TRECI DEO1.NEOKLASICNTEORIJA ZAPOSLENOSTI- Nezaposlenostje jedan od najvanijih gospodarskih i drutvenih problema dananjice, i to ne samo u Hrvatskoj. Budui da se svakodnevno susree, njezina pojava i znaenje izgledaju jasni sami po sebi i svaki politiar ili ekonomist ima svoje miljenje kako joj pristupiti. To je meutim u prvom redu domena znanstvene discipline ekonomije rada (ili ekonomije trita rada).Ekonomija rada je posljednjih desetljea postala podruje intenzivnog interesa i velikog napretka unutar ekonomskih znanosti, kako u teoretskom, tako i u praktinom pogledu. Iako se suvremena ekonomija rada bazira na ortodoksnom mikroekonomskom pristupu koji je potpuno prevladao, taj suvremeni razvitak je u stvari samo rezultat razmiljanja i pojava uoenih kroz povijest ekonomske misli. U radu je prikazan osnovni pregled povijesnog razvitka ekonomske discipline ekonomije rada, odnosno njezina izvorita kroz odnos istraivanja rada i ekonomske teorije. U drugom dijelu rada taj je razvitak ilustriran analizom pogleda ekonomske teorije na nezaposlenost, pri emu je povijesnim redom prikazano naslijee predkeynesijanske ekonomske misli, keynesijansko tumaenje masovne nezaposlenosti i glavne suvremene teorije nezaposlenosti.Analiza ukazuje na to da probelmatika koja stoji u sreditu panje, kao i metodologija pri istraivanju rada, te teoretski pogledi na nezaposlenost znaajno varira tijekom vremena u skladu s drutvenim i ekonomskim okruenjem, te kretanjima glavnog tijeka ekonomske znanosti. Niti jedna se teorija, niti teorijska kola ne moe pohvaliti konanim i trajnim rjeenjima sloene problematike trita rada, te je nuna otvorenost ka multiteorijskom i multidisciplinarnom pristupu unutar izdvojene samostalne znanstvene discipline ekonomije rada. 2.SUBJEKTISTICKA TEORIJA VREDNSOTI(MARGINALIZAM)- Jedna od kljucnih ekonomskih kategorija teorijske ekonomije je svakako kategorija vrednosti. U zavisnosti kako se ova kategorija tumaci , ekonomski teoriticari su podeljeni u dve polarno suprotstavaljene grupe. Jedno grupo cine teoriticari radne vrednosti , a drugu grupu teoreticari subjektivne teorije vrednosti, odnosno marginalisti. Stanovniste teorije radne vrednosti o ovom sustinskom pitanju vrednosti govori da je vrednost robe objektivno svojstvo, a da je vrednost substancijalno velicina koja se meri drustveno potrebnim radnim vremenom. Otuda neka roba , npr. 1. Kvarter psenice, razmenjuje se za X masti za obucu, ili za Y svile, za Z zlate itd. Jednom reci za druge robe u najrazlicitijim razmerama. Psenica ima , dakle , raznolike prometne vrednosti, a ne samo jednu jedinu. Ali posto X masti za obucu , a isto tako I Y svile, isto tako Z zlate itd , je suprometna vrednost jednog kvartera psenice, to I X masti za obucu , Y svile ,Z zlatna itd moraju biti medju sobom razmenljive ili povelicini jednake prometne vrednosti. Iz ovoga analizi prva: vazece prometne vrednosti neke robe istrazavaju nesto jednako. A drugo : prometna vrednost moze uopste biti samo nacin izrazavanja , pojavni oblik neke sadrzine koja se od tog izraza razlikuje. 3.NEKE OD OSNOVNIH KARAKTERISTIKA METODOLOSKOG INSTRUMENARIJUMA MARGINALISTICKE ANALIZE-Polazeci od svega recenog u vezi sa marginalizmon kao ekonomskim uceenjem a u svrhu daljeg sustinskog I efikasnijeg predstavljanja ove teorije na ovom mestu je od kljucnog interesa identifikovati osnovni matematicki instrumentarijum kao osnovno razumevanje kretanje ukupnih prosecnih I granicnih velicina kao I njihovih odnosa.Upravo utvrdjivanje odnosa izmedju ukupnih prosecnih granicnih velicina ima opstu vaznost dakle mogu se primenjivati I u oblasti analize prihoda isto tako u znacanom podrucju analize troskova kaogod u kretanju cvih varijabli za koje imamo interes za utvrdjivanjem ukupnih prosecnih I granicnih velicina.U svrhu identifikaciji krretanja kao I odnosa ovih velicina posluzicemo se sledecim primerom.(str.267)4.POTROSACKO MERENJE KORISNOSTI- Merenje , tj.kvantitativno izrazavanje granicne korisnosti bilo je cesto osnova za bitne razlike medju samim teoriticarima margionalizma. Dzevons je stmatrao da s e granicna korisnost ne moze meriti. Mengri je posmatrao da se korisnost moze meriti, pricemu je realne brojeve koji izrazavaju granicno korisnost interpretirao kao relativne. Ako se , npr,granicna korisnot nekog dobra izrazava realnim brojem 8, a nekog drugog dobra recimo 2 , tada korisnost prvog dobra biva veca od drugog, 4 puta. Za Bem Baverska isto tako , merenje korisnosti nije bio problem, jer se kao jedinica za merenje moze uzeti bilo koja mera, dakle bez obzira da li je u pitanju razlicita kolicina iste stvari ili su u pitanju potpuna razlicite stvari (dobra). Na drugoj strain , Mrsal je tvrdio da se granicna korisnost ne moze meriti neposredno, vec samo posredno , kao izraz kolicine novca koja se mora dati, da bi se doslo u posed nekog ekonomskog dobra. Otudag , ako su potrebe I dohotag potrosaca , kao I cene svi roba fiksne velicine , onda je korisnost jedne robe utoliko veca ukoliko je veci obim traznje za tom robu.ako dodje do pada cene ove robe , cena granicna korisnost bice veca od proizvoda cene te robe I granicne korisnosti novca, pa ce ptrosac povecati svoju traznju te robe sve dok se njena granicna korisnot , usled sve vecih kolicina sa kojima potrosac razpolaze, ne smanji toliko da je ponovo uspostavlenja ravnoteza. Korisnost neke robe odredjena je cenom koju je potrosac spreman da da a AZz|cena je odredjena korisnoscu robe.Istaknute osnovne karakteristike stanovnista predhodni teoriticara , da se korist ipak moze meriti , naziva se teorijom kardinalne korisnosti. Jedino sto se dozvolava da je se moze tvrditi , da je korisnost nekog dobra u odnosu na nekgog drugo dobra veca ili jednaka , ali bez mogucnosti kvantitativnog obuhvatanja. Ovakvo svatanje kasniji marginalista poznata je kao teorija odrinarne korisnosti. 5. EFEKAT DOHOTKA I EFEKAT SUPSTITUCIJE-Pojmove kao sto su granicna stopa supstitucije I njeno zakonitom kretanje , opadajuca granicna stopa supstitucije. Krive indiferincije su konveksne u odnosu na koordinatini pocetak I daje na osnovi u pravo ovakve karakteristike krivi indiferencije, definisana I opadajuca granicna stopa supstitucije. Poalzeci od saznanja fundamentalne predpostavke budjetskog ogranicenja, dakle, imajuci u vidu osnvna stanovnista koncepta indiferncije I budjetskog ogranicenja dosli smo do interpretacije fundamentalni karakteristika teorije potrosackog izbora ili teorije optimalnog izbora potrosaca. Sustina efekata supstitucije za sniva se na cinjenici da dobro sa nizom cenom supstituise dobro sa visom cenom. Na drugoj strain , efekat dohotka sa drzan je u cinjenici da nize cene nekog dobra povecaju kupovno moc datog dohotka.za objasnjene efekta dohotka I efekta supstitucije poslzicenmo se sledecim diagramom.(strana 283). Ako bi potrosac koji raspolaze dohotkom M , a pri ceni dobra X,px , odnosno cene dobro Y, py , zeleo da izvrsi nabavku samo jednog dobra, tada bi u slucaju izbora dobra X , mogao potrositi sav svoj dohotak na nabavku dobra X, gde bi kolicina nabavljenog dobra X , bila data rastojanjem od koordinatna pocetka (0) do tacke M/px na apscisnoj osi. Y obornutom slucaju , nabavka samo dobra Y bila bi data rastojanjem od koorditatnog pocetka do tacke M/py na ordinatnoj osi. 6. ZAVISNOST TRAZNJE OD CENPolazeci od osnovnih postulate od koncepta budjetskog ogranicenja I concept indiferincije ,odnosno njihove filozofije , sa ciljem da s eobjasni ponasanje coveka u ekonomskim procesima , kao racionalnog bica , dosli smo do jedinsveno stanovista. To stanoviste govori da je ukupna korisnost koja se ima maksimizirati predominatno odedjena velicinom dohotka I nivoom cena, ali I nizom drugih faktora iz domena culture, morala, ukusa , itd.razume se ovi poslednji ce biti apstrahovani iz nase analize, a paznja je usredsredjena na kljucne ekonomske , kao sto je kriva indiferncije , cena dobra X I Y, kao I dohodak. Uz ove uslove moguce je utvrditi zavisnost traznje od cena , sto je samo drugi izraz za konstrukciju krive traznje. Posto je rec o dobru X i Y mi cemo predpostaviti promenu cene dobra X uz nepromenjeno cenu dobra Y i nepromenjeni dohodak. Iplikacije ovi predpostavki mogu se dobru pratiti na sledece dva grafikona (str 287). 7.ZAVISNOST TRAZNJE OD DOHOTKA-Zavisnost traznje od cena je obornuto pproporcionalna, medjutm za ov I ovakvu identifikaciju nuzno smo posli od predpostavke date krive indiferencije , datog dohotka , ali promenjene cene dobra X , razume se , I nepromenjene cene dobra Y . traznja nezavisi amo od cena , ana zavisi I od dohotka . posto velicina dohotka u sustini odrazava bidzetska linija , to budzetske linije blize koodrinatnom pocetku isto vremeno odrazavaju I manje velicine dohotka, a udalenije vece velicine dohotka.isto tako, nagip budzetske linije zavise od odnosna cena dobara X i Y (relativni cena , px/py )a posto zelimo da kazemo promenu traznje u zavisnosti od dohotka , to ce njegovoa promena nuzno znaciti paralelno pomeranje krivi budzetskih linija. Osnovnu promenu traznje dobra X dobro predstavljaju sledeca dva grafikona (str 290) 8. ELASTICNOOST TRAZNJE U ODNOSU NA CENE-vezi traznje marks je pisao sledece: izgleda dakle da na strani traznje stoji neka izvesna velicina odredene drustvene potrebe koja za svoje podmirenje zahteva odredene kolicine nekog artikla na terzistu. Ali je kvantitativna odredjenost te potrebe skroz elasticna kolebkiva. Znak elasticnosti traznje je obicno negativan posto krive traznje imaju uvek negativan nagib. Medjutim , postaje zamorno ako se stalno upudjuje na elastcnos kao na minus nesto-ili-nesto drugo , pa je uobicajeno da se u usmenim razmatranjima radnje upucuje na elasticnost 2 ili 3 nego na -2ili-3. Nagib prave linije je jednak u svim tackama, pa prema tome I 1/nagib je jednak u svim tackama prave linije. Uzmimo jednu lineralnu funkciju Q=12-2p Ako je p=0,traznja (Q)je 12. Ako je traznja 0, p=6,a resenja je dobiljeno resavajuci po p. uvek mozemo pri zadatom nivou cene odrediti neki nivo traznje. Predstavimi ovo I graficki; (str 297) 9. ELASTICNOST TRAZNJE U ODNOSU NA DOHODAK-Za identifikaciju osnovnih pitanja elasticnosti traznje u odnosu na dohodak , polazimo od predpostavke da je sve receno o zavisnosti traznji I dohotka u nasim prethodim razmatranjima u celosti apsorbovano. Na toj osnovi odmah mozemo istaci nuzu zavisnost traznje od dohotka I dohodno elasticnost izraziti posledecoj formuli: (STR 303). Gde je Q traznja a M dohodak. Pri pretpostavci rasta dohotka , traznja moze da raste uzrokovano porastom dohotka, ali moze I da opada. Ako ona opada pri rastu dohotka , odnos dva prirasta je negativan ( Q je negativno , a M pozitivno) pa je EQ,M