#199OD 01. MARTA DO 28. MARTA 2021.

CITYMAGAZINE.RS

Sadržaj

IMATE INFORMACIJU KOJU ŽELITE DA OBJAVIMO? PIŠITE NAM NA

INFO@CITYMAGAZINE.RS

ILI NAS POZOVITE NA+381 11 328 60 88,

+381 11 218 82 12

!

Reč uredniceBESPLATNI MAGAZIN ZA URBANI ŽIVOTNI STIL / IZDAVAČ: CITY MAGAZINE ROULARTA D.O.O. / ADRESA REDAKCIJE: KAPETAN MIŠINA 8, 11000 BEOGRAD - INFO@CITYMAGAZI-NE.RS / DIREKTOR: IVAN BEVC - IVAN.BEVC@CITYMAGAZI-NE.RS / GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA: ANA RUSANOV VRAČEVIĆ - ANA.RUSANOV@CITYMAGAZINE.RS / PRODAJA OGLASNOG PROSTORA: JASNA JOVANOVIĆ - JASNA.JO-VANOVIC@CITYMAGAZINE.RS, WEB UREDNICI: FILIP MI-LOSAVLJEVIĆ - FILIP.MILOSAVLJEVIC@CITYMAGAZINE.RS, MARIJA ARSIĆ - MARIJA.ARSIC@CITYMAGAZINE.RS/ GRA-FIČKI UREDNIK: MILORAD MITIĆ - MILORADMITIC@GMAIL.COM / SARADNICI: LJUBISAV PANIĆ, ZORAN JANKOVIĆ, ZO-RICA KOJIĆ, ANA VUČKOVIĆ, IVAN TOKIN, IVANA MUNIŠIĆ JOVANOVIĆ, LJUBICA SLAVKOVIĆ, JELENA JOVANOVIĆ, ALEKSANDAR S. JANKOVIĆ, IVAN JOVANOVIĆ, IVAN ŠULE-TIĆ, BOJAN CVEJIĆ / LEKTURA I KOREKTURA: MILJA LUKIĆ / DISTRIBUCIJA: PEĐA KRESOJEVIĆ - PEDJA.KRESOJEVIC@CITYMAGAZINE.RS / TIRAŽ: 60.000 PRIMERAKA / ŠTAMPA: ROTOGRAFIKA D.O.O., SEGEDINSKI PUT 72, 24000 SUBO-TICA / IZDAVAČ NE ODGOVARA ZA SADRŽINU OBJAVLJENIH OGLASA

Strpljenje Mi ćemo svi totalno da odlepimo, ako već nismo. Postali smo majstori samo-zavaravanja, uživanja u „malim stvarima“ pronalazeći sreću u jelu, piću, ho-bijima i novim veštinama... živeći u stvari nenormalne živote. Nenormalne u smislu na ono kako su oni izgledali pre godinu dana. Kad sam u džepu pro-letne jakne pronašla davno ostavljenu i zaboravljenu masku setila sam se da dolazi još jedno proleće koje nismo ovako zamišljali. Dakle, živimo živote bez druženja, bez događaja, bez odlaska u kancelariju, bez putovanja. Teme ko-jima se bavimo... pa znate svi o čemu mislite svakodnevno. Nije da prepriča-vate izlaske i žurke. I tako, da ne poludimo – mi nalazimo sreću gde možemo i kako možemo. A u stvari jedva čekamo da prođe. Jedva. Čekamo.

06 - 08 / ISTRAŽUJEMO

NAJLEPŠE BIBLIOTEKE U SRBIJI

12 - 13 / INTERVJU

NENO BELAN

14 - 15 / ENTERIJER

BAZA

18 / GASTRO 26 - 28 / STRIP

STRIPSKI JUBILEJI U OVOJ GODINI

16 - 17 / UTOPIJA

BOLJI SVET JE MOGUĆ?

ANA RUSANOV VRAČEVIĆglavna urednica

ana.rusanov@citymagazine.rs

CITY MAGAZINENA EKO PUMPAMA

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd79CITY magazine/ glavna i odgovorna urednica Ana Rusanov Vračević. - Beograd (Kapetan Mišina 8) :City Magazine Roularta, 2008 - .- 30 cmMesečnoISSN 1820 - 9556 = City magazineCOBISS.SR - ID 152269580

4

/ KO N C E R T

BALKANOPOLISSubota 13/3.

Novo putovanje i jedinstven muzič-ko-scenski spektakl u Kombank Dvorani. Maestralni umetnik, kom-

/ KO N C E R T

CRVENA JABUKANedelja & ponedeljak 7&8/3.

Posle više od dve godine od poslednjeg nastupa u Kombank Dvorani kultni pop-rok sastav Crvena jabuka nastu-piće ponovo na istom mestu pred beo-gradskom publikom. U duhu njihovog čuvenog hita i pod istoimenim nazivom „Nekako s proljeća” koncertom će ujedno biti obeležen internacionalni praznik – Dan žena. Čuveni bend predvođen najprepoznatljivijim voka-lom pop-rok scene s ovih prostora Draženom Žerićem – Žerom, publici će u akustičnom, ali i gitarskom rokenrol maniru odsvirati sve do jednog pozna-te hitove iz svog opusa.

Kombank dvorana / Beogradwww.kombankdvorana.rs

/ S TA N D - U P

NEŠA BRIDŽIS – ŠIFRA F40.01Petak 12/3.

Predstava „Šifra F:40.01” je mini-au-tobiografija (prolaska raznoraznih stanja koja ograničavaju svakoga od nas). Takođe, suočavanje sa strahovi-ma koje parališu čoveka i metode koje se primenjuju da bi se strah pobedio. Neša će vas povesti na to putovanje iz svojih ličnih iskustava, bez predrasu-da... Veruje da ćete s njegove pred-stave otići prepuni utisaka i s potpuno novim pogledom na svet...

Kombank dvorana / Beograd / www.kombankdvorana.rs

MA

RT

MA

RT

MA

RT

MART

03

12 13

070

8/ P OZO R I Š T E

SEKS – UMETNOST – KOMUNIZAMSreda 3/3.

U Bitef teatru održaće se premijera predstave „Seks-umetnost-komuni-zam” reditelja Bojana Đorđeva. Pozorišni projekat, po tekstu Tamare Anto-nijević, Bojana Đorđeva i Tanje Šljivar bavi se nasleđem dvadesetog veka iz perspektive tri revolucije koje su ga obeležile i promenile čovečanstvo. U predstavi igraju: Vladislava Đorđević, Slaven Došlo, Miloš Timotijević, Ta-mara Pjević i Đorđe Galić. Autorski tim čine: Siniša Ilić (scenografija), Maja Mirković (kostim), Luka Papić (muzika), Čarni Đerić (scenski pokret), Dijana Marojević (scenski govor), Katarina Vojnović (organizacija), Milana Matejić (asistentkinja reditelja) i Igor Milakov (asistent organizacije).

Bitef teatar / Beograd / www.bitef.rs

Kombank dvorana / Beograd / www.kombankdvorana.rs

pozitor i pevač Slobodan Trkulja i Balkanopolis nastupiće ponovo pred beogradskom publikom. Ovaj priznati umetnik i inovator zvučnih tradicija, koji sa svojim sastavom Balkanopolis opleme-njuje globalnu muzičku scenu modernom tradicijom Balkana, jednako je hvaljen od publike i od svetske kritike, koja ga svrsta-va u red nacionalnog blaga Balkana, a njegov zvuk kao novi muzički talas. Za poslednjih dvadeset godina pod njihovim uti-cajem nastali su brojni muzički sastavi.

Agenda

5

ODABERITE EFIKASAN FILTER PROTIV PREHLADE!

Oralna primena:Fervex® za odrasle, granule za oralni rastvor, namenjen je odraslima i adolescentima (15 godina i stariji).Fervex® za decu, granule za oralni rastvor, namenjen je deci starijoj od 6 godina.Fervex® TABS, film tablete, namenjen je odraslima i adolescentima (15 godina i stariji).

Pre upotrebe detaljno pročitati uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

PM-RS-2020-5-418

/ KO N C E R T I

NENO BELAN & FIUMENSNedelja & ponedeljak 21&22/3.

Muzičar Neno Belan & njegovi Fiumens održaće na sa-mom početku proleća u Kombank dvorani u Beogradu koncerte posvećene pesmama legendarnih Đavola, koji su pre 35 godina objavili svoj čuveni prvi album „Ljubav i moda” (1986). „Đavoli su bili retro bend, furali smo se na zvuk šezdesetih, ali smo autorski nastojali biti sveži. Mi-slim da smo to i bili, jer mnoge pesme koje sam tada na-pravio i danas žive. Ljudi ih uglas pevaju, dok klinci koji danas dođu na koncert mahom su mlađi od tih pesama, a znaju ih pevati od početka do kraja”, kaže Belan.

Kombank dvorana / Beograd / www.kombankdvorana.rs

MART2122

/ FES T I VA L

MARTOVSKI FESTIVALPonedeljak 22/3.

Budući da 67. Martovski festival zbog pande-mije koronavirusa nije održan tokom 2020. godine, u skladu sa odlukom Odbora festivala naredno izdanje biće duplo: 67/68. Biće prika-zane kompletne takmičarske selekcije iz 2020. i 2021. godine, a biće dodeljene festivalske nagrade i za 67. i za 68. izdanje festivala.

Traje do 28. marta / www.martovski.rs

MART22

6

Prve biblioteke u Srbiji nastale su u srednjem veku i najče-šće su se nalazile u okviru manastira. Kad je Dositej Obra-dović poklonio svoju privatnu kolekciju knjiga Velikoj školi 1898. godine, nastala je prva školska biblioteka u našoj ze-mlji. U to vreme je uveliko radila i Narodna biblioteka, osnovana šezdesetak godina ranije u Beogradu. Danas mo-žemo da se pohvalimo sa nekoliko hiljada biblioteka, pove-zanih u jedinstven informacioni sistem. Najlepše od njih očekuju vas u ostatku teksta

T E KST: L J U B I SAV PA N I Ć

BIBLIOTEKA VALJEVSKE GIMNAZIJETradicija je veoma važna u bibliotekarstvu. Što je neka biblioteka starija, to su veće šanse da će u svom fondu imati knjižni fond od neprocenjive vrednosti. S druge strane, za biblioteke poput školske biblioteke Valjevske gimnazije, koja se nalazi u zdanju iz 1906. godine, to obično znači

NAJLEPŠEBIBLIOTEKEU SRBIJI

Biblioteke

Zahvaljujući pametno iskorišćenom prostoru, dobrom osvetljenju, ujed-načenom nameštaju i odlično uklo-pljenoj spratnoj kontrukciji, ona je pretvorena u modernu prostoriju koja može da posluži i za realizaciju različitog kulturnog sadržaja. „Pored osnovnog fonda od oko 20.000 monografskih jedinica, koji se svakodnevno uvećava, bibliote-ka raspolaže i posebnim fondom Stare i retke knjige Valjevske gimna-zije i Fondom školskih izdanja, za koje je potreban dodatni prostor”, kaže prof. Marijanac.

da će prostor u nekom trenutku vapiti za renovi-ranjem.„Godinama je postojala potreba da se bibliote-ka uredi, a kad su se stekli materijalni uslovi, ide-ju i projekat u delo je sprovela naša nekadašnja učenica, danas arhitektkinja Marija Mitrović”, kaže prof. Slađana Marijanac, bibliotekarka Va-ljevske gimnazije.

7

BIBLIOTEKA „SVETI SAVA” U ZEMUNUUprkos tome što se u knjigama može uživati preko svake mere, retko ih povezujemo s hedoniz-mom, koji se pogrešno izjedna-čava s noćnim provodom. Obje-kat u koji je smešteno Odeljenje Biblioteka „Sveti Sava”, Zemun i Surčin uspeo je, međutim, da pomiri knjigu i kafanu kao malo koji drugi.„Zgrada u kojoj je od 1999. go-dine smeštena Biblioteka „Sveti Sava” podignuta je u drugoj po-lovini 19. veka i predstavlja pri-mer malovaroške arhitekture, s fasadom ukrašenom plastikom u klasicističkom stilu. Pre nego što je postala dom knjige, u njoj se nalazila kafana Crna mačka, nekada omiljena među zemun-skim varošanima i čuvena po dobrom provodu i još boljim svirkama. O tome najbolje sve-doče separei u čitaonici, danas omiljeno mesto za učenje mno-gih korisnika Biblioteke”, kaže Nataša Knežević, načelnica Bi-blioteke “Sveti Sava”. Knežević objašnjava da Biblioteka kojom rukovodi baštini tradiciju Slave-noserbske biblioteke zemunske, koja je osnovana 1825. godine. Njen nominalni osnivač bio je tr-govac Mojsije M. Lazarević. Bi-blioteka je od tada menjala ime, prekidala rad zbog ratnih i kri-znih situacija, a od 1989. godi-ne, poput drugih narodnih bibli-oteka Beograda, postala je deo jedinstvene organizacije Biblio-teke grada Beograda.

sistema biblioteka Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”, a krasi je divni enterijer, urađen u dr-vetu, i prostor dovoljno velik da se u njega smesti sto sa 20 mesta. Ori-ginalni ambijent je za sve to vreme ostao gotovo nenarušen. „Prostor Biblioteke renoviran je više puta, ali uvek s namerom da se u što većoj meri zadrži autentičan enterijer iz vremena Pašića”, kaže Savičić.

BIBLIOTEKA EKONOMSKOG INSTITUTA „NIKOLA PAŠIĆ”Jedna od najlepših biblioteka u ze-mlji nalazi se na Ekonomskom insti-tutu u Beogradu, a ime je dobila po srpskom, a kasnije i jugosloven-skom premijeru Nikoli Pašiću, koji je nekada koristio prostorije u kojima se ona danas nalazi.Od osnivanja 1947. godine, fond Bi-blioteke narastao je na oko 26.000 naslova. Osim profesionalne litera-ture i izdanja, koja su rezultat konti-nuirane aktivnosti i istraživanja Ekonomskog instituta, Biblioteka poseduje značajan dokumentacio-ni fond. Tokom dugogodišnjeg rada, u njoj je prikupljena neproce-njiva kolekcija knjiga, enciklopedija, statističkih izdanja i ostalih publika-cija, tako da poseduje i neka od ve-oma retkih izdanja s početka 20. veka.„Publikacije u izdanju Ekonomskog instituta i sav raspoloživi bibliotečki fond dostupni su javnosti, a naroči-to naučnim i istraživačkim krugovi-ma, menadžerima, stručnjacima i studentima”, kaže Mira Savičić, se-kretar Ekonomskog instituta. Od 1995. godine Biblioteka je deo

GRADSKA BIBLIOTEKA „VLADISLAV PETKOVIĆ DIS” U ČAČKUU zemljama koje su previše centrali-zovane, manji gradovi imaju i manje sredstava za ulaganje u kulturu i ob-razovanje, a samim tim i manje mo-gućnosti da privuku veći broj profe-sionalaca iz ovih oblasti. Rezultat je okruženje poput našeg, u kome je glavni grad centar kulturne moći. Ali, to uvreženo mišljenje o teško premo-stivim preprekama u lokalnim usta-novama ne može se primeniti kad je reč o Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis” u Čačku.„Sa 3.500 metara kvadratnih ona je najveća javna biblioteka pod jed-nim krovom u zemlji i spada među najsavremenije ustanove kulture u Srbiji. Rad Biblioteke je organizovan u preko 12 odeljenja i službi, koje pokrivaju različite kategorije korisni-ka i usluga”, kaže dr Bogdan Tri-funović, direktor Biblioteke. Knjižni fond Gradske biblioteke u Čačku ima oko 250.000 publikaci-ja, dok je još 2006, među prvima u Srbiji, u njoj započet rad na digitali-zaciji građe. Ona svake godine or-ganizuje i Disovo proleće, manife-staciju tokom koje se dodeljuje nagrada za životno delo savreme-nom jugoslovenskom, odnosno srp-skom pesniku. „Svojom veličinom, izgledom, a naj-pre opremljenošću i uslovima za ko-risnike i zaposlene, Biblioteka u Čačku danas predstavlja određeni izuzetak u kulturi Srbije, ali nadamo se i putokaz razvoja ostalih ustano-va kulture u našoj zemlji”, zaključuje dr Trifunović.

8

BIBLIOTEKA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJEBavljenje politikom u Srbiji podrazu-meva određeni broj privilegija, a među njima je i pravo na upotrebu prelepe Biblioteke Narodne skupšti-ne Republike Srbije.„Biblioteka Narodne skupštine je specijalizovana biblioteka zatvore-nog tipa. Njen fond mogu da kori-ste narodni poslanici i zaposleni u Službi Narodne skupštine, a druga zainteresovana lica na zahtev koji odobrava Generalni sekretar Skup-štine”, kaže Tanja Ostojić, načelni-ca Biblioteke.Soba broj 17, u kojoj se Biblioteka nalazi, namenski je projektovana 1901. godine, u vreme kad je plani-rana izgradnja Doma Narodne Skupštine. Njen enterijer urađen je info\\

Još interesantnih detalja vezanih za ove bibliote-ke pročitajte na sajtu www.citymagazine.rs

BIBLIOTEKA ASTRONOMSKE OPSERVATORIJE U BEOGRADUKada se zahvaljujući srećnim okol-nostima, ili pažljivom čuvanju, do-godi da neka prostorija ostane u izvornom stanju decenijama, onda postaje nešto poput vremeplova. Biblioteka Astronomske opservatori-je u Beogradu predstavlja jedno od takvih svedočanstava iz prošlosti. „Arhitektura je delo Jana Dubovija, češkog arhitekte, koji je za svoju doktorsku disertaciju izabrao proje-kat Astronomske opservatorije. Zgrada je urađena u stilu moderne i predstavlja možda i najveću Du-bovijevu zaostavštinu, a zanimljivo je da se biblioteka nimalo nije me-njala od 1932. godine”, kaže dr Mi-lan Stojanović, astronom i naučni saradnik Astronomske opservatori-je u Beogradu.Poput mnogih drugih, dr Stojanović takve okolnosti smatra dragoce-nim. On objašnjava da je veoma in-

BIBLIOTEKA U ARHEOLOŠKOM PARKU „VIMINACIJUM”Arheološko nalazište Viminacijum, koje se nalazi u blizini Kostolca, ne predstavlja samo zadivljujuće ostatke neka-dašnjeg rimskog grada. Ono je pretvoreno i u zavidno razvijan arheološki park i nezaobilaznu turističku desti-naciju u Srbiji. U okviru njega nalazi se i važna biblioteka.„Biblioteka se nalazi u Domusu, naučnoistraživačkom centru koji je 2011. godine projektovan i izgrađen u formi rimske vile rustike. Koncept ovog objekta bio je presudan prilikom osmišljavanja biblioteke, za šta smo bili zaduženi arhitektkinja dr Emilija Nikolić i ja”, kaže dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu i rukovodilac projekta Viminacijum. Zbog svojih smeštajnih kapaciteta Domus je pogodan za organizaciju naučnih konferencija, letnjih arheoloških škola i drugih vidova poseta, što se pokazalo veoma kori-snim prilikom nabavljanja stručne literature. „Biblioteka predstavlja usko specijalizovanu naučnu biblioteku i po-seduje knjige koje ne mogu da se pronađu čak ni u bibli-oteci Arheološkog instituta ili u biblioteci odeljenja za ar-heologiju Filozofskog fakulteta, jer su ih sa studijskih putovanja donosili saradnici. Koriste je naučnici projekta Viminacijum, kao i kolege iz zemlje i inostranstva s kojima ostvarujemo saradnju”, objašnjava dr Korać.

spirativno kad saznate da su goto-vo svi astronomi iz prošlosti, uključujući bivšeg direktora Opser-vatorije Milutina Milankovića, bora-vili u identičnom prostoru i sedeli za istim stolom, što je sada i novim ge-neracijama na usluzi. Svest o tome doprinosi očuvanju autentičnosti nameštaja i instrumentarijuma Bi-blioteke. „U Biblioteci se pored literature na-lazi i nekoliko računskih mašina, koje su korišćene kad je Milutin Mi-lanković radio na svojoj teoriji o le-denim dobima. Tu su i mnogi drugi eksponati, poput časovnika, kame-ra ili meteoroloških instrumenata. Sve je to pripremljeno za Muzej astronomije, za koji se nadamo da će biti otvoren za dve godine. On će obuhvatiti nekoliko prostorija u Opservatoriji, a Biblioteka će, po-red Paviljona Velikog refraktora, odnosno paviljona u kome se nalazi najveći teleskop na Zvezdari, biti najvažnija od njih. Tada će biti otvorena za sve posetioce”, kaže dr Stojanović.

Biblioteke

u hrastovom duborezu, za koji se pobrinuo poznati beograd-ski stolar Dragoje Barac. Au-tentične komade nameštaja radilo je više proizvođača, među kojima se posebno iz-dvaja Stolarija Progres iz Beo-grada. Poput nameštaja, za Bi-blioteku su posebno projektovana i rasvetna tela, urađena od bronze i mesinga. Ona su, prema zamislima arhi-tekte Nikolaja Krasnova, mode-lovana u Zagrebu.Fond biblioteke sadrži oko 60.000 knjiga i periodičnih pu-blikacija. Formiran je od skup-štinske biblioteke Kraljevine Ju-goslavije, tako da se u okviru njega čuvaju mnoga svedočan-stva od velike vrednosti, poput Sretenjskog ustava iz 1835. go-dine.

9

Budi kao mačka

Ja sam supermačak i, ako želiš, mogu da te naučim kako da postaneš superheroj u svom životu, kako da se menjaš, kako da stekneš ono što ti nedostaje i kako da se boriš protiv onoga što u tebi izaziva strah.

(Iz knjige Budi kao mačka)

Novo izdanje Kreativnog centra BUDI KAO MAČKA koristan je i zabavan priručnik namenjen svima onima koji žele da ih drugi poštuju i da se osećaju dobro u svojoj koži. Mlađim tinejdžerima ova knjiga može pomoći da savladaju stidljivost, stres, nesigurnost, kao i da razreše nesporazume s roditeljima, konflikte s prijateljima itd.Neobični mačak Zigi našao se u društvu dece i mladih koje muče problemi tipični za uzrast od 10 do 14 godina, a kako su mačke slobodne, odvažne, nezavisne, istrajne, spokojne i srećne, ovaj mačak je odlučio da s njima podeli priče iz svog života. Zahvaljujući savetima mačka Zigija, mladi čitaoci će saznati kako prihvatiti i zavoleti sebe i svoju pravu prirodu uprkos onome što misle drugi; kako nadvladati probleme u učenju i postati uspešniji u školi; zašto ne treba da se stidimo da zatražimo pomoć kada nam je potrebna;  kako biti popularan i na koju kartu treba igrati ako želimo da nas drugi zaista vole zbog nas samih, a ne zbog brendova ko je posedujemo; kako razlikovati prave prijatelje od onih koji to nisu, kao i mnoge druge važne stvari.

ANA VUČKOVIĆ

MojeNekad sam sve morala da imam. Sve što mi se dopada je moralo da bude moje. Svaka lutka kad sam bila mala, a onda i svaka haljina i pufnasta bluza. O knjigama da ne govor im, one barem naizgled zauzimaju malo prostora. A onda su na red došle i nove kompleksnije čežnje - za mediteranskim kućama i gradskim stanovima u predratnim z g r a d a m a s a u n u t r a š n j i m dvorištima. Postoje teorije da je za civilizaciju sve otišlo dođavola onog trenutka kad je neko rekao - moje! Teško je odoleti lepim stvarima oko nas, skupocenim sandalicama u izlogu, monografiji o omiljenom slikaru, još jednom paru minđuša. I onda sam išla logikom - kad već ne mogu da imam kuću na rivijeri, zašto ne bih imala sve te lepe sitnice. i ne znam tačno kad se okrenulo, kad se desio obrt, valjda kad sam čula mamu kako kaže da treba da se ulaže u doživljaje, a ne u nekretnine, kako svi savetuju. Imam novu mantru - dobro je da cirkuliše. Ako sretnem drugaricu koja se oduševi mojom maramom daću joj je. Nešto što se sviđa meni, kupiću nekom drugom koga volim. Ova haljina je lepa, ali lepše će stajati Anđeli ili Dunji. Sećam se, tako je, sada pokojna mamina drugarica Bilja skinula svoj prsten sa Balija i dala mi, kada sam joj rekla kako mi se sviđa. Ljubav cirkuliše u stvarima, bez nje one su mrtve. A knjige su žive dok se čita, one nas čekaju i u našim sobama, ali i u bibliotekama. Ne moram sve da imam, ali želim sve da doživim. Ili barem delić. I tako sve to postaje moje - i kr itske plaže i kupole crkava Pozitana, i art-deko lampe i haljine koje koštaju kao stanovi u onim predratnim zgradama sa unutrašnjim dvorištima.

IVAN TOKIN

BrijanjeOvaj dan bio je isplaniran do detalja. Takvo je vreme došlo za našu porodicu, satnica nam je mila majka. Da bismo sve stigli, moramo da budemo pravovremeni i efikasni. Jutros sam po planu imao vežbanje. Vežbam napolju, treba da za određeno vreme pređem određeni put. Dakle, treba da se krećem tačno određenom brzinom. To nije prebrzo, ali nije ni šetnja.Jutro je bilo prohladno, ni hladno, ni toplo, meni taman. Navukao sam steznike za mišiće, majicu od odgovarajućeg materijala i istu takvu trenerku, čarape i patike za trčanje, i izašao sam. Od naše kapije postoji nekoliko mogućih, za mene odgovarajućih puteva, ovog jutra odlučio sam da na svakom skretanju, u datom trenutku odlučujem na koju ću stranu. Prvih nekoliko skretanja obavio sam rutinski, mada i nije bilo mnogo izbora, a onda su naišle raskrsnice koje su tražile pažljivo osluškivanje sebe ali ni na njima nije bilo dileme, uvek sam tačno znao kuda ću, i tako sam skretao.Brzo sam primetio da sam skrenuo sa predviđenih putanja, ali toliko mi je bilo jasno kad i gde treba da skrenem da stvarno nisam mogao da ne sačekam da vidim kuda to vodim sam sebe. Usput sam se i brinuo što znam da kad dan krene van plana, teško će se u plan vratiti. Malo od panike a malo od nestrpljenja, počeo sam da trčim, nisam divljao, ali sam trčao, što je opet aktivnost koja nije po planu.I onda sam se skroz prepustio i to je sve što je bilo potrebno da me noge odnesu preko jednog parkića ispod pijace, niz veliku ulicu po kojoj razvlače trole, tačno do frizerskog salona u kome je moja frizerka sedela i gledala kroz izlog, pravo u mene, zadihanog. Uđem, a ona mi kaže – Stigli ste. – Ja kažem – Jesam.I sad, niti sam ja zakazao, niti je ona mene čekala, ali bio sam tu, a kad sam bio tu, ona me je obrijala, polako i temeljno. Posle brijanja, dan mi je klizio kao njen oštar žilet po mom licu, nežno i iskusno.

Kolumne

10

Urbane vesti

/ OTVARANJE NOVOG IZLOŽBENOG PROSTORA

GALERIJA KOMBANK DVORANEIzložbom slika, skulptura i video-rada savremenog slikara i umetnika Miloša Šobajića, koja će biti otvorena od 5. do 25. marta, zvanično će biti obeleženo otvaranje Galerije Kom-bank Dvorane. U okviru otvaranja izložbe 5. marta u 15 časo-va, ujedno će biti predstavljena i knjiga istoimenog autora Mojih devet života.Na izložbi vrsnog umetničkog stvaraoca biće predstavljeno sedam monumentalnih slika nastalih u poslednjih desetak go-dina, kao i slika koja je obeležila početak pariskog stvaralašt-va slikara. Na izložbi će biti predstavljene i tri umetnikove skulpture koje su izlagane širom Evrope.

/ 49. FEST

POVRATAK U BUDUĆNOSTPredstojeći, 49. Međunarodni filmski festival – FEST, održaće se od 2. do 11. aprila, u organi-zaciji Centra beogradskih festivala (CEBEF), pod pokroviteljstvom Grada Beograda i uz po-dršku Ministarstva kulture i informisanja.Festival se ove godine održava pod sloganom „Povratak u budućnost” s namerom da kao

najveća i nadaleko po-znata filmska manife-stacija u zemlji i regionu, doprinese ponovnom oživljavanju bioskopskih platna i povratku filmske publike u bioskope. Ovogodišnji festivalski program predstaviće više od 70 premijernih filmova najnovije svetske kinematografije u se-

dam programskih celina, koje će publika moći da pogleda u bioskopskim salama Sava Cen-tra, Kombank dvorane, Doma omladine Beo-grada i Cineplexx-a. Posebno je značajno što će sledeća godina biti u znaku 50. FEST-a, a u susret jubileju ove godine FEST-ova publika imaće prilike da na velikom platnu Sava Cen-tra pogleda kultne filmove koji su obeležili prethodne edicije festivala u okviru programa FEST-ovih 50.

/ MANIFESTACIJA

16. BEOGRADSKA INTERNACIONALNA NEDELJA ARHITEKTURE (BINA)Šesnaesto izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhi-tekture biće održano od 22. aprila do 20. maja 2021. na nekoliko lokacija u Beogradu, u organizaciji Društva arhite-kata Beograda i Kulturnog centra Beograda. U fokusu manifestacije biće izložba „Beogradska škola stanova-nja: studije slučajeva” u Li-kovnoj galeriji Kulturnog cen-tra Beograda.Autorka izložbe je Tanja Da-mljanović Konli, uz saradnicu Draganu Mecanov, a program izložbe realizuje se u saradnji s Do.ko.mo.mo Srbija. U skla-du s tradicionalnim predstav-ljanjem srpske arhitekture, posle Bogdana Bogdanovića, Nikole Dobrovića, Ivana Anti-ća i Aleksandra Stjepanovića, ovogodišnje izdanje BINA biće u znaku arhitekture stambe-nih zona i celina. Kroz Studije slučaja Beogradske škole sta-novanja pratiće se geneza, kao i tipološke i morfološke promene u razvoju misli o sta-nogradnji na primerima tri su-sedstva – stambena „rejona” u društveno-jasno definisa-nom socijalističkom gradu, Novom Beogradu, u okviru dve grupe analiza: urbanistič-ko-arhitektonske i projektant-skih razmera.

www.bina.rs

/ NOVI PROGRAM U DOMU OMLADINE

DOK CINEMADOK CINEMA DOB je novi program Doma omladine Beograda, u okviru kog će jednom mesečno, tokom proleća i jeseni, biti održa-vane projekcije domaćih autorskih doku-mentarnih ostvarenja. U fokusu će biti do-kumentarni filmovi u trajanju od preko 50 minuta, koji su imali uspešan festivalski živ-ot, a koji se ne mogu videti u domaćim bioskopima. Tokom leta biće realizovan DOK CINEMA MASTERS, kao letnji filmski bioskop, s dve projekcije mesečno. U ovom programu jednako će biti zastupljeni filmski klasici kratkometražnog i dugometražnog

dokumentarnog filma, autori koji su već ispisali is-toriju domaće ki-nematografije, i oni koji su ne-sumnjivo sebi obezbedili mesto u domaćoj kine-matografiji, a koji

još uvek stvaraju i svojim opusom šire uticaj na mlađe generacije. Sve filmske projekcije će biti praćene razgovorom moderatora s gostima, ili samostalnim moderatorovim prikazom filma i filmskih uticaja u opusu autora prikazanog filma.

11

Lifestyle ZOONO

NEPROBOJNA ANTIMIKROBNA ZAŠTITANa našim rukama mogu se naći, i preko njih preneti, uzročnici različitih zaraznih bolesti. Zoono GermFree 24 sredstvo za dezinfekciju ruku eliminiše 99,99% mikoorganizama. Posle samo jednog nanošenja koža ostaje zaštićena čak i do 24 časa. Toliko je postojan da njegovu antimi-krobnu aktivnost ne ometa redovno pranje ruku. Dermatološki je ispitan, neće izazvati iritacije i ne isušuje kožu.Dokazano je efikasan protiv velikog broja bakterija, gljivica i virusa, uklju-čujući one iz porodice korona virusa. Ova specijalizovana formula ubija mikroorganizme fizičkim putem, ce-pajući njihove ćelije, zahvaljujući slo-ju pozitivno naelektrisanih mikro-skopskih iglica.

Proizvođač: Zoono Holdings Limited UK, Velika BritanijaUvoznik i distributer za Srbiju: Medica Linea Pharm d.o.o Bro-darska 1b, 11070 Novi BeogradTel: 011/312 02 84www.zoono.rs

CELL - IN DELIVERY TECHNOLOGY

CHRONO MAG 400 DIRECT – ZA MANJE STRESA, FIZIČKOG I PSIHIČKOG UMORA Kombinacija 4 izvora magnezijuma visoke bioraspoloživosti, sa trenutnim i produženim dejstvom, koji u sinergijskom dejstvu sa taurinom, vitaminima B grupe, C i E doprinosi smanjenju umora i iscrpljenosti, normalnoj funkciji nervnog sistema i mišića.

CHRONO C ZINC DIRECT - SNAŽAN IMUNITET TOKOM CELOG DANA

Kombinacija Ester C® patentiranog vitamina C sa cinkom, selenom, vitaminom D3 i histidinom, pruža snažnu i dugotrajnu podršku vašem imunitetu i štiti ćelije od oksidativnog stresa.

Za odrasle 1 kesica dnevno, bez vode

12

Kad pomislite na – lju-bav, u misli vam obave-zno dođe neka pesma Nena Belana. Ako ste još iz one generacije što je ’8Oih odrastala uz ne-prevaziđene splitske Đa-vole, onda tačno znate o čemu je reč. Naša očara-nost ovim zvukom nikad očigledno proći neće, a Neno Belan & Fiumens ovde su ponovo 21. i 22. marta u Kombank dvo-rani da se zajedno pod-setimo tih „đavolastih” srećnih dana

T E KST: ZO R I CA KO J I Ć

Kad danas razmišljate o svom razvojnom muzič-kom putu kao tinejdžera – šta biste istakli kao naj-važnije: koju vrstu muzi-ke, čiji konkretno uticaj?

Pa evo, ja sam možda i bio sretnik što sam se muzički formirao upravo u zlatnom dobu popularne muzike, tj. ’60ih i ’70ih godina. Muzička sce-na u to vreme bila je veoma šarena i kvalitetna, bez obzira o kojoj se vr-sti muzike radilo. Još kao dijete u kući sam slušao talijansku kanco-nu, jer su moji roditelji obožavali muziku i pratili sve što se događalo na tada veoma popularnoj talijan-skoj sceni, kupovali ploče, pratili moćni Sanremo festival. Onda u nekom momentu, u drugoj polovici osmogodišnjeg školovanja, i sâm sam počeo otkrivati neku „svoju” muziku, prve tinejdžerske bendove toga doba kao što su bili Sweet, Slade, T. Rex itd, a onda sam za-pazio The Beatles.

Postojao je ceo taj revival izvorne rock and roll mu-

zike iz ’50ih i ’60ih na svetskoj rok sceni u vre-me vaših početaka – roc-kabilly i rani r’n’r nekako su se dopadali punkeri-ma i tako već krajem ’70ih ovaj zvuk oživljava u radu brojnih poznatih sastava. Kako ste se vi lično inficirali ovom muzi-kom? I sa kojim lokalnim zvukom ste je ukrstili?

Ja sam se najviše možda inficirao preko sastava Stray Cats, kojeg sam negdje u tom periodu otkrio i jako zavolio. Dopadala mi se ta istovremena kombinacija velike strasti i romantike u ovoj vrsti mu-zike. Preko njih sam se zakačio i na originalne izvornike tipa Chuck Berry, Little Richard itd, a onda i na pop muziku tog doba na čelu s recimo Buddyjem Hollyjem. Sve to, u kombinaciji s talijanskom kanconom, koju sam prije spomenuo, te naravno i s The Beatles, rezultiralo je neka-kvom vlastitom mješavinom i pje-smama grupe Đavoli.

Vaš bend Đavoli bio je je-dan od najvoljenijih u ne-kadašnjoj SFRJ. Kako se sećate geneze ove jedin-stvene grupe?

Pa, interesantna je to priča o kojoj bih mogao nadugo i naširoko, al’ pokušat ću ovdje u nekoliko reče-nica. Dakle, postojao je moment kad sam se ja bio nešto razočarao u muziku i svirku, i odlučio okačiti gitaru o klin, te završiti Fakultet elektrotehnike. I onda mi je u ne-kom trenutku došao prijatelj Ma-rinko Biškić, i zapalio me za ideju da napravimo bend koji će svirati svjetske hitove koje su obrađivali naši popularni pjevači ’60ih godi-na, kao što su Đorđe Marjanović, Ivica Šerfezi, Dragan Stojnić i mnogi drugi. I napravili smo bend, Marinko je pjevao, ja sam svirao gitaru, imali smo i bubanj, bas, saksofon. Probali smo nekoliko mjeseci, a onda je Marinko dobio poziv za neki posao u Zagrebu, otputovao je, a ja sam rekao: Ide-mo dalje s radom. Tražimo novog pjevača, a ja ću pjevati privreme-

Ma jedva čekam zasvirati!

Inte

rvju

NE

NO

BE

LA

N, F

OT

O: R

OB

ER

T K

AL

ČIĆ

13

no dok ga ne nađemo. I tako pje-vam privremeno 36 godina.

Ovog marta navršava se 35 godina od na-stanka čudesnog albu-ma Ljubav i moda. Kako ste u pisanju pesama na ovoj ploči sarađivali s Robertom Čaletom, autorom tekstova, a kako s producentom Pi-kom Stančićem?

... i onda smo promijenili ime, jer smo se prvo zvali Marinko i Gale-bovi Asfalta, svirali smo obradu jedne talijanske pjesme, Diavoli, koju je obradio Đorđe Marjanović, te smo po njoj dali novo bomba-stično ime bendu, u stilu ’60ih – Đavoli. U bend je tada kao nevid-ljivi član, menadžer, dizajner i tekstopisac uletio i Robert Čaleta Čarli, i nagovorio me da počnemo pisati autorske pjesme, ali koje će zvučati kao da su nastale ’60ih. I napravili smo hrpu pjesama, odni-jeli Siniši Škarici u Jugoton, njemu se to dopalo i odobrio nam je sni-manje prve ploče Ljubav i moda, i dodijelio producenta Ivana Piku Stančića. Ostalo je povijest.

Kako su stvarane sve te nezaboravne pesme? Pamtite li neku konkret-nu situaciju, anegdotu?

Stvarane su u općem kreativnom

ludilu, vrlo predano, angažirano, i s puno truda i upornosti, uz naravno talent. Mi smo svakod-nevno provodili po nekoliko sati u prostoriji za vježbanje. Imali smo i neki vrlo primitivan uređaj za sni-manje, pa su to bili i prvi demo snimci. Bilo je naravno i anegdota, npr. kad smo već došli u profesio-nalni studio, i snima se bubanj za Pričaj mi o ljubavi, nažalost, da-nas već pokojnom bubnjaru nije bio dan i nije ga išlo kako je on to htio, i u jednom momentu smo samo ugledali kako bubnjevi lete na sve strane po studiju.

Koji je vaš omiljeni al-bum Đavola, a koja omiljena pesma ili ne-koliko njih?

Znam da ću zazvučat možda pa-tetično, ali zaista nemam omiljeni album Đavola, svi su mi omiljeni, jer su moje djelo i iza njih stojim. I svaki me veže uz neki period mog života. Isto razmišljanje vrijedi i za pjesme. Možda možemo samo go-voriti o nekom fondu pjesama koje zvuče baš onako točno kako sam ih i zamislio, dok neke možda nisu u studiju uspjele u potpunosti do-čarati moju zamisao. U one koje su to uspjele svakako spadaju Điri điri, Pričaj mi o ljubavi, Dok tebe ljubim, Zvuci ulice, Samba i ti, Ču-vaj me pazi me, Ona nikog nema, Stojin na kantunu, Dani ljubavi,

menuo prvi zagrebački nastup u Kulušiću, i neviđenu euforiju oko njega, te prvi beogradski u Domu omladine, kad shvatiš da si uspio na državnoj razini.

Mnogo godina je prošlo otada i sjajne nove stvari su se desile vama kao autoru i muzičaru – kako ste došli na ideju i poželeli da sa svojim Fi-umensima oživite reper-toar Đavola još jednom ponovo?

Vrlo jednostavno, to su divne bez-vremenske pjesme, i poželio sam da nekim novim generacijama pokušam dočarati kako su se za-bavljali njihovi roditelji, a roditelji-ma koji još vole izaći vani i zaba-viti se, pružiti priliku da se vrate u svoju mladost. Ja s Fiumensima svakako i u svom sadašnjem standardnom repertoaru uvijek imam neke od tih pjesama, ali u ovom nastupu sviramo mnoge koje sad inače nikad ne sviramo, tako da je i nama veoma intere-santno osvježiti repertoar, a meni osobno i veoma emocionalno do-živjeti ponovo te pjesme u perfor-mansu uživo.

I kako vam danas zvuče te pesme nakon nekoliko decenija? Svirate li ih možda drugačije ili ste verno rekonstruisali epohu ’80ih?

Zvuče mi kao da sam ih ove godi-ne napravio, svježe i nepotrošeno. A pokušali smo što vjernije doča-rati taj izvorni zvuk ’80ih, odnosno ’60ih, mi to u šali zovemo double retro sound, uz minimalne korekci-je. Jer samo to je onda – to. I mnogo uživamo u svemu tome.

Šta vam znače gradovi u kojima ste živeli, kako biste ih ukratko opisali?

Da li je Rijeka najznačaj-nija među njima?

Živio sam u rodnom gradu Splitu, živio sam u Zagrebu, pa i danas djelomično tamo živim, i živim i u Rijeci. Živio sam i godinu dana u Sarajevu, gdje sam bio na odslu-ženju vojnog roka. Na otoku Braču živim ljeti, jer mi je majka odatle i tamo imamo kuću. I sva ta mjesta mi znače, svako je imalo i – i dalje ima ulogu u mom životu, nema najznačajnijeg. Sve ih volim i za-hvalan sam im na onome što su mi pružila, svako na svoj način. Sva su različita, svako ima svoje specifičnosti i mentalitet, ali meni je u svakome dobro i svugdje se osjećam „doma”, svugdje imam super prijatelje. I upravo zahvalju-jući toj prilici da živim na tim ra-znim i različitim mjestima, mislim da sam dobio određenu širinu u vlastitom pogledu na život.

U beogradskoj Kombank dvorani zakazali ste dugo iščekivani susret s ovdašnjom publikom 21. i 22. marta, u organiza-ciji koncertne agencije Long Play. Ima li u Beo-gradu nešto što čini da pesme Đavola – koje će biti na vašem repertoaru – zazvuče specijalnije nego drugde?

Ima, naravno, a to je vezano uz prethodno pitanje. I Beograd je također veoma poseban grad sa svojim specifičnostima i svojim mentalitetom. I svojom specifič-nom publikom. Pa tako i sa svojom specifičnom reakcijom. Al’ svim gradovima je nešto i zajedničko, a to je – ljubav. Ljubav prema muzi-ci, ljubav prema životu. Ma, jedva čekam zasvirati! Srdačan pozdrav!

Neno Belan

Bambina, Ja volim je, Ovo je kraj, Osta-ni uz mene, Na kraju sna, Dugo toplo ljeto itd...

Koji koncert Đavola iz tog doba vam je ostao u ne-zaboravnom sećanju?

Pa, ima ih svakako puno, al’ recimo onaj prvi u sportskoj dvorani u rodnom gradu Splitu, taj je ipak bio poseban... kad shvatiš da si us-pio ostvariti svoj mladalački san, i kad cijeli koncert sviraš uz osjećaj da lebdiš nekoliko cen-timetara iznad tla. Svakako bih još spo-

Ceo intervju pročitajte na www.citymagazine.rs

NEN

O B

ELAN

& FIU

MEN

S, FOTO

: MATKO

PETR

IĆ

GR

UPA

ĐAVO

LI, FOTO

: PR

IVATNA

AR

HIVA

14

Zavirite li u Baza Conceptstore, prijatan novi lokal u Stevana Mu-sića 11 u Novom Sadu, udahnućete daleki Bali, Maroko, Južnoafričku Republiku, Izrael… Udahnućete mir i lepotu sklada svih tih desti-nacija. Njih su veštim odabirom komada nameštaja, umetničkih dela i detalja za kuću povezale Nataša Šešić i Marija Živković koje stoje iza ove ideje

T E KST: I VA N A M U N I Š I Ć J OVA N OV I Ć

Baza Interior nudi unikatne, ručno rađene predmete sugerišući baš kao i japanski pravac wabi-sabi da je lepota u nesavršenosti. Tu dakle ništa nije industrijalizovano, u sva-kom komadu oseti se čovek, njego-va energija, utkana ljubav i kontakt s prirodom.Iako spaja s udaljenim kulturama, Baza ima misiju i da promoviše našu tradiciju. Stoga važno mesto u ponudi ima srpski tj. pirotski ćilim od kog je sve nekako i počelo. Pre nekoliko godina, uređujući svoju letnju kuću u Sremskoj Kamenici u boho stilu, Marija je došla na ideju da od starih ćilima napravi jastuke shvativši da kod nas i nema pro-davnica koje bi mogle ponuditi ta-kve proizvode. Spontano, druženja

Baza

Enterijer

s Natašom iznedrila su Bazu koju, kako kažu, harmonično grade. Ma-rija je više okrenuta tradiciji, a Na-taša urbanijim elementima. Osim naše tradicije, Baza želi da pokaže i dar lokalnih umetnika, pa ćete među delima takozvane primitivne umetnosti drugih konti-nenata videti i radove Biljane Cin-carević, a kako najavljuju, uskoro i ekskluzivne analogne fotografije Nenada Marjanovića posvećene Sergeju Poluninu.Tu su i Nataši posebno drage gra-fičke maske koje su je opčinile u Centru Pompidu u Parizu, nakon čega je tragala za njegovim auto-rom – izraelskim umetnikom (Tza-chi Nevo) pa ga „dovela” i u naš region.

15

info\\

Pleni i Marijin omiljeni eksponat koji visi na zidu – handira tj. maro-kanski venčani poklon koji mlada sprema, a impresioniraju i cr-no-beli tepisi, ručno rađeni u ma-rokanskim planinama.Uklopio se tu i moderni holandski brend Pols Potten sa svojim zani-mljivo, a moglo bi se reći i duhovi-to, oslikanim činijama i šoljicama za kafu.Baza ima i svoju proizvodnju name-štaja – ručno rađene stolove od pu-nog drveta „made in Novi Sad” za koje sirovina stiže i s Balija!Pandemija je malo omela planove, ali ovim dvema ambicioznim i krea-tivnim ženama ne manjka ideja kako da još sveta unesu u Novi Sad. U planu je saradnja s Japanom, Meksikom…Baza Interior poziva da usporimo i uživamo, a kako kažu Nataša i Ma-rija, namenjen je svakome ko prona-lazi lepotu u kontaktu s prirodom. Neko će urediti ceo dom u tom stilu, neko ga tek osvežiti detaljem, neko samo razgledati… Ali svi će iz no-vosadskog lokala izaći puni utisaka s putovanjâ na kojima fizički zapra-vo nisu ni bili.

Baza komadi se mogu naći i u Beogradu u Fab Livingu kod Une, a ideja je da se uskoro i u prestonici otvori showroom. Lepo fukcioniše i onlajn prodaja, posebno preko instagrama (baza.conceptstore) o čemu svedoči to što se neki komadi nalaze već i u domovima i hotelima u Holandiji, na Ibici, Grčkoj, Braču...

Izgraditi bolji svet je težnja prisutna u svi-ma nama. Bilo da ga stvaramo malim ko-racima ili velikim po-tezima, u svom nepo-srednom okruženju i profesionalnom delo-vanju, širim društve-nim pokretima ili svojom svakodnevi-com, sami za sebe ili s drugim, svi mi stalno gradimo neke nove, po našem uverenju bolje svetove. Ali uvek se nađu i neki koji odu korak dalje

T E KST: L J U B I CA S L AV KOV I Ć

Idealni, savršeni svet još niko nije uspeo da izgradi, ali ti pokušaji ne-kad vrede koliko i čitavi novi svetovi. Jer, na kraju krajeva, ipak je ideja ta koja zapravo živi.Tomas Mor je u 15. veku napisao svoje najpoznatije delo, kritiku en-gleskog društva kome suprotstavlja viziju idealne zajednice na zamišlje-nom ostrvu nazvanom Utopija. Utopija postaje sinonim za mesto kojeg nema, koje ne postoji, osim u zamisli da simboliše savršeno dr-žavno uređenje ili, uopšte, savršeno uređenje života, zajednice u nekom prostoru. Tako utopija postaje san mnogih arhitekata i urbanista, koji naročito s velikim stremljenjima, za-mahom i idejama s početka 20. veka počinju da maštaju o idealnim gradovima.

ARHITEKTE I URBANISTISkice vizija utopističkih, često futu-rističkih gradova koji postaju idealni upravo zahvaljujući mašinama i no-vim dostignućima, obeležile su za-mah razvoja i promena s početka 20. veka. Iako je većina njih ostala u domenu mašte i crteža, skica i pi-lot-konstrukcija, po koja velika za-misao jeste prenesena u prostor i

BOLJI SVET JE MOGUĆ?

Utopija

ovekovečena u vidu novih gradova, podizanim na praznim prostorima direktno iz pera arhitekata i urbani-sta. Međutim, kako je svaka ostva-rena vizija počinjala da živi, tako je prestajala da bude ono što je ma-štana – izgradnjom se utopija razgradila. Idealni grad ostao je u domenu vizija. Ipak, ovi arhitektonski i ur-banistički pokušaji ostali su značajni u istoriji arhitekture, iako nikad izgrađeni. Njihov otisak na arhitekton-sku misao ogleda se u tome što su oni pome-rali granice, ne u pro-storu ali u mišljenju prostora. Na taj način oni su pomagali da se misle neki novi bolji svetovi koji jesu izgra-đeni. Brojni su poku-šaji utopija neostvare-ni ali vredni divljenja, upravo zbog ideja i energije koje su u njih utkane. I te ideje zai-sta jesu pomerale sve-tove.

16

ROSE ISLANDProšlog meseca emitovan je film Rose Island. Igrani film nastao je velikim delom po istinitoj priči. Rad-nja je smeštena u Italji nadomak Ri-minija, tik izvan spoljne granice te-ritorijalnih voda. I u tome i jeste suština. Priča govori o mladom in-ženjeru, koji iz svojih pobuda (o koji-ma nećemo otkrivati previše, čeka vas film) konstruiše stvari oko sebe, shvatajući da zapravo teži tome da malo po malo izgradi sebi bolji svet.

forma je u istoriju ušla iz brojnih razloga, i priča iza nje je fantastič-na i čarobnim kadrovima ovekove-čena. Njena površina je teritorija republike u nastajanju, sa svojim je-zikom, grbom, valutom, predsedni-kom. Kratkotrajna mikronacija iz-davala je pasoše, imala je svoje žitelje, svoje uređenje i svoja pravi-la. Odnosno, nije imala pravila. Iako je u praksi više funkcionisala kao letnja diskoteka, ova platfor-ma, nezavisna republika i utopija, oličenje je želje jednog mladog čo-veka da konstruiše svoj svet u kome vlada sloboda. Ta želja je bila toliko snažna i uporna da je mladi inže-njer, skoro ni iz čega, zamalo uspeo da se otcepi od ostatka sveta i pro-glasi nezavisnost svoje zamisli. Ne-koliko meseci, koliko je život funkci-onisao na veštačkoj platformi postavljenoj u međunarodnim vo-dama, tik izvan zone Italije, ona je pružala utočište i beg od stega, slobodu i nadu brojnim mladim lju-dima iz čitavog sveta. Iako kratkog veka i na kraju dana simboličnih pasoša, grba i zasta-ve, ovih 400 kvadratnih metara ušlo je u istoriju kao ideja koja je ipak odjeknula svetom i uzdrmala ga. Iz brojnih malih pobeda koje su proizašle iz bajkovitog po-duhvata kratkog veka ostaje uz-dah koji simboliše čitavu godinu koja je promenila svet, 1968: Budi-mo realni, zahtevajmo nemoguće. A priča o nastanku i životu malog sveta na veštačkom ostrvu zaista otkriva kako nemoguće postaje realno.

KRISTIJANIJA, KOPENHAGENOvekovečen u filmu jarkih boja Jadrana, muzike i oblika mekanih tonova šezdesetih godina, Rose Island je tek jedan od istorijskih pokušaja stvaranja boljeg sveta u formi mikronacija. Mikronacije su mali teritorijalni i politički entiteti koji tvrde nezavisnost, i iako ih UN ne priznaju, one nastavljaju da niču širom sveta i to najčešće iz ličnog entuzijazma. Među njima je možda najpoznatija Kristijanija

u Kopenhagenu, komuna osno-vana 1971. godine. Iako usred grada, ova komuna od 850 stanovnika zapravo ima sop-stvene zakone i pravila i nezavi-snost od Danske vlade. Kristijani-ja je česta destinacija turista koji obično nemaju svest o tome da su jednim korakom usred Kopen-hagena zapravo zašli u sasvim posebno uređenje, čija je kultura pre svega svedočanstvo o poku-šaju uspostavljanja drugačijih društvenih odnosa.

BURNING MAN, NEVADAMeđutim, nemaju svi pokušaji i otelotvorenja utopije svoja stalna fizička obličja. Među najpoznati-jim, a možda i najeksperimental-nijim poduhvatima stvaranja uto-pije barem na neko vreme, koliko god ona bila kratkotrajna i ne-stalna, jeste festival usred pusti-nja Nevade. Burning Man se odr-žava svake godine još od 1986, dok je od 1991. godine na lokaciji na kojoj je danas – privremenom gradu koji nastaje u Black Rock Desert u državi Nevadi. Ipak, to nije „običan festival”. Nastao je kao andergraund okupljanje ljudi slobodnog duha u San Francisku

osamdesetih godina XX veka, i postao je tradicija kojom se na nekoliko dana stvara komuna drugačijih pravila. Kako sami organizatori opisuju, Burning Man je privremena metro-pola koja je posvećena zajednici, umetnosti, samoizražavanju i sa-mopouzdanju. Na ovom događaju koji traje nedelju dana očekuje se od svih prisutnih da učestvuju, bilo da volontiraju, stvaraju, dele – očekuje se od svih da na neki načih budu aktivni, odnosno da doprinesu stvaranju onoga što je-ste Burning Man, nekog drugači-jeg sveta. Iako ovaj privremeni grad, metropola, traje samo ne-delju dana, on ima sve što je jed-noj zajednici potrebno. Možda ovaj događaj najbolje pokazuje kako bolje svetove grade pre sve-ga odnosi među ljudima, dok pro-storno uređenje prati šta se na tom polju dešava. Pa makar ne-stalo posle nedelju dana, bilo im-provizovana ručno rađena plat-forma tik izvan teritorijalnih voda, ili se nalazilo negde baš usred grada – drugačiji svet nastaje pre svega iz želje da se granice, gde god one bile, pomere.

A zatim to i radi. Rose Island, odnosno Respubliko de la Insulo de la Rozoj, kako glasi zvanično ime na esperanto jeziku, jeste platforma izgrađena juna 1968. godine, u atmosferi student-skog preokreta sveta koje je šezde-set osma godina donela. Ova plat-

17

___ INTERNACIONALNA KUHINJA /

PASCALTekst: Peđa Kresojević

Među novim restoranima koji prečesto liče jedni na druge, od ponude do enterijera, ovo mesto u Novom Sadu privu-klo nas je na prvi pogled i osvojilo na prvi zalogaj. Simpa-tično i neformalno, od bašte sa šporetom na kome se kuva belo vino sa smokvama i cimetom, do unutrašnjeg dopad-ljivog dela na dva nivoa, preko izbora muzike do tople pre-poruke osoblja, sve se uklopilo u taj prvi utisak. Apsolutno na tom tragu je i ovdašnja ponuda koja varira teme od street food ugođaja do ne-klasične ponude pasta i rižota, mesa i burgera. Na nekoliko opcija za doručak i kroasana, nadovezuju se moćni sendviči sa ćabatom, na čelu sa pu-lled pork favoritom, kao i odlične kobasice. Čorbice su ide-alne za zagrevanje, njoke sa svežim spanaćem i sušenim paradajzom bile su sjajne, kao i John Lemon taljatele. Među burgerima dry aged cheese burger je itekako opravdao izbor simfonijom ukusa, dok je sa druge strane rolovana piletina u gorgonzola sosu bila fina ravnoteža u našem izboru. Za obavezan sledeći dolazak ostavljamo američke palačinke za desert, a za Pascal dajemo iskrenu i toplu preporuku za svako doba dana...

Radnička 22, Novi Sad021/635 03 05

___ GASTRONOMSKI EKSPERIMENTI

OSMICA POP UPTekst: Ivana Munišić Jovanović

Ukoliko volite da gastronomski eksperimentišete, degustirate brižljivo isplanirane ukuse u društvu koje možda i ne poznajete, a sve to u atmosferi koja je intimnija od one restoran-ske, pop up večere mogle bi vam prijati.Reč je o konceptu čiji su pioniri u Novom Sadu Miloš Mlađenović, Igor Todorović i Ivan Kiralj. Ovi mladi zaljubljenici u kuvarsku veštinu 2018. godine pokrenuli su svoju Osmicu nakon što su „kliknuli” kao tim u jednom restoranu u kome su zajedno radili.„Poželeli smo da imamo neku svoju priču i da ponudimo nešto što bi se izdvojilo iz jedno-lične gradske ponude, te da kroz Chef’s table – koncept bez konobara, gde kuvamo u društvu gostiju, pokažemo šta umemo. Pop up večere organizujemo jednom ili dva puta mesečno, što celoj priči daje i notu iščekivanja. Kad detaljno osmislimo šta bismo kuvali, na instagramu (osmica_popup) objavimo meni od pet jela, datum i vreme, a kad se popune mesta, zainteresovanima šaljemo adresu gde će večera tog puta biti održana”, pričaju Miloš i Igor. Tokom ove, našalimo se – „tajne“ večere, gosti će uz dobru hranu dobiti i objašnjenje svih jela, možda i recept, budući da kuvari, kako kažu, i njih nesebično vole da podele. Uz hranu se kombinuju vina, obično vinarije Deurić, a bude i pivskih večeri.

Gastro

___ LATINO KUHINJA /

BUENA VIDA BRUNCH: GASTRO FIESTATekst: Peđa Kresojević

Bez obzira da li je stanje vanredno ili redovno, branč u Buena Vidi je apsolutno savršeno rešenje za dane vikenda kada se servira od 9 do 13.30h, dok je radnim danom od 8 do 12h. Ovo spektakularno gastro iskustvo sjajan je doživljaj u svakom pogledu: od samog ulaska u ovaj prostrani restoran preko sedenja u nekom od interesantno dizajniranih se-gmenata restorana, uz vrlo ljubazno i upućeno osoblje, sve je podređeno uzbudljivom putovanju autentičnim gurmanskim prostorima Latinske Amerike. Kreće se od naćosa i salsi, nastavlja preko savršenih jaja u Benedikt ili omlet opciji i stiže do zanimljivih sala-ta. Magično putovanje nastavlja se kroz neobični Menundo pasulj sa topljenim sirom, pečeni kukuruz sa tikvicama i slaninicom, slede moćni sendviči kakav je Krok Cubano, a onda specijaliteti kroz naćos fiestu, empanade i kesadije, enčilade i burito i takose. Jed-nom rečju: vatromet ukusa, boja i oblika, i to kakav! Svakako ostavite mesta i za posla-stice, osvežavajuća Akai voćna kasa i divne sufle palačinke savršene su za kraj ovakvog doživljaja. Uz sve to, ovdašnji ice tea sa mangom ili topla čokolada ili neki od koktela, čine čudesnu harmoniju. Obavezno napravite rezervaciju, a onda se prepustite, svim čulima i svim srcem, uživanje je potpuno.

Milutina Milankovića 1i | 060/660 06 60 | www.buenavidarestaurant.com

18

StilAktuelna izložba Bags: Inside Out u muzeju Viktorija i Albert u Londonu po-setiocima pruža priliku da na jednom mestu vide tašne dizajnirane u prote-klih 500 godina. Izložba predstavlja najzanimljivije primerke omiljenog ase-soara – tašne različitih autora, stilova, namena, oblika, izrade… Otvorena je prošlog decembra, a može se pogledati do 12. septembra ove godine

T E KST: J E L E N A J OVA N OV I Ć

Predstavljeno je više od 300 ekspo-nata, i iz bogate zbirke muzeja (u arhivi muzeja Viktorija i Albert se nalazi oko 2.000 primeraka raznih torbi iz perioda od 16. veka do da-nas) i iz drugih institucija i privatnih kolekcija.Lucija Savi, kustos izložbe Bags: Inside Out navela je da su kroz istoriju tašne menjale svoju funk-ciju i namenu, da su se uvek prila-gođavale vremenu i odgovarale na njegove zahteve. I dodala da je ovom postavkom želela da istraži i kontinuirani značaj torbi u našem životu, ali i da osvetli proš-lost, i da predstavi tašne kao va-žan deo istorije dizajna.

kojoj je kraljica Elizabeta nosila va-žan državnički srebrni pečat, ili kov-čežić za pisma i dokumente iz 1921, koji je pripadao Vinstonu Čerčilu. Među eksponatima je i crna Asprey torbica koja je bila zaštitni znak bri-tanske premijerke Margaret Tačer.

Slavne tašnePostavka predstavlja i mnoge slav-ne tašne – one koje su promovisale slavne ličnosti, ili, pak, one koje su dizajnirane specijalno za njih. Tako je trapezasta tašnica s ručkom kuće Hermes iz 1930. stekla novu popularnost i oreol prestiža kada je Hermes dizajnirao posebnu verziju Sac Celly za glumicu Grejs Keli. Princeza Dajana je tašnu Lady Dior kuće Dior nosila u mnogim prilika-

ma i umnogome doprinela njenoj popularnosti sredinom devedesetih godina. Kuća Hermes je 1984. godi-ne dizajnirala praktičnu i elegantnu tašnu Birkin bag, posebno za bri-tansku glumicu Džejn Birkin. Lon-donska izložba predstavlja prvu Birkin tašnu – onu koju je glumica nosila. Izložba predstavlja i druge tašne koje imaju kultni status – među njima je prošivena Šanel tor-bica 2.55, kao i tašna koja se nosi pričvršćena za pojas, a potpisala ju je kuća Pako Raban.Pored ovih slavnih tašni aktuelna izložba predstavlja i autentičnu Ba-guette tašnu (mala, ljubičasta sve-tlucava i zgodna za razne prilike) kuće Fendi koju je Sara Džesika Parker nosila u seriji Seks i grad. Među eksponatima su i dve čuvene tašne kuće Mulbery – prva, Alexa bag, nazvana je po Aleksi Čang, britanskom modelu i voditeljki, a druga, Bayswater, postala je zaštit-ni znak britanske manekenke Kejt Mos. Tašna Speedy handbag koju je Mark Džejkobs dizajnirao za kuću Luj Viton 2006, stekla je popular-nost nakon što su je u raznim prili-kama nosile Paris Hilton i Kim Kar-dašijan.Kustos izložbe, Lucija Savi, objaš-njava da su ove slavne i željene torbe (nazvane – IT torbe) vrhu-nac popularnosti dosegle krajem devedesetih i početkom dvehilja-ditih godina. One su uglavnom dugo postojale na tržištu pre no što su se vinule u zvezdanu mod-nu orbitu zahvaljujući svojim slav-nim vlasnicama.

Bags: Inside Outo tašnama iz svih uglova

Istorijski primerciPrvi eksponat koji se može videti čim kročite na izložbu jeste ručna torba iz 1940, posebno napravljena za nošenje gas-maske. Praktična i sveprisutna torbica iz vremena Drugog svetskog rata podseća na to kako se modni detalji iz svakod-nevnog života menjaju po potrebi i prilagođavaju zahtevima vremena. U prvom delu izložbe nalaze se taš-ne iz raznih istorijskih perioda, koje dočaravaju nekadašnji način živo-ta. Tokom proteklih vekova tašne su izrađivane s posebnom namenom. Izložba predstavlja i muške i ženske torbice – male tašne za novčanike, neugledne vrećice u kojima su ljudi nosili lekove, veće torbe za doku-menta i pisma, razne kovčežiće, le-karske torbe, vojničke rančeve…Tu je i zanimljiva tašna u obliku žabe iz 17. veka, kao i splet torbica koji se nosi oko pojasa – Chatela-ine, nastao između 1863. i 1885. godine najverovatnije u Engleskoj. Predstavljene su i ljupke minijatur-ne tašne koje su se u 16. veku no-sile na dvorovima, kao i primerci s početka 20. veka – ženstvene tašnice izrađene od svile, s upad-ljivim kopčama. Deo izložbe na donjem spratu mu-zeja donosi saznanja o tome kako se nekad putovalo. Kovčezi za pu-tovanja su, naime, u prošlom veku bili preteški i glomazni, a zanimljiv izloženi primerak je kabasti kofer kuće Luj Viton iz 1900. godine. Na izložbi u muzeju Viktorija i Albert posebno su zanimljivi istorijski zna-čajni primerci – tašna s vezom u

19

20

Zašto su žene danas u mno-go boljoj poziciji nego što su bile pre desetak godina, kako se od laskavog epiteta „mlada spisateljica” dolazi do spisateljice koja govori ono što misli bez straha, i zašto reći ženi da „nije samo lepa, već i talentovana” ni-kako nije kompliment

T E KST: J E L E N A V U K I Č E V I Ć

Rekli ste u jednom inter-vjuu da je govoriti istinu u stvarnosti neprihvatljivo, da li to znači da su vaše priče ta neizgovorena istina?

Ne bih htela da zvučim ili sebe predstavljam kao neku proročicu koja uvek govori istinu ili nešto tako. Pišem o savremenim problemima, o stvarima koji se dešavaju u našem društvu i koji se odražavaju na na-šim ličnim odnosima. To radim na već uspostavljeni književni način, kao što su radili mnogi drugi pisci. Ipak, mislim da generalno književ-nost, pa i film, ili narativne umetno-sti, pričaju istinite priče o stvarnosti, ali, paradoksalno, na izmišljeni na-čin. I ja se trudim da tako pišem.

Da li vam se čini da nove generacije žena ne po-navljaju obrasce starijih?

Nove generacije su sjajne i neće one tako lako trpeti to što smo tr-pele mi, ili naše majke, a kamoli bake. Ali čini mi se da je progres sad brži, i da se u poslednjih deset godina mnogo toga promenilo. Naravno, u današnjem svetu infor-macije su lako dostupne, ne možeš propustiti trenutne događaje. Tako mlade devojke danas znaju mnogo više nego što smo mi znale recimo

pre 10-15 godina. Meni je nevero-vatno čak da kad sam pisala prve dve zbirke (priče u Osmici) nisam imala sistematsko razumevanje za rodne probleme koje imaju današ-nje devojke – o tome niko nije pri-čao, ni u javnosti, ni (to posebno ne) na fakultetu – pa vidim sad da sam o nekim stvarima intuitivno pričala. Setila sam se nedavno kako pre nisam imala tačno razu-mevanje šta je to seksualno uzne-miravanje i maltretiranje, i nisam mogla to prepoznati, nego sam kri-vicu gledala u sebi, osećala sam se nelagodno i nisam mogla da pre-poznam matrice zlostavljanja. Ni-sam tada imala ni podršku od sta-rijih žena. Ali čini mi se da mladim devojkama danas nije više tako, što me neizmerno raduje.

Koliko ste podrške dobili kad ste počeli da se bavi-te pisanjem, kakvo je vaše iskustvo spisateljice u svetu pisaca?

Nisam imala veliku podršku i uglav-nom su me smatrali za devojčicu koja piše neke lepe i tužne priče. Često su me infantilizovali. To je prestalo pre dve-tri godine, kad sam magično prestala da budem „mlada” spisateljica, što je između ostalog (ipak mi je 39) i zbog uspe-

ha „Mog muža” u Srbiji i regionu, i kad sam postala glasnija što se tiče ženskih pitanja. To nervira ljude, i govorili su mi kako sam ranije bila tako nežna i fina i dobra, a sad sam postala loša i nadmena, jer sam konačno počela da govorim to što mislim bez straha. Ali to što me ljudi uvek pitaju kad ću napisati ro-man, isto smatram za neku vrstu infantilizacije – kao da priče nisu ozbiljna književna forma, i kao da ću napisati roman kad porastem. Naravno, tražili su od mene da se bavim temama koje su bitnije od ovih mojih, svakodnevnih. Rečeno mi je da je najbolja forma ipak isto-rijski roman, pa da tako nešto napi-šem kako bih postala „istinska” i zrela spisateljica. Dešavalo se na čitanjima i festivalima da me ovako predstave: Ona nije samo lepa, nego je talentovana. Kad sam se pobunila, govorili su mi da sam ne-zahvalna i da je to u stvari kompli-ment!

Često koristite humor i ironiju kao književni po-stupak, stoga, da li misli-te da je humor naš od-brambeni mehanizam od surovosti, i nemogućnosti da prihvatimo realnost kakva jeste?

Humor i ironija mogu se koristiti na različite načine, ali u mojim priča-ma ne koristim ih kao odbrambeni mehanizam. Koristim ih da bih ubila sentimentalnost, jer to mrzim, ili da pokažem koliko je apsurdna neka situacija koju često vidimo u sva-kodnevici. Koristim i humor da bih

ŽENENOVEGENERACIJE

info\\

ismejala neke štetne pojave u druš-tvu, ili groteskno opisujem likove da bih ismejala neke za mene ružne ljudske karakteristike. Humor je društveni korektiv (ako ne ismejava slabije – onda je siledžijstvo).

Rumena Bužarovska je rođena 1981. godine u Skoplju. Dosad je objavila zbirke priča: Žvrljotine (2006), Osmi-ca (2010), Moj muž (2014) i Nikuda ne idem (2018), kao i studiju o humoru u savremenoj makedonskoj i američkoj kratkoj priči O smešnom: Teorije hu-mora kroz prizme kratke priče (2012). Knjige su joj prevedene na engleski, nemački, mađarski, italijanski, al-banski i na jezike prostora bivše Ju-goslavije.Platforma Literary Europe Live, u okviru organizacije Literature Across Frontiers, uvrstila je 2016. godine Ru-menu Bužarovsku među deset naj-zanimljivijih mladih evropskih pisaca.Bužarovska predaje američku knji-ževnost na Filološkom fakultetu u Skoplju, a bavi se i književnim prevo-đenjem s engleskog na makedonski jezik (Kerol, Kuci, Kapote, O’Konor). Koautorka je i koorganizatorka veče-ri pripovedanja ženskih priča PičPrič.

Inte

rvju

Ceo intervju pročitajte na www.citymagazine.rs

Rumena Bužarovska

21

Na jutjub kanalu Veze i one bezveze mogu se videti kratki video-zapisi na temu ljubavi i partnerskih odnosa, i snalaženja u njima. Kanal ima veliki broj pratilaca, i može vam pomoći da bolje plivate, da sigurnije ulazite u vodu i nosite se s talasima

T E KST: J E L E N A J OVA N OV I Ć

Veze i one bezveze rešava mnoge dileme i pruža drugačiju percepci-ju, nove poglede koji pomažu u sa-gledavanju grešaka i preduzimanju pravih koraka. Videi su jasni, konci-zni, u vedrom tonu, sugestivni i ne-pretenciozni. Uveravaju da su pro-mene moguće, i donose konstruktivne savete. Kanal postoji od 2011. godine, a osmislila ga je i realizovala Dragana Penco, diplo-mirani psiholog – savetnik, sertifi-kovani CBT i REBT terapeut i tera-peut za parove, i autor nekoliko knjiga. „Kanal Veze i one bezveze nastao je kao produkt dve stvari. Prvo, ni-kad nisam bila zadovoljna mrljavim (tako da kažem) savetima o odno-sima na koje sam nailazila slušajući raznorazne dejting-koučeve. Uvek sam se pitala: Zašto neko ne kaže da se ova situacija rešava ovako? Zašto su saveti uvek neodređeni, poput: Samo voli sebe. Šta to uop-šte znači? A drugo, ja sam u svom privatnom životu, dok sam savetovala druge, forsirala primenljiva rešenja i zdrav razum bez agresije tako da sve strane maksimalno profitiraju (po principu: Ne moramo se mrzeti ako nam već ne ide zajedno). I svaki put kad bi me neko čuo i poslušao, dobro je ispalo svima. Ja inače ne volim ovaj novi trend koji se propagira: hajde da iskori-stimo jedno drugo i da za sve to vreme niko ne bude srećan niti na dobitku, i onda sam pomislila: Za-što ti to ne bi uradila? Napravila kanal koji se zasniva na zdravim vrednostima: pristojnosti, integrite-tu, ljubavi za sebe i druge, i daje konkretne savete, pa ako neko slu-ša – sluša. Ako ne sluša – opet do-bro. I ispostavilo se da ljudi slušaju. Čini se da je ljudima sve vreme fali-lo samo da im neko kaže: Vidi, ura-di ovako, ovako se popravljaju stvari.”

RAZNOLIKE TEMEKanal Veze i one bezveze bavi se i radom na zdravom odnosu prema

sebi, samopouzdanju i samopošto-vanju, kao osnovi za svaki drugi odnos. Obraća se svim generacija-ma, a jedna od plejlista ovog ka-nala – Životne teme – ima oko 70 videa koji pretresaju teme kao što su usamljenost, ljubomora, kako s negativnim ljudima, zatim i teme o strpljenju, odlukama, nesigurnosti, atraktivnosti, samopouzdanju, bit-kama koje treba da bijete… I o mnogo čemu još. I druge plejliste imaju veliki broj videa, a bave se vezama, raskidima, počecima veza. Tu su i videi posebno name-njeni devojkama, odnosno mladići-ma, kao i oni namenjeni veoma mladim ljudima.Među mnogim korisnim stvarima koje se na ovom kanalu mogu čuti jeste i to da se stvari ne menjaju same od sebe, već tako što ljudi na njima rade, odnosno o njima raz-mišljaju.

ŽIVOT IZ POZICIJE ŽELJEOdgovarajući na pitanje za koje savete smatra da su posebno dra-goceni kad su u pitanju lični rast i razvoj, Dragana Penco navodi njih nekoliko:„Živite život iz pozicije želje, a ne straha, odnosno nemojte se iracio-nalno plašiti novih situacija nego prema svemu što želite idite kao da je šansa.Sagledajte sebe istinito i realno ko-liko god možete. Ne morate čak ni-kome ni reći šta ste utvrdili, ali važ-no je da vi dobro vidite sebe. Jer ako dobro vidite sebe, moći ćete i da menjate stvari koje vam se ne dopadaju a možda vam kontrolišu život, a da forsirate stvari koje su vaša snaga.I ako želite da promenite nešto u ži-votu, promenite sebe, a onda će se stvari promeniti zbog vas. Banalan primer je, recimo, promena garde-robe. Ljudi počnu drugačije da nas gledaju u odnosu na garderobu, a isto to važi i sa samopouzdanjem, obrazovanjem, marljivošću, raspo-loženjem… sa svime. Eto tri… lako svarljiva saveta.”

U novembru prošle godine jutjub je kanal Veze i one bezveze progla-sio svojim kanalom od poverenja, odnosno kanalom koji ima autenti-čan i originalan sadržaj, i zadovoljava određene kriterijume. Osim na jutjubu, Veze i one bezveze mogu se pratiti i na platformi Patreon www.patreon.com/vezeionebezveze, kao i na instagram stranici www.instagram.com/veze_i_one_bezveze.

Onlajn preporuka

VEZE I ONE BEZVEZE Potrebne priče o ljubavi i vezama

info\\

Što se tiče naših krajeva, ako kao godinu nultu uzmemo 1995, kada izlaze albumi pioni-ra domaćeg repa: Da li imaš pravo? (Gru), Da li osećaš bes? (Robin Hood) i Ljubavna li-kvefakcija (Sunshine) – iako se proto-rep scena formira već 80-ih – onda govorimo o četvrt veka lokalnog postojanja i op-stojavanja ovog zvuka, koji, očigledno, „ne može da stane, neće da stane“.Kao svojevrsnu neformalnu proslavu ovog jubileja možemo uzeti skorašnje objavljivanje Repotpisanih – zbirku „100 naj-boljih tekstova srpskog hip-ho-pa“ u izboru Aleksandra Pavli-ća, Nebojše Marića i Ivana Ristića (izdavač: Društvo ljubi-telja popularne kulture). Ono što nas čeka između korica ove knjige prilično dobro dočara-vaju uvodni stihovi Škabove nu-mere „Blagoslov“: Sabiraš uti-

pristupa. Poput drugih umet-nosti, rep ne treba romantizo-vati jer on i te kako može imati mizoginu, rasističku, ultra-na-cionalističku i puko komercijal-nu stranu, ali istovremeno po-seduje i potencijal da stvori platformu za glasove onih koji stoje sami, obespravljeni i u manjini. Zato odgovornost i zrelost moraju biti, i jesu, sa-stavni rizici koje inkluzivnost hip-hopa nosi sa sobom. U tom smislu, u Repotpisanima mo-žemo ispratiti hronološku poja-vu manje zastupljenih tema i motiva koje su donele reperke poput Sajsi MC i Mimi Merce-dez ili romski rep duo Gypsy mafia. Važno je što iz njihovih stihova progovara iskustvo obeleženo drugačijim egzi-stencijalnim i emancipatornim borbama, koje prate daleko izazovniji uslovi proboja na muzičku scenu.QR kod ispod svakog teksta, koji vas vodi na jutjub da pre-slušate pesmu, zaista čini Re-potpisane „knjigom za sluša-nje“. Osim toga, koristan dodatak knjige, pogotovo oni-ma poput mene, koje vreme polako gazi, predstavlja i reč-nik slenga na kraju knjige. Nje-mu prethodi indeks autora, autorki i grupa sa obiljem zani-mljivih biografskih informacija (koliko vas je znalo, recimo, da je Furio Đunta hirurg?). Skačući iz godine u godinu, putem postavljenih linkova, ot-krivamo jednu zvučnu mapu turbulentnih previranja u ovoj zemlji, zabeleženih u rimama mladih a često već deprimira-nih i depriviranih ljudi. Ovde sakupljeni lyrics-i poseduju prodorni, analitički pogled iz donjeg rakursa, iz andergrau-nda i sa margine, ali bez ku-knjave i moljakanja, već sa po-dignutim pesnicama. Kako jedino i dolikuje repu.

Knjiga podignutih pesnica

ske iz srpskog sveta muzike / za betonsku baladu o bardu što ne odustaje.Kod hip-hopa mi se oduvek sviđala njegova antielitistič-nost i demokratičnost. On ne zahteva škole, akademije, mu-zički pedigre i skupu opremu. Dovoljno je u grudima, tik is-pod glasnih žica, nositi jasnu i glasnu poruku o besu koju želi-te da emitujete svetu. Takođe, rep je izrazito prilagodljiv i mi-mikričan izraz, ne postoji mu-zički pravac sa kojim sе ne može povezati, od simfonije preko metala do gusli („Smrt popa Mila Jovovića“).Priređivači ove antologije pre-uzeli su na sebe mukotrpan, ozbiljan i obiman posao. Osim toga što je trebalo proći kroz ogroman kontigent tekstual-nog „mesa“ i snositi rizik prav-ljenja vrednosnog izbora, tre-balo je odrediti i ono što je najreprezentativnije za so-cio-politički i kulturološki kon-tekst koji se prostire na dve i po decenije. Slagali se sa oda-birom antologičara ili ne, Re-potisani pruža dragocen uvid u tekstualnu evoluciju hip-ho-pa i društva u kojem se (s)na-šao.Činjenica da su najzastupljeni-ji tekstovi Marka Šelića Marče-la i Boška Ćirkovića Škaba, dvojice rep umetnika izrazito suprotstavljenih ideoloških po-zicija, govori u prilog širini ar-hivatorsko-antologičarskog

Preporuka

Kao autohtoni žanr potekao iz srca zloglasnog Bronksa, rep je, sa svojim blues, soul, R’n’B, bebop i elektro kore-nima muzički izraz koji prekoračuje uzuse pop pe-sme i zabave (iako na njih dobrano računa), nudeći sliku opresije pre svega nad afroameričkom manjinom, koja je istoriju svoje muke i stradanja pretočila u mu-zički bunt i revolt

T E KST: DA N I LO LU Č I Ć

22

23

Muzika1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

TOP-LISTAPUBLICISTIKA

Fridman Šulc fon TunKAKO RAZGOVARAMO 2: STILOVI, VREDNOSTI I RAZVOJ LIČNOSTI

Inicijalni kulturni cunami koji je sa zapada, Ljubljane, Rijeke i Zagreba došao do Beo-grada, stvorio je lokalni melanž dekadencije već porozne ideje samoupravljanja s recidi-vima recesije zapadnih zemalja iz kojih su proizašli pank i novi talas. Kao svaki pravi, istiniti i brutalni umetnički pravac, i ovaj je kratko trajao i imao jasan otklon od nostal-gije i sentimenta. Neki začudni oblik epigon-stva dogodio se s novim talasom, ne toliko željenim, ali svakako voljenim i na neki način autističnim detetom crnog talasa koji je u vremenu ovaploćenih ideja o nekoj budućoj konfederaciji pobačenog bratstva i jedin-stva predstavljao neobjašnjiv i paradoksa-lan smiraj pred veliku buru. Velika bura se već desila u vremenu kad je novi talas sta-savao, a to je smrt Josipa Broza, mističnog i harizmatičnog doživotnog predsednika SFRJ koji je, opet, imao neki brokatni odnos prema tekovinama mladih s obzirom na to da se celokupna ideja nove Jugoslavije za-snivala na idejama novog i mladosti. Možda bi mladi Broz, mnogo pre nego što je stupio na slobodnu teritoriju 1941. i krenuo u krea-ciju nad kreacijama, i voleo besne, direktne i nezrele pesme Buldožera i Pankrta, zašto da ne i Prljavog kazališta ili Električnog or-gazma, međutim, različito vreme stvara ra-zličit narativ bunta i otpora. Jugoslovenski novi talas je pre svega sveobuhvatni kultur-ni pokret (književnost, rokenrol, slikarstvo, konceptualna umetnost, teatar, film...) koji je započeo nešto pre smrti Broza krajem sedamdesetih i obuhvatao mladu, progre-sivnu kulturnu scenu Ljubljane, Zagreba i Beograda (i donekle kasnije Sarajeva) koji nije dugo trajao per se, ali je ostavio veliki

uticaj do početka devedesetih. Isti je bio ideal (istog tog

bunta i otpora) ali je i ne-dosanjani san osamde-

setih. Pored osvajanja kulturne slobode, an-tiinstitucionalizma, procvata liberalnih ideja nasuprot so-crealističkoj rigidnosti i individualnosti, poja-

vili su se i brojni razvodi brakova saglasno nekoj

vrsti produžetka i emanci-pacije seksualne revolucije,

zatim pornografija, hedonizam, politički diletantizam, pop kultura i

široka upotreba narkotika koja će u urbanoj popkulturnoj sceni uzeti pozamašan danak. Iz današnje perspektive osamdesete u SFRJ ne izgledaju samo kao Bell Epoque, one to i jesu, jer su poslednja dekada koja je „imala srce” koje se iskazalo globalnim popkultur-nim revoltom protiv socijalne nepravde, se-bičluka, birokratije, nesposobnosti i hipokri-zije propadajućeg socijalističkog sistema. S druge strane, novi talas kraja sedamdesetih i osamdesetih i dalje je imao nadnacionalni kulturni kontekst i ako se u umetničke svrhe koketiralo s nacionom i religijom (Laibach, Idoli) ili politikom (Pankrti, Električni or-gazam, Azra...). Najznačajniji artefakt tog doba je ploča „Paket aranžman”, koja baš ovih dana slavi četrdeseti rođendan. Tri beogradska benda (Idoli, Šarlo akrobata, Električni orgazam) nevoljno su pristala da se guraju u liftu prolaznosti, međutim, vreme će pokazati koliko je to bila veličanstvena ideja. Visoki koncept Idola proizašao iz me-klarenovske umetničke manipulacije Draga-na Papića dobio je jak polivalentan identitet van prvobitne namene. Nikada do tada i od tada nije se desilo da jedan bend samo na četiri pesme sažme šizofreno zamešateljstvo rastrzanosti zemlje i epohe u kojoj domini-raju boljševizam, američki konzumerizam i osetljivost „nemačkog pitanja”. Plus mini-malistička crtica o sopstvenim plastičnim životima. Nikada do tada se nije desilo da jedan bend snimi pesme koje su nastale samo u nekoliko sati s politički flagrantnim porukama na lokalnom (kafić), globalnom (krokodili) tj. glokalnom smislu (Vi). I nikada do tada i od tada se nije desilo da najneko-munikativniji bend epohe snimi tri najkomu-nikativnije pesme na ovom albumu, a onda se ode u paramparčad posle albuma koji je i danas živ organizam više nego skup pesa-ma. Sinergija, Sveti duh, motivacija, geni-jalnost? Beograd tih godina nikada nije bio mračniji i musaviji, a s druge strane nikada svetliji i talentovaniji. Ova ploča je bukvar koji treba besplatno da se deli svakoj po-rodici...

RAZNI IZVOĐAČI

PAKET ARANŽMAN CROATIA RECORDS 2021

P I Š E : A L E KSA N DA R S. JA N KOV I Ć

24

`xa

P I Š E : A L E KSA N DA R S. JA N KOV I Ć

GODZILA PROTIV KONGAU jeku polemike da li je pre bilo filmova o Jasenovcu, za nas je ovde važno da je pre bilo filmova u kojima se sukobljavaju dva najveća giganta, titana, čudovišta, King Kong i Godzila. Naš krzneni, neshvaćeni prijatelj koji voli plavuše, nastao je u Holivudu, u jeku stvaranja postojećih i nepostojećih filmskih čudovišta tridesetih, dok je naš gušterasti prijatelj nastao u posleratnom Japanu kao ozbiljna metafora na sve učestalije podmorske atomske probe SAD i Francuske na Pacifiku, uz ja-snu referencu i na bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki. Na početku XXI veka postoji mnogo širi filmski plan koji objedinju-je mističnu agenciju Monarh, koja je povezana s pronalaženjem raznih čudovišta „od pre znanog vremena”. Imamo već dva filma o Godzili i jedan o Kongu, koji se događa sedamdesetih u vreme kraja rata u Vijetnamu, pa je ta estetika preovlađujuća. Ovoga puta i dalje važi „što veće to bolje” i verovatno će cepid-lake naći razne reference i na svet koji smo danas stvorili i stva-ramo. Za sve ostale, ovo će biti sukob epskih proporcija dva živahna solitera od petnaest spratova kako ruše sve pred so-bom. Plus se pride pojavljuju još neka čudovišta ali i mravi, tj. ljudi koji su sve i zakuvali, pa već postoji bojazan da će se Kon-gi i Godzi pomiriti pred kraj i uništiti Beograd na vodi. Međuna-rodna ekipa glumaca svih rasa i boja igra na kartu političke korektnosti, ali vredi spomenuti Aleksandra Sašu Skasgarda, Mili Bobi Braun, Anisu, Rebeku Hol, Zji Zang ili Žji Žang. Ono što je posebno zanimljivo jeste i postojanje globalne zavere gde se planira uništenje oba čudovišta da bi neki kriminalni klanovi došli na vlast u regionu i na celom svetu. Još jedan od bioskop-skih zicera posne prolećne ponude, a samim tim i za nezaobilaz.

Blitz Film & Video Distribucija d.o.o.Početak prikazivanja: 25. mart

Lovac na čudovištaPol W.S. Anderson ima ili nema sreće da se zove (skoro) isto kao Pol T. Anderson. Prvi je muž Mile Jovović i jedan od najuspešnijih reditelja akcionog žanra svih vre-mena, a drugi je pomalo zaborav-ljen art haus reditelj koji se bavi stranputicama moderne Amerike prelomljene kroz sopstvenu mito-logiju i mitomaniju. Nas u ovom prikazu interesuje ovaj prvi, znači, batica koji je snimio svih 75 delova franšize Resident Evil kao i (što bi rekli Hrvati) nabrijane spektakle Tri musketara, Pompeja ili AVP: Alien VS Predator, ali i inovativni horor Event Horison. Znači da ovom Polu teče kerozin kroz vene, a onom Polu, verovatno neki jefti-ni penušavac. Ono što je, među-

tim, najvažnije, jeste činjenica da je Lovac na čudovišta apsolutni i beskompromisni bioskopski vašar, gde da niste ni slučajno pomislili na intelektualne domete ovog drugog Pola. Znači, istina je, film je manje-više besmislen i lišen Weltschmertza, ali je izvanredan primer adrenalinske vakcine koja u mozgu direktno stvara serato-nin i dopamin kako bi se organi-zam potpuno opustio i izbacio sve neželjene efekte šizofrene svakod-nevice. Potpuno (ne)očekivano, glavni lik je Mila Jovović, militan-tna gospođa koja shvata da po-stoji paralelna dimenzija u kojoj vladaju čudovišta, ili srpski rečeno – monstrumi. Ako tu dodate i re-vakcinaciju Ronom Perlmanom u jednoj od najboljih uloga ovog fi-nog gospodina, dobijamo visoko-oktanski doziranih sat i po (baš koliko treba) bez ijedne nepotreb-ne fusnote. Anderson, ovaj prvi, verovatno nikad nije imao bolji tajming za svoju filmsku estetiku, a daleko da nije komercijalan re-ditelj. Tako da samo treba shvati-ti da je ovaj film apsolutna potre-ba svakog od nas da ne bismo propali od istine da smo već odavno svi mrtvi, samo nam je potreban SMS od eUprave da nam to dokaže. Svi u bioskope, dok dara ne pretera meru.

CON FILM D.O.O.

film

Inte

rvju

25

Nezvanično, ali nekako jed-noglasno, serija „Kosti”, prikazana krajem 2020. go-dine, proglašavana je naj-boljom ovdašnjom televizij-skom igranom serijom u godini za nama. Jednu od najzapaženijih i najosobe-nijih rola u njoj odigrala je glumica Milica Janevski. Tome dodajmo i činjenicu da je Milica Janevski odi-grala upečatljivu epizodnu ulogu u zapaženom i više-struko nagrađivanom filmu „Otac” Srdana Golubovića. Više o Milici, njenim uloga-ma i pristupu glumi u sle-dećim redovima

T E KST: ZO R A N JA N KOV I ĆF OTO : M I L A P EJ I Ć

Kako ti s ove kratke distance izgleda pomama koju su pobu-dile Kosti, kao serija koja ipak dolazi izvan ovdašnjeg glavnog produkcionog toka?

Serija Kosti je definitivno naišla na vrlo do-bru reakciju struke i, što je još važnije, „obič-ne publike” – nešto se tu dogodilo, nešto je doprlo do ljudi, nešto ih je tu duboko potre-slo. Pokajanje i rešenje, i čudo na kraju za kojim svaki član ovog društva vapi. To je, naravno, samo pokazatelj da su ljudi željni kvalitetnog sadržaja i da je moguće, čak i u ovim teškim vremenima, ponuditi jedno malo „čudo”, kakve su Kosti.

Kako si i kako ste došli do te osetljive tačke nesvakidašnjeg i svojevrsnog tragizma u liku Zo-rice, žene koja ume da zadaje bol, ali pritom biva nesvesna da time utabava put i ka vlastitoj nesreći? Koliko su ti bliski moti-vi zle kobi i neumitnog kojima se, između ostalog, bavi priča Kostiju?

To „zrno” u svakom od nas rađa još veću tamu, obično tako biva. Iz potrebe da se oseća kao poželjna žena, kreće tim putem, na neki način putem samokažnjavanja u nadi da će uspeti da probudi sopstvenog muža, i onda takav neki put naprosto vodi do toga da tu svi gube, jer to je put bez po-vratka.

Tokom profesionalnog bavljenja glumom da li si pronikla u tajnu trajanja, ali, možda još važnije, i u tajnu izbegavanja balasta ta-štine i surevnjivosti koje se često povezuju s glumcima?

Smatram da se sve dešava kad je biće, od-nosno, čovek, glumac, spreman. Mislim da je pitanje nekog sadržaja koji treba da se „nakupi” u određenim fazama mirovanja da bi prosto imalo šta da se dâ. Uvek mi je bio zanimljiv taj proces između glumca i ulo-ge, uvek sam se pitala ko tu koga bira i za-što, i moje dosadašnje iskustvo mi govori da je bilo potrebno da se sa svakom od tih ulo-ga sretnem baš u tom trenutku, nekad da ja pomognem njoj, a vrlo često da ona po-mogne meni u sopstvenom razvoju bića.

Evo, za sam kraj, da li je, nakon krupne role u filmu Odumiranje reditelja Miloša Pušića, napo-kon kucnuo čas i za tvoju novu veliku rolu i na filmu?

Ja je željno iščekujem i smatram da sam spremna za takav poduhvat. Osećam da je blizu, pa ćemo videti. A trenutno sniman ko-mičnu seriju Avokado, ponovo u Banjaluci i opet u produkciji kuće Bosonoga. U njoj igraju i Nikola Pejaković, Ljubomir Bando-vić, Mira Banjac, Mirjana Karanović, Jasna Đuričić...

ČUDA SU MOGUĆAinfo\\

Milica JanevskiMilica Janevski je završila osnovne i master studije glu-me na novosadskoj Akademi-ji umetnosti, u klasi Jasne Đuričić. Uloga Zorice Gajić u Kostima joj je na dosadaš-njem uzorku najopsežnija ulo-ga u serijama i/ili filmu. Odi-grala je glavnu žensku ulogu u celovečernjem igranom fil-mu Odumiranje (2013) redite-lja Miloša Pušića. Manje ulo-ge je tumačila u filmovima Teret, Asimetrija i Otac. Igra-la je i u televizijskom filmu Proleće u januaru, ekraniza-ciji drame Dušana Kovačevi-ća po kojoj je Emir Kusturica uradio svoje Podzemlje. Za-beležila je i role u TV serijama Vere i zavere, Koreni, Jutro će promeniti sve. Aktuelna je uloga u predstavi Ovaj će biti drugačiji u režiji Đurđe Tešić u beogradskom Ateljeu 212, a izdvajaju se i njene ranije glu-mačke kreacije u predstava-ma Galeb (u režiji Tomija Ja-nežića), Dogvil i Rubište, obe u režiji Kokana Mladenovića. Uskoro ćemo je gledati u ko-mičnoj seriji Avokado.

Inte

rvju

Ceo intervju pročitajte na www.citymagazine.rs

Milica Janevski

26

FANTOM (85)Nakon uspeha koji je postigao njegov Mandrak, Li Fok dobio je zadatak da stvori još jednog uspešnog stripskog junaka, što mu je i uspelo. Lik Fantoma, odnosno „duha koji hoda”, nastao je po uzoru na legendu o Kralju Arturu, ali i likove Tarzana, Zoroa, pa i dečaka Moglija iz Kiplingo-ve Knjige o džungli. Može se reći da je on postavio pravilo kostimiranja i maske za sve superheroje koji su došli posle njega, ali se izdvaja po jed-noj činjenici. Uprkos tome što se predstavlja kao besmrtni zaštitnik pri-rode i nemoćnih za kojeg mnogi veruju da je star više od 400 godina, u pitanju je maska koja se nasleđuje po muškoj liniji; više od četiri veka sin menja oca nakon njegove smrti. Svi Fantomi nose ime Kristofer Voker i žive u izmišljenoj afričkoj zemlji Bengali gde se bore protiv nepravde.

Prvo pojavljivanje: The Singh Brotherhood #1 (17. 2. 1936)

ČUDESNA ŽENA (80)Ne samo što je u poslednje vreme popularna usled nastavka igranog filma s Gal Gadot, nego je u pitanju možda i naj-značajniji ženski lik u istoriji stripa. Nastala je kao ženski pan-dan Supermenu i Betmenu, a njen tvorac, psiholog Vilijam Marston, bio je inspirisan svojim životom i odnosom sa su-prugom i zajedničkom ljubavnicom. Čudesna žena je preu-zela mnoge osobine od prvih feministkinja i svojim pojavljiva-njem i avanturama razbila je stereotip o „dami u nevolji” kojoj je neophodna muška pomoć. Princeza Dajana od Te-miskire rođena je na ostrvu na kome postoje samo žene, uz pomoć svoje majke kraljice Hipolite, i u kasnijoj verziji stripa, boga Zevsa. Ona poseduje razne moći starogrčkih bogova, a u stvarnom svetu uzima ime Dajana Prins.

Prvo pojavljivanje: All Star Comics #8 (21. 10. 1941)

Deveta umetnost je ona koja se možda i najčešće potcenjuje po pitanju svoje ozbiljnosti, raznovr-snosti i uopšte preporučljivosti. Situacija se ipak menja i sve više ljudi polako upoznaje čari stri-

pova i grafičkih romana kao vrlo zanimljivog štiva za različite generacije. U prilog tome da ni-

kako ne treba potcenjivati ovu vrstu umetnosti govori činjenica da su stripovi u modernom

obliku prisutni bezmalo ceo vek, a da pravo po-reklo vode još iz Japana iz 18. veka. S tim na

umu, mnogi junaci ove godine slave manji ili veći jubilej, pa smo za vas izdvojili deset slavljenika, i

to od najstarijeg do najmlađeg.

P I Š E : F I L I P M I LOSAV L J E V I Ć

STRIPSKIJUBILEJI

U OVOJ GODINI

FOTO

WA

LL.ALP

HA

CO

DE

RS

.CO

M

FOTO

GO

OD

FON

.CO

M

27

ZELENI STRELAC (80)Originalno je zamišljen kao „novi Betmen” koji treba da privuče istu publiku i izdavaču zaradi dodatni profit. Ponovo imamo mladog bogataša koji ima razna kul pomagala, danju je deo korporativnog sveta, a noću se bori protiv zločinaca. Oliver Kvin je, kako mu ime kaže, odličan strelac i njegov arsenal neo-bičnih strela je ono što ga vadi iz svake neprijatne situacije. To-kom godina, ovaj stripski serijal postao je mesto za iskazivanje mnogo ozbiljnijih tema i društvenih problema. Iako ga još nismo videli na velikom ekranu u igranom obliku, rast u popularnosti doživeo je zahvaljujući nedavno završenoj seriji Arrow.

Prvo pojavljivanje: More Fun Comics #73 (novembar 1941)

RIP KIRBI (75)U trenutku pojavljivanja ovaj strip izazvao je veliko intere-sovanje zbog otklona od dotadašnjih „petparačkih priča” i veće dubine glavnog lika. Rip Kirbi je detektiv, bivši mari-nac, koji donosi nadu u neko bolje sutra nakon povratka iz rata. On je intelektualac koji nosi elegantno odelo, naoča-re i lulu, i ne koristi isključivo sirovu snagu za rešavanje slu-čajeva i konflikata. Donosi suptilniji pristup i često očara partnerke svojih neprijatelja, koje lako padaju na njegov šarm. Jedan od najdugovečnijih „kaiš” stripova.

Prvo pojavljivanje: The Official Rip Kirby #1 (4. 3. 1946)

TALIČNI TOM (75)Legendarni „kauboj brži od svoje senke” bio je jedinstven odmah po pojavljivanju, jer je ovo bio prvi humoristički vestern-strip, koji je više težio parodiji. Lik je pozajmio od glumca Garija Kupera, a u se-rijalu su se pored istorijskih ličnosti Divljeg zapada pojavile i refe-rence na brojne poznate likove pop kulture. Serijal je voljen širom Evrope, a i u našoj zemlji oduvek ima kultni status. Zanimljivo je da je njegov tvorac Moris hteo da „ubije” braću Dalton već posle samo nekoliko pojavljivanja, ali ga je u tome sprečio Rene Gosini, inače kokreator Asteriksa.

Prvo pojavljivanje: Spirou Almanach 47 (7. 12. 1946)

Strip

ZAGOR (60)„Duh sa sekirom” je pored rod-ne Italije bio i ostao među naj-popularnijim stripovskim juna-cima na našem prostoru. Patrik Vajlding, ili Zagor, zaštitnik je svoje šume Darkvud i spona iz-među svih Indijanaca, čuva mir između njih i bledolikih koji bi da ih ugroze i uzurpiraju oblast. Njegov verni pratilac je simpa-tični debeljko Čiko, a avanture se ne odvijaju samo u močvari oko šume, već ih vode na neka nova i neistražena mesta gde se suočavaju s raznim nedaća-ma i neprijateljima. Zagorova najveća slabost je što nikako ne trpi nepravdu i mora da se umeša svuda gde vidi makar i njenu trunčicu.

Prvo pojavljivanje: Collana Lampo #1 (15. 6. 1961)

FOTO

WA

LL.ALP

HA

CO

DE

RS

.CO

M

FOTO

WA

LL.ALP

HA

CO

DE

RS

.CO

M

FOTO

DE

VIA

NT A

RT

FOTO

SE

RG

IOB

ON

ELLI.IT

DILAN DOG (35)Nakon što je strip Marti Misterija dokazao da se italijanska iz-davačka kuća Sergio Bonelli Editore ne mora baviti samo ve-stern-stripovima, pojavio se i novi lik Dilan Dog koji je otvorio vrata horora. Čuveni istraživač noćnih mora umnogome je inspirisan pričama o Šerloku Holmsu, a lik je pozajmio od glumca Ruperta Evereta. Popularnost ovog stripa u Italiji i bivšoj Jugoslaviji uslovila je činjenica da veliki deo njegove publike čine žene. Možda tajna leži u tome što, uprkos svepri-sutnom hororu i krvavim scenama, Dilan uvek pronađe vreme da se istinski zaljubi u svaku lepu devojku koju sretne.

Prvo pojavljivanje: L’alba dei morti viventi (oktobar 1986)

FANTASTIČNA ČETVORKA (60)Nastali su kao Marvelov odgovor na DC-jevu Ligu pravde Amerike i brzo postali svetski popularna superherojska četvorka. To je prvi tim iz pera legendarnog dvojca Sten Li i Džek Kirbi, koji je svoje supermoći dobio odlaskom u Negativnu zonu. Odlučili su da ne kriju svoje identi-tete, već da sposobnosti iskoriste da čine dobro pod okriljem javnosti. Tim čine Rid Ričards (Gospodin Fantastični), Suzan Storm Ričards (Ne-vidljiva Žena), Džoni Storm (Čovek Baklja) i Ben Grim (Stvor). Još uvek se čeka prava, verna igrana filmska adaptacija njihovih avantura.

Prvo pojavljivanje: The Fantastic Four #1 (novembar 1961)

Strip

KOMANDANT MARK (55)Iako je u pitanju italijanski strip, čudnom igrom slučaja premijeru je prvo doživeo u Francuskoj, pa tek onda u rodnoj zemlji. Naslovni junak predstavlja neku vrstu kopije ili brata Velikog Bleka, prethodno popu-larnog lika istih autora, koji je život posvetio obračunu s Englezima u borbi za američku nezavisnost. Vođa je grupe patriota koja sebe nazi-va Vukovi s Ontarija, predstavlja odličnog borca prsa u prsa, ali i vr-snog stratega i umešnog govornika. Društvo mu prave dobroćudni Mi-ster Blaf i Indijanac Žalosna Sova, koji zajedno s njim osujećuju mnoge zavere i spletke.

Prvo pojavljivanje: Collana Araldo #1 (septembar 1966)

DEDPUL (30)Poznat kao „Lajavi strelac”, Vejd Vilson ili Dedpul pojavio se kao reakcija na mnoge superherojske naslove prepune teške drame i velikih životnih pitanja. Postao je akciona parodija na mnoge likove i žanrove, i platforma na kojoj je ceo tim koji je radio na njemu maksimalno sebi davao oduška. Seri-jal je prepun eksplicitnih scena, ali i vrhunskog humora i če-stog rušenja „četvrtog zida” i pop-kulturnih referenci. Ne-davno je postao još popularniji nakon što ga je na velikom ekranu dva puta tumačio Rajan Rejnolds.Prvo pojavljivanje: The New Mutants #98 (februar 1991)

Ove godine jubileje slave i: Dik Trejsi (90), Kapetan Amerika (80), Akvamen (80), Kapetan Miki (70), Stvorenje iz močvare (50), Nejtan Never (30)...

FOTO

CIN

EM

AB

LEN

D.C

OM

FOTO

VAR

IET

Y.CO

M

FOTO

GU

IDA

FUM

ET

TOITA

LIAN

O.C

OM

FOTO

CO

MIC

YE

AR

S.C

OM

28

TRI PREMIJERE U JUGOSLOVENSKOM

DRAMSKOM POZORIŠTU

Jugoslovensko dramsko pozorište ima užurban mart mesec sa čak tri premijere. Dramu nobelovca Petera Handkea „Kaspar” režira Miloš Lolić, a uloge tu-mače Miodrag Dragičević, Nikola Rako-čević, Anđelika Simić, Sanja Marković, Petar Benčina i Miloš Samolov. Drama-turg je Periša Perišić, scenograf Jasmina Holbus, kostimograf Maria Marković Mi-lojev, a kompozitor Nevena Glušica. U vreme kad je objavljen (1967. godine) „Kaspar” je izazvao gotovo revolucionar-ni pomak u tradicionalnom shvatanju pi-sanja za pozorište, a danas se smatra ne samo jednim od najznačajnijih nemačkih komada ikada, već i jednim od klasičnih komada 20. veka.

Predstavu „Pučina”, dramu jednog od najvećih domaćih komediografa i dram-skih pisaca uopšte, Branislava Nušića, režira Egon Savin. Uloge tumače Nenad Jezdić, Sloboda Mićalović, Ljubomir Ban-dović, Vesna Stanković, Nebojša Milova-nović, Bojan Dimitrijević, Bojan Lazarov, Cvijeta Mesić i drugi. Pored režije, Egon Savin potpisuje scenografiju i izbor muzi-ke. Kostimograf je Lana Cvijanović.

Premijera je 21. marta, takođe na sceni „Ljuba Tadić”.

Premijera predstave „Moj muž” Rumene Bužarovske u režiji Jovane Tomić planira-na je za kraj marta. U prvoj celovitoj knji-ževnoj adaptaciji čitane i nagrađivane makedonske prozne spisateljice na srp-skom jeziku igraju Sanja Marković i Jova-na Belović. Dramaturg je Dimitrije Koka-nov, kostimograf Maja Mirković, a kompozitor Luka Mejdžor.

„BERAČI SNOVA” U ZVEZDARA TEATRU

Spisak premijera zatvaramo novim komadom Vladi-mira Đurđevića – „Berači snova” u režiji Božidara Đurovića. Radnja komada prati život seoske porodice koja po-kušava da se obogati gajeći maline. Ipak, ispostavi-će se da su maline samo milje iza kog se kriju mnogo važnije i komplikovanije životne teme današnjice, ispričane kroz zanimljive i duhovite likove.Glumačku podelu „Berača snova” čine: Hadži Nenad Maričić, Biljana Đurović, Bojana Stojković, Stefan Jevtović, Siniša Ubović, Ivan Jevtović i Joakim Tasić.

KAO DA KRAJ NIJE NI SASVIM BLIZUU BITEF TEATRU

Virtuelna predstava za publiku od pet ljudi, po tekstu Maje Pelević i u režiji Nikole Zavišića, predstavlja život najsličnije (tehički i poetski) onome što živimo u poslednjih godinu dana. „Kao da kraj nije ni sasvim blizu” je predstava inspirisana suptilnim prebacivanjem sveta, odnosa i ljudskih interakcija u digitalnu realnost, pokušajem promišljanja ne-kih novih oblika suživota i zajedništa čoveka i mašine u najintenzivnijim vremenima koje smo iskusili do sada. Mala i odabrana publika ima priliku da iskusi virtuelno pu-tovanje kroz moguće nove svetove oko i unutar nas samih i dobija jedinstvenu priliku da istovremeno bude izvođač, posmatrač i učesnik birajući ugao gledanja.

u martu

Premijera je 10. marta na sceni „Ljuba Tadić”.

Predstava će se igrati u tri termina po danu izvođenja u toku marta.

Premijera je 11. marta a reprize 12, 19. i 26. marta na sceni „Danilo Bata Stojković” Zvez-dara teatra.

AU

TOR

PLA

KA

TA: M

IRK

O ILIĆ

FOTO

: NE

NA

D Š

UG

IĆ

FOTO

: JAK

OV S

IMO

VIĆ

Pozorište P I Š E : I VA N J OVA N OV I Ć

29

30

/ U M E T N I Č K I P R O S TO R U 10

SEĆANJA NA BUDUĆU PROŠLOST

Do 13. marta u Umetničkom prostoru U10 pogledajte izložbu Kontana Žer-mana - Sećanja na buduću proš-lost“.„Linija horizonta je zamagljena. Beži, gotovo izmiče pogledu onih koji zara-njaju u dubine slika Kontana Žerma-na. (…) Šta je tamo, u tim nepristu-pačnim, gotovo mističnim pejzažima, gde ne možemo ni hodati, ni disati, ni videti, ali koji su tako ugrađeni u bića koja smo postali? Kako vreme prola-zi? Da li je prikazana sadašnjost, prošlost ili budućnost koja je prežive-la? (...) Odgovori se neizbežno razli-kuju i svako bi mogao da pokuša da izvuče nekoliko tragova iz otvorenih naslova koji prate Žermanovo delo (Kapija, Stepeni, Presto...).”(Iz kustoskog teksta Sandre Bare)

Kosovke devojke 3 / u10.rs

/ GALERIJA RIMA

MILORAD BATA MIHAILOVIĆ – PRVI PARISKI PERIODU Galeriji RIMA u Beogradu 4. marta biće otvorena izložba radova na papiru iz pr-vog pariskog perioda Milorada Bate Mihailovića. Pored radova na papiru, u okviru postavke biće premijerno izložena Mihailovićeva apstraktna slika velikog formata, na osnovu koje možemo govoriti o vezivnom odnosu između radova na papiru i slika s početka šezdesetih godina XX veka. Postavka radova na papiru Milorada Bate Mihailovića (Pančevo, 1923 – Pariz, 2011) obuhvata hronološki okvir od 1953. godine, kad umetnik ima svoja prva izložbena predstavljanja u Parizu, do početka šezdesetih godina kad nastaju njegova čuvena likovna ostvarenja velikog formata.

Traje do 30. marta / Pariska 8 / www.galerijarima.com

/ GALERIJA X VITAMIN

THE OTHER SIDEBeogradska umetnica Andrea Drami-ćanin od 18. februara u galeriji X Vita-min izlaže svoje radove na izložbi pod nazivom The Other Side.Ksenija Marinković o ovoj izložbi piše: „Dve serije akvarela Andree Dramića-nin nose nazive muzičkih hitova Chris Isaak-a Wicked games i My baby did a bad bad thing. Umetnica rado refe-riše na filmska i muzička ostvarenja koja su za nju imala poseban značaj u periodu sazrevanja i odrastanja. Ona se dosledno bavi pojmom identiteta, motivima i posledicama društvene mi-mikrije, koja predstavlja aktuelni izraz socijalizacije utemeljene u fenomenu virtuelnosti vizelne popularne kulture. Birajući akvarel kao intuitivnu tehniku, koja negira potpunu kontrolu, Drami-ćaninova postiže efekat sličan Rorša-hovom testu koji predstavlja jedan od najpoznatijih testova za dijagnostiku ličnosti. Figuraciju i tematiku koristi simbolički, s namerom da kod posma-trača u startu izazove ambivalentne emocije – privlačnosti i odbijanja, stra-ha i uzbuđenja.”

Traje do 30. marta / Studentski trg 11 / xvitamin.org

P I Š E : I VA N Š U L E T I ĆArt/ L I KOV N A GA LE R IJA K U LT U R N O G C E N T R A B EO G R A DA

PULSARU Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beo-grada od 11. marta pogledajte izložbu Pulsar, na kojoj izlaže troje umetnika – Danja Tekić, Milan Kulić i Vendel Vaštag.„Ogledalsko staklo (Tekić), masivni ka-meni blok (Kulić) i sferična površina od kože (Vaštag) čine ambijentalnu instala-ciju osmišljenu za prostor Likovne galerije Kulturnog centra Beograda. Tri monu-mentalne forme apstraktnih oblika i poli-ranih površina, rađene od različitih mate-rijala u geometrijski platonovskoj konstanti (kocka, lopta, trougao) anga-žuje posebna svojstva materijala i prazni-ne praveći modifikovanu percepciju pro-stora, kojom autori preispituju odnose virtuelnog i fizičkog prostora u savreme-noj umetnosti.”

www.kcb.org.rs / Trg Republike 5

31

Pokaži svoju pravu prirodu, probudi je na najbolji mogući način, prirodnim i svežim Dukat jogurtom. Dukat jogurti su baš kao i ti, 100 odsto prirodni, proizvode se u Srbiji od mleka koje se svakog dana sakuplja sa preko 700 domaćih farmi. Priroda je u svakom svom izdanju savršena, a Dukat jogurt donosi u vaš dan neophodnu dozu svežine. Probudi svoju prirodu na savršen način.

32

Cara Lazara 12, BeogradCara Dušana 68, Beograd

Sasvim otvoreno o ženskojseksualnosti, destruktivnimželjama i pronalaženju sebe.