Zvonko

Text Box

16/2008

IzdavaËDruπtvo ≈VELA LUKA√, B. Bernardija 1, Zagreb

Sva prava pridræana

UredniËki odborNIKICA BOROVINA CICO, inæ. Zagreb; BRANKO ÆUVELA DODA, Zagreb;

ZVONIMIR BORI∆, dipl. ing. Zagreb

UredniciNIKICA BOROVINA CICO, inæ. Zagreb I dio

BRANKO ÆUVELA DODA, Zagreb II dio

GrafiËko-likovno ureenjeUVEZ d.o.o.

Dizajn omota izradilaJELENA MUSI∆

Slog i prijelomUVEZ d.o.o.

Vinjetu na naslovnoj stranici izradioakademski slikar i kipar IZVOR OREB

Lektorica i korektorica (za knjiæevni jezik)MARINA MATANOVI∆-©IMUNOVI∆, prof.

»asopis izlazi jednom godiπnje

ISSN 1330-6561

ISBN 953-96340-9-1

UDK 39 008 908

Tisak: UVEZ d.o.o., ZapreπiÊ

13

PRIKO LU©KIH MEJAH

BRANKO ÆUVELA DODA

Jeli uopÊe potriba LuËanima πtogo govorit od mejama? Jeli potriba govorit od æivotnemu ambijentu, kojega svaki LuËanin od kad se rodi i dokligo æive u Luku ima pridsobum i koji mu undar ostane sastavni dil njegove duhovne supstance tj. njegove zaviËajnosti, cili æivot? Dobro, vidili smo svukud mejah digo je kamenjah. Svakakih. Ali luπke meje su niπto drugo. VeÊinum su nastale u brime ≈velikega rijenja√ prin 100-200 godiπÊah. Ono πto se danas od njih vidi reka bi da su kako niki prirodni fenomen. Jer, onako gledajuÊ jih sada s posebnum povnjum, vidi se da su one prikrile dobota cili luπki geografski prostor. Iz avijona izgledaju kako nike prirodne izohipse koje oznaËiju odreenu visinu terena iznad mora.Teπko mi je sad reÊ koliko hiljada kilometrih su ukupno duge. (luπki dil procinjuju kolo 10 000 km). To je, moæe se reÊ, prvi dojam. Ali kad se Ëovik pribliæi sasvim blizu tima mejama undar Êe vidit njihovu graevnu oli boje reÊ zidarsku sliku, jer to je ustvari kamenje sloæeno po pravilu fizike, a to je da kamin dræi kamin i to s jedne i druge ruke, a da unutra bude navræena pusta savura. I da se ne obori. Ali ne za æivota onega ko jih je gradi, nego za vikove i milenije. Dokli je kogo ne privræe, oli ne obori. Lako je slagat matune oli blokete. To bi mogli i dica kad se igraju. Ali ode ni riË od mejama koje su nagraene od jednostavnega pravilnega kamenja, veÊ u veÊini sluËajih, od grubih, tumbulastih, krivih, velikih i manjih baπica. Od matrijala πto se zateka na terenu, πto se je iskopalo dokli se rilo. I ne samo to nego i u ograniËenim vrimenu. Jer ono veliko rijenje ni hajalo na estetiku, nego po pravilu: πto viπe izrit. A tun se ni hodilo po tunji nego za brigum i griæum.

Tankaraca

Ali, osim æeje da meja bude brzo i alavija nagraena i da izdura buduÊnost koja je Ëeka, kamin koji je uliza u meju ni na to misto donesin samo da popuni prostor i zadovoji fiziku. U svakemu njemu uloæena je i velika duhovnost

graditeja u vidu estetike i jubavi prima temu kamenu i meji. Tega duhovnega osjeÊa-ja moæemo se i sami obadat kad gremo πtogo gradit. Tako, vajalo je da svaka meja ima i vizuelni efekt za kogago πto Êe je makar i letimiËno pogle-dat. Baπ u temu je potroπeno najviπe jubavi. Kako naÊ baπ ti kamin koji fali? Pa ga okrenut

viπe putih da upade u odreeno misto, da zadovoji sve one druge zahtjeve, pa ga opet dignut, lupit smajicum di je suviπan, pa opet ga namiπÊat, sotavat ispod, iza, vidit jeli se miËe, pa pogledat iz dajega kako se uklopi u meju... Ipunto ta jubav i izgled meje bila je naplata za trud graditeju. Gremo i gledamo te meje. Vidimo da jih ima svakake kunstrukcije, veliËine i estetike. Ali, joπ niπto vidimo. Nike imaju lipu siromodrikastu boju kamena, ali nike su od kamenja, kojo samo πto se ni izmrvilo. Niko kamenje je tako izieno da izgleda kako bokun mrkinte. A undar opet na nika mista su u meju veliki butuni jedan do drugega kako da jih je niki kiklop podisa i ugradi. Vidimo i meje koje joπ jedva opstaju, reklo bi se od starosti, a opet pak nahodimo na kompaktne geometrijske konstrukcije nagraenega kamenja. U nikoj meji se vidi i kojigo lipo oblikovan kamin izmeu grubih i starih... Sve to govori od joπ jednoj tajni luπkih mejah, a to je njihova starost, a sotim i koji su je graditeji gradili i u kojo vrime. Dobro, znamo za veliko rijen-je, kojo su naπi pokojni stari uËinili u poËetku XIX vika i daje, i podigli jedinstveni spo-menik sebi, koji je jedinstven i u svitu. Danas mi znamo koje su to meje i kad je bilo to rijenje. Najgore je πto smo to zapustili pa i neznamo πto je sotim. Ali ima onih mejah koje su nagradili joπ oni prvi LuËani dokli su se zvali Iliri i kaπnje Romani. A i meje koje su graene u sridnjemu viku od Hrvatih iz Blata. Kako te meje poznat? Zato Êemo sad malo ulist u povist æivjenja na ovim dilu πkoja i to povezat zgraenjum mejah i njihovum opstojnoπÊum.

14

Punta od Prihonje

Vranine

1. KRATKA POVIST LUKE I MEJAH

Kolikogo nastojali precizno otkrit starost luπkih mejah, to nam ne gre za rukum. Ne samo da nismo povjesniËari ni arheolozi nego ni geolozi koji bi izmirili starost nikega kamenja kojo se nahodi u meju. Ali ni toliko ni vaæno koliko je geoloπki star kamin u meji nego koliko je stara meja. I kamin od meje moæe bit vaæan ako znamo ko ga je joπ prin doperava. Da bi se kakogo pribliæili vrimenu kad su nagraene pojedine luπke meje, najprvo Êu ode dat jedan povisni okvir u kojim su Ëejad na ovemu prostoru æivili od kad su poËeli fatigat kolo mejah i torah pa do danas. To bi nam, uz ono πto se vidi po izgledu mejah i na osnovu pridila i okoliπa di se one nahodu, a i drugih pojedinostih πto se u to uklopiju, moglo otvorit priËu od onima πto su jih gradili i πto bi moga bit i odgovor na ono naπe pitanje od starosti tih mejah.

Spilani

Na prostorima Luke, prin jednu 7-8 hiljad godiπÊ kako znamo, æivili su Baba i Dida. Oni su stali u Velu spilu. Njihovi potomci su tamo nii u doba Egipta, kad su tamo graene piramide i drugi zidarski pothvati, a bit Êe joπ i ranije, odluËili

u okolicu spile Ëuvat ovce i drugu æivinu za svoju egzistenciju. U spilu su stali i imali famiju, a po okoliπju Pinskega rata su nagradili tora, najprvo u veÊe rope, a paka di je viπe trave i boje za past ovcama. Prvi taki poduzetnici su na prikladne-mu mistu obalili stabla, oËistili prostor i zakuntubali veliko kamenje πto je tun

15

Izvor vode u Baretovu ropuU Baretovu ropu je bilo toro Spilanih

kroz vikove stalo i od njega okolo uËinili veliki mir oli meju di su Ëuvali ovce, i po danu i po noÊi. Za Ëuvara su nagradili od dobro stivanega manjega kamenja kakugo kuÊicu, nat-krili je ploËama i tun bi stali i dræali stvari. Na temu mistu se fatigalo sve posle kolo ovacah a undar donesalo doma, u spilu, πto je potriba famiji, koja je tun stala. Ali, novi naraπÊaji ovih spilanih su se obadali da za

ovce tuka viπe paπe i vode pa su tora nagradili bliæje pojima oli njivicama, di je bi u blizinu izvor vode. Svrimenum su famije iπleÊa iz spile i na pogodno misto nagradili kuÊu za stat (i gustir-nu), pa se tundas okolo moglo πtogo i sadit oli sijat i organizirat siguro æivjenje.

Staro ilirsko doba I tako dokli smo æivot spilanih, koje smo prin senjali, Êapali samo od prin 3-4 hiljade godiπÊ prin Krista, sad nam se pojavjiju, mogli bi reÊ, prvi organizirani doseljenici iz teraferme. To su bili doseljenici Iliri (Liburni?), koji su kolo 800 god. prin Krista naseljivali otoke, pa tako i naπ. Oni su donili sobum svoj stil æivota i zauzeli tadar slobodna1 poja i njivice i tamo gradili svoje stane, gradili velika tora i u njima Ëuvali ovce i bavili se poljodjelstvum. U poja, di ni bilo vele vode uËinili su lokve2 (Bradat, Pojica, Kupinovica ...) da bude vode i priko lita.

1Reka sam ≈slobodna√ zato πto su u Luku veÊ æivili starosjedilci LuËani, ≈spilani√, od kojima smo prin govorili 2Pokuπaj Ëinjenja jedne lokve bi je u i Vrbovicu (na Nikodemovo), biÊe prin 2500 godiπÊ, ali to ni uspilo, jer se je na temu mistu svrimenum stvori profunat, pa je voda s tega dila Vrbovice utekla uzemju. Drugi profunat je uËinjen u staro hrvasko doba ali na drugo misto (JokoviÊ).

16

Ropa na Pinski rat poviπe spile

Ostaci kamenja od jadno stare gradnje na Pinskemu ratu

17

Za osigurat paπu ovcama priko godiπÊa, osobito kad je πuπa, Iliri bi po brigima izri-li goru i tun, izmeu griæah nagradili meje od kamenja kojo su izahvali i tako Ëuvali zemju da ne uteËe kad su veliki daæji. Tun je bilo osigurane paπe za

ovce. Ovako izriveno imanje bili bi okruæili svisokum mejum tako da ovce ne uteËu, a i da jih se zaπtiti od beπtijah, osobito Ëagjih, kojih je tadar bilo puno. Ako ni bi griæasti teren undar su meje u toru bile prikidane tako da ovce moæu hodit i u drugu ogradu.

Liti su sovcama hodili na lokve oli koji kalac da se napoju, a niki su donesali vodu iz Blaskega jezera u miπine u samo toro i tun je Ëuvali. Tuka Ëinit razliku izmeu visoke meje okolo tora i obiËne meje za Ëuvat zemju. Meje od

tora su bili jaki miri od velikih, obiËno nepravilnih butunih, koje su izokola dokuntubali i stivali uglavnemu na ≈jednu ruku√, dokli obiËne meje su graene od manjega kamenja πto bi se tun izrilo.

Ilirska lokva Kupinovica

Dil Vrbovice di su stali Iliri.

Kruπevo di je profunat

Profunat na Nikodenovo u Vrbovicu

18

A kuÊe su jim bile uz rub poja. Sama poja nisu obraivali, ali njivice jesu. Poviπe i okolo kuÊah su bile izrivene ograde za sijanje povrÊa, æita, lana, kupusa i kakega voÊa. Ovake nastambe su bile po Bradatu, Pojicima, Lozici, Njivici, Zlemu stupu, Vrbovici, Kruπevu, SprtiπÊima, Torcu, pa Dubu, Potirni, Bonaficiji i joπ digo.

Mlajo ilirsko doba

Ako je za virovat nikima dokazivanjima undar moæemo reÊ da su zadnjih 500 godiπÊ prin Krista ovi Iliri prominili naËin æivota. Jer... Tamo nii u VI viku pne iskrcaju se Grci Kniani i nastanjiju se okolo brda

AnËinovo. Sobum su donili svu tehniku i novu poljoprivredu, a i naËin æivjenja. Obraiju zemju kolo danaπnje Luke. (od Gudulije do Luke) Kolikogo se Ilirima, πto su stali okolo, to u poËetku ni vele dopalo, isto se malo po malo i oni provali sliËno. Osobito je bila interesantna loza i smokve. U IV viku nastanjiju Grci Lumbardu. Govori se da su doπli iz Visa3. Meu njima ima i nikih Ilirih. U Lumbardu su oni sadili lozu. Za sve to su luπki Iliri svakako znali. I opÊenito, po πkoju se iπlo od jednih do drugih s mazgum, konjum oli nanoge, a i zbrodum, kakogo πto je to bilo i u doba, do prin sto godiπÊ. U to doba trguje se svukud okolo s vinum. Brodi kadbilo vozu baËve svinum, a kojigo svrati i u luπku valu. Znaju i luπki Iliri kako je dobro vino, samo ni lako doÊ do njega. ViduÊ kako to Ëinu Grci, koji su æivili u njihovo susistvo, niki mlaji Iliri

su se provali Êapat tega posla i to nauËili. U III viku pne Luka je bila, zaradi svojega poloæaja na otvoreno more, ide-alna za krusarenje. U to doba su Rimjani upozoravali ilirsku krajicu Teutu da to spriËi, ali je ona odgovorila da to ne moæe, jer to da Ëinu pojedini silnici, koji od tega æivu i ona jim ne moæe niπta. 3Odeka Êu samo dadat da su i korËulanski grci (Gudulija) mogli znat za ovu poziciju u Lumbardu, pa se misli zaπto su to zauzeli Viπani a ne oni. Osim tega Ëudno je da se domaÊi nisu protivili ovima πto su doπli kako su to u Starigradu na Hvaru.

Obrambeni mir na Gradac

Obrambeni mir na Kopilu

To je bilo taËno, jer, u iπÊanju dobre i lake zarade, ode su se privremeno (za krusarenje), a niki i za stalno, nastanili iz unutraπnjosti (Neretva) tolici Iliri i tako napuËili ovi kraj. Teπko je reÊ di su sve stali, ali moæe se pripostavit da su bili okolo Blaskega poja, ispod brda Kopila. U dilu Luke naselili su prostor kojega su prin naseljavali Grci Kniani a to je Gudulija (jeli to ilirski naziv za grπki grad?) i okolo brda AnËinovo u dva prostora koji se sada zove MaliπÊica i ZmaloπÊica. (Koliko je poznato mal ilirski znaËi brdo). Isto tako i u Potirnu.

Sva ukradena roba dræala se u utvrde na brda Kopila, AnËinovo i dr. Vlasnici tega su bili svaka-ko voe i bogati pojedinci koji su te pjaπke organizirali i Ëinili u suradnji s okolnima Ilirima iz drugih πkojih, sve tamo do Neretve, a ode je bi kako ≈opera-tivni centar√. Starosjedilci, teæaci i pastiri nisu bili puno u temu i æivili su po svojima torima na stara mista, dokli su niki gojili lozu i

drugu potribnu hranu iz poljoprivrede. Digo i maslinu. Tadar su se njihovi pos-jedi proπirili po okolnima brdi-ma i usponima kolo Vrbovice, Kruπeva i SprtiπÊa, a isto tako u Potirnu, Dub i dr. U to doba Iliri su imali vas alat πto je sluæi za fatigat na zemju i to obiti-lice, motike, kosore, lukiÊe, bate, majice, πegace i dr. Unde di se prvi put rilo (u grmje), nakun πto se izvadilo girje, bilo je vaæno prvo izvadit velike kamene iz zemje i gra-dit πnjima poloæito dovnju ruku meje, dokli se u gornju ruku meje stavjalo veÊo ploËasto kamenje okrenuto okomito u dubinu da boje Ëuva zemju. A u samu meju se navrgla manja savura, a na vrhu frake i baπice. Sad visoka ogradna meja je bila nagraena u dvi ruke radi bojega Ëuvanja tj. da se ne uliza unutra. Jer uz take meje je obiËno hodi put i tundaska se prohodilo i vodilo ovce.

19

Brdo AnËinovo. Ispod je Gudulija i MaliπÊica

Brdo iznad Vrbovice di su ilirske meje

Tadar su stvoreni i veliki posjedi koji su zapasali po cilu bandu od brda, di su se nahodile i ovce i poljoprivreda, odvojeni s mejum.To su bili bogati vlasnici, dokli su drugi fatigali na ærnade oli iπli u krusare U prvemu viku prin Krista na ovemu dilu πkoja je æivilo kolo 1000 Ëejadih. Bilo je viπe manjih naseljah, ali je najviπe æivilo okolo Blaskega poja, di je bila centralna vlast. Stvoren je sustav obrane u sluËaju upada rimske vojske koja je stalno pritila, ali se na πkoj ni smila iskrcat. Ovi na Bradat imali su dedrinta prolaz izmeu guste gore za dole poÊ u Æukovu. U sluËaju da se tun kogo iskrca uËinili su bili gore ispod Zanavja zidine duge 50 metrih.

Rimsko-romansko razdobje

Kako smo veÊ opisali, æivot je u zadnjim viku prin Krista, na ovim dilu otoka bi stabilno organiziran i siguran, ali samo prividno. Jer, Rimjani su svojima legi-jama veÊ osvojili puno mistah uza more na istoËnu obalu Jadrana i veÊ pokorili tolika plemena Ilirih. Tako je doπa kraj i Ilirima na KorËulu. To je uËini triumvir Oktavijan 37 g. pne. Kako znamo, un je, da bi napokun zauze cili Ilirik, odluËi prvo sredit gusarenje na moru, a to je znaËilo da je valo

uniπtit Ilire na KorËulu Zato se uputi s brodovjum i jakum vojs-kum i doe do KorËule. Tun su oni uËinili kako invaziju i u nikoliko dan bitke uniπtili ilirsku vojsku. Tadar su, kako se govori, nastradali svi oni koje su Rimjani Êapali, a mogli su nosit oruæje. Druge su vazeli za robje. Niki Êe se bit i spasili, ako su utekli u zabiti. Sva ilirska imovina i pos-jedi postali su vlasniπtvo rimske vlasti. U ovo vrime Oktavijan je

osti niπto vojske da kuntrolira otok, koja se smistila na misto danaπnjega Blata. U ta prva godiπÊa rimske vlasti, ilirska imanja su propala, i stoka i lozje i poljo-privreda.

20

Odeka su u Vrbovicu bili ilirski stani

Dub od Vrbovice di je bila rimska kuÊa

21

Kad je nakun ilirskih ustanakah u I viku n.e. rimska dræava potpuno zagosp-odarila s Ilirima, doπlo je doba smirivanja i na KorËulu. Ali u poËetku okupacije, Iliri, πto su joπ æivili na πkoju mogli su æivotarit kako robje i sluge. Ni bilo boje ni

njihovima potomcima pa se oni sve viπe stavju u sluæbu rimskoj dræavi. Bit Êe bit da su i iz naπega otoka niki hodili sluæit u rimske legije. Na ti naËin su mogli (ako su ostali æivi) dobit pensiju, birat zemju di Êe daje æivit i uæivat do kraja æivota. Ti su se obiËno vraÊali u svoj rodni kraj. Tako su se i na podruËje Luke, osobito u II i III viku n.e. pojavili rimski penπjunanti koji su dobili od dræave odreeni bokun zemje na koju su jim fatigali dva-tri roba. To su bili mista uza more kako Gradina, Bradat, Poplat, Potirna i sama Luka. U zabiti-ma su joπ æivili dikoji siromaπni stoËar, a veÊina zemje je bila dræavna i onih kojima je ona dala za zasluge. Novi vlasnici zemje su unapri-dili æivjenje na πkoju i uveli sva moguÊa tehniπka i suvremena dostignuÊa onega vrimena. Tako su poËeli uz lozu uzgajat poseb-

nu vrst, maslinah prilagoenu za klimu i teren Luke. Niki vlasnici su po pojima poËeli sadit lozu i to na Bradat, Potirnu, Poplat, Pojica, uz rubove Vrbovice, Kruπeva, u laze di je sad Luka i joπ digo. Tadar je sva zemja bila od onih, koji su bili bogatiji, bez obzira ko su bili, ako su bili rimskoj dræavi virni i odani. Bogatijima su fatigali na zemju i koloni. Tadar se najviπe isplatilo gojit lozu, masline, æito i smokve, ali i rogaËe i mindele.

Ode se ulizalo u rimski dvor isprid kuÊe

Savura od rimskih ruπevinah u Vrbovicu

Kriæ u Vrbovicu s rimskim kamenjum isprid

Vlasnik Vrbovice uËini je kuÊu na Dubu, kad se ulize u Vrbovicu. Tun je uz kraj poja svukud okolo dræa lozje jer je dil Vrbovice bi pod vodum. Na lozju su mu najviπe fatigali na ærnadu susidni Iliri, koji su stali na drugu bandu okolo Vrbovice. Drugi gospodari su isto stali blizu svojih imanjah u Gradinu, Poplat, Potirnu. Isto tako, na prostor danaπnje Luke bili su velikani lazi ograeni s dugim mejama di se u ograde sadila loza. Loza je dobro uspiv-ala u laze uz bandu Pinskega rata do uza mora i gore do danaπnjih rogaËih, di su niki joπ undar usaeni. Masline su se sadile u laze. Zato starih maslina danas dibilo moæemo vidit, ali najboje su se oËuvale unde di su se i kas-nije redile tj brale, a to je po Bonaficiji, po lazima Potirne, po KozjaËi, PotoraËju. Bilo je tega svukud ali su kaπnje propale jer su se bile zapustile. Koliko je tih rimskih vlasnikih odaska bilo, teπko je reÊ. Recimo u II viku n.e. na prostoru Luke najviπe 10-15, koji su sfamijama, robovima i slugama imali do stotinjak Ëejadih rimske vire. Svi oni su odluËili nakun niπto vrimena nagradit

jedan mali hram To je nagraeno na bivπemu ilirskemu posjedu na prostoru Bonaficije. Bit Êe dræava ustupila tu zemju da se tun nagradi. Hram je sudræa sveÊe-nik ili sl., πto je za to dobi i ti posjed za uæivanje (beneficium). Ti posjed je ima maslinadu a poviπe lozje. Ko je gradi meje i ri ovima vlasnicima? To su isto sve bili domaÊa Ëejad, u poËetku robovi, a kaπnje koloni, domaÊi Iliri,

koji su πtovali svoje obiËaje i viru i æivili siromaπno. Oni su mogli koristit veÊ od prin izrivenu ilirsku zemju, ako su je dobili od dræave, oli vlasnikih. Kako su ovi rimski stanovnici æivili na viπe mistah tukalo je to povezat s bojim putima nego πto su to bile dotadaπnje ilirski puti i suputki. (Danaπnje glavne luπke ulice su trase tih rimskih putih i ilirskih suputkih). Rimjani su doperavali za graenje uæivo klak To je bilo za kuÊe i jaËe mire, ali za meje ne. Ali, digo je vræeno malo klaka, bilo starega oli paste, i nakun πtogo godiπÊ tun se zakoti brπÊan i nebi ga Bog uniπti. Un tun æive i danas.

22

Iz Vrbovice pun gore se penje povjesni put za Torac

Rimski put na SprtiπÊa πto je poveziva Blato i SprtiπÊa

Eto, tako je to funkcioniralo dokli ni propala Rimska dræava.Ali na πkoju je romansko stanovniπtvo i dàje æivilo na isti naËin, a to je bila organizacija obrane i pravo vlasniπtva, πto je funkcioniralo. Jedino se tamo u VII i VIII viku moglo

osjetit da na moru viπe ni vlasti i da se opeta pojavjiju krusari. To je nalatilo tolike porodice, koje su æivile uzamore da se priselu u sigurija naselja u unutraπnjost otoka, najviπe kolo danaπnjega Blata u kojim viπe ni bilo rim-ske vojske. Tadar je Luka ostala bez Ëejadih. Sad je tolicima vlas-nicima bilo largo obraivat svoja imanja na prostoru Luke koje su ostili, osobito uza Dovnje bande i sl. pa su jih abandunali.

Starohrvasko doba

Ovo je razdobje u povisti naπega otoka, kojo je duralo od VII i VIII vika pa svo vrime hrvaskih knezih i krajih, od vaænosti zato πto je ipunto u tih recimo 300 godiπÊ romansko stanovniπtvo otoka postepeno postalo hrvasko. To se dogodilo u doba kad su Hrvati doπli na Jadran i zauzeli dil kopna, ali nisu mogli gospodarit s gradovima uza more i na otoke. U temu su veÊi uspjeh imali Bizant i Venecija, pogotovo u veÊe grade koji su imali svoje autonomno sreeno ureenje. A πto se tiËe otokah na njih tadar niko ni haja, pa je tun æivot isto bi autonoman, bez prominah i sigur. Kad su hrvaski vladari vidili da su bivπi rimski gradovi Salona, Jadera, Tragurijum i svi drugi, kakogo πto su bili i otoci, dobro orga-nizirani autonomni i teπko osvo-jivi, u kojima se govorilo latinski, di je bila jaka krπÊanska vira i srein duhovni, kulturni i gosp-odarski æivot, ni jim ostalo drugo nego da jednostavnim smiπjenim useljavanjum u te sridine, poËmu uvodit svoje æivotne oso-bine. Zato su oni davali pomoÊ i poticali sve famije koje su se odluËile priselit æivit u dalmatin-ske grade i otoke, da tamo gredu i da Êe tamo dobit svu dræavnu zaπtitu, a na otoke da Êe dobit i zemju za stoku i

23

Ostaci mirih (u pasti) od hrama na Bonaficiju

Mir okolo brda PotoraËje

poljoprivredu. Ova mista di su se doseljivali Hrvati dobili su posebnu autonomiju i od hrvaskih vladarih, koji su na ovi naËin, uz potolicu Pape, zagospodarili scilim latinskim primorskim podruËjum. I tako su se tolike hrvaske famije iz unutraπnjosti poËele doseljivat æivit na naπ πkoj. Ode su se mogli bavit stoËarstvum i poljoprivredum, πto jim je odgo-varalo, jer su to i prin Ëinili di su æivili, veÊinum na prostorima iza Biokova i juæno od Neretve do Boke Ali, kako su bili upozoreni da jim jedina opasnost priti od krusarih, koji su se poËeli odas-ka pojavjivat nakun nestanka rimske dræave koja je prin gospodarila Jadranum, nisu hotili osnivat novo misto uza more, u Luku, di je bilo opasno, nego su doπli dreto u Blato. Pripostavja se da je svrimenum u Blato doπlo puno hrvaskih famijah koje su se kroz naraπtaje izmiπali s domaÊim romanskim stanovniπtvum i uspile malo po malo uvest da se na πkoju govori hrvaski, ali uz milodiju i izraz domaÊega govora. Tadar su nastali i nova imena luπkih pridilih, brdah, pojah, valah, ...pa undar tra-vah, stabalah, ribah, beπtijah itd. Unde di se ni vele hodilo, jer je bilo largo, ostali su stara imena, kako recimo Tankaraca, TevËar, Pelegrin, Tarita, Perna, Gabricija, Proizd, itd., ali i nika povjesna mista ZmaloπÊica, MaliπÊica, Gudulija, Bonaficija, Kopila, Potirna itd. Pridoπli Hrvati su se u poËetku najviπe bavili stoËarstvum. To jim je bilo omoguÊeno po zapuπÊenim starim ilirskim i rimskim posjedima u zabitima malo daje od Blata, pa tako i po zapuπÊenima luπkima pojima, jer su bliæje Blata zemju imali romanski starosjedilci, koji su uz to joπ i brali masline kojih je bilo najviπe kolo Luke i Potirne, a koje su bile usaene joπ u rimsko doba. U poËetku se ni moglo gojit lozu po moËastima pojima kojima su dali nova imena Vrbovica, Kruπevo, ZdraËevo, SprtiπÊa, i veliki dil Blaskega poja, pa se tun sijala πenica oli pasle ovce. Ali su poduzetnici tun uËinili profunde(osim u Blasko poje), pa su i ta poja doπla pod lozu oli odgovarajuÊu kulturu. Lozu su uzgojali samo jaËi gos-podari po ravanciji i po velikima lazima a njima su tun fatigali sluge i nadniËari. Niki vlasnici lozja (doseljeni Hrvati), puπÊali su nakun jematve siromaπnima da gredu pokupit Ëahujice πto su ostale, pa je to kaπnje iπlo u obiËaj- politak.(koji je na nikima mistima, di ni grozje moglo sazdrit, kaπnje zabranjivan - KorËulanskistatut) Prohodili su godiπÊa i dohodili novi naraπtaji koji su se svi zajedno s sta-rosjedilcima pritopili u hrvasko stanovniπtvo - BlaÊane, di se govorilo miπavina latinsko-ilirsko- hrvaskega jezika.

24

Profunat u Vrbovicu

Nakun kraja Zvonimira, hrvaski velikaπi su radi sigurnosti odluËili poÊ pod ugarsku krunu. Ali se na KorËulu sotim niπta ni prominilo. Opeta se pojaËala nesigurnost na moru. Smatra se da se je tadar i poËe utvrivat i gradit grad KorËula, a do tadar je najveÊo misto bilo Blato, kojo je i ustanovilo prvi KorËulanski statut (1214). Tadar cili otok bira kneza, koji æive s drugima bogatijima posjednicima i Ëinovnicima u utvreni grad KorËulu, ali posjedi su jim svukud po πkoju osobito po Blatu i okolo Luke. Sotim se tih godiπÊ smanjije i broj Ëejadih u Blato, jer gredu fatigat i æivit u KorËulu. U Blato ostaju æivit manje bogati stoËari i teæaci. Joπ samo vaja dodat i to da je nakun prvih doseljivanjah Hrvatih u Blato iz doba hrvaskih vladarih, sve ono zemjiπÊe πto je joπ u rimsko doba pripadalo dræavi i opÊini, a sad ni bilo obraivano, ostalo je u vlasniπtvu opÊine i dræave i ni ga se smilo bez dozvole dræave ticat (uz stroge kazne). Takih prostorih je bilo najviπe kolo Luke.

Razdobje Venecije - mlajo hrvasko

Ovako reguliranim æivotum prohodili su godiπÊa i viki. Dikoji bi vladar jednostavno ≈na karti√ osvoji, oli darova otok komugo a da stanovnici to uopÊe nisu znali. Meutim, kad je 1420 g. veliki dil Dalmacije kupila Venecija, pod nju je doπla i KorËula a undar je i nestala autonomija koju je do tadar imala. Ali sva-kodnevni æivot stanovnikih Blata i okolice se ni vele minja.Najviπe su se Ëuvali stari hrvaski i ilirski obiËaji, koji su se spojili u domaÊe-blaske. To je bi dugi period æivjenja od 400 godiπÊ, a mi od onemu od Ëemu ode piπemo, a to je od povjesti luπkih mejah, ne moæemo puno reÊ. Samo to da je

bilo i tadar gusarenja i straha od upadih iz mora, pa se ni æivilo largo od Blata, a i ni hodilo largo kopat, a to znaËi ni rit. U KorËulanski statut iz tega vri-mena Ëitamo i to da se iz otoka vino izvozi a uvozi πenica; da je zabranjeno doseljivanje strana-cah bez zadnje dozvole otoËanih; nesmi se strancima prodavat zemja... itd. U doba velikih prodorih turakah u 16. viku, poËele su doseljavat

nike famije iz unutraπnjosti Hercegovine i Crne Gore u Blato, koje su BlaÊani, uz nike uvjete, primili i koji su æivili na stane, najviπe kolo Luke (VlaπiÊ, DragojeviÊ,). Oni su prvo æivili od ærnadih a kaπnje kako koloni i sluge. Kad je u Dalmaciju zavlada mir u 17. viku, u Blato dohodu, a niki i ostaju, veÊinum zanatlije, trgovci i sl. (Andreis, Borovina, FranuloviÊ, MarinoviÊ...), iz drugih mistah i gradih koje je dræala Venecija. Ali ode moramo reÊ da su osim u Blato Ëejad æivila i po stanima, najviπe kolo Luke (Æuvela, Oreb, Surjan, VlaπiÊ, DragojeviÊ...), a tun je joπ i Potirna, Dub i dr.

25

Pogled na dil Vrbovice ispod Kalca

Okolo Luke je, osim privatne i veÊinum zapuπÊene zemje od proπlih viko-vah, i nike privatne gore za drva i klaËine, sve drugo bila i daje opÊinska i dræavna zemja. Kako smo veÊ rekli, oni ko ni ima svoje zemje (bilo je puno braÊe), moga je fatigat na tuju zemju u koloniju.4 Oni koji je vazima zemju u koloniju to je Ëini obiËno na zapuπÊenu par-celu posjednika koju je valo obnovit, a to znaËi pririt. Ali to bi se samo zemja pariÊavala a meje se nisu ticale (jedino digo popravjale i superavale), jer se ni isplatilo poÊ privræivat. Tega je najviπe bilo na prostoru bliæje Luke. Znalo se za te meje iskoristit i veliko staro kamenje od padenih i starih ilir-skih oli romanskih mejah. Tako se u Luku vidi nadogra-ene stare meje. Prima putima koji su hodili iz Blata prima nikima pridilima okolo Luke, vidi se da se u doba Venecije hodilo iz Blata vanka u Luku. Najviπe u dolce iznad pojah, di su niki siromaπniji BlaÊani (koji su kaπnje priselili u Luku) gojili lozu oli dræali ovce. Ali to ni bilo daje od Pinskega rata.

Razdobje Austrije do pola XX vika

Kako znamo, Venecija je propala 1797.5 Tadar Luka kako misto ni posto-jala, ali na prostor okolo Luke a i po vali se vrtilo po danu toliko Ëejadih, koji su tun fatigali po magazinima, na zemju pojedinih vlasnikih, oli kako ribari, sluge i sl. Najviπe su to bili oni koji su i stali po okolnima stanima, ali i toliki miπÊani Blata. Tih godiπÊ puno se govorilo od agrarnoj reformi i moguÊnosti da cila Dalmacija doe pod Austriju koja je obeÊavala novi æivot. Ali umisto Austrije doπli su Francuzi

koji su i pronili nike nove indeje za dræavno ureenje.

4Usput Êe mo ode reÊ da je kolonat bi ustvari sklopjin ugovor s vlasnikum zemje di se oni πto Êe fatigat na zemji samo obavezuje dat dil prinosa a drugo nima obaveze. Un je moga na ti naËin izrit tuju zemju ali ona ni bila njegova. Ugovor je dura recimo dokli je loza durala, a za druge kulture i manje.Kasnije Êe to bit vaæno kad je doπla agrarna reforma. 51797 Dalmaciju je dobila Austrija i vladala do 1805. (mir u Campoformiju). 1805. mir u Poæunu. Napoleon je dobio Dalmaciju i vlada do 1815.

26

Blato na poËetku 20. vika

Na Pinski rat je sve golo osim 5-6 rogaËih

Ali to je kratko duralo i ponovo je Austrija vazela Dalmaciju i KorËulu. I sad πto se tih godiπÊ dogodilo? Kogo je dobi zemju na koju je fatiga kako kolon, a kogo je moga poÊ rit u privatnu goru, koliko moæe. Najviπe take zapuπÊene zemje bilo je po valama dedrinta, po Dovnjim bandama i po brdima Luke. Dræava je dala i nike svoje posjede. Osim tega dræava nudi da se baπ tun usadi loza, a svo vino da Êe se otkupit. (Jer se znalo kako je to vino iz bande, osobito pagadebit). Uz to se uvodu agro mire za lozu i za konobu. Sad nastaje opÊa strka za rijenjum. Tadar velike fami-je siromaπnih teæakih riju dan i noÊ od Spiliπke do Tankaraca, od Vranca do Pelegrina od Pinskega rata do Prapatne, pa po Humu i okolnima brigima. Samo se rije i rije. Ali za Luku je vaæno joπ niπto. Austrija kako jaka vojna sila uvea red na moru. Viπe nima krusarenja. Luka je slo-bodna vala za u nju æivit. Ko je fatiga u Luka na koloniju ti je odma ima di gradit kuÊu. Drugi su uz pomoÊ dræave dobili opÊinsku zemju oli kupili na dug od vlas-nikih. Luka je tako brzo resla da veÊ kolo 1830 imamo sve danaπnje glavne πtrade. Tadar u Luku dohodu svi oni πto su fatigali na koloniju po prostoru Luke, pa oni πto su æivili po okolnima stanima, a isto tako i oni BlaÊani koji su zbog velike famije imali malo zemje. A i svi novodoπli u Blato vidili su boju πansu za æivit u

Luku. Kako se tadar rilo? To je naπe pitanje zaradi tega πto je to bi grubi teren a vajalo je πto viπe izrit. Najprvo dobilo se odreenu πirinu prostora iznad mrkinte di je poËelo grmje. Tun bi se poËe-lo rit za pun gore. UËinila se je zastavna meja i poËelo rit. Prin tega tukalo je posiÊ grmje i stabla, izvadit gire i poËet hvat gornje

kamene pa hodit izmeu griæah i vadit savuru i vræivat je na dovnju zastavjenu meju. Kako je to vajalo fatigat brzo da se πto prin doe do vrha rata, dokli je bila dozvola, meje su se gradile za terenum a ne u dreturu. Bilo je vaæno da meje ne padu prin vrimena pa su se kameni alavija slagali i to po redu, kako koji doe. Gledalo se da dovnja ruka meje bude od kvadratnega kamenja, kojega je osobito dedrinta bilo. Meje su bile πirje od onih iz davninah, jer se viπe iπlo u dubinu pa bi se izvrglo i viπe savure koju je valo navrÊ u meju. One se razlikuju od onih starih ilirskih a i romanskih mejah i po temu πto je kamenje puno manjo i pravilnijo (jer je od izrivenih polah).

27

Hum je dobota gol

HumiÊ je u mejama

Koliko se tega moglo izrit? A recimo jedan stup od 100 metrih πirine, njih 5-6 mogli su jednu ogradu u dva-tri dana. A to znaËi 50 ogradah na godiπÊe (jer se ni samo rilo) A gore do vrha tukalo je 5-10 godiπÊ. Jer valo je raËunat i na one koji su rili do tebe. Ako su bili bræji znali su Êapat i tvoj stup grmja. Famije s viπe Ëejadih su znale Êapat po cile vale, cilo brdo iznad, do vrha. Sad je valo to i natrapit pa obraivat, a i daje poÊ rit. Znalo se liti ostavat vanka da se πto viπe izrije. Tun je bilo vaæno imat kondicije, ali i puno jist i popit. Tolici slabijega zdravja su se i razbolili u toj fatigi i umrili. Dosta je bilo da nakisnu.

Ne samo to, nego je valo doÊ doma nanoge, recimo iz Badnjene. Ura hoda. A undar naveËer, uz prhanj najist se zeja i poÊ leÊ. A kad je loza doπla na rod, od soladah πto se Êapalo, tukalo je nagradit boju kuÊu, a zgodi-πÊima su se i braÊa osamostalili i... poËeli dilit. Sad su oni i sami

rili, ali ne onako ludo. Na kraju 19. vika sve okolo Luke se dobota bilí od pustih mejah. Ritki su hujci i gore. Na mista kolo Luke su cili brigi bez stabalah. Pa donabokun i Pinski rat i Hum. Bez obzira na krize u vinogradarstvu, LuËani i daje riju oli obnavjaju staro lozje i tako sve do I svjeskega rata.

Od pola XX vika do danas

Ode moæemo govorit od razdobju do 60-tih godiπÊ 20.vika i nakun tega do danas. Ovo prvo razdobje je kad nestaje masovno bavjenje s lozjum, a sotim i malo po malo nestajanje lozja iz bande. U to vrime LuËani pomalo napuπÊaju rodni kraj u iπÊanju kruha i bojega æivota. Ritki su oni koji æivu samo od zemje. To su uglavnemu bili tradicionalisti u veÊ zdril-im godiπÊima svoga æivota, koji su po svomu staremu napuπÊe-nemu imanju odluËili stratit svoju duhovnu i fiziπku forcu i u miru i uæitku poËeli rit i trapit lozje, kojo je duralo uglavnemu dokli su to oni sami mogli uzdræa-vat, a nakun njih je i to ostalo zapuπÊeno, pa i danas tako stoji.

28

Sirovo brdo bez stabala

Pogled na Pojica

Baπ tadar imamo jednu novost koja se pojavila u graenju mejah. Kako smo veÊ rekli, ovako rijenje i graenje mejah je bilo i za duπu, pa su pojedinci mogli pri-kazat svoju umitnost graenja i izgleda meje. InaËe, ovo rijenje je bilo po starima ogradama, pa se je tun rilo na naËin pomican-ja mejah, tj privræivanje mejah. GledajuÊ ove meje, nemoæe Ëovik a da se ne divi pedantnosti i strpjenju samega graditeja. Taka se geometrija i sklad u povisti Luke, koliko je nama poznato, nikad ni pojavila. U danaπnjo doba nima interesa za poljoprivredu po bandi. Tako iz dana u dan agresivni bor sve viπe pokrije stare ograde i meje i veÊ je doπa do kuÊah od Luke. Isto, vaja priznat da se velika povnja daje maslinama. One su uglavnemu po bandi, ali ureije se samo ispod njih, a meje su ostale kake su bile. Ritko se rije i privræije meje zaradi maslina. Ali veÊinu starih mejah se viπe ne moæe vidit. Jedino kad se gre u gnjive.

29

Dovnje Bande

Privræije se hiljadugodiπnja starohrvaska meja

2. DI SE MOÆU VIDIT OVE STARE MEJE

Sad Êemo vas odvest na mista di se nahodu stare meje:

Po Pinskemu ratu

Najstarije meje oli ostatke od kakih gradnjih na otvorenemu moæemo iπÊat najprin okolo Pinskega rata di se nahodi Vela spila. Na Pinski rat nahodi se najviπe tzv ukopanih torah. To su bile kako rope, promjera 50 metrih a digo i viπe, u koje su dræali ovce, recimo prin jednu 5000 godiπÊ, oni iz Vele spile. NajveÊo je veÊ nam poznata Baretova ropa, di je bi i prirodni izvor vode. Tun se joπ vidi ogradni mir joπ iz ilirskega doba. Drugi su na privor Æuvandolca i Pojicih, a veliki kumpleks je ipunto poviπe same Spile po vrhu Pinskega rata do kojih gre i put iz same Spile. Istina, danas se vidi da je tun bilo u zadnjo doba lozje i da sadaπnje ogradne meje nisu jadno stare, ali je oËitno da je to prvotno stanje bilo udubjenje u obliku tora. Ustvari, cili okoliπ po vrhu Pinskega rata je pun starih grubih kamenih i starih mejah, a posebno izgloane savure, odni-kud privræene. Bez sumnje da su to ostaci tadaπnje ilirske gradnje na temu prostru i to od torah. Joπ je jedan kurijozitet na ovemu dilu Pinskega rata, koji dosimje iz blaskega doba. To je cili prostor πto gre od vrha Pinskega rata do puta koji gre

dole kroz Æuvandolac i gleda prima πiloku. Tun su stare meje svisokum 1 metar iznad zemje gornjum rukum, dokli je dovnja ruka ostala viπe od metra baπje. Vidi se da je ti πto je to nagradi, ni ori meje nego je postojeÊu staru ilirsku oli kaπnju roman-sku meju tako razvrga i to uËini da mu πiloko ne istuËe lozu. A ko je to privrga? To je bilo prin Luke u doba Venecije, reklo bi se prin jednu 400-500 godiπÊ, πto govoru ostaci stare sruπene

30

Stari grubi kameni od prvih torah na Pinskemu ratu

Meja na vjetrobran u Æuvan dolac

gradnje, kako kuÊicah, mirih i sl. πto se nae okolo. Po svemu je to bilo lozje vazeto u koloniju od vlasnika. (nikega Æuvana - Ivana). Interesantno je da takih mejah nismo vidili na drugo misto okolo Luke... Vaja pogledat i starost mejah uz put na samemu Pinskemu ratu (a i dibilo po cilemu Pinskemu ratu poviπe Æuvan dolca), koje su svakako starije od Luke i vidi se da se to obraivalo u jadno staro doba. Mogle bi to bit baπ kako smo prin rekli, iz romanskega doba (ako ne i ranije).

Vrbovica

U istoËni kantun od Vrbovice i sada stoju ostaci od ilirskih stanih, ustvari velikani stogi savure a okolo tega znaki joπ nikih ograenih prostorih, mirih i sl. Na juæni dil od tega prostora je desetak gomilah za koje se smatra da su ilirski grebi. Poviπe istoËnega dila poja na brdo izmeu Mrka griæe i Radova rope naho-du se ilirske ograde koje su viπe putih ureivane, ali nikad se meje nisu ticale. To se i danas moæe vidit. Smatramo da te ograde Ilirima nisu sluæile kako tora nego

su tun gojili poljoprivedne kul-ture za svoje potribe. Po vrhu je velikana ogradna meja uza koju gre put za Mrka Griæu i Torac. Tun se vidi da veÊ stotinama godiπÊ viπe niko ne gre tundas jer je sve u grmju i izgubjeno. Na drugemu, zapadnemu dilu od Vrbovice, niæje prirodnega izvora vode Kalac, stoju velike i πiroke meje i ostaci velike savure (od kuÊah, a da πta). Sve su to ostaci ilirskega æivjenja na tima mistima, prin nego su doπli

Rimjani, πto se vidi i po samoj savuri bez klaka, jer se tadar gradnja kuÊah i svega πto se gradilo iznad zemje bila samo od kamenja. Posebnu vaænost je tun ima Kalac, koji je od obiËnega izvora svrimenum uËinjin kako gustrina.

31

Rimska meja na Pinski rat

Ilirske meje poviπe Vrbovice

Ali u Vrbovicu se vidu i romanske meje, jer su tundaska oni okolo u lazima πtogo sijali oli dræali lozje. Ustvari, Ëim se doe na Dub od Vrbovice vidu se livo i desno meje romanske gradnje. Od rimske kuÊe koja je tun bila niga

ostalo niπta. Ali okolo se nae kojigo obraeni kamin, koji je bi u sklopu dvora oli kuÊe. To se najboje vidi po nagraenim kamenju isprid kriæa koji je tun u blizinu, di se lipo vidu udu-bine u kamenu di je sta stan-darac. A dole u poje su meje, uËinjene od kamenja πto je osta od dvora imanja Rimjanina, koji je tadar (III-IV vik) bi gos-podar Vrbovice. A svukud okolo su meje u brπÊanu i razbijena keramika, kako senjal rimskoga æivjenja u ovemu dilu Vrbovice.

Kad je romansko stanovniπtvo radi sigurnosti, iπloÊa iz Luke i okolice stat u Blato, tadar je i Vrbovica je napuπËena. U nju kaπnje dohodu u X viku doseljenici -Hrvati iz Blata i daju joj ime a ujedno po bandi na mista ureiju rimske ograde i gradu meje.6

Radova Ropa

Iznad istoËnega dila od Vrbovice na prostoru Radova rope (oli Vadova ropa) moæu se vidit najmanje 4 velika ograena tora u kojima se moæu nazdrit

meje koje su prvo sluæile za ograde za paπu... Kad se ulize ispod puta u gustiπ dolca prima zapadu undar se vidi da su te ograde i meje od ilirskega tora. Ustvari cili ovi kraj su najmanje 500 godiπÊ prin Rimjanih dræali ilirske famije koje su tadar æivile u Vrbovicu. Priko Radova rope je hodi i poznati ilir-ski put πto je veza ilirska naselja Kruπevo i Vrbovicu i daje hodi do Kalca i do Pojicih i Stinive (glina) a isto tako do Pinskega rata. Njegova trasa joπ postoji,

pogotovo velikani kameni πto su bili ograda od torah. Ovi stari put doperavali su i BlaÊani sve do stvaranja Luke prin 200 godiπÊ, osobito oni πto su fatigali po Kruπevu, za poÊ vazet vode na Kalac.

6Kad je riË od Vrbovici undar vaja spomenut i jedan kriæ na kamenu koji je ukopan u jednu meju u lazu ispod Kalca a koji simbolizira da je tun od guje nastradalo dite od jednega BlaÊanina iz vrimena kad su ovi dil Vrbovice BlaÊani dræali u koloniju joπ u doba Venecije (kolo 1700).

32

Ogradna meja tora na Radova ropu

Rimska meja u Vrbovicu

Kruπevo

To se vidi i po bokunËiÊima grπke keramike iz IV vika pne, koji su naeni u ograde di su mogle bit pastirske kuÊe. Kruπevo je u ilirsko doba bilo poje najprikladnijo za u njemu æivit. Kad se ulize na po poja na bandu od Luke, unde di je jedan, kako dolac i krozanje put za poÊ na Torac i daje pun Duæe, tun se nahodu stare i duge meje, koje gredu okolo. To su svaka-ko bila prvo ograena imanja Ilirih a kaπnje i Romanih, koji su uz rub poja imali kuÊe a poviπe dræali ovce. Samo poje je sluæilo za paπu i bit Êe u to doba imalo lokvu i bilo pod vodum dil godiπÊa, da bi tun Hrvati uËinili profunat, kakogo i u Vrbovicu i u poje poËeli sijat æito. Tako je i dobilo ime. Na samemu kraju poja od bure, penje se ilirski suputak kroz PiπkuliÊa goru od kojim smo prin rekli da gre priko Radova rope u Vrbovicu. Baπ na temu mistu joπ stoju znaki kamenjah, mejah i ograda di je stalo toro. Kruπevo je joπ u rimsko doba bilo zaπtiÊeno okolo s visokum mejum, koja se joπ na mista saËu-vala i obresla zbrπÊanum. Kad su LuËani osnovali Luku na mistu di su se kriæali puti prima posjedima koji su imali prvi LuËani, podignut je 1818 god. velikani kriæ.

33

Stara ilirska meja u raspadu, iznad Kruπeva

“Rukopis” starih ilirskih mejah u raspadu iznad Kruπeva

Rimska ogradna meja uz Kruπevo

SprtiπÊa - Orebovo doci

A zdruge bande od Kruπeva, od kriæa pun gore, gre stari put (danas asfalti-ran) za na SprtiπÊa i Orebove doce. ©togô se viπe gre prima gore u zabit, nahodu se okolo ilirske meje oli ostaci tih mejah. To se najviπe vidi od SprtiπÊah pa skrenut pun Orebovih dolacah. Tun se gre daje po putu di se vidi da je i u rimsko doba bi vaæan jer je poveziva ilirske posjede u SprtiπÊa i Orebove doce s Blaskim jezerum i Kopilum, ispod koje je bilo veÊo ilirsko naselje. Ovi put su Rimjani, kad su pokorili Ilire uredili i ogradili svisokum mejum

1,5 m i πirine 2 m. To je bi put po kojim je u poËetku okupacije Rimjanih, vojska hodila kuntro-lirat ove pridile di su tadar stali ilirske porodice, koje su nakun osvajanja Kopile, u Orebove doce i SprtiπÊa æivili kako robovi i sluge. Ti put je danas nepro-hodan kakogo i meje i ostaci torah okolo. Za vidit ostatke starih ilirskih mejah dosta se malo uspet spo-menutim starim putum pun

SprtiπÊah, pa dâje za Orebove doce, di su jadno stare meje oli staro kamenje, privræeno od prijaπnjih ilirskih mejah. Cili ovi prostor iznad ZdraËeva, Kruπeva i SprtiπÊah je popunjin s mejama koje govoru da se je ode kroz cilu povist æivilo oli obraivalo zemju, ali su one sada pod gorum ostale, reklo bi se, joπ od romanskega doba. Po njihovoj kun-strukciji se vidi da se nisu vele obnavjale i da se na tolika mista ostaci iz starine joπ vidu.

Brdo PotoraËje

To je jedan brig iznad Rasohatice, poviπe ceste prima Torcu. Po putu πto gre prima Torcu dohodi se do dolca pod hrvaskim imenum Troskotavac, koji se spo-minje i u KorËulanskemu statutu, di se moæe vidit joπ ostatkih kamenja i mejah iz starega vrimena. Okolo samega podnoæja brda PotoraËje, skroz okolo brda joπ se vidi zaπtitni mir koji je svakako nagrain joπ u romanskim dobu, a kaπnje, u venecijsko doba, nadograivan i odræavan. Un ograije stare ograde koje su odavna napuπÊene i u njima se sada vidu ostaci izgorenih klaËinah. To govori da je tun gora od prin najmanje 200 godiπÊ i da su meje joπ starije. To bi po nama bilo imanje di je mogla bit loza, joπ u romansko doba, da bi se sve abandunalo i ostavilo ovcama za paπu oli toro. To se da zakjuËit i po dugima mejama koje su u ovoj okolici zatvarale prohod ovcama.

34

Paena stara ilirska meja na SprtiπÊa

Torac Joπ Êemo spomenut nike stare ilirske meje na prostor Torca Na temu pro-storu bilo je pogodno dræat ovce joπ i u ilirsko vrime, jer je bilo blizu Kruπeva, Vrbovice, Troskotavca i Kneæinskih lazih, di su Iliri obitavali i do kojih vodu ilirski puti koji se dobota viπe ni ne zazdiru. Ovi prostor je blizu Luke a izoliran je od glavnih putih i strancah. Tun je u blizinu i Mrka griæa di su svi okolni Iliri imali i zajedniπki ærtvenik. Ime Torac (mali tor) je povezano s Ëuvanjum stoke i dali su ga Hrvati, pripostavjamo u X viku, πto se vidi po ostacima torah, koja su tun oni naπli.Ali izgleda da se tun nastavilo i kaπnje Ëuvat ovce, jer se na jedno misto na klehu vidu miri od jedne tipiËne kuÊe za stat, stare najmanje 500 godiπÊ, a svakako i viπe, jer misto ni frekventno. Vidu se i stare masline iz tega doba, recimo XV vik. Danas se na Torac moæe vidit puno starih mejah koje su ograivale toro, nikoliko stogih jadno stare savure, a interesantan je uz ogradni mir i jedan poluokrugli objekat, toliko star da se kamenje od njega mrvi, πto viπe odgovara romanskemu vrimenu. Torac je sada izgubjeni prostor.

Dobrin Dolac

Dobrin dolac je prostor izmeu lokve od Bradata i Gradine. Tun se zna da su æivili Iliri, a u rimsko doba kako robovi i koloni. Njihovo stanje je bilo u Bradat (Mirje). Tundas, di je veÊ bilo prin rijeno i di su bile ograde, kad su doπli prin 200 godiπÊ LuËani, oni nisu ticali meje, ako su u ogradu bile masline, koje su se joπ mogle brat. Tako se dogodilo da na nika mista uz put za u Gradinu, sad u borju, joπ stoju meje od velikih ≈gnjilih√ kamenih koje se ruπu, ali se vidi njihova starost. Masline su do prin 50 godiπÊ

bile u stablu kakogo i nike po Bradatu. To hoÊe reÊ da se ode dohodilo radi mas-lina i u doba Venecije, ako ne i prin. Interesantno je da se nakun ËiπÊenja terena pojavi koja loza i da ploda. To je stara pitoma loza koja je tun stala prikrivena, jer prin 100 godiπÊ ode ni bilo lozja. Odeka Êemo joπ dodat da se ovako staro kamenje joπ moæe vidit iznad Grdnega doca, okolo danaπnje ceste, di je prin prohodi rimski put.

35

Ilirske meje u Dobrin dolac

Bonaficija

Bonaficija je pravo misto od povisti joπ iz rimskega razdobja. Na temu prostoru, koji se penje od draulike ≈LuËica√ pa pun briga, odma na poËetak joπ stoju rimske meje, sve u brπÊanu. A undar, jeli za virovat, vidu se ostaci rimskega hrama oli crikvice. Po ostacima mirih od klaka vidi se da je to rimsko graenje. Malo daje su i rimske meje, a u laze se joπ nahodu stara stabla maslinah drobnice, za koje virujemo da su jih oni usadili. Kad se gre gore prima brdu, vidu se stare ilirske meje, osta-ci jednega prijaπnjega ilirskega imanja, kojemu je sve ovo pri-padalo do okupacije Rimjanih. Interesantno je pogledat po okoliπu di se dibilo da vidit u laze velikane kamene - solitere. Pripostavjemo da su to ostaci od gradnje LuËanih - spilanih od prin 5-6 hiljada godiπÊ, oli sruπene kuÊice od starih ilirskih torah, koja zbog piza,oni πto su tun fatigali nisu ni ticali jer jim ni ni smetalo.

* * * Odeka smo zadili samo nike od tolicih mistah okolo Luke na kojima se moæu vidit staremeje izpovisti, (izdavnina), a da to oni ko gleda ni nezna. To je veliki razmak od vrimena kad se to dogoalo, pa bi jih tukalo razlikovat po starosti, od kojih je najviπe onih od Ilirih koji su stali svukud okolo: po Bradatu, Gradini, Lozici, Zlistupu, Pojicima... pa Potirni, Dubu... pa u blizinu sadaπnje Luke na Bonaficiji, Kneæinskim lazima... itd., ali izmeu njih je i romanske gradnje, πto je zadatak da boje ispita nika nauËna ekspedicija.

36

Rimska meja na Bonaficiju

Nadograena stara romanska meja u Kruπevu

3. MEJE ©TO SU JIH NAGRADILI LU»ANI

A sad Êemo vidit one naπe ≈luπke√ meje, od kojih bi, da ni borja, okolica Luke bila Êelava i sva u mriæi kamenja. U njih su se utopile i gore spominjane stare meje Luke. Kako je to izgledalo prin 100 godiπÊ najboje pokaziju stare razglednice Luke

di se vidi goli Hum i Pinski rat. A kako je tek bilo dedrinta a da ne govorim po Dovnjim bandama, sve golo i di koja smokva Ove meje ni potriba vele deπifrirat jer se odma vidi koje su one od velikega luπkega rijenja od prin 200 i manje godiπÊ, a koje su one jadno stare, od kojima smo prin govorili. U temu rijenju, one meje koje su prve rijene u do tadar netak-nutu goru, one nisu drete ali su graene od kvadratnega kamen-

ja, niπto manjega od onega u jadno starima mejama. To puno ovisi od matrijalu, kamenju, koji se tun zateka. Tako, Dovnje bande imaju lipo kamenje, dokli dedrinta, baπje je ploËasto, ali za pun gore je malo goro kamenje. Itanto, tun su meje dosta stabilne. Najgoro kamenje za gradit je okolo Luke po brigima iznad

pojah i to viπe poÊat pun Blatu. A unde di su debele pole, kako recimo u Vranine, tun su jadno veliki butuni i teπki su za ≈umitniπko√ graenje, neka su kvadratni. Ovake meje se prin oboru nego one πto su jih Iliri gradili od grubega kamenja. Ako su kaπnje ove meje privræi-vane, undar su graene alavija, dreto, vrh malo koso uvuËen radi stabilnosti. Od takih se mejah lako moæemo obadat. Ali ni one prve, ni ove privræene tj.

nanovo rijene meje ne sluæu viπe svojoj svrhi, jer sad u ograde reste samo grmje i bor. Zaradi tega se viπe priko njih ne moæe nijanci proÊ. Jedino unde di se ureiju masline moæemo vidit ove luπke meje, a digo, di su stare masline, i jadno stare meje. A za vidit umitniπko-geometrijske meje, koje su nastale prin pedesetak godiπÊ a i kaπnje, vaja poÊ na nikoliko mistah kolo Luke. Najviπe jih je na Pojica. Reklo bi se da su meje vridnije nego svo vino πto je tun Êapano. Naæalost, ni loza

37

Meja dedrinta - tanje pole

Meja dedrinta - debje pole

ni tun vele durala jer doπlo je novo doba, a i graditej je u meuvrimenu umri. SriÊa je πto te meje i ograde joπ nisu obresle u goru pa se moæu lipo vidit. Danas je to spomenik vridnemu teæaku koji je ima vrimena da u meju unese i svoju duπu i graenje po zanati s obiËnima frakama i baπicama πto je tamo naπa. I danas, najviπe za jubav masline, kogo ureije meje. To se najviπe Ëini uz kuÊe koje se nagra-du digo vanka, kako vikendice. Ipunto zaradi maslinah moæe se digo vidit tzv prilagoene meje. To su meje tako privræene i dograene viπe od manjega kamenja za laπnje stit brnjale. Largo bi nas odvelo daje raspravjanje od luπkima meja-ma.

*** I tako sve luπke meje, koje danas vidimo najboje iz avijona, veÊinum su oËuvale svoj prvi izgled, neka se po njima kroz vikove hodilo i gazilo. Reklo bi se da meja prirodno æive od kad se nagradi dokli se ne obori sama oli se ne privræe u novu meju sistim kamenjum. Njeje vik ovisi i kako je tvrdo kamenje i jeli pati umidecu, i druge nevoje. Taka meja, kako smo vidili moæe izdurat i do 2500 i viπe godiπÊ, u zavisnosti meπtra koji je je gradi. Zato mi i moæemo govorit od ilirskima, rimskima, hrvaskima, blaskima, luπkima mejama. Ali danas, mejama priti velika opasnost, jer kako smo rekli, jedan od razlogih zaπto su stare meje ostale netak-nute do danas je ti πto se velikano kamenje u njima ni moglo ni hotilo micat ni razbivat i sve se fatigalo na punse. Danas je tehni-ka toliko jaka da kako od πale moæe pomest meje digo proe i jednostavno jih prinit na stog oli uËinit od njih πoder. Priko mejah gredu ceste, kabeli, kanalizacija, cijevi, parkinzi i da ne govorim daje. ©to je najgore, to ni samo u mistu nego greÊa prima valama, prima, od vikovah istim pejsaæu naπega kraja, kojega u jedan dan moæe nagrdit. HoÊelimo za suvremeno æivjenje uniπtit ovi povjesni spomenik?

38

Meja dedrinta - lipo kamenje

Drete meje na Pojica