Merenje i kontrola osvetljenja

dr Aleksandra Borii

Svetlost

Svetlost

je elektromagnetno

zraenje

koje

ovekovo

oko opaa.

Granice

spektra ultraljubiaste

svetlosti

su

od

10-390 nm, vidljivog spektra 390-770 nm, a infracrvenog spektra od 770-400.000 nm.

380 780l, nm

vidljivispektar

ultravioletnopodrucje

Svetlost

Svetlost

Svetlost nastaje kada se elektrini naboji

kreu u elektromagnetskom polju.

Atom odaje svetlost kada je neki od njegovih elektrona podstaknut dodatnom energijom.

Zraenje pobuenih elektrona predoavamo talasima.

Svetlost manje energije ima manju uestalost ili frekvenciju, ali veu talasnu duinu, a ona sa vie energije ima veu frekvenciju ali manju talasnu duinu.

gde je: l

-Talasna duina, c

brzina svetlosti i f

-

frekvencija.

Brzina svetlosti, kao

i svih

ostalih

elektromagnetskih

talasa, iznosi 299 743 km/s.

fc

Svetlost

Osnovne svetlosne veliine i jedinice

SVETLOSNI FLUKS -

lumen, SVETLOSNA JAINA -

kandel,

OSVETLJENOST -

luks,KOLIINA SVETLOSTI -

lumensekund,

SJAJ -

nit,OSVETLJAJ

luks.

Svetlosni izvori

Svako telo koje emituje svetlost naziva se svetlosni izvor. Svetlosni izvori, prema nainu na koji zrae svetlost,

mogu biti:

primarni i

sekundarni.

Primarni svetlosni izvori su tela koja zrae svetlost na raun sopstvene energije (Sunce).Sekundarni svetlosni izvori su sva tela od kojih se svetlost odbija. Ova tela ne zrae sopstvenu svetlost ve

svetlost koja potie od

drugih izvora, koja se od njih odbija i stie do

posmatraa (Mesec, zgrade, knjige, sto).Prema vrsti svetlosti koju emituju, svetlosni izvori dele se na: prirodne i vetake.

Svetlosni izvori

Prirodni izvori svetlosti

su tela koja spontano emituju svetlost (Sunce, zvezde, fosfor). U zvezdama se neprekidno odvijaju atomski procesi pri kojima se oslobaa energija.

Vetaki izvori svetlosti

su tela koja svetle najee usled zagrevanja (svea, elektrina sijalica, gasna lampa, svetlei gas u staklenim cevima).Neke od glavnih prednosti prirodne svetlosti nad vetakom svetlou jesu:

Bogatiji

spektralni

sadraj,

Manja

usmerenost,

Pozitivan psiholoki uticaj,

Uteda

energije,

Vea

efikasnost

.

Elektrini svetlosni izvori su vetaki

svetlosni

izvori, koji elektrinu

energiju

pretvaraju

u svetlosnu

energiju

ireg

ili

ueg

spektralnog

sastava.

Najvaniji elementi rasvete su sijalice. Vano je izabrati sijalice koje zadovoljavaju vizualnu udobnost i ekonominost. Zato se mora znati kakve sijalice postoje i koji su prihvaeni standardi.Sijalice se dele na: sijalice

sa

metalnim

vlaknom,

sijalice

sa

metalnim

parama, fluorescentne

sijalice,

gasne

sijalice

i svetlee (neonske) cevi.

Elektrini svetlosni izvori

Sijalice sa metalnim vlaknom

Reflektorske sijalice Infracrvene sijalice

Projekcione sijalice Halogene sijalice

Sijalice sa metalnim vlaknom

ivina sijalica

Kod ivinih sijalica osnovno punjenje je argon, a karakteristino iva.Od koliine ive zavisi radni pritisak. Dele se na tri grupe:

sijalice visokog pritiska (do 1at), 80 -

125W,sijalice vrlo visokog pritiska ( do 20at), 250 -

400W,

sijalice super visokog pritiska ( do 100 at), >400W.

Sijalice sa metalnim parama

Natrijumove sijalice

Karakteristino punjenje je natrijum.

Daje utu svetlost, ima mali bljesak.

uta svetlost dobro prodire kroz maglu i vazduh zasien parama i gasovima.

Koristi se za osvetljenje mostova, saobraajnica, mainskih hala, livnica, cementara itd.

Sijalice sa metalnim parama

Kompaktne fluorescentne sijalice (energetski efikasne sijalice)

Kompaktne

fluorescentne

sijalice

(CFL) su

sijalice

sa

gasnim

pranjenjem

u

kojima

se nevidljivi

UV zraci

proizvedeni u sudaru

atoma

ive

i elektrona

koje

odaju

elektrode

u sijalici

pretvaraju

u vidljivo zraenje

(tj. svetlo) uz

pomo

fosfora.

Za

razliku

od

klasinih fluorescentnih sijalica, njima

za

rad

nisu

potrebne

dodatne

komponente

kao

to

su

starter i balast.

Svetlee cevi rade na principu elektrinog pranjenja u gasu. esto se zovu neonske cevi,

jer je prvi gas koji se koristio u ovim cevima bio neon.

Cevi se pune plemenitim gasovima ija svetlost ima karakteristinu boju: ruiasta

-

helijum,

crvena

-

neon,uta -

helijum sa utim staklom,

zelena

-

neon ili argon u utoj cevi,plava

-

argon itd.

Radni vek ovih cevi je 12000 -

15000 asova.

Gasne

sijalice

i svetlee (neonske) cevi

Svetiljke

Osnovni

zadaci

svake

svetiljke

su:

da

tit

sijalicu

od

mehanikih, hemijskih

i atmosferskih

neprilika, kao

i od

praine,

da

smanji

sjaj

svetlosnog

izvora,

da

prostorno

raspodeli

svetlosni

fluks

prema

odgovarajuem

sistemu osvetljenja.

Svetiljke

se dele na

pet grupa:

za direktno osvetljenje,

za preteno direktno osvetljenje,

za direktno

indirektno osvetljenje,

za preteno indirektno osvetljenje,

za indirektno osvetljenje.

Rasveta

Svaka

rasveta

bi trebala

da

zadovolji

sledee zahteve :

1.

Podrka

za

poslove

nadohvat

ruke,2.

Postojanje

integrisane

kontrole

rasvete,

3.

Energetski

efikasna

i ekoloki

prihvatljiva

rasveta,4.

Laka

za

odravanje

i podnoljivog

uticaja

na

okolinu,

5.

Dobro

integrisana

sa

arhitekturom

prostora,6.

Poboljavanje

imida

prostora,

7.

Uzimanje

u obzir

poetne

trokove

i trokove

odravanja,8.

Uzimanje

u obzir

prirodno

svetlo,

9.

Mogunost

ponovnog

periodinog

rekonfiguriranja.

Za

neki

prostor

kaemo

da

ima

dobar

svetlosni

komfor, ukoliko

je u njemu

omoguena

dobra vidljivost, i ukoliko

je obezbeen

i

kontakt

sa spoljanjom

sredinom.

Objektivni

parametri

koji

karakteriu

svetlosni

komfor

su:

BOJA SVETLOSTI, I

BLJESAK.

Svetlosni komfor

Vrednosti

osvetljenosti

i indeksa

bletenja preporuene

za

unutranje prostorije

OPTE PROSTORIJEOSVETLJENOST (lx) DOZVOLJENI IB

KANCELARIJE I USTANOVE

Prostorije

za

prijeme 250 -

Portirnice. Prostorije

za

opte

kancelarijske

radove, dvorane

za

opte

konferencije350 25

alter

sale, komercijalne

i tehnike

kancelarije 700 19

Dvorana

za

konferencije 500 19

Reprezentativne

prostorije 1000 16

BIBLIOTEKE OSVETLJENOST (lx) DOZVOLJENI IB

Sale za

knjige 175 -

itaonice 350 -

Stolovi

za

itanje 700 16

KOLE OSVETLJENOST (lx) DOZVOLJENI IB

Uionice

za

dnevnu

nastavu, itaona, biblioteka, zbornica,

kabinet350 16

Laboratorije

za

hemiju

i fiziku, radionice

za

sve

vrste

runog

rada

350 16

Uionice

za

veernju

nastavu, sale za

predavanja, laboratorije 700 16

kolska

tabla

(vertikalna) 700 -

METALURGIJA I OBRADA METALA OSVETLJENOST (lx) DOZVOLJENI IB

Obini

radovi

na

svim

vrstama

ureaja 250 28

Rezanje

cevi

i limova

i njihova

obrada 250 28

Bravarski

radovi

i gruba

montaa 250 28

Kovanje 120 28

Bojenje, poliranje 700 25

Rad

u laboratoriji 700 19

Merenje osvetljenosti u prostorijama

Ispitivanje osvetljenosti u radnoj sredini vri se: na

novoizvedenom osvetljenju,

nakon rekonstrukcije postojeeg osvetljenja, nakon promene namene objekta, na zahtev radnika.Merenje fizikih veliina kod ocene kvaliteta osvetljenja vri se LUKSMETROM.

LuksmetriLuksmetri

susu

ureaj za merenje ureaj za merenje osvetljenostiosvetljenosti

povrpovrineine,,

koje pada na koje pada na neki predmet ili se od njega odbija. neki predmet ili se od njega odbija. RRezultat merenja iskazuje se u jedinicama (lezultat merenja iskazuje se u jedinicama (lx,x,

futkandela)futkandela)

Rade na principu fotoRade na principu fotoelijeelije..DrDri se u rucii se u ruci..

Merni

opseg: -

od

0,1 do 150.000 Lux -

od

0,01 do 13.940 fc

Merenje i kontrola osvetljenjaSvetlostSlide Number 3Slide Number 4Slide Number 5Osnovne svetlosne veliine i jediniceSvetlosni izvoriSvetlosni izvoriSlide Number 9Sijalice sa metalnim vlaknomSlide Number 11Slide Number 12Slide Number 13Kompaktne fluorescentne sijalice (energetski efikasne sijalice)Slide Number 15SvetiljkeRasvetaSlide Number 18Vrednosti osvetljenosti i indeksa bletenja preporuene za unutranje prostorijeSlide Number 20Merenje osvetljenosti u prostorijamaSlide Number 22