31.01.-Kuca svih gradjana · Posle parlamentarnih izbora zakazuje se prva sednica Narodne skup{tine, koju saziva predsednik Narodne skup{tine iz prethodnog saziva. Na prvoj sednici

1

NARODNA SSKUP[TINA RREPUBLIKE SSRBIJE

„ K U ] A SS V I H GG R A \ A N A “

[TA JJE SSKUP[TINA?

KAKO RRADI NNARODNA SSKUP[TINA?

KO SSU NNARODNI PPOSLANICI?

KAKO IIZGLEDA SSKUP[TINSKI @@IVOT?

DAN OOTVORENIH VVRATA

ARHITEKTURA

UMETNI^KE VVREDNOSTI

Narodna skup{tinaRepublike Srbije

2


Narodna skup{tinaUlica kraqa Milana 14

3


Dom Narodne skup{tineTrg Nikole Pa{i}a 13

4

[TA JE SKUP[TINA?

Ustavni poloàj Narodne skup{tine

Narodna skup{tina je najvi{e predstavni~ko telo i nosilacustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.

Narodna skup{tina je najva`niji dràvni organ jer donosi imewa Ustav – najvi{i i najva`niji pravni akt dràve.

Tako|e, Narodna skup{tina donosi zakone, odlu~uje opromeni granica Republike Srbije, raspisuje republi~ki referen-dum, potvr|uje me|unarodne ugovore, usvaja buxet i strategijuodbrane, odlu~uje o ratu i miru i odlu~uje o drugim pitawima uskladu sa Ustavom.

Nadle`nosti Narodne skup{tine predvi|ene su Ustavom iPoslovnikom Narodne skup{tine. U skladu sa Ustavom, donosi seZakon o Narodnoj skup{tini.

Konstituisawe Narodne skup{tine

Narodna skup{tina ima 250 narodnih poslanika.

Posle parlamentarnih izbora zakazuje se prva sednicaNarodne skup{tine, koju saziva predsednik Narodne skup{tine izprethodnog saziva.

Na prvoj sednici se potvr|uju (verifikuju) poslani~ki man-dati. To radi posebna komisija, na osnovu uverewa o izboru naro-dnog poslanika i izve{taja Republi~ke izborne komisije.

Narodna skup{tina je konstituisana kada se potvrde mandatidve tre}ine narodnih poslanika. Tog dana prestaje mandatprethodnog saziva Narodne skup{tine. Tek posle konstituisawaNarodna skup{tina moè da obavqa svoje funkcije – zakonodavnu,izbornu i nadzornu.


5

Ovla{}ewa Narodne skup{tine

Narodnaskup{tina bira irazre{ava Vladu,sudije Ustavnog suda,guvernera Narodnebanke Srbije, Za{tit-nika gra|ana, sudije,javne tuìoce iwihove zamenike idruge funkcionere – uskladu sa zakonima.

Narodna skup{tina moè da razre{i predsednika Republike,ali samo ako on povredi Ustav i na osnovu procedure regulisaneUstavom. Za odluku o razre{ewu treba da glasa najmawe dve tre}inenarodnih poslanika.

Narodna skup{tina nadzire rad Vlade, guvernera Narodnebanke Srbije, Za{titnika gra|ana, slu`be bezbednosti i drugihorgana koje bira.

Odnos Narodne skup{tine i Vlade Republike Srbije

Posle parlamentarnih izbora predsednik Republike imaobavezu da predloì Narodnoj skup{tini kandidata za predsednika

Vlade (mandatara). Naslede}oj sednici Narodneskup{tine mandatar obra-zlaè svoj program i pred-laè ~lanove vlade – o~emu narodni poslanicivode raspravu.

Vlada je izabranakada za wu glasa ve}ina odukupnog broja narodnih


6

poslanika (dakle – najmawe 126, jer Narodna skup{tina ima 250 nar-odnih poslanika).

Ako najmawe 60 narodnih poslanika nije zadovoqno radomVlade oni mogu da predloè da Narodna skup{tina glasa onepoverewu Vlade. Posle rasprave na ovu temu Narodna skup{tinaglasa i ako 126 narodnih poslanika glasa „za“ – Vladi je izglasanonepoverewe.

Veoma je va`na kontrolna funkcija Narodne skup{tine nadradom Vlade. Vlada je odgovorna Narodnoj skup{tini za politikuRepublike Srbije, za izvr{avawe zakona i drugih op{tih akata i zarad organa dràvne uprave, o ~emu je du`na da podnosi periodi~neizve{taje.

^lanovi Vlade prisustvuju sednicama Narodne skup{tinekada obrazlaù predloge zakona ili odgovaraju na poslani~kapitawa. Ministri prisustvuju sednicama skup{tinskih odbora.


7

KAKO RADI NARODNA SKUP[TINA?

Ko se stara o radu Narodne skup{tine?

Predsednik Narodne skup{tine predstavqa Narodnuskup{tinu, predsedava sednicama Narodne skup{tine i stara se oblagovremenom i uskla|enom radu radnih tela Narodne skup{tine.Sekretar Narodne skup{tine poma`e predsedniku Narodneskup{tine u obavqawu poslova i rukovodi Slu`bom Narodneskup{tine.

Zasedawa

Narodna skup{tina radi u zasedawima koja mogu biti redov-na i vanredna.


8

Narodna skup{tina se sastaje u dva redovna zasedawagodi{we i to tako da prvo redovno zasedawe po~iwe prvog radnogdana u martu, a drugo – prvog radnog dana u oktobru. Redovnazasedawa traju najduè 90 dana.

Vanredna zasedawa se odràvaju ako to zahteva najmawe 84narodna poslanika (tre}ina od ukupnog broja narodnih poslanika)ili Vlada. Zahtev, sa unapred odre|enim dnevnim redom, upu}uje se

predsedniku Narodneskup{tine kojiodre|uje danodràvawa sednicevanrednog zasedawa.

Narodnaskup{tina se sastajebez poziva posleprogla{ewa ratnogili vanrednog stawa.

Kvorum

Narodna skup{tina moè da donosi odluke ukoliko je na sed-nici prisutno 126 narodnih poslanika (ve}ina od ukupnog broja).Kada je prisutan potreban broj narodnih poslanika postignut je„kvorum za odlu~ivawe“.

Kvorum se utvr|uje primenom elektronskog sistema prebro-javawa narodnih poslanika. Zato svaki narodni poslanik ima iden-tifikacionu karticu koju pri ulasku u salu ubacuje u poslani~kujedinicu.

Narodni poslanici mogu da glasaju „za“, „protiv“ ili da budu„uzdràni“, a imaju pravo i da ne glasaju.


9

Usvajawe zakona

Zakone koji u|u u skup{tinsku proceduru pa`qivo ~itaju svinarodni poslanici. Oni mogu da podnesu amandmane – predloge zaizmene i dopune predloga zakona koji je „u skup{tinskoj proceduri“.O predlogu zakona se raspravqa „u na~elu“ i „u pojedinostima“ da bise na kraju odlu~ivalo u Danu za glasawe.

Naj~e{}e je dovo-qno da „za“ zakon ilidrugi op{ti akt glasave}ina prisutnih narod-nih poslanika, poduslovom da sednici pris-ustvuje najmawe 126 naro-dnih poslanika.

Za najva`nijezakone i odluke potrebnoje da glasa ve}ina odukupnog broja narodnihposlanika – 126 narodnih

poslanika mora da glasa „za“ kada Narodna skup{tina usvaja buxet,bira ~lanove Vlade, progla{ava i ukida vanredno stawe i u drugimslu~ajevima koji su predvi|eni Ustavom.

Javnost rada

Sednice Narodne skup{tine i wenih odbora su javne i wihovtok moèmo pratiti putem televizije, interneta, novina...

Ipak – Vlada, skup{tinski odbor ili najmawe 20 narodnihposlanika mogu da predloè da javnost bude iskqu~ena. U retkimslu~ajevima se i zakonom moè iskqu~iti javnost – ako se u Narodnojskup{tini raspravqa o poverqivim podacima, vojnim tajnama isli~no.


10

Odbori

Odbori su radna tela Narodne skup{tine koja se formirajuzbog efikasnijeg rada. ^lanovi odbora su narodni poslanici.(Primera radi. saziv Narodne skup{tine od januara 2004. do januara2007. godine imao je 30 odbora koji su se bavili svim oblastimadru{tvenog i dr`avnog `ivota). Odbori imaju razli~it broj ~lano-va – od 11 do 25. Broj ~lanova i nadle`nost odbora odre|eni suPoslovnikom Narodne skup{tine.

Na primer, Odbor za odbranu i bezbednost razmatra predloge zakonakoji se odnose na Vojsku Srbije ili prevoz i promet oru`ja, Odbor za poqo-privredu razmatra predloge zakona koji se odnose na poqoprivredu, {umar-stvo ili prehrambenu industriju, dok Odbor za evropske integracije razma-tra predloge zakona i drugih op{tih akata sa stanovi{ta wihoveuskla|enost sa propisima Evropske Unije i Saveta Evrope.

Predsednik odbora saziva sednicu i predsedava sednicomodbora. U radu odbora u~estvuju i predstavnici i poverenici Vlade.


11

Sednicama odbo-ra mogu prisustvovati inarodni poslanici kojinisu ~lanovi, kao inau~ni radnici istru~waci ako ih odborpozove. Oni nemajupravo glasa.

Narodnaskup{tina mo`e da

obrazuje i povremene anketne odbore i komisije za vr{ewe posebnihzadataka utvr|enih odlukom o wihovom obrazovawu.


12

KO SU NARODNI POSLANICI?

Izbori za narodne poslanike

Narodni poslanici su predstavnici gra|ana u Narodnojskup{tini. Wih biraju gra|ani na tajnim i neposrednim izborimakoji su regulisani posebnim zakonom.

U raspodeli mandata mogu da u~estvuju samo izborne listekoje su na izborima dobile najmawe pet odsto glasova od ukupnogbroja glasova bira~a koji su glasali. Za stranke koje okupqajunacionalne mawine vaè posebna pravila. Na svakoj izbornoj listi

mora biti najmawe 30 odstoèna.

Imunitet

Narodni poslanici~esto moraju da donesute{ke i rizi~ne odlukekako bi dràvafunkcionisala. Tako|e, onisu ~esto „na meti“ drugihposlanika i javnosti. Zatonarodni poslanici uìvajuimunitet i to od dana veri-fikacije do dana prestankamandata.

Narodni poslanik nemoè biti pozvan nakrivi~nu ili drugu odgovo-rnost za izraèno mi{qewe


13

ili glasawe u vr{ewu svoje funkcije. Ako se poslanik pozove na imu-nitet on ne moè biti ni pritvoren, niti se protiv wega moè vodi-ti krivi~ni ili drugi postupak u kome se moè izre}i kazna zatvora.

Imunitet moè biti ukinut, ali samo na osnovu odlukeNarodne skup{tine.

Ako narodni poslanik bude zate~en u izvr{ewu krivi~nogdela za koje je propisana kazna zatvora u trajawu duèm od pet godi-na on moè biti pritvoren i bez odobrewa Narodne skup{tine.

Interpelacija i poslani~ko pitawe

Kada narodni poslanici èle da od Vlade ili nekog od mini-stara dobiju odgovor o pitawima u vezi sa wihovim radom oni pod-nose „interpelaciju“. Za podno{ewe interpelacije potrebno je naj-mawe 50 poslanika.

Vlada je du`na da odgovori na interpelaciju u roku od30 dana.

Ako Narodna skup{tina neprihvati odgovor na interpelacijuonda se glasa o nepoverewu Vladiili ministru.

Narodni poslanik koji èlida vi{e sazna o pitawima iznadle`nosti Vlade ili nekog mini-stra moè da postavi poslani~kopitawe. Pitawa se postavqaju upisanom obliku ili usmeno. Nazahtev poslani~ke grupe predsednikNarodne skup{tine odre|uje dankada }e pojedini ministri odgo-varati na poslani~ka pitawa u vezisa nekom aktuelnom temom.


14

KAKO IZGLEDA SKUP[TINSKI @IVOT?

U pauzama zasedawa u hodnicima Narodne skup{tine je veomaìvo, mogu se videti poslanici, ministri, novinari i zaposleni uskup{tinskim slu`bama. Sednice se odràvaju od 10 ~asova ujutru do18 ~asova uve~e. êsto, zbog obimnog posla, narodni poslanici osta-ju i duè.

Pauza za ru~ak je obi~no u 14 ~asova i u to vreme narodniposlanici odràvaju konferencije za novinare, ili su na sastancimaposlani~kih grupa, sednicama odbora, Istraìva~kom centru ili uskup{tinskom restoranu.


Istraìva~ki centar

15

U Narodnu skup{tinu dolaze gra|ani koji o svojim problemi-ma èle da porazgovaraju sa poslanicima. Oni mogu da u|u uSkup{tinu samo ako se prethodno najave i na prijavnici ostaveli~nu kartu.

Predloge i predstavke koji su upu}eni Narodnoj skup{tinirazmatra Odbor za predstavke i predloge. Ovaj Odbor predlaèNarodnoj skup{tini i nadle`nim organima mere za re{avaweiznetih problema i pitawa. U Skup{tinu nije dozvoqeno unositioru`je. Tako|e, ode}a i obu}a moraju biti primereni, {to zna~i danema ulaska u papu~ama, {ortsevima, kratkim sukwama i sli~no.

DAN OTVORENIH VRATA

Narodna skup{tina je „Ku}a svih gra|ana“ od 31. maja 2004.godine, kada je prvi put organizovan „Dan otvorenih vrata“, za svekoji èle da izbliza vide kako funkcioni{e parlament.

Posetiocima je omogu}eno da vide najreprezentativniji deozgrade u Kraqa Milana 14 i da se upoznaju sa zakonodavnom funkci-jom Narodne skup{tine. Pored demonstracije glasawa, naj-zanimqiviji deo posete je, po re~ima gra|ana koji su posetili


16

parlament, razgovor sa predsednikom Narodne skup{tine i narod-nim poslanicima. Predstavnici Slu`be se, kao doma}ini, trude daodgovore na brojna pitawa posetilaca i pojasne procedurudono{ewa zakona i aktivnosti narodnih poslanika i boravak gosti-ju u~ine korisnim i zanimqivim.

Od 5. juna 2006. godine, kada je Srbija ponovo stekladràvnost, posetioci su dobro do{li i u Dom Narodne skup{tine –velelepno zdawe na Trgu Nikole Pa{i}a, koje odlikuju izuzetniathitektonski i umetni~ki kvaliteti. Posetiocima je zanimqivo dase upoznaju sa istorijom gradwe Doma, koju prate brojni prekidi iizmene u projektu, i koja je svojevrsno svedo~anstvo burne istorijesrpske dràve.

ARHITEKTURA

• Ulica Kraqa Milana, u kojoj je na broju 14 sme{tena zgradaNarodne skup{tine Republike Srbije, nekada je bila poznata podimenom Kragujeva~ki drum, koji je predstavqao ju`ni ulaz u beograd-sku varo{. Naseqavawe prostora grada na Terazijama po~elo je~etrdesetih godina devetnaestog veka kada je Stojan Simi}, predsed-nik Dràvnog saveta, podigao zgradu na mestu dana{weg parkaizme|u Novog i Starog dvora, koja }e potom posluìti kao prvavladarska rezidencija kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, poznata kaoStari konak. Proces urbanog i privrednog razvoja ovog dela varo{inastavio je knez Milo{ Obrenovi} po povratku u Srbiju izgradwomdvorca za prestolonaslednika Mihaila 1860, prema projektuarhitekte Koste [replovi}a.

U blizini dvorca vremenom su se grupisale zgrade stranihkonzulata i visokih predstavnika vlasti, poput ku}e StojanaSimi}a naspram Starog konaka, koja }e nakon wegove smrti sluìtiza potrebe Ruskog poslanstva u Srbiji. Vrhunac u razvoju ovog potezapredstavqa podizawe reprezentativne palate Starog dvora 1884,prema projektu arhitekata Aleksandra Bugarskog i Jovana Ilki}a, apotom i palate Novog dvora 1922, prema zamisli arhitekte StojanaTitelbaha.


17

Tradicija podizawa objekata upravno-poslovne namene naovom delu uli~nog poteza nastavqena je i posle Drugog svetskog rataizgradwom zgrade skup{tine Republike Srbije. U periodu posleDrugog svetskog rata ovaj prostor karakteri{u poku{aji umetawamodernisti~nih gra|evina u postoje}e nizove akademiziranihvi{espratnica, ~iji je ciq bilo o~uvawe reprezentativno-javnogkaraktera ulice. Tako je zgrada skup{tine podignuta na mestunekada{we skromne jednospratne gra|evine, sagra|ene pred krajdevetnaestog veka. O izboru lokacije novog skup{tinskog zdawagovore re~i arhitekte Milo{a Somborskog, tada{weg Glavnogarhitekte grada Beograd: Regulacionim planom predvi|en je zeleniprodor izme|u ulice Kosovke devojke i nove zgrade Predsedni{tva vladeNR Srbije... Pored zgrade ne}e biti ulica, ve} samo pe{a~ki prolaz, azgrada Sovjetskog predstavni{tva osta}e u ovom pojasu do vremenakada bude mogu}no uklawawe iste...

Zgrada skup{tine Srbije sme{tena je uz zgradu Ministarstvainostranih poslova Kraqevine SHS na uglu ulica Kraqa Milanabroj 16 i Dobriwske, u kojoj se danas nalazi Ekonomski institut. Uovom zdawu, sagra|enom po~etkom dvadesetih godina pro{log veka,sme{tena je danas skup{tinska sala za novinare. Upravo u toj sali,koja je kori{}ena u okviru Ministarstva za sastanke sa me|unaro-dnim delegacijama, odr`an je 1935. sastanak Male antante, a naredne1936. i sastanak predstavnika Balkanskog saveza. Prema projektu

adaptacije arhitekte MateOta iz 1974. izme|u ovezgrade i zdawa Skup{tineSrbije probijen je prolaz,koji je omogu}io zajedni~kokori{}ewe prostora uprizemqu.

U periodu izme|u1945. i 1954. Skup{tinaSrbije zasedala je u zgradiNarodne skup{tine na Trgu

Nikole Pa{i}a. Gra|ewe


Ministarstvo inostranih poslovaKraqevine SHS - istorijski izgled

18

novog objekta za potrebe Skup{tine u ulici Kraqa Milana po~eloje prema nacrtima koje je u okviru Projektantskog zavoda NR Srbijepotpisao arhitekta Isak Azriel. Projekat je odobren 28. oktobra1948, a izvo|ewe radova investitor - Predsedni{tvo vlade NRSrbije - poverilo je gra|evinskom preduze}u „Komgrap“. Izmenaglavnog projekta izvr{ena je 1950. prema zamisli arhitekataMihaila Jefti}a i Ivana Savkovi}a, a iste godine izra|en je i pro-jekat tunela izme|u zgrade Prezidijuma NR Srbije (Novi dvor) iskup{tinske zgrade. Povremeni nadzor nad radovima, pored arhitek-te Milana Mini}a, vr{io je i arhitekta Aleksandar Sekuli}.Zgrada je po~ela da se zida 4. maja 1949. pod nazivom Kancelarijskazgrada Predsedni{tva vlade NRS, a realizovana je 31. marta 1954.kao zgrada Skup{tine NR Srbije. Radovi na ure|ewu skup{tinskihsala trajali su izme|u 1. aprila 1954. i 31. januara 1955.

Autor projekta unutra{weg ure|ewa, koji je podrazumevaoreprezentativnu obradu sala i vestibila, izradu stepeni{ta i podaod mermera, bio je arhitekta Milan Mini}. Poveravawe ovakozna~ajnog zadatka arhitekti Mini}u usledilo je nakon autorovoguspe{nog izvo|ewa adaptacija i rekonstrukcija Starog i Novogdvora, kojim je potvrdio svoju reputaciju vrsnog enterijeriste i poz-navaoca zanatskih poslova. Wegovo arhitektonsko i estetsko oprede-qewe odgovaralo je tada{wem zvani~nom ukusu dr`avnog vo|stva, kojeje javnim zdawima `elelo da reprezentuje sopstveni ugled i uspeh.

Zgrada Skup{tine Republike Srbije oblikovana je kaopetospratna poslovna zgrada sna`nog gra|evinskog korpusa, koji je

ra{~lawen geometrijskimnizom dominantnih pro-zorskih otvora. Premazamisli arhitekte Mini}afasade objekta trebalo je dase izvedu u ve{ta~komkamenu i visinski uskladesa fasadama susednog objektaMinistarstva inostranihposlova. Zgrada je zidana od


Ulica kraqa Milana - Istorijski izgled

19

armiranobetonskog skeleta sa ispunom od cigle. Unutra{wost objek-ta podeqena je na devet nivoa, od kojih su tri podzemna. Velika salaza odràvawe skup{tinskih sednica i mala sala za konferencije,sme{tene su u suterenu, dok su u prizemqu, pored pres sale „NikolaPa{i}“, sme{tene sala Predsedni{tva i prostorije Odeqewa zaodnose sa javno{}u i Istraìva~kog centra. Prostorije prvog spra-ta namewene su kabinetima predsednika i sekretara Narodneskup{tine. Na ostalim spratovima raspore|ene su ~etiri odborskesale i prostorije koje koriste narodni poslanici. Me|u ostalimprostorima izdvajaju se sve~ana sala i salon pri Kabinetu predsed-nika, VIP salon, skup{tinski restoran, kao i sto{ezdeset kance-larija za zaposlene u Slu`bi Narodne skup{tine.

U spoqa{wem oblikovawu gra|evine, modernost op{teg kon-cepta najve}im delom je ostvarena izostavqawem nagla{enog kom-pozicionog fokusa i isticawem vodoravnih elemenata artikulacije.Karakteristi~no re{ewe prizemqa sa monumentalnim stubovima ipovu~enim volumenom gra|evine, balkonskim otvorima u najvi{ojetaì i zavr{nim elementom ravne krovne terase svrstavaju ovajobjekat u prepoznatqive primeresavremene arhitekture Beograda.

Zgrada Skup{tine RepublikeSrbije jedan je od prvih javnih objekata uposleratnoj Jugoslaviji, koji je sagra|enza potrebe dràvne uprave. Neposrednopo zavr{etku radova na ure|ewu, u ovomzdawu odràno je prvo redovno zasedaweSkup{tine Srbije 20. marta 1954, odkada ovaj objekat nije mewao svojunamenu. Kao mesto okupqawa narodnihposlanika i dono{ewa va`nih odluka obudu}nosti Republike i naroda, zgradaSkup{tine Srbije predstavqasvedo~anstvo parlamentarnog razvoja iburnih de{avawa na pedesetogodi{wojistorijskoj sceni Srbije.


Arh. Milan Mini}

20

• Zgrada Doma Narodne skup{tine, jedno od najmonumentalni-jih zdawa nekada{we Kraqevine Jugoslavije, gra|ena je u vremenskomrazdobqu od 1907. do 1936. godine. Istorija wene gradwe, sa brojnimprekidima i izmenama projekta, i uz u~e{}e najzna~ajnijih doma}iharhitekata prve polovine dvadesetog veka, simboli~no odraàva iburnu istoriju srpske, potom jugoslovenske dràve i wenog parla-mentarnog ìvota.Svojim izuzetnimarhitektonskim iumetni~kim kvalite-tima, palata se izdva-ja u graditeqskommiqeu prestonice.

Ve} 1892.Ministarstvogra|evina poverilo jeizradu projekta novogskup{tinskog zdawaarhitekti KonstantinuA. Jovanovi}u, me|utimzbog politi~kih previrawa i materijalnih razloga, podizawe objek-ta je odloèno za nekoliko godina, kada je gradwa poverena arhitek-ti Jovanu Ilki}u, pobedniku na ponovo organizovanom konkursu zaDom Narodne skup{tine 1901. Zvani~an po~etak gradwe palateozna~en je polagawem kamena temeqca 27. avgusta 1907. u prisustvukraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a. Poveqa koja je tom prilikomuzidana u temeqe zdawa sadràla je imena samog kraqa, mitropoli-ta, kao i glavnog arhitekte Jovana Ilki}a. Izvo|ewe radova pov-ereno je poznatom beogradskom preduzima~u Vasi Te{i}u.

Burna de{avawa na istorijskoj pozornici tokom narednedecenije, uticala su na to da je do zavr{etka Prvog svetskog ratagra|evina bila izgra|ena samo do nivoa prvog sprata. FormiraweKraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, uslovilo je potrebu za izme-nama projekta, jer predvi|ene skup{tinske sale vi{e nisu biledovoqne. Zbog smrti arhitekte Ilki}a 1917, projektantski radovi,


Dom Narodne skup{tine

21

koji su se ticali ne samo izmena i dopuna prvobitnog projekta ukrilima zgrade, ve} i restitucije izgubqenih planova, poverena jeautorovom sinu Pavlu Ilki}u. Prema obnovqenom projektu izgrad-wa je nastavqena 1920, i trajala do 1926. godine, kada su radoviponovo obustavqeni.

Odluka o po~etku slede}efaze realizacije projekta usledilaje 1934, a glavni projektant bio jeruski arhitekta Nikola Krasnov,koji je nakon Oktobarske revoluci-je 1917, sa grupom emigranatado{ao u Beograd kao iskusan ipriznat stvaralac. Poseban dopri-nos reprezentativnosti skup{tin-skog zdawa Krasnov je dao projek-tom ure|ewa enterijera sa svimdetaqima, poput obrade prozora ivrata, {tuko dekoracije, drvenihlamperija, metalnih dekorativnihre{etki i dizajna name{taja.

Na palati Narodne skup{tine radovi su zavr{eni 18. okto-bra 1936, dvadeset devet godina nakon po~etka izgradwe. Prva sedni-ca u prisustvu svih ~lanova Vlade odr`ana je dva dana kasnije, 20.oktobra 1936, a do kraja iste godine ozvani~eni su raspored i namenasvih prostorija.

Skup{tinsko zdawe je zami{qeno i realizovano kao monume-ntalna, reprezentativna i slobodnostoje}a gra|evina simetri~neosnove. Strogo po{tovawe akademskih principa u vreme wenog pro-jektovawa na po~etku dvadesetog veka, predstavqalo je najprikladni-ji izraz za palatu takvog zna~aja i namene.

Sastavni deo ambijentalnog ure|ewa gra|evine predstavqalaje i dekorativna ograda sa stilskim kandelabrima, postavqena je1937. prema Krasnovqevom projektu. Sastavni deo ograde predsta-vqale su i dve stra`are sa stilizovanim fewerima na vrhu,


22

postavqene naspram obe prilazne rampe gra|evini. Ograda se naovom mestu nalazila sve do 1956, kada je parcijalno iskori{}ena zaukra{avawe vile „Biqana“ na Ohridu i kao ograda Belog dvora naDediwu. Uz monumentalni stepeni{ni prilaz 1939. postavqena jeskulpturalna grupa „Igrali se kowi vrani“, rad vajara TomeRosandi}a.

Program unutra{weg ure|ewaskup{tinske zgrade podrazumevao je pose-bno isticawe reprezentativnih prostorija,velike i male sale, dvorane za sednice ikabinete zvani~nika. Sve~anosti centra-lnog vestibila nadvi{enog kupolom, poredpolihromno obra|enih zidova sa stubovi-ma, pilastrima, ni{ama i lo|ama, dopri-nosi i dekorativni mermerni pod.Heraldi~kim simbolima i naknadno posta-vqenim skulpturama vladara ovom pros-toru dat je i sna`an simboli~ki karakter.Veliki hol, poznat i kao „sala za razgov-

ore“, pred-stavqacentralnuskup{tinsku prostoriju, koja jeukra{ena bogatom {tuko dekoracijomi name{tajem u duborezu.

Velika skup{tinska sala,sme{tena u desnom krilu zgrade, pro-jektovana je prvobitno za 200, a potomnakon prerade projekta, za 400poslanika. U suprotnom, levom kriluzgrade, sme{tena je mala sala namewe-na radu Senata. U obe sale zidovi suoblo`eni {tuko dekoracijom u kombi-naciji sa dekorativnom drvenom lam-perijom, dok je celokupan mobilijar


Dom Narodne skup{tine -velika sala

23

izveden od orahovine. Izme|u velike sale i centralnog hola nalazi-la se sala Ministarskog saveta, bogato ukra{ena {tuko dekoracijomsa karakteristi~nom vertikalnom podelom korintskim pilastrima.Desno krilo zgrade u prizemqu bilo je nameweno kabinetimapredsednika Skup{tine i predsednika Vlade.

Komunikacija izme|u prizemqa i prostorija na spratu ost-varena je putem dva monumentalna, simetri~no postavqenastepeni{ta od belog mermera, sa zidovima obloènim polihromnimmermerom i visokim prozorima sa vitraìma. Dekoracija je upot-puwena ni{ama sa bronzanim statuama personifikacijama Pravde iProsvete i grbovima Kraqevine na ogradama od belog mermera. Me|uprostorijama na spratu posebno se izdvajaju one namewene adminis-trativnom i finansijskom odboru i biblioteka, jedna od najlep{ihprostorije Skup{tine.

Krasnovqev projekat name{taja, naro~ito za kabinetezvani~nika, pokazuje postojawe jasnih instrukcija od strane investi-tora, koje su u stilskom pogledu odraàvale ukus beogradskegra|anske sredine tog vremena. Potvrdu ove ~iwenice predstavqabeli name{taj diplomatskog salona, izra|en u kombinaciji stilova„Luja XV“ i „Luja XVI“, dok je ostali name{taj, namewenposlani~kim klubovima, najve}im delom modelovan na na~in blizakprincipima art dekoa.

Pored svojih arhitektonskih i umetni~kih vrednosti, zgradaNarodne skup{tine izdvaja se i kao svedo~anstvo najzna~ajnih

doga|aja politi~kogìvota u istorijiJugoslavije, od wenogosnivawa do danas.Zbog svojih istori-jskih, arhitektonskih iumetni~kih vrednosti,zgrada Skup{tineprogla{ena je zaspomenik kulture 1984.godine.


24

UMETNI^KE VREDNOSTI

• U zgradi Narodne skup{tine u Ulici kraqa Milana nalazise preko dvestotine slika, skulptura, crteà, grafika i delaprimewene umetnosti. Iako ne najstarije po vremenu nastanka, sapoliti~kim doga|ajima jedino su blisko povezane kompozicije I.Ti{ova, poznatog hrvatskog umetnika koji je naslikao trenutakprogla{ewa Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca i radostan do~ekkraqa Aleksandra Kara|or|evi}a. Wima se, iz Narodnog muzeja,pridruìo i monumentalni ànr prizor istog autora, odnosno grupniportret Nikole Pa{i}a sa ministrima vojske i mornarice, narodnog


Jovan Bijeli}, „Vodenica“, 1958-60.

25

zdravqa, unutra{wih dela, trgovine i industrije, tako da ova celina– svojevrsan triptih – podse}a na doba kada se ostvarila ideja kraqaPetra o spajawu ju`noslovenskih naroda, srodna ovoj dana{woj oujediwewu evropskih dr`ava. Poslanik tada{weg saziva bio je i JocaVuji}, veleposednik iz Sente, jedan od najzna~ajnijih kolekcionara,osniva~ i vlasnik prvog privatnog muzeja kod nas, plemenit darodavacna{ih najstarijih i najuglednijih ustanova kulture. Ne znamo da li jei on tokom svog mandata doprineo formirawu skup{tinske zbirke,ali svakako jeste sa svojom generacijom u~estvovao u nabavqawu umet-ni~kih dela isto kao {to su ~inile i one prethodne ve} od obnoveSrbije po~etkom XIX veka, a nastavile i sve ostale.


Milan Kowovi}, „Ovuda su pro{le usta{e“, 1947.

26

Narodna skup{tina je, u skladu sa uobi~ajenom praksom,vredna kulturna dobra ustupala muzejima, tako da sada o razvojnimtokovima slikarstva prve polovine XX veka svedo~e samo ona ~iji suautori A. Bocari}, P. Vu~eti}, M. Milovanovi}, N. Be{evi}, M.Petrov i J. Petrovi}. Neuporedivo vi{e ima radova koji prate raz-dobqe podizawa i opremawa nove zgrade parlamenta tokom {estedecenije. Tada su otkupqena dela S. Aralice, S. Bogojevi}a, M. ^ele-bonovi}a, D. Cigar~i}a, V. Bratu{e, M. Detonija, D. Gli{i}a, V.Grdana, O. Hermana, B. Ili}a, V. Jordana, P. Karamatijevi}a, I.Kolarovi}a, J. Kratohvila, A. Kumri}a, M. Kurnik, P. Lubarde,P, Milosavqevi}a, Z. Petrovi}a, V. Pomori{ca, \. Popovi}a, B.Prodanovi}a, I. Radovi}a, B. Risimovi}a, S. Samurovi}a, B.Stevanovi}a, S. Stojanovi}a, \. Teodorovi}a, A. Toma{evi}a Q.Soki}, M. B. Proti}a, A. Lukovi}a, V. Bo`i~kovi}, N. Jankovi}a,


Slavoqub Bogojevi}, „Savezna skup{tina u Beogradu“, 1950.(Danas Dom Narodne skup{tine)

27

B. Karlavarisa, M. Mitrovi}a i drugih umetnika koji su obele`iliposledwih pedesetak godina, a mnogi od wih dobili i presti`nuSedmojulsku nagradu za doprinos likovnoj umetnosti.

• U Domu Narodne skup{tine na trgu Nikole Pa{i}azna~ajno mesto u sklopu arhitekture imaju skulpture. Ispred ulaza,u holovima i hodnicima nalaze se vajarska ostvarewa T. Rosandi}a(Igrali se kowi vrani), D. Filipovi}a (Car Du{an), V. Radau{a


Milo Milunovi}, „Mrtva priroda sa bocunom“, oko 1955.

28

(Kraq Tomislav), T. Kosa (Knez Koceq) i F. Kr{ini}a (Kara|or|e),izvedena krajem ~etvrte decenije pro{log veka, zatim P.Palavi~inija (Zanatstvo; Pomorstvo), F. Gor{ea (Poqoprivreda;Industrija) i F. Kr{ini}a (Pravda; Prosveta), kao i D.Aramba{i}a (Odbrana; Rudar), P. Palavi~inija (Nauka), L.Dolinara (Saobra}aj), I. Kerdi}a (Zanatstvo), @. Luki}a(Trgovina), I. Zajeca (Politi~ar), I. Napotnika (Gradinar) i D.Hotka (Gra|evinar), nastala 1925. i 1926. godine. Na zna~ajnedr`avnike i politi~are podse}aju biste i reqefi R. Valdeca, R.Stijovi}a, T. Rosandi}a, S. Stojanovi}a i I. Despi} (Kraq Petar I;Kraq Aleksandar; Nikola Pa{i}; Stjepan Radi}; Kraq Petar II),zatim A. Augustin~i}a, B. Kalina, N. Jankovi}a i Z. Kalina (JosipBroz Tito; Mo{a Pijade; Ivan Ribar; Milentije Popovi}; EdvardKardeq).

U istom monumentalnom zdawu, priznati slikari iz svih kra-jeva nekada{we Jugoslavije izveli su, tokom 1937, dvadeset fresaka: uMaloj sali M. Menegelo Rodi} (Velika alegorija rada) i M. Ra~ki(figure u narodnim no{wama), na zidovima kafe-kluba V.Filakovac (Obala; U brdima) i R. Slapernik (Gosposvetsko poqe), a urestoranu R. Slapernik (Arlekini; Gozba) i P. Petrovi~ Suha~ev(Ribari; Obed).

Na galeriji izlo`ene portrete predsednika Narodneskup{tine naslikali su I. Ti{ov (Dr Ninko Peri}) i U. Predi}(Marko Trifkovi}; Stanojlo Vuk~evi}; Edo Lukovi}; Dr DragoqubPavlovi}; Dr Kosta Kumanudi; Dr Ilija Mihajlovi}; Stevan \uri}).To nisu najboqa ostvarewa priznatih slikara, ali jesu trag oli~nostima na ~elu najvi{eg predstavni~kog i zakonodavnog tela,ujedno i za~etak ovog segmenta umetni~ke zbirke. U kabinetima, sala-ma za sednice, salonima i ostalim prostorijama raspore|eni suradovi S. Aralice, D. Gli{i}a, I. Joba, M. Petrova, V. Pomori{ca,K. Hakmana i S. [umanovi}a, nastali pre Drugog svetskog rata, kaoi oni brojniji \. Andrejevi}a Kuna, M. Baji}a, J. Bijeli}a, J.Bifela, S. Bogojevi}a, L. Vujaklije, B. Damjanovskog, V.Dimitrijevi}a, V. Duwi}a, @. \aka, B. Ili}a, Q. Jankovi}a, V.Jordana, D. Kondovskog, M. Kowovi}a, M. Kuja~i}a, M. Kurnik,


29

L. Li~enoskog, P. Lubarde, A. Lukovi}a, P. Mazeva, M. B. Kiara, P.Milosavqevi}a, M. Milunovi}a, B. Miqu{a, B. Mihailovi}a, A.Motike, I. Mujezinovi}a, P. Om~ikusa, O. Petlevskog, \. Popovi}a,Q. Popovi}a, M. B. Proti}a, I. Radovi}a, R. Reqi}a, M. Skovran,V. Stani}a, M. Stankovi}a od Ma~ve, T. Stevanovi}a, U. To{kovi}a,A. Cvetkovi}a, I. [eremeta, F. [imunovi}a i S. [ohaja, i drugih,koji upu}uju u te`we i domete posle 1945. godine.

Zbirka Narodne skup{tine na najboqi na~in razvija tradi-ciju kolekcionirawa, koja se kod nas prati od prvih sredwovekovnihriznica, preko vladarskih kolekcija i onih koje su formiraliimu}ni gra|ani do ovih savremenih muzejskih, dr`avnih i privat-nih. Sve one govore o na{oj potrebi da oplemenimo svoje prostore,da se usmerimo ka duhovnim vrednostima i novim pokolewimaomogu}imo da humanisti~ki traju i se}aju nas se po dobru.


Documents

31.01.-Kuca svih gradjana · Posle parlamentarnih izbora zakazuje se prva sednica Narodne skup{tine, koju saziva predsednik Narodne skup{tine iz prethodnog saziva. Na prvoj sednici