2,10•CAD 3,00•AUD 3,30•USA 2,00•CHF 3,50•SIT 430,00 ......"Svima kojima je stalo do dobrobiti ove zemlje poruËu-jem da uloga i znaËenje HRZ-a i PZO-a ne mogu i ne smiju

Broj 12. Godina I. 17. prosinca 2004. CIJENA 7 KNwww.hrvatski-vojnik.hr

ISSN

1

33

0 -

50

0X

PRIN

TED

IN C

ROA

TIA

€2,

10•C

AD

3,0

0•A

UD

3,3

0•U

SA 2

,00•

CH

F 3,

50•S

IT 4

30,0

0•SE

K 17

,00•

NO

K 17

,00•

DKK

15,

50•G

BP 1

,30

U blizini mjestaFushe Preze,oko 20 km

sje verno od alban-skog glavnog gradaTirane, 13. su pro -sinca uhi Êe ne Ëetiriosobe ko je su iz Cr -ne Gore u ka mionupokuπale prevesti triprojektila zemlja-zrak tipa StrelaM2, dometa oko Ëetiri kilo me tra,

podrijetlom iz bivπeJu go slavije.Kako glase prva po -li cij ska priopÊenja,izgleda da je Alba -nija bila samo tran -zitno podruËje i dasu projektili nami-jenjeni za prijevoz uMa ke doniju. »etvo -

rica pri jevoznika optuæeni su za ile-galni transport oruæja.

SVIJET

2

LONDON

LONDON

Nakon uspjeπnog borbenog djelovanja u podruËju Per zijskog zalje-va, od poËetka iraËkog rata, ameriËki klasiËni no saË aviona JohnF. Kennedy 13. se prosinca vratio u svoju matiËnu luku Mayport.

DjelujuÊi na Ëelu svoje udarne gru pe, nosaË i njegova posada davali supotporu operacijama Iraqi Fre edom, Enduring Freedom i borbi protiv glo -balnog terorizma. Netom prije povratka, dana je i zraËna pot pora kopne -nim trupama u savezniËkim operacijama u Falluji.

Britanski ministar oru -æanih snaga Adam In-gram objavio je deta -

lje plana smanjivanja brojaosob lja u Kraljevskom rat-nom zrakoplovstvu (RAF). Uod nosu na sadaπnjih 48 900,do 2008. u RAF-u Êe ostatioko 8000 ljudi manje. U sklopu strategije, u slijedeÊe tri godine bit Êe unovaËeno 6000 novihpripadnika umjesto 10 000 πto je uobiËajeno u takvom razdoblju. Ukupno2750 osoba napustit Êe posao do oæujka 2006., a u dvije preostale go -dine njih 2300. U sluËajevima gdje Êe to biti moguÊe, programom iz -dvajanja bit Êe obuhvaÊeni djelatnici koji se jave dobrovoljno. “Uvoenjem novih tehnologija i naËina rada RAF moæe postiÊi veÊe efek-te s manjim brojem osoblja” - izjavio je Ingram dodavπi da su u ministar -stvu “svjesni da ovaj plan neki mogu doËekati sa zabrinutoπÊu, ali da jebit no da sve osoblje ima jasan uvid u svoju buduÊnost i da Êe nastavitiraditi s njima na otklanjanju svih nedoumica”.

U sluæbu Kraljevske ratnemornarice 10. je prosincastupio amfibijsko-desantni

brod HMS Bulwark. RijeË je o dru-gom brodu ove klase (prvi je HMSAlbion) koja pove -zuje inovativni di -zajn s raËunalnimsu stavima djelova -nja koji su “posljed-nja rijeË tehnike”.Novo plovilo, kojeje izgradila tvrtkaBAE Systems u bro -dogradiliπtu u mjes -

tu Barrow-in-Furness teæi 18 500to na, dugaËko je 176 me tara sgazom od 25.6 metara, moæe pre-voziti 700 putnika, a matiËna lukamu je Devonport.

P rema posljednjim statistikama izraelskogministarstva obrane, domaÊe tvrtke koje sebave obrambenom industrijom ove Êe go-

dine izvesti proizvode u ukupnoj vrijednosti od oko3 milijarde dolara.

Generalni direktor ministarstva Amos Yaron (na slici) je naglasio da ovebroj ke opet Ëine Izrael jednim od pet najveÊih svjetskih izvoznika, ali i na -ja vio da bi udio dræavnih tvrtki u ukupnoj proizvodnji trebao biti manji. Pla -nira se da Êe se sa sadaπnjih 65% u slijedeÊih pet godina smanjiti na 40%.SlijedeÊu godinu naznaËio je kao godinu “privatizacije dræavnih tvrtki”.

UhiÊeni prijevoznici Strela

T ijekom posjeta ruskog ministraobrane Sergeja Ivanova NR Kini,objavljeno je da Êe dvije velesile

slije deÊe godine odræati svoju prvu zajedniËku vojnu vjeæbu. Iako detalji ovjeæbi nisu objavljeni, Ivanov i njegov kineski kolega general Cao Gan gchu -an sloæili su se da Êe vjeæba imati “znatan” i “dalekoseæan” utjecaj na od -nose dviju zemalja i njihovih vojski.InaËe, povod posjeta ruskog ministra bila je rasprava o zajedniËkoj borbiprotiv meunarodnog terorizma.

Kina i Rusija planiraju

zajedniËku vjeæbu

RAF smanjuje broj djelatnika

Izvoz i privatizacija

17. prosinca 2004.

UnovaËen HMS Bulwark

JFK se vratio kuÊi

JERUZALEMPEKING

NORFOLK

TIRANA

Virginia i poboljπana Ohio klasa podmornica u odrazu ameriËke globalne pomorske strategije za XXI. stoljeÊe

Obiljeæena 13. godiπnjica HRZ-a i PZO-a

"Svima kojima je stalo do dobrobiti ove zemlje poruËu-jem da uloga i znaËenje HRZ-a i PZO-a ne mogu i ne smiju biti zanemareni, a od vas zrakoplo-vaca oËekujem da i dalje savjesnim i profesionalnimradom pridonosite jaËanju i ugledu ove grane", kazao je predsjednik Stjepan MesiÊ u prigodi obiljeæavanja godiπnjice

Za relativno mala sredstvaπkola godiπnje osigura πkolo-vanje maksimalno 14-oricivisokih Ëasnika. Njezinimzavrπetkom oni su osposobljeniza najviπe duænosti u MORH-u i GS-u

IZ SADRÆAJA

IMPRESUM

3

Nakladnik:MINISTARSTVO OBRANE REPUBLIKE HRVATSKE

Glavni urednik: Æeljko StipanoviÊ([email protected]) Zamjenik glavnog urednika: Vesna PintariÊ ([email protected])Zamjenik glavnog urednika za Internet: Toma VlaπiÊ ([email protected])Izvrπni urednik: Mario GaliÊ([email protected])Urednici rubrika: Marija Alvir([email protected]), Domagoj VlahoviÊ

Novinari: Leida Parlov, Milenka Pervan StipiÊ,Josipa PericaFotografi: Tomislav Brandt, Davor Kirin,Dubravko KovaËGrafiËka redakcija: Zvonimir Frank (urednik) ([email protected]), Ante PerkoviÊ,Predrag BeluπiÊ, Damir BebekWebmaster: Drago Kelemen ([email protected])

Redaktor: Danica PajiÊLektor: Lidija BogiπiÊKorektor: Gordana JelaviÊ

Marketing i financije: Igor VitanoviÊ tel: 4568-699; fax: 4551-852

Tajnica redakcije: Jasmina AugustiÊ tel: 4568-041; fax: 4551-852

Pretplata:Ino zem stvo: u korist: TISAK trgovaËko d.d.Slavonska avenija 2, 10 000 Zagreb (za: Sluæba za od nose s jav noπÊu i informira-nje), devizni raËun u ZagrebaËkoj banci 30101-620-2500-3281060. Tuzem stvo: u korist: TISAK trgovaËko d.d.,Slavonska avenija 2, 10 000 Zag reb, (za:Sluæba za odnose s javnoπÊu i informiranje),æiroraËun 2360000-1101321302 poziv na broj165, ci jena 280,00 kn godiπnje, Molimo pret-platnike da nakon uplate kopiju uplatnicepoπalju na ad re su TISAK trgovaËko d.d.Slavonska avenija 2, 10 000 Zagreb.

Tisak:AKD Agencija za komercijalnu

djelatnost d.o.o., Zagreb, Savska 31

Naslov uredniπtva:MORHSluæba za odnose s javnoπÊu i informiranje, p.p.252, 10002 Zagreb, Republika Hrvatskahttp://www.hrvatski-vojnik.hrE-mail: [email protected]

U Ëlan stvu Eu rop skog udruæe nja vojnih novinara(EMPA)

Rukopise, fotografije i ostali materijal ne vraÊamo.Copyright HRVATSKI VOJNIK, 2004.

Novinarski prilozi objavljeni u Hrvatskom vojniku nisusluæbeni stav Ministarstva obrane RH

U zraËnom prostoru iznad sjevernog Jadranaodræana je bilateralna vojna aktivnost u kojoj su

sudjelovale snage Vojnog zrakoplovstva Italije(AMI) i Hrvatskog ratnog zrakoplovstva.

Aktivnost se odvijala sredinom studenoga podnazivom “ZajedniËka aktivnost zrakoplovne navi-

gacije u zoni sjeverni Jadran”

S t r a n a 4

S t r a n a 1 4

Novom ameriËkom nuklearnom napadnom podmor-nicom SSN - 774 Virginia i programom rekonstruk-

cije nuklearnih balistiËkih raketnih podmornicaklase Ohio ameriËka Êe mornarica biti sposobna

skriveno skupljati informacije i zatim brzo i odluËnodjelovati u πirokom dijapazonu misija kako po

svjetskim oceanima tako i u litoralnim podruËjima

S t r a n a 2 2

S t r a n a 1 2

brigadir Mladen BarkoviÊ,zapovjednik Ratne πkole"Ban Josip JelaËiÊ"

Naslovnicu izradio Predrag BELU©IΔ

TJEDNIK MINISTARSTVA OBRANE

Odræana bilateralna vojna aktivnost u zraËnom prostoru iznad sjevernog Jadrana

Pri bli æ a va nje NA TO-u i os ta lim aso ci -ja ci ja ma pred na πe oru æ a ne sna ge po -stav lja broj ne uv je te. Je dan od njih je

sva ka ko i onaj ve zan za su stav na ob raz bena πih vi so kih Ëas ni ka, a ko ji na la æe po ve -zi va nje voj nog sus ta va iz obraz be sa ci vil -nim. Na rav no, u skla du s od red ba ma Za -ko na o vi so kom πkol stvu i znan stve noj dje -lat nos ti. Kva li tet na na ob raz ba, vaæ na je ka -ri ka ko ja ne smi je ne dos ta ja ti ni ti bi lje æ i timanj ka vos ti, ka ko u ci vil stvu, ta ko i u ci je -lom voj nom sus ta vu. U za jed niË kom sus ta -vu na πim bi se Ëas ni ci ma otvo rio πi ri pro -stor dje lo va nja, otvo rio ve li ki spek tar no vihak tiv nos ti i na pre do va nja. Ti me bi se, na i -me, pro gram πko le ve ri fi ci rao na di plom -skoj, a po sli je i na po sli je di plom skoj ra zi nivi so koπ kol ske na ob raz be. O to me, ali i odru gim za da Êa ma Rat ne πko le raz go va ra lismo sa za pov jed ni kom πko le bri ga di romMla de nom Bar ko vi Êem.

Di plo ma Rat ne πko le vri je di isklju Ëi vo usus ta vu MORH-a i OS RH. Po ve zi va nje saci vil nim sus ta vom πko lo va nja ne za o bi laz -no je. Jes mo li u to me mo æ da veÊ za kas -ni li s ob zi rom na to da su to uËi ni le broj -ne zem lje na πi blis ki su sje di?

Sve voj ne πko le, ba rem u za pad nom di je -lu Eu ro pe, kao i u ve Êi ni tran zi cij skih ze -ma lja, dio su i ci vil nog sus ta va πko lo va njai nji ho ve di plo me su ekvi va lent ne ci vil nim

πko la ma. Kod nas joπ uvi jek vri je de isklju -Ëi vo unu tar oru æ a nih sna ga, i ima ju pro pi -sa nu vri jed nost sa mo unu tar voj nog sus ta -va. Uve zi va nje ci vil nog i voj nog πko lo va njaje dan je od uv je ta ko ji pred nas po stav ljaNA TO, jer ne mo æ e mo πko lo va ti lju de i da va ti im di plo me ko je im nig dje drug djene Êe vri je di ti. Mo æ da jes mo ma lo za kas ni -li, mo æ da je na to me tre ba lo po Ëe ti ra di tipri je. Di na mi ka tih pro ce sa je vi πe go diπ nja.Ri jeË je o ve li koj pre ob raz bi. Ipak, smat -ram da joπ uvi jek ima mo vre me na, a zna -nja i sna ga ima mo sva ka ko. U skla du stim, Rat na πko la tre ba la bi bi ti u ran gu po -sli je di plom skog stu di ja, a mo æ da Ëak jed -no ga da na i dok to ra ta, te bi do bi la jed nusas vim no vu, kva li tet ni ju di men zi ju.

Ko ja Êe se stra na, voj na ili ci vil na, mo ra tivi πe pri la go di ti ka da do to ga doe?

Suπ ti na bu du Êeg kon cep ta iz obraz be jeiz gra di ti kom ple me n ta ran su stav ci vil no-voj nog πkol stva. Sve πto ima mo po kri ve nou smi slu znan stve nih, struË nih po druË ja uci vil stvu, ne mo ra mo iz no va raz vi ja ti, jerza to pos to je ka ted re hr vat skih sve u Ëi li π tako je se ti me ba ve. Na na ma je da raz vi ja -mo voj ne gra ne, po druË ja voj ne zna nos tiko ja Êe po kri va ti voj ne spe ci fiË nos ti, a pro -gram Êe mo kro ji ti ta ko da Êe se od naj bo -ljih lju di, nas tav ni ka, sre diπ ta, slu πa ti onoπto je re le vant no, u ci vil nom di je lu od ci vi -

RAZGOVOR

Suπ ti na bu du Êeg

kon cep ta iz obraz be je

iz gra di ti kom ple me nta -

ran su stav ci vil no-voj nog

πkol stva. Na na ma je da

raz vi ja mo voj ne gra ne,

po druË ja voj ne zna nos ti

ko ja Êe po kri va ti voj ne

spe ci fiË nos ti

Za relativno mala sredstva πkola godiπnje osigura πkolovanje maksimalno 14-orici

visokih Ëasnika. Njezinim zavrπetkom oni su osposobljeni za najviπe duænosti

u MORH-u i GS-u, πto pridonosi naπem predstavljanju u svijetu, a kroz

meunarodnu suradnju i putem meunarodnih polaznika i ugledu Hrvatske vojske

br igadir Mladen BarkoviÊ

• povezati vojni sustav izobrazbe

sa civilnim

• u πkolovanje uvesti civile iz

MORH-a i drugih dræavnih

struktura

• osigurati bolji smjeπtaj

polaznika πkole

• pokrenuti izdavaπtvo za

izobrazbu

Zapovjednik Ratne πkole“Ban Josip JelaËiÊ”

417. prosinca 2004.

Josipa PERICA

Snimio Davor KIRIN

©kola za najviπe vojne duænosti

la, a u voj nom di je lu od voj ni ka u sklo puna πih voj nih πko la.

Ko rak na pri jed, uspo sta va ka ted re stra te gi jePro π lo go diπ njim pre u stro jem no vous po -stav lje na je i ka ted ra stra te gi je. Ko li ka jenje zi na vaæ nost i zaπ to je doπ lo do prom -je ne u lo gis tiË koj pot po ri?

Ve li ki ko rak na pri jed je uspo sta va ka ted -re stra te gi je. Pri je to ga πko la ni je ima la upro ved be nom di je lu ni ko ga tko je bioustroj be no za du æ en za iz vo e nje na sta ve.Sa da ima mo ka te dru stra te gi je ko ja bro jitri nas tav ni ka te na Ëel ni ka ka ted re, ko ji je -dan dio na sta ve dræi osob no. Oni su na ne -ki na Ëin “lj epi lo” ko je spa ja sad ræ a je pred -me ta u cje li nu, imaj uÊi na umu Ëi nje ni cuda nam ve li ki dio na sta ve iz vo de gos tipre da va Ëi. Dru ga prom je na, mo æ da ma njevaæ na, jest da πko la vi πe ne ma vlas ti tu lo -gis tiË ku pot po ru, veÊ nas sa da pod ræ a valo gis ti ka ZZI O-a. Bio je to dio ra ci o na li za -ci je, a ustva ri smo zad ræ a li pri bli æ no is tibroj lju di. Do bi li smo kva li te tu u nas tav -nom di je lu, a u lo gis tiË kom di je lu sas vimpris toj nu lo gis tiË ku pot po ru na πeg nad re - e nog za pov jedniπ tva.

Ko me je tre nu taË no te Ëaj za stra te gij skopla ni ra nje na mi je njen, a ko ji se pro vo diuz re do vi ti jed no go diπ nji stu dij?

Uz re do vi tu jed no go diπ nju na ob raz buima mo i te Ëaj za stra te gij sko pla ni ra nje zaËel ni ke or ga ni za ci ja GS-a i MORH-a. Onmo æe tra ja ti od jed nog do Ëe ti ri tjed na i os -miπ lja va se za sva ku pro ved bu po seb no.Oba pro gra ma su dio cje lo æ i vot ne na ob raz -be naj vi πih Ëas ni ka. Stra te gij sko pla ni ra njeje funk ci o nal ni te Ëaj na mi je njen oni ma ko jise u svom po slu ba ve pla ni ra njem na stra -te gij skoj ra zi ni. Ri jeË je o na Ëel ni ci ma od -je la, slu æ bi i upra va GSOS-a i MORH-a.Ne dav no je za vr πen tre Êi ta kav te Ëaj. Pr viglav ni pro gram je Rat na πko la, jed no go diπ -nji dvo se mes tral ni stu dij s ti su Êu nas tav nihsa ti u pro gra mu. Na nje ga do la ze lju di odko jih Êe se u slje de Êih de se tak go di na re -gru ti ra ti voj ni vrh. U os no vi u zad njih ne -ko li ko go di na njih na πko lo va nje upu Êu jemi nis tar ob ra ne na pri jed log na Ëel ni kaGS-a, a po laz ni ke pred la æu za pov jed ni cikor pu sa i gra na OS-a.

©ko la je do sa da πko lo va la sa mo dje lat nevoj ne oso be. Jes te li raz miπ l ja li i o πko lo -va nju ci vi la?

U πkol skom pro gra mu pos to ji pred met“Voj na stra te gi ja i ope ra ci je”, ko ji je u ko -naË ni ci i prak tiË noj prim je ni na mi je njenRat noj πko li. A i sam na ziv Rat na πko la, po -vi jes no gle da no, go vo ri da je ona os no va na

da bi od πko lo va la Ëas ni ke. No, bi lo bi do -bro ka da bi os ta le pred me te slu πa li i ci vi liko ji bi to, smat ram bez ika kvih teπ ko Êa,mo gli pra ti ti. Od no si lo bi se to na dje lat ni -ke na ci vil nim du æ nos ti ma u GS-u iMORH-u. To bi omo gu Êi lo nji ho vo mno gobo lje me u sob no raz umi je va nje na stra te -gij skoj ra zi ni u pro ved bi po slo va ko je ra diMORH i raz umi je va nje voj ske. To nas to ji -mo kom pen zi ra ti te Ëa je vi ma za stra te gij skopla ni ra nje, a bi lo bi nam ja ko dra go da seu sva kom na ra π ta ju bar je dan do dva ci vi lapo ja ve kao re dov ni po laz ni ci πko le. Nas -tav ni plan i pro gram, ka da bi do to ga doπ -lo, ne bi se mo rao mi je nja ti, sa mo bi u pro -ved bi pro gra ma ci vi li ma do dje lji va li ulo geko je se ti Ëu ci vil no-voj ne prob le ma ti ke i ci -vil no-voj nih od no sa. Oni bi ima li is tak nu ti -ju ulo gu ka da se pro i gra va ju ne ke ope ra ci -je ti pa ka ta stro fa i sliË no, i ja ko bi nam do -bro doπ li. Na da mo se ci vil nim po laz ni ci mau slje de Êim na ra π taj ima.

Stra ni Ëas ni ci u na πoj Rat noj πko liU zad njih ne ko li ko na ra π ta ja πko le ima liste i Ëas ni ke iz dru gih voj ski. Ia ko seza sad ra di o ma lom uzor ku, ka kvi sunji ho vi doj mo vi?

Pr vi stra ni po laz nik bio je u pe tom na ra π -ta ju, Ëas nik iz Ukra ji ne, a ove go di ne ima -mo po laz ni ka iz Ma ke do ni je. Idu Êe go di nedo la zi nam Ëas nik iz Nje maË ke, za ko jegse pla ni ra da Êe na kon to ga pre u ze ti du æ -nost voj nog izas la ni ka u Hr vat skoj. Voj skeu sklo pu iz grad nje mje ra pov je re nja, si gur -nos ti i su rad nje ra do πa lju lju de na πko lo -va nje u dru ge zem lje. Kan di da ta se uvi jeknae. Oni æe le nau Ëi ti ka ko dru gifunk ci o ni ra ju na stra te gij skojra zi ni. Ono πto mo gu re Êi jestda su vr lo za do volj ni or ga ni -za ci jom i svi me πto ov djedo bi ju. Osim πto im je topri li ka da go di nu da na

RAZGOVOR

»as ni ci ko ji do la ze u

πko lu na Ëel no ima ju Ëin

pu kov ni ka ili bri ga di ra, a

svi su su di o ni ci Do mo -

vin skog ra ta. Uv jet je

sta ros na dob do 45 go -

di na æi vo ta. Po treb no je

zna nje jed nog stra nog

je zi ka, i u tom di je lu su

uglav nom uo Ëe ne i naj -

ve Êe raz li ke me u po -

laz ni ci ma. Za vr πe na Za -

pov jed no-sto æ er na πko la

u zem lji ili ino zem stvu

ta ko er je uv jet, kao i vi -

so ka struË na spre ma bi -

lo ko jeg pro fi la, πto jam -

Ëi opÊu ko mu ni ka cij sku

ra zi nu i pro ved bu

na sta ve

17. prosinca 2004.5

izau iz ope ra tiv nih za da Êa i po sve tese osob nom ra zvo ju, upo zna ju kul tu -ru dru ge zem lje i lju de s ko ji ma stje -Ëu Ëvrs ta pri ja telj stva. ©to se smje π ta -ja ti Ëe oni su voj ni ci na vik nu ti nasva ko ja ke uv je te i ni su zah tjev ni.

Ka kva je si tu a ci ja sa zna njem stra -nih je zi ka po laz ni ka, bu du Êi da je toje dan od ele me na ta ko ji Êe u pred -sto je Êem sus ta vu na me ta ti kao nu -æ an, te ko ji su os ta li uv je ti ko je mo -ra za do vo lji ti sva ki po laz nik?

»as ni ci ko ji do la ze u πko lu na Ëel noima ju Ëin pu kov ni ka ili bri ga di ra, asvi su su di o ni ci Do mo vin skog ra ta.Uv jet je sta ros na dob do 45 go di naæi vo ta. Po treb no je zna nje jed nogstra nog je zi ka, i u tom di je lu suuglav nom uo Ëe ne i naj ve Êe raz li keme u po laz ni ci ma. U te ku Êem na ra π -ta ju prim je ri ce ima mo lju de ko ji ima -ju ov je re ne sta nag ra zi ne, vr lo so lid -no po zna va nje voj nog struË nog je zi -ka, a s dru ge stra ne one ko ji ima juos no ve, πto po ne kad ni je do vo lj no. Tokom pen zi ra mo pre vo e njem i grup -nim ra dom, a svim po laz ni ci ma omo -gu Êen je pri stup Se lf Acccess cen truza sa mos tal no uËe nje stra nih je zi ka una πoj ©ko li stra nih je zi ka. Pod ræ a va -mo ih da raz vi ja ju zna nje stra nog je -zi ka na dva na Ëi na. Je dan je pri stupcen tru, a dru gi je da ih u sklo pu pro -gra ma rav na telj ©ko le stra nih je zi kakroz de se tak sa ti unu tar na sta veupu ti u os no ve en gles kog je zi ka stra -te gij ske ra zi ne. Na sta ve je zi ka je upri jaπ njim na ra π taj ima bi lo mno go vi -πe, no πko la se ipak ne ba vi je zi kom ina kan di da ti ma je da to zna nje sa miusav rπe. Za vr πe na Za pov jed no-sto -æ er na πko la u zem lji ili ino zem stvuta ko er je uv jet, kao i vi so ka struË naspre ma bi lo ko jeg pro fi la, πto jam ËiopÊu ko mu ni ka cij sku ra zi nu i pro -ved bu na sta ve.

Za sve po laz ni ke πko la osi gu ra va ismjeπ taj. Za do vo lja va ju li pos to je Êika pa ci te ti stan dar de?

Mis lim da bis mo i na tom pla numo gli mno go bo lje, o to me raz miπ l ja -mo, i to je neπ to πto bis mo ta ko erra do mi je nja li. Ono πto je vaæ no jestda je za smjeπ taj osi gu ran po se banob jekt, no iz nim no je star i ni je vr -hun ske kva li te te. Ipak tru di mo seodræ a ti ga upo rab lji vim. Ina Ëe, u uËi -o ni ci sva ki po laz nik ima svo je ra Ëu -na lo, a πko la ima svo ju mre æu, svoj

ser ver te smo spo je ni na In ter net pu -tem MORH-a. Svi po laz ni ci u so ba -ma ta ko er ima ju ra Ëu na lo i pre koin di vi du al nih su mo de ma spo je ni naIn ter net. U tom smo po druË ju nasvjet skoj ra zi ni oprem lje nos ti.

Su rad nja sa πko la ma u ino zem stvuKo ji pro fil pre da va Ëa je za stup ljen unas ta vi?

Na πko li ima mo svo je nas tav ni ke,nas tav ni ke iz van πko le, s fa kul te ta,in sti tu ta, OS-a, MORH-a, a tu su joπi umi rov lje ni vi so ki Ëas ni ci, ge ne ra li,gos ti pre da va Ëi i pre da va Ëi iz ino -zem stva. Ima mo dob ru su rad nju saπko la ma od go va raj uÊe ra zi ne u ino -zem stvu, kao πto je Na to De fen ceCol le ge u Ri mu, Fu hrungs Aca de mieu Ham bur gu i Aka de mi ja ob ra ne uBe Ëu. Do bro su ra u je mo sa Zra ko -plov nom rat nom πko lom iz Ame ri ke,Ëi ji nas pred stav ni ci po sje Êu ju sva kego di ne. Pla ni ra mo raz vi ti su radn ju sVoj nim sve u Ëi li π tem u Bu dim peπ ti, sasre diπ tem za vi so ke voj ne stu di je uRi mu i na da mo se otva ra nju su rad njes Ukra ji nom. Iz tih ze ma lja Ëes tonam do la ze gos ti pre da va Ëi. Oni do -la ze s te ma ma ko je su dio na πeg pla -na i pro gra ma, ko ji su po ne kad opÊi,ali ne ri jet ko i vr lo spe ci fiË ni.

Ka kva je si tu a ci ja s li te ra tu rom po -treb nom za πko lu?

Ot kad pos to ji hr vat ska dræ a va mno -go je to ga na pi sa no. Ono πto nam jepo treb no sus tav no na bav lja mo. Pri jedvi je go di ne ofor mi li smo pri ruË nuknji æ ni cu πko le u koj oj ima mo po de -se tak prim je ra ka nas lo va knji ga ko -je su nam vaæ ne i po treb ne zapro ved bu pro gra ma. U idu -Êoj go di ni pla ni ra li smo iz -da ti Ëe ti ri nas lo va, od Ëe gasu tri prak tiË no na pi sa na.Tre ba ih re cen zi ra ti i ure di tita ko da se na da mo nji ho -vom iz las ku iz tis ka do ta -da. Tri knji ge su nam jen skiudæ be ni ci za πko lu, ko je Êenam mno go pro mo Êi, anam je ra va mo iz da ti i mo no -gra fi ju Rat ne πko le. Knji æ ni -ca ZZIO-a po kri va πi re po -tre be i po laz ni ci πko le au to -mat ski pos ta ju nje zi ni Ëla -no vi. Uz to, uËla nju je mo ihi u Na ci o nal nu i sve u Ëi liπ nuknji æ ni cu. S ob zi rom na toda je ka ted ra stra te gi je tek

ne dav no ustro je na, oËe ku je se da Êenas tav ni ci sa mi po stup no stva ra tiudæ be ni ke za svo je pred me te.

U pro gram ste ne dav no uve li i trino va pred me ta...

Ri jeË je o pred me ti ma: Na ci o nal naob ra na i si gur nost, Voj na stra te gi ja iope ra ci je i Umi je Êe ra to va nja. Uve lismo ih jer se po ka za lo da je svjet skitrend pos tao ta kav da je cje li na ob ra -ne pos ta la dio na ci o nal ne si gur nos ti.Da nas svi pr vo go vo re o na ci o nal nojsi gur nos ti, pa se ob ra na on da raz -mat ra kao nje zin dio. Mi smo i pri jeima li tu te ma ti ku, ali ona ni je Ëi ni laza seb nu cje li nu. Bi lo je pri o ri tet nopres truk tu ri ra nje sad ræ a ja, te nis mora di li ve li ke za o kre te veÊ smo pos to -je Êe sad ræ a je u sklo pu is tog fon da sa -ti res truk tu ri ra li, pri rod no po ve za li ista vi li pod na zi ve ko ji su svjet ski pre -po znat lji vi. U tom smi slu smo pos ti -gli in te ro pe ra bil nost i kom pa ti bil nosts dru gim rat nim πko la ma. Ta ko er,te ma ti ku rat nog i hu ma ni tar nog pra -va ra di mo u su rad nji s Prav nim fa -kul te tom u Za gre bu na vr lo vi so kojra zi ni.

Ob vez na su, go to vo se mo gu naz va -ti pred me tom, stu dij ska pu to va nja ipo sje ti u zem lji i ino zem stvu. Osimpred stav lja nja na πih oru æ a nih sna -ga, ko ji je joπ nji hov cilj?

Na πa pu to va nja ima ju ne ko li ko ci -lje va; je dan je vid je ti pro stor s ge o -graf skog as pek ta i voj sku na tim pro -sto ri ma, dru gi as pekt je go spo dar ski,te se uvi jek po sje te ne ki voj no-pro iz -

vod ni ka pa ci te ti. Tre Êa di men zi ja jekul tur no-ci vi li za cij ska, a Ëet -

vr ti je pred stav lja nje na πihoru æ a nih sna ga i na πedræ a ve toj sre di ni. Pe ti,vr lo vaæ an cilj, jest upo -zna va nje s voj nim ope ra -ci ja ma HV-a u Do mo vin -skom ra tu. Naj fas ci nant -ni je je u tim su sre ti ma svoj ni ci ma nji ho vo me u -sob no raz umi je va nje isliË nost na Ëi na funk ci o ni -ra nja u voj no-pro fe si o nal -nom di je lu. U tu zem stvupro pu tu je mo po druË ja ko -ja su vaæ na zbog Do mo -vin skog ra ta, ob i e mo po -druË ja naj ve Êih rat nih do -ga a ja i stra da nja, πto imasvo ju vri jed nost.

RAZGOVOR

6 17. prosinca 2004.

7

MORH

17. prosinca 2004.

Po la ga njem vi je na ca i pa lje njemsvi je Êa na gro bu pr vog hr vat -skog pred sjed ni ka dr. Fra nje

Tu ma na na pe tu go diπ nji cu nje go -ve smr ti, 10. pro sin ca, ute me lji te -lju hr vat ske dræ a ve i tvor cu hr vat -skih oru æ a nih sna ga uz Ëla no ve nje -go ve obi te l ji po Ëast su oda la izas -lan stva Hr vat skog sa bo ra i Vla dekao i po li tiË kih stra na ka, po je di nipred sjed niË ki kan di da ti i umi rov lje nige ne ra li Hr vat ske voj ske, te broj nigra a ni iz ci je le Hr vat ske. U imeVla de i HDZ-a vi je nac je po lo æ iopre mi jer Ivo Sa na der, u ime Sa bo -ra nje gov pred sjed nik Vla di mir©eks, a tim je po vo dom odræ a na iko me mo ra ci ja koj oj su na zo Ëi li vi so -

ki dræ av ni du æ nos ni ci. U cr kvi Sve tog Mar ka slu æ e na je po -tom i mi sa za duπ ni ca ko ju je pred -vo dio voj ni or di na rij mons. Ju raj Je -ze ri nac. “Ne pri je por na je Ëi nje ni cada Êe dr. Fra njo Tu man osta ti traj -no na dah nu Êe ka ko se lju bi na rod iDo mo vi na”, ka zao je mons. Je ze ri -nac, is tak nu vπi s koj om je na klo noπ -Êu hr vat ski puk do æ iv lja vao pr voghr vat skog pred sjed ni ka, o Ëe musvje do Ëe i okup lja nja broj nih po klo ni -ka na nje go vu gro bu. ”Mo æ e mo bi tisi gur ni da Êe grob bla æ e nog Aloj zi jaSte pin ca u za gre baË koj ka ted ra li igrob pred sjed ni ka Tu ma na na Mi -ro go ju za si gur no u 21. sto lje Êu bi tidva hr vat ska zna ka vre me na”, is -

tak nuo je mons Je ze ri nac. Spo mi -nju Êi se pe te ob ljet ni ce smr ti po koj -nog pred sjed ni ka dr. Tu ma na sje -Êa mo se i teπ kih tre nu ta ka ka da sera di lo o bi ti i ne bi ti hr vat sko ga na -ro da, o po ku πa ju da se iz bri πe i nje -go vo ime. No mi smo, po Tu ma -no vim ri je Ëi ma, vlas ti tim sna ga ma iuz bo æ ju po moÊ iz dræ a li, a ta ko Êe -mo iz dræ a ti i u bu du Êe, do dao je nakra ju mons. Juraj Je ze ri nac.Ne u pit no je da je dr. Fra njo Tu mansna æ no obi lje æ io pro tek lo de se tlje Êena na πim pro sto ri ma te sto ga nje -gov lik i dje lo za si gur no za lu æ u ju po -sebno mjes to na stra ni ca ma no vi jehr vat ske po vi jes ti.

M. AL VIR

U po vo du uËes ta lih ne -ga tiv nih me dij skih na pi sao MORH-u i OS RH 13.pro sin ca je u Mi nis tar stvuob ra ne odræ a na kon fe ren -ci ja za no vi na re na koj ojsu mi nis tar ob ra ne Be ris -lav Ron Ëe viÊ i na Ëel nikGS-a ge ne ral zbo ra Jo sipLu ciÊ te nji ho vi naj bli æisu rad ni ci nas to ja li ras vi -jet li ti sve spor ne do ga a -je ko ji su ovih da na pu ni lino vin ske stup ce, a u ko ji -ma se oru æ a ne sna ge nas -to je pri ka za ti u ne ga tiv -nom kon tek stu.

“Sprem ni smo sve ra π Ëis -ti ti i ski nu ti sje nu ko ja jestav lje na na Mi nis tar stvoob ra ne”, ka zao je mi nis tar,do daj uÊi ka ko je za od go -vo re na ne ka pi ta nja po -treb no od re e no vri je mejer u pro tiv nom mo æe do Êido ne spret nih in ter pre ta ci -ja. “Ne mo æ e mo prih va ti tida se o slu Ëa je vi ma spol -nog uz ne mi ra va nja i zlo -stav lja nja pi πe ne ar gu -men ti ra no, te da se no vin -ski Ëlan ci smat ra ju kao do -kaz ni ma te ri jal. Svi ma ko -ji su ima li ne ga tiv na is kus -tva ili se osje Êa ju kao ært ve

ne dje la æe li mo da ti jam -stvo da smo sprem ni pro -na Êi po Ëi ni te lje i pre da ti ihna dalj nje po stu pa nje mje -ro dav nim dræ av nim ti je li -ma. Pod slu æ be nom taj nomostat Êe sa mo ime na ær ta -va”, is tak nuo je mi nis tar.

U de set go di na 52 kaz ne -na pred me ta ve za na uzsek su al ne de lik te

Ge ne ral Lu ciÊ je re kaoka ko oru æ a ne sna ge ne ma -ju po tre bu niπ ta skri va ti, iz uzev po slo va ve za nih uzob ram be no funk ci o ni ra njedræ a ve i ko ji no se ozna kuvoj na taj na, te je is tak nuoka ko su u or ga ni za cij skojstruk tu ri oru æ a nih sna gaugra e ni svi za pov jed no-kon trol no-nad zor ni me ha -niz mi ko ji su za du æ e ni zapro vo e nje za ko na, a po -se bo za zaπ ti tu pra va oso -ba. Spo me nuo je i ka kostruË nja ci iz NA TO-a ko jiproc je nju ju stu panj or ga ni -zi ra nos ti oru æ a nih sna ga tepro ved bu svih pro pi sa nihpro ce sa i pro ce du ra do sadni su ima li prim jed be nakr πe nje ljud skih pra va islo bo da u Hr vat skoj voj sci.

Pre ma ri je Ëi ma na Ëel ni kaSlu æ be VP-a bri ga di ra Iva -na Ju ri Êa u ra zdob lju od1993. do da nas ob ra e nasu 52 kaz ne na pred me tave za na uz sek su al ne de -lik te, me u ko ji ma su i onio ko ji ma su me di ji pi sa liovih da na, a za 75% pos tonjih Dræ av no odvjet niπ tvoje pod ni je lo kaz ne nu pri ja -vu. Od spo me nu tog bro jasa mo je πest do ga a ja za bi -lje æ e no unutar kru ga vo jar -ni. Ko men ti raj uÊi slu Ëajna vod nog spol nog zlo stav -lja nja u mi si ji ISAF bri ga -dir Ju riÊ je re kao ka ko jeËla nak u ci je los ti iz miπ l jen."Do ga aj je uklju Ëi vao ne -prim je re no ver bal no ko mu -ni ci ra nje i ne go do va njeËas ni ka zbog po stu pa njado Ëas ni ce u re dos lije du za

upo ra bu sa ni tar nog Ëvo ra"-re kao je Ju riÊ.

Na no vi nar sko pi ta njeraz miπ l ja li Mi nis tar stvotu æ ba ma zaπ ti ti ti pri pad ni -ke OS-a od ne ar gu men ti -ra nog in for mi ra nja jav nos -ti mi nis tar Ron Ëe viÊ je od -go vo rio da ono ne Êe iz rav -no pod no si ti kaz ne ne pri -ja ve, veÊ je na Dræ av nomodvjet niπ tvu ho Êe li po dig -nu ti op tu æ ni cu ili ne, do -da vπi:” Mi ne mo æ e mo to -le ri ra ti da net ko bez ar gu -me na ta spo mi nje su stav une ga tiv nom smi slu”.

Mi nis tar ob ra ne i na Ëel -nik GS-a ukrat ko su seosvr nu li i na rad MORH-ai OS RH u ovoj go di ni obo -ji ca is tak nu vπi za do volj stvoos tva re nim rez ul ta ti ma.

L. PAR LOV

Obiljeæena peta godiπnjica smrti prvog hrvatskog predsjednika

snim

io D

. K

irin

snim

io D

. K

irin

Konferencija za novinare u MORH-u

Oruæane snage nemaju potrebu niπta skrivatipotrebu niπta skrivati

BOÆIΔNA POSLANICA

Euharistijom do svetosti

V rlo po π to va na gos po do mi ni -stri, gos po di ne na Ë el ni Ëe GSOS-a RH, gos po di ne rav na te -

lju po li cije, gos po do vi so ki dje lat ni ciMi ni star stva ob rane i Mi ni star stvaunu tarn jih po slo va, gos po do bra ni tel jis naj od go vor nij ima u vaπ em mi ni star -stvu, gos po do gen era li, dra gi Ëa sni ci ido Ë a sni ci Hrvat ske voj ske i po li cije,dra gi voj ni ci i po li caj ci te svi lju didob re vol je!

1. Bog is pun jen lju bavl ju pre ma svo -j emu naj di Ë nij em stvo ren ju Ëov je ku,nije se dao na dvi si ti zlo Êom ko ja ga jeod bij ala od sebe, ne go je htio sa Ëov -je kom po nov no us po sta vi ti od nos na -ruπ en nje go vim pa dom. Po vi jest Ëov -jeË an stva jest po vi jest Spa sen ja, u ko -joj Bog, lju bi telj Ëov je ka, po zi va Ëov je -ka na suæi vot sa svoj im Stvo ri tel jem.Za to “vi πe pu ta i na vi πe naË i na Bogne koÊ go vo ra πe oci ma po pro ro ci ma”(Heb 1,1). A vrhu nac je Boæje ga go vo -ra Ëov je ku do gaaj u koj em On samsi la zi u Ëov je ko vu po vi jest i po stajesu stva ra telj ljud ske po vi je sti. Zbog to -ga “Rij eË tij elom po sta de i na sta ni semeu na ma i vid jes mo sla vu nje go vu- sla vu koju ima kao Je di no roen acod Oca - pun mi lo sti i is ti ne” (Iv1,14). Od to ga po vi jes nog do gaa jasve je po sta lo dru kË ije - Ëov jek je poz -van na su radn ju da stva ra “no vi svi -jet” - svi jet ko ji Êe u svoje sre di π te sta -vi ti Bo ga i u svim svoj im pothva ti maos lan ja ti se na Stvo ri tel ja, Ot ku pi tel jai Spa si tel ja. Da bi se taj sus ret mo gaodo go di ti, Bo gu je bio pot re ban Ëov jek,Ëov jek-su rad nik ko ji Êe cij elim svoj imbiÊ em prihva ti ti vol ju Boæju i po Boæ -jim smjer ni ca ma upravl ja ti svoj æi votda bi se Bog mo gao ut je lo vi ti. U toj jestvar no sti bljes nu la ne zam jen ji va Ma -rij ina ulo ga. Tek po iz ri Ë aju na za ret -ske Dje vi ce - “Evo sluæbe ni ce Go s -pod n je, ne ka mi bu de po tvoj oj rij eËi”(Lk 1,38) - Rij eË je tij elom po sta la!

2. To je taj na koju u li tur gij skom ci -klu su sla vi mo sva ke go di ne πtuj uÊiUt je lovl jen je Si na Boæje ga - svet ku -

juÊi BoæiÊ. BoæiÊ je po Ëe tak Boæje opi -pl ji ve lju ba vi pre ma Ëov je ku, u koj ojOn na po se ban naË in po staje lju di mabli zak i pre poz natl jiv kao Bog ko ji seraa, æi vi, suos je Êa, umi re i uskrsnu -Êem daje no vu na du Ëov je ku. Svoj imroen jem dao je Ëov je ku no vu mo guÊ -nost da bu de Nje gov su rad nik u stva -ran ju no vo ga po ret ka u svi je tu. Onoπto Ëov jek nije mo gao sam ostva ri ti,svoj om se sna gom uz dig nu ti Bo gu, ia -ko je to kroz po vi jest Ëes to po ku π ao,mo glo se do go di ti tek on da ka da jeBog po stao Ëov je kom.

Euha ri sti ja - no vo ostva ren je is ti ne

3. Tu te meljnu is ti nu o Ëov je ku pos -vje do Ëuje nam na do da tan i po se bannaË in ova Go di na Euha ri stije. Euha ri -sti ja je no vo ostva ren je is ti ne i nav jeπ -taja o Ema nu e lu (usp. Iz 7,14), πtozna Ëi “s na ma Bog”, Bo gu ko ji ne sa -mo πto je htio po sta ti Ëov je kom i uÊi una πu po vi jest, ne go je æe lio bi ti - Kruhza æi vot svi je ta, za æi vot sva ko ga po -jedi nog od nas.

4. VeÊ u Sta rom zav je tu ima mo sli kekoje Êe nam naj avi ti Kri stov æi vot ispa senjsko dje lo koje je Bog nau mioiz ve sti. “On je u mno gi ma mno gopod nio: u Ab elu ubij en, u Iza ku ve -zan, u Ja ko vu izag nan, u Jos ipu pro -dan, u Moj siju iz loæen, u vaz me nomja ganjcu ærtvo van, u Da vi du pro go -njen, u pro ro ci ma ob eπ Ë a πÊ en” (iz Ho -mi lije na Uskrs sv. Me li to na Sar dij -sko ga, bi sku pa).

5. U svoj im jav nim na stu pi ma Isusje is tak nuo da æe li os ta ti s na ma ukruhu: “Ja sam kruh æi vi ko ji je s ne -ba si π ao. Tko bu de jeo od ovo ga kru -ha, æiv jet Êe u vi je ke. Kruh ko ji Êu jada ti tij elo je moje - za æi vot svi je ta”(Iv 6,51). Mno gim sli ka ma htio je pri -pra vi ti uË e ni ke na ono πto je spre maoprije svo ga od la ska s ovo ga svi je ta.©to vi πe, moæda ni ka da u svoj im na -stu pi ma nije bio od luË ni ji ne go upra -vo u po u ci o Euha ri sti ji. Bio je spre -man Ëak os ta ti pot pu no sam ka da su

ga Æi do vi po Ë eli na pu πta ti pi taj uÊi ses ne go do van jem tko moæe sluπ a ti nje -go vu tvrdu bes je du (usp. Iv 6,60). OnÊe i od apo stola traæi ti pov je ren je, aliu pu noj slo bo di, pi tan jem: “Da moædai vi ne ka ni te oti Êi?” (Iv 6,67). Oni gani su na pu sti li, ne go su po Pe tro voj is -po vi je sti iz re kli is ti nu ko ja Êe kroz po -vi jest os ta ti je di ni raz log po koj em seEuha ri sti ja moæe prihva ti ti. A ona gla -si: Gos po di ne, mi te ne ra zu mij emo,ne moæe mo svoj im umom shva ti ti πtogo vo riπ, ali zna mo da nas lju biπ i za toTi pot pu no vje ruj emo, “Ti imaπ rij eËiæi vo ta vjeË no ga! I mi vje ruj emo i zna -mo ti si sve tac Boæji” (v. Iv 6,68-69).

Sva ka mi sa je spo men-Ëin sve gaπto je Krist uË i nio za nas

6. Sva ka mi sa, kao euha ri stij skaærtva, jest spo men-Ëin sve ga ono gaπto je Krist uË i nio iz lju ba vi pre ma na -ma, a na po se ban naË in um rij evπi iuskrsnu vπi za nas. Ta ko kruh i vi nopo staju na sa kra men ta lan naË in stvar -no Kri sto vo Tij elo i nje go va Krv. To jeis ti na i taj na na πe vje re.

7. Ta Êe is ti na to li ko ob uzi ma ti krπ -Êan sku zaj ed ni cu da joj ona po stajesre di πn ji do gaaj evaneos kih izvjeπ -taja. Crkva Êe sve do da nas lju bo mor -no Ëu va ti taj spo men-Ëin, taj Spa si -teljev dar ko ji nam je osta vio za us po -me nu da sje Êaj uÊi se uvi jek iz no vado gaaja ko ji se zbio na Posl jedn jojveË e ri u otaj stvu, a na kriæu u krvnojærtvi, u is to vrij eme Ëi ni mo tu is tustvar nost ka ko bis mo od nje zi na otaj -stva æiv je li.

8. Da kle, ona Kri sto va ve li kos ve Êe -ni Ë ka mo li tva Ocu na Posl jedn joj v e -Ëe ri, “da bu du jed no kao i mi” (Iv17,11), do bi va mo guÊ nost is pun jen jaupra vo u Euha ri sti ji, ili joπ bol je reË e -no, iskljuË i vo u Euha ri stij skom zaj ed -ni π tvu bla go van ja Kri sto vog tij ela,sva ki put ka da se okupl ja mo na VeË e -ri Gos podn joj - sv. mi si. Sto ga je is ti nakoju Crkva baπ ti ni od ota ca da “Crkvasla vi Euha ri stiju, a Euha ri sti ja Ëi ni

8 17. prosinca 2004.

“Trebalo je da Bog uzme ljudsku narav i tako donese Ëovjeku svetost”

(sv. Grgur Nazijanski)

BOÆIΔNA POSLANICA

9

Crkvu” i da nas po ti caj za naπ krπ Êan -ski æi vot i okr je pa za na πe vjer ni Ë kodje lo van je u svi je tu.

9. Ta koer sav naπ rad u Voj noj bi -sku pi ji, na πe ukup no pas to ral no na -stoj an je, usmje re no je to me da okup -lja mo na πu zaj ed ni cu Boæje ga na ro da,koju tvo re lju di ko ji æi ve u “po seb nimokol no sti ma æi vo ta” (Chri stus Do mi -nus, 43 i SMC) i da u sre di ni na π egokupl jan ja bu de euha ri stij ski Krist. ToznaËi da je vrhu nac svih naπ ih okup -lja n ja slavl jen je sv. mise u koj em Êe -mo na stoj ati sud je lo va ti u pu nom za -je d ni π tvu, tj. bla guj uÊi Tij elo Kri sto vokoje Êe nam bi ti sna ga za sve sva ko -dnev ne obi teljske i pro fes io nal ne za -daÊe. Sva pas to ral na na stoj an ja Voj -nog or di na rij ata - ka tehe ze, duhov nevjeæbe, bra Ë ni vi ken di, pre da van ja itri bi ne, ho do Ë a π Êa, slavl jen je sa kra -me na ta - imat Êe svoje opra vdan je isvoj smi sao sa mo ako nas sve vi πe pri -bliæa vaju euha ri stij skom Kri stu, ka daÊe svat ko od nas mo Êi zaj ed no sa sv.Pav lom re Êi: “Æi vim, ali ne vi πe ja, ne -go æi vi u me ni Krist” (Gal 2,20). Eu -ha ri sti ja je vrhu nac sveg na π eg dje lo -van ja, vrhu nac svih sa kra me na ta, jerse po njoj pri vo di mo “sa vrπ en stvu za -je d ni π tva s Bo gom Ocem pu tem po i -stov je Êi van ja s nje go vim si nom Je di -no roen cem po Duhu Sve tom” (Ec c -le sia de Euha ri stia, 34).

Vrij eme pu no iza zo va, ne mi ra ines igur no sti

10. Da nas ka da se pri stu pa æi vo tu sjed ne dru ge stvar no sti, ka da se u po -tro π a Ë kom men ta li te tu Ëov je ku nu di ina meÊe kao vrhov na vred no ta “ima -ti”, bez unu tarn jeg osob nog opred je -ljen ja za duhov nu stvar nost “bi ti”, da -nas ka da ma te rij al no po ti skuje duhov -no, ka da in di vi du al nost zan ema rujeop Êe dob ro, a osob na slo bo da bez od -go vor no sti za bo ravl ja na ob ve ze iduæno sti - oso bi to nam je pot re baneuha ri stij ski Krist. On je zbog na π e gadob ra, “za æi vot svi je ta”, os tao meuna ma u li ku kruha, htij uÊi nas po i -stov je ti ti sa so bom, æe le Êi nas mij en ja -ti u sebe, jer tko bla guje tij elo Nje go -vo i pije krv Nje go vu, ima æi vot vjeË -ni, u Nje mu os taje i On u nje mu (usp.Iv 6,54.56). Krist nas da kle pre tva ra usebe, mij en ja naπ naË in raz mi πl jan ja,

naπ naË in od luË i van ja, naπ naË in æi -vljen ja. Po Nje mu - Kruhu æi vo ta -po staj emo no va stvo ren ja, lju di “poBo gu”.

11. Meutim, u na π em vre me nu pu -nom iza zo va, ne mi ra i nes igur no sti,kroz sred stva jav nog priop Êa van jasva ko dnev no nam se, ta koer kaoduhov na hra na, nu di mrak u “crnimkro ni ka ma” i raz nim “za bav nim” emi -sij ama i pri lo zi ma ko ji su u posl jedn jevrij eme pre pla vi li na πe ti sko vi ne ielek tron ske me dije. Ti su sadræa ji, naæa lost, ne sa mo su prot ni Kri sto voj Za -po vi je di lju ba vi pre ma Bo gu i Ëov je ku,kao i stoæer nim duhov nim kre po sti -ma, ne go su naj ËeπÊe u su prot no sti i sBoæjom po ru kom. Po gle da li se rastto ga tren da u posl jedn jih des etak go -di na, krajn ji je Ëas da se krπ Êan skivjer ni ci za pi taju za π to se i s koj im ci -ljem naπ jav ni æi vot na stoji to li koproæe ti idej ama i pothva ti ma ko ji supro tiv ni krπ Êan skim vrij ed no sti ma.Os im πto se na si lu po pu la ri zi rajuemi sije koje pon ekad i na bla sfe mi Ë annaË in iz ru guju sve πto je krπ Êa ni masve to, zab rin ja vaj uÊa je dje lat nost traj -nog “re kla mi ran ja” men ta li te ta se biË -no sti, neum je re no sti i ne do liË noguæi van ja.

“Uis ti nu, bez mene ne moæe te uË i ni tini π ta” (Iv 15,5), upo zo ra va nas Spa si -telj. I doi sta, da bis mo mo gli mij e nja tisvi jet na bol je, na πto smo poz va ni krπ -ten jem i potvrdom te osta lim sa kra -men ti ma, evo nam “pu ta najiz vrs ni -jeg”: æiv je ti kao lju di Euha ri stije! Ne -ka nam sve to pra vi lo na π eg æi vo ta bu -de onaj zav jet ko ji smo da li pri go domBra ni mi ro ve go di ne: “Hrvat ska ka to li -Ë ka obi telj dnev no mo li i ned je ljomsla vi Euha ri stiju”, pa Êe mo po stup no,mij en jaj uÊi sebe, s Kri stom mi j en ja ti isvi jet te po mo Êi na πoj do mo vi ni Hrvat -skoj da se sve vi πe su o b li Ëuje Isu suKri stu i nje go vu Kral j ev stvu.

Uvi jek i svag da s Bo gom u na ma12. Da je to mo guÊe ostva ri ti, ima mo

mno π tvo bli sta vih prim je ra u po vi je stiCrkve. Htio bih ovdje s po seb nim raz -lo gom is tak nu ti di van prim jer iz na πebliæe pro π lo sti. To je hrvat ski Ëov jeksve ta æi vo ta - Ivan Merz, voj ni Ëa snik,sveu Ë i li π ni pro fes or, ko ji je Ëis to iuzor no æi vio u vrij eme re la ti vi za cije

svih duhov nih vred no ta. Nje go vo ge -slo “Ærtva-Euha ri sti ja-Apo sto lat” utom svjet lu to li ko je suv re me no da ses pra vom moæe tvrdi ti ka ko je i da nasduhov na ob no va, i sve tost na kojusmo svi poz va ni, ne mo gu Êa bez te tro -stru ko sti u Kri sto vim vjer ni ci ma. A tunam je is ti nu potvrdio i Sv. Otac ka daje pro π le go di ne Iva na Mer za pro gla -sio blaæe nim, uz dig nu vπi ga na Ëastol ta ra kao di van uzor svi ma na ma tepu to kaz u ovom vre me nu ve li kih pro -m je na i duhov ne po mutn je.

13. Una toË svim iza zo vi ma s koj imasmo suo Ë e ni na pra gu treÊ ega ti suÊ -lje Êa krπ Êan stva, mi ve dra Ëela i op ti -mi stiË na po gle da upravl je na u bu duÊ -nost po nov no is po vi je da mo “sta ru is ti -nu” da je BoæiÊ pre su dan do gaaj do -la ska Bo ga meu nas lju de, dan ka da“je ra di nas lju di i ra di na π e ga spa -sen ja si π ao s neb esa, ut je lo vio se poDuhu Sve tom od Ma rije Dje vi ce: i po -stao Ëov je kom” (usp. Ni cej sko-ca ri -grad sko vje ro van je). BoæiÊ je po Ëe taksvo ga ono ga Boæjeg dje lo van ja koje Êeima ti svoj vrhu nac u Euha ri sti ji -Ema nu e lu-Bo gu s na ma. BoæiÊ je po -Ëe tak ko ji nam omo gu Êuje da i sa mimoæe mo po sta ti æi vo sve tohra ni π tebla guj uÊi Kri sta pod taj na ma kruha ivi na te ta ko Nje ga “raati” u srcu ido no si ti lju di ma po no vo sti na π e ga æi -vo ta. S tak vim æel ja ma za BoæiÊ uduhu i mi sli ma pri stu pam svi ma va -ma, vjer ni ci ma Voj ne bi sku pije, ali isvim lju di ma dob re vol je, æe le Êi da posv. Pri Ë e sti uË i ni te Kri sta dra gim pri -jatel jem ko ji Êe Vas hrab ri ti u teπ ko Êa -ma i os naæi va ti za dob ro te u du bi nisvo ga srca, u svoj im obi tel jima i narad nom mjes tu, od no sno na svim mje -s ti ma i u svim pri go da ma sva ko dnev -nog æi vo ta doæivl ja va te BoæiÊ kao Bo -ga s na ma i za nas. Ne ka vas u ho dupre ma sve to sti to is ku stvo i sva kiBoæji bla go slov pra te ta koer u cij elojno voj 2005. go di ni!

Vaπ bi skupJu raj Jez eri nac, voj ni or di na rij

17. prosinca 2004.

U o Ëi inau gu ra cije po duz elo sesve da se sprij eËe nam je repob un je ni Ë kih sna ga (OMF).

U me dij ima se mo glo pro Ë i ta ti oprij etn ja ma koje su upuÊ ene. Ta koje Mul lah Dad du lah, naj sta ri ji ta li -ban ski voj ni za pov jed nik, upo zo riosta nov ni π tvo da bu de dal je od vla di -nih i voj nih ob je ka ta za vrij emeinau gu ra cije, jer ne æe le oz lij edi tine vi ne lju de. Re kao je da su ta li ba -ni do bi li za po vi je di da, ako ika komo gu, sprij eËe inau gu ra ciju. Nai mepreds jed nik Kar zai naj avio je prio ri -tet nom bor bu pro tiv trgo vi ne dro -gom, Ëi ja pro iz vodn ja i di -stri bu ci ja do no si ve li ke pri-ho de ile gal nom træi π tu uAf ga ni sta nu.

Tri si gur no sna prste naZa ce re mo niju inau gu ra -

cije naj avl je no je oko 150go stiju u sklo pu 56 iza slan -sta va iz cij elo ga svi je ta.Ova je naj ve Êa ISAF-ovaope ra ci ja nakon li sto pad -skih preds jed ni Ë kih iz bo raobavl je na u su radn ji s ko a -li cij skim sna ga ma, kao i af -ga ni stan skim si gur no snimpart ne ri ma, prije sve ga af -ga ni stan skom voj skom i po li ci jom.Ope ra ci ja je po dij el je na u Ëe ti ri fa -ze. Prva je fa za bi la os igu ran je do -la ska go stiju, dru ga os igu ran jeinau gu ra cije, tre Êa se od no si la naos igu ran je od la ska go stiju iz zeml je,a Ëetvrta je po dra zu mij eva la ne po -sred no nakon inau gu ra cije os igu -ran je dvod nev nog za sij edan ja ple -men skih i et ni Ë ko-re li gij skih voaokupl jen jih u tra di cio nal nom ve li -kom vi je Êu Lo ya Jir ga, a na te mubor be pro tiv nar ko ti ka.

Po druËje Ka bu la je os igu ra no kroz

tri si gur no sna prste na. Prvi stu panjje bio os igu ran je naj uæeg po druË jasveË a no sti pro glaπ en ja, a pro vo di lesu ga ASP i KPD (os igu ran je pred -sjed ni ka Kar za ia). Dru gi stu panj -os igu ran je πi reg po druË ja pro ve la jeKCP (Ka bul Ci ty Po li ce), NDS (Na -tio nal Di rec to ra te of Se cu ri ty) iKMNB. Tre Êi stu panj se od no sio naos igu ran je πi reg po druË ja gra da, ta -ko da su os igu ra ni svi pri la zi po -druËju Ka bu la, a pro ve le su ga ANA(Afgha ni stan Na tio nal Ar my) iKMNB. Po ve Êan je broj ophodn ji, akljuË ne ko mu ni ka cije su blo ki rane

ili os igu rane voj no-po li cij skim sna -ga ma. Oso bi to je za πt iÊ en pra vac odzra Ë ne lu ke KA IA do preds jed ni Ë kepa la Ëe. Ka ko su pla ni rane go to vosve mo guÊe si tua cije, Ëak su, kaomje ra pre do stroæno sti, od VIP oso bazat raæene krvne gru pe u sluË aju na -pa da.

Naπi pri pad ni ci na svimkljuË nim po zi cij ama

Na πa je voj na po li ci ja u sklo pumul ti na cio nal ne sa tnije VP-aKMNB-a bi la za duæe na za nad zor

kre tan ja. U JOC KMNB (Jo int Ope -ra tio nal Cen ter) na dan inau gu ra -cije duænost vo di tel ja smjene JOC-aobavl jao je naπ sa tnik Ro bert Jan -driπ SaË er, a is pred mul ti na cio nal nesa tnije VP-a ra di pune ko or di na cijetu je bio sa tnik Si ni πa Ma rolt. Naπipri pad ni ci VP-a po stavl je ni su nago to vo svim kljuË nim po zi cij ama ugra du. Ta ko je u ka bul skoj zra Ë nojlu ci KA IA po ruË ni ca Vla sta Zeku liÊvo di la tim za ve zu. Is to ta ko u ho te -lu “In ter con tinen tal”, gdje se okup -ljala ve Êi na go stiju, Ëel nik ti ma zave zu bio je stoæer ni na red nik Kru -

no slav Lo kas. Stoæer ni na -red nik Da vor Petek bio jedesk of fi cer u JA OC-u (Jo -int Ag en cy Ope ra tion Cen -ter), ko ji je us po stavl jen po -seb no za prov je ru i nad zorsvih in for ma ci ja.

Da nu inau gu ra cije jepretho dio na pad Al-Qa’idera ke tom 107 mm na ju go is -to Ëni dio Ka bu la, te ne ko li -ko upo zo ra vaj uÊih prij etn jivo zi li ma au to bom ba ma, πtoje do dat no usloænja va lo si -gur no snu si tua ciju. Za vri-jeme inau gu ra cije za prim -ljene su oz biljne prij etn je

na juænom pri la zu Ka bu la, za πto jebi lo pot reb no uz sna ge KMNB-apoz va ti i ko a li cij ske zra Ë ne sna ge,te su an gaæi ra ni ame ri Ë ki bor be nizra ko plo vi A-10. Ta ko je sprij eË e nolan si ran je ra ke ta, a za te ro ri sti ma setra ga. To ga je da na, ta koer, uspjeπ -no ot kri ve no ne ko li ko taj nih skla di -π ta strel ji va i ra ke ta OMF-a. Zahva -ljuj uÊi dob roj ko or di na ci ji svih ak te -ra u os igu ran ju inau gu ra cije, sprije -Ë ene su sve ak cije te ro ri sta, a inau -gu ra ci ja preds jed ni ka je pro πla bes -prij ekor no.

»ETVRTI KONTINGENT OSRH U MISIJI ISAF VI

1017. prosinca 2004.

Osiguranje inauguracije prvog predsjednika

Iz Afganistana Predrag MIKULIΔ

Na dan inau gu ra cije prvog na de mo krat skim iz bo ri ma izab ra nog preds jed ni ka Af ga ni -

sta na, Ha mi da Kar za ia, sna ge ISAF-a su bi le mak si mal no an gaæi rane. To je bio naj -

vaæni ji do gaaj za ISAF nakon os igu ran ja preds jed ni Ë kih iz bo ra i prije prol jet nih par -

la men tar nih iz bo ra. Naπi pri pad ni ci VP-a bi li su po stavl je ni na go to vo svim kljuË nim

po zi cij ama u gra du

Naπa je vojna policija u sklopu multinacionalne satnije VP-a

KMNB-a bila zaduæena za nadzor kretanja

DNEVNIK VOJNOG PROMATRA»A - UNMOGIP

11

U Rawal pin diju je odræa nadvod nev na UN MO kon fe ren -ci ja. Po Ë e lo je s Hrvat skom

veË e rom dan prije, s nas pe te ro isvim naπ im dra gim prij atel jima uIsla ma ba du. S nen ad ma π nim Ari e -bom na gi ta ri i ma lom Am rom iEmi nom na bubnje vi ma. Pun jab ska“Hrva ti na” je svi ra la gi ta ru odushiÊ en ja do je caja i nat rag, i nat je -ra la ina Ëe suzdræane Pa ki stan ce dapon ekad vris nu. A ju tro, koje mezatek lo mno go sta rij eg no πto samse te no Êi os je Êao, do nij elo nam jeprez en ta ciju za prez en ta ci jom, si -gur no dvjes to tin jak. S ras pra vom istal nim pi tan jima ti pa - πto ti mi sliπo to me? Kao pod ba raænom vat rom.©to znaËi da nit ko, baπ nit ko nakon fe ren ci ji ni na tre nu tak nije okasklo pio. Na pe to i rad no do bo la. Utoj rad noj at mo sfe ri vi diπ u ne ko do -ba mog prij atel ja ka ko la ga no spuz -ne do po la na slon ja Ëa. OËi πi romotvo rene, ali pod sto lom iz vi ri le pot -kol je ni ce i ba kla ve na Ëa ra pa ma seumi ri le. Kli ni Ë ki mrtav. Ot kad ni -sam vi dio ba kla ve na Ëa ra pa ma, jeli to moæda mo der no?

Svat ko je ne ko me do π ao, a na ma...I na kon cu dod je la me dal ja. Ne

znam ka ko bih vam pre nio to uz bu -en je. Ni kad to ne Êu uspje ti do Ë a -ra ti kao lju di ko ji su to opi si va liprije mene. Uglav nom, po re da li sunas ona ko umor ne, s “fran cu zi ca -ma” na gla va ma, i za pov je di li “Po -zor”. Pre pla vi la me va tra po cij elomtij elu, srce mi je lu a Ë ki uda ra lo,drhtu rio sam, a ©te pan ko me stal nopi tao: “Je si li to i ti uz bu en? Je si lito i ti uz bu en? Ili si sa mo star i bo -le stan?” I Gi u lia no, moj naj bol jifrend za pad no od naπ ih gra ni ca, ne -pre kid no mi je neπ to tiho do ba ci vao

iza le a, uglav nom na hrvat skom.Ne znam sa mo tko ga je sve to nau -Ë io. Ja ni sam. Pred na ma vaæni go -sti, pa ci vi li, æene, dje ca i osta lamno go broj na rod bi na onih Ëije æeneu njih ne maju pov je ren ja pa ih pra -te po cij elom svi je tu. Svat ko je ne -ko me do π ao. Sa mo na ma nit ko. »ak

ni iza slan stvo koje je bi lo bur no na -javl ji va no.

Pi taju me - za π to ni su do πli ka dasu se veÊ to li ko naj avl ji va li? Kaæemim da sa da nije bio tre nu tak i da Êejed nom do Êi. Moæda opet igra mo nakar tu iz ne na en ja. Us red veË e reproz vaπe nas da odræi mo zdra vi cenaπ im kral ji ca ma, kral je vi ma i pred-s jed ni ci ma. Ta ko iz ne na en po di -gao sam Ëa πu za na π eg Preds jed ni -ka, za sve one ko ji su nam do ni jeline o vis nost i slo bo du i iz re kao na duda Êe Hrvat ska ubr zo po sta ti to li kobo ga ta ko li ko je lij epa. Kaæu mi danije iz gle da lo ta ko lo πe ka ko se me -ni Ëi ni lo. I nakon sve ga, ge neral

Gui do Pa lmi e ri, gos po din par ex cel -len ce, po zi va Ta lij ane i Hrva te usvoju ku Êu na Ëa πu do maÊ eg si ci lij -an skog vi na i la ga nu pas tu po slijeteπ ke veË e re. Spaghet ti ag lio, olio epe pe ron ci no. Da nam po kaæe ka kose to ra di. »ov jek je noÊ nami je nioHrva ti ma. I nije je ot ka zao.

Put ni ci pau ciUj utro me Ëe ka la ces ta. Lo kal ni

“lij eË nik” je na ula zu u gra diÊ, po -red pu ta, oku pio lju de i pro daje imsred stva za ja Ë an je, sred stva za Ëi -πÊ en je, se ru me pro tiv uj eda zmi ja ima glu. Doj am poj aËa va ko bra makoje pleπu oko gla ve. Nas red ces teuo bi Ë aj ena guæva, πa re ni au to bu sipri maju put ni ke u svoje utro be, nakro vo ve, bla to brane, æmi gav ce. AzizCo ach, Shahbaz Tra vel, Bis mil lahEx press. Ne kad po mi slim da su pu -tni ci ovdje ne ka vrsta pau ka, za li -jepl je ni u groz do vi ma na ka ros e ri jukao da su na va re ni. Obi la zi mo naj -upeË atl ji vi ji, pun je, pre pun, i joπ sepu ni, na vra ti ma vo za Ëa nat pis Pi lotDo or. Nije pro π lo ni pet mi nu ta, evoga, pret jeËe nas lu a Ë ki uz oblakpraπ i ne koju je po di gao s kraja pu tanad pro va li jom i πkri pu ko Ëni ca izsus jed nog smje ra. On da ga opetobi la zi mo. Stoji. Dok si re kao keksjoπ je dan nje gov divl ja Ë ki sla lom ieto ga is pred. I on da ga opet stiæe -mo. Sa mo su sa da is pred nje ga ko las drvi ma ko ja su bi la pres po ra daumak nu. Ko la su se pre va li la na pri -jed, drva se isto va ri la is pred njih,kao da ih je net ko po sla gao po ko -nju koj emu je sa mo oz noj ena vra nagla va osta la lij epa i ne tak nu ta, i ko jije u hi pu sko nË ao svoj nes ret ni rad -ni Ë ki æi vot. I ovaj je konj, kao i svidru gi kon ji, um ro πl ja kaj uÊi. A pre -br zi vo zaËi Êe opet jed na ko ju ri ti...

UNMO konferencija i dodjela medaljaUs red veË e re proz va li su nas da odræi mo zdra vi ce svoj im kral ji ca ma, kral je vi ma i

preds jed ni ci ma. Ta ko iz ne naen po di gao sam Ëa πu za na π eg Preds jed ni ka, za sve one

ko ji su nam do nij eli ne o vis nost i slo bo du i iz re kao na du da Êe Hrvat ska ubr zo po sta ti

to li ko bo ga ta ko li ko je lij epa. Kaæu mi da nije iz gle da lo ta ko lo πe ka ko se me ni Ëi ni lo...

Iz Pakistana Davor »ULJAK

17. prosinca 2004.

Hrvatski Ëasnici na UNMO konferenciji

17. prosinca 2004.

R a di pri bliæa van jaËlan stvu u NA TO sa -ve zu i u sklo pu Part -

ner stva za mir, u zra Ë nompro sto ru iz nad sje ver nogJad ra na odræa na je bi la te -ral na voj na ak tiv nost ukoj oj su sud je lo va le sna geVoj nog zra ko plov stva Ita -lije (AMI) i Hrvat skog rat -nog zra ko plov stva. Ak tiv -nost se odvi jala sre di nomstu de no ga pod na zi vom“Zaj ed ni Ë ka ak tiv nost zra -ko plov ne na vi ga cije u zo nisje ver ni Jad ran”. S ta lij an -ske strane sud je lo va li supi lo ti iz zra Ë ne ba ze“Istra na”, po kraj gra daTre vi sa, iz sa sta va 51°Stor mo u Ëij em su sa sta vu

es kad ri le 103° Grup po i132° Grup po, s dva avio naAMX, dok su s hrvat skestrane sud je lo va li pi lo ti izsa sta va 22. es kad ri le bor -be nih avio na i 25. me E DIiz zra ko plov ne ba ze Pu la sdva Pi la tu sa PC-9M.

Po π to je ovo bi la prva su -radn ja ope ra tiv nih es kad -ri la iz me u dva zra ko plov -stva, nai me pi lo ti he li ko -pte ra su ra uju veÊ duæevrij eme s ta lij an skim ko le -ga ma na pol ju zaj ed ni Ë -kog le ten ja i na za da Êa matra gan ja i spa π a van ja, ovoje bi la dob ra pri li ka za po -ka zi van je stupnja ob uË e -no sti i os po sobl je no sti na -πih pi lo ta u zaj ed ni Ë kim

za da Êa ma s pi lo ti ma izzeml je Ëla ni ce NA TO sa -ve za. Ko ri ste Êi se prij a -πnjim is ku stvi ma s voj nihvjeæbi s USAF-om i US -NA VY, cje lo kup na or ga ni -za ci ja, pla ni ran je i ak tiv -nost pro ve de ni su su klad -no NA TO stan dar di ma, πtosa mo daje do znan ja da jena πe zra ko plov stvo veÊspre mno za ula zak u sje -ver no at lant ske in te gra cije.

Grup no le ten je sasus je di ma

Vjeæba je pro ve de na ta koda su AMX-i po lij eta li izzra Ë ne ba ze Istra na a Pi la -tu si iz Pu le te se sa staj aliu zra ku i let je li u gru pi.

Nakon to ga sva ki se parzra ko plo va vra Êao u svojuma ti Ë nu ba zu. Le ta Ë ki dioak tiv no sti bio je u dva di -jela. Prvi dio se sa stoj aood uv jeæba van ja hrvat skihpo sa da avio na PC-9M ustan dar dnim ope ra tiv nimpo stup ci ma tij ekom le ta.Dru gi dio se sa stoj ao odzaj ed ni Ë kog le ta s avio ni -ma AMX. Prvi le ta Ë ki danzaj ed ni Ë kog le ten ja s avio -ni ma AMX sa stoj ao se odza da Êa grup nog le ten ja pona vi ga cij skim ru ta ma, πtoje pi lo ti ma s ob je straneda lo mo guÊ nost da seupoz naju s dru gim zra ko -plo vom i nje go vim mo guÊ -no sti ma u grup nom le tu.

REPORTAÆA

12

U zra Ë nom pro sto ru iz nad sje ver nog Jad ra na odræa na je bi la te ral na voj na ak tiv nost

u koj oj su sud je lo va le sna ge Voj nog zra ko plov stva Ita lije (AMI) i Hrvat skog rat nog

zra ko plov stva. Ak tiv nost se odvi jala sre di nom stu de no ga pod na zi vom “Zaj ed ni Ë ka

ak tiv nost zra ko plov ne na vi ga cije u zo ni sje ver ni Jad ran”

Odræana bilateralna vojna aktivnost u zraËnom prostoru iznad sjevernog Jadrana

Napisao i snimio Andrija ÆARINAC

Talijanski i hrvatski piloti

17. prosinca 2004.

VeÊ pri prvom sus re tu naπipi lo ti su po ka za li vi so kupro fes io nal nost. »in je ni cada nije bi lo ni naj man jegod stu pan ja od una prij eddo go vo re nog pla na le ten japo ka zuje da je si gur nostle ten ja bi la na naj vi πoj ra -zi ni.

U osta le le ta Ë ke dane, uzle ten je u gru pi, uv jeæba va -la se in te gra ci ja na voen jazra ko plo va AMX, koju sura di le na πe ra dar ske po -staje bri ga de ZMIN-a zazra ko plo ve PC-9M te za -daÊe vi zual nog pres re tan jai vi zual ne iden ti fi ka cijezra ko plo va, pri Ëe mu suhrvat ski pi lo ti po ka za li vi -so ku uv jeæba nost te su ste -

kli ne ka no va znan ja i is -ku stva u pro ved bi le ta Ë kihza da Êa.

Sud je lo va li i mla di pi lo tiZa ne ko li ci nu mla dih pi -

lo ta s Pi la tu sa ovo je bi loprvo sud je lo van je umeuna rod nim ak tiv no sti -ma i sus ret sa stra nim zra -ko plo vi ma u zra ku πto Êepri do nij eti njiho vom is ku -stvu za bu duÊe le ta Ë keope ra cije sa sna ga ma NA -TO-a.

Val ja na po me nu ti da jeza cij elo vrij eme ak tiv no stina SAR deæur stvu u zra ko -plov noj ba zi Pu la bi la i po -sa da he li ko pte ra MI8MTV1 iz 91. ZB s pri pad -

ni ci ma ATPVP-a, bez koj ihova ak tiv nost ne bi bi la niodræa na. Deæur svo je ob -vez no pri pro ved bi tak vogti pa le ta Ë kih za da Êa, po -go to vo ka da su ukl juË e ni ipri pad ni ci stra nog zra ko -plov stva.

Raπ Ëlam ba ak tiv no sti jeodræa na u zra ko plov nojba zi Istra na. Tom pri li komje tím pi lo ta HRZ-a ko ji susud je lo va li u ak tiv no stipre let io u ta lij an sku ba zu,πto je bi lo joπ jed no vrij ed -no is ku stvo. Pi lo ti AMX supohva li li hrvat ske ko le geu iz nim no dob rom i de -taljnom pla ni ran ju za daÊete za pro fes io nal no st priiz ved bi. Oso bi to su is tak -

nu li izvrsno znan je en gle -skog je zi ka i zra ko plov nefraz eo lo gije, ko ja je bi la uskla du s NA TO i europ -skim stan dar di ma, koju supo ka za li naπi mla di pi lo tiu ko mu ni ka ci ji s ta lij an -skim ko le ga ma. Obo stra nizakl juË ci na raπ Ëlam bibi li su da je ak tiv nost upot pu no sti uspjeπ no pro -ve de na, te da se po se bi cevo di lo ra Ë u na o si gur no stile te nja, kao i to da Êe sera di ti na sko rom ja Ë an jusu rad nje iz meu dva zra -ko plov stva i ukl juË i van juosta lih ti po va zra ko plo va,po go to vo hrvat skihMiG-ova 21.

REPORTAÆA

13

na zajedniËkim zadaÊama

17. prosinca 2004.

GODI©NJICA

14

“N a dam se da Êe mo zna tisaË u va ti taj dra goc je niljud ski po ten cij al ko ji

ima mo, a svi ma koj ima je sta lo dodob ro bi ti ove zeml je po ruË uj em daulo ga i zna Ë en je HRZ-a i PZO-a nemo gu i ne smiju bi ti zan ema re ni, aod vas zra ko plo va ca oË e kuj em da idal je sav jes nim i pro fes io nal nim ra -dom pri do no si te ja Ë an ju i ugle duove grane”, ka zao je preds jed nikStje pan Mes iÊ u pri go di obil jeæa va -n ja 13. go di πn ji ce HRZ-a i PZO-a,10. pro sin ca u MORH-u. »es ti taj uÊihrvat skim zra ko plov ci ma na svimpo stig nu Êi ma Preds jed nik je po se -bno is tak nuo Ëin je ni cu ka ko smoπko lo van jem mla dih pi lo ta za ko raË i -li meu rij et ke ko ji πko luju svoj vla -sti ti zra ko plov ni ka dar te uj ed no po -ka za li da na meuna rod nim voj nimvjeæba ma uspjeπ no pa ri ra mo stra -nim ko le ga ma.

»es tit ke u pri go di godiπnjice tenaj mlae grane OSRH upu tio jenje zi nim pri pad ni ci ma i mi ni star ob -rane Be ri slav Ro nË e viÊ ovom pri go -

dom na gla si vπi sve πto je uHRZ-u dos ad uË in je no, iz -meu osta log stavl jan je ufunk ciju suv re me nih ra dar -skih su sta va za nad zor mo -ra i ne ba, re mont trans port -nih zra ko plo va i he li ko pte -ra, uspjeπ no odraenu pro -tu poæar nu se zo nu...te do -dao ka ko se u bu duÊ no stioË e kuje po di zan je ra zi netehni Ë ke i tehno lo πke uv -jeæba no sti pri pad ni ka, re -kon struk ci ja Zra ko plov no-tehni Ë kog za vo da te uvo -en je u ope ra tiv nu upo ra budva zra ko plo va ti pa Be ri ev.Do dao je na kraju ka ko i una toËogra ni Ë e nim fi nan cij skim sred stvi -ma unu tar HRZ-a ima do voljnosna ge i mo ti va cije za sve od go vo rekoje nose iza zo vi bu duÊ no sti.

Na Ë el nik GS-a gen eral zbo ra Jo sipLu ciÊ ta koer je is tak nuo ka ko suspo sob no sti naπ ih oruæa nih sna ga iu sklo pu njih spo sob no sti HRZ-a umeuna rod nim ak tiv no sti ma pre -poz na te te na vi so koj pro fes io nal nojra zi ni. Gen eral Lu ciÊ osvrnuo se ina tre nu ta Ë ne me dij ske na pa de ina stoj an ja da se oruæane sna ge po -kaæu u lo π em svjet lu na gla si vπi ka -ko su i oruæane sna ge sa stav ni diodru πtva i ni su izuz ete od dob rih kaoni lo π ih do gaaja. Do dao je ka kooruæane sna ge ne maju nam je ru nipot rebu taj iti ni kak ve sluË aj eve i ot -vo rene su jav no sti i prov je ri sve galo π eg za πto se one te re te te je na -gla s io ka ko Êe se po duz eti sve mje reda bi stan je u OS-u u pot pu no sti bi -lo u skla du s pro pi si ma i za ko ni ma.

Zra ko plov ci ma je Ëes tit ke upu tio injihov za pov jed nik, bri gad ni gene -ral Vik tor Ko privnjak uk rat ko pod -

sje ti vπi na teæak ra zvoj ni put HRZ-ai PZO-a ko ji su u svoj im skrom nimza Ë e ci ma bi lo pri sil je no iz vo di tinoÊ ne le to ve bez na vi ga cijskih su -sta va, a da nas stva ra i πko luje svojvla sti ti zra ko plov ni ka dar. Is tak nuoje i ne ke teπ koÊe s koj ima se sus re -Êu ve zane uz odræa van je tehni ke iogra ni Ë ene mo guÊ no sti mo der ni za -cije zra ko plov ne tehni ke, no do daoje ka ko HRZ ima do voljno spo sob -nih, is kus nih, kva li tet nih i mo ti vi ra -nih lju di ko ji Êe mo Êi od go vo ri tisvim bu du Êim za da Êa ma, iz ra zi vπina kraju na du u is pun jen je zacrta -nog cil ja, a on je ima ti joπ dje lo tvor -nije, mo der nije i uË in ko vi tije zra ko -plov stvo.

Na kraju kao i u svim tak vim pri -go da ma naj za sluænij im su poj e din -ci ma uruË e na pro mak nu Êa, na gra -de i pohva le, a zra ko plov ci su sepri god nim da ro vi ma zahva li li iPreds jed ni ku, mi ni stru ob rane tena Ë el ni ku GS-a πto su uve li Ë a li ovunjima a i OS-u u cje li ni, ta ko vaænugodiπnjicu.

Obiljeæena 13. godiπnjica HRZ-a i PZO-a

Ljudski potencijal najvrednije je πto imamo

Vesna PINTARIΔ, snimio Tomislav BRANDT

“Svi ma koj ima je sta lo do dob ro bi ti ove zeml je po ruË uj em da ulo ga i zna Ë en je HRZ-a

i PZO-a ne mo gu i ne smiju bi ti zan ema re ni, a od vas zra ko plo va ca oË e kuj em da i

dal je sav jes nim i pro fes io nal nim ra dom pri do no si te ja Ë an ju i ugle du ove grane”,

ka zao je preds jed nik Stje pan Mes iÊ u pri go di obil jeæa van ja godiπnjice

©ko lo van jem mla dih pi lo ta za ko raË i li

smo meu rij et ke ko ji πko luju svoj

vla sti ti zra ko plov ni ka dar, istaknuo

je predsjednik MesiÊ

Najviπi vojni i civilni duænosnici uveliËali su

obljetnicu HRZ-a i PZO-a

OSRH

17. prosinca 2004.

O vis nost o dro ga ma pro -blem je koj eg nije po π -teen nije dan dru πtve -

ni seg ment. Upra vo za to, ubor bi pro tiv te po π a sti svat kotko moæe tre bao bi da ti svojobol. Mi ni star stvo ob ranesvjes no je to ga, i za to se pre -ven ci ji zlo po rabe dro ga unu -tar vi πe ra zi na su sta va po sve -Êuje ve li ka po zor nost. Tu po -zor nost potvrdio je edu ka tiv -ni se mi nar dje lat ni kaMORH-a i OS-apod na zi vom “Pre -ven tiv ni i ri zi Ë niaspek ti zlo po rabedro ga, te zdrav -stve ni i pe no lo πkitret man bo le stiovis no sti”, odræan9. pro sin ca u »as -ni Ë kom do mu vo -jar ne “Pe tar Zrin -ski” u po vo duobil jeæa van jaMjes eca bor bepro tiv ovis no sti.

Za mi sao or ga ni -za to ra, Ure da zasu z bij an je zlo po rabe opoj nihdro ga Vla de RH i Pov je ren -stva za pre ven ciju i suz bij a -nje bo le sti ovis no sti uMORH-u i OS-u bi lo je do -dat no upoz na van je po laz ni ka,voj nih lij eË ni ka, psiho lo ga,dje lat ni ka voj ne po li cije i voj -no ste gov nih su do va sa svimseg men ti ma ko ji obu hva Êajuovis nost i bor bu pro tiv nje. Toje na otva ran ju se mi na rapotvrdi la i pred stoj ni ca Vla di -nog ure da Ber nar di ca Ju ret iÊ,us put is tak nu vπi izvrsnu su -radn ju s MORH-om: “Æe li moda ti op Êi pre gled si tua cije i

upu ti ti vas jed ne na dru ge”.Preds jed nik MORH-ovogpov je ren stva (is to dob no iËlan Vla di nog), po moÊ nikmi ni stra Æeljko Go rπ iÊ, is tak -nuo je vaænost se mi na ra,eminent ne pre da vaËe te πi -rok ras pon te ma koje su obu -hvaÊ ene,poput dru πtve nihko rij ena po stoj an ja ovis no sti,bo le sti koj ima su ovis ni ci iz -loæe ni, ko mu ni ka ci ja s ovis -ni ci ma, te na posl jet ku, prav -

ni aspekt bor be pro tiv dro ge.Svat ko od su dio ni ka mo gaoje nau Ë i ti neπ to no vo i saz na -ti πto ra de dru gi. Psiho log ililij eË nik mo gli su se upu ti ti uono πto ra de kri mi na li sti, iob rnu to.

Do dat na ob ja πn jen ja do bi lismo u raz go vo ru s taj ni comMORH-ovog pov je ren stva,nat po ruË ni com Re na tomSed la niÊ iz Sluæbe za zdrav -stve nu za π ti tu: “Dos ad smoor ga ni zi ra li struË ne se mi na reza poj edi ne stru ke u koj imanis mo ima li ova kav πi rok mo -za ik te ma. Na πa nam je ra bi la

je po kri ti cij eli dij apa zon, ka -ko bis mo se svi bol je po ve za -li. Svat ko u svom seg men tura di mno go, ali sve ra zi nemo raju bi ti su stav ne i ko or di -ni rane”. S tim je cil jemMORH-ovo pov je ren stvo2000. go di ne i os no va no, a sovim se mi na rom svoje je ak -tiv no sti joπ ubr za lo. Na rav no,sve ak tiv no sti MORH-a su usu glas ju s op Êim, na cio nal -nim pro gra mom, Ëi me mu

daju je dan bi tando pri nos. Su radn jas ci vil nim tij eli mako ja se bo re pro tivovis no sti vidlji vaje i po pre da vaË i -ma na se mi na ru,ko ji su odre da bi lipoz na ti i eminent -ni u svoj oj stru ci.“S pre da van jimasmo bi li za do voljnii mi, kao or ga ni za -to ri, i po laz ni ci,njih sto tin jak”, is -tak nu la je nat po -ruË ni ca Sed la niÊ.

Ovaj se mi nar po ka zuje da jerad MORH-a, po naj prije nje-govog pov je ren stva sve in -ten ziv ni ji. To do ka zuje i Ëi -nje ni ca da veÊ po stoji planak tiv no sti za 2005. go di nu ida su odreeni kljuË ni cil je -vi. “Naj bit ni ji su zaj ed ni Ë kofunk ci o ni ran je svih tij elakoje sud je luju u bor bi pro tivovis no sti, bol ji pro tok in for -ma ci ja meu njima, ali i vi πestruË nog os po sobl ja van ja ivi πe ra zu mij evan ja za pot -rebe lju di ko ji se ba ve ovimpo slom”, za vrπ ila je nat po -ruË ni ca Sed la niÊ.

1.) NaËelnik Odjela zameunarodne verifikacije -naËelnik stoæera i zamje -nik direktora RACVIAC-a(ustrojbeni Ëin: brigadnigeneral)

Osnovne duænosti:1. Zamjenjuje direktoraRACVIAC-a u sluËajevimanjegove odsutnosti, uklju -ËujuÊi i sluæbeno zastupanjeRACVIAC-a,2. Provodi zadaÊe u ime di -re ktora RACVIAC-a i u skla -du s njegovim smjernicama,3. Savjetuje direktoraRACVIAC-a u svim temelj -nim i operativnim zadaÊa -ma, koordinira i nadzire radsvih ustrojbenih cjelinaRACVIAC-a, te rad svih dje-latnika RACVIAC-a,4. Operativno koordinirasuradnju sa svim relevant-nim organizacijama i verifi -kacijskim srediπtima u regiji,5. Prisustvuje sastancimamultinacionalne savjeto-davne skupine (MAG),6. Obnaπa duænost Ëasnikaza vezu s dræavnim tijelimaRH.

Osnovni uvjeti:1. Visoka struËna sprema,2. OdgovarajuÊa vojna izo-brazba ili pet (5) godinaradnog iskustva na sliËnimposlovima,3. Iskustvo u zapovjedno-stoæernom radu,4. Znanje engleskog jezika -3333 (SLP).

Posebni uvjeti:1. Iskustvo u podruËju kont-role naoruæanje i/ili iskustvou podruËju vojne obram-bene politike.

Prijave zainteresiranih kandi-data sa æivotopisom potreb-no je dostaviti uMinistarstvo obrane RH,Uprava za ljudske resurse,Personalna sluæba,StanËiÊeva 4. Zagreb,najkasnije do 31. prosinca2004. godine.

RE PUB L I KA HR VAT SKAMI N IS TAR STVO OB RA NEUPRAVA ZA LJUDSKE RESURSE

PERSONALNA SLUÆBA

ras pi su je

I N T E R N I N A T J E » A J

za sljedeÊu ustrojbenu duænost

Edukativni seminar u povodu Mjeseca borbe protiv ovisnosti

15

Seminar za sve strukeOs nov ni cilj se mi na ra bio je da se po laz ni ci, dje lat ni ci MORH-a i

OS-a ko ji na bi lo ko ji na Ë in dje luju u bor bi pro tiv ovis no sti i

zlo po rabe dro ga upoz naju sa svim seg men ti ma ko ji se od no se

na ovaj pro blem ...

Domagoj VLAHOVIΔ, snimio Tomislav BRANDT

Prevenciji zloporabe droga unutar sustava MORH-a posve -

Êuje se velika pozornost πto potvruje i brojnost sudionika

na seminaru

17. prosinca 2004.

IZ RA EL SKA tvrtka Ra fa el Ar ma -ment De ve lop ment Autho ri ty pred -sta vi la je posl jedn ju u ni zu la kihku po la, oz na ke RCWS-30 (Re mo teCon trol led We a pon Sta tion-30, od -no sno dal jin ski upravl jan a oruænapo staja).

Ku po la je opreml je na to pom ATKGun Sy stems Com pa ny MK 44 ka li -bra 30 mm (moæe se po sta vi ti bi lokoje dru go oruæje ka li bra do 40mm, ovis no o æel ja ma kup ca). Kaoop ci ja se moæe po sta vi ti i dvos tru kilan ser POVRS-a Spi ke LR (ili ne kidru gi sli Ë an POVRS, ovis no o æel jikup ca) te uni ver zal na stroj ni ca ka -

li bra 7,62 mm i dva tro stru ka ba -ca Ëa dim nih ku ti ja. No si 200 gra na -ta za top ka li bra 30 mm i 460 me ta -ka za stroj ni cu ka li bra 7,62 mm.

Po stavl je na je mo der na dnev na inoÊ na op tro ni Ë ka opre ma za mo -tren je i cil jan je. Ukl juË uje ko lor ka -me ru sa zu mom te hla e nu ter mal -nu ka me ru. Kao op ci ja po stoji mo -guÊ nost do da van ja las er skog dal ji -nom je ra, na vi ga cij ske opre me teba li sti Ë kog ra Ë u na la s mo guÊ-nos Êu um reæa van ja u boj iπ ni Ë ki

in for ma cij ski su stav. Ra zvoj je tra jao 2,5 go di ne, a moæe

se po sta vi ti na bi lo koje mo der nooklop no vo zi lo, kao prva ugradn jaili kao nak nad na mo der ni za ci ja.

Ku po la se moæe do dat no sklo pi tika ko bi se vo zi lo mo glo πto la kπesmjes ti ti u unu traπn jost trans port -nog avio na. U rad nom po loæaju imaele va ciju od -20° do +60° dok je posmje ru to pu nih 360°. Cij ela in sta la -ci ja na vo zi lo tre ba pro stor prom je ra

70 cm i joπ10 cm

du bi neunu tarvo zi la,ta ko da seuzi ma mi -ni mal ni dio ko ris -nog unu tarn jeg vo lu me na. Uprav -l jan je je dal jin sko pa ope ra tor moæebi ti po stavl jen bi lo gdje u vo zi lu,za πt iÊ en oklo pom kao i svi osta liËla no vi po sa de te ne ma ni kak ve

pot rebe iz la ga ti se pro tiv ni Ë kojpaljbi. Tak va je ku po la na mij en je naopre man ju raz nih la kih oklopnja kako ji ne mo gu prihva ti ti stan dar dnuoklopl je nu ku po lu, bi lo zbog teæi neili cij ene. Ide al na je zam je na krov -no mon ti ra nim ruË no upravl ja nimstroj ni ca ma. Tak vom stroj ni comupravl ja voj nik ko ji mo ra na pu sti tisi gur nost vo zi la i iz loæi ti se mo gu -Êoj pro tiv ni Ë koj paljbi πto moæe bi tivrlo po gib eljno, oso bi to u ur ba nomoko li πu. RCWS-30 omo gu Êa va za π ti -tu voj ni ka

uz is to dob nu ve -li ku paljbe nu

moÊ. Ako se ku -pac od luËi za do -

dat ne op cije (kao πto jePOVRS ili ba li sti Ë ko ra Ë u na -

lo) do bi va snaæno na o ruæa no vo zi lospo sob no se su prot sta vi ti raz -novrsnim pro tiv ni ci ma, od pjeπ a kado ten ko va.

I. SKEN DE RO VIΔ

16

BROJ no vih dan skih fre ga ta, kojeÊe se po Ë e ti gra di ti 2007. go di ne,po ve Êat Êe se s po Ë et no pla ni ra nihdvi je na tri. Do prom jene u pla nudo πlo je zbog odu stan ka Dan ske odsud je lo van ja u pro gra mu gradn jepod mor ni ca klase Vi king. Ta ko jeu pro gra mu ra zvo ja i gradn jepod mor ni ca klase Vi king u koj emsu po Ë et no sud je lo va le tri skan di -nav ske zeml je, Nor veπ ka, Dan -ska i ©ved ska pre o sta la sa mo©ved ska.

Odu staj an jem od pro gra ma Vi -king, Dan skoj su oslo bo e na fi nan -

cij ska sred stva u vrij ed no sti od 640mi lij una do la ra ko ja Êe se preusmje -ri ti na gradn ju do dat ne, treÊe dan -ske fre ga te. Fre ga te Êe se gra di ti ubro do gra di li π tu Oden se Ste el Shi -py ard Lin do. Za sad se zna da Êe bi -ti opreml jene pra mË a nim to pomMk45 Mod 127 s po seb nim gra na -ta ma ve li kog dos ega ERGM (Exten -ded ran ge Gui ded Mu nit ion) ko jiiz gle dom pods je Êaju na ma le pro -j ek ti le, a te meljno pro tuz ra Ë no na o -ruæan je Ëi ni t Êe lan ser Mk 41 zaoko mi to lan si ran je proj ek ti la Evol -ved Sea Spar row (ESSM) dos ega

do 45 km. Ta ko er Êe no si ti je danhe li ko pter ti pa EH 101.

No ve fre ga te, dul ji ne 135 me ta ra iis tis ni ne 5000 to na bi t Êe is te dul ji -ne kao i lo gi sti Ë ko-ophod ni bro do vina zi va Fle xi ble Sup port Ship (dvabro da su tre nu taËno u gradn ji), azadræa t Êe se i is ta for ma tru pa. Te -melj pro pul zij skog su sta va Ëi ni t Êeili Ëe ti ri di es el mo to ra MTU 800(CO DAD kon fi gu ra ci ja) ili dva di e-s el mo to ra MTU 8000 s jed nomplin skom tur bi nom (CO DAG kon fi -gura ci ja).

M. BRLIΔ

NOVOSTI IZ VOJNE TEHNIKE

Laka kupola RCWS-30

Danska ipak gradi tri nove fregate

17

TIJ EKOM stu de no ga s pro iz vod netra ke tvrtke Boe ing u Ren to nu iza-π ao je prvi, od ukup no Ëe ti ri avio nakoje je na ruË ila Tur ska, Boe ing

737-700 AEW&C. Rij eË je o avio ni -ma na mij en je ni ma za elek tro ni Ë koiz vi an je i nad zor, ko ji su na ruË e niu sklo pu „Pe a ce Ea gle“ pro gra ma.

Prvi avion je pre ma ugo vo ru sklo-pl jen u Sje din je nim Ame ri Ë kimDræa va ma, dok Êe pre o sta la tri bi tisklopl je na u An ka ri. Nakon ugrad-n je svih su sta va te obavl je nih prob -nih le to va is po ru ka prvog avio natre ba la bi se oba vi ti tij ekom 2007.,dok bi pre o sta la tri avio na tre ba labi ti pre da na tur skom zra ko plov stvutij ekom 2008. go di ne. Vrij ed nost togugo vo ra proc jen juje se na oko 1,5mi lij ar di do la ra, a njime je otvo re nai mo guÊ nost za na rudæbu do dat nadva Boe in ga 737-700 AEW&C. Uzame ri Ë ke tvrtke Boe ing i NorthropGrum man Elec tro nic Sy stems, upred met nom po slu an gaæi rane su itur ske tvrtke As el san, Ha vel san,MSKAS, MI KES, i TAI.

D. OSLOV»AN

TIJ EKOM stu de no ga ru -munj sko mi ni star stvo ob rane iiz ra el ska tvrtka El bit Sy stemspot pi sa li su ugo vor vrij edan 43mi lij una ame ri Ë kih do la ra, ko -j im je do go vo re na is po ru kaosam πkol sko - bor be nih avio -na IAR-99 So im. Na ruË e niavio ni tre ba li bi bi ti is po ruË e nido kraja 2007. go di ne, a na -ruË e ni su za pot rebe ru munj -skog rat nog zra ko plov stva, od -no sno u tu svrhu bit Êe pro iz -ve de na tri no va avio na dok Êepet po stoj eÊih bi ti re mon ti ra noi mo der ni zi ra no. Na ruË e ni po -slo vi pro iz vodn je, re mon ta imo der ni za cije oba vit Êe se usklo pu tvrtke Avio ane Cra io vaSA, uz su radn ju Iz ra ela ca, od -no sno ru munjskih tvrtki Ae ro -star SA, Tur bo me ca ni ca SA te Ae ro -fi na SA. Tvrtka El bit Sy stems is po -ruË it Êe pa ket na pred ne avio ni keko ji Êe se ugra i va ti u So i me, teAd van ced Com bat Trai ning Sy stemna mij en jen la kπoj tran zi ci ji ru -munjskih pi lo ta na no ve avione. Su -

radn ja s El bi tom do go vo re na je ufor mi offset aranæma na, ta ko Êe seoko 91 po sto vrij ed no sti ugo vo ravra ti ti ru munjskom gos po dar stvu.

Pre ma iz ja vi za pov jed ni ka ru -munj skog rat nog zra ko plov stvagen era la Ge or gea Ca tri na, tij ekom

iduÊe dvi je go di ne Ru munjska Êeima ti ukup no 12 πkol sko - bor be nihavio na IAR-99 So im ko ji Êe u cij elo -sti bi ti in te ro pe ra bil ni s NA TO-om,kad je rij eË o avio ni ci i oruænim su -sta vi ma.

D. OSLOV»AN

Novi æivot za rumunjske Soime

17. prosinca 2004.


Prvi turski Boeing 737-700 AEW&C

STRU»NJA CI ame ri Ë ke ko pnenevoj ske (US Ar my) po sta vi li su mi no -ba caË na straænji dio vi π e nam jen -skog vo zi la HMMWV poz na tij egkao Hum vee ili Hum mer, ka ko bido bi li vi so ko mo bil ni su stav za palj -be nu pot po ru.

Ra do vi su obavl ja ni u Pi ca tin nyAr se na lu u New Yer se yju, a upo -rabl jen je au to mat ski mi no ba caË2B9 Va si lek ka li bra 82 mm. Rij eË jeo mi no ba ca Ëu kon strui ra nom u bi -vπ em Sov jet skom Sa ve zu ko ji se vi -πe ne pro iz vo di, a Ame ri kan ci suupo ra bi li inaË i cu pro iz ve de nu u

Ma ar skoj. Mi no ba caË Va si -lek je bio ide a lan za tu ulo gujer je do voljno la gan pa semoæe po sta vi ti na Hum vee.Na dal je, rij eË je o au to mat -skom mi no ba ca Ëu te o ret skebrzi ne paljbe 120 mi na u mi -nu ti. Vi di se ka ko je rij eË ove li koj paljbe noj mo Êi, pre maAme ri kan ci ma oruæje je ide -al no za te ren kao πto je Af ga -ni stan, za za π ti tu kon vo ja,pri vre me nih zra Ë nih lu ka i

sliË no. Uz prim je nu mo der nih ra Ë u -na la za upravl jan je paljbom i even -tu al nog um reæa van ja u di gi ta li zi ra -ni boj iπ ni Ë ki su stav do bi lo bise iz nim no opas no oruæje ve -li ke mo bil no sti i ra zor nepaljbene mo Êi.

Kom bi na ci ja Hum vee+Va si -lek je naz va na Scor pion te jede mon stri ra na u ma rin skojba zi Quan ti co u sa vez nojdræa vi Vir gi ni ji te pred stav ni -ci ma XVI II. zra Ë no des ant nogkor pu sa i 82. zra Ë no des ant nedi vi zije u Fort Brag gu, Sje -

ver na Ka ro li na. Na vod no su Ëa sni ci82. di vi zije po ka za li za ni man je zasu stav pa Êe bu duÊ nost po ka za tihoÊe li taj kriæanac za pad no-is to -Ënih ko rij ena na sta vi ti svoj ra zvoj.Bit Êe za niml ji vo vid je ti, ako se ra -zvoj na sta vi, hoÊe li se raz vi ja ti no vimi no ba caË jer je teπ ko pov je ro va tida Êe na sta vi ti ra zvoj s iz vor nimsov jet skim di zaj nom ko ji svoje ko rij -ene vuËe iz do ba Hlad nog ra ta. Naza pa du po stoji ne ko li ko mo der nihau to mat skih mi no ba ca Ëa, ali su uka li bru 120 mm i vje roj at no su pre -teπ ki za Hum vee ko ji je ipak la kovo zi lo.

PAKISTANSKI duænosnici neda -vno su izrazili nadu u uspjeπan za -vrπetak pregovora sa SjedinjenimAmeriËkim Dræavama oko moguÊerealizacije nove kupnje ameriËkezrakoplovne tehnike. Ishod tih pre-govora prema nekim predvianjimatrebao bi biti poznat tijekom prvepolovice iduÊe godine. Vrlo izgled-nom uspjehu pregovora svakako po -maæe i Ëinjenica kako je upravo Pa -kistan najvaæniji saveznik NATO-a,odnosno antiteroristiËke koalicije.

Tako kroz Foreign Military Salesprogram Islamabad kani ponovnonakon 1983. nabaviti izmeu 18 i25 borbenih aviona F-16C/D, a vri-jednost te kupnje procijenjuje se naoko 1,2 milijardi ameriËkih dolara.Takoer, za svoju mornaricuPakistan kani nabaviti i osam

mornariËkih avi -ona P-3C Ori onopremljenih mo -torima T-56, a vri-jednost te nabavemogla bi biti oko970 milijuna ame -riËkih dolara. Uzto Pakistan je po -kazao interes i zanarudæbu viπe oddvije tisuÊe pro-jektila zrak-zem -lja TOW-2A, uzvri jednosti od oko osamdeset miliju-na ameriËkih dolara. Njima kaniopremiti svoje borbene helikoptereAH-1 Cobra. Uz nabavu novetehnike to je nesumnjivo vrlo vaæantrenutak za pakistansko ratnozrakoplovstvo jer Êe time nakon viπe

godina napokon doÊi u poziciju dapostojeÊu ameriËku zrakoplovnutehniku, koja je nabavljena prijedvadesetak godina, obnovi iponovno stavi u operativnuuporabu.

D. OSLOV»AN


Britanski robot za uklanjanje bombi


AmeriËka tehnika za pakistansko zrakoplovstvo?

Humvee s minobacaËem

19

FRAN CU SKA je voj ska pri mi laprvi od 10 na ruË e nih prim je ra katen ka za raz mi ni ran je AMX-30 B2DT ko ji se mo gu opre mi ti ure aj emza dal jin sko upravl jan je. Ten ko ve is -po ruË uje fran cu ska ob ram be na tvrt-ka Gi at In du stri es.

Rij eË je o stan dar dnom ten kuAMX-30 B2 koj em je uklon jen topka li bra 105 mm te su pro ve deneosta le mo di fi ka cije pot reb ne za pre -tva ran je stan dar dnog ten ka u inaË i -cu pri klad nu za uklan jan je mi na.Moæe se opre mi ti pluænim ili ro ti ra -j uÊim ure aj em za uklan jan je mi na.No si i su stav za neu tra li za ciju mi naGi at In du stri es De me ter te su stavza pre ciz nu voænju ka ko bi se pre -ciz no ob ra di lo una prij ed odre e nopo druËje.

Na predn ji luk ten ka je po stavl jenre ak tiv ni oklop ka ko bi se os igu raove Êi stu panj za π ti te od na pa da ku -mu la tiv nim oruæjem. Ugra e ni su -

stav za dal jin sko upravl jan je omo -gu Êa va si gur no raz mi ni ran je bezopas no sti po ope ra to re. Za pov jed napo staja smjeπ te na je u oklop ni tran -s por ter Re nault VAB i moæe uprav-l ja ti s tri mi ni Ë is taËa AMX-30 B2DT. Upravl jan je je mo guÊe u svimvre men skim uv jet ima, dan ju i no Êu.Mak si mal ni do met ure aja za da-

l jin sko upravl jan je je 2 km. Tenk prira du u mo du dal jin skog upravl jan jamoæe po sti Êi brzi nu od naj vi πe30 km/h. Su stav za dal jin sko uprav -l jan je raz vi la je tvrtka Cy ber net ix, aomo gu Êa va au dio i vi deonad zor teupravl jan je ugra e nom opre mom zauklan jan je mi na.

I. SKEN DE RO VIΔ

IZ RA EL SKO mi ni star stvo ob raneraz ma tra ra zvoj no vog teπ kogoklop nog trans por te ra naz va nogNe me rah te mel je nog na pod voz juten ka Mer ka va. Ra zvoj Ne me raharaz ma tra se kao jef ti na so lu ci ja zano vi teπ ki oklop ni trans por ter iz ra -el ske voj ske, oso bi to u svjet lu pro ra -Ë un skih res trik ci ja. Do dat ni po ti cajje is ku stvo iz voj nih dje lo van ja pos -l jedn jih go di na na po druËju Ga zekad se po ka za lo ka ko sa moteπ ki oklop ni trans por te rimo gu ja mË i ti do voljnura zi nu si gur no sti ukr ca -nim voj ni ci ma.

Is ku stvo je po ka za lo ka -ko oklop ni trans por te riM113 ni su po god ni za tak veope ra cije, a nakon sluË aja u koj emje je dan M113 uni π ten PO proj ek ti -lom ti pa RPG te smrÊu 11 voj ni kaod luË e no je ka ko Êe se og ra ni Ë i tiupo ra ba trans por te ra M113 u tak -vim i sli Ë nim ak tiv no sti ma.

Od luË e no je da se raz vi je Ne me -

rah kao mno go si gur ni ja al ter na ti -va, a tre nu ta Ë no se gra di pro to tipna pod voz ju ten ka Mer ka va Mk Iko ji je po vuË en iz ope -ra tiv ne upo rabe.

Iz ra el ska voj ska po -vlaËi iz sluæbe ten ko -ve M60 iMer -

ka va MkI i na stoji stan dar di zi ra ti ten kov skesna ge oko mo der nih inaË i ca Mer -ka ve (Mo de li Mk III i Mk IV). None ka izvjeπ Êa go vo re ka ko se raz -ma tra i mo guÊ nost da se Ne me rah

pro iz vo di na pod voz ju Mer ka ve MkIV i ta ko mak si mal no stan dar di zi raoklo pne sna ge.

S dru ge strane po stavl ja se pi tan jefi nan cij ske is pla ti vo sti jer se pod -

voz ja inaË i ce Mk IV mo raju pro iz -vo di ti dok su pod voz ja sta rije

inaË i ce Mk I do stup nabe splat no jer se ti ten -ko vi po vla Ëe iz sluæbe.

Tre ba na po me nu tika ko iz ra el ska voj skaima is ku stva s teπ kimtrans por te rom. Rij eË je

o trans por te ru Achza rit,ustva ri iz ra el skoj mo di fi -

ka ci ji ten ka T-54/T-55 i nje -go va pre tva ran ja u oklop ni

trans por ter. Ne me rah u od no su na Achza rit

ima ne ke pred no sti, po naj prije bol juza π ti tu, vi πe pro sto ra za ukr ca nides ant te ve li ka straænja vra ta (zbogsmjeπ taja mo to ra u predn ji dio pod -voz ja).

I. SKEN DE RO VIΔ

17. prosinca 2004.

AMX-30 B2 DT

Oklopni transporter Nemerah


Gia

t

VOJSKE SVIJETA

Nor veπ ke oruæane sna ge pro vo -de za daÊe u skla du s prihvaÊ e -nom stra teπ kom vi zi jom ob -

rane za “no ve gen era cije”, ute me-l je noj na od go vo ri ma no vim ri zi ci mai prij etn ja ma, koju pro vo di u bli skojsu radn ji s dru gi ma kroz ko lek tiv nusi gur nost Ëla ni ca euro at lant skihaso cij aci ja. Res truk tu ri raj uÊi svojvoj ni in stru ment daje stvar ni do pri -nos ko lek tiv noj si gur no sti NA TO-a.Ja Ë an jem ko lek tiv ne si gur no sti ja Ëai svoju na cio nal nu si gur nost.

Bor ba pro tiv no vih prij etn ji traæistal no no ve pri la god be ne sta bil nomstan ju i ne pre sta noj poj avi no vihugro za. Te ro ri zam je jed na od naj -

oË i tij ih i si gur no sno gle da no tre nu -ta Ë no naj akut nij ih prij etn ji, i glo bal -no i lo kal no. Pri la god ba oruæa nihsna ga tak vim prij etn ja ma nuænost jei za dræa vu i za voj sku, ali i zaukup nu zaj edni cu.

Mor na ri ca Êe na sta vi ti s uvo e -n jem no vih po vrπ in skih je di ni ca uope ra tiv nu upo ra bu ka ko bi oj aË a lasvoje spo sob no sti u prio bal nim vo -da ma kao i u zdruæe nim vi π en acio -nal nim sa sta vi ma dal je od na cio nal -nih vo da. Struk tu ru po mor ske mo Êi2008. pred stavl jat Êe: pet no vih ra -ket nih fre ga ta klase Nan sen, πestbrzih ophod nih bro do va klaseSkjold, 12 plo vi la klase Hauk (na

od la sku do 2010.), πestpro tumin skih plo vi laklase Ok soj i Al ta, πestpod mor ni ca klase Ula(u upo ra bi do 2020.),Obal na straæa s ne pro -mij en je nim res ur si ma,mor na ri Ë ki ele mentrendæe ra u boj ni IS -TAR, mor na ri Ë ki dioDo mo vin ske gar de,NoTG (jed na fre ga ta,

jed na pod mor ni ca, je dan lo vac mi -na, je dan skva dron MBT s bro dompot po re Val ky ri en, Za pov jed ni π tvomin skih ro nio ca i Za pov jed ni π tvopo mor skih rendæe ra), te 9 au to nom -nih obal nih top ni Ë kih bit ni ca i 6kon tro li ra nih min skih pol ja u pri Ëu -vi (gase se 2008./2010.). Dok Êemir no dop ska ve li Ëi na rat ne mor na -ri ce bi ti 4950 oso ba u ra tu Êe na ra -sti na 6250. Svoje mi sije Êe pro vo di -ti kroz za daÊe: nad zo ra i prikupl ja -n ja po da ta ka o po druËju od go vor -no sti, pri ka zi van ja nor veπ kog su ve -re ni te ta i au to ri te ta, upravl jan ja kri -za ma i kon flik ti ma na na cio nal noj ivi π en acio nal noj ra zi ni unu tar po li ti -Ë ki za da nih okvi ra pod man da tomNA TO-a i EU-a, odræa van je spo sob -no sti stra te gij skog po mor skog trans -por ta, odræa ti slo bod ne po mor skepro met ni ce u ra tu, ob ra ni ti zeml juod po mor sko des ant nih na pa daja teodræa va ti spre mnost za uË in ko vi tiod go vor u sluË aju ele men tar nih ne -po go da ili ugro za oko li πa.

Tekst u cijelosti proËitajte na:

www.hrvatski-vojnik.hr

17. prosinca 2004.20

Goran ÆANKO

Norveπka obrana od novih prijetnji

Prema izvjeπÊu Istraæne sluæbeameriËkog Kongresa “Con -ventional Arms Transfers to

Developing Nations, 1996.-2003.”objavljenom potkraj ljeta 2004. oprodaji konvencionalnog oruæjazemljama u razvoju u razdoblju od1996. do 2003., globalna trgovinaoruæjem doæivljava pad veÊ treÊugodinu zaredom. Je li rijeË o privre-menim teπkoÊama ili nagovjeπtajudugoroËnog trenda pada meunaro-dne trgovine oruæjem pokazat Êevrijeme. Træiπte oruæja je relativnonestabilno i skokovi i padovi nisuneobiËni pa je za uoËavanje

dugoroËnog trenda potrebno viπevremena. No, izvjeπÊe donosimnoπtvo kvalitetno obraenih iprikazanih podataka koji moguposluæiti i za sveobuhvatnije analizemeunarodne trgovine oruæjem ivojnom oprememom.

U izvjeπÊu se iznose podaci o pro-daji u ameriËkim dolarima (USD),prema vrijednosti dolara iz 2003.Kad se u izvjeπÊu govori o zemlja-ma u razvoju, misli se na sve dræaveosim SAD-a, Rusije, europskih dræa-va, Kanade, Japana, Australije iNovog Zelanda.

Sadaπnji podaci o globalnoj ukup-

noj prodaji, koji ukljuËuju razvijenei zemlje u razvoju, pokazuju pad u2003. od 12% u odnosu na 2002. Uapsolutnim iznosima to je pad s29,6 milijardi USD (2002.) na 25,6milijardi USD (2003.). SjedinjeneAmeriËke Dræave prednjaËe naglobalnom træiπtu s ukupnom pro-dajom od 14,5 milijardi USD πto jemalo viπe od 56 %. Godinu prije,2002., ameriËka je prodaja iznosila13,6 milijardi USD.




Globalna trgovina oruæjem u 2003.Globalna trgovina oruæjem doæivjela je pad 2003. za 12 % u odnosu na 2002. To je veÊ treÊa godina pada zare-

dom. Je li rijeË o dugoroËnom trendu ili samo o privremenom predahu pokazat Êe vrijeme

Toma VLA©IΔ

VOJNA TEHNIKAU

S N

avy

17. prosinca 2004.22

RATNA MORNARICA

Ka da je 2002. go di ne za pov jed nik po mor skih ope ra -ci ja ad mi ral Vern Clark pred sta vio vi ziju ame ri Ë kemor na ri ce za XXI. stol jeÊe pod na zi vom Sea

Power 21, po stavl jen je cilj po mor skim sna ga ma da setran sfor mi raju iz sa da πn jeg stan ja u koj em se na la ze uno vo koje Êe mo Êi od go vo ri ti bu du Êim zahtje vi ma. Kao ios ta tak US Na vy i pod mor ni Ë ar ske sna ge su od go vo ri lena taj zahtjev. Naj no vi ja je di ni ca u pod mor ni Ë ar skoj flo tiSAD-a - nu kle ar na na pad na pod mor ni ca SSN-774 Vir -

gi nia i pre pravl je na nu kle ar na ba li sti Ë ka pod mor ni caSSBN -726 Ohio po du pi ru na cio nal ne pot rebe za flek si -bil nim, od go va raj uÊim i stal no spre mnim sna ga ma.

Kla sa Vir gi nia U vrij eme pa da Ber lin skog zi da SAD su gra di le naj -

zahtjev nije i najd je lo tvor nije pod mor ni ce na svi je tu.Kla sa Se awolf (SSN-21) pred stavl jala je posl jedn jeg kla -siË nog lov ca pod mor ni ca (na pad na pod mor ni ca) otvo re -nog oce a na. Cij ena te pod mor ni ce nev je roj at nih mo guÊ -no sti bi la je pre vi so ka i mor na ri ca je mo ra la priz na ti dana rudæba daljnjih 30 pod mor ni ca te klase nije u na cio -nal nom in te re su. Um jes to tog pro gra ma mor na ri ca jeod luË ila da se kon strui ra pot pu no no va pod mor ni cadru k Ë ij eg di zaj na ko ja Êe ima ti izvrsne tak ti Ë ke per for -man ce ka ko u pla vim oce an skim du bi na ma ta ko i u re -la tiv no plit kim li to ral nim vo da ma.



Novom ameriËkom nuklearnom napadnom podmornicom SSN - 774 Virginia i programom rekonstrukcije nuk-

learnih balistiËkih raketnih podmornica klase Ohio ameriËka Êe mornarica biti sposobna skriveno skupljati infor-

macije i zatim brzo i odluËno djelovati u πirokom dijapazonu misija kako po svjetskim oceanima tako i u litoral-

nim podruËjima Igor SPICIJARIΔ

Virginia i poboljπana Ohio klasa podmornica u odrazu

ameriËke globalne pomorske strategije za XXI. stoljeÊe

Ce re mo ni ja primo pre daje pod mor ni ce Vir gi nia

17. prosinca 2004.

VOJNA POVIJEST

23

Gradn ja nu kle ar ne krsta ri ceTrux tun prvo bit no je pla ni ra -na unu tar proj ek ta gradn je

krsta ri ca s kla si Ë nim po go nom kla -se Bel knap. Na taj je naË in ame ri Ë -ka rat na mor na ri ca za man je no va -ca htje la do bi ti vi πe krsta ri ca Ëi jaupo rab na vrij ed nost, po njiho vommi πl jen ju, nije bi la znat no niæa odpres ku pih krsta ri ca na nu kle ar nipo gon. Po li ti Ë a ri su pak sma tra li daame ri Ë ka mor na ri ca mo ra isko ri sti ti

sve pred no sti svoje tehno lo πke su -pe rior no sti, πto je ukl juË i va lo i grad-n ju nu kle ar nih nos aËa zra ko plo va ikrsta ri ca koje su ih tre ba le pra ti ti.Kom pro mis no rjeπ en je bi lo je da Êerat na mor na ri ca do bi ti de vet krsta ri -ca klase Bel knap, a po li ti Ë a ri joπjed nu “nu kle ra nu” krsta ri cu ko ja jemo gla dil jem svi je ta po ka zi va tiame ri Ë ku tehno lo πku su pe rior nost.Ta ko je u fis kal noj go di ni 1962. os -igu ran no vac za gradn ju krsta ri ce

Trux tun.

Proj ektKa ko bi se πto vi πe

sman ji li tro πko vi pro-j ek ti ran ja i gradn jekrsta ri ce Trux tun od -luË e no je da se ona te -mel ji na proj ekt noj do -ku men ta ci ji krsta ri caklase Bel knap. Ia ko jeto te o ret ski bi lo prih-vatl ji vo, u prak si sepo ka za lo da to neÊebi ti do kraja iz ve di vo.

Prva ve li ka prom je na u proj ek ti matre ba la se na pra vi ti u smjeπ taju po -gon skog po stroj en ja. Krsta ri ce klaseBel knap ima le su par ni po gon uzpo moÊ par nih kot lo va i par nih tur -bi na. Kod Trux tu na je na mjes topar nih kot lo va tre ba lo smjes ti ti dvanu kle ar na re ak to ra, koje je tre ba lo,iz si gur no snih raz lo ga, i do dat noza π ti ti ti (oklo pi ti). Uz to kod krsta ri -ca klase Bel knap dimnja ci su isko ri -π te ni i kao brod ski jar bo li na koje supo sta vi li an tene ra dar skih i ko mu -ni ka cij skih su sta va. Trux tun nijetre bao dimnja ke te je do bio dva ve -li ka reπ et ka sta jar bo la. Proj ek tan tisu isko ri sti li pri li ku da na te mel juis ku sta va s prvo po ri nu tih krsta ri caklase Bel knap do ra de trup, te su, iz -me u osta log, pro duæi li pra mac za5,3 me tra. Zbog svih tih prom je nastan dar dna is tis ni na krsta ri ce Trux -tun bi la je 1630 to na ve Êa od krsta -ri ca klase Bel knap.



Nuklearna krstarica TruxtunNakon dobrih iskustava s krstaricama Long Beach i Bainbridge ameriËka ratna mornarica je zakljuËila da su

krstarice na nuklearni pogon doduπe vrlo korisne, ali i preskupe da bi se isplatila njihova gradnja. PolitiËari su

imali drukËije miπljenje Tomislav JANJIΔ

Bri tan ska is toË no a fri Ë ka ko lo ni -ja Ke ni ja u raz dobl ju nakon II.svjet skog ra ta po ka za la se jed -

nom od naj pro ble ma ti Ë nij ih to Ë a kanes taj uÊ eg bri tan skog car stva. Ke -ni ja je po Ë et kom pe des et ih go di nadva des etog stol je Êa ima la oko 5,6mi lij una sta nov ni ka, a od to ga Ëetr -des et ti su Êa su Ëi ni li europ ski do s e -l je ni ci, sto tin jak ti su Êa sta nov ni kaKe nije bi li su po drij et lom In dij ci,dok su osta lih pet i pol mi lij una Ke -nij aca bi li crni Af ri kan ci. Europl ja nisu pos je do va li naj veÊe dij elo ve ob -ra di vih pol jo pri vred nih po vrπi na uzeml ji, a In dij ci su po pu ni li ko lo ni -j al nu ad mi ni stra ciju i na dzi ra li trgo -vi nu na ma lo.

Dos el ja van je Europl ja na u Ke nijupo Ë in je nakon II. svjet skog ra ta ka -da oni, zahval juj uÊi po vla π te nompo loæaju, do la ze u pos jed naj kva li -tet nije ob ra di ve zeml je, zbog Ëe gaje naj bo ga ti ji dio Ke nije meucrnim Ke nij ci ma po stao poz nat kao“Bij ela vi so ra van”. Ne za do voljstvoras pod je lom zeml je i po li ti Ë kim po -loæaj em meu crnim Af ri kan ci mapot kraj Ëetr des et ih go di na dva de -s etog stol je Êa re zul ti rao je stva ra-n jem po kre ta Mau Mau. Or ga ni za -ci ja po kre ta te mel ji la se na tra di cio -nal nim ri tu a li ma na ro da Ki ku yu,ko ji su ukl juË i va li i mor bid ne obi Ë a -je kao krvne za klet ve te ri tu al noærtvo van je æi vo tin ja, a bri tan skapro pa gan da pri pi si va la im je i ka ni -ba li zam. Ia ko su se am bi ci oz no pro -gla si li Voj skom za oslo boen jem

zeml je, voj na or ga ni za ci ja i oprem-l je nost ge ri la ca Mau Mau bi la jeda le ko od suv re mene voj ske. Ve Êi nausta ni ka no si la je du gebra de i bi la od je ve na utu ni ke, na o ruæa na ug -lav nom ma Ëe ta ma ioruæjem kuÊ ne iz ra dekoje se Ëes to okre ta lopro tiv ono ga tko senjime ko ri stio. Usta ni cisu bi li or ga ni zi ra ni usku pi ne od sto tin jak bo -ra ca, a uto Ë i π ta su im bi -la u πu ma ma pla nin skihpo druË ja.

Po Ëe tak ustan kaPrvi in ci den ti iz bi li su pal jen jem

far mi bri tan skih nas el je ni ka, a ujes en 1952. go di ne ubij eni su prviAf ri kan ci za po sle ni na bjel aË kimfar ma ma. U li sto pa du se usta nakpro π i rio na ve Êi dio zeml je, a za re -da la su i uboj stva ple men skih po -gla va ra ko ji su ra uju s Bri tan ci ma.Af ri kan ci optuæe ni za su radn ju s

Bri tan ci ma Ëes to su bi li iz loæe ni tor -tu ri i uboj stvi ma, ukl juË uj uÊi i iæiv-l ja van ja na leπ e vi ma. Suo Ë en s na -ras lim na sil jem, bri tan ski ko lo nij al -ni gu ver ner Ke nije Lyt tle ton pro -glas io je 20. li sto pa da 1952. iz van -red no stan je. Bri tan ska je voj skazra Ë nim pu tem hit no po sla la iz Ve li -ke Bri ta nije jed nu boj nu te do pre -mi la ne ko li ko man jih voj nih po stroj -bi iz sus jed ne Ugan de i Tan gan ji ke,a ra di de mon stra cije bri tan ske voj nemo Êi pred lu ku Mom ba sa uplo vi laje bri tan ska krsta ri ca Ke nya. Ukup -no je tij ekom ustan ka u Ke ni ji bi lo

sta ci o ni ra no 55 ti su Êa bri tan skihvoj ni ka. An gaæman u Ke ni ji pred -stavl jao je do da tan na por za bri tan -sku voj sku ko ja je u to vrij eme sud -je lo va la i u Ko rej skom ra tu te pro tu -ge ril skom ra tu u Ma la ji.

Ras po reivan je ja kih bri tan skihsna ga dil jem Ke nije omo gu Êi lo jepo Ëe tak opseæne kam pan je ko ja jeuro di la prvim hva tan jima ge ri la ca, a

24 17. prosinca 2004.

Zaboravljene ratne epizode (IV)

Ustanak Mau Mau 1952.Do ustanka plemena Kikuyu protiv britanske vlasti u istoËnoafriËkoj koloniji

Keniji dolazi zbog nezadovoljstva politiËkim poloæajem, a prvi incidenti dogodili

su se 1951. godine, da bi godinu dana kasnije eksplodirali u oruæani ustanak.

U listopadu 1952. proglaπeno je iz vanredno stanje te su diljem Kenije raz mjeπ -

tene britanske vojne trupe, a pobuna je uguπena nakon sedam godina, uz cijenu

od pet tisuÊa poginulih Afrikanaca i stotinjak Europljana

Osam des et ti su Êa os umnji Ë e nih za su radn ju s po kre -

tom Mau Mau bi lo je za to Ë e no u lo go ri ma

Ia ko je usta nak Mau Mau

s voj nog staj ali π te bio pot -

pu ni neuspjeh, oz naË io je

po Ëe tak kraja bri tan ske

ko lo nij al ne vla da vi ne u cr -

noj Af ri ci

Hrvoje BARBERIΔ

DOSSIER

Guπ en je pob une u bri tan skoj is toË -

no a fri Ë koj ko lo ni ji pred stavl jalo je ve -

li ki na por za Lon don

po tom do kraja go di ne i suen ji mako ja su za vrπ e na smrtnim kaz na ma.Bri tan ska ko lo nij al na vlast za oso buko ja stoji u po za di ni ustan ka pro gla -si la je li de ra ke nij ske Af ri Ë ke uni je ibor ca za af ri Ë ku ne za vis nost Jo muKe ny at tu, ko ji je uha pπ en i osu enna sed mo go di πn ju za tvor sku kaz nu.U sij eËn ju 1953. go di ne ubij ena jebij ela obi telj, nakon Ëe ga se europ -ski dos el je ni ci po Ë in ju ma sov no na -o ruæa va ti te ot pu πta ti crne rad ni kesa svoj ih far mi. U oæuj ku is te go di neMau Mau usta ni ci ubi li su sto tin jakci vi la iz vla sti tog na ro da ko ji su seod bi li pri druæi ti po kre tu.

Zlo Ë i ni usta ni ka na dru goj su stra -ni bi li praÊ eni ma sov nim eg zeku ci-j ama te zlod je li ma bri tan skih sna gai pro bri tan skih mi li ci ja. Nai me, Bri -tan ci su meu Ki ku y i ma or ga ni zi ra -li pa ra voj nu for ma ciju, tzv. Do mo -vin sku gar du, ko ja je zaj ed no s bri -tan skim sna ga ma si gur no sti sud je -lo va la u bor ba ma pro tiv ge ri la ca anje zi ni su se pri pad ni ci u ne ko li konav ra ta uspjeπ no in fil tri ra li u re do -ve po kre ta Mau Mau.

Go di ne 1953. bri tan ske su sna geiz ve le opseænu ope ra ciju lik vi da cijeusta ni ka na po druËju πu me Ab er da -re te je zahval juj uÊi toj ak ci ji i sli Ë -nim ope ra cij ama ut je caj po kre taMau Mau do kraja te go di ne znat -no opao. Pa du po pu lar no sti MauMau meu crnim sta nov ni π tvomKe nije sva ka ko su pri do nij eli i broj -ni zlo Ë i ni nad vla stit im na ro dom.Po Ë et kom 1954. go di ne Bri tan ci suuhva ti li jed nog od voa po kre ta,Wa ruhiu Ito tea koj ega su ka snije

isko ri sti li u pro pa gan dne svrhe ina go va ran je os tat ka ge ri la ca napre daju oruæja. U prol jeÊe is te go di -ne bri tan ske su sna ge iz ve le ope ra -ciju An vil, ko ja je ima la za cilj lik vi -da ciju Êe li ja i sim pa tiz era MauMau u glav nom ke nij skom gra duNa i ro biju. U ak ci ji je uha pπ e no vi πeod se dam na est ti su Êa lju di, od koj ihmno gi bez po vo da, a bri tan ske sna -ge po Ë i ni le su broj na krπ en ja ljud -skih pra va i sla le lju de u kam po ve.Po Ë et kom 1955. go di ne bri tan skesna ge si gur no sti iz ve le su no vuofen zi vu pod na zi vom Ope ra ci ja»ekiÊ u koj oj je Mau Mau prot je ran

s po druË ja pla ni na Ab er da re iMount Ke nya, a bri tan ske sna gepo nov no su optuæene za teπ ka kr π e -n ja hu ma ni tar nog pra va i muË en jarat nih za robl je ni ka.

U prol jeÊe 1955. po Ë in je no vi krugpre go vo ra s pob un je ni ci ma ko ji suu svibnju oko nË a ni neuspjehom, anakon to ga je us lij edi la posl jedn jabri tan ska ofen zi va na pla ni ni Ab er -da re ko ja je u pot pu no sti uni π ti lake nij ske ge ril ce. Posl jedn ji uda racpo kre tu Mau Mau za dan je u li sto -pa du 1955. hva tan jem De dan Ki -mathi ja, posl jedn jeg li de ra MauMau ko ji je ka snije osuen na smrt.Idu Êih go di na po kret Mau Mau ve -ge ti rao je u ma lim sku pi na ma bo ra -ca te je ko na Ë no u pro sin cu 1960.uki nu to iz van red no stan je.

Ke nij ska ne za vis nostU ustan ku po kre ta Mau Mau po -

gi nu lo je oko pet ti su Êa crnih Af ri -kana ca, dok se ne ke proc jene ubij e -

nih pen ju i na dvana est ti su Êa ærta -va. Os im u ak cij ama bri tan skih sna -ga si gur no sti ve li ke ærtve od nij e lesu i bor be meu raz li Ë it im ustani Ë -kim frak cij ama, a oko dvi je ti su Êecrnih Ke nij aca po gi nu lo je bo re Êi sena bri tan skoj stra ni. U us tan ku jeubij eno i sto tin jak Europl ja na te bri -tan skih voj ni ka, a tij ekom ustan kaosam des et ti su Êa ke nij skih ci vi laza tvo re no je u lo go re.

Bri tan ska vla da je nakon guπ en jaustan ka Mau Mau shva ti la da Êedu go roË no mo Êi os igu ra ti vla da vi nuu Ke ni ji sa mo uz po moÊ ve li kihvoj nih sna ga, traj no sta ci o ni ra nih ure gi ji. Cij ena ko lo nij al nog an gaæ -ma na u Ke ni ji po stup no je po sta lapre vi so ka za ras pa daj uÊe bri tan skocar stvo, zbog Ëe ga je Ke ni ji zaj ed nos ve li kim dij elom af ri Ë kog kon tinen -ta 1963. go di ne priz na ta ne za vis -nost, a posl jedn ji pre o sta li ge ril ciMau Mau po loæi li su oruæje no vojke nij skoj vla sti. Ia ko je usta nakMau Mau s voj ne to Ëke gle di π tapred stavl jao pot pu ni neuspjeh, oz -naË io je po Ëe tak kraja ko lo nij al nevla da vi ne u sup sahar skoj Af ri ci ibri tan skog ko lo nij al nog car stva ucje li ni.


DOSSIER

Sku pi na ge ri la ca Mau Mau



Cij ena ko lo nij al nog an gaæ -

ma na u Ke ni ji po stup no

je po sta la pre vi so ka za

ras pa daj uÊe bri tan sko car -

stvo, zbog Ëe ga je Ke ni ji

zaj ed no s ve li kim dij elom

af ri Ë kog kon tinen ta 1963.

go di ne priz na ta ne za vis -

nost, a posl jedn ji pre o sta li

ge ril ci Mau Mau po loæi li

su oruæje no voj ke nij skoj

vla sti

INFOKUTAK

26

VREMEPLOV

»etvrta nedjelja DoπaπÊa nedjelja je radosti jer je BoæiÊ zapravopred nama. Zaπto je BoæiÊ svetkovina radosti? PromatrajuÊimalog Isusa u jaslicama, jesmo li se ikada zapitali πto se touistinu dogodilo? Tko je taj DjetiÊ, koji se smijeπi, plaËe, spava,kojega Marija doji, tepa mu i pjeva? Pravi Ëovjek, ali i praviBog! “RijeË je tijelom postala i prebivala meu nama”, objavlju-je, u Boæje ime, sv. Ivan apostol. Kod njegova su roenja anelipjevali: “Slava Bogu na visini i na zemlji mir ljudima kojeljubi!” Eto razloga zaπto je RijeË, druga boæanska osoba, tijelompostala. Jer nas Bog ljubi: “Tako je Bog ljubio ovaj svijet da jedao svoga jedinoroenog Sina da ne propadne ni jedan koji unj vjeruje, veÊ da ima æivot vjeËni.” Doista, neËuveno!Nezamislivo i neshvatljivo! Sin Boæji, po kojemu je i u kojemusve stvoreno, sam Bog, o Ëijoj jedinoj misli, jednom jedinomtrenutku volje ovisi opstojnost svemira, dolazi u ovaj kutiÊ gdjemi prolazni ljudi boravimo, dolazi u poniznosti, kao dijete, danas spasi i da se za nas, za naπe pomirenje s nebeskim Ocem, svremenom, ærtvuje na drvu kriæa. Treba li nam veÊi razlog zaradost?

Æeljko STIPANOVIΔ

18. prosinca 1958. Prvi komunikacijski satelitKomunikacijski ili telekomunikacijski sateliti omo -guÊuju prijenos informacija izmeu udaljenih to Ëa -ka na Zemlji, a za uspjeπno prenoπenje informaci-je moraju se preko jakih odaπiljaËa emitirati u ob -

liku radiosignala prema satelitu koji se nalazi u Zemljinoj orbiti. Tajsatelit reflektira ili usmjerava primljeni signal u smjeru prijamnika,koji moæe biti tisuÊama kilometara udaljen od poπiljatelja. Prvi eks-pe rimentalni komunikacijski satelit, nazvan projekt “Score”, lansi -rale su SAD 18. prosinca 1958., no bilo je potrebno joπ nekoliko go -dina kako bi komunikacijski sateliti postali upotrebljivi. Godine1960. lansiran je “Echo 1”, plastiËni balon aluminijske konstrukcije,di ja me tra 30 metara. “Echo 1” bio je predstavnik prve generacijetzv. pa sivnog prijenosa - radiosignali su se odbijali od balona u svimsmje rovima pa ih je bilo moguÊe primiti diljem svijeta. No, za taj na-Ëin prijenosa bili su potrebni vrlo jaki odaπiljaËi i goleme antene naZemlji jer je “neusmjereni” signal bio slab. Danas se u orbiti nalazestotine komunikacijskih satelita, a na sebi imaju solarne Êelije, koji-ma osiguravaju snagu za prijam i slanje signala.

23. prosinca 1954. Prva transplantacija ljudskog organaPrva uspjeπna transplantacija organa obavljenaje 23. prosinca 1954. u Bostonu, a obavio ju jetim struËnjaka, koji su predvodili Peter Bent i Jo -seph Murray. Obavljena je transplantacija bub -rega, pri kojoj je jednojajËani blizanac poklonio

svoj zdravi bubreg bolesnom bratu. Kirurg Joseph Murray do tadaje obavio vi πe od stotinu transplantacija bubrega na psima, no kodljudi je problem odbacivanja stranog tijela bio izuzetno velik. Ipak,transplan ta cija je izvedena uspjeπno, a pacijent koji je primio novibubreg æivio je osam godina nakon operacije. Bubrezi su najËeπÊiorgani koji se transplantiraju, a Ëak 96 posto pacijenata koji su pri -mili novi bubreg proæivi godinu dana nakon operacije, dok su nekiod njih proæivjeli Ëak i 25 godina s novim bubregom. Ljudskom or -ganizmu je potpuno dovoljan jedan bubreg za æivot, stoga se do -nator najËeπÊe traæi u bolesnikovoj obitelji zbog manje moguÊ nostiodbacivanja stranog organa.

SLOVO DUHOVNOSTI

17. prosinca 2004.

Nakon svjedoËanstava iz Do mo vin -skog rata o kojima je pi sao u prveËetiri knjige, Ratko Dra goviÊ - KlekodluËio je pi sati i o anonimnim su-borcima te pre nijeti Ëi ta teljima ibuduÊim na raπtajima nji hova au -ten tiËna svjedoËanstva s bojiπ ta, aova je knjiga pr va u tom nizu.Luka Zeba - Bosanac bio je Kle kovsuborac u 1. A brigadi ZNG-a Tig ro vi na samom po Ëet -ku Domo vin skog rata 1991. godine, a kao hrvatskibra nitelj borio se na raz nim bo jiπtima - od HrvatskeKo s tajnice te iloË kog, no valj skog i dubrovaËkog bo -jiπta, pre ko ope ra cije Mas le ni ca, pa do karlovaËkogbojiπta i operacije Zima ‘94.Na tim je bojiπtima doæivio brojne strahote, koje su za -jedno s njim proæivljavali i njegovi suborci te hrvat skigraani u tim krajevima. Upoznao je mnogo ljudi i ste -kao mnogo prijatelja, mnogi su poginuli ili ranjeni, kaoi on sam. Njegova ispovijest govori o samoniklim hr -vat skim ratnicima, svjedoËi o ju na πt vu, ratnim uspje si -ma i neuspjesima te patnjama i stradanjima njega injegovih suboraca.

Nikolina PETAN

Nedjelja, 19. prosinca

Ratko DragoviÊ - Klek: “Nikad spominjani (knjiga πesta),

Luka Zeba - Bosanac - svjedoËanstvo iz Domovinskog rata”,

Nova knjiga Rast, Zagreb, 2003. [email protected]

BIBLIOTEKA

BoæiÊni koncert Orkestra Hrvatske vojske U povodu nadolazeÊih blagdana Ministarstvoobrane RH organizira tradicionalni BOÆIΔNIKONCERT, koji Êe se odræati u Koncertnoj dvorani“Vatroslav Lisinski” 22. prosinca u 19,30 sati.Uz Orkestar Hrvatske vojske, kojim Êe ravnati Mi -ljenko Prohaska, nastupit Êe solisti Divas i NewSwing Quartet te gosti Mariachi Los Caballe ros.Prodaja ulaznica na blagajni KD “VatroslavLisinski”, tel. 6121-167 i 6121-168, radnim danomod 9 do 20 sati. Cijena ulaznica je 50 i 70 kn, askupni posjeti (viπe od 15 ulaznica) te uËenici, stu-denti i umirovljenici imaju 20 posto popusta.

Kazaliπna predstava za djecu u Domu HV-a Sluæba za odnose s javnoπÊu i informiranje orga-nizira u Domu HV-a “Zvonimir” prigodnu predsta -vu za djecu djelatnika Ministarstva obrane i oru -æanih snaga RH. Pred stava pod nazivom VE SE LIBOÆIΔ u izvedbi Kazaliπne grupe SmjehotiÊi odr -æat Êe se 18. prosinca s poËetkom u 18 sati.Predstava u trajanju od 40 minuta na humoristiËannaËin govori o æeljama djece da iznenade SvetogNikolu i Djeda BoæiÊnjaka svojim programom, asastoji se od pjesama, glume i igrokaza te uklju -Ëuje u svoj program i nazoËnu djecu.Besplatne ulaznice mogu se re zervirati i podiÊi od13. studenoga, od 10 do 12 sati, u Odjelu za kul-turno-druπt ve ne djelatnosti, Stan Ëi Êe va 4/I (soba109), tel./fax: 68-935.

17. prosinca 2004.

WEB INFOMILITARIA

27

Vrlo jednostav -no, a izraæajno,bilo bi u naj-

kra Êim crtama ob -jaπnjenje sluæ be nestra nice ratnog zra-koplovstva NovogZe lan da. RijeË je ositeu koji brojnoπÊuinformacija i njiho -vom kvalitetom nad -

ma πuje prvi dojam koji posjetitelj stjeËe kad otvori Homepage (www.airforce.mil.nz).Glavni izbornik nalazi se na vrhu stranice, a ispod svakogizbora nalazi se niz linkova s podstranicama kvalitetnogsadræaja. Posebno preporuËujemo izbornik Latest info(drugi u nizu) ispod kojeg postoji i arhiva novosti, fotoga-lerija sa slikama u srednjoj rezoluciji, te Ëak i galerija s fil-movima.Zanima li posjetitelja poneπto o ustroju i postrojbama, pa itehnici ratnog zrakoplovstva Novog Zelanda, tad je do -voljno miπem doÊi do izbornika About us i otvorit Êe selinkovi sa æeljenim podstranicama.Jedina od malobrojnih zamjerki siteu je prerijetki update,te moæda (pre)mala rezolucija slika. No, unatoË svemu rijeËje o kvalitetnim i informativnom siteu koji svakako trebapogledati.

Ivan BELINEC

1. Prvo raËunalo zvalo se:A AbacusB SporticusC Computus

2. Kompjutorske aplikacije dijele zajedniËki termin:A softwareB hardwareC compware

3. OsnivaË i vlasnik najveÊe svjetske raËunalnetvrtke Microsoft je:A Hank B. MarvinB Mark CubanC Bill Gates

4. Najopseæniji svjetski Internet pretraæivaË je:A AltaVistaB GoogleC Yahoo!

5. Ime najpopularnije junakinje raËunalnih igara glasi:A Mary ShelleyB Lara CroftC Red Sonya

www.airforce.mil.nz

Usve zi s ma me lu ci ma, Na po le o nuse pri pi suje i ova reË e ni ca:”Nemo gu ni za mi sli ti πto bih sve

po sti gao uz po moÊ sa mo πaË i ceovak vih rat ni ka”. Iz ja vio je to prijene goli su oni u ve li kom broju po sta lidij elom nje go ve car ske gar de.

Vje ruje se da ma me luË ka po vi jest po -Ë in je u XII. stol je Êu kad je fam oz ni Sa-l a din, slij ede Êi tra di ciju orij en tal nih ti ra -na, stvo rio tje les nu gar du ko ja je oda nabi la je di no i iskljuË i vo nje mu. Bi la jerij eË o mla di Êi ma, bol je reË e nodje ci kupl je noj po naj vi πe u Gru zi -ji: baπ kao i jan ji Ë a ri u Ca ri gra du, bi li su uv jeæba va ni iusa vrπ ava ni u svim bo ri la Ë kim i voj nim vjeπ ti na ma, dabi se na po kon na π li u sed li ma na po naj bol jim arap -skim pu nokr vnim kon jima. »ini li su elit ne po stroj besva ke ar mije, i s vre me nom su se raz vi li u pra vu voj ni -Ë ku ka stu po dij el je nu na dva des et i Ëe ti ri dij ela - san -

dæa ka. Po ko ra va li su se sa mo svoj imza pov jed ni ci ma - be go vi ma, dok su senjiho vi po dreeni na zi va li ma me lu ci -ma, πto na arap skom znaËi bij elo robl je.

Nakon gla so vi te “Bit ke kod pi ra mi da”mno gi se ma me luk pri druæio Na po le o -no voj vojs ci. Kao vrsni rat ni ci bi li suuk l juË e ni u po stroj be tzv. kon zu lar negar de, a go di ne 1804. kao po seb na po -stroj ba pod na zi vom ma me luË ki kon ji Ë -

ki es ka dron, bi li su uvrπ te ni u pu kov niju kon ji Ë kihstrij el aca u sklo pu car ske gar de. Odo re koje su no si libi le su sli Ë ne odo ra ma koje su na se bi ima li pri pad ni cioto man skih voj nih po stroj bi: bi le su svi jet lih i vrlo raz -no li kih bo ja. Is ti ni za vol ju val ja re Êi da njiho ve odo reni kad ni ni su bi le stro go de fi ni rane. Po naj ËeπÊe suukl juË i va le i tur sko po kri va lo za gla vu zva no cahoukkoje je bi lo oba vi je no πa lom od mus li na, a na vrhu jebi lo prik vaË e no kak vo pe ro. Neizbjeæna je bi la i du gatu ni ka zva na be niche na ko ju se na ba ci vao prsluk bezru ka va ya lek. ©iro ke, di mi j a ma na lik hla Ëe zva le su secha rou al a u stru ku su bi le pri Ë vrπ Êene uz po moÊ iz ra -zi to πi ro kog poj asa, dok su na no ga ma bi le Ëiz mi ce odme kane koæe s arap skim os tru ga ma.

Raz no li ko je bi lo i na o ruæan je: tur ska sabl ja, pi π tol ji,bo deæi, buz do va ni i boj ne sje ki re. ©to se opre me nakon ju ti Ëe, sed la su bi la ureπ e na u orij en tal nom sti lu.

Baπ kao i njiho va bra Êa po oruæju, kon ja ni ci car skegar de, iska za li su se u bit ka ma kod Aus ter lit za, Pul tu -ska i Wa gra ma, a oso bi to u poho du na ©pan jol sku.

Ju ri ca MI LE TIΔ

Mameluci

KVIZ

Rje

πenj

e: 1

a;2a

;3c;

4b;5

b


Documents

2,10•CAD 3,00•AUD 3,30•USA 2,00•CHF 3,50•SIT 430,00 ......"Svima kojima je stalo do dobrobiti ove zemlje poruËu-jem da uloga i znaËenje HRZ-a i PZO-a ne mogu i ne smiju