PrHcazi i osvrti P1nHooi, SarajeV1o, XXI\1, 2'3/26 (1.990) ; s. 331-382

iz 1974. godine, и kojem о''а izиzetno znacajna gгada za ovakvu vтstи stиdija nije iшnla ргаvо mjesto i adekvataп znacaj и s~stavи proЬleшatike о kojoj govo1·i ,ovo izdaпje и potpиnosti је ispravilo 1·anij п postavkи.

Kako је i razиmljivo, пajveci dio ilиstгativпog materijala гasporedeп је и posljednjem pogla....-ljи koje se odnosi па duhovпi svijet Ilira. Uocljivo је i zасш1ијисе iskljнcivaпje jediпstvenog spo-щcnika pisшa pгedantickiћ Iliгa i иорсе prve pisane rijeci s pod-rиcja Bosne i Hercegovine, iz sestog stoljeca stare ere. Radi se о poznatoj ''azi s Poda kod Внgојпа s ctrигskoш grafijoш.

Neznatпo reducirajuCi oblm ove пюnografije, autoг nije 1 lZ-шjeпio prvotnи koncepcijн djela. Iako је ilirologija, narocito posJije sezdesetih godiпa, dozivjela velike transforшacije, Aleksaпdar Stip-ceviC se i и ovom izdanjи Ilira drzi Apijanovog i Straboпovog svje-docan stva о njima i sшjesta ih па zapadnobalkanske prostore. Tako iliгski svijet postavlja ипиtаr poгstora koje odredнjи na zapadи Jadгansko more i rijeka Soca, planinski masivi jиgoistocпih Alipi, te rijeke D.rava, Dиnav, Могаvа i Vardar, а па jttgи иklјисије go-tovo cijeli teritorij daпasnje NR Albanije. Tako је i и ilirsku etniбku zajednicи иvrstio i llistarski plemenski savez, paleopaпska plemena izшedи Drave i Savc, te keltske Skoгdisk~ i iliro-tracke Dardaпce.

Rezultati istlЋzivanja zadпjih petпaest godiпa, posebno па pod-rucjи jиznoШ.rskih oЬlasti i и oЬlasti ili;:ske podmorske arheologije, nasli sи, takode, svoje mjesto и ovom izdanju Ilira. Posebno је to zпасајпо za гдsvjetljavanjc dijela proЬlematike vezaпe za ilirske po-пюrskc djelatnosti. Selekti\•пa, nadopиnjena i пeopterecujuca ЬiЬliograf.ija najznacajnijih i najпov.ijih radova о Iliгima i пjihovom dиЈюvпоm svijetи i matcгijalnoj kultиri, te novi raspoгed ilнstгativne grade, svakako su najzпacajniji doprinos ovoj monografiji. Nјепи ko-гrisnost za опе koji tek sticu elemeпtarna saznanja о jedпom i odvise risni prirucnik, kao i vec afiпniranim strнcnjacima kao v.rijedna literatura, zaista nem:.-~ potrebe is·ticati. Ovo djelo, unutar brojпih stиdija, siпteza, raspraYa i monografija о Шrskom svijetи ima svoje роsеЬпо mjesto.

Ante Skegro

l\ro Bojano,,1Stk•i, Bosna i Hercegovitza и a11ticko doba. Ceпtar za Ьalk~ndlo5ka .i'slpi'tд'VaПJja, lmj. 6. Alkadernija nat~ka Ј иmjetnos-tti Boo:ne •i Hemcegrn1i~1e, lmjtiga l.XII. Sar.a;j.evo 1988.

God,1нa 1988. ц bosaпskohercegOV1aokoj hiS'toгiografiij1i, роэеЬпо antickoj, ostat се oЬiljezeпa crveпim slovima. Centaг za balkaпoloska ·i•эpt[,!lil\".a!П'ja Akadeпьije 1юu.ka ii. -umjetnoэti Bosne Ј HercegoVIme

334

Prikazi i osvrti P.niolo?Ji, Sa~raj~\ro, XXIV, 25ј26 (1990) ; s. 331-382

pubi1Jkov.ao је jedl:rnsm•.eno mQno~r.atisiko djelo za antliclCJi f>eti'Iiod Ьosanslkohercegoy,aбke potV!ij,esrti, ·i'Z ре11а dr Ive Bojёi!I'IOV.s.kog, WlSH:Jg ZПЗ'loi p0vlije!Sif1i arnti.ke ri rrarп.Oig sredrllljeg vtijelш. Ov·aj rugle::Lni ri pl;adinju Ce111t•ra za batl!Юanoloska is.pi-t.:va~Пja Aka!d16II1.Jije nrwuka i -uшjetJn-os·ti B01sn~ i Her.cegoVJi,пe, Djcda XLVII/2). Moo01grnfiija о BosnL ri Њeroegov,j[)Jj tl ootrioko doba naэtJa!lo је na ,,гh~unou na~u:ooog эtn.'almiljra сЬг ll\.'e BojaШJr\iiS/kog. Brojni пjegovri :шюоni p!гik:JIZJi. 1z ookuэt1i a111rtli6ke -i u шаајеm dlijeЉu ra!11()1SU"edlnjev}e-koVIПe arћeolOgJije ti hri.stoгjje raz~энtli su ро Ьгојn~ш renomi·P

Pгikazi i osv.rti P.nHo2;i, Swr.ajm'O, XXIV. 25/26 (1990) s. 331-382

Moпografijti od 432 stгaпoice i dvije kartc autoг је koncipirao u tгi di jcla. Odmaћ iza skracenika koristenЉ izvo1-a i litcrature, ћistorija ta · istraziv;:шja i osvrta ш1 najznacajnija mje5ta пalaza arheoloske 1џ-аdе iskoгisteпe za pisaлje ovog rnoпografskog djela slijedi Uvodni clio. U njemu aнtor oslikava dгustverю-politicke relacije ilirskog svi-jeia na istocnoj slobodarskoj jadr:1гskoj ol1

Гrikazi i osvrti ~nillo:W., Sarajevo, XXIV, 25/26 (1990) s. 331-382

nica jugoosltoбne HercegQ!VIim.e. Ljubu.§karn ti юkoliiai, s obzfдюm na nje-•gQI\Iio rz.nacenje и 1М1tliol ~niJrn!Sik;i ;vч:Jtj!nJitcЮi tlogar na GrасЭЛ11Ьюа) daje :роэеЬпо tmjes~to. Ma.nje jre, pak, mjeS~ta ipoэvetti10 (os.kJud•ica Hteraг.ruih ,izViana?) et!IE~ki•m p1emen61kllim ;z;ЗJjootnioa.ma IU do~Jiilrъi tl1ijeke IR·aшe, dok је vebliko znacenje 1u:ro Bas•ler ovdde sФам!ја Municipium Bistuensium - No11a et vetera XXXVIIIjl-2, 1988, 14), •ЮOntije 1u >~IШSieilje na mjesttu Bu· goj!Ila« {162,165). RlitmSikli 'al!maaij.e. ·Rijec је nЗJravno о Mtmicipitmш Malesiatiumu, li Municipiumu S . ..

Najopsirniji dio knjige posvecen је plemenskim zajednicama s rpodt11ucja щpatdlne IВOISille. ПniUI!JaJr

Prikazi i osvrti PIIiИOZii, Sasrajevo, XXIV, 25/26 (1990) s. 331-382

iJirs,kih Breuka, ~rimski vojni Jogor na Gracanima kod Ljubuskog, ilksku religijи, antickи topografijи (prvi риtа na ovakav nacin pred· stavljenи) i etnografijи Воэnе i Hercegovine, Nojnickи onomastiku Ljиbи~kog i Narone, te carski geпtilici ј ·и иnиtrasnojsti provincije Dalmacije. Upravo ovi aиtorovi Dodaci ZЭJ.Sd,иznj1и ј na~vise kгitrilke и ovom monиmentalnom djelи. Nezavisпo kako sи oni пastajali и stvaranjи, oni su morali .naCi svoje mjesto unиtar vec izvrsno pos-tavljene koncepcije.

Vrijednost ove nюnografije autor је podigao i vrsnom selek-cijom najkapitalnijih djela (uglavnom najnovijih), а za lakse slиzeпje ovim djelom dao је 'i ,jndeks osobnih iJmena, naroda i bozanstva, iпdeks geografskih pojmova i i.ndeks :pojmova, kao i dvije llis,torij-ske karrte.

Апtо Skegro

Momaillo Stoj,aJkovic, Branicevski tefter - potmenicni popis pokrajine Branicevo iz 1467. godine (l'IJ011lllik za •i1stocnjackи iэtarijsk•и i lk,п}izevnи gradu, Knjiga 3). Istorijski institиt Beograd, Beograd 1987, str. 307 +fsc. I-CXLVI

Ustanovи poprS1vanja zemalja Tиrci Osma·nlije preиzeli sи od Seldzиka koji sи је, preko Arapa, bastinili od starijih civilizacija. Ne-ki podaci ирисији na to da Stl Tиrci svoje zemlje katastarski popisi-vali vec и prvoj polovini 14. vijeka, mada najstarije do sada poznate katastarske knjige poticи iz prve polovine 15. vijeka, iz vremena vla-davine Mиrata П (1421-1451) i odnose se na AlЬanijи i jиzne dijelo· ve Makedonije. Praktikovaпi sи opsti i parcijalni popisi. Opsti popi-si obavljani sи od 15. do 17. vijeka, а povod opstem popisи mogli sи Ьiti stиpanje па prijesto novog sиltana, dиzi vremenski razmak od posljednjeg popisa i dr. Djelimicni popisi radeni sи cesce i to пakon znacajnijih teritorijalnih promjena (pro~iгenja teritorija), promjene u sistemи oporezivanja и nekoj oЬiasti, promjeпe и гaspodjeli feudal-nЉ dobara, radi popisivanja neregistгovaniћ izvora drzavnih priho-da itd.

Popisne komisije imenovao је sultan, а sacinjavali sи ih emin--povjerenik, popisivac i katiЬ-pisar. Dиznost ove komisije Ьila је da ,na licu mjesta, detaljnim uvidom и stvarno stanje, popise izvore drzavnih prihoda relevantпe za obrazovanje timara, zeameta i haso-va. U ovaj popis (defter-i mufassal) poimenicno sи иpisivani doma-cinstva (odnosno, domaCini) podlozna rfeиdalnim obavezama i svi iz-vori priћoda и popisivanoj oЬlasti. Rekapitиlacijom podataka iz de-

338