1b Profil Preduzetnica u Srbiji

5/27/2018 1b Profil Preduzetnica u Srbiji

1/17


2/17

DR MARIJA BABOVIPROFIL PREDUZETNICA U SRBIJI:SKRAENI IZVETAJNA OSNOVU POLAZNE STUDIJE

O PREDUZETNITVU ENA U SRBIJI

IZDAVA:PROGRAM UJEDINJENIH NACIJA ZARAZVOJINTERNACIONALNIH BRIGADA 69,BEOGRAD

ZA IZDAVAA:UN WOMEN

AGENCIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA RODNURAVNOPRAVNOST I OSNAIVANJE ENA

LEKTURA I KOREKTURA:SLAVICA MILETI

DIZAJN I PRELOM:BENUSSI DESIGN

TAMPA:TAMPARIJA DMD

TIRA500 PRIMERAKA

Ova publikacija nastala je u okviru projekta Unapreenje eko-nomskih i socijalnih prava ena u Srbiji i u Crnoj Gori, kojiUN Women sprovodi uz finansijsku podrku Vlade Kraljevine

Norveke.

Stavovi izraeni u publikaciji pripadaju iskljuivo autorima, i nepredstavljaju nuno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija, ilibilo koje druge organizacije pod okriljem UN-a.

Tis public ation was produced in the framework of the projectAdvancing Womens Economic and Social Rights in Serbia andMontenegro, implemented by UN Women with funding fromthe Government of the Kingdom of Norway.

Te views and analysis contained in the publication are those of

the authors and do not necessarily represent the views of UNWomen, the United Nations or any of its affiliated organizations.

PROFIL

PREDUZETNICA

U SRBIJISKRAENI IZVETAJNA OSNOVU POLAZNE STUDIJEO PREDUZETNITVU ENA U SRBIJI

DR MARIJA BABOVI

B, .


3/17


4/17

PROFIL PREDUZETNICA

U SRBIJI

Skraeni izvetaj na osnovuPolazne studije o preduzetnitvu ena u Srbiji

3

PROFIL PREDUZETNICAU SRBIJI

Ovaj saeti izvetaj s preporukama sainjen jeu okviru projekta Unapreenje ekonomskihi socijalnih prava ena u Srbiji i Crnoj Gori,koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija zarodnu ravnopravnost i osnaivanje ena UN

Women, u periodu 2010-2012. Izvetaj jesainila organizacija SeConS grupa za ra-zvojnu inicijativu, koja je sprovela istraivanje

i izradila prvu polaznu studiju o preduzetni-tvu ena u Srbiji. Ceo poduhvat je izveden uzblisku saradnju s Ministarstvom ekonomije iregionalnog razvoja RS.

Ovaj izvetaj je namenjen pre svega instituci-jama i organizacijama koje sada obavljaju zna-ajnu ulogu u razliitim aspektima praenja i

pruanja podrke preduzetnitvu ena ili bi tomogle initi ubudue, u okviru unapreenogsistema podrke. Zadatak ovog izvetaja je daodgovori na sledea pitanja:

1. Ko su preduzetnice u Srbiji?2. Kako izgleda njihov preduzetniki profil?3. ta ih motivie na preduzetnitvo?

4. Kako usklauju svoj privatni ivot s karije-rom preduzetnica?

Odgovori na ova pitanja treba da nam uka-u u kojim pravcima treba dalje da delujemokako bismo pospeili i unapredili preduzet-nitvo ena u Srbiji.

Slika o preduzetnicama sainjena je na osno-vu podataka iz dva izvora: baze preduzetni-ka/ca i privrednih drutava Republikog za-

voda za statistiku i anketnog istraivanja kojeje sprovela organizacija SeConS za potrebeizrade polazne studije o preduzetnitvu enau Srbiji.1

KO SU PREDUZETNICEU SRBIJI?

Po definiciji preduzetnice su osobe koje isto-vremeno poseduju vlasnitvo nad preduzeemi njime upravljaju. Na praktinom nivou kao

preduzetnice su prepoznate enekoje su osni-vaice radnji (radnje obuhvataju oblike poslo-

vanja definisane Zakonom o preduzetnicima)u okviru kojih obavljaju samostalnu delatnost,odnosno osobe koje su registrovane kao predu-zetnice u Agenciji za privredne registre Repu-blike Srbije, kao i (su)vlasnice privrednih dru-

tava registrovanih u Agenciji (bez obzira naudeo u vlasnitvu),u nekoj od sledeih pravnih

formi: drutvo ograniene odgovornosti, orta-

ko drutvo, komanditno drutvo, akcionarskodrutvo, bez obzira na to da li zapoljava-

ju druga lica ili ne, ali uz uslov da obavljajuneku od vodeih upravnih/rukovodeih ulogau preduzeu(lanstvo u UO i funkcija glavnedirektorke).

1 Istraivanje je sprovedeno u septembru 2011. godine nareprezentativnom uzorku od 507 preduzetnica, meu kojima je

bilo 455 aktivnih i 52 neaktivne preduzetnice. Uzorak je sainjenna osnovu baze preduzetnika i privrednih drutava Republikogzavoda za statistiku.


5/17

PROFIL PREDUZETNICA

U SRBIJI


4

Vano je imati na umu da preduzetnice nisu samoene koje su svoj posao registrovale na osnovuZakona o preduzetnicima, ve i ene koje poseduju

vlasnitvo i upravljaju privrednim drutvima.Prema osnovnim socio-demografskim karak-teristikama, preduzetnice su u proseku enesrednje starosti, uglavnom iz urbanih podru-

ja, srednjeg obrazovanja, ene koje su prete-no udate i ive u porodicama i domainstvimasrednje veliine i najee imaju decu.

SOCIODEMOGRAFSKI PROFIL PREDUZETNICA % OD UKUPNOG UZORKA

Izvor: SeConS Polazna studija o preduzetnitvu ena, 2011.

Preduzetnice se nalaze u svim regionima Sr-bije i u tom pogledu ne postoje vee razlikeizmeu regiona Beograda, Vojvodine, uma-dije i Zapadne Srbije. Preduzetnice su netomanje prisutne u regionu Istone i June Sr-bije tek je svaka peta preduzetnica iz ovogregiona.

M - -. Naime, uoava se da mlade preduzetnice(19-30) svoje poslovne aktivnosti koncentriuuglavnom u etiri sektora: industrija, trgovi-na, ekonomija znanja i informacija i klasineusluge. Preduzetnice srednje starosti (31-49)izrazito se koncentriu u sektoru trgovine, izakojih ostali sektori daleko zaostaju, dok sestarije (50+) nalaze negde izmeu prethodne

dve grupe znatno se koncentriu u trgovi-ni, poput preduzetnica srednje starosti, ali sekoncentriu i u ekonomiji znanja i industri-

ji, poput mlaih. Od ovih poslednjih znatnose razlikuju po veoj koncentraciji u trgovi-ni i ekonomiji znanja, a manjoj koncentracijiu industriji, i po vrlo slaboj zastupljenosti usektoru klasinih usluga (ovaj sektor u naojklasifikaciji obuhvata line usluge poput fri-zerskih i kozmetikih salona, i usluge zabave).


6/17

PROFIL PREDUZETNICA

U SRBIJI


5

O . o se is-poljava kroz sledee obrasce:

Poslovanje u sektoru industrije, energetike,vodoprivrede i reciklae najzastupljenije jemeu enama bez kvalifikacija (koje su za-

vrile samo osnovnu kolu) i onima koje sustekle samo PKV nivo na osnovu jedne dodve godine kolovanja u srednjim kolamaza radnika zanimanja u sektoru industrije;iza njih prema ueu industrijskog sektoraslede ene srednjeg strunog i gimnazijskog

obrazovanja.

rgovina je najzastupljenija grana delatno-sti meu preduzetnicama svih obrazovnihkategorija, mada najvee uee ima u kate-goriji preduzetnica sa srednjim strunim ili

optim (gimnazijskim) obrazovanjem. Preduzetnice sa srednjim radnikim kvali-fikacijama (tri do pet razreda kole za rad-nika zanimanja), uz trgovinu, najee seposveuju poslovnim aktivnostima u oblastiklasinih usluga.

Meu poslovnim aktivnostima preduzetni-ca visokog obrazovanja najvee uee, uztrgovinu, belee sektori takozvane ekono-mije znanja.

KAKO IZGLEDA NJIHOVPREDUZETNIKI PROFIL?

Preduzetnice su preteno mikropreduzetnice,to jest nalaze se na elu preduzea koja zapo-ljavaju manje od 10 osoba. One su najeei samostalne vlasnice koje ostvaruju poslovnudelatnost u nekoj formi radnje, u sektoru uslu-ga. Najee su same osnovale preduzee i nijeu pitanju porodini posao. Njihova motivacija

je najee odreena ekonomskom nudom,odnosno slabim ansama da na drugi nainostvare zaposlenost. Na ulazak u preduzetni-

tvo zbog dobrih poslovnih ideja i prepoznatihansi utiu starost, obrazovanje preduzetnica iporodina preduzetnika tradicija.

Dakle, u 99% sluajeva preduzetnice se nala-ze na elu preduzea koja zapoljavaju manje

od 10 osoba. Zaposleni u ovim preduzeimasu veinom ene (73,4%), to je razumljivo sobzirom na injenicu da su u veini sluajevato same preduzetnice. Ova preduzea su naj-ee (u 85% sluajeva) registrovana u pravnojformi radnje, a u 94% sluajeva ispitanice su

jedine vlasnice preduzea. Vie od polovinepreduzetnica nalazi se na elu firmi koje suizale iz perioda povoja (po definiciji GEMto znai da postoje due od etiri godine). Po-

slovne aktivnosti koncentriu u sektoru uslu-ga i, mada snano istiu elju za autonomijomu radu kao vaan motiv za otiskivanje u pre-duzetnitvo, ipak je veina zapoela samostal-ne poslove zbog ekonomske nude, a ne zbogposlovnih ideja i prepoznatih povoljnih ansi.

Izrazita veina preduzetnica (91,6%) osno-vala je samostalno ili sa drugim suvlasnicimasadanje preduzee, dok su ga malobrojnenasledile ili dobile na poklon (7,4%), a samonekoliko (0,9%) kupilo je vlasnitvo nad pre-duzeem. Najee nije re o porodinom bi-znisu, jer u 89% sluajeva drugi lanovi poro-dice nisu ukljueni ni formalno ni neformalnou rad preduzea, dok je tek u 7,4% sluajevaukljuen suprug preduzetnice, u 2,1% sluaje-

va jedan od roditelja, a u preostalih 1,5% slu-ajeva drugi srodnici (bilo formalno ili nefor-malno, kao pomaui lanovi u porodinomposlu).


7/17

PROFIL PREDUZETNICA

U SRBIJI


6

PREDUZETNIKI PROFIL ENA IZ UZORKA

Izvor: SeConS Polazna studija o preduzetnitvu ena, 2011.

Veina preduzetnica bila je zaposlena preosnivanja/preuzimanja sadanje firme (57%).Prethodno radno iskustvo je znaajno za zapoinjanjesamostalnog posla najvie zaposlenih preduzetnica(80%) radilo je u sektoru u kom posluje i sadanjafirma, a treina je imala i znaajno menaderskoiskustvo. Preduzetnice koje su bile nezaposlene unajveem broju su se odluile na preduzetnitvoi registrovanje firme tek posle viegodinjenezaposlenosti. Svaka deseta preduzetnica iz uzorkaimala je prethodno bar jednu sopstvenu firmu.


8/17

PROFIL PREDUZETNICA

U SRBIJI


7

Veina preduzetnica (68%) zapoela je samo-stalni posao pre svega zbog toga to nije mo-gla na drugi nain da rei problem nezaposle-nosti, odnosno nekvalitetnog zaposlenja kod

drugih poslodavaca, dok je manjina to uinilazato to je prepoznala dobre poslovne anseili poslovne ideje. Stoga se prve mogu oka-rakterisati kao preduzetnice iz nude, dok jedrugima primereniji naziv preduzetnice zbogansi.2

PREDUZETNICE PREMA KLJUNOMMOTIVU ZAPOINJANJA

SAMOSTALNOG POSLA

Izvor: SeConS Polazna studija o preduzet-nitvu ena, 2011.

Udeo preduzetnica koje su u samostalni po-sao krenule zato to su prepoznale poslovneanse znatno je manji u Srbiji nego u zemlja-ma EU. Iako poreenja treba uzeti s rezervom

zbog primene razliitih metodologija,

3

razlikaje nesumnjiva: u EU27 preduzetnica zbogansi u proseku ima 66,5%, dok preduzetnicaiz nude ima 33,5%, to je gotovo obrnutasrazmera u odnosu na Srbiju (EC, 2009b: 156).Visoko obrazovanje ozbiljno poveava izglededa se u preduzetnitvo ue zbog poslovnihansi i ideja, a ne iz ekonomske nude. ako

je motiv ekonomske nude u kategorijinajobrazovanijih preduzetnica prisutan u 54%

sluajeva, a u kategorijama osnovnog i sre-dnjeg obrazovanja izmeu 71% i 73%. Ovajnalaz nije neoekivan i delom se moetumaiti time to su uslovi zapoljavanja zaene s visokim obrazovanjem povoljniji, tenjih ekonomska nuda manje pritiska da pro-nau samostalno reenje. S druge strane, takavnalaz se delom moe tumaiti i sutinski po-zitivnim uticajem obrazovanja, koje poveavakompetentnost u razliitim profesionalnim iposlovnim oblastima i na taj nain stvara po-godnije tlo za razvoj poslovnih ideja.

Na tip motivacije za ulazak u preduzetni-tvo utie i preduzetnika porodina tradicija.Meu ispitanicama koje nisu imale predu-zetnike u porodici tek je 28,4% zapoelo sa-mostalni posao zbog prepoznatih poslovnihansi, dok je ovaj motiv prisutan kod 44,3%

preduzetnica iji su jedan ili oba roditelja bilipreduzetnici.

Meu mladim preduzetnicama (19-30) vieod polovine (51,5%) imalo je bar jednog ro-ditelja preduzetnika, dok je takvih meu pre-duzetnicama srednje starosti 21,2%, a meu

starijima 10,6%. Ovaj nalaz je znaajan i zbogtoga to ukazuje na to da je ulaganje u sada-nju generaciju preduzetnica istovremeno ula-

ganje i u budue, jer znaajno poveava anseda deca sadanjih mladih preduzetnica takoebudu preduzetnici/e zahvaljujui prepoznatimposlovnim ansama i idejama.

Rezultati istraivanja upuuju na dva vananalaza. Prvi je da neformalnasamozaposlenost

najverovatnije ne predstavlja dobar potenci-jalni rezervoar za preduzetnice motivisaneposlovnim idejama i prepoznatim ansama.Drugi je da se preduzetnitvo ui, to jest da

svaki preduzetniki pokuaj moe voditi kaveim ansama da se razviju poslovne ideje ilika sposobnosti za prepoznavanje poslovnihansi, te da sistem ne sme kanjavati neuspe-ne preduzetnice, odnosno oteavati im usloveza ponovne pokuaje.

2 GEM pristup takoe razlikuje preduzetnice iz nude (out ofneccesity) od preduzetnica zbog ansi (opportunity).

3 Podaci su iz 2009. godine; uzorak je obuhvatio i ene koje sutek u procesu osnivanja preduzea, a ostavio je mogunost i dase ene ne opredele ni za jedan od motiva, ve da pokau ne-odlunost (EC, Entrepreneurship in the EU and beyond, FlashEurobarometer, 2009).


9/17

PROFIL PREDUZETNICA

U SRBIJI


8

KOJE SU NAJVANIJE RAZLIKE IZMEU PREDUZETNITVAENA I PREDUZETNITVA MUKARACA?

Na osnovu dostupnih podataka mogue jesamo delimino stei uvide u rodni jaz u pre-duzetnitvu. aj jaz emo opisati na osnovupodataka dostupnih iz GEM istraivanja ibaze podataka o preduzetnicima/cama i pri-

vrednim drutvima Republikog zavoda zastatistiku. Anketno istraivanje koje je spro-

vedeno za potrebe izrade polazne studije obu-

hvatilo je samo preduzetnice, pa uvidi u rodnerazlike nisu dostupni iz ovog izvora.

Dostupni podaci ukazuju na to da se rodni jazu preduzetnitvu ispoljava u sledeim aspe-ktima:

Obimu, odnosno rasprostranjenosti predu-zetnitva meu enama i mukarcima;

Pravnim formama i, donekle, u koncentra-ciji vlasnitva nad preduzeem;

Sektorskim strukturama; Demografskim karakteristikama preduzea.

P - . Prema podacima GEM kon-

zorcijuma, u Srbiji je u 2007. godini4meuenama starosti 18-64 godine bilo 7,9% pre-duzetnica, dok je meu mukarcima iste sta-rosti bilo 19,9% preduzetnika. Pri tom, 5%ena navedene starosti bilo je u fazi osnivanjaposla ili fazi ranog biznisa (za razliku od 12%mukaraca), dok je 2,8% ena date starostibilo na elu utemeljenog biznisa (za razlikuod 7,7% mukaraca). Srbija ne predstavlja

izuzetak po tome to je preduzetnitvo ma-nje rasprostranjeno meu enama nego meumukarcima. Naprotiv, to je karakteristikasvih zemalja koje su obuhvaene GEM istra-ivanjem.5 Meutim, Srbiju odlikuje velikirodni jaz u rasprostranjenosti preduzetnitva(12%). U tom pogledu Srbija stoji loije odlanica EU koje su obuhvaene istraivanjem.

U - S . Od 288.692 registrova-nih aktivnih radnji i privrednih drutava uavgustu 2011. godine, za koje je bilo moguenedvosmisleno identifikovati (jednog) predu-zetnika prema polu, manje od treine je pri-padalo enama.

PREDUZEA PREMA POLU OSOBEKOJA OBAVLJA PREDUZETNIKU

ULOGU

Izvor: baza preduzea RZS, 2011.

4 Podaci za Srbiju prikazani prema polu dostupni su za 2008.godinu (Bobera et al., 2008), ali je problem to to se za svakiindikator razlikuje skup zemalja sa kojima se Srbija poredi. Za2009. godinu podaci za Srbiju nisu publikovani tako detaljno,pa su gotovo svi indikatori dostupni za ukupnu populaciju, ali

ne i posebno za ene i mukarce (baza podataka http://www.gemconsortium.org/about.aspx?page=gem_datasets ). Za 2010.godinu podaci za sada nisu dostupni u GEM bazi podataka,ve samo u globalnom izvetaju za tu godinu iz koga je Srbijaizostavljena.

5 Istraivanje se sprovodi u vie od 80 zemalja.


10/17

PROFIL PREDUZETNICA

U SRBIJI


9

I - , . Nai-me, preduzetnitvo ena se u 83,7% sluajevaodvija kroz neku formu radnje, a preduzet-nitvo mukaraca u 72,3% sluajeva. Ili, akoposmatramo drugaije, u ukupnoj populacijiregistrovanih aktivnih radnji preduzetnicamapripada 32%, a u ukupnoj populaciji privred-nih drutava tek 19%. Privredna drutva senajee javljaju u formi drutva sa ogranie-nom odgovornou i meu preduzetnicama imeu preduzetnicima.

- -. U pogledu veliine vlasnikih udelane postoje velike razlike izmeu ena i mu-karaca. Ipak, ene su neto sklonije da budusamostalne vlasnice preduzea. O tome sve-doi i podatak da su preduzetnici samostalni

vlasnici preduzea u 79,6% sluajeva, a predu-zetnice u 83,5%.

P -.ene su se u veem broju ukljui-

vale u preduzetnitvo tek nakon 2000. godi-ne, za razliku od mukaraca kod kojih se ovajtrend belei jo poetkom 90-ih godina pro-log veka. Meutim, ono to posebno zabrinja-

va u vezi s vitalnim statistikama preduzeajeste injenica da je meu preduzeima i rad-njama preduzetnica stopa gaenja preduzeaznaajno via. Naime, 47% preduzea koje suosnovale i vodile ene je ugaeno, dok je meupreduzeima koja su osnovali i vodili mukar-ci ugaeno 38%.

PREDUZEA UGAENA I IZBRISANAIZ REGISTRA PREMA POLU

PREDUZETNIKA


Posebno su zabrinjavajui podaci o stopi ga-enja preduzea osnovanih u skorijem perio-du, odnosno preduzea koja ne uspevaju daopstanu due od pet godina. Kada posmatra-mo skup preduzea osnovanih 2007. godine,uoavamo da je stopa gaenja vea meu pre-duzeima koja su pripadala enama (39,5%)nego meu onima koja su pripadala mukar-cima (32,8%).

Z -

-. ene su sklonije poslovanju u trgovini isektoru usluga, dok su mukarci (takoe pre-teno usmereni na trgovinu) vie nego eneskloni poslovanju u sektoru saobraaja i gra-evine. Prevlast ena u poslovima vezanim zaI, finansije i nekretnine donekle iznenau-

je jer se u ovom sektoru obino koncentriumukarci. Meutim, treba imati u vidu da je

veliko uee sektora ekonomije znanja uenskom preduzetnitvu pre svega posledica

velikog uea raunovodstvenih i knjigovod-stvenih usluga, koje su tradicionalno enskidomen, i slabe razvijenosti I, finansijskogsektora i sektora inovacija, a daleko manje po-sledica uea novih formi ekonomije znanja.


11/17

PROFIL PREDUZETNICA

U SRBIJI


10

PREDUZETNITVO ENA I MUKARACA PREMA SEKTORU DELATNOSTI

SEKTOR DELATNOSTI PREDUZETNITVO ENA

PREDUZETNITVO

MUKARACA UKUPNO

Poljoprivreda, umarstvo, ribolov i vodosnabdevanje 1,021,4

1,778,6 100

Preraivaka industrija i snabdevanje el. energijom 14,928,7

17,571,3 100

Graevinarstvo 3,613,4

11,186,6 100

Trgovina na veliko i malo 40,028,7

29,961,3 100

Saobraaj 1,86,0

13,394,0 100

Ugostiteljstvo 9,533,8

8,866,2 100

IT, finansije, nekretnine, strune, naune,tehnike i inovacione delatnosti

12,338,8

9,261,2 100

Administrativne i socijalne usluge 5,544,4

3,355,6 100

Klasine usluge 11,351,2

5,148,8 100

Ostalo 0,114,4 0,184,6 100

Ukupno 100 100



12/17

PROFIL PREDUZETNICA

U SRBIJI


11

Preduzetnitvo ena je manjeg obima, ee se odvijakroz formu radnje i u samostalnom vlasnitvu, avie nego preduzetnitvo mukaraca se koncentrie

u sektoru usluga, i to posebno trgovine. ene supoele da se ukljuuju u preduzetnitvo kasnije negomukarci, a njihova preduzea imaju manje izgledada opstanu nego preduzea mukaraca.

KAKO PREDUZETNICE USKLAUJUPROFESIONALNI I PRIVATNI IVOT?

Preduzetnice su preteno porodine enekoje se svakodnevno suoavaju s problemimausklaivanja poslovnih, porodinih i indivi-dualnih aspekata ivota. Njihov porodiniprofil pokazuje da one ive preteno u doma-instvima srednje veliine, s partnerima i daimaju decu. o za veinu ena znai da, poredposlovnih, obavljaju i razliite privatne uloge.

Poloaj preduzetnica u domainstvima jeneto ravnopravniji nego to je to sluaj saoptom populacijom ena u Srbiji. One zna-ajno doprinose budetu domainstva i us-postavljanju/odravanju ivotnog standarda

svoje porodice, poseduju nepokretnosti (iznadproseka u odnosu na optu ensku populaci-ju u Srbiji), pa moda zbog toga imaju i veumo u odluivanju o potronji novca. Manjibroj se ipak suoava s preprekama u pristupunovcu koji je pod kontrolom supruga i kojimora da trai kada je to potrebno.

Vrednosne orijentacije preduzetnica ukazujuna hibridnu meavinu liberalnih i patrijar-

halnih stavova, koja se reflektuje i kroz realnaponaanja. Dok su delimino veu ravnoprav-

nost osvojile u zoni odluivanja o novcu, onesu i dalje kljune figure koje rade poslove u

vezi sa odravanjem domainstva i brigom omaloj deci i starima.

Sa druge strane, preduzetnice rade due odnormalnog radnog vremena, a podaci ukazu-

ju na to da su i njihovi partneri zaposleni u80% sluajeva. U ovakvim uslovima izraen

je vremenski sukob izmeu posla, porodice,kontakata s prijateljima i line dokolice, a za

veinu ena on se ispoljava kao vremenskoprodiranje poslovne sfere u ostale sfere, zbogega ene imaju oseaj da se ne posveuju do-

voljno porodici, prijateljima, a naroito sop-stvenoj dokolici. Ovaj konflikt kljunih sferaivota ispoljava se ne samo kao vremenskikonflikt, ve i u smislu optereenja, pri emuponovo najee posao ometa obavljanje ku-nih i porodinih obaveza, ali i porodine oba-

veze ometaju efikasno i kvalitetno obavljanjeposla.

Veina ispitanica ipak smatra da je uspela da

ostvari ravnoteu izmeu poslovnog i poro-dinog ivota i naelno je zadovoljna tim ba-

lansom. Manje je onih preduzetnica koje nisuzadovoljne nainom usklaivanja aktivnosti izbog toga se oseaju frustrirano.


13/17

PROFIL PREDUZETNICA

U SRBIJI


12

PERCEPCIJA USKLAENOSTIPOSLOVNIH I PORODINIH AKTIVNOSTI

Izvor: SeConS Polazna studija o preduzet-nitvu ena, 2011.

Dve treine ispitanica zadovoljne su time to

ostvaruju karijeru preduzetnice, a jedna trei-na bi danas, da moe, izabrala drugaiju kari-jeru. Razlozi za to su razliiti, a meu njima sejavljaju bolja zarada, vie slobodnog vremenaili zanimanje koje je poeljnije.

RAZLOG ZA ZADOVOLJSTVO OVAKVIMSTILOM IVOTA, % ZADOVOLJNIHPREDUZETNICA

Izvor: SeConS Polazna studija o preduzet-

nitvu ena, 2011.


14/17

PROFIL PREDUZETNICA

U SRBIJI


13

KAKO UNAPREDITI USLOVE ZA ULAZAK ENAU PREDUZETNITVO I SMANJITI RODNI JAZ U

PREDUZETNITVU?

1.POTREBNO JE DALJE UNAPREIVATIINSTITUCIONALNI OKVIR ZAPREDUZETNITVO ENA

1.1 Potrebno je sistematski unapreivati po-

litiku razvoja preduzetnitva ena. Ovose moe initi na dva naina:

(1) sistematskim integrisanjem rodneperspektive u kljune strategije i drugedokumente iz oblasti politike razvojapreduzetnitva (poput strategije razvojaMSP, strategije razvoja industrijske pro-izvodnje, strategije regionalnog razvoja isl.);

(2) izradom posebne strategije/akcionogplana za razvoj preduzetnitva ena (kaoto je to uinjeno u Hrvatskoj ili planira-no u Crnoj Gori).

I u prvom i u drugom sluaju, potrebnoje ostvariti tenju meuresornu saradnju,pre svega izmeu MERR i Uprave za

rodnu ravnopravnost MRSP, ali i drugihrelevantnih ministarstava. Bilo da je reo izradi nove strategije ili sistematskomispitivanju postojeih relevantnih strate-gija i njihovom unapreivanju integrisa-njem rodne perspektive, ovo zaduenjebi trebalo dati meuresornom timu ilitimu koji bi pored predstavnika/ca nad-lenih ministarstava ukljuivao i neza-

visne strunjake/inje i predstavnike/ce

odgovarajuih udruenja koja zastupajuinterese preduzetnika/ca. Ipak, nosilac ili

koordinator itavog procesa trebalo bi dabude MERR.

1.2. Potrebno je preispitati postojee i kreiratinove dravne programe podrke sa stano-

vita specifinih potreba i problema pre-duzetnica, i mere i programe prilagoditinjihovim specifinostima. U ove proce-se treba da budu ukljuene i preduzet-nice preko svojih udruenja, kako bimogle da utiu na oblikovanje programau skladu sa svojim realnim potrebama ipotencijalima.

2.POTREBNO JE UNAPREDITI POSLOVNUKLIMU

2.1. Potrebno je promovisati preduzetnitvou obrazovnim institucijama, ali i u iroj

javnosti. Srednje strune kole i fakulte-ti mogu biti posebno pogodna mesta zaovakve oblike promocije koji bi obuhva-tali razliite aktivnosti kao to su:

(1) Gostovanje predstavnika/ca udru-enja preduzetnika/ca u kolama (po-sebno prema odgovarajuim strunimprofilima);

(2) Izrada kataloga sa primerima en-skog preduzetnitva i njihovo distribui-ranje u srednjim kolama, na fakulteti-ma, u NSZ;

(3) Medijska promocija preduzetnitvaena, s primerima uspenih preduzetnica.

2.2. Potrebno je preko razliitih medija In-

terneta, tampanih materijala, brourai sl. objasniti korake osnivanja samo-stalnog preduzea i dostupne oblike po-drke nakon osnivanja. tampane mate-rijale bi trebalo deliti na mestima kojaposeuju ene (npr. prostorije lokalnefilijale NSZ, ili u takozvanoj enskojtampi lokalnog ili nacionalnog tiraa).Ovo ne mora da bude samo zaduenjeMERR, ve i lokalnih samouprava, pri-

vrednih komora, regionalnih agencija zarazvoj.


15/17

PROFIL PREDUZETNICA

U SRBIJI


14

2.3. Potrebno je unaprediti pravno okrue-nje u kom se odvija poslovanje, odnosnopojednostaviti pravne procedure (manjibroj propisa, manji broj potrebnih doku-menata, krai rokovi obavljanja admini-

strativnih poslova i ispunjavanja obave-za, manji trokovi i sl.) koje su znaajneza razliite aspekte i faze preduzetnitva.

o bi trebalo uiniti u okviru strukturi-sanog dijaloga izmeu MERR i udrue-nja preduzetnica, a uz povremeno ueeprivrednih komora, drugih relevantnihministarstava, predstavnika finansijskihorganizacija, pravosudnih organa i dr.Kroz ovaj strukturisani dijalog trebalobi temeljno ispitati postojee propise usledeim oblastima: osnivanje preduze-a, finansijsko poslovanje, radni propi-si, propisi vezani za obaveze preduzeaprema zajednici (ekoloki, komunalni isl.), propisi na osnovu kojih se pristupaprogramima podrke i finansijskim tri-tima, i realizuju transakcije i obaveze sadrugim poslovnim akterima i sl. itav

proces unapreivanja pravnog okviratreba da bude sproveden u skladu s nae-lima politike preduzetnitva u EU, iska-zanim u Povelji o malim preduzeima idrugim dokumentima.

3.POTREBNO JE SMANJITI JAZIZMEU PREDUZETNITVA ENA IPREDUZETNITVA MUKARACA, TESMANJITI SEKTORSKU SEGREGACIJU IRAZLIKE U ODRIVOSTI

3.1. Iako nije mogue propisati kvotu pre-duzetnitva ena kao u sluaju politikihpartija i predstavnika vlasti, moda jemogue merama afirmativne akcije priobuhvatu start-up programima poveatiudeo ena sa ciljem poveanja njihovoguea u ukupnom preduzetnitvu.

3.2. Sektorsku segregaciju mogue je uma-njiti posebnim programima podrke zasektore u kojima se ene retko javljaju uulozi preduzetnica.

3.3. Programe mentorstva za preduzetnice izsektora poslovanja u kojima su ene ret-ko zastupljene takoe je mogue osmi-sliti tako da podstiu ulazak ena u tesektore.

3.4. U cilju smanjenja stope gaenja predu-zea ena, bilo bi potrebno obezbeditiposebne programe podrke (mentorske,savetodavne, informativne) za ta predu-zea tokom prva 42 meseca rada.

4.POTREBNO JE UNAPREDITI PODRKUPRI ULASKU U PREDUZETNITVO I NASAMOM POETKU

4.1. Obuke za preduzetnitvo treba da obu-

hvate vei broj ena koje su reile dazaponu samostalni posao (sada je obu-hvaeno manje od etvrtine preduzet-nica). Broj korisnica kojima moe bitiisporuen osnovni paket obuka vei jeod broja onih koje mogu da dobiju fi-nansijska sredstva.

4.2. Potrebno je da MERR ispita kapacite-te postojeih inkubatora i uee enau inkubatorima, i da odredi i preporuikvotu za ukljuivanje enskih poslov-nih poduhvata u postojee inkubatoreili prilikom osnivanja novih. Za ovo semogu predvideti i odreene stimulacijeili neki oblici podsticajnih sredstava.

4.3. Programe razliitih oblika podrke priosnivanju preduzea potrebno je usme-

riti i na zaposlene ene koje ele da seupuste u preduzetnitvo i koje imaju do-bre poslovne ideje.

4.4. Potrebno je obezbediti i finansijske obli-ke podrke za novoosnovana preduzeaena, ona koja postoje tek nekoliko me-seci. Ovo je kritian period a programisu dostupni ili pri osnivanju ili nakonizvesnog perioda poslovanja, pa su prvih

est meseci kritini za dostupnost finan-sijske podrke.


16/17

PROFIL PREDUZETNICA

U SRBIJI


15

5.POTREBNO JE PREDUZETNICAMAOLAKATI USKLAIVANJEPORODINOG I PROFESIONALNOGIVOTA

5.1. Potrebno je unaprediti usluge za briguo porodici koje bi omoguile enamasa decom da se lake upuste u predu-zetnitvo ili preduzetnicama da se lakeposvete obavljanju ili razvoju svoje po-slovne aktivnosti. o je mogue uinitina razliite naine. Recimo, mogue jesubvencionisati korienje obdanita zanezaposlene majke koje su ukljueneu program samozapoljavanja NSZ ili

koje su u procesu osnivanja preduzea.Mogue je organizovati obuke za predu-zetnike/ce koji ele da pokrenu poslovnipoduhvat u podruju brige o deci.


17/17

CIP -

,

334.722-055.2(497.11)

, , 1963-

Profil preduzetnica u Srbiji : skraeni

izvetaj na osnovu polazne studije opreduzetnitvu ena u Srbiji / Marija

Babovi. - Beograd : Program Ujedinjenih

nacija za razvoj, 2012 (Beograd : DMD). - 15

str. ; 26 cm

...u okviru projekta Unapreenje ekonomskih

i socijalnih prava ena u Srbiji i u Crnoj

Gori... --> kolofon. - Tira 500.

ISBN 978-86-7728-193-9

a) - -

COBISS.SR-ID 192849420

Documents

1b Profil Preduzetnica u Srbiji