Olga Vidaković,dipl.ing

www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs

2012 GODINA – godina klimatske katastrofe

DefinicijaDefinicija susuššee

•• Definisanje suDefinisanje sušše je tee je tešško i zavisi od regionalnih ko i zavisi od regionalnih razlirazliččitosti i potreba, ali i od perspektive iz koje se ovaj itosti i potreba, ali i od perspektive iz koje se ovaj fenomen posmatra. U Libiji se sufenomen posmatra. U Libiji se sušša moa možže definisati kada e definisati kada je godije godiššnja kolinja količčina padavina manja od 180 mm, a na ina padavina manja od 180 mm, a na Baliju je suBaliju je suššom se smatra situacija kada kiom se smatra situacija kada kišša ne pada 6 a ne pada 6 dana. dana.

•• SuSušša je posledica nedostatka padavina tokom dua je posledica nedostatka padavina tokom dužžeg eg vremenskog peroda, vremenskog peroda, ššto dovodi do nestato dovodi do nestaššice vode za ice vode za neke aktivnosti.neke aktivnosti.

•• SuSušše koje su poslednjih godina pogodile pojedine zemlje e koje su poslednjih godina pogodile pojedine zemlje imale su znaimale su značčajan uticaj na ekonomiju i ajan uticaj na ekonomiju i žživotnu sredinu ivotnu sredinu ovih zemalja.ovih zemalja.

Konceptualna definicija suKonceptualna definicija suššee

--SuSušša je neuobia je neuobiččajeno dug period sa izraajeno dug period sa izražženim deficitom enim deficitom padavina koji dovodi do opadavina koji dovodi do oššteteććenja biljaka i smanjenja enja biljaka i smanjenja prinosa. Pojedine zemlje finansijsku pomoprinosa. Pojedine zemlje finansijsku pomoćć farmerima farmerima odobravaju samo u sluodobravaju samo u sluččaju aju „„izuzetno suizuzetno suššnih uslovanih uslova““, , kada je sukada je sušša intenzivnija od a intenzivnija od „„normalnenormalne““. Pojam . Pojam „„normalnenormalne““ susušše je definisan na osnovu naue je definisan na osnovu nauččno no zasnovanih studija. Na ovaj nazasnovanih studija. Na ovaj naččin je izbegnuta situacija u in je izbegnuta situacija u kojoj su proizvoñakojoj su proizvoñačči, zbog nedovoljno dobro definisanih i, zbog nedovoljno dobro definisanih uslova svakih nekoliko godina trauslova svakih nekoliko godina tražžili podrili podrššku drku držžave za ave za saniranje saniranje ššteta od suteta od sušše.e.

Operativna definicija suOperativna definicija suššee

•• zasniva se na poreñenju dnevnih kolizasniva se na poreñenju dnevnih količčina ina padavina i intenziteta evapotranspiracije padavina i intenziteta evapotranspiracije kako bi se utvrdio intenzitet smanjenja kako bi se utvrdio intenzitet smanjenja vlage u zemljivlage u zemljišštu. Potom se ovaj odnos tu. Potom se ovaj odnos povezao sa ponapovezao sa ponaššanjem biljke u razlianjem biljke u različčitim itim fenolofenološškim fazama.kim fazama.

MeteoroloMeteorološška suka suššaa

•• se definise definišše preko stepena sue preko stepena suššnosti i nosti i trajanja sutrajanja suššnog perioda. Vezuje se za nog perioda. Vezuje se za region, s obzirom da se atmosferski uslovi region, s obzirom da se atmosferski uslovi razlikuju od regiona do regiona.razlikuju od regiona do regiona.

Poljoprivredna suPoljoprivredna suššaaOna povezuje razliOna povezuje različčite karakteristike meteoroloite karakteristike meteorološške ke susušše sa njihovim uticajem na poljoprivrednu e sa njihovim uticajem na poljoprivrednu proizvodnju. Zahtevi biljke za vodom zavise od proizvodnju. Zahtevi biljke za vodom zavise od vremenskih uslova, biolovremenskih uslova, biološških karakteristika biljke, kih karakteristika biljke, faze razvifaze razvićća, kao i fizia, kao i fiziččkih i biolokih i biološških karakteristika kih karakteristika zemljizemljiššta. Biljke nisu jednako osetljive na suta. Biljke nisu jednako osetljive na suššu u u u razlirazliččitim fazama razviitim fazama razvićća. Deficit vlage u a. Deficit vlage u povrpovrššinskom sloju zemljiinskom sloju zemljiššta u vreme setve mota u vreme setve možže da e da oteotežža klijanje, dovodea klijanje, dovodećći do smanjenog broja biljaka i do smanjenog broja biljaka po jedinici povrpo jedinici površšine, a time i do smanjenja ine, a time i do smanjenja prinosa.Ipak,ako je sadrprinosa.Ipak,ako je sadržžaj vlage dovoljan za aj vlage dovoljan za normalan rast u ponormalan rast u poččetnim fazama vegetacije, deficit etnim fazama vegetacije, deficit vlage u dubljim slojevima nevlage u dubljim slojevima nećće uticati na prinos u e uticati na prinos u vreme vreme žžetve, akoetve, ako se ove zalihe nadoknañuju tokom se ove zalihe nadoknañuju tokom vegetacionog perioda.vegetacionog perioda.

HidroloHidrološška suka suššaa•• Ova suOva sušša povezana je sa pojavom i efektima manjka padavina u a povezana je sa pojavom i efektima manjka padavina u nadzemnim i podzemnim akumulacijama (jezera,podzemne vode...). nadzemnim i podzemnim akumulacijama (jezera,podzemne vode...). Pojava hidroloPojava hidrološške suke sušše je e je ččesto fazno pomerena tj. javlja se sa esto fazno pomerena tj. javlja se sa znaznaččajnim kaajnim kaššnjenjem u odnosu meteorolonjenjem u odnosu meteorološšku suku suššu. Naime, potrebno u. Naime, potrebno je duje dužže vreme da se efekti manjka padavina ispolje u vidu smanjenog e vreme da se efekti manjka padavina ispolje u vidu smanjenog nivoa vode u rekama i nadzemnim i podzemnim akumulacijama. nivoa vode u rekama i nadzemnim i podzemnim akumulacijama. Primera radi, deficit padavina moPrimera radi, deficit padavina možže da izazove manjak vlage u e da izazove manjak vlage u zemljizemljišštu koji je, zajedno sa svojim efektima, trenutno vidljiv za tu koji je, zajedno sa svojim efektima, trenutno vidljiv za agronome, ali koji agronome, ali koji ćće na produkciju elektrie na produkciju električčne enrgije uticati tek kroz ne enrgije uticati tek kroz nekoliko sedmica ili meseci.nekoliko sedmica ili meseci.

•• S obzirom da su regioni meñusobno povezani hidroloS obzirom da su regioni meñusobno povezani hidrološškim sistemima, kim sistemima, efekat hidroloefekat hidrološške suke sušše moe možže znae značčajno da se proajno da se prošširi izvan mesta na iri izvan mesta na kome je nastala.kome je nastala.

•• Kad suKad sušša otpoa otpoččne, sektor poljoprivrede je, obine, sektor poljoprivrede je, običčno, prvi na udaru zbog no, prvi na udaru zbog njegove zavisnosti od sadrnjegove zavisnosti od sadržžaja vlage u zemljiaja vlage u zemljišštu. Ukoliko se sutu. Ukoliko se sušša a produprodužži onda i onda ćće i drugi sektori biti na udaru.e i drugi sektori biti na udaru.

Aridnost i suAridnost i suššaa

•• Aridnost nekog regiona ukazuje da u njemu Aridnost nekog regiona ukazuje da u njemu postoji postoji stalan stalan manjak padavina u odnosu na manjak padavina u odnosu na normalne ili potrebne vrednosti. Aridnost je normalne ili potrebne vrednosti. Aridnost je obeleobeležžje klime nekog podruje klime nekog područčja.ja.•• SuSušša predstavlja, obia predstavlja, običčno, kratkotrajno no, kratkotrajno odstupanje dospele koliodstupanje dospele količčine padavina i izmerenih ine padavina i izmerenih temperatura vazduha od normalnih vrednosti za temperatura vazduha od normalnih vrednosti za dato podrudato područčje i doba godine.je i doba godine.

SUSUŠŠA U BAA U BAČČKOJKOJ

•• LetnjeLetnje susuššee uu ovomovom regionu obiregionu običčnono susu popoččinjaleinjale uu drugojdrugojpolovinipolovini julajula ii trajaletrajale dodo sredine avgustasredine avgusta. . To je onaj To je onaj periodperiod koji se i u koji se i u narodunarodu nazivanaziva „„kanikulakanikula””, , ali do tada ali do tada susu ratarske kultureratarske kulture kao kao ššto je kukuruzto je kukuruz, , sojasoja ii suncokretsuncokretformirale generativne organeformirale generativne organe, , odnosno svoj plod odnosno svoj plod ii bilebile uufazi nalivanja zrnafazi nalivanja zrna. . SuSušša bi tadaa bi tada prekinula tajprekinula taj procesproces, , ššto to bi obibi običčno dovelono dovelo do smanjenja prinosado smanjenja prinosa ččak i do 50ak i do 50 odstoodsto. . Ove godine situacija je drugaOve godine situacija je drugaččijaija, , jer je sujer je sušša poa poččelaela 27. 27. junajuna ii gotovo bez prekidagotovo bez prekida traje do oktobra.traje do oktobra.

•• NeuobiNeuobiččajeno visoke temperatureajeno visoke temperature, , aa meteorolozi kameteorolozi kažžuu da da je odje od kakokako se se meri temperaturameri temperatura ovo drugiovo drugi najtopliji julnajtopliji jul, , dodoššle sule su kada su biljkekada su biljke uu najkritinajkritiččnijoj fazi cvetanjanijoj fazi cvetanja iiооplodnjeplodnje. . UmestoUmesto dada biljkabiljka ima moguima moguććnostinosti da zametne da zametne plodplod, , ona je bila prinuñenaona je bila prinuñena da se borida se bori zaza golo golo preprežživljavanjeivljavanje..

24,9

35,0

46,8

30,3

4,1

30,1

46,141,7

63,855,7

19,0

71,0

30,0

58,7

40,046,8

28,9

42,7

72,6

36,542,0

46,046,047,9

0,0

10,0

20,0

30,0

40,0

50,0

60,0

70,0

80,0

mm

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Mesec

Padavine

2012

PROSEK

Srednje mesečne temperature - Palić

-5,0

0,0

5,0

10,0

15,0

20,0

25,0

30,0

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

mesec

tem

p.

2012 1967-2006.

ZAZAŠŠTO SU POSLEDICE SUTO SU POSLEDICE SUŠŠEE UU2012 GODINI VE2012 GODINI VEĆĆE?E?•• SuSuššaa se se ispoljilaispoljila ekstremnoekstremno 2000, 2003, 2007, i 2011.,ali 2000, 2003, 2007, i 2011.,ali 2012 2012 godinagodina popo svimsvim klimatskimklimatskim parametrimaparametrima imaimakarakterkarakter ekstremneekstremne susuššee. . SuSuššnimnim godinamagodinama prethodileprethodilesusu godinegodine sasa velikomvelikom kolikoliččinominom padavinapadavina(1999,2002,2006,2010.) (1999,2002,2006,2010.) takotako dada susu rezerverezerve vlagevlage u u zemljizemljišštutu nana popoččetkuetku periodaperioda susuššnihnih godinagodina bile bile znatnoznatnoveveććee. . ZbogZbog toga se toga se ispoljavaispoljava ne ne samosamo poljoprivrednapoljoprivredna vevećći i jakajaka hidrolohidrološškaka susuššaa kojukoju karakterikarakteriššuu niskiniski vodostajivodostajirekareka i i podzemnihpodzemnih vodavoda..

•• Deficit Deficit vlagevlage u u zemljizemljišštutu bio je bio je pojapojaččanan i i dugotrajnomdugotrajnomvisokomvisokom temperaturomtemperaturom, , kojakoja je u je u tokutoku letnjihletnjih mesecimeseci bilabilaviviššaa zaza okooko 3 3 stepenastepena u u odnosuodnosu nana viviššegodiegodiššnjinji prosekprosek

•• KlimatoloKlimatološškiki, 2012 , 2012 godinugodinu karakterikarakteriššee i i jakjak proletnjiproletnjimrazmraz-- 10.aprila, 10.aprila, kojikoji je je desetkovaodesetkovao rod rod vovoććaa..

UTICAJ SUUTICAJ SUŠŠE NA PROIZVODNJU E NA PROIZVODNJU STRNIH STRNIH ŽŽITAITA•• OdOd svihsvih vrstavrsta najboljenajbolje susu proproššlele strnastrna žžitaita. I . I akoakoonioni u u martumartu nisunisu mnogomnogo popo izgleduizgledu obeobeććavaliavali, , kikiššnini period period tokomtokom majamaja i i junajuna je je znatnoznatnopopravilapopravila stanjestanje takotako dada susu ostvareniostvareni solidnisolidniprinosiprinosi svihsvih žžitaita i i letnjaletnja susuššaa nijenije imalaimala veveććeenegativnenegativne poslediceposledice jerjer susu useviusevi žžitaita pre pre nedostatkanedostatka vlagevlage i i visokihvisokih temperaturatemperatura bilibili priprikrajukraju vegetacijevegetacije. S . S proleproleććaa je je bilobilo sporadisporadiččnonoizmrzavanjaizmrzavanja lisnelisne masemase –– belilobelilo listovalistova. . ČČesteestekikiššee u u majumaju uslovileuslovile susu ponegdeponegde jajaččuu pojavupojavufuzariumafuzariuma nana klasovimaklasovima..

BeliBeli vrhovivrhovi listovalistova ppššenice zbog izmrzavanjaenice zbog izmrzavanja

UTICAJ SUUTICAJ SUŠŠE NAE NA PROIZVODNJUPROIZVODNJU KUKURUZAKUKURUZA

•• SuSuššaa u 2012 u 2012 godinigodini najvenajveććee šštetetete nanelananela je je kukuruzu.Neuobikukuruzu.Neuobiččajenoajenovisokevisoke temperature temperature dodoššlele susu najkritinajkritiččnijojnijoj fazifazi –– u u fazifazi cvetanjacvetanja i i oplodnjeoplodnje. . NijeNije dodoššlolo do do zametanjazametanja plodovaplodova, , biljkebiljke susu ostaleostale krkržžljaveljave. . KukuruzKukuruz nijenije zametnuozametnuo klipklip, a , a gdegde gaga je je formiraoformirao on je on je veliveliččineine 5 5 –– 8 8 cm. cm. IndirektnoIndirektno, , zbogzbog susuššee šštetetete i i slabogslabog prinosaprinosa kukuruzakukuruza, , šštetetete u u stostoččarstvuarstvu ććee bitibiti kumulativnekumulativne i i znatnoznatno veveććee..

UTICAJ SUUTICAJ SUŠŠE NA INDUSTRIJSKO E NA INDUSTRIJSKO BILJEBILJE

•• OdOd ratarskihratarskih kulturakultura kakavkakav –– takavtakav rod rod imaleimale susu industrijskeindustrijske kulturekulture, , madamada je i je i kodkod njihnjih rod rod znaznaččajnoajno umanjenumanjen. . ZbogZbogvisokihvisokih temperaturatemperatura sojasoja je je mnogomnogo ranijeranijesazrelasazrela, , uzuz redukcijuredukciju prinosaprinosa i do 60%. i do 60%. StresStres odod susuššee sojasoja boljebolje kamuflirakamuflira u u odnosuodnosu nana kukuruzkukuruz..

KakoKako odreditiodrediti stepenstepen stresastresa sojesoje??

PrviPrvi znaciznaci susu smanjenjesmanjenje porastaporasta listovalistova i i šširenjeirenjeliskeliske. . BiljkaBiljka svojesvoje rezerverezerve koristikoristi zaza razvojrazvoj korenakorenau u potrapotrazi za vodom pre nego na razvizi za vodom pre nego na razvićće e vegetativne mase i reproduktivnih organa.vegetativne mase i reproduktivnih organa. Sl.1Sl.1--visina biljke soje je nivisina biljke soje je nižža od od ostatka kukuruza a od od ostatka kukuruza koji je visine oko 20koji je visine oko 20--25 cm.25 cm.

•• SledeSledeććii znakznak je je podignutpodignut list (Sl.2), list (Sl.2), simptomsimptom slisliččanan uvijanjuuvijanju listovalistova kodkodkukuruzakukuruza,, kao zakao zašštita od povetita od poveććane ane transpiracije, itranspiracije, i javljajavlja se se srebrnkastasrebrnkasta bojabojanalinaliččja ja listlista. Ovo smanjuje fotosintezu i a. Ovo smanjuje fotosintezu i ččuva vlagu u biljci.uva vlagu u biljci.

•• AkoAko stresstres odod susuššee potrajepotraje sojasoja zatvarazatvara list list formirajuformirajuććii oblikoblik šškoljkekoljke,na taj na,na taj naččin in spoljni listovi spoljni listovi šštite unutratite unutraššnji list.nji list.

•• DaljeDalje dolazidolazi do do odbacivanjaodbacivanja cvetovacvetova, , iliili do do ranijegranijeg formiranjaformiranja cvetovacvetova,,kada biljka ima kada biljka ima tri troliske,a samim tim do formiranja tri troliske,a samim tim do formiranja mahuna na svega par centimetara iznad mahuna na svega par centimetara iznad zemlje.zemlje.(Sl.4)(Sl.4)

UTICAJ SUUTICAJ SUŠŠE NA PRINOS i E NA PRINOS i KVALITET VOKVALITET VOĆĆA A •• VoVoććarskaarska proizvodnjaproizvodnja je je oveove godinegodine pretrpelapretrpela velikevelike ššteteteteodod kasnihkasnih proleproleććnihnih mrazeva,kaomrazeva,kao i i niskihniskih temperaturatemperaturatokomtokom februarafebruara. . NajveNajveććee šštetetete susu nana jabujabuččastomastom i i kokošštitiččavomavom vovoććuu. . OdOd posledicaposledica izmrzavanjaizmrzavanja cvetovacvetova kodkodpojedinihpojedinih sortisorti jabukejabuke u u potpunostipotpunosti susu izostaliizostali prinosiprinosi((ajdaredajdared). U ). U prosekuproseku rod je rod je umanjenumanjen zbogzbog izmrzavanjaizmrzavanjazaza okooko 50%. U 50%. U vovoććnjacimanjacima sasa protivgradnomprotivgradnom mremrežžomom i i sistemimasistemima zaza navodnjavanjenavodnjavanje šštetetete odod susuššee nisunisu bile bile zznanaččajneajne. U . U vovoććnjacimanjacima kojikoji nemajunemaju protivgradnuprotivgradnu mremrežžuunana plodovimaplodovima jabukejabuke susu primetnaprimetna ooššteteććenjaenja –– oožžegotineegotineodod suncasunca. . VisokeVisoke temperature u temperature u zasadimazasadima krukrušškeke i i ššljiveljivedovelidoveli susu do do oožžegotinaegotina listovalistova i i ranijegranijeg opadanjaopadanja listovalistovasasa stablastabla. .

UTICAJ SUUTICAJ SUŠŠE NA PRIMENU PESTICIDA i POJAVU E NA PRIMENU PESTICIDA i POJAVU

KOROVA, BOLESTI I KOROVA, BOLESTI I ŠŠTETOTETOČČINAINA

•• PrimenaPrimena herbicidaherbicida u 2012 u 2012 godinigodini u u usevimausevima okopavinaokopavinadaladala je je zadovoljavajuzadovoljavajuććee rezultaterezultate. U . U deludelu vegetacijevegetacije kadakadase se koristekoriste herbicidiherbicidi (mart(mart--aprilapril--majmaj), u ), u okopavinamaokopavinama je je bilobilo dovoljnodovoljno vlagevlage, , kakokako zaza inicijacijuinicijaciju nicanjanicanja korovakorovatakotako i i zaza povoljanpovoljan uticajuticaj nana aktivacijuaktivaciju herbicidaherbicidaprimenjenihprimenjenih u u perioduperiodu posleposle setvesetve, a pre , a pre nicanjanicanja usevauseva i i korovakorova. . PorastPorast temperaturatemperatura uticaouticao je je nana ranijeranije nicanjenicanjetermofilnihtermofilnih korovakorova –– divljegdivljeg sirkasirka, , muharamuhara. . VisokeVisoketemperature temperature tokomtokom letaleta osuosuššileile susu i i iznikliiznikli korovkorov, , takotako dadasusu i i strnikestrnike tokomtokom celogcelog letaleta bile bile ččisteiste odod korovakorova..

KAKO UMANJITI UTICAJ SUKAKO UMANJITI UTICAJ SUŠŠE?E?

•• PrimenjenimPrimenjenim agrotehniagrotehniččkimkim meramamerama momožžemoemo umanjitiumanjitiposlediceposledice kojekoje zbogzbog manjkamanjka padavinapadavina trpitrpi poljoprivrednapoljoprivrednaproizvodnjaproizvodnja. . SveSve popoččinjeinje odod obradeobrade tlatla..

•• CiljCilj obradeobrade tlatla je je povepoveććanjeanje njegovenjegove sposobnostisposobnosti dadaakumuliraakumulira šštoto veveććuu kolikoliččinuinu padavinapadavina, i , i dada tutu vlaguvlagu zadrzadržžiiu u zemljizemljišštutu, i , i sprespreččii isparavanjeisparavanje kakokako bi bi biljkebiljke imaleimaledovoljnodovoljno vlagevlage u u svakomsvakom trenutkutrenutku..

Na Na ččuvanjeuvanje vlagevlage utiutiččuu::•• strukturastruktura tlatla•• organskeorganske materijematerije•• biljnibiljni ostaciostaci

•• DubokomDubokom oranjuoranju je je namenjenanamenjena ulogauloga akumuliranjaakumuliranja zimskezimske vlagevlage. . ZimskaZimska brazdabrazda pospepospeššujeuje upijanjeupijanje zimskihzimskih padavinapadavina. . OranjemOranjem u u tlotloulaziulazi viviššee zraka,zraka,šštoto potpomapotpomažžee razgradnjurazgradnju organskihorganskih materijamaterija..

•• U U ranorano proleproleććee, , ččimim usloviuslovi omoguomoguććee, , trebatreba zimskuzimsku brazdubrazdu zatvoritizatvoritidada se se sprespreččii isparavanjeisparavanje vlagevlage nakupljenenakupljene tokomtokom zimezime. .

•• PrilikomPrilikom setvesetve dada se se zemljizemljišštete ne ne usitniusitni previpreviššee, , onoono moramora bitibiti sitnositnogrudvigrudviččasteaste strukturestrukture, , kakokako se se nakonnakon jakihjakih kikiššaa ne bi ne bi stvaralastvaralapokoricapokorica..

•• NakonNakon žžetveetve žžitaricaitarica dobrodobro je je odmahodmah obavitiobaviti plitkoplitko oranjeoranje kakokako bi se bi se zaustaviozaustavio kapilarnikapilarni usponuspon vodevode..

ŠŠtata je je sasa ñubrenjemñubrenjem u u uslovimauslovimasusuššee??•• ZaZa vremevreme susuššee biljkebiljke slabijeslabije upijajuupijaju hranivahraniva iliili susu imim onaonazbogzbog nedostatkanedostatka vlagevlage nedostupnanedostupna. . AkoAko biljkebiljke pokazujupokazujuznakeznake iscrpljenostiiscrpljenosti odod susuššee –– žžuuććenjeenje listovalistova,,ñubrenjeñubrenje imimne ne momožžee pomopomoććii. . ZaZa vremevreme visokihvisokih temperaturatemperatura i i nedostatkanedostatka vlagevlage trebatreba izbegavatiizbegavati prihranuprihranu azotnimazotnimñubrivimañubrivima (KAN,UREA), (KAN,UREA), jerjer u u nedostatkunedostatku vlagevlage ne ne mogumogudelovatidelovati. . NakonNakon susuššnognog razdobljarazdoblja usevusev momožžee usvojitiusvojitimanjemanje hranivahraniva pa pa kolikoliččinuinu ñubrivañubriva trebatreba smanjitismanjiti..

•• VaVažžnono je je svakesvake godinegodine voditivoditi raraččunauna o o pravilnompravilnomñubrenjuñubrenju, , ñubrenjeñubrenje prilagoditiprilagoditi zahtevimazahtevima kulturekulture, i , i krozkrozgodinegodine voditivoditi raraččunauna o o bilansubilansu hranivahraniva u u zemljizemljišštutu..

•• Tip Tip proizvodaproizvoda zbogzbog kojegkojeg se se biljkebiljke gajegaje imaima velikiveliki uticajuticajnana njihovunjihovu osetljivostosetljivost nana susuššuu. . LisnatoLisnato povrpovrććee ččijiiji je je proizvodproizvod list, list, kaokao šštoto je je spanaspanaćć, , zelenazelena salatasalata, , blitvablitva i dr. i dr. veomaveoma je je osetljivoosetljivo nana susuššuu i ne i ne momožžee se se gajitigajiti u u ekstremnoekstremno suvimsuvim uslovimauslovima ččakak nini uzuz navodnjavanjenavodnjavanje. . KrompirKrompir i i mrkvamrkva nenešštoto susu manjemanje osetljiviosetljivi i i mogumogu se se uzuznavodnjavanjenavodnjavanje gajitigajiti u u susuššnimnim uslovimauslovima..

•• UseviUsevi kojikoji se se gajegaje zaza dobijanjedobijanje suvesuve materijematerije ((lucerkalucerka), ), dajudaju dobredobre prinoseprinose i u i u uslovimauslovima umereneumerene susuššee. . ProizvodnjaProizvodnja semenasemena jednogodijednogodiššnjihnjih biljakabiljaka je je osetljivaosetljiva nanasusuššuu u u fazifazi cvetanjacvetanja biljakabiljaka..

•• KodKod biljakabiljaka ččijiiji je je proizvodproizvod nakinaki produktprodukt metabolizmametabolizma, , kaokao npr.esencijalnanpr.esencijalna uljaulja, , izlaganjeizlaganje susuššii momožžee povepoveććatiatikoncentracijukoncentraciju tihtih produkataprodukata..

•• IpakIpak ovoovo susu retkiretki primeriprimeri pozitivnogpozitivnog uticajauticaja susuššee nanagajenegajene biljkebiljke. . TajTaj uticajuticaj je je uglavnomuglavnom negativannegativan i i dovodidovodido do smanjenjasmanjenja prinosaprinosa, , pogorpogorššanjaanja kvalitetakvaliteta proizvodaproizvoda, a , a u u krajnjemkrajnjem slusluččajuaju do do susuššenjaenja biljakabiljaka..

IzvorIzvor::•• PoljoprivreniPoljoprivreni institutinstitut BanjaBanja LukaLuka•• www.komora.hrwww.komora.hr•• PSSS PSSS ValjevoValjevo•• PSS PSS PanPanččevoevo•• PSS Subotica ADPSS Subotica AD