkestar koji }e premijerno biti izveden na ovogodi{njem Bemusu

Cela sala kao jedna osobaOvaj Koncerta za violinu i

guda~ki orkestar ima dva stava ipostoji pauza izme|u njih,

me|utim on nema karakteristi~neelemente nekog stava~nog

koncerta, jednostavno sam na tommestu osetio neki trenutak za pauzu.

On, prakti~no, kao i manje-vi{e svemoje kompozicije, ima taj

monisti~ki tok i karakter, odnosno,komad je zasnovan na sveganekoliko motivskih floskula

Vrebalov: Isprepletenostideja i `ivota

SVETLO/TAMA: Milan Mihajlovi}, kompozitor, autorovogodi{nje porud`bine Bemusa, dela „Senke snova i mora“

Bemus je oduvek biodoga|aj za ovaj grad

Za mene kao kompozitoraupravo je Bemus predstavljao podsticaj za stvaranje i svojevrsnumeru sazrevanja kroz godine mnogih porud`bina i divnih izvo|enja. Moj prvi velikiprofesionalni uspeh bio je1972, kada sam dobio nagradu Bemusa za „Preludijum, ariju i finale“

“

BOJAN SU\I]

PETER BALCO

ROBERT MEKDAFIPROGRAM 43. BEOGRADSKIH MUZI^KIH SVE^ANOSTI

BORIS BEREZOVSKI

VIII SUBOTA - NEDELJA, 15 - 16. OKTOBAR 2011. | DANAS43. BEOGRADSKE MUZI^KE SVE^ANOSTID

Sava centar - blagajna - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 011/220-60-60Zadu`bina Ilije M. Kolarca - biletarnica - - - - 011/263-05-50, biletarnicaªkolarac.rsBeogradska arena - biletarnica - - - - - - - - - - - - - - 011/307-77-86 ili 0900 11 00 11Jugoslovensko dramsko pozori{te - blagajna - - - - - - - 011/3061-957 ili 2644-447Pozori{te „Bo{ko Buha“ - blagajna - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 011/2632-887

HIPERAKTIVNO: Mi{a Majski, voljeni virtuoz na violon~elu ponovo na Bemusu

Publika u Beogradu ume da u`ivaD eset godina pre, na Bemusu 2001,

Mi{a Majski sa Pavelom Gililovomotvorio je vrata najvi{oj klasi kon-certnog do`ivljaja kad je o muziciza violon~elo barem re~. Ovog ok-

tobra, on je ponovo sa nama, sada sa svojomk}erkom Lili kao klavirskim sau~esnikom na sce-ni Kolar~eve zadu`bine, da ponovo prospe svojuumetni~ku plemenitost po vernoj i ba{ njega elj-noj beogradskoj publici. Mi{a Majski je, uzgred, iizvanredno mio sagovornik, kao uostalom i de-ceniju ranije.

Ponovo ste u Beogradu, ponovo na Bemusfestivalu, na kojem ste nas po~astvovali svojimprisustvom pre izvesnog broja godina, dolazi-li ste u me|uvremenu na ^elo fest, boravili uregionu u raznim koncertnim prilikama - ka-ko biste opisali energiju ovog mesta, Beogra-da i {ireg balkanskog ambijenta uop{te, kakoga do`ivljavate i, pre svega, kako umetnik gu-stog rasporeda nastupa poput vas uop{te mo-`e da zapamti jo{ jednu u nizu ta~aka na atlasusvojih putovanja, {ta najsna`nije ostaje od sva-kog takvog „`ivog“ iskustva?

- Na`alost, nisam bio u prilici da budem u Be-ogradu tako puno, a svakako ne onoliko kolikosam hteo. U na{oj profesiji je uvek prisutan tajproblem - dugo putujemo negde, a onda tamoostajemo prekratko. Ipak, kad ste ve} pomenulienergiju - ono {to je najva`nije, gde god da odete,upravo jesu ljudi koje tamo sretnete. Naravno,va`na je na primer i sala, kakva je i koliko je aku-sti~na, ali je ipak od svega najva`niji kontakt saljudima, a u Beogradu sam uvek imao prisankontakt sa publikom i vrlo uspele koncerte, pa seradujem ponovnom dolasku.

U januaru, ina~e, sti`em ponovo u Beograd danastupim sa orkestrom, pa }emo se tako videtidva puta za kratko vreme - u razli~itim prilika-ma, naravno, ali ja se ve} radujem tim susretima.

Publika u Beogradu ume da u`iva. A i jaumem da u`ivam - najva`nije je da umetnik u`i-va na sceni da bi publika u`ivala. Dobra muzikamora do}i iz srca - da bi stigla do srca. Ruke su tusamo da upravljaju.

Svirati muziku ljudima specijalno jeume}e - ono podrazumeva i svira~ku ve-{tinu, ali i „ono ne{to“ {to mo`da i nemaveze samo sa navikama ve`banja instru-menta, ve} i sa raznim drugim stvarimakoje upijamo u sebe tokom ~itavog `i-vota. [ta biste danas rekli da je najpre-sudnije uticalo na va{ unikatan svira~kistil i kako ga tokom svih ovih godina ne-gujete, istra`ujete i oplemenjujete?

- Su{tina jedinstvenosti umetnika jeste u do-sezanju svoje individualnosti, koja se potom ja-sno ~uje u izvo|enjima. Bio sam sre}an, veomasre}an, da imam sjajne u~itelje ~ela, i jedini samkojeg su u~ila oba velikana - Rostropovi~ i Pjati-gorski. Ali moram da ka`em da je jednako va`norazvijati se dalje, u~iti stalno, bilo slu{aju}i sni-mljena dela majstora, bilo odlaze}i na koncerte,kad god imate priliku. Stalno se trudim da pono-vo preslu{am i otkrijem stara dela, da otkrijemsvoje nove u~itelje, da se tako izrazim... Odavnosam ustanovio da - {to vi{e otkriva{ - u stvarishvata{ koliko malo zna{. U umetnosti niko netreba da spava na lovorikama.

[ta je za jednog izrazitog solistu kakav ste vinajve}e zadovoljstvo u sviranju sada - je li to iz-vo|enje pred publikom u koncertnoj sali ilimo`da ponekad sviranje i isprobavanje raznih

mogu}nosti u samo}i, za sebe samog, sviranjesa prijateljima, sada ve} i sa sopstvenom de-com koja grade svoje karijere - u Beograd namuostalom i dolazite u dru{tvu svoje k}erke, pi-janistkinje Lili Majski?

- Pored muzike same po sebi, za mene je najve-}a inspiracija sviranje pred publikom. Naravno,komunikacija sa ivim ljudima kroz tu muziku, tozadovoljstvo koje ti pru`a izvo|enje vrhunske mu-zike pred ljudima, daje i vrhun-sko energetsko uzbu|enjekoje ni{ta ne mo`e dazameni. Mnogo vi{evolim da snimamu`ivo, nego u stu-diju, upravo izovog razloga.

Kad smo ve}kod dece, koli-ko su im va-

{a visokareputacijai uop{te

prisustvo unjihovoj bli-

zini u najose-tljivijim godina-

ma bili od pomo}i,a koliko im je opet bilo te-

{ko da grade svoje li~no ime sa odgovorno{}utako slavnog prezimena, specijalno u muzici?

- Sre}om, mislim da moja }erka nema taj pro-blem, mada mnogo dece poznatih roditelja ima-ju takvih nevolja. Sa druge strane, neki put je po-znato prezime prednost. Opet, mislim da je mo-ja }erka pravilno izabrala instrument - ne sviraisto {to i ja - a da svira, verovatno bi bilo bar ma-lih problema za nju. Sanjao sam da mi se ostvari`elja da sa svojom decom jednog dana mogu dasviram u ansamblu, i eto mogu sad to da uradim,jer Lili svira klavir, Sa{a violinu... Ve} {est godi-na nastupam sa Lili i ona ka`e da je strahovitonapredovala. Ne zbog mene, ve} zato {to je isku-stvo nastupa u`ivo najve}a {kola. Njena komuni-

kacija sa mnom na sceni je izuzetno lagana ispontana, verujem da je zapravo mnogo nau~ilasamo zato {to smo delili binu.

Na Bermusu izvodite jednostavno prelepprogram, pravo u`ivanje za publiku i, pretpo-stavljamo, same umetnike. Od Betovena iBramsa u svom najkrasnijem obliku, prekoGranadosa, Albeniza pa sve do De Falje - veo-ma mnogo divote zaista u izabranim delima?

- Upravo sam pre nekoliko meseci za DeutcheGramophone snimio album sa kompozici-

jama {panskih umetnika, kojeg sam vr-lo dugo `eleo da pripremim kako va-

lja - on je objavljen u Japanu pre dvenedelje, i na neki na~in predstavljaposvetu mom najmla|em sinu,dvogodi{njaku koji se zove Ma-nuel, ba{ kao Manuel de Falja.Napravio sam ja CD posve}ensvakom mom detetu, ali i mojim

u~iteljima, nije to nikakav izuze-tak (smeh)...

Osnovna ideja nastupa je daklepredstavljanje ovog meni veoma dra-

gog CD, ali da bi program bio izbalansira-niji, dodali smo u prvom delu malo klasi~niji

izbor, kao {to su predivne Betovenove varijacijena temu Mocarta i meni najdra`a Bramsovakompozicija. Drugi deo na papiru izgleda kao daje sastavljen od kra}ih kompozicija {panskih au-tora, ali njih po meni povezuje jedna sli~na nit -pred publikom }e se to sve sastaviti kao jedna sla-galica, od malih delova nasta}e velika pri~a koju}e publika tek onda mo}i da prepozna.

Najzad, da se dotaknemo i va{eg instrumen-ta - kako ste odabrali ba{ ovaj na kome sadasvirate i kako ste se uop{te u najranijim dani-ma odlu~ili za violon~elo izme|u svega ponu-|enog, jeste li lutali dok ste do njega stizali ili jeto bio izbor od prve?

- Da, ja sam sam izabrao ovaj instrument nakome sviram. Izgleda ~udno. No, vidite, ja sambio tre}e dete u porodici. Moj {est godina starijibrat je ve} po~eo sa violinom. Na{i roditelji nisubili muzi~ari, mada su strasno voleli muziku, aliu njihovo doba, zbog revolucije i rata i raznihproblema koji su sa tim i{li, oni nisu uspeli sebida priu{te {ansu da se izra`avaju kroz muziku, pasu tim ja~e `eleli svojoj deci da obezbede muzi~-ko obrazovanje. Nije lako imati decu koja studi-raju muziku, znam to iz svog li~nog iskustva, jer

deca moraju da po~nu vrlo rano da se bave izvo-|enjem muzike - zato je posle mog brata, mojamajka re{ila da je sa tim dosta i da sam ja, kao sle-de}e dete, predodre|en da budem „normalan“,odnosno da se ne bavim muzikom.

I evo do ~ega je to dovelo. Danas, kad me ljudipitaju kad sam po~eo da sviram ~elo, ja im odgovo-rim da sam stvarno kasno po~eo da ga sviram, vr-lo kasno po standardima tada{njeg Sovjetskog Sa-veza - dakle, po~eo sam da ga sviram kad sam pre-stao da pu{im. I onda se svi zapanje - zar tako ka-sno?! Jeste! Prestao sam da pu{im sa osam godina!

To svima zvu~i kao uspela {ala, ali uop{te nije- bio sam hiperaktivno i neobi~no dete, sve sammorao da probam, i stvarno sam eksperimenti-sao sa cigaretama i pu{enjem u tim danima, pasam ih ostavio sa osam godina. I to se desilo naavanturisti~ki na~in - neki na{ prijatelj je odne-kud doneo kubanske Havana cigare, ja sam jed-nostavno morao da ih okusim, zapalio sam jed-nu, uvukao dim i... smu~ilo mi se. Vi{e nikad ni-sam zapalio nijednu cigaru ili cigaretu.

U tim danima mi je iznenada palo na pametda ho}u da sviram ~elo. Niko mi nije verovao dato stvarno `elim. Bio sam tako `ivahno dete, ni-sam mogao pet sekundi da sedim na jednom me-stu, svi su mislili da u mom `ivotu postoji samofudbal i non-stop tr~anje za loptom. Apsolutnosvi, cela porodica je poku{avala da me ubedi ka-ko je moja `elja da sviram ~elo neka vrsta mogprivremenog ludila, ali ja sam non-stop plakao ivikao: „@elim da sviram ~elo, elim da sviram ~e-lo!“. I, tako je na kraju i bilo.

Uvek razo~aram novinare, jer nemam nika-kvu romanti~nu pri~u da podelim sa njima - onikao da o~ekuju ne{to tipa: „I{ao sam ulicom i ~uotaj ~arobni zvuk koji je dolazio sa jednog prozora,te sam re{io da sviram ~elo...“ Zapravo, mo`da ijeste bilo tako, ali je sve to bilo tako davno da sevi{e i ne se}am pouzdano!

Verovatno je do svega toga do{lo iz nekihmnogo pragmati~nijih razloga - kao {to sam re-kao, moj brat je svirao violinu, moja sestra klavir,pa je ~elo bilo logi~an izbor, na~in da napravimoporodi~ni trio. Mora biti da je zato moj san - `e-lja da sa decom napravimo opet porodi~ni trio,{to sam ne tako davno kona~no ostvario.

Va{ ivot je dakle pun ostvarenih snova kojidolaze posle dugog istra`iva~kog truda, jo{ oddetinjeg doba?

- Da budem iskren, nikad nisam po`alio zbogodluke da sviram ~elo, mada se ponekad na ae-rodromu kad pla}am novac za ekstra prtljag za-mislim - za{to nisam izabrao flautu ili ~ak pikolo?Naravno, ~injenica je da nema toliko puno veli-~anstvenih kompozicija napisanih za ~elo, ali ihima svakako mnogo vi{e nego za kontrabas. Sveje relativno, ne smemo se nikad aliti previ{e.

Danas imate previ{e ~istunaca koji smatrajuda nije opravdano svirati nove aran`mane kom-pozicija koje su pravljene za neke druge instru-mente, pa potom preure|ene za ~elo. Ali ja samsvirao neke izvanredne aran`mane. Veliki kom-pozitori su mnogo slobodoumniji oko ove teme -sami prave nove aran`mane, oni jedno isto delostavljaju ponekad u razne tonalitete, i nemaju ni-{ta protiv novog pogleda, ako je sa po{tovanjemprema originalu. Poenta je u tome da na|e{ delokoje odgovara tvojoj li~nosti i da bez mnogo pro-mene pravedno tretira{ tu kompoziciju - dakle daprepozna{ onu originalnu su{tinu i sa~uva{ je, ada promeni{ ono {to se mo`e promeniti, ono {toti to delo dopu{ta da promeni{.

Dobra muzika mora do}i iz srca - da bi stigla do srca: Mi{a i Lili Majski

Su{tina jedinstvenostiumetnika jeste u dosezanju svoje

individualnosti, koja se potom jasno~uje u izvo|enjima. Bio sam sre}an,

veoma sre}an, da imam sjajne u~itelje ~ela, i jedini sam kojeg su u~ila oba

velikana - Rostropovi~ i Pjatigorski. Ali moram da ka`em da je jednako va`no

razvijati se dalje, u~iti stalno, bilo slu{aju}i snimljena dela majstora,

bilo odlaze}i na koncerte, kadgod imate priliku

PRODAJA ULAZNICA43BEMUS2011Posebno izdanje lista DanasUrednik: Dragan Sto{i}intervjui: Zorica Koji}prelom: Zoran Spahi}