21 – Vesti Iz Svemira Iza Zvezda (Duh Proroštva) · 2 8 i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga 9 među drveta u vrtu.” 1. Mojsijeva 3:8. Dakle, Adam i Eva su se sakrili

21 – Vesti Iz Svemira Iza Zvezda (Duh Proroštva)

1

1

Bog još govori kroz Svoje proroke.

2

Naučnici se koriste snažnim radio-teleskopima da slušaju signale iz daljine, u slučaju da mi nismo sami u svemiru. Oni smatraju da bi jednoga dana mogli da čuju poruku od inteligentnih bića sa nekog drugog sveta, pa da je nama prenesu.

3

Međutim, postoje dokazi da već hiljadama godina te poruke stižu do planete Zemlje, ali je malo onih koji na njih obraćaju pažnju. Te poruke dolaze od Tvorca ove plante, poruke ljubavi od Boga koji pokušava da ponovo zadobije Svoju pobunjenu decu.

4

Bog i čovečanstvo nisu uvek bili razdvojeni. Nekada su oni komunicilari licem k licu! Bog je stvorio ovaj svet i nameravao je da sa njim ostane u bliskoj vezi. On je čoveka i ženu stvorio po Svom obličju, i oni su uživali društvo sa njihovim Tvorcem i Carem svemira.

5

Nažalost, takva bliska veza nije dugo trajala. U 3. glavi 1. Mojsijeve knjige je već prikazana tragična priča. Adam i Eva su zgrešili.

6

Oni su se pobunili protiv Božije vladavine bazirane na ljubavi. A potom su otkrili strašnu stvarnost – da greh razdvaja od Boga. Greh i Bog se međusobno isključuju. Stoga su Adam i Eva, posle pada u greh, izgubili privilegiju da lično saobraćaju sa Bogom.

7

(Tekst: 1. Mojsijeva 3:8) Biblija kaže: „I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi;


2

8

i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga

9

među drveta u vrtu.” 1. Mojsijeva 3:8. Dakle, Adam i Eva su se sakrili. Osećali su nelagodnost da se ponovo susretnu sa Bogom. Takav je greh!

10

On i nas razdvaja od našeg Nebeskog Oca, i remeti vezu ljubavi sa Njim, kao i sa drugim osobama.

11

(Tekst: Isaija 59:2) Prorok Isaija je zapisao: „Nego bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim,

12

i grijesi vaši zakloniše lice njegovo od vas….” Isaija 59:2. Greh nas razdvaja od Boga, ali ne i od Njegove ljubavi prema nama! Bog je pronašao način da Svoju ljubav još uvek pokazuje prema grešnome čoveku!

13

On je vekovima odabirao ljude i žene kojima je mogao da poveri Svoje planove za čovečanstvo, da ih oni njemu objavljuju.

14

Da nabrojimo samo neke: Mojsije, Marija, Samuilo, Ilija, Olda, Devora, Isaija, Jeremija, i tako dalje.


3

15

Oni su bili proroci i proročice kroz koje je Bog govorio ljudima. Božija poruka čoveku je bila: „Ja te ljubim i brinem se za tebe. Planiram i da ti pomognem.”

16

Biblija je zabeležila mnoge razgovore između Boga i različitih biblijskih karaktera, ali to nisu bili tako bliski razgovori i odnosi kao između Adama i Eve, i njihovog Tvorca.

17

Ponekad se Bog ljudima obraćao posredstvom Svetoga Duha, ponekad posredstvom anđela, a ponekad posredstvom samih ljudi koje je birao da budu Njegovi glasnici. Najčešće su to bili proroci i proročice koji su, pokrenuti Svetim Duhom, objavljivali Božiju volju drugim ljudima i ženama.

18

(Tekst: Amos 3:7) To nije nikakvo iznenađenje, jer Biblija tvrdi: „...Gospod Bog (engleski prevod) ne čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama svojim prorocima.” Amos 3:7. Da vidimo sada kako su ti proroci primali poruke od Boga.

19

(Tekst: 2. Petrova 1:21) „Jer nikad proroštvo ne bi od čovječije volje,

20

nego naučeni od Svetoga Duha govoriše sveti Božiji ljudi.” 2. Petrova 1:21. Bog je imao proroke i pre velikog Potopa, koga su samo Noje i njegova porodica preživeli.

21

(Tekst: Judina 14) Enoh je bio jedan od njih, i propovedao je o drugom Hristovom dolasku: „Ali ... prorokova Enoh, sedmi od Adama, govoreći:


4

22

Gle ide Gospod s hiljadama svetijeh anđela svojijeh.” Judina 14. Enoh je bio prvi koji je u Bibliji bio spomenut sa darom prorokovanja, ali on nije bio jedini.

23

(Tekst: Djela 3:21) Biblija dalje kaže: „Bog govori ustima sviju svetijeh proroka svojijeh od postanja svijeta.” Djela 3:21. Noje je 120 godina propovedao o dolazećem Potopu koji je trebao da uništi sav grešni svet toga doba. I to se zaista i dogodilo.

24

Posle Potopa Biblija spominje još neke proroke i proročice, kao što su to: Marija, Devora, Jeremija, Isaija, Jezekilj, i drugi. Oni su bili učitelji pravde, moralne i duhovne vođe koje su ljudima prenosile Božije poruke. Njima se Bog javljao u utvarama, to jest, vizijama, i u snu.

25

(Tekst: 4. Mojsijeva 12:6) Bog je rekao Svome narodu: „Prorok kad je među vama, ja ću mu se Gospod javljati u utvari

26

i govoriću s njim u snu.” 4. Mojsijeva 12:6. Bog je nekad zahtevao od proroka da usmeno prenesu poruke ljudima, a ponekad im je nalagao da te poruke zapišu. U stvari, Biblija je rezultat takvih proročkih zapisa. Autor svake biblijske knjige je otkrivao deo Božijeg plana za čovečanstvo.

27

Svi proroci i proročice su govorili ili pisali za Boga, jer su bili „pokrenuti Svetim Duhom.” Kroz njih je Bog Svojoj deci na zemlji slao pisma puna ljubavi.


5

28

Na taj način Bog Svojoj deci govori: „Ja vas ljubim i hoću da budem s vama u vezi.” On im još daje do znanja da čezne za vremenom kada će ponovo s njima da saobraća licem k licu.

29

I svi pisci Novoga Zaveta – Matej, Marko, Luka, Jovan, Pavle, Jakov, Petar i Juda – su bili deo Božijeg plana. Svi su oni posedovali dar proroštva. A bilo je i drugih kroz koje se Bog služio, kao na primer: Simeun, Agav, Varnava i Ana.

30

(Tekst: Djela 21:9) Đakon Filip je imao „četiri kćeri djevojke koje proricahu”. Djela 21:9. I one su bile Božiji instrumenti upotrebljeni da otkriju Njegovu volju ranoj Hrišćanskoj crkvi, u nameri da je ohrabre.

31

Bog je najuspešnije otkrio Svoju ljubav prema palome čoveku posredstvom Svoga Sina, Isusa Hrista. On je lično došao na ovu zemlju da rečima i delima prikaže ljudima kako Bog zaista izgleda. Niko u istoriji čovečanstva nije to bolje učinio od Isusa.

32

Međutim, nisu svi prihvatili Njegovu vest. On je čak bio i razapet na krstu Golgote za grehe svakoga, pa i naše. Bog je i dalje nastavio da ljudima upućuje Svoje poruke ljubavi. Kada se Isus vratio na Nebo, on je poslao dare da ojačaju i ohrabre Njegove sledbenike:

33

(Tekst: Efescima 4:8) „Zato govori: izišavši na visinu zaplijenio si plijen, i dade dare ljudima.” Efescima 4:8. Koji su bili ti darovi?

34

(Tekst: Efescima 4:11-14) Biblija kaže: „I on je dao jedne apostole, a jedne proroke, a jedne jevanđeliste, a jedne pastire i učitelje,


6

35

da se sveti priprave za djelo službe, na sazidanje tijela Hristova;

36

dokle dostignemo svi u jedinstvo vjere i poznanje Sina Božijega, u čovjeka savršena,

37

u mjeru rasta visine Hristove;

38

da ne budemo više mala djeca, koju ljulja i zanosi svaki vjetar nauke,

39

u laži čovječijoj, putem prijevare.” Efescima 4:11-14. Ti darovi su trebali da daju stabilnost crkvi, i da ojačaju i ohrabre njene članove. Primeti koliko je proroštvo važno na listi „duhovnih darova”, kao ih to Pavle naziva:

40

(Tekst: 1. Korinćanima 12:28) „I jedne, dakle, postavi Bog u crkvi prvo apostole, drugo proroke....” 1. Korinćanima 12:28.

41

Dar proroštva je bio spomenut odmah posle dara apostolstva, što znači da je bio veoma važan i neophodan za pravilno funkcionisanje rane Hrišćanske crkve.


7

42

Pavle je uporedio Duhovne darove sa različitim delovima ljudskog tela. On je rekao da su oči, glava, usta, i svi drugi delovi neophodni za skladno i efikasno funkcionisanje tela, i da je sličan slučaj i sa crkvom. Na primer, crkva je slepa bez vidioca i vizije.

43

(Tekst: Priče 29:18) „Kad nema utvare, rasipa se narod; a ko drži zakon, blago njemu!” Priče 29:18.

44

Možda se pitaš: „Šta se dogodilo sa darom proroštva posle Hristovog uznesenja na Nebo, i kada više nije bilo Njegovih učenika, odnosno, kad su oni pomrli?”

45

Nije prošlo dugo vremena posle toga, a crkva je postala bezobzirna, kompromitovana, i neverna Bogu i Njegovom zakonu. Jeremija je u Bibliji zapisao šta se dogodilo u Izrailju kada se pojavio otpad:

46

(Tekst: Plač Jeremijin 2:9) „Zakona nema, i proroci njezini ne dobijaju utvare od Gospoda.” Plač Jeremijin 2:9.

47

Duhovni darovi su jedan po jedan nestali kada je rana crkva prihvatila paganske običaje i prakse, i kada je odbacila osnovne biblijske istine.

48

U toku Mračnog Srednjeg Veka su Biblije lancem bile pričvršćene za zidove manastira. One su bile napisane na jevrejskom, grčkom, ili latinskom jeziku. Običnim ljudima je bilo zabranjeno da ih poseduju i čitaju. Jedino su sveštenici smeli da ih čitaju i interpretiraju drugima.


8

49

U to vreme je samo jedan mali broj Hrišćana ostao veran Bogu i biblijskim istinama. Uprkos progonstva su oni međusobno razmenjivali delove Svetoga Pisma koje su krišom posedovali. Time su oni, mnogo pre Viklifa, Lutera i Husa, sejali seme Reformacije.

50

Martin Luter, i drugi, su preveli Bibiju na jezike običnog naroda. Progonstvo je prouzrokovalo da se ljudi još više zainteresuju za Božiju Reč.

51

U to vreme su ljudi počeli vredno da istražuju Sveto Pismo, i stare sakrivene istine su se ponovo počele da otkrivaju. Narod se zainteresovao za njih, što je dovelo do velikog verskog buđenja.

52

Otprilike u to vreme se pojavio i jedan novi religijski pokret. Grupa posvećenih Hrišćana, koja se sastojala od nekih Baptista, Metodista, Prezbiterijanaca, i drugih, je ozbiljno i sa molitvom istraživala Sveto Pismo da bi mogla da razume videlo u njemu sadržano.

53

I tako proučavajući Bibliju su ti Hrišćani otkrili četvrtu Božiju zapovest koja je govorila o spomenu na Njegovo stvaranje, o sedmome danu – Suboti. Bog je očekivao od Njegovog naroda da se nje „seća”, i da je svetkuje. Dalje su oni proučili poslednju biblijsku knjigu Otkrivenje i uvideli da će narod poslednjih dana biti u zabludama.

54

(Tekst: Otkrivenje 14:12) „Ovdje je trpljenje svetijeh, koji drže zapovijesti Božije i vjeru Isusovu.” Otkrivenje 14:12.


9

55

Ti proučavaoci Biblije su razumeli da držanje svih Božijih zapovesti podrazumeva i držanje četvrte zapovesti, odnosno svetkovanje biblijske Subote. Oni su prihvatili tu Subotnu istinu i počeli da je objavljuju svetu.

56

Da se vratimo na dar proroštva. Zar nije logično da Bog podari taj specijalni dar proroštva i ljudima poslednjeg vremena koji drže Njegove zapovesti, uključujući tu i Subotu? Bog ima dosta da kaže ovoj poslednjoj generaciji koja živi na zemlji. Preko proroka Joila je Bog objavio:

57

(Tekst: Joilo 2:28, 31) „I poslije ću izliti Duha svojega na svako tijelo,

58

i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, starci će vaši sanjati sne, mladići će vaši viđati utvare,

59

... prije nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji.” Joilo 2:28, 31.

60

Primeti da je Bog rekao da će to da se dogodi neposredno pre „velikog i strašnog dana Gospodnjeg”, to jest, neposredno pre drugog Hristovog dolaska! U toku završnih časova zemaljske istorije treba Božiji narod da ima dar proroštva u svojoj sredini. Pavle je crkvi u Korintu pisao sledeće:

61

(Tekst: 1. Korinćanima 1:7) „Tako da nemate nedostataka ni u jednome daru, vi koji čekate otkrivenja Gospoda našega Isusa Hrista.” 1. Korinćanima 1:7. U Otkrivenju je opisan Božiji narod sa tim darom proroštva:


10

62

(Tekst: Otkrivenje 12:17) „I razgnjevi se zmija na ženu, i otide da se pobije s ostalijem sjemenom njezinijem,

63

koje drži zapovijesti Božije i ima svjedočanstvo Isusa Hrista.” Otkrivenje 12:17.

64

(Tekst: Otkrivenje 19:10) Biblija kaže da je „svjedočanstvo Isusovo Duh proroštva.” Otkrivenje 19:10. Prema Otkrivenju, Božija crkva poslednjih dana, posredstvom koje se Bog obraća svetu, ima veru Isusovu, drži Božije zapovesti, i blagoslovena je sa darom proroštva.

65

Dakle, prema Otkivenju 12:17 i 14:12, Božiji narod poslednjeg vremena će:

1. da ima veru Isusovu, 2. da drži sve Božije zapovesti, i 3. da ima svedočanstvo Isusovo, to jest, dar proroštva.

66

Bog još uvek hoće da bude u kontaktu sa Svojim narodom. On ima poruke za ovu poslednju generaciju.

67

Možda se pitaš kako da razlikuješ prave Božije proroke od lažnih.


11

68

Pored istinitih, i lažni proroci su često postojali. Međutim, lažni proroci ne treba da nas zabrinjavaju, ako znamo kako da raspoznamo prave proroke. Biblija navodi specifične karakteristike istinitih Božijih proroka.

69

Poruka istinitog proroka će uvek biti u skladu sa Božijom Reči i Njegovim zakonom.

70

(Tekst: Isaija 8:20) „Zakon i svjedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore [to je zato što u njemu nema vidjela (engleski prevod)].” Isaija 8:20.

71

Predviđanja istinitog proroka moraju da se ispune!

72

(Tekst: Jeremija 28:9) „...Kad se zbude riječ toga proroka, onda se poznaje taj prorok da ga je zaista poslao Gospod.” Jeremija 28:9.

73

Istiniti prorok prorokuje da bi učvrstio crkvu u veri. Bog daje dar proroštva da izgradi Svoju crkvu. Ako želimo da otkrijemo istinski dar, onda moramo da pronađemo i istinsku crkvu. Istinski dar i istinska crkva stoje u vezi.

74

(Tekst: 1. Korinćanima 14:3, 4) „A koji prorokuje govori ljudima za popravljanje i utjehu i utvrđenje.


12

75

… Koji prorokuje, crkvu popravlja.” 1. Korinćanima 14:3, 4.

76

Istiniti prorok će da uzdiže Isusa Hrista kao Sina Božijega i Spasitelja sveta.

77

(Tekst: 1. Jovanova 4:1, 2) „Ljubazni! ne vjerujte svakome duhu, nego kušajte duhove jesu li od Boga;

78

jer mnogi lažni proroci iziđoše na svijet.

79

...Svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u tijelu došao, od Boga je.” 1. Jovanova 4:1, 2.

80

Istinski prorok ili proročica će da vodi pobožni život.

81

(Tekst: Matej 7:16, 18) „Po rodovima njihovijem poznaćete ih....


13

82

Ne može drvo dobro rodova zlijeh rađati, ni drvo zlo rodova dobrijeh rađati.” Matej 7:16, 18.

83

Na osnovu nabrojanih karakteristika postaje jasno da Božiji prorok nije svaki koji to samo tvrdi da jeste. Stoga, svaki prorok se mora uporediti sa spomenutim karakteristikama, odnosno istestirati! Ako dotični prorok prođe na tom testu, onda je on pravi Božiji prorok. Ako prorok ne zadovoljava sve karakteristike testa, onda Isus kaže da treba da budemo na „oprezu”, to jest, da mu ne verujemo.

84

Sada hoću da ti ispričam priču o tome kako i u ove poslednje danje Bog hoće da „održava vezu” sa Svojim narodom. Ova se priča odnosi na Vreme Velikog Religijskog Buđenja do koga je došlo početkom 19. veka. U to vreme se pojavio veliki interes za proučavanje Biblije i za molitvu. Ljudi su se posebno zainteresovali za proročanstva Danila i Otkrivenja.

85

Ti verni proučavaoci Biblije su na osnovu njenih proročanstava zaključili da bi Isus mogao da dođe u njihovo vreme.

86

Oni su čak izračunali i tačan datum: 22. Oktobar, 1844. godine. Međutim, taj dan je došao i prošao, ali njihovo očekivanje se nije ispunilo.

87

To ih je veoma gorko razočaralo. Drugi su im se rugali i ismejavali ih zbog toga. Međutim, oni su nastavili da proučavanju biblijska proročanstva i saznali su da je datum bio u redu, ali da je očekivani događaj bio pogrešan!


14

88

Pogreška je bila u tome što su oni smatrali da se „svetinja”, spomenuta kod Danila 8:14, odosila na zemaljsku svetinju, umesto na nebesku. Stoga, taj stih kaže da je nebeska svetinja trebala da se očisti od greha, a ne zemaljska svetinja u ognju po Hristovom drugom dolasku. Čišćenje nebeske svetinje, ili istražni sud, je trebalo da bude poslednja Božija demonstracija ljubavi prema Svome narodu.

89

Kada su to saznali, vernici su sa oduševljenjem nastavili da proučavaju Bibliju i da pronalaze nove istine zaboravljene u toku Mračnog Srednjeg Veka. A onda je Bog odlučio da Svome narodu povrati dar proroštva. To je zaista uzbudljiva priča!

90

Bog je izabrao jednu nežnu 17-togodišnju devojku da joj prikaže viziju o trijumfu Njegovog dela na ovoj zemlji. Njeno ime je bilo Jelena Harmon (engl. Ellen Harmon). Tu prvu viziju je ona primila od Boga u Decembru, 1844. godine, neposredno posle Velikog Razočarenja. U njoj je ona videla kako Božiji vernici putuju uzanim putem uzbrdo prema Nebu, dok im Isus Svojim videlom osvetljava put.

91

To je bila vest ohrabrenja za tu malu raštrkanu grupu vernika koji su kasnije postali poznati kao Adventisti Sedmog Dana.

92

Posle toga se mlada Jelena udala za Jakova Vajta (engl. James White), koji je isto imao veliko interesovanje za proučavanje Biblije. Od tada je Bog Jelenu upotrebio da preko 70 godina prenosi ljudima Njegove poruke posredstvom govora, pisanja i savetovanja. Njena služba je bila obimna, ali je ona lično rekla da je njena najvažnija dužnost bila da „upućuje ljude i žene na Veće Videlo”, odnosno na Bibliju.

93

Ona je zapisala: „Malo pažnje se posvećuje Bibliji, pa je stoga Gospod morao da upotrebi manje videlo da uputi ljude i žene na Veće Videlo.” - Kolporterska Služba, s. 125.


15

94

Jelena Vajt je rekla da Sveto Pismo treba da se smatra najvećim autoritetom u svim oblastima i pitanjima verske nauke. Onome ko bi kritikovao Božiju Reč je ona pisala:

95

„Drži se onoga što čitaš u Bibliji; prestani da je kritikuješ, i radije je poslušaj.

96

Ako tako činiš, nećeš biti izgubljen.” - Odabrana Svedočanstva, Knjiga. 1, s. 18.

97

Nijedna žena pisac nije napisala tako mnogo knjiga kao Jelena Vajt. Božije poruke, savete, i opomene je ona zapisala u knjigama, magazinima, traktatima, pamfletima, i ličnim pismima, a koje su mnogi čitali, što se još i danas događa.

98

Njena pisanja uključuju savete o uspešnom i pobedničkom hrišćanskom životu, o ishrani, o zdravom načinu života trudne žene, o lekovima, o braku i porodici, o gajenju dece, o vaspitanju, i o mnogim drugim predmetima. Mnoge od njenih tvrdnji su već potvrđene savremenim naučnim otkrićima. Njih citiraju profesori, doktori, komentatori vesti, i drugi ljudi od uticaja.

99

Doktor Kliv M. MKej (engl. Dr. Clive M. McCay), bivši profesor ishrane na Kornil (engl. Cornell) Univerzitetu, je izrekao sledeću tvrdnju: „Pisanja Jelene G. Vajt citiram zato što sadrže korisna uputstva za ishranu, a koja se odnose na celo telo.” - Prirodna Hrana i Zemljoradništvo, Maj, 1958.


16

100

Još 1864. godine je Jelena Vajt pisala da je „duvan otrov najgore vrste....

101

Posebno je on opasan zato što sporo deluje na telo, i što se njegov uticaj teško primećuje.”

102

U vreme Jelene Vajt je preovladavalo mišljenje da pušenje cigareta uspešno leči bolesti pluća! Konačno je i Američko Društvo za Rak 1957. godine zaključilo da je pušenje važan factor koji vodi ka raku pluća.

103

1902. godine je Jelena Vajt upozorila da će San Francisko i Okland da budu pohođeni od strane Gospoda zato što su postali slični Sodomu i Gomoru. - Rukopis, 1902, s. 114.

104

Zatim je u 5 časova i 12 minuta ujutru, 18. Aprila, 1906. godine San Francisko bio pogođen velikim zemljotresom. Dakle, to se proročanstvo tačno ispunilo! Jelena Vajt je imala mnoge prepreke u svome životu, što čini njena postignuća da izgledaju velika za takve životne okolnosti.

105

Jelena Harmon i njena sestra bliznakinja, Elizabeta, su bile rođene 26. Novembra, 1827. godine u malom mestu blizu Gorhama u državi Mejn, u porodici Roberta i Eunike Harmon. Jelena je bila najmlađe dete, od ukupno osam.

106

Kada je Jelena bila 9 godina stara, jedan događaj je zauvek promenio njen život. Po povratku iz škole je jedna mala neprijateljica bacila kamen u njeno lice i ozbiljno je povredila.


17

107

Jelena je posle toga bila tri nedelje u nesvesti, i izgledalo je da neće preživeti. Ali je ona ipak ostala u životu. Te povrede su joj onemogućile da nastavi sa školovanjem. Stoga je ona zvanično završila samo tri razreda.

108

Fizička patnja je nju navela da duboko razmišlja o njenom duhovnom životu, o i njenoj ličnoj veri i odanosti prema Isusu. Jelena je postala vredan proučavalac Biblije. Prisustvovala je mnogim verskim sastancima po kućama i u kampovima.

109

Za vreme prisustvovanja jednom metodističkom sastanku u Bakstonu, Mejn, Jelena se krstila 26. Juna, 1842. godine. Time je ona postala član Metodističke Crkve.

110

Kasnije je Jelena sa porodicom prisustvovala jednom sastanku u Portlandu, Mejn, na kome je govorio Viljem Miler (engl. William Miller), bivši vojni kapetan, a tadašnji verni proučavalac Biblije. On je propovedao o skorom Hristovom dolasku, zbog čega su njegovi sledbenici bili nazivani Mileriti ili Adventisti (od advent=dolazak). Porodica Harmon je bila ubeđena da je bilo istine u Milerovom govoru.

111

Međutim, posle Velikog Razočarenja, 22. Oktobra, 1844. godine, Jelena je bila veoma potištena. Zajedno sa mnogim drugima, i ona je plakala i molila se Bogu da kroz Svoju Reč odgovori i pokaže u čemu je bio problem. U to vreme je Bog nju pozvao da bude Njegova proročica. Fizički je ona bila veoma slaba. Imala je samo 17 godina, i borila se sa tuberkulozom i srčanim oboljenjem. Pa ipak joj je u Decembru 1844. godine Bog otkrio prvu viziju. Jelena je o njoj rekla:

112

„Bog mi je otkrio videlo u toj viziji i naložio mi je da ga isporučim drugima ... ali sam ja oklevala. Bila sam mlada i mislila sam da ga ljudi od mene neće primiti.” – Jelena G. Vajt, Pismo 3, 1847.


18

113

Mada se tada osećala neprikladna i fizički nesposobna za odgovornost toga poziva, ona je ipak uskoro u veri prihvatila Božiji zadatak i misiju, koja je, na začuđujući način, trajala u toku celog njenog života.

114

Jelena se veoma mlada udala za Jakova Vajta, i oni su zajedno počeli sa drugima da dele videlo koje im je Bog otkrivao.

115

Njeni trijumfi i odanost Bogu su zapisani u mnogim njenim spisima. U životu je Jelana Vajt bila odana Hrišćanka, neumorna saradnica sa Bogom, i požrtvovana majka. Voleli su je njen muž, njena porodica, i na hiljade osoba po svetu.

116

Njen muž, Jakov Vajt, je 6. Avgusta, 1881. godine preminuo u Batlkriku, Mičigen (engl. Battle Ceek, Michigan). U toku sahrane je Jelena stajala pored njegovog groba i zavetovala se da će nastaviti posao za koji su se oboje neumorno žrtvovali preko 35 godina!

117

Posle toga je Jelena Vajt napisala neke od nalepših i najznačajnijih knjiga i spisa u svome životu. Bog je nju fizički održao da sama za Njega radi još 34 godine. Proročka služba joj je omogućila da poseti i živi u nekoliko stranih zemalja, u kojima je ona upućivala i savetovala vernike da deluju prema onome što joj je Bog otkrivao.

118

Život i rad Jelene Gould Vajt se završio 16. Jula, 1915. godine. Tada je ona bila već 87 godina stara. Jelena je bila pogrebena pored svoga muža na groblju Ouk Hil (engl. Oak Hill) u Batlkriku, Mičigen. Nekoliko nedelja posle smrti Jelene Vajt su novine objavile sledeće:


19

119

„Ona nije pokazivala nikakav duhovni ponos, niti je nastojala da zadobije propadljiva bogatstva. Živela je život i obavljala posao dostojan proročice, i zbog toga se ubraja među najzadivljujuće američke potomke.” - Nezavisni Njujork, 23. Avgust, 1915.

120

Njenom smrću se njen glas utišao, a njeno pero otišlo na pičinak. Međutim, njene neprocenljive reči, saveti, opomene, uputstva, i ohrabrenja, koja je ona primila od Boga i prenela drugima, će da nastave da vode Božiji narod do konačne pobede!

121

Jelena Vajt je svetu ostavila u nasledstvo nebeski dar ljubavi od Boga svemira, koji još uvek nastoji da „bude u vezi” sa Svojim narodom sve do Hristovog drugog dolaska. A onda će to „manje videlo” da izbledi, kada budemo stajali u prisustvu Božije veličanstvene svetlosti i saobraćali sa Njim licem k licu kroz večnost.

122

Pre nekoliko godina je u jednoj velikoj pustinji Bečuane, u Južnoj Africi (engl. Bechuanalend, South Afrika) živeo je neki primitivni domorodac, odnosno čovek iz grmlja, po imenu Sukuba. On je živeo kao nomad. Jedne zimske noći je on ušao u svoje sklonište da se pripremi za spavanje, kada je iznenada video neko vrlo svetlo biće, kao anđeo, koji mu je rekao da treba da pronađe ljude sa „Knjigom”, a koji su obožavali Boga. Sukuba nije razumeo značaj tih reči, niti o kakvoj se Knjizi tu radilo. Čak i ako bi je pronašao, kako bi je čitao? Njegov jezik sa čudnim glasovima, veoma različit od ostalih afričkih jezika, se još nije koristio u pismenoj formi. Međutim, taj „blistavi anđeo” je rekao Sukubi da ta „Knjiga govori, i da će moći da je čita”. Onda se Sukuba sa porodicom uputio na put u potragu za tom Knjigom i narodom koji je nju posedovao. Danima su oni putovali, dok nisu stigli do koliba nekih Bantu zemljoradnika. Tamo ih je Sukuba upitao za tu Knjigu. Oni su se zapanjili kad su čuli da im se on obratio na njihovom Bantu jeziku. Odmah su ga doveli do njihovog duhovnog vođe. Na njega je Sukubina priča ostavila dubok utisak, pa mu je rekao: „Tvoje putovanje se ovde završava.”


20

Sukuba se osećao srećnim. Te iste noći se blistavi anđeo ponovo prikazao Sukubi i rekao mu da to nisu bili ti ljudi sa Knjigom. Dao mu je i dodatno objašnjenje da treba da pronađe „crkvu koja drži Subotu, i propovednika Moji (engl. Moye), jer on ima tu Knjigu, i još četiri druge knjige koje su, u stvari, devet.” Sledećeg dana se Sukuba molio za neki znak da mu pomogne u njegovom putovanju. A onda se oblak pojavio na nebu. Sukuba ga je pratio sve dok se on nije zaustavio iznad jednog naselja, a onda je nestao. Tu je Sukuba zapitao za propovednika Moji, i brzo je bio upućen do njegovog boravišta.

123

Kada je Sukuba na lokalnom dijalektu propovedniku Moji ispričao svoju priču, ovaj mu je izneo Bibliju. Sukuba je uskliknuo: „Da, to je ta Knjiga! A gde su četiri druge knjige, koje su, zapravo, devet?” Onda mu je Moji izneo i četiri knjige od Jelene Vajt koje su sadržavale svih devet knjiga Svedočanstava. Pastor Moji je posedovao to izdanje! Sukubina potraga se tu završila. Pronašao je ljude sa Knjigom koji su držali Subotu, i koji su posedovali dar proroštva u knjigama Jelene Vajt. Posle toga je Sukuba sa svojom porodicom prihvatio Isusa Hrista i krstio se. Tako je on postao Božiji misionar za svoj narod. Na čudne načine Bog radi da svoj narod upozna sa događajima poslednjih dana. Nije slučajno da si i ti čuo ovu priču. Kao Sukubu, i tebe Duh Sveti upućuje na istinu. Bog hoće da se i ti hrabro suočiš sa budućnošću. Može biti da ti već godinama nastojiš da saznaš istinu. Zbog toga te je Bog doveo do ove destinacije. Stoga, zajedno sa Sukubom možeš da kažeš: „Da, to je zaista ta Božija istina!” Biblija obećava:


21

124

(Tekst: 2. Dnevnika 20:20) „Vjerujte Gospodu Bogu svojemu i bićete jaki, vjerujte prorocima njegovijem i bićete srećni.” 2. Dnevnika 20:20. Bog za nas želi sve najbolje! On hoće da mi imamo svaku prednost u ovim poslednjim danima u kojima živimo. Zbog toga On Svome narodu daje poruke iz svemira iza zvezda, poruke iz Svog srca punog ljubavi. U Otkrivenju 12:17 Bog identifikuje Svoj narod poslednjih dana sa dve važne karakteristike:

1. oni drže zapovesti Božije i 2. imaju dar proroštva.

Da li bi i ti hteo da postaneš deo tog specijalnog pokreta? Da li bi i ti želeo da, kao pripadnik Njegovog naroda, uživaš Božiji blagoslov od tog specijalnog dara proroštva? Na kraju ovoga predavanja te ponovo pozivam da klekneš sa mnom na molitvu.

125

„Dragi naš nebeski Oče, hvala Ti što nas tako mnogo ljubiš da želiš da ostaneš sa nama u vezi. Hvala Ti što si odabranim ljudima i ženama dao dar proroštva, posredstvom koga sada imamo Bibliju, odnosno Tvoju Svetu Reč. Hvala Ti što u ovim poslednjim danima za nas imaš vesti da nam pomognu da živimo srećnijim, zdravijim, dužim, i korisnijim životom. Sada Ti se posebno zahvaljujemo za taj dar proroštva da kroz njega identifikujemo Tvoj Pokret poslednjih dana. Hvala Ti što nas upoznaješ sa tim istinama, i za prilike da ih objavljujemo po svetu. Sada Ti se, kao Tvoja deca, opet poklanjamo na kolenima i sa rečima: „I mi Tebe ljubimo i hoćemo da budemo ubrojani u Tvoj narod poslednjih dana.” Molimo Te za milost i snagu da nastavimo sa učenjem i napredovanjem u Tvojoj istini. Sve Te ovo molimo u ime Isusa Hrista, Amin.”

Documents

21 – Vesti Iz Svemira Iza Zvezda (Duh Proroštva) · 2 8 i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga 9 među drveta u vrtu.” 1. Mojsijeva 3:8. Dakle, Adam i Eva su se sakrili