63

Danica Minić

i Slobodanka Dekić

Da li mačke jedu liceDa li mačke jedu liceDa li mačke jedu liceDa li mačke jedu lice???? Kako i zašto smo gledale seriju Seks i grad

Intervju o seriji Seks i grad, obavljen je kao jedna od dve metodološke vežbe

Medijske istraživačke grupe u Centru za ženske studije. Članice grupe učestvovale su u ovom istraživanju kao gledateljke. Moderatorka razgovora bila je Snježana Milivojević a studentkinje su obavile sve analitičke poslove. Tekstove je skunula sa trake i priredila Majda Sikošek, a u raznim fazama većina ih je učestvovala u čitanju, izboru bitnih pitanja, tema, teza i citata. Završnu verziju izveštaja priredile su Danica Minić i Slobodanka Dekić. Grupa je radila u tri sesije, ali su za izveštaj korišćena samo dva intervjua, jer su bila fokusirana na dominantne teme serije.

U prvom razgovoru učestvovalo je devet, a u drugom jedanaest sagovornica, čija je najočiglednija zajednička karakteristika bila činjenica da su sve pohañale Ženske studije. Razlike su postojale u godištima i porodičnoj situaciji, pri čemu su veći deo grupe činile devojke, žene u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim, neudate, bez dece, sa partnerima ili bez njih, dok su tri učesnice bile udate i sa decom, u kasnim tridesetim ili četrdesetim godinama. Uglavnom se radilo o studentkinjama ili osobama sa visokim obrazovanjem. Neke od njih nisu zaposlene, neke još studiraju, pa ne rade, neke rade honorarno, neke imaju stalni posao, a neke karijeru. Socijalni status i materijalno stanje učesnica nisu bili predmet ispitivanja, i mada se u razgovorima nisu pokazivale neke veće razlike u tom smislu, taj deo je zapravo ostao nejasan. Kada je u pitanju serija, učesnice su se tu takoñe razlikovale, pošto je bilo onih koje su gledale sve epizode i vole seriju, bilo je, potom, povremenih gledateljki, a dve meñu njima su pogledale odreñene epizode samo za tu priliku.1 Razlike će se naravno pojaviti i u samom viñenju serije, u mišljenjima, utiscima, reakcijama, kao i u iskustvima učesnica sa seksom i gradom u njihovom okruženju.

O čemu je serija?

Razgovori fokus grupe počeli su pitanjem o temi serije. Brzi krug asocijacija i odgovora vidi Seks i grad kao seriju:

1 Kako se citati učesnica razgovora budu pojavljivali, uz njih će stajati informacije o njihovom godištu i frekventnosti gledanja serije (stalna gledateljka - sg, povremena gledateljka - pg, retko gleda - rg, ne gleda - ng, tj. gledala je samo za tu priliku).

64

G.K.: – O četiri žene koje nemaju sreće u ljubavi, i sve čekaju svog princa! Pošto nemaju sreće, one se, kao i sve žene, pitaju „a što baš nemamo, u čemu je tajna?“ (29, rg) J.B.: – O muško-ženskim odnosima uopšte, možda i iz neke perspektive o kojoj nismo često razmišljali. Sve varijante i mogućnosti su uzete u razmatranje. (45, sg) J.O.: – O četiri samostalne žene u jednom velikom gradu. Možda serija ima malo „ženski ugao“... Što se mene tiče, napokon! (29, sg) I.K.: – O seksualnom osloboñenju žena, zato što tretira žene i njihov seksualni život i upravo naglašava njihovo seksualno osloboñenje, u smislu da žene shvataju seksualne odnose kao muškarci… (32, pg) O.M.: – O jednom eksperimentu u koji ulaze te četiri žene. One donose odluku da seksu pristupe na jedan osloboñen način kao zadovoljstvu samom po sebi i da ne traže nešto više od toga, kao što je odnos, dugotrajnu vezu, partnera za ceo život. (40, ng) J.: – O četiri devojke u Njujorku, koje su slobodne, uspešne žene, ali opet različite u načinu na koji svaka od njih reaguje na neki problem. (25, sg) K.J.: – Serija jeste o seksu ali ne samo o tome, već i o prijateljskim i meñuljudskim odnosima! Dopala mi se transparentnost govora o seksu! Dakle, njih četiri govore o tome! (28, sg)

65

Viñenja teme variraju od serije o četiri uspešne, slobodne žene u Njujorku, preko muško-ženskih odnosa uopšte, do seksualnog osloboñenja žena i seksa kao zadovoljstva po sebi. Upitane da li je seks u fokusu, učesnice konkretizuju mesto teme seksa u okviru serije. Prema jednoj učesnici, serija uopšte nije o seksu, već je on istaknut kao tema samo da bi se gledalište zaintrigiralo. Ponavlja se mišljenje koje sužava temu seksa na seksualno osloboñenje žena kao predmet serije, a pominje se i otvaranje tabua kao još jedna odrednica teme seksa. Mišljenja se grupišu oko viñenja da serija jeste o seksu, ali ne isključivo. (J.O.): – ″Seks zauzima veliki deo serije, ali se inače i drugi odnosi provlače u svim sferama. Po meni nije reč samo o seksu, jer je to toliko isprepleteno u životu, da ne može da bude samo o seksu.″ Pozivajući se na izjavu Samante u seriji: – ″Po prvi put u istoriji Menhetna dešava se da žene imaju jednako moći i novca kao muškarci, plus luksuz tretiranja muškarca kao seksualnog objekta″, deo učesnica misli da serija postavlja pitanje kako se jedna vrsta ekonomske i društvene moći prenosi i na seksualne odnose. Niz odgovora sa ovog stanovišta vidi temu seksa u seriji u relaciji sa drugim društvenim odnosima, i rezimira da je moguća tema serije društveni odnos prema seksu. Kao motive koji se unutar ove teme najčešće pojavljuju u seriji, učesnice će u razgovoru odrediti: seks i moć, seks i samački status i govor o seksualnosti.

66

Zašto, kako, ko gleda seriju?

Predubeñenja i očekivanja od serije postojala su pre gledanja i formirana su prema učesnicama, ili reklamom, ili komentarima prijatelja. Neke od njih se sećaju da su čule sledeće atribute o seriji: popularna, duhovita, interesantna, drugačija. Očekivanja izazvana reklamom kreću se od reakcije (K): Aha, ovo je nešto interesantno, što je gledanje i potvrdilo, do razočaranja (G): Ja sam možda očekivala nešto mnogo oštrije i agresivnije, a ova je priča u stvari naivna. Umesto urbane i glamurozne serije, kakvu je očekivala jedna učesnica, odgledala je seriju koja se više bavi društvenim problemima, ali je to razilaženje nije razočaralo. O navikama gledanja neke učesnice kažu:

J.J.: – …imam čak i ritual, ona doñe kod mene pre nego što izañemo napolje, odgledamo tu epizodu uz koktelčić i tek onda izañemo... ili se propuštena epizoda prepričava. Daju se i opisi gledanja: B.D.: – O, da! Ludilo totalno. Gde je Zverka, ko je sa Zverkom, da li su se, da li nisu… gleda i moja mama koja ima 55 godina i uživa u tome. To i jeste neki mali prostor gde žene izañu sa nekim svojim intimnim potrebama, da razgovaraju o tim temama. Ja nikada do sada na TV-u nisam videla da je to urañeno na ovaj način. (25, pg)

Većem delu grupe serija se dopada zbog humora, brzine, načina na koji one o svemu razgovaraju i prepoznavanja situacija iz svog okruženja u seriji. Učesnice kojima se serija ne dopada, uglavnom kao razlog navode klizanje u rodne konvencije serije koja ima pretenzije da predstavlja iskustva četiri uspešne, emancipovane žene i da u tom smislu deluju oslobañajuće. J.O.: – Meni se dopala prva epizoda, moram da priznam. Dopala mi se baš zato što je brza, sažeta i duhovita, što uvek ima nekog podteksta i nekih detalja, koje ja lično nalazim u svom okruženju. Iako je Beograd jedan mali grad, ja sam sebe zatekla da sa svojim prijateljicama pričam na jedan vrlo sličan način, i to se dešava isključivo u ženskom društvu. G.K: – Prva epizoda koju sam odgledala meni je bila bezvezna i dalje nisam gledala. Onda sam posle nekog vremena pomislila da se možda popravila, kad je već toliki ljudi gledaju, tako da sada odgledam ponekad, kad baš imam vremena. Ne mogu da kažem da sam našla razloga za oduševljenje. Ja ne mislim da je to priča o osloboñenim ženama koje uživaju u seksu. Mi vidimo četiri uspešne žene kojima nešto nedostaje u životu; a šta je to? Pa to je taj idealni partner. Ne vidim da ih je to menjanje partnera usrećilo.

Nadovezujući se na temu gledanja, učesnice se izjašnjavaju i o publici, ko gleda seriju u njihovom okruženju i šta one misle kojoj publici se serija obraća. Jedan deo odgovora publiku iz okruženja odreñuje sledećim rečima: moje vršnjakinje, sve moje

67

drugarice, mlaña i obrazovanija ženska publika. Nekoliko njih se slažu da serija čije četiri junakinje imaju trideset i nešto godina zapravo više korespondira sa mlañim devojkama i da je to publika kojoj se serija obraća. Dve učesnice tu generaciju odreñuju kao teen do kasnih dvadesetih. (I, M) M.S.: – Mislim da je serija tako smišljena da upravo šalje poruku nekoj generaciji koja tek treba da uñe u samostalan život. (39, sg) G.K.: – Serija je namenjena devojkama… Znači one koje zamišljaju da će biti samostalne, emancipovane žene i da ce trošiti muškarce, kupovati cipele od 400$…kad budem imala 35 godina, ja ću subotom da doručkujem sa drugaricama…

Kao i u slučaju pitanja o temi serije, postoji prvi krug asocijacija, a zatim širenje odgovora. Učesnice obično prvo pominju žensku publiku, a zatim razgovaraju o muškarcima, njihovim poznanicima, prijateljima, deci, roditeljima koji gledaju seriju. J.J.: – ...Moja majka i njene prijateljice bi možda rado gledale, ali one u to doba nešto rade u kući, pa je ona sva srećna kada neki put nešto uhvati... J.B.: – Volim da gledam, i gledam sa ćerkom i sinom, i mogu da kažem da ceo drugi razred V beogradske gimnazije svakog dana obavezno komentariše posebno Samantine doživljaje. Ona im je omiljeni lik...

Učesnice, čiji su roditelji stariji (preko 60 godina), pominjale su i njihove reakcije – od šokiranosti, preko dosade, dok je jedina čijim je roditeljima serija zabavna, to objasnila njihovom otvorenošću i savremenošću (J, I, M). Neke su imale ideju da bi moguća publika serije mogli da budu mladi, urbani ljudi, ali su u svom okruženju našle da upravo ta grupa ima ciničan odnos prema seriji. (O) Prema njima ne postoji odreñena publika – različiti ljudi gledaju seriju. Tokom ovih razgovora sakupio se i priličan niz sećanja učesnica na različite muške komentare o seriji iz kojih se može videti i percepcija učesnica fokus grupe o odnosu muškaraca prema seriji. J.J.: – Jedan moj prijatelj je rekao jednu veoma zanimljivu rečenicu kojom je hteo da ilustruje kako je on emancipovan: “Ja sam se veoma trudio da odgledam tu epizodu, ali jednostavno mi nije išlo”. Opet, jedan je stidljivo rekao “pa i ja gledam”, smatrajući da time demonstrira svoju žensku stranu, a treći da mu je serija veoma duhovita. Mislim da je baš zbog tog humora ona dostupnija muškoj publici. J.J.: – Meni je jedan drug rekao da njih četiri čine savršenu ženu... J.O.: – Muški poznanici su nekako ″ma da OK, ali to je ipak ženska serija, nije za muškarce″. U stvari uopšte ne znam da li gledaju, znam samo njihovu reakciju na nju.

68

O.M.: – …onda odjednom otkrivam da moj muž počinje da me podstiče da gledam Seks i grad. U stvari bi on gledao, a neće da prizna da bi da gleda. Meni je to bilo mnogo smešno. Kaže 'evo počinje ti, jel' gledaš'?

Tokom razgovora problematizovalo se i pitanje medijske kuće koja prikazuje seriju: koliko logo TV koji stoji u gornjem uglu utiče na naš doživljaj i percepciju onoga što gledamo i da li je TV B92 „prirodno“ mesto za ovu seriju, odnosno da li serija odgovara koncepciji te televizije i njenoj publici? Ova diskusija pokazuje i kako učesnice fokus grupe generalno vide medijski prostor u Srbiji. Javile su se „tri struje“: jedan deo njih smatrao je da serija odgovara informativnom i kulturnom programu B92, druge su smatrale da se može uklopiti u ovu ali i u koncepciju TV Pink, a treća struja ne vidi seriju toliko specificnom da bi mogla da se prikazuje samo na jednoj stanici i mogu da je zamisle i na ostalim televizijama.

One koje B92 vide kao prirodno mesto za prikazivanje ove serije, navode i ostale serije koje su gledale na ovoj televiziji (Živeti svoj život, Toplo hladno, itd) koje se bave sličnom tematikom kao i Seks i grad, i u takvom izboru vide programsku koncepciju B92. Te serije su slične po tome što otvaraju pitanja homoseksualnosti, opšte pitanje odnosa izmeñu muškaraca i žena, socijalizacije, likovi su sličnog godišta itd. J.O.: – Da, mislim da je B92 prirodno mesto za ovu seriju i ne mogu da je zamislim ni na jednoj drugoj televiziji. Naravno da B92 ima svoje patrijarhalne momente, ali opet ako se uzme u obizir u kom mi okruženju živimo i šta gledamo, po meni ipak tu može da doñe do prodora i neke drugačije misli.

Prema drugoj učesnici, programska koncepcija B92 je prozapadna i utoliko što serija prikazuje zapadne, savremene žene, ona se uklapa u ovu televiziju.

Nekoliko učesnica izdvaja i Pink kao televiziju na kojoj bi se ova serija podjednako

dobro uklapala kao i na B92. Kao razloge za to navode popularnost, skupoću, glamur, ikonografiju serije. J.J.: – Ta serija je statusni simbol za televizije. Ona koja je došla do nje, veoma je srećna, jer je došla do najuglednije serije. Ne verujem da razmišljaju programski, pa čak mislim da se ni B92 nije rukovodila programski, već čisto da pokaže da i oni materijalno i dalje dobro stoje. S.M.: – Ali pre tri meseca su ovde tukli homoseksualce. Prema tome, zašto mislite da bi jedna televizija koja računa na masovnu popularnost emitovala jednu seriju u kojoj su homoseksualci svačiji ljubimci? J.J.: – Imamo i na Pinku takve filmove. S.M.: – Pink! Ovde je najčešće pomenut Pink.

Treća struja ne misli da serija posebno odgovara nekoj televiziji, vide je i na Studiju B, Trećem kanalu... ali iz različitih razloga. Dok neke smatraju da televizije i nemaju neku programsku koncepciju pri biranju serija, jedna od učesnica je razlog videla u uniformisanosti medijskih kuća u Srbiji.

69

M.: – Ja bih, recimo, mogla tu seriju da zamislim i na Studiju B ili na BK. Televizije su počele jako da nam liče jedna na drugu. Sve se polako modifikuju i pokušavaju da liče na nešto što je svetski trend u televiziji. Informativni programi su maltene svuda isti. Prosto liče jedna na drugu, i po programskim šemama i po onome što žele da poruče, jer svi sada žele da budu svetske televizije. Od svih televizija na kojima može da zamisli ovu seriju, ova učesnica izuzima jedino Pink, i misli da na toj stanici ne idu serije sa ovakvom i ovako upakovanom porukom. Koje su to poruke koje ova serija šalje, biće dalji predmet slaganja i neslaganja u kontekstu onoga što je grupa videla kao tri glavne teme serije: seks i moć, seks i samački status i govor o seksualnosti.

Seks i moć

Prema većini učesnica, serija često predstavlja seksualnost u kontekstu odnosa moći. Prikazujući život četiri ekonomski samostalne i uspešne žene u Njujorku koje mogu da kažu…

Keri: ″Žene u Njujorku odustaju od ljubavi i okreću se ka moći″, na šta Samanta

kaže: ″Kome to treba, pravi čovek je iluzija″, dok se jedino Šarlot pita: ″Zar da odustanem od ljubavi?″ Serija, prema fokus grupi, postavlja pitanje da li je socijalni status izrodio mogućnost da vi svoj seksualni apetit prepoznate i definišete, da li i kako materijalna strana u životu uslovljava odluke u odnosu na sopstvenu seksualnost… ″…Sada kad to ženi ne treba, kad ona može da izdržava porodicu i nije joj potrebna stara funkcija muškarca, ona slučajno prepoznaje da bi od muškarca htela vezu koja donosi redovne orgazme…″(S)

Ova se tema varira kroz četiri različita lika, od konvencionalne Šarlot do Samante koja je predstavljena kako tretira seks ″kao muškarci″, od konvencije idealnog partnera do seksa bez emocija i ženskog vezivanja. Deo grupe se slaže da u seriji odreñen način života i društveni status otvaraju jedan repertoar mogućnosti za drugačiji odnos četiri junakinje prema seksu, ali neke od njih problematizuju ovu poentu dovodeći je u vezu sa svojim okruženjem, siromaštvom i socijalnim razlikama uopšte. J.B.: – Htela sam da kažem nešto o poreñenju načina života... koji ovde dvadesetogodišnjak ima svoj stan? Način života nije isti, nemamo uslova da možemo da vodimo takav život… Ta materijalna strana u životu i sve te teškoće dosta doprinose tome da čovek ne može da se opusti i ne može to sve tako da prihvata.

70

O.M.: – Meni je lično zasmetalo što je radnja stavljena u tako glamurozan okvir. Shvatam da je ekonomska nezavisnost podloga za mogućnost da se donose neke samostalne odluke u odnosu na sopstvenu seksualnost, ali mi se nije dopalo, pošto mi

kusija više vodila na nivou finansijskih mogućnosti, izlazaka, nego oko osnovnog pitanja – mogu li žene da dožive seks kao gimnastiku, i šta im je potrebno da bi to postigle? One navode primer iz dnevne štampe: B.D.: – Izašao je članak u Danasu, mislim da ga je pisao Zoran Panović, baš o seriji Seks i grad. Tipična muška reakcija ″šta će Srbiji ta serija gde četiri fufetine koje ne znaju šta će da rade s parama, koje ne znaju šta će od seksa, ludila, kokaina″, pa onda miksuje sa delovima iz knjige, pa spominje kako je u knjizi Keri čak i narkomanka, ona je potpuno pogrešno predstavljena Jedna nebuloza, potpuno neverovatna reakcija. Kaže ″zar mi sad na osnovu toga treba da zaključimo da u Beogradu postoje Miranda i Samanta″.

Na ovu diskusiju nadovezuje se i zapažanje da junakinje serije o seksu često govore kao o simbolu moći. One koriste tu moć, stalno je tu neka moć prisutna, ″ja osećam moć posle toga″. Motiv seksa kao simbola moći u seriji odnosi se u daljem razgovoru grupe i na moć ženske seksualnosti, i na uživanje u seksu bez emocija kao jednom izvoru moći za junakinje, i na seks kao dobro u procesu razmene sa drugim dobrima, novcem itd. Poslednji vid ove teme javlja se i u epizodi o plaćenom seksu koju su učesnice zajedno gledale, u kojoj Keri neočekivano nalazi 1000 $ na jastuku posle noći provedene sa francuskim arhitektom. U kontekstu priče o plaćenom seksu u ovoj epizodi, neke od učesnica razmatraju kako se tema prostitucije i braka u njoj obrañuju. O.M.: – Meni je bila najinteresantnija priča o plaćenom seksu. Seksu koji je definisan kao prostitucija. Ali u ovim klasnim funkcijama. Znači nešto što bismo u svakom drugom pogledu mogli da nazovemo prostitucijom tu se negde zaustavlja sa sklapanjem braka. Ona kao ne želi da se prostituiše, i zato se distancira.

nikada nećemo biti tako glamurozne, pretpostavljam, što ispada da druge žene nemaju pravo na emancipaciju. Što nisu uzete neke četiri različite žene, recimo, drugarice iz gimnazije koje su imale različite uslove. Ovde su sve postale isto. Druge učesnice identifikuju ovakav pristup seriji kao jednu od dominantnih kritika serije u Srbiji i smeta im to što se dis-

71

M.S.: – Ne, kada je srela svoju italijansku prijateljicu u Balzaku i osmotrila sve one face s novcem, pomislila je: mogla bih da imam bogatog muža, putovanja, još bogatiji razvod, dakle, mogla bih na to da pristanem direktnom razmenom dobara.

Na pitanje šta se razmenjuje sklapanjem braka u kontekstu gore pomenute situacije, ova učesnica odgovara da taj muškarac novcem dobija ženu koja ide uz njegov status. Prema drugim učesnicama ova epizoda i teza o razmeni seksa i novca kao različitih vrsta moći i dobara nudi i sledeći ugao posmatranja: Ako su žene u stanju da seks doživljavaju i upražnjavaju potpuno nezavisno od emocija, ukoliko su u stanju da eksperimentišu sa raznim stvarima i svojim identitetom, zašto ne bi svoje telo smatrale dobrom koje se može razmeniti za neko drugo dobro koje im je trenutno potrebno.

Ova tema podstakla je i komentare o muškim i ženskim pozicijama u neposrednom okruženju učesnica. S.M.: – Zašto je kod uspešnih muškaraca ta moć tako seksi? Zašto Panić može da se oženi ženom toliko mlañom od sebe? Zaista, znate li nekog uspešnog muškarca koji ima problem neprivlačnosti? Znate li nekog muškarca koji je bogat ili moćan a da ima problem u uspostavljanju veze sa bilo kojom ženom kakvu poželi, od manekenke do bilo koga? K.J.: – Oni koriste žene za sve što im treba, za supruge, ljubavnice… J.J.: – Mislim da bi bilo jako tužno u ovoj sredini, ako bih izlazila s dečkom koji je četiri godine mlañi od mene. S.M.: – Zašto je to tužno?! Ovo pitanje – ako primeri uspešnih muškaraca pokazuju da je uspeh seksi, da li to važi i za žene, i kako je to predstavljeno u seriji – podelilo je grupu po osnovnoj liniji neslaganja: da li junakinje serije izlaze iz rodnih konvencija, varirajući četiri različita pristupa svakoj temi, ili uprkos svoj različitosti, ipak sve završavaju u istoj konvenciji? Struja kritična prema seriji naglašava situacije u kojima se one prikazuju kao nespretne, nesrećne, nemoćne, koje vide kao klizanje u konvenciju `uspešna, ali nesrećna žena`, dok prva opcija te situacije ne vidi kao podrivanje junakinja već kao demistifikaciju ideala. Po ovom pitanju postoje polarizovani stavovi, ali je veliki deo grupe ambivalentan i preispituje: da li su one nespretne i nesretne zato što pokušavaju da ostvare ‘ideal', odnosno rodnu normu ili su jednostavno ljudska bića od krvi i mesa koja zapravo žive sa svim saplitanjima, ispuštanjem gasova... Da li serija uspešne žene prikazuje kao nespretne u romantičnim susretima, podržavajući tako seksipil nemoći za žene, ili prikazuje četiri žene koje se nose sa svojim pehovima i manama? K.J.: – Pa to je stvar pristupa, različitog pristupa. To su četiri pristupa, četiri različite žene, to je recimo nešto što je meni zasmetalo, njih četiri koje su baš toliko različite, a

72

u stvari suštinski navode neke iste stvari. Samanta je, recimo, predstavljena kako tretira seks ″kao muškarci″, a onda u jednoj sceni kada njoj partner kaže ″Ne možeš da ostaneš večeras ovde, moraćeš da kreneš kući, sutra rano ustajem″ kadar pokazuje njeno lice i oči i vidi se da njoj baš nije svejedno.

ili ta potreba da se bude apsolutno savršena. One svašta sebi dozvoljavaju, da padnu, da se sapletu. Da se to desi, a da to ipak ne bude nemoć, da ne bude šokantno. Znate ono kada se probudite ujutru pa ne kažete ″Jao, radila sam juče to i to i propale su mi sve šanse″ nego to je nešto s čim se živi. Ova podela u grupi i povod za raspravu zadržaće se i u razgovoru o sledećoj bitnoj temi serije.

Seks i samački status

Povod za razgovor o temi seks i samački status u seriji, bila je i jedna od epizoda koju je grupa zajedno gledala. U njoj, Keri slavi 35 roñendan i tada prijatelji ne uspevaju da nañu restoran u kome ih ona čeka, tada se slabo ko javlja na telefon… i ne zna se hoće li se Zverka pojaviti ili ne… U okviru roñendanske situacije razvija se tema samaca i samkinja i dodatno varira kroz druge likove… Mirandu koju na žurci, pri

I.K.: – Po meni je problem što se kroz epizode provlači jedna situacija koja se vidi u uvodnoj špici. To što je Keri strašno glamurozna, obučena je predivno, ide ulicom i onda je isprska blato od automobila, onda ona to pogleda i vidi da je u blatu i na autobusu vidi svoju sliku na kojoj je glamurozna. Ta ideja se provlači da one ostaju same sa sobom u svemu tome, da nisu baš neke definitivne pobednice. G.K.: – Keri ne samo što je ispustila te prezervative, ako ste primetili ona je posle toga, posrnula na ulici. I kad god se ona i Zverka sreću ona je u nekim situacijama kada ispoljava nemoć (kada su se sreli na žurci, neko ju je gurnuo). S.M.: – Meni se učinilo da je još jedan demistifikujući aspekt, činjenica da se one pojavljuju sve tako glamurozne u čitavom nizu nespretnih uloga u kojima se apostrofira nemoć, demistifikuje taj ideal

73

slučajnom susretu na ulici itd., čeka jedno te isto pitanje: ″A ima li neko poseban u tvom životu?″, Šarlot, sa nedaćom kako pomiriti brak, idealnog partnera i njegovu preranu ejakulaciju, i Samantu, krajnje nezainteresovanu za duhovne kvalitete zgodnog sveštenika. Rešenja u ovoj epizodi izazivaju različita viñenja srodne duše Keri: Zverka ili njene tri drugarice…

Na početku ovog razgovora učesnice su odredile leksikon najfrekventnijih reči,

pojmova, ideja koje se vezuju uz status same osobe u toj epizodi: izlasci, usamljenost, samodovoljna osoba, srodna duša, pitanja – da li izlaziš sa nekim, da li postoji neko poseban u tvom životu, izopštenost – odnos udatih i oženjenih prema samcima, starost, strah od starosti, oglasi, klubovi – samac ili samkinja treba dobro da se zabavlja, mačka – prisustvo bilo kog drugog bića itd. Status samaca u odnosu na one sa partnerima definiše se na sledeći način: D.M.: – Da li su celovite one osobe koje žive same, nemaju partnera? (27, ng) J.J.: – Neka neprijatnost i nelagodnost u društvu onih koji su udati, oženjeni, kao da nisu postigli ono što se od njih očekuje. K.S.: – Starost kao podsećanje na samački status i strah da će biti sve manje prilika da se on ukine. Strah da će ostariti same, što je jedan od jačih strahova društva. (26, rg)

U okviru teme seks i samački status, grupa je u ovoj epizodi prepoznala tri

podteme: društveni odnos prema samcima, mit o srodnoj duši, i poreñenje stalne veze i samačkog života. Kada je reč o društvenom odnosu prema samcima, serija prikazuje situacije pritiska na samce: u susretima sa udatima, oženjenima koji stalno zapitkuju ‘ima li nekog posebnog u tvom životu?”, pri kupovini stana kada u formularu 15 puta treba pisati neudata, slušati priče kako će mačka da joj pojede lice kao prethodnoj usedelici koja je živela tu i vaditi iz sandučeta reklamne papiriće upućene na ″Draga samice″. Prema nekim učesnicama taj pritisak je još teži kod nas i takve osobe se optužuju da nešto sa njima nije u redu.

O.M.: – Čuveno pitanje ″Kad ćeš da se ženiš? Kad ćeš da se udaš?″

74

M.S.: – Mislim da ovde uvek postoji nota optuživanja onoga ko ima već dovoljno godina da ima razvijenu porodicu, a sam je ili je sama.

Prema jednoj učesnici, bitna razlika izmeñu tretmana samačkog statusa u seriji i njenom okruženju, jeste u tome što se ovde samaštvo smatra samo kao privremeni status. Uopšte se ne uzima kao mogućnost da neko može to da izabere i da tako živi. Nego je to samo privremeno dok se ne nañe nešto. Dok se u seriji ipak ravnomerno sa tom idejom pominje mogućnost da one to imaju kao izbor (I). Druge učesnice se slažu da se u našoj sredini ne ohrabruje rano osamostaljivanje. Istovremeno sa pritiskom na samkinje, samce da se udaju, ožene... K.S.: – Ovde su porodice jako zaštitnički raspoložene i ne ohrabruje se neka vrsta samostalnosti deteta, ide se ka tome da bi deca što duže trebalo da budu u nekom statusu deteta, što podrazumeva da se ne pravi samostalna porodica. O.M.: – Obično se iz jedne porodice, kod nas, odmah prelazi u drugu.

Prema mišljenju ovih sagovornica, odnos prema samačkom životu je ambivalentniji u seriji, i on se dopušta i kao lični izbor, a ne samo kao privremeno stanje tokom traženja stalnog partnera.

Kao još jedan vid pritiska na samce u ovoj epizodi grupa identifikuje i mit o „srodnoj

duši". Učesnice su se polarizovale oko pitanja: da li se u seriji kroz potragu za stalnim partnerom preispituje čitav taj koncept, istražuje ta društvena konvencija, prekida sa njom ili se ona uopšte ne preispituje, već je junakinje potvrñuju? Prema jednom delu grupe, poenta ove epizode je da srodne duše mogu biti i njih četiri kao prijateljice, dok za druge serija završava potragom za idealnim partnerom.

S.M.: – Šta mislite, da li je moguće da one razmišljaju o toj društvenoj konvenciji, pa je prosto odbacuju? A.T.: – Pa da, to se periodično u seriji postavlja kao pitanje i na neki način se rešava. Ja sam tako shvatila ovu epizodu, da se to razrešilo. S.M.: – Kako? A.T.: – Pa da ne mora uvek da znači da je srodna duša u muškoj osobi. G.: – U stvari imam utisak da su oni tim puštanjem crvenih balona hteli da poruče sledeće: ″Puštam te da ideš, nema problema″. Ali ne znam da li nekoga time uspevaju da prevare. Od prve epizode stvarno imam utisak da one čekaju svog princa na belom konju. Pa evo i Zverka, kako se on uvek pojavljuje kao moderni princ na belom konju. K.S.: – To je u stvari jedan mali, fini, perfidni dramaturški potez kojim se pravi stara, dobra struktura deus ex machina...

75

S.M.: – Pa zar ga nije ona zvala? K.S.: – Da, ali on nije morao da se pojavi. Ali se pojavio tu i na tom mestu gde je trebalo, i posle toga se zaključuje kao ″pih, to ništa ne znači″. I.K.: – Pa to je jedina uteha u seriji, to njegovo pojavljivanje nam je jedino donelo olakšanje u celoj epizodi. G.K.: – Pa da, upravo je u tome stvar. Zašto njegovo pojavljivanje, kada je upravo pre toga našla tri srodne duše u svojim drugaricama? K.J.: – Kada ju je pitao ″kakav si imala dan″, ona mu je odgovorila da je bio fantastičan. Zašto mu nije rekla da nije bilo tako? I.K.: – Meni se čini da je u seriji problem prividno jednostavan, a da je zapravo daleko komplikovaniji. U stvari uopšte nije jasno zašto one ne mogu da nañu partnera. One istovremeno imaju tu samosvest, ali s druge strane traže partnera. Meni je to prirodno i nije mi to toliko sporno. S.M.: – To što one hoće da budu sa nekim je prirodno i nije strašno i nije razlog da kažete da je serija klizanje u konvenciju. Istovremeno, Šarlot je imala bračnu vezu, a ona ne radi, tako da nije to njima cilj. Nisu one tako nemoćne da to ne mogu da shvate da to nije baš tako. K.S.: – Meni su one jako tužne, pa sam i prestala da gledam seriju. I.K.: – Mislim da su one povremeno osećaju jadno, ali da to nije poenta. S.M.: – Pa, izvini, da li se svi ovde osećaju ″haj″ sve vreme? A.T.: – Pa ja se slažem, nemojte da očekujete ženske super - heroje. Ne bih da se razbije šablon po tu cenu da stvorimo nerealne likove.

Jedan pol ove rasprave vidi seriju kao niz klizanja u rodne konvencije `potrage za princem`, `uspešne, a nezadovoljne žene`, `ženskog nedostatka idealnog partnera` itd. Prema jednoj od učesnica društveni šablon idealnog partnera je toliko nametan da ne veruje da je moguće odbraniti se od njega. Za nju poenta da su junakinje u toj epizodi našle srodnu dušu jedne u drugima izgleda kao tešenje, a one i dalje osećaju nedostatak srodne duše, muškarca, idealnog partnera.

76

brak se preispituje kroz razne likove i situacije, a pre svega kroz Šarlot, jedinu koja je meñu njima udata. S.M.: – A šta je bilo u ovoj epizodi. Ja vas samo podsećam. Šta je rekla Šarlot: ″Ja sam mislila da je Trej moja ″srodna duša″, ali ne verujem da bi mi ″srodna duša″ ovo uradila″. Nadovezujući se na bračnu situaciju Šarlot, kao potencijalno podrivanje koncepta stalne veze kao cilja junakinja, učesnice navode još neke pro-samačke momente u seriji koji postavljaju pitanje šta bi sve stalna veza donela. A.T.: – Sećam se jedne epizode koja je baš u korist samačkog života, kada one idu u posetu jednoj drugarici koja je u drugom stanju, i u početku je drugarica presrećna što se konačno smirila, a bila je poznata kao devojka koja je ludovala na žurkama, i epizoda na kraju završava tako što je ta drugarica zapravo očajna što nema više taj samački život. S.M.: – Očajna?

A.T.: – Da, očajna. I priča im o tome kako ih treba upozoriti na vreme o onome šta ih čeka, jer nju niko nije upozorio. K.J.: – Ta epizoda se završava tako što je ona u poodmakloj trudnoći i hoće da ide sa Keri na žurku i tamo se ponaša isto kao što se ponašala, penje se na stolicu i počinje striptiz, i odjednom je svi gledaju drugačije i ona shvata »aha, moj život se promenio«. Što je društvena konvencija, ona je trudna, znači gotovo.

Brak se prema ovom mišljenju ne prikazuje kao nešto privlačno, već se pre demistifikuje. Likovi variraju tu konvenciju, zato što im njihovo iskustvo od 35 godina pruža dokaze da nema onoga za šta su se one od rane adolescencije pripremale. Probleme koje likovi u ovoj seriji imaju, ovaj deo grupe ne vidi u ključu konvencije ženskog nedostatka idealnog partnera, već kao realne situacije u kojima one imaju dileme, konflikte sa samima sobom, i sa kojima se one nose, bore: sa različitim

G.K: – I sada, da ja mogu sa 35 godina da kažem ″e, ja u to neću da verujem″, pitanje je koliko bih ja to sebi zaista mogla da naredim. I pitanje je koliko ja sa 35 godina mogu da se utešim tako što kažem ″da vi ste mi 'srodne duše', sve vreme ste mi tu″. Da je to moguće, ta rupa ne bi uopšte postojala, da su one stvarno zadovoljne i ispunile tu rupu. Ja sam prosto u raskoraku izmeñu onoga šta one govore i onoga što se meni čini stvarnim. Struja koja se ne slaže da je ovo epizoda o ″čekanju princa″, vidi junakinje serije kao žene čije iskustvo dovodi tu konvenciju u pitanje. Prema njima, stalna veza, odnosno

77

tipovima odnosa, veza, prednostima i manama samačkog života, željom za idealnim partnerom, odnosom izmeñu njihovog iskustva i konvencija. One probaju i traže, i ne prihvataju tek tako. Za ove učesnice, epizoda nudi:

I.K.:– … smeli koncept, a to je razdvajanje emocionalne vezanosti sa srodnom dušom i fizičkog seksualnog zadovoljstva, što je inače predviñeno da za ženu bude spojeno u jednoj osobi, u jednom partneru. Traganje za fizičkim zadovoljstvom putem seksa, potpuno odvojeno od traganja za kompletnim emotivnim partnerom, predstavlja novi momenat u ovoj seriji u odnosu na inače tradicionalno žensko vaspitanje. To je za muškarce normalno, a ovime vi legitimizujete ženski promiskuitet...

Na ovaj način serija prikazuje drugačiji doživljaj srodne duše, jer to za junakinje

prema ovim mišljenjima, predstavlja njihovo meñusobno prijateljstvo. Prikazujući njihovo prijateljstvo kao mali forum kroz koji sve prolazi, kao jedino trajno u njihovim životima, a različite veze sa muškarcima kao privremene, serija odstupa od konvencije srodne duše kao jedinstva emocija i seksa u muškarcu za žene. S.M.: – Možda one stvarno stiču neko zadovoljstvo iz svog druženja, sa tim svojim redovnim viñenjima, jer je to njihova jedina konstanta. Imaju zahtevan poslovni život, čitav niz visokih standarda, koje moraju da ispune, imaju povremene muškarce. One možda ni nemaju vremena za razvijene odnose sa drugom sa ćoška – imaju life style koji to ne može da podnese.

78

Komentarišući ovakvo viñenje teme srodne duše, jedna učesnica upućuje na način na koji serija odreñuje polje mogućeg iščitavanja, to jest njegove pretpostavke. Serija prikazuje svedenu situaciju četiri drugarice i njihove povremene veze, i kako mi prepoznajemo tu vrstu redukcije, način na koji tumačimo i čitamo tu seriju može da ima dva različita stanovišta. Da one ili ne uspevaju da se oslobode konvencija ili da ih stalno propituju. Prema njoj serija pravi jednu vrstu rama u kojem se likovi ponašaju i grade odnose, u kome su one isečene, kao što su isečene i mnoge muške serije, znači da nema onog drugog. K.S.: – Stvar i jeste u tome da ona, zapravo ni jedna od njih četiri, bar koliko sam ja uspela da ih shvatim, nema muškog prijatelja, ili muškarca s kojim sarañuje. Mogli bismo ovo da posmatramo i kao stvaranje neke vrste ženske komune. Ne kažem da je to loše, ali hoću da ukažem na to da su one neka vrsta izdvojenog sveta. One s muškarcima komuniciraju kroz seks i zaljubljenost, ali sa njima ne grade odnos poverenja. One nemaju poverenja u muškarca. Jedna je predatorka (Samanta), Miranda apsolutno nema poverenja u muškarce, a Keri je tu negde na pola puta. U stvari je čudno zašto one ne mogu da komuniciraju, ako se isključi ljubav, sa muškim svetom. To je priča o viskorazvijenom američkom ili zapadnom feminizmu, šta je on doneo ili nije doneo, jer je ta serija ideološki pravljena po tim postulatima. S.M.: – Da li viñate vi takve žene? Takve, kvalitetne, obrazovane, uspešne i same žene. Imate li takvih prijateljica? Mnoge u glas: Imamo. S.M.: – Imate li takvih muških prijatelja, kvalitetnih koji su sami? Mnoge u glas: Da, imamo. S.M.: – Do koliko godina? K.S.: – Izmeñu 23 i 27. O.M.: – U četrdesetim. S.M.: – Ja imam jako puno, imam 10 prijateljica, ne bih znala da vam kažem da li su pametnije, interesantnije, obrazovanije ili uspešnije i nijedna godinama nema vezu. A nemam ni jednog takvog prijatelja koji je zgodan, pametan, šarmantan, obrazovan, negovan, finih manira i da je neoženjen. U svakoj generacijskoj grupi je sve veća nesrazmera, možda u tome ima neke sličnosti sa Amerikom.

Govor o seksualnosti

Govoreći zašto gledaju seriju, veliki broj učesnica navodi da im je zanimljiv način na koji one razgovaraju o svemu, transparentnost u govoru o seksu: one govore o tome. Serija prema njima pokreće neke teme koje su možda tabui, o kojima se retko govori u društvu, meñu prijateljima, partnerima, u popularnim serijama… Način govora o seksualnosti kao treće bitno obeležje serije upućuje grupu na pitanje da li u poruci ove serije postoji nešto detabuizirajuće, oslobañajuće, što pomiče granice prihvatljivog govora o seksualnosti, kako javnog, tako i privatnog. Uz razgovor o temama koje serija tematizuje, a koje nisu prisutne u javnom govoru – kao što je masturbacija žena,

79

orgazam, ovulacija i nivo seksualnosti itd. – paralelno teče poreñenje govora u seriji i u našoj sredini. Da li i kako mi razgovaramo sa svojim drugaricama, da li je ovde to uobičajen način komunikacije meñu ženama, izmeñu majke i ćerke, kao i da li je to normalan deo javnog govora, kulture. Osim tabua i poreñenja govora o seksualnosti u seriji i privatnoj i javnoj sferi u našem okruženju, treća tema fokus grupe bilo je i pitanje strategije ove serije kao duhovite, neobavezujuće, lepršave forme govora i njene efikasnosti u prevoñenju tabua u normalnu zonu.

Mišljenja učesnica su bila podeljena oko pitanja da li žene ovde imaju kulturu

negovanja odnosa sa prijateljicama u kojima razgovaraju o svemu. Tim povodom izjave variraju od:

A.T.: – …s mojom drugaricom, sećam se, kada smo ulazile u sve to samo smo o tome i pričale, a onda su odjednom tokom godina te priče potpuno presušile. Ja sam to primetila, ne znam zašto je to tako. Do – K.J.: – …imam drugarice sa kojima pričam na taj način, možda nije svaka voljna na isti način da priča, ali kada se skupimo nas četiri, onda razgovaramo; K.S.: – ..pa ja teško da imam tabue, ali verovatno svako ima svoje.

Neke učesnice vide seriju kao povod ″da se malo slobodnije o tome govori u njihovom okruženju, jer ljudi gledaju tu seriju, potaknuti su njome… Mnogi problemi koji se pojave u njoj pojave se i u razgovorima sa mojom drugaricom, pa će možda i ta tema doći na red. Ne verujem da je to neki šok, ali definitivno može da stvori neku rupicu za pomak″ (J.O.). Serija funkcioniše kao povod za različita raspoloženja meñu gledaocima. Kod jedne učesnice zajedničko gledanje serije podstiče na komunikaciju ili izaziva inhibicije u zavisnosti od toga sa kim se gleda, sa drugaricama ili sa porodicom. Gledanje serije sa drugaricom, sa kojom se inače priča o takvim temama, je zabavno, a gledanje scene sa analnim seksom sa petnaestogodišnjim sinom izaziva osećaj stida (O.). Druge različito odgovaraju.

J.B.: – ...Nemam običaj da sa svojim drugaricama tako razgovaram, jednostavno ne pričamo o seksu… ovde bi odmah krenule priče. Preko – J.O.: – ..mislim da je to u redu, ali mislim da u ovoj sredini to prosto nije manir, i kada imate jako bliske osobe pored sebe prosto se o nekim stvarima ne priča; I.K.: – Ponekad, sa jako bliskim prijateljicama.

80

S.M.: – Vi koje imate decu, kada gledate zajedno kome je neprijatno: vama ili njima? J.: – Pa nije ni meni, ni njima. M.S.: – Ni meni ni njima, isto. A.T.: – Ja mislim da je mojoj majci neprijatno. K.J.: – Mislim da je mojim roditeljima neprijatno, majci, ali ocu više.

Praveći poreñenje sa serijom, neke učesnice navode domaće filmove i način na koji je seks predstavljen u njima kao primere javnog govora o seksualnosti u našoj sredini. J.O.: – Kako je to tek prikazano u domaćim filmovima… to je silovanje ili polusilovanje, jedini način na koji je to prikazano. Inače je to nešto što ni slučajno ne može da izañe iz kuće.

Kao i u slučaju serije Seks i grad, i ovi filmovi podstiču na odreñene interakcije meñu gledaocima.

J.J.: – Kada sam imala negde oko 15 godina bio je onaj domaći film ″Šta se zgodi kad se ljubav rodi″. Ona je ostala trudna, pa tako nešto. Gledam ja onako, a film je grdan i odvratan, a moja majka kaže ″gledaj ovo, gledaj ovo″.

Grupa se uglavnom složila da tema seksualnosti nije deo javnog govora. Kao teme koje su tabuizirane u govoru o seksualnosti (privatnom ili javnom), izdvajaju se ženski orgazam, ovulacija i nivo seksualnosti, ženska masturbacija. I.K.: – …serija pominje da žene doživljavaju orgazam, što se predstavlja kao normalno. Meñutim, to uopšte nije normalno, prećutkuje se to pitanje, uopšte se ne smatra bitnim da li ga žene doživljavaju. Junakinje ove serije jednostavno ne priznaju seks ako nije bilo orgazma i potpuno ga lako doživljavaju, kao muškarci. A.T.: – Što se tiče tabua, postoji još jedan, a to je ženska ovulacija. Da li se tada povećava nivo seksualnosti ili ne? To sam isto primetila da se nekada u američkim serijama postavlja pitanje, dok kod nas niko ne priča o tome. Kada žene imaju povećan seksualni apetit? I baš me je iznenadilo kada je moja drugarica, koja je sama, pričala u kontekstu neke priče kako je baš ovulirala i baš joj je bio potreban muškarac. Nismo dalje nastavljale, ali recimo da je i to jedan od tabua.

Ženska masturbacija je, prema grupi, najveći tabu od svih ovih tema. Za jednu od učesnica govor o ženskoj masturbaciji u javnom prostoru u ovoj sredini, može se zamisliti samo administrativno-naučnim jezikom. Razlike u tretmanu muške i ženske masturbacije grupa vidi u tome što se muška masturbacija posmatra kao nešto normalno, faza u sazrevanju ili reprezentacija potencije, dok za žene društveni odnos prema masturbaciji deluje restriktivno – one to ili ne rade, ili ako masturbiraju nešto sa njima nije u redu. Učesnice su razgovarale o epizodi u kojoj Samanta dolazi kod svojih prijateljica, blistajući posle dva sata masturbacije, a zatim njih četiri jednim ležernim

81

tonom pričaju svaka o sebi. Budući da sve četiri tako različite žene razgovaraju kako masturbiraju, od „promiskuitetne“ Samante, sa čijim likom se to slaže, pa do „konvencionalne“ Šarlot, koja se prvo usteže, ali na kraju ipak priča, grupa kao poentu tog razgovora vidi poruku da sve one to rade.

Učesnice koje inače pričaju o seksu i tabuiziranim temama sa svojim drugaricama,

slažu se da masturbacija nije meñu njima: G.K.: – Mislim da je to tabu. Ne pričam o tome, a nijedna od mojih drugarica koje su inače vrlo otvorene i detaljne u svojim opisima, nikada nisu o tome pričale. I baš sada razmišljam kako ću sprovesti jednu anketu… To, ipak, ne važi za celu grupu. K.S.: – Moram da priznam da meni trenutno ne bi bilo šokantno. Poslednjih šest meseci sam progovorila o tome i to sa muškim prijateljima kao i sa prijateljicama, ali mislim da sam sa muškarcima čak o tome više pričala. Mada jedan deo njih nisu hetero, pa je možda i to razlog. Mislim da je to jedna od tema o kojima se inače ne progovara. K.J.: – Mislim u suštini da se ne priča toliko, ali da se priča. Ja imam par muških prijatelja koji se ponašaju prema meni kao da ja nisam tu, zato što sam stvarno krajnje otvorena prema tom pitanju i reći ću šta mislim i onda oni pričaju o tome. S.M.: – O muškoj masturbaciji? K.J.: – Da, o muškoj. O ženskoj ne, nemaju predstavu o tome. O ženskoj se opet manje priča, ali mislim da se priča. Više se priča o orgazmu nego o masturbaciji.

Prema jednoj od učesnica, ženska masturbacija je tabuizirana i drugačije tretirana od muške, ″jer je to jedan od načina na koji su žene ucenjene celom tom pričom “seks i emocije jedno bez drugog žene ne vole” i svaka od nas je, manje ili više identifikovana sa tom idejom, bilo u odnosima sa partnerom, bilo u odnosima koji bi trebalo da liče na avanturu, a u stvari je odmah posle toga seča vena″ (O.M.). Prema drugoj, to je tabu zbog opšte negativne konotacije ženske seksualnosti. Žena koja uživa u seksu, koja otvoreno izražava svoje seksualne potrebe je u razgovorima u društvu redovno u kategoriji promiskuitetna, kurva, u nekom negativnom kontekstu. M.S.: – Samim tim ženska masturbacija je nešto negativno, jer ona može da iskaže svoje zadovoljstvo i svoju potrebu samo zadovoljavajući svoga partnera. Uopšte se ne očekuje od žene da ima potrebu, da zadovolji svoju potrebu i da uživa u zadovoljenju svoje potrebe. Nego se podrazumeva da je žena ta koja, ako i uživa, uživa zato da bi muškarac imao bolji doživljaj svog užitka, kao što je i glumljenje orgazma žena u seksualnim odnosima sa muškarcima.

Kao razlog za tabuiziranost ženske masturbacije i seksualnosti, učesnice navode i

odnos prema telu uopšte, pominjući i druge tabue kao sto su razne poze, analni seks, felacio, telesne tekućine, menstruacija. Za jednu od njih, meñu najvećim tabuima je i

82

seksualnost dece. Ona sama ne može da se seti vremena kada je bila toliko mala da nije istraživala svoje telo na taj način i masturbirala, a ta seksualnost koja nije emotivne prirode se prećutkuje, kao i to da deca isto imaju orgazme. Ova učesnica povezuje tabu tela i seksualnosti sa društvenim kostruktima koje ugrañujemo u odreñene signale koje nam telo šalje, a koji su prema njoj čista telesnost (O.M.). Nadovezujući se na temu telo i društvo, prepričani delić iskustva jedne druge učesnice, donosi i novi izraz: društveni konstrukti ili znaci iz pozadine… B.D.: – Pre godinu dana prisustvovala sam radionici o polnosti. Tu su bile devojke od 17-18 godina i ja. Žena koja daje vrlo jasnu instrukciju: „Žene pipnite se za grudi“, i devojke koje slove za osloboñene i emancipovane, ne mogu to da urade. Ne mogu, jednostavno ne mogu. Meni je trebalo jako dugo vremena da se uhvatim za grudi a da mi se neki znaci ne jave iz pozadine...

Posle razgovora o različitim seksualnim tabuima, nepostojanje predaje seksualnog

znanja sa majke na kćerku, o načinu na koji se dešava seksualni život jedne žene, od toga da se objasni kako vagina izgleda pa nadalje, jedna od učesnica odreñuje kao tabu na kome se temelji patrijarhalno društvo. Upitana da li je prenošenje seksualnog znanja privatna stvar, ili bi trebalo da bude i javno, ona odgovara da ″to nedostaje i kao osloboñen razgovor u javnoj sferi i kao neka vrsta normalnog razgovora majke i ćerke″ (K.S.). Prema njenom iskustvu, čak i ako majka razgovara sa kćerkom o seksualnom životu žene, spoljašnje okruženje koje je u kontradikciji sa time, dovodi u pitanje takvu predaju seksualnog znanja. K.S.: – Ono što ja znam je da je meni moja mama kada sam imala osam godina objasnila kako dolazi do menstruacije, zato što je ona po zanimanju biolog. Meñutim, to mi ništa nije značilo, jer ga spoljašnji krug nije podržavao, da bi to meni postalo normalno, i onda se dogodilo da sam, kada sam dobila menstruaciju, mislila da umirem, uprkos sve upućenosti u hipofize, hormone i sve te stvari.

Da je razgovor o seksualnosti izmeñu majke i kćerke pre retkost, nego uobičajena stvar bar u ovoj sredini, potvrñuje i drugi komentar. J.J.: – Bilo kakva društvena tema za Srbiju je tabuisana, sam seks je ovde jako tabuisan. Mnoge moje drugarice su dolazile kod moje mame sa 14 godina da im ona objašnjava šta im se dešava. Mislim da je veliko dostignuće moje majke, kao majke, to što je slobodno govorila o seksu, ali recimo o masturbaciji nije nikada.

Prema njenom mišljenju takav razgovor je i u Evropi tabu, dok u slučaju Amerike, misli da baš taj prikaz, direktan prikaz u seriji kao jednog normalnog, neobaveznog razgovora o seksualnosti, možda može da dovode do nekih promena. Za razliku od ovog mišljenja koje ne izdvaja ovu sredinu posebno, u odnosu prema seksualnim tabuima, prema drugoj sagovornici, detabuizirajući momenti serije možda i nisu subverzivni za Ameriku, ali za publiku u Srbiji jesu.

83

O.M.: – Po meni je sjajno što ona postoji i što se emituje i što je stekla toliku popularnost i što su muškarci postali tako besni.

Veliki deo grupe prepoznaje kao detabuizirajući efekat serije to što se u njoj uopšte razgovara o seksu. Osim toga, odrednica govora o seksualnosti u seriji koju je grupa najčešće isticala je zapravo način tog govora. Taj način se odreñuje kao: govor o svemu, duhovito, ležerno, distantno, neobavezujuće, otvorena, lepršava forma. Postavilo se pitanje da li je takva forma efikasna strategija pomicanja granica govora o tim temama, o mestu u koje je toliko komplikovano ući. Upitane kako je to njima delovalo, većina učesnica odnosi se afirmativno prema takvoj formi govora u seriji. Jednoj učesnici, način razgovora o masturbaciji izmeñu četiri prijateljice u seriji deluje prijatno, olakšavajuće zato što one nisu imale nikakav problem ni da pričaju o tome ni da se zezaju na taj račun i zato što nije postojala ni trunka neke frustracije kod njih, dok su govorile o tome (D.M.).

U slučaju teme govora o seksualnosti u seriji, stavovi učesnica fokus grupe bili su manje polarizovani, nego kod prethodnih. Dok je u prethodnim delovima razgovora, podela često išla po liniji – oslobañanje od rodnih konvencija ili njihovo potvrñivanje, u slučaju ove teme, negativni stavovi nisu izricani. To ne znači da su sve učesnice zastupale stav da takav način govora može da deluje oslobañajuće, već je slaganje više prouzrokovano time što su one, koje su inače kritičnije prema seriji, bile pre svega podstaknute da razmišljaju i govore o sebi, svojim drugaricama, porodici, sredini i odnosu prema govoru o seksualnosti. Ova tema kao treće obeležje serije ima povlašćeniji status u odnosu na druge dve i prema jednom od afirmativnih stavova, jer je u ovoj seriji neobično to što prosto pokazuje, izgovara ono što se potiskuje, jer je u tom smislu više oslobañajuća, nego u smislu nekih drugih problema o kojima priča – traženju idealnog partnera i slično. (I.K.)

Na kraju

Umesno bi bilo dodati ovom izveštaju i to da su ovi razgovori bili zadovoljstvo. Užitak u spoju iskustva gledanja ženskih serija koje se inače nisko vrednuje i fokus grupe, kao etabliranog metoda medijskog istraživanja; motivacije za razgovor o temama koje serija pokreće i situacije u kojoj je to zapravo naš rad, u kojoj je deo našeg posla i to da razgovaramo o ličnim iskustvima, zapažanjima o ovoj sredini. Bez obzira što je princip formiranja grupe bio taj da su sve učesnice nekada pohañale ženske studije, reakcije, viñenja serije, bila su u dovoljnoj meri raznolika za jedan dinamičan razgovor. Toj raznolikosti delimično su doprinela i različita godišta učesnica. Pokazalo se da je serija poslužila i kao dobar pokretač razgovora o odnosu prema seksualnosti u našem društvu, a posebno iskustvo bila su i neslaganja predstavljena u prethodnom delu teksta. Slušanje doživljaja iste scene, epizode koji se tako razlikuju, obično podstakne gledateljsku upitanost: A koju vi seriju gledate?

84

S.M.: – Da li se sve slažete s tim? Kako vam izgleda, ima li tu učitavanja svojih osećanja? I.K.: – Ja imam utisak da realno gledam seriju. G.K.: – Pa svako ima taj utisak, o tome se i radi. Ali kada se suočim sa time šta drugi ljudi u tome vide, ja vidim da to nije ono što ja vidim. Mi vidimo da je ona bila povreñena, a oni ne vide. S.M.: – Pa šta mislite zašto je serija popularna? Da li bi tako bilo i kada bi svi isto videli i čitali? Čak iako izgledaju vrlo spakovane epizode, čak i te minijature deluju vrlo eksplicitno, vidite da ne uzrokuju istu reakciju. O.M.: – Moram da vam prenesem komentar muža moje drugarice, koji kaže ″one paćenice″. Ja sam se oduševila jer neko vidi slično kao ja… mislim, dobro, malo je preterao, ali u principu… S.M.: – To je bilo jedno čitanje, ali ste sa njim ostali u velikoj manjini prošli put, ako se ne varam…