2.1 Osnovni Pojmovi Bezbjednosti Mašina

7/25/2019 2.1 Osnovni Pojmovi Bezbjednosti Mašina

http://slidepdf.com/reader/full/21-osnovni-pojmovi-bezbjednosti-masina 1/39

Miliša Todorović

OSNOVNI POJMOVI

BEZBJEDNOSTI

M ŠIN

1



OPASNOSTI PRI RADU SA MAŠINAMA

Šta su BEZBJEDNOSNI UREĐAJI???? To su zaštitna sredstva koja nisu zaštitnici a imaju za cilj

smanjivanje vjerovatnoće i mogućnosti dešavanja povreda

na radu onemogućavanjem nekontrolisanog pokretanja

mašine.

Karakteristiĉni primjeri:

Fotoelektriĉni, radiofrekventni, elektromagnetni ureĊaj;

UreĊaj za povlaĉenje unazad;

UreĊaji sa bezbjednosnim prekidaĉima;

UreĊaji sa dvoruĉnim kontrolama;

Sistemi sa automatskim i poluautomatskim

snabdjevanjem..




Fotoelektriĉni ureĊaj To je optiĉki ureĊaji koji zaustavljaju rad mašine kada

je svjetlosni snop prekinut.

Prednost fotoelektriĉnih ureĊaja se ogleda u tome što

oni omogućavaju operatoru znatnu slobodu pokreta.

Nedostaci fotoelektriĉnih ureĊaja se ogledaju u tome

što oni ne predstavljaju zaštitu od mehaniĉkih

defekata, zahtjevaju ĉesto kalibrisanje, mogu se

koristiti samo na mašinama koje se mogu zaustaviti ine predstavljaju zaštitu radnika od djelova koji mogu

doletjeti iz taĉke operativnog dejstva.




Radiofrekventni ureĊaji Radiofrekventni ureĊaji su kapacitivni ureĊaji koji koĉe

mašinu ukoliko je kapacitivno polje narušeno nekim djelomtjela radnika ili nekim drugim objektom.

Prednosti i nedostaci ovh ureĊaja su identiĉni kao kodfotoelektriĉnih ureĊaja.

Elektromehaniĉki ureĊaji Elektromehaniĉki ureĊaji su kontaktni ureĊaji koji

omogućavaju ograniĉenu koliĉinu pokreta izmeĊu radnika iopasnosti. Ukoliko radnik pomjeri kontakt izvanspecificirane taĉke mašina će prestati da radi.

Prednost elektromehaniĉkih ureĊaja se ogleda u tome što oni omogućavaju izvesnu slobodu pokreta u zoni opasnosti.

Nedostaci elektromehaniĉkih ureĊaja se ogledaju u tomešto iziskuju ĉesto odrţavanje i podešavanje.




UreĊaji za povlaĉenje unazad

UreĊaji za povlaĉenje unazad povlaĉe operatorove ruke

unazad izvan opasne zone kada mašina zapoĉinje

ciklus.

Prednost ovih ureĊaja se ogleda u tome što onieliminišu potrebu za pomoćnim barijerama.

Nedostatak ovih ureĊaja se ogleda u tome što oni

ograniĉavaju slobodu pokreta operatora, moraju se

podešavati za svakog operatora pojedinaĉno izahtevaju striktnu kontrolu kako bi se osigurala njihova

ispravna primena.




UreĊaji sa bezbjednosnim prekidaĉima

Ovi ureĊaji se zasnivaju na korišćenju prekidaĉa u vidu

ţica, štapova i poluga. Svi ovi ureĊaji zaustavljaju

mašinu kada se na njih deluje.

Osnovna prednost ovih ureĊaja je što je njihov principrada jednostavan.

Osnovni nedostatak ovih ureĊaja se ogleda u tome što

se oni mogu aktivirati samo manuelno i što štite samo

operatora. Pored toga mašina mora biti podešena pomoću posebnih fiksatora kada rad zahteva drţanje

objekta.




UreĊaji sa dvoruĉnim kontrolamaOvi ureĊaji iziskuju da operator koristi obje ruke

istovremeno kako bi aktivirao mašinu. Ovakav naĉin

aktivacije obezbjeĊuje da ruke operatora ne mogu

zalutati u opasnu zonu.Osnovna prednost ovih ureĊaja je što predstavljaju

odliĉnu zaštitu neposrednog operatora.

Osnovni nedostatak ovih ureĊaja je što ne

predstavljaju zaštitu za posmatraĉe ili prolaznike,pored toga oni se ponekad mogu aktivirati na

neadekvatan naĉin tako što se koristi samo jedna ruka

za aktivaciju.




Sistemi za snabdjevanje i izbacivanjeSistemi za snabdjevanje i izbacivanje mogu biti efikasna

zaštita ukoliko se dizajniraju i koriste na adekvatan naĉin.Razliĉiti tipovi ureĊaja za snabdjevanje i izbacivanje sudostupni za korišćenje pri radu sa modernim industrijskimmašinama.

Sistemi sa automatskim snabdjevanjemSistemi sa automatskim snabdjevanjem obezbjeĊuju

dostavu materijala do mašina putem valjka.

Prednost ovih sistema se ogleda u tome što oni eliminišu potrebu operatora da uĊu u opasnu zonu.

Nedostatak sistema sa automatskim snabdjevanjem seogleda u tome što su oni limitirani u pogledu vrstematerijala koji se moţe dostaviti. Pored toga ĉesto seobezbjeĊuje dodatna zaštita putem barijera. Neophodno jenjihovo frekventno odrţavanje.




Sistemi sa poluautomatskim snabdjevanjemSistemi sa poluautomatskim snabdjevanjem koriste

razliĉite pristupe u cilju dostavljanja materijala mašini.

Najĉešće primenjivani pristupi su pomoću sabirnih

kanala, selektorskih kanala, klipova klizajućih leţišta.Ovi sistemi imaju iste prednosti i nedostatke kao i

sistemi sa automatskim snabdjevanjem.




Sistemi sa automatskim izbacivanjemSistemi sa automatskim izbacivanjem izbacuju obradak

pneumatski ili mehaniĉki.

Prednost sistema sa automatskim izbacivanjem se

ogleda u tome što radnik ne mora da uĊe u opasnuzonu kako bi izvadio dio.

Nedostatak ovih sistema se ogleda u tome što oni

mogu da rade sa ograniĉenom koliĉinom materijala.

Potencijalne opasnosti se odnose na izbacivanjestrugotine i krhotine. Prave veliku buku, posebno

pneumatski sistemi sa automatskim izbacivanjem.




Sistemi sa poluautomatskim izbacivanjemSistemi sa poluautomatskim izbacivanjem izbacuju

obr aĊivani predmet pomoću mehanizma koji aktivira

operator.

Prednost sistema sa poluautomatskim izbacivanjem seogleda u tome što radnik ne mora da uĊe u opasnu

zonu kako bi izvadio deo.

Nedostatak ovih sistema se ogleda u tome što oni

iziskuju postavljanje dodatnih barijera pri ĉemu semogu koristiti samo ograniĉene varijacije materijala za

dostavu.




Sve bezbjednosne zaštite na mašinama treba da ispuneodreĊene opšte zahtjeve

Tipovi zaštita

Mora biti obezbjeĊen jedan ili više metoda zaštite kako bi se

ljudi zaštitili od opasnosti u taĉkama operativnog dejstvakao što su recimo taĉke uklještenja, rotirajućih delova,mjesta odvajanja strugotine i nastanka varnica.

Opšti zahtjevi za zaštitnike na mašinama

Gde god je to moguće potrebno je postaviti zaštitnike namašine koje nisu bezbedne. Zaštitnici moraju biti tako

postavljeni da sami nisu po sebi ne predstavljaju izvoropasnosti.

Kada nije moguće postaviti zaštitnike na mašine onda ihtreba postaviti po najpraktiĉnijoj metodi i najpogodnijojlokaciji od mašine.




Postavljanje zaštitnika u taĉki operativnog dejstvaSvaka taĉka operativnog dejstva koja potencijalno

predstavlja opasnost mora imati zaštitnik.

Zaštitnici moraju ispunjavati odreĊene standarde. U

sluĉaju da ne postoji odgovarajući standard koji semoţe primjeniti zaštitnik mašine se mora takodizajnirati da spreĉi izlaganje bilo kog dela tjela radnika(ukljuĉujući i odeću) u zoni opasnosti tokomoperativnog ciklusa mašine.

Priĉvršćivanje fiksnih mašina Mašine koje su dizajnirane da budu fiksne na jednoj

lokaciji moraju biti bezbjedno priĉvršćene kako bi sespreĉilo njihovo pomeranje.






Zaštita od padajućih objekataObjekti koji padaju na neki naĉin pokretni dio mašine,

povećavaju rizik od nesrećnih sluĉajeva, oštećenja mašine ipovreĊivanja. Objekti koji doĊu u dodir sa pokretnim djelommašine mogu biti brzo odbaĉeni postajući na taj naĉin

opasan projektil. Usled toga zaštitnici na mašinama ne trebasamo da spreĉavaju kontakt sa ljudima. Oni treba da buduzaštita pokretnih djelova mašine od padajućih objekata.

Dizajn bezopasnih zaštitnika

Zaštitnike na mašinama treba dizajnirati tako da oni sami ne

postanu izvor nove opasnosti, npr. zaštitnici sa oštrim ivicama, neobraĊenim površinama i ispupĉenim zavrtnjevima, predstavljaju novu opasnost dok štite odstarih opasnosti.




ObezbjeĊenje lakog odrţavanja Zaštitnici treba da budu tako dizajnirani da omoguće

lako i frekventno odrţavanje (pre svega podmazivanje)

koje će moći da se obavlja bez njihovog skidanja, npr.

lociranje rezervoara za ulje izvan zaštitnika sacevĉicom koja doseţe do taĉke podmazivanja

omogućiće svakodnevno podmazivanje bez potrebe za

skidanjem zaštitnika.




Bezbjednosna zaštita robotaOsnovne opasnosti koje su povezane sa radom robota

su:

zarobljavanje radnika izmeĊu robota i ĉvrste

površine;udarac pomoću okretne robotske ruke i

udarac objekta koje robot izbaci ili ispusti.

Zaštita od robota je izuzetno bitna jer iako u nekom

trenutku moţe izgledati da robot stoji on iznenadamoţe zapoĉeti sa kretanjem nakon pauze izmeĊu

radnih ciklusa.




Najbolja zaštita od opasnosti koje uzrokuje robot jepodizanje fiziĉke barijere oko celokupnog oboda robotoveradne zone (trodimenzionalnog prostora ustanovljenogrobotovim punim opsegom kretanja).

Ova barijera treba da je dovoljno postojana kako bi mogla da

predstavlja uspešnu prepreku najteţem objektu kojem robotmoţe da izbaci pri maksimalnoj brzini pomeranja.

Razliĉiti tipovi zaštitnika na principu gašenja mogu bitikorišćeni za zaštitu od robota. Jedan tip zaštite se zasniva naprimeni senzora koji automatski zaustavljaju rad robota

ukoliko koji objekat ili osoba uĊu u radni prostor robota. Drugi pristup zaštite se bazira na ugradnji senzorskih vrata u

barijeru postavljenu po obodu radne obvojnice robota.Otvaranjem tih vrata robot se automatski zaustavlja sve dokse vrata ponovo ne zatvore.




Opšte mjere opreza pri radu sa mašinama Pored primjene zaštitnika postoji ĉitav niz mera (koje

slede u nastavku) ĉija se primjena zahteva kako bi se

obezbjedio bezbjedan rad sa mašinama:

Svi operator i treba da budu obučeni za bezbjednoizvršenje radn ih zadataka i održavanje mašina;

Svi operator i treba da budu obučeni za primjenu

bezbjednosnih p rocedura kada se desi nesrećni slučaj .

Svi operator i treba da znaju kako se aktivirajukomandn i segmenti za zaus tavl janje mašina u hi tn imslučajevima.




Kontro lu, održavanje, kal ibraci ju, popravku i podešavanje zaštitnika treba sprovodi t i redovn o;

Kontro lor i t reba da osigura ju da su zaštitnici ispravno

po zic ion irani kada se mašina kor is t i ;

Radnik koj i deakt iv ira zaštitnik treba da bude disc ip l insk ikažnjen;

Operator i ko ji rade za mašinama tims ki (dva i li više operatora)t reba da budu obučeni tehnikama za koo rd in isani rad kako b i

se sprečila neadekvatna aktiv acija mašine od nekog člana tima;

Operator i treba da budu obučeni kako da se pr ik ladno obukuza rad sa mašinom i nadgledani u vezi toga. Široka odeća, kravate, minđuše, prs tenje, satov i , ogr l ice mogu bi t zahvaćeni mašinom i usled toga radnik može bi t i privučen u zonu radamašine i zonu opasnos t i .




Preduzimanje korektivnih akcija za obezbeĊivanje radamašina

Kada se nesrećan sluĉaj desi, treba hitno preduzeti

korektivnu akciju. U zavisnosti od specifiĉnosti nastale

situacije treba sprovesti odgovarajuću korektivnu meru,

kako bi se eliminisala opasnost od nebezbednog rada

mašine.

U nastavku su dati primeri mogućih problema i korektivne

akcije koje treba preduzeti.

Mašina radi bez bezbednosnih zaštitnika. Momentalnozaustavit i mašinu aktiv irat i zaštitnike.

Radn ik na održavanju čisti mašinu koja radi. Momentalno

zaustavit i mašinu i zaključati je, il i je označiti da je vanpogona.






OBUKA RADNIKA...U današenjem vremenu većina mašina je već u

konstruktivnoj fazi definisana i proizvedena da

omogućava bezbjedan rad.

Uz svaku kupljenu mašinu, u najvećem brojusluĉajeva, dolaze i Uputstva za bezbjedan rad što je

ujedno i zakonska obaveza.

Da li postoji jasan trend smanjivanja broja i posledica

povreda na radu zbog „bezbjednih mašina“...???? Naţalost, NE... OBUKA RADNIKA,

KULTURA BEZBJEDNOG RADA.




Nesporno je da mašine stvaraju odreĊene opasnosti u tokunjihove eksploatacija i odrţavanja. Na neke je moguće djelovati kolektivnim a na neke tek pojedinaĉnim mjeramazaštite na radu.

Sve opasnosti koje nastaju kao posljedica rada sa

mašinama moţemo grupisati:mehaniĉke, elektriĉne, toplotne,

buka i vibracije,

radijacije,

ergonomija i

kombinovane opasnosti.




MEHANIĈKE OPASNOSTI Mehaniĉke opasnosti su opasnosti u kojima su, prema

statistiĉkim podacima, u prošlosti, zaposleni radnici

najĉešće izloţeni povredama na radu. To su najĉešće:

udar,sjeĉenje ili odsjecanje,

namotavanje,

uvlaĉenje ili zahvatanje,

ubadanje ili probadanje,

grebanje i

prskanje teĉnosti pod visokim pritiskom.




Mehaničke opasnosti su one opasnosti koje potiču od mašina koje poseduju pokretne delove bez obzira na to da li se

mašinom upravlja manuelno ili automatski.

Uprkos napretku tehnologije u domenu bezbjednogfunkcionisanja mašina mehaničke opasnosti i danas predstavljaju

jednu od najvećih briga vezanih za zdravlje i bezbednost radnika.

U industrijskom okruženju ljudi su u interakciji sa mašinama kojesu dizajnirane da buše, režu, smiču, perforiraju, stružu, spajaju,

bruse i savijaju materijale kao što su metal, plastika, elastomeri i

kompozitni materijali.




Mehaničke opasnosti u odnosu na čoveka mogu se klasifikovatina više načina. Jedna od klasifikacija mehaničkih opasnosti je

na opasnosti od rezanja i kidanja, sečenja, drobljenja,

lomljenja, istezanja i razvijanja kao i probijanja.

Sve mehaničke opasnosti mogu biti otklonjene ili redukovane

primenom odgovarajućih zaštitinih mera na mašinama.

Obezbeđivanje rada mašina se sastoji u tome da se minimizirarizik od pojave nesrećnih slučajeva koji potiču od kontakta

operatera sa mašinama ili materijalom koji se obrađuje.




Kontakt operatera i mašine se moţe ostvariti na trinaĉina:

1. greškom operatera koja je posledica umora, nepažnje,

radoznalosti, nemarnosti ili svesnog iskušavanja sreće pri

čemu se najčešće ostvaruje kontakt sa pokretnim delommašine;

2. putem mašine pri čemu mašina indukuje leteći objekat

koji dolazi u kontakt sa operatorom ili se mašina kao celina u

radnom režimu pomera kao posledica poskakivanja i na tajnačin dolazi u kontakt sa operatorom;

3. kao posledica neispravnog reţima rada mašine bilo da

je nastao kao posledica mehaničkog, bilo električnog kvara.




Pored potencijalnih opasnosti koje izazivaju samemašine, vrlo ĉesto i njihovi pojedini sklopovi se javljaju

kao uzroĉnici teških povreda na radu.(rezni alat).

Stvaranje opasnih mjesta i podruĉja u kojima moţe

doći do povreda usljed upotrebe mašina su moguća kao posljedica:

OBLIKA,

RELATIVNOG POLOŢAJA,

MASE I STABILNOSTI,

MASE I BRZINE,

NEODGOVARAJUĆE MEHANIĈKE ĈVRSTOĆE,

POTENCIJALNE ENERGIJE ELASTIĈNIH ELEMENATA.




Kada je u pitanju OBLIK koji dovodi do stvaranjapreduslova za nastanaka opasnih mjesta neophodno je

voditi raĉuna o sljedećim okolnostima:

pokretni i nepokretni djelovi mašina,

rezni elementi,oštre ivice,

šiljci i

dijelovi koji štrĉe izvan mašine (oznaĉeni sa ţutom

bojom ili ţutocrnim prugama).




Kada je u pitanju RELATIVNI POLOŢAJ mašina ipredmeta za rad neophodno je voditi raĉuna o

sljedećem:

sudaru,

sječenju,

pravolinijskom kretanju,

obrtnom kretanju i

kombinovanom kretanju.

Kada je u pitanju MASA I STABILNOST potrebno je voditi

računa o potencijalnoj energiji i kretanju usljed gravitacije.




PREVENCIJA kao osnovni vid stvaranja bezbjednogokruţenja za rad podrazumijeva stvaranje i primijenukolektivnih mjera, odgovarajuću organizaciju rada, što stvara preduslove u kojima se sprjeĉava svakonamjerno ili nenamjerno prilaţenje opasnim zonama.

Potrebno je opasno radno mjesto i zone opasnostiobezbjediti (ukoliko nije protivno odvijanjutehnološkog procesa) prvenstveno kroz kolektivnemjere zaštite:

primena zaštitnika i zaštitnih ureĊaja (npr. zaštitne prepreke ili pokopci),

opasni djelovi se smještaju van domašaja djelova tjelaradnika,




potrebno je ĉesto kombinovati naĉin zaštite, postavljanje zaštitnih prepreka na dovoljnu udaljenost,

postavljanje zaštitnih oklopa (ţiĉane mreţe, obojitinarandţastom bojom, vidno i uoĉljivo),

zaštita kod valjaka (postaviti zaštitni sistem kojim sesprjeĉava uvlaĉenje d jelova tjela radnika ili njegove

garderobe izmeĊu valjaka).

postavljanjem oklopa i

bezbjednosnim rastojanjem (brzina valjaka je tri putaveća od brzine refleksne reakcije ĉov jeka).




Najbolji izbor zaštitnih mjera u odreĊenom radnomprostoru polazi od potrebe za stvaranja sistema koji

daje maksimalnu zaštitu za sve zaposlene u

odreĊenom radnom prostoru uz minimalne smetnje za

normalan rad mašine.Izbor zaštitnih mjera zavisi od toga da li se:

stvara ambijent u kome se onemogućava pristup

zaposlenog radnika na opasno mijesto,

sprjeĉava nastanak i razvoj opasnih radnji tokomobavljanja odreĊenih radnih aktivnosti u radnom

prostoru.




Kada je reĉ o stvaranju ambijenta u kome se onemogućava pristup u opasnu zonu rada mašine neophodno je voditiraĉuna o:

automatizaciji radnog procesa,

nepokretnim zaštitnicima,

pokretnim zaštitnicima sa sklopkom za zabravljivanje,fotoćelijama i ostalim automatskim prekidaĉima i

dvoruĉnim komandama.

Kada je reĉ o sprjeĉavanju opasnih radnji:

zaustavljanje u sluĉaju opasnosti,

dugme u obliku peĉurke, komande u vidu ţice ili uţeta...




INDIVIDUALNA LIĈNA ZAŠTITNA SREDSTVA Poslednja brana u stvaranju bezbjednog okruţenja se

vezuje za upotrebu odgovarajućih liĉnih zaštitnihsredstava.

Procjena rizika i procjena mjera zaštite na radu uzdefinisanje odgovarajućih liĉnih zaštitnih sredstava.

Znaĉaj odabira liĉnih zaštitnih sredstava...

Nošenje i kontrola nošenja definisanih liĉnih zaštitnihsredstava.



OPASNOSTI PRI ODRŽAVANJU MAŠINA

Svaka mašina zahtijeva odrţavanje koje moţe bitiredovno ili vanredno.

Odrţavanje mašina moţe biti i dnevno, sedmiĉno,meseĉno, godišnje ili trogodišnje. Osnovne opasnosti koje nastaju u procesu odrţavanja

moţemo grupisati u: MEHANIĈKE OPASNOSTI, IZVORI NAPAJANJA,

IZNENADNE OPASNOSTI.

Procedure i Uputstva za odrţavanje. Opšte i kolektivne mjere pri odrţavanja mašina i

opreme za rad.



OSTALE IZNENADNE OPASNOSTI

o Organizacija rada kao preduslov za smanjivanje broja iinteziteta iznenadnih i neplaniranih opasnosti

o UreĊenje radne okoline,

o Obuka radnika za siguran rad,

o Kultura rada i kultura zaštite na radu,

o Liĉna zaštitna sredstva kao mjera zaštite na radu.



HVALA NA PAŢNJI

Documents

2.1 Osnovni Pojmovi Bezbjednosti Mašina