2.Škola Zdravlja - Vision

7/23/2019 2.kola Zdravlja - Vision

1/12

Sa zdravljem ima sve, bez zdravlja nita

K O L A

Z D R A V LJ A

Problemi zdravlja 21. veka

Miljenja vodeih ruskih i svetskih naunika:

Dr ajnus Polin! "dobitnik dve #obelove na!rade$Dr %olok "1&&1. !odine nominovan za #obelovu na!radu$

Dr #. %oker%.'.(uteljan ) akademik *'M#

+.P. ,uhanova ) akademik *'M#%.'. Dadali ) akademik ,PM'

2006

1


2/12

Sedam eta!a za"a#enja $r"anizma

- ro/esu za!a0enja ) trovanja or!anizma ovek rolazi kroz sedam etaa to! za!a0enja a na tomutu se susree sa hiljadu bolesti.

%rva eta!a,olja zdrav ovek osea samo umor ) to je ve dokaz o oetnoj azi za!a0enja nervnih kanala to

dovodi do vratne osteohondroze.

Dr&"a eta!aPored ote! umora oinju bolovi u !lavi miiima i z!lobovima. (o su rvi simtomi koji nas

uozoravaju na reveliku uotrebu slatkia i eera rezasienost or!anizma hranom koja ne od!ovara svimljudima.

're(a eta!a- ovoj etai dolazi do ojave razliitih aler!ijskih reak/ija to je dokaz jako zatrovano! or!anizma

koji se trudi da to za!a0enje izba/i iz sebe. ,timulatori mo!u biti razliiti aler!eni olen kuna raina3ivotinjske dlake hrana lekovi itd. (ada se kod nekih ljudi ojavljuje kaalj koji relazi u astmu izba/ivanje

sekreta kod nekih dolazi do romena na ko3i "sorijaza ek/emi$ dijabetesa !inekolokih bolesti kod 3ena.,ve navedeno !ovori o neravilnoj ishrani: uotrebi rekomernih koliina mesa jaja belo! brana. Posebnose skree a3nja roditeljima na va3nost ravilne ishrane de/e da ne bi dolo do te3ih oboljenja out nono!mokrenja ) eneureze.

)etvrta eta!a- ovoj etai dolazi do ojave obrazovanja /ista ibroma olinoma adenoma trombolebita tumora

itd. kao i bolesti dananji/e ) !ojaznosti.

%eta eta!a- ovoj etai dolazi do bolesti reumatizma oliartritisa sakuljanja mokranih kiselina koje se talo3e

u z!lobovima i miiima.

esta eta!a- ovoj etai or!anizam je otrovan do te mere da se zatvaraju nervni kanali i redaja si!nala reko njih

je nemo!ua uled e!a dolazi do araliza areza i Parkinsonove bolesti.

Sedma eta!a4vo je najte3i stadijum za!a0enja ljudsko! or!anizma koja je vezana za nekontrolisanu deobu elija i

dolazi do ojave raka. *ak5 to je kletva rirode neravilnoj ishrani "dr 6erzon$.

Zat$ je !$trebna *$la zdravlja'ko bi itali svako! oveka ta je !lavni uslov za sreu svi bi od!ovorili zdravlje. 7ako se u narodu

ka3e ako ima zdravlje ostalo e doi samo o sebi. 'li to!a se setimo samo onda kada zdravlje iz!ubimo.8 ored to!a to imamo milione dilomiranih lekara ro!res medi/ine najsavremeniji rad na

klinikama o!roman izbor lekova u aotekama mi iz dana u dan oboljevamo sve vie i vie. (reba samonavesti o!roman broj obolelih od najte3ih bolesti: rak skleroza inarkt isult. Proseni ljudski vek se skraujene dosti3e se !enetski kod. Poznato je da u svetu svake !odine mortalitet sve vie reuzima rimat nadnatalitetom. 4no to je najstranije mi !enetski bolesti ostavljamo u nasledstvo svojoj de/i. Po nekim

ro/enama danas se ra0a samo 29 zdrave de/e. 'ko smatrate da se ova itanja vas ne dotiu jako !reite. ,vevei broj ljudi danas brinu ova itanja:

1. ato bolujemo ;2. 7ako da zatitimo i ovratimo svoje zdravlje;


3/12

Zat$ b$l&jem$

Postavlja se itanje zato nai re/i nita nisu radili o itanju zdravlja a bili su zdraviji. Pokazalo seda su se za oslednjih => do 1>> !odina korenito romenili uslovi 3ivota nain 3ivota i 3ivotna sredina. ,viznamo kako se strano o!orala ekolo!ija i ishrana a uz to koliko stresno 3ivimo.S!e+ijalisti smatraj& da s& e*$l$"ija, ne!ravilna is-rana i stres $sn$vni &zr$+i razb$ljevanja

ta znam$ $ e*$l$"iji(eki metali esti/idi nitrati toksine materije koje sada vodom vazduhom i hranom dosevaju u

na or!anizam vie!odinjim talo3enjem u or!anizmu rue nae zdravlje. ,amo hemikalije kojima se slu3imou kui tri uta su kan/ero!enije od kiselih kia ozonskih rua a tome treba dodati savremene nametaje stil3ivota itd. 4!ledno je dokazano da je ?>5&>9 svih oboljenja raka izazvano dejstvom toksinih materija naljudski or!anizam. #e zaboravite oveanu radija/iju ultravioletno zraenje elektroma!netna olja i dru!eaktore oasne o zdravlje. Polovina lanete 3ivi u anelnim kuama oremljenim nasjavremenijomtehnikom oremom a sva ta bla!a /iviliza/ije su trajni izvori tetno! zraenja i ne!ativno! uti/aja nazdravlje.

ta znam$ $ is-rani

Mi znamo da na na sto sti3u roizvodi u kojima se osim hranljivih materija nalaze nitrati esti/idi ikonzervansi. Da li su nam oni otrebni; #aravno da nisu ali oni oveavaju rinose zbo! e!a ihroizvo0ai i koriste. 7onzervansi oveavaju rinose industrijskoj roizvodnji. @ak i ako se hraniteroizvodima iz svoje bate ni ti roizvodi nisu dovoljno zdravi jer i sa takvim roizvodima unositehemikalije kojima je 0ubreno zemljite. Posle termike obrade roizvodi ne zadr3e mno!o za zdravlje korisnihmaterija a ako njih nema u roizvodima znai da ih nema ni u naem or!anizmu. Po statisti/i 8nstitutaishrane *uske edera/ije iz 1&&&. !odine a koja se mo3e rimeniti i na /elu Avrou dei/it joda ima ?>9stanovnitva beta karotina B>5C>9 !rue vitamina + i olne kiseline od B> do ?>9 askorbalne kiseline ilivitamina E>9 stanovnitva. ' danas veina ljudi ima dei/it svih hranljivih materija mno!ih i 1>>9. 8z

okoljenja u okoljenje se ra0amo nezdraviji i nezdraviji. 7ako da se rodi zdravo dete ako nj e!ova mama imadei/it svih hranljivih elemenata;

Stres,tres je trei aktor koji utie na nae zdravlje. Da li ostoje ljudi bez stresa; #aravno da ne.

,avremen nain 3ivota nam namee stres koji na 3alost ne mo3emo da otklonimo a kao osledi/a stresajavljaju se kardiovaskularni i dru!i roblemi.

Ova tri .a*t$ra e*$l$"ija, ne!ravilna is-rana i stres sva*$dnevn$ &"r$/avaj& na $r"anizam

Ka*$ da ne b$l&jem$

+olest ne dolazi kao !rom iz vedra neba ve se ojavljuje kao rezultat naruavanja rirode trajnimsakuljanjem otrova u or!anizmu "#orman %oker$.

Pre sto !odina ljudi nisu morali toliko da se bore za svoje zdravlje kao danas jer u kuama nije bilokomjutera mobilnih teleona i ostale tehnike nisu se vozili automobilima ve su se kretali. #ije biloradioaktivno! otada i atomskih /entrala. #a3alost danas se sve romenilo i zbo! to!a bukvalnosva*$dnevn$ m$ram$ da se b$rim$ da !$b$ljam$ sv$je zdravlje Du3ni smo da shvatimo da eu ovoj surovoj borbi obediti samo oni koji budu naoru3ani znanjem ' to odrazumeva sledee:neohodni su ADOV1 "bioloki aktivni doda/i ishrani$ koji nadokna0uju dei/it sve!a nabrojano!.

%rir$da je na $r"anizam snabdela najm$(nijim sistemima sam$i(enja i sam$re"&la+ijeMikrolora je sosobna da roizvodi rirodne antibiotike koji se bore rotiv svih virusa. ' istaki sistemi

lua jetre bubre!a i dru!ih or!ana sosobni su da se bore ak na elijskom subelijskom i molekularnomnivou. 4ni izvode iz or!anizma ne samo one materije koje su rastvorljive u vodi ve i one koje to nisu. Ov$je najsavreniji sistem *$ji je s!$s$ban da se s&!r$tstavi najrazliitijim vrstama b$lesti


4/12

Ka*va je &l$"a vitamnina i minerala & $vim znaajnim !r$+esima

Avo ta o vitaminima i mineralima ka3e vodei ruski naunik iz ove oblasti akademik %.'.Dadali: -sadanje vreme savreno tano znamo da vitamini i minerali koji se nalaze u or!anizmu u obliku jedinstveno!i nedeljivo! vitaminsko5mineralno! komleksa "dele ih samo uslovno$ se javljaju kao najva3niji sastavnidelovi molekula belanevina u neem or!anizmu a nazivaju se .ermentima Fermenti uravljaaju svim

ro/esima rada u or!anizmu oevi od mehaniko! kretanja a do intelektualno! rada.

De.i+itD$*azan$ je da de.i+it vitamina i menerala d$v$di d$ .ermentne nesposobnostina taj nain t$

je sistem i(enja $nes!$s$bljen7ao rezultat to!a dolazi do ojaanih ro/esa oksida/ije i trovanja koji le3eu osnovi nastanka svih bolesti. ' zato dolazi do to!a; ato to or!anizam ne dobija materije koje ine tuzatitu od ruilakih ro/esa.

Go rostije je objasnio ameriki lekar dr %olok koji je 1&&1. !odine nominovan za #obelovuna!radu: 3ama je ne$!-$dn$ da sva*$dnevn$ &nesem$ & $r"anizam 40 elemenata is-rane 60 minerala,56 vitamina, 52 amin$*iselina i masne amin$*iseline i, t$ je najva/nije, $ni m$raj& da b&d&izbalansirani 7*$li*$ na $r"anizam ne b&de ima$ de.i+it $vi- elemenata, bi(e zati(en $d svi- b$lesti

Avo zato vitamini i minerali mo!u da sasu ljude od razboljevanja. #aveemo rimer $ste$!$r$ze

Hta je to osteooroza; 7rtost kostiju. 4vo oboljenje o smrtnosti zauzima deseto mesto u svetu. %eoma jeskuo bolovati od ove bolesti. #a rimer oera/ija kuka ili kolena kota 1=>> do 2>>> evra. Hta je uzrokosteooroze; Dei/it KAL81J79A. Da ne bismo bolovali od to!a neohodno je u or!anizam unosti*al+ij&mkoji e nam omoi ne samo kod osteooroze ve i kod aradentoze i zaaljenskih ro/esa desni.

#edostatak *al+ij&maizaziva 1BE razliitih bolesti.Dei/it ba*ra izaziva bolesti kimeno! stuba. 4d ove bolesti boluju svi nezavisno da li sede za

volanom ili za komjuterom. #edostatak selena izaziva najte3a oboljenja kardiovaskularno! sistema.,hvatljivo je kada usled nedostatka vitamina i minerala umiru siromani ljudi ali nije kada se to deavaljudima koji su bo!ati. #aveemo rimer ,tjuarda +ukera autora vee! broja knji!a na temu dijeta ishrane izdravlja a sam je umro u B>5oj !odini od kardioanemije izazvane nedostatkom selena u or!anizmu. -kolikovidite na svom telu roze tuni/e to je dokaz da va or!anizam ima veliki nedostatak selena. 4vo se mo3eizbei rimenom koloidno! selena u toku est mese/i. 7ada vam ove leke ieznu solja znai da steor!anizam iistili i iznutra. 'ko vam je dete umorno slabo ui ima lou kon/entra/iju rasejano je znai da unje!ovom or!anizmu ostoji dei/itj$da Mikroelementj$dje neohodan za rad /entralno! nervno! sistema imoz!a. #edostatak joda izaziva smanjene intelektualne sosobnosti a veliki dovodi ak do debilnosti.

Vi r$ditelji ste lin$ $d"$v$rni a*$ &sled ne*$ri(enja AD:$va & is-rani vaem detet&$d&zmete 20; nje"$vi- intele*t&alni- s!$s$bn$sti *oditelji revie nov/a izdvajaju za resti3ne markeodee i obue tehnike ure0aje i rivatno kolovanje a najmanje ula3u u reven/iju zdravlja. Pora3avajuainjeni/a je da ?>9 trudni/a ima imuno dei/it i da se ra0a samo 29 otuno zdrave de/e.

bo! sve!a izlo3eno! ako ne shvatite znaaj uotrebe +'D5ova izlo3eni ste razliitim bolestima saneizvesnim ishodom.

Ka*$ nas lee - naoj zemlji se jo uvek rimat daje klasinoj medi/ini a u svetu uz klasinu medi/inu aralelnoide i alternativna medi/ina. Go re 2o !odina u razvijenim zemljama sveta krenula je %8('M8#,7'*A%4-8G' a va3no mesto zauzima nadokna0ivanje dei/ita nutrienata. *azra0eni su na dr3avnom nivou

ro!rami ozdravljenja na/ija. #auni/i /elo! sveta riznaju ovaj rava/ i nazivaju !a MAD88#4M II8%A7' . #a 3alost veliki broj lekara ne riznaju ovaj rava/.

#ajvei dorinos ovom rav/u dao je oznati biohemi/ar ruski akademik %.'.Dadali objanjavajuirimenu bioloko aktivnih dodataka ishrani. 4n je na me0unarodnom seminaru u setembru 2>>>.!odine uMoskvi o itanjima rimene +'D5a rekao: #a veliku 3alost rimoran sam da izjavim da na dananjidan mno!i lekari osim znanja o kal/ijumu man!anu jodu nisu svesni koliki je znaaj /inka selena i dru!ihelemenata iako je veina roblema sa zdravljem uravo vezana za dei/it mikroelemenata a mo!li bi bitireeni ukoliko bi bili uvedeni mikroelementi u sistem nae ishrane. #a veliku 3alost na medi/inskimakultetima ne ostoje redmeti vezani za ova itanja. Za zdravlje &


5/12

Primer u klasinoj medi/ini: lekari odvojeno lee hiertenziju odvojeno bubre!e odvojeno!lavobolju itd. 4vakav nain leenja naziva se !$sledin$m tera!ij$m. Primenom +'D5a u ishranidel&jem$ na (elijs*$m niv$& i na taj nain del&jem$ na &zr$*e b$lesti a ne na osledi/u a se ovakavnain leenja naziva &zr$n$m tera!ij$m. Primenom ove teraije oma3emo or!anizmu da okrene radsvih osam sistema nae! or!anizma..

ajnus Polin! dobitnik dve #obelove na!rade je rodonaelnik nauke o vitaminima. 4n je rimenomvitamina do3iveo &B5u !odinu radei o 1B asova dnevno. Danas se otvr0uje da bez rimene vitaminsko5mineralnih dodataka nema ostanka u dananjim uslovima.

Primenom lekova u klasinoj medi/ini otklanjamo simtome bolesti rimenom anal!etika otklanjamorazliite bolove. -zrok bolesti je ostao a osledi/a je otklonjena a se ovakav nain leenja nazivasimtomatina teraijaJ. 3e*$ntr$lisan$ &zimanje antibi$ti*a je tetn$ i $!asn$, jer $sim t$&nitavaj& mi*r$.l$r& & $r"anizm&, &ti& i na D3K (elije, "de r&e sve im&n$:zatitne sisteme$r"anizmaPo nekim statistikim oda/ima zbo! neod!ovono! korienja tableta koje otklanjaju bolove ilisni3avaju temeraturu svake !odine umre oko =>>> ljudi od kojih 2=>> de/e. 4ni umiru zbo! #A#'#G'.

Danas se rimenjuju razne vrste dijeta !ladovanje razliite vrste ienja /reva urino teraija a svesu one usmerene da aktiviraju unutranje rezerve or!anizma. ,vi ovi rav/i mo!u da budu dobri samo ako seuoredo nadokna0juje dei/it minerala i vetamina u or!anizmu. 7*$li*$ $r"anizam d$bija izbalansiran&d$z& vitamina i minerala, $n (e se izb$riti sa svim b$lestima (o je jedino mo!ue nadoknaditikorienjem +'D5a..

K$li*$ *$ta zdravlje ,vakom od nas je neohodno dnevno unoenje &> hranljivih materija: C> minerala 1C vitamina 12osnovnih aminokiselina i < osnovne masne kiseline. 'ko svakodnevno ne unesemo ovih &> hranljivihmaterija razvie se bolesti izazvane njihovim dei/itom. ,ve ove hranljive materije nemo!ue je uneti uor!anizam svakodnevnom ishranom a nam je neohodno ishrani dodati 1=52> biljnih komonenata u

ravilnom odnosu. (eoretski ovo je mo!ue uraditi ali veina ljudi to ne radi. ato na or!anizam ne dobijaotrebnu koliinu vitamina aminokiselina masnih kiselina i to u otrebnom odnosu. (ra!ina istorija jevezana za !ubitak minerala zato to rastinje na zemlji ne sadr3i dovoljan broj minerala nema ih u zemljitu

a ih nema ni u rastinju "vou ovru travama itd$. ,adr3aj minerala u zemljitu je asolutno is/rljen.*astinje iz zemljita /ri C> minerala a roizvo0a/i 0ubre njive natrijumom osorom i kalijumom. 4dakleonda da biljke uzmu reostale minerale;

ZO= SV>=A 3AV>D>3O=, 3A> ZDRAVLJ> J> 3A =RA3181 KA'ASRO?> J>D131 1ZLAZ 1ZOVAKV> S1'7A81J> J> 7%O'R>A 1OLOSK1 AK'1V31@ DODA'AKA 1S@RA31 SA O)7VA3O91VO9 B>L1JO9

Medii/inka i armakoloka industrija izba/uju na trzite nekoliko vidova rearata koji sadr3evitamine i minerale:

5 odvojeno vitamine i minerale "askorbinska kiselina ) vitamin $ 5 vitaminsko5mineralni komleksi

5 bioloko aktivni doda/i ishrani

4vi rearati su razliiti o /enama i eektivnosti. (reba ljude uutiti da je najjetiniji +'Dzato sto su AD:i izbalansirani i nije !$trebn$ *$ntr$lisati *$li*$ e"a & *$m sadejstv& treba& $r"anizam &neti A*$ *$ristim$ $dv$jen$ viramine i minerale, ne znam$ nji-$v$ sadejstv$ im$/em$ !$"reiti

3>O%@OD3O J> Z3A'1 DA S> 7 %R1ROD1 V1'A9131, 913>RAL1 1 91KRO>L>9>3'13ALAZ> 7 V1D7 J>D13S'V>3O= 3>D>LJ1VO= KO9%L>KSA 1 SA9O 7 'O9 V1D7 S7 S%OSO31DA S> 7 %O'%73OS'1 7SVAJAJ7 1 DA KAO 'AKV1 1=RAJ7 3AJV>B7 7LO=7 ZA O)7VA3J>3A>= ZDRAVLJA

- laboratorijskim uslovima ovakve komlekse jo uvek ne roizvode. %etakim utem seroizvode odvojeno minerali odvojeno vitamini. 4vi sintetiki vitamini i minerali usvajaju se samood 9.

+ioloski aktivni doda/i 7omanije V1S1O3roizvode se od rirodnih sirovina. 4ve sirovine sumno!o skulje od sintetikih sirovina ali je eektivnost i usvojivost kod ovih roizvoda najvea ) njihovausvojivost je do &E9. 4ve +'D5e roizvodi svetski lider ran/uski armakoloki kon/ern Ar*$.arma.

=


6/12

%R>D3OS'1 AD:a V1S1O3 7 OD3OS7 3A DR7=> AD:e

Prva rednost je '>@3OLO=1JA. - ro/esu roizvodnje bilje rolazi kroz mno!o stadijumaobrade. ,avremeni +'D5i imaju eektivnost od 5=>9 dok u +'D5i %8,84# eektivnost je 4C;zahvaljuju/i e.e*t& /ive (elije. ,e/ijalistima 'rkoarma je olo za rukom da sazdaju revolu/ionarnutehnolo!iju koja omo!uava da se sauva 3iva elija. +ilje se uvodi u seru teno! azota na 51&C oodnosno trenutno se zamrzava "krio!ena metoda ili krio5drobljenje$. 4vi +'D5i se usvajaju 1>>9 i nemaju

nikakvih sorednih eekata. AD:i V1S1O3rade na(elijs*$m niv$& a zbo! to!a ru3aju komleksnoozdravljenje jer deluju na /eo or!anizam. ,ve sastavne komonente ovih roizvoda dounjavaju iojaavaju jedna dru!u 5 e.e*at siner"izma. #a dananji dan $vi !r$izv$di nemaj& anal$"a & svet& Slini!r$izv$di m$raj& da se *$riste dva !&ta vie i dva !&ta d&/e $d AD:a V1S1O3 da bi d$bili slianrez&ltat

Dru!a rednost je ADA%'1RA3OS' %RO1ZVODA 3A SV> R>=1O3> SV>'A (o znai daostoji roblem adata/ije sastava roizvoda na odre0ene !eo!raske re!ione. ,vaki re!ion na laneti imasvoju mikroklimu svoj nain ishrane svoj nain 3ivota a i roizvod treba rila!oditi tim uslovima. ,amonekoliko laboratorija sveta mo3e da se ohvali time da su ada!tirale !r$izv$d na razliite re"i$ne. Gednaod tih je 7on/ern 'rkoarma.

(rea rednost roizvoda %8,84# je 8>3A. Proizvodi %8,84# su roizvedeni o najskuljojtehnolo!iji roizvodi su najvee! steena kvaliteta i kao takvi oekuje se da imaju i najveu /enu. Filozoija7omanije je zasnovana na 1ZOR7 ODL1)3O= ZDRAVLJA da ravo na zdravlje ima svaki ovek

bez obzira na boju ko3e na/ionalno oredeljenje so/ijalni status obrazovni status itd. ato je 7omanija%8,84# donela odluku da svoje roizvode ne lasira kroz aotekarsku mre3u. ,istem lasiranja roizvodaomo!uava da se do maksimuma smanji broj osrednika to je znaajno snizilo /enu roizvoda. Proizvodine samo da su naje.i*asniji, ve( s& i najje.tiniji na tr/it& . Danas su role sve iluzije o beslatnomleenju i zato jemn$"$ je.tinije &la"ati & !reven+ij& zdravlja $d leenja . ,amo korienjem +'D5a %8,84# mo3ete da ouvate zdravlje ili ovratite iz!ubljeno zdravlje a da ne otroite mno!o nov/a.

AD : i V1S1O3

%$trebn$ je lj&dima $bjasniti da $v$ nis& le*$vi, da im ne n&dim$ le*$ve, ve( im n&dim$ $n$t$ sva*$dnevn$m is-ran$m ne m$"& da &nes& & sv$j $r"anizam, $v$ je vis$*i ste!en medi+ins*ete-n$l$"ije i na&*e i z$ve se : !&t *a zdravlj&E 5 izjavio je %.'.(uteljan doktor medi/inskih nauka

roesor akademik *'M# "*uska akademija medi/inskih nauka$.

+ioloko5aktivni doda/i %8,84#:5 %r$li s& *lini*a is!itivanja na v$de(im *lini*ama R&sije: Od$breni s& i !re!$r&eni 9inistarstv$m zdravlja i is-rane R&sije5 7neseni s& & dr/avni re"istar le*$viti- sredstava R&sije, RLSF DOK'OR5 7neseni s& & me#&nar$dni medi+ins*i !rir&ni* V1DAL.

+'D %8,84# /iljano su usmereni da aktiviraju mone istake sisteme or!anizma. ,vere/eture %8,84# su komleksne. Prednosti nad hemijskim roizvodima su velike jer su hemijski

roizvodi usmereni da rea!uju samo na jednu bolest a roizvodi 7omanije %8,84# na sve to jealarmantno u naem or!anizmu na ve odavno naruen metabolizam. -otrebom +'D delujemo na svesisteme or!anizma izjavio je %.'.Dadali doktor hemijskih nauka roesor akademik ,PM'.

L>KOV1'O:%RO?1LAK'1)KA SR>DS'VAKO9%A31J> V1S1O3 13'>R3A'1O3AL %>O%L> =RO7%

C


7/12

KLAS1)3A L131JA

D>'OKS G )is(enje na (elijs*$m niv$&:im&n$m$d&lat$r

Dejstvo: najjae isenje or!anizma na nivou elije od rljavtine toksina talo!a soli osle leenjamedikamentima. 4bnavlja i oveava imunitet deluje rotivtumorski. ,manjuje tetne eekte hemio izranih teraija oboljava krv i razmenu materija. Deluje rotivmikrobno rotivzaaljenski i

rotivkan/ero!eno. @isti i re!enerie jetru i 3eludano5/revni trakt. Primenjuje se kod leenja aler!ija

ko3nih roblema bronhijalne astme artritisa artroza DP a tako0e kod zaaljenskih ro/esa muke i3enske olne sere. eenje dobroudnih tumora roilaktika onkolokih bolesti ibromi miomi /isteendometrioze mastoatije adenoma zaaljenskih ro/esa rostate jajnika hemoroida kandide sorijazeseboreje. Posebno se reoruuje kod stanja narueno! imuno! sistema.

A3'1OKS G Anti$*sidant

Dejstvo: najjai i najdra!o/eniji rirodni antioksidans koji nema analo!a u svetu. Htiti or!anizam odrazorno! dejstva slobodnih radikala koji se ojavljuju od dejstvom ultravioletno! i jonizujue! zraenjastresova ekoloki nezdravih roizvoda a!resivne 3ivotne sredine a takodje i uenja i alkohola. '#(847,iz or!anizma izba/uje mrtve elije toksine i raznu rljavtinu. 8ma rotivzaaljensko antimikrobno i

rotivzamarajue dejstvo. 7oristi se za roilaktiku kardio5vaskularnih bolesti "hiertonije insult inarkti$

onkolo!ija kod naruene razmene materija kod /elulita artritisa artroza osteohondroza !ubitka amenjaoboljanja vida bolesti jetre "/iroze heatitisa holeo/istisa$ ira 3elud/a dvanaestoala/no! /reva.Primenjuje se kod oekotina rana razliitih ovreda kod dekubit rana dijabetskih rana ) solja. ,reavaobrazovanje trombova. 4bnavlja i u/vruje imunitet.

%AKS G S!$*$jstv$, mir i *$n+entra+ija

Dejstvo: Aikasan antistresni roizvod rirodni sedativ otklanja oveanu razdra3enost uzbu0enostoseaj tu!e i straha. -miruje i tonizuje nervni sistem oboljava vid sluh amenje radnu sosobnostmisaone i miine reak/ije i deluje na kon/entra/iju i a3nju. 7oristi se za oboljanje sna kod leenjatahikardije inek/ija disajnih uteva kolitisa none eneureze nervoze zauenja jajovoda kod toksikoza

trudni/a sazama 3eludano! trakta oveano! ritiska aritmije !uenja bronhijalne astme kod obilnih ibolnih mentrua/ija !lavobolje i zubobolje kod bolova uote kod na!luvosti. -nikatni je nemajui analo!au svetu ekskluzivni roizvod 7omanije %8,84#. - savremenom 3ivotu reoruuje se svim ljudima.

37'R19AKS G Osn$vni n&trienti za $r"anizam

Dejstvo: #ormaalizuje razmenu belanevina masti i u!ljenih hidrata. 8ma anti5setino dejstvo na3eludano5/revni trakt urinarni trakt i muko53ensku olnu seru. Deluje na romenu strukture kamena u

bubrezima i 3ui smanjuje otoke. 7oristi se za najjae zaaljenske ro/ese kod hroninih bolesti lua!ornjih disajnih uteva kod nelodnosti kolita osteohondroza za obnavljanje hormonalne razmene.Poveava umnu i iziku aktivnost rimenjuje se kod narueno! krvotoka roirenih vena anemijahemoroida neural!ija !reva histerija reumatizma oliartritisa osteooroze ieloneritisa uretitisa

stenokardije i u klimakterinom eriodu.Krana za mozak bubre!e jetru sr/e i olne or!ane.

SV>L'?LOR9 G Razmena materija%$t!&na is-rana !an*reasa

Dejstvo: #ormalizuje metabolizam eerno5insulinski i balans hormona krvni ritisak. #ajjaeroilaktiko sredstvo kod dijabeta !ojaznosti naruene unk/ije titne 3lezde i disunk/ije od3eludane3lezde. Preoruuje se ljudima sa vikom kilo!rama kod sazama 3eluda/nih uteva kod ateroskleroze

ankreatita dijareje bolimije /elulita trombolebita ateroskleroze heatita hemoroida sazama !latkemuskulature. ,nizava holesterol u krvi daje oseaj sitosti i ojaava aktivnost rada moz!a.

@RO9V1'AL G Ritam i ener"ija

E


8/12

Dejstvo: Aikasno isti krvni sistem od nasla!a holesterola sni3ava rizik od nastankakardiovaskularnih bolesti. -nikatno je sredstvo za bolest II8 veka ) sindrom hroni/no! umora. 4vaj

roizvod je idealan u kombina/iji sa ,veltormom kod borbe sa !ojaznou zato to on re!ulie eerretvarajui eer i masnou rirodnim utem u ener!iju. - sadejstvu sa ,veltormom i 'ntioksomnormalizuje unk/iju titne 3lezde smanjuje ormiranje vorova sreava isiranje kal/ijuma iz or!anizma.Poveava radnu sosobnost aktivnost i tonus or!anizma roilaktika trombolebita dijabeta odizeotornost or!anizma rema inek/ijama. Primenjuje se za roilaktiku i leenje hio!likemije oveava

olnu aktivnost iz or!anizma izba/uje rljavtinu toksine i teke metale. -vruje nervni imuni i

muskulaturni sistem.

LAJ?%AKS>31OR

7omleksan "kraljevskiJ$ roizvod se/ijalno odabran sastav vitamina makro i mikro elemenata ibiidumbakterija obezbe0uje sve to je neohodno or!anizmu za savremeni nain 3ivota. Dounjavanedostatak vitamina i minerala u or!anizmu ima antioksidantnu aktivnost isti krvne sudove normalizujemikroloru /reva obnavlja i normalizuje unk/iju 3eludano5/revno! trakta oma3e u leenju bolesti /reva i3elud/a "!astritis ir$ oveava nese/iinu rezistentnost or!anizma imunitet otornost or!anizma remainek/ijama i tetnim dejstvima 3ivotne sredine. *eava useno disbakterioze zbo! osedovanja biidum

bakterije.

LAJ?%AK J731OR G Sve st$ je !$treb$ za !ravilan rast i razv$j deije" $r"anizma

Dejstvo: #ormalizuje razvoj svih iziolokih sistema deije! or!anizma. Proilaktika dijabetakardiovaskularnih bolesti rahitisa kariesa skolioza an!ina bronhitisa idr. 4bnavlja i uvruje imunitet

oboljava vid sluh i kvalitet ko3e i kose. -vruje kotana i miina tkiva sreava i otklanja roblemnone eneureze "mokrenje$ !astritisa osteooroze aler!ija disbakterioza stimulie eristaltiku /reva utiena ravilan razvoj olno! sistema. ,tabilizuje bio5ritam dana ) de/a brzo utanjaju u san i lako se bude bolje

jedu manje se umaraju ostaju bezbri3na i a3ljiva znaajno se oboljava umna aktivnost. ,edam !odinaza redom -#8AF !a ro!laava za najbolji deiji ito rearat na svetu. Preoruuje se i starijim ljudimatrudni/ama i 3enama u lakta/iji.

A3'1S'R>S31 KO9%L>KS

@1%>R

Deresija je jedno od najrasrostranjenijih sihikih rastrojstava od koje 2>9 oboleva 3enskaoula/ija a 1>9 muka. - deresivna stanja najee uadamo zbo! nezadovoljstva na oslu u uenju uodnosima sa dru!ima sredinom uote. (ada se javljaju i seksualni roblemi esimizam oseaj sostvene

besomonosti i najee se razmilja o samoubistvu. Kier sreava razvoj deresije i surotstavlja sederesivnim stanjima. (akodje oma3e kod aritmija narueno! sna otklanja nesokojstvo oseaj tu!erazdra3ljivosti ubla3ava simtome klimakterijuma oravlja vid i oboljava rad jetre.

%AS1LA'

,vakodnevno ovek uada u slo3ene 3ivotne situa/ije. 7ao rezultat takvo! stanja ojavljuje se streskoji mo3e dovesti i do tekih bolesti. Pasilat smanjuje osledi/e stresa otklanja nervno uzbu0enje i nesani/u

oma3e kod neurastenije neurove!etativne distonije i kod stanja velike tu!e. Primenjuje se kod disunk/ijekardiovaskularno! i nervno! sistema.

91S'1K

?


9/12

R>=>3>RA'1V31 KO9%L>KS

,e/ijalno je razra0en za oveanje umne i izike radne sosobnosti izdr3ljivosti i oveanjaimuniteta oma3e or!anizmu da se brzo ooravi osle aktivno! rada.

AK'1V F O!ti t$n&s

,vakodnevna otereenja troe zalihe nae ener!ije a stres tetno utie na nae zdravlje. 8zdr3ljivost iaktivnost je neohodna svima kako bismo izdr3ali svakodnevna otereenja. 'ktiv veoma brzo odi3eener!etski status osle aktivno! rada i oveava imunitet. ,adejstvo 3enena i zelene kae oma3uor!anizmu da se surotstavi stresu i da se izbalansiraju sistemi or!anizma. Matini mle i /vetni olenmono hrane or!anizam rirodnim vitaminima i mikroelementima. 'ktiv eikasno uklanja toksine izor!anizma oboljava varenje normalizuje rad kardiovaskularno! sistema i re!ulie krvni ritisak. #e reoruuje se: kod oveane nervne razdra3ljivosti nesani/e oveano! krvno! ritiska

oremeaja rada sr/a izra3ene ateroskleroze trudni/ama.

K7%>RS F 1zba+ivanje t$*sina

,vakodnevno ishranom unosimo veliki broj toksina raznih tetnih materija i izla3emo se bolestima/iviliza/ijeJ. -zrok najrazliitijih tekih bolesti su toksini koje sadr3i svakodnevna ishrana voda i vazduhoni zajedno rue nae zdravlje i dovode do najte3ih bolesti. 7uers isti rirodnim utam na or!anizam

osebno z!lobove i urinarni trakt. Aikasno oboljava rad jetre 3ui i nadbubre3ne 3lezde titi bubre!eoveava imunitet sni3ava nivo holesterola smanjuje tetna dejstva alkoholnih naitaka.

#ajjai antioksidant rimenjuje se kod zaaljenskih bolesti /reva bolesti jetre ) osebno kod /iroze isvih osledi/a heatita. 7oristi se i kod leenja aler!ija ko3nih oboljenja dijabetesa reloma.

9>=A F %$dr*a im&nitet&

8z dana u dan se o!orava kvalitet ishrane zbo! dei/ita minerala i vitamina a kao rezultat takveishrane or!anizam je izlo3en sni3enju imuniteta i najrazliitijim bolestima. Me!a je komleks najjaih

antioksidanata uz iju omo mobilie imuni sistem oveava otornost ka inek/ijama: virusimabakterijama i !ljivi/ama a tako0e dorinosi br3em ozdravljenju. Primenjuje se kod svih zaaljenskih bolestisreava razvoj ateroskleroze bolesti kardiovaskularno! sistema i katarakte. #ormalizuje rad nadbubre3ne ititne 3lezde. Aikasno odi3e imunitet.

1SK F %$dizanje ener"ets*$" t$n&sa

+isk odi3e ener!etski status stimulativno deluje na muko i 3ensko olno zdravlje oma3e da serebrodi veliki umor a samim tim bo!ati seksualni 3ivot zahvaljujui unikatnim komonentamaobezbe0uje or!anizmu hranljive materije stimulie imunitet oveava umnu i iziku radnu sosobnoststimulie rad sr/a i disanja re!enerie /entralni nervni sistem otklanja osanost izotrava vid. Delujeveoma brzo.

97K1 KO9%L>KS

Probleme sa snom ima ?>9 ljudske oula/ije. Mistik obnavlja nervni sistem smanjuje nervnu naetost umor!lavobolju i mi!rene. Posebno je eikasan kod naruenih aza sna: lako uvodi u san i rodu3ava azu duboko! sna.'ko imate samo dva sata sna sa Mistikom ete se odlino odmoriti tako to ete odmah utonuti u azu duboko! sna.

R>%>3

Poveava sosobnost or!anizma da se surotstavi nervnim narezanjima otklanja umor. ,reava revremenostarenje "odla3e klimaks$ oma3e kod leenja imoten/ije dijabetesa artritisa oma3e zarastanju rana.

&


10/12

4buhvata osnovne robleme muko! or!anizma vraa iziku sna!u normalizuje rad rostatebla!otvorno deluje kod zaaljenskih ro/esa olne sere oveava oten/iju i imunitet.

AR'79 F 3$rmaliz&je .&n*+ij& !r$state

'rtrum obezbe0uje otrebe muko! or!anizma: normalizuje rad rostate rimenjuje se kod

zaaljenskih inek/ija urinarno! trakta oveava olnu strast uvruje imunitet. 4snovna komonenta jekoren korive koja delotvorno i sa odre0enim /iljem utie na uk/iju rostate. 4vo nauno otkrie jedokazano nedavno.

LA913 F 1zv$r ziv$tne sna"e H/Im

amin oveava oti tonus or!anizma oveava umnu i iziku sna!u uveava zalihe ener!ijeotklanja umor stimulie olnu strast i oten/iju. - sastav komonenata amina ulazi ,ibirski 3enen kojiuvruje or!anizam oveava hemo!lobin normalizuje krvni ritisak i nivo eera u krvi a /vetni olen

oboljava varenje i mono hrani elije nae! or!anizma.

S'ALO3 F 7ve(ava !$ten+ij&

,talon ) unikatni biostimulator koji oveava oten/iju normalizuje krvotok u mukim olnimor!anima otklanja remor obo!auje seksualne odnose normalizuje unk/iju rostate. Akstrat Gohimbe kojiulazi u sastav ,talona odi3e olnu aktivnost otklanja zaaljenske ro/ese olne svere. 7oren Lenena

oveava umnu i iziku radnu sosobnost re!ulie rad 3lezda sa unutranjom sekre/ijom ikardiovaskularno! sistema. Poma3e kod muko! steriliteta.

7RS7L F %r$tiv:za!aljens*$ sredstv$ H/Im

-rsul je rotiv5zaaljensko sredstvo za mukar/e i 3ene zahvaljujui jedinstvenoj komonenti u svomsastavu ) 0avolja kand3a koja deluje kao najmonije rotivzaaljensko i anal!etsko sredstvo na /eoor!anizam titi od bakterija i virusa. Poboljava varenje deluje rotiv reumatski eikasan kod zaaljenskih

ro/esa urinarno! trakta. - sastav -rsula ulazi oslednje nauno dosti!nue "1&&?.!od.$ ) zlatna trojkamineralaJ: zlatni raak koloidno srebro i bakar !lukonat koji blokiraju razmno3avanje tetnih bakterijavirusa i !ljivi/a ) bolesti II8 veka oveava imunitat. -rsul je i univerzalno sredstvo kod rehlada.

#e reoru/uje se: kod dijabetesa ira na 3elud/u i dvanaestoalanom /revu a a3ljivo uzimati kodkamena u 3u/noj kesi.

>3SK1 KO9%L>KS

1>


11/12

#amenjen za reavanje se/iinih 3enskih roblema za oveanje razmene materija duevneravnote3e i soljno! iz!leda. Lenom se ne ra0a 3enom se ostaje !ovore ran/uzi.

AR'>91DA F %$m$+ & *ritinim danima

,vako! mese/a milioni 3ena oseaju slabost vezanu za menstrualni sindrom. Gedan od uzroka oveslabosti je nedostak u or!anizmu nekih vitamina i minerala. 'rtemida oma3e or!anizmu 3ene u kritinimdanima otklanja nerijatne bolove sni3ava iziko i emo/ionalno otereenje to! erioda normalizujemenstrualni /iklus sreava zaaljenske ro/ese olnih or!ana odr3ava hormonalni balans. +la!otvornodeluje na rad kardiovaskularno! i /entralno! nervno! sistema.

J7'1 F Le!$ta *$se, *$/e i n$*tij& H/Im

+juti ) unikatna kombina/ija se/ijalno odabranih vitamina minerala i trava koje sadr3e sveneohodne materije za obnavljanje izbalansirane ishrane i odrke odlinom stanju ko3e kose i noktiju zato

to oni tite elije i tkiva or!anizma od revremeno! razaranja i starenja neutralie dejstvo toksina naor!anizam oma3e zarastanju rana i ireva normalizuje rad kardiovaskuarno! i nervno! sistema

bla!otvorno utie na jetru i 3lezde sa unutranjim luenjem "nadbubre3ne i titne 3lezde$ oveava imunitetu. 8z!led ko3e kose i noktiju su dokaz unutranje! zdravlja oveka.

9>D1SOJA F 9en$!a&za d$ i !$sle

Medisoja odr3ava or!anizam 3ene do i osle klimaksa. 4lakava klimakterine simtome balansirahormonalni status ) ovo je alternativna hormonalna teraija. Proilaktika osteooroze 5 sreava isiranjekal/ijuma iz kostiju koje je !lavni uzrok reloma kostiju kod starijih 3ena. 4vo je unikatna odrka 3enama

osle 5e !odine zato to Medisoja mo3e da odlo3i nastanak klimaksa i do 1> !odina zbo! to!a to onasadr3i neohodne vitamine minerale i ekstrakt soje. 7liniki je dokazano da kod azijskih 3ena kojeuotrebljavaju mno!o soje klimaks nastua mno!o kasnije i sa mno!o manje izra3enim simtomimaklimaksa ne!o kod ostalih 3ena. #ema nikakvih kontraindika/ija.

3OR'1JA F Razmena materija i d&-$vna ravn$teza H/ Im

Da dobro iz!leda ) 3elja je svake 3ene. Da bi 3ena dobro iz!ledala neohodno je da se dobro osea.#ortija oboljava samooseanje tako to or!anizam hrani neohodnim hranljivim materijama oboljava

razmenu materija oboljava siho5emo/ionalno stanje 3ena usorava ro/ese starenja 3ensko! or!anizma.Deluje na or!anizam umirujue oma3e kod deresija razdra3ljivosti nervnih otereenja kod strahova atako0e kod aritmija oboljenja mokranih kanala 3eludano5/revno! trakta ko3nih oboljenja i bolesti usta.Pove/ava imunitet.

L131JA ZA 8>L7 %OROD18711


12/12

R>J3 F O F?L>KS9a*simaln$ is*$ri(enje intele*t&alni- s!$s$bn$sti

+rejn5o5leks useno reava robleme kon/entra/ije i a3nje oboljava memoriju svih onih koji dodananjih dana to nisu mo!li da ree. ,adr3i sve neohodne sastavne delove za otimalan rad /entralno!nervno! sistema i moz!a. 6inko biloba koja ulazi u nje!ov sastav ojaava mikro/irkula/iju u krvnim

sudovima moz!a smabdevajui nje!ove elije hranljivim materijama i kiseonikom. Fosoliidi iz le/itinasoje oboljavaju stanje nervnih elija i ubrzavaju nervni rad to dozvoljava moz!u eektivniji rad.Polinezasiene masne kiseline 4me!a5< i mle jestrinih riba uveavaju roustljivost elijskih membrana!de se odvijaju ro/esi redaje nervnih imulsa. %itamin A i +eta5karotin su antioksidanti.

ahvaljujui svojstvima svojih komonenata +rejn5o5leks oma3e da du!o ouvate a3njukon/entra/iju da otklonite emo/ionalni umor i da oveate otornost or!anizma na siho5intelektualnaotereenja. Poveava memoriju usorava de!enerativne ro/ese u /entralnom nervnom sistemu. Posle

rimene +rejn5o5leksa oveava se izdr3ljivost or!anizma na razna otereenja a tako0e se ouvasosobnost maksimalne unk/ije moz!a. Prosto je neohodan svim ljudima a osebno ljudima koji rade zakomjuterom.

V13>KS)asa +rn$" vina & jedn$j *a!s&li F !$*l$nite zdravlje sv$me sr+&

8stra3ivanja koja je vrila ,vetska or!aniza/ija zdrave ishrane okazala su da u evroskim zemljama!de se uotrebljava velika koliina /rveno! vina imaju najni3i ro/enat kardiovaskularnih bolesti i najdu3i3ivotni vek. (ajna je u tome to /rveno vino sadr3i mno!o bioloski aktivnih jedinjenja iz ko3i/e !roz0a anajava3niji od njih su olienoli koji od 5=> uta revazilaze antioksidantnu sosobnost vitamina i A.,e/ijalisti %8,84#5a zajedno sa 7omanijom 'rkoarma se/ijalnom roizvodnjom razradili su rearatkoji sadr3i otimalni sastav svih korisnih komonenata /rveno! suvo! vina. ato kasula %ineksa ukljuujeu sebe 2=> m! smese raka koti/e !ro30a i ekstrakta ko3i/e !ro30a u kojoj se sadr3i i do C> m! razliitih

vidova olienola. ahvaljujui ovome %ineks eektivno sni3ava rizik nastanka kardiovaskularnih bolestiisti krvne sudove sni3ava nivo holesterola neutralie slobodne radikale i najva3nije usorava ro/esstarenja or!anizma i rodu3ava 3ivot.

3A'7R> 'A3 : Zatita $d s&nev$" zraenja F izn&tra Zdravlje i le!$ta nae *$/e

atita od a!resivno! sunevo! zraenja. atita od a!resivne suneve svetlosti sa eektomrelanule boje. Preoruuje se u svojstvu bioloki aktivno! dodatka ishrani dodatno! izvora vitamina A+eta5karotina inka ,elena kao i izvora izolavona. Poseduje jako izra3en hiorotektorni eekat monoantioksidantno dejstvo ojaava detoksika/iju jetre deluje rotivzaaljenski i najva3nije 5 oseduje

rotivtumorsku aktivnost. Danas na svetskom tr3itu reovla0uju kreme za zatitu od oasno! sunevo!zraenja. #'(-*A ('# iznutra najeikasnije titi or!anizam bez kontraindika/ija zato to je zasnovan naaktiviza/iji rirodnih zatitnih mehanizama nae! or!anizma.

12

Documents

2.Škola Zdravlja - Vision