1

PATOLOKA FIZIOLOGIJA

Bolest je odstupanje od normalnog stanja organizma pod uticajem razliitih tetnih inilaca. Etioloski se razlikuju spoljani - egzogeni i unutranji - enaogeni etioloki faktori. Egzogeni etioloski faktori deluju na organizam dolazei iz spoljanje sredine, a unutranji (endogeni etioloski faktzori) se nalaze u samom organizmu. Veoma esto se egzogeni i endogeni etioloki faktori udruuju u svom etioloskom delovanju. Egzogeni etioloki faktori mogu da doprinesu da doe do ispoljavanja endogenh etiolokih faktora. Opekotine kao egzogeni etioloki faktor smanjuju odbrambene imunoloke snage organizma i to stvara mogunost za infekciju bakterijama. Monokauzelizam je glediste po kome bolest izaziva jedan etioloki faktor. Kondicionalizam je uenje po kome je najvaniji faktor - uslovi ivota. Konstitucionalizam je uenje po kome se smatra da oboljenje nastaje zbog uroene konstitucionalne podloge. Spoljanji etioloki faktori su : 1. fiziki 2. bioloki 3. hemijski 4. socijalni Unutranji faktori : - dispozicija

- imunitet - rezistencija - alergija - kondicija - konstitucija - naslee - iv. doba

Fiziki etioloki faktori su : - mehaniki - termiki - el. struja - potres, vibracije - zvuk - ultrazvuk - atmosferski pritisak - ubrzanje

Kod bolesti se razlikuju : 1. latentni period koji predstavlja vreme od poetka dejstva etiolokog agensa na organizam do pojave prvih simptoma 2. prodromni stadijum je stadijum kod koga se poinju javljati simptomi bolesti ali su oni opti tj. nisu specifini 3. manifestni stadijum je kliniki izraen stadijum bolesti sa specifinim simptomima za datu bolest 4. zavrni stadijum

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

2

PRIMARNI I SEKUNDARNI ETIOLOKI FAKTORI U BOLESTIMA

Efekat etiolokih faktora zavisi od : 1. intenziteta delueg agensa 2. osobine elije na koju deluje agens 3.duine delovanja 4. nespecifine odbrambene sposobnosti organizma 5. prisustva specif. AT Etiologija bolesti je obino multifaktorna ali nisu svi faktori porjednako bitni. Naslee kao etioloki faktor Nasledni faktori su stvoreni tokom dugog perioda evolucije pod uticajem sredine i spoljnih faktora. U organizmu su koncentrovane nasledne osobine izraene u neprekidnoj borbi za opstanak. Odreeni genetski defekti se optuuju kao uzronici mnogih bolesti. Genetski se faktori optuuju za malovrednost beta elija Langerhansovih ostrvaca pankreasa, to moe da dovede do predispozicije koja je genski uzrokovana za nastanak dijabetes malitusa. Pored naslea kao etiolokog faktora znaaj imaju i paragenetski faktori - faktori spoljne sredine, jer spoljna sredina moe da utie na to da latentna tj. prikrivena mana postane manifestna. Ako se sprovedu odreene mere u okolnoj sredini, poremeaj moe da se sprei ili ublai. Kod galaktozurije, koja predstavlja nasledno oboljenje u kome organizam zbog enzimskog defekta ne moe da pretvori galaktozu u glukozu, dolazi do nagomilavanja galaktoznih metabolita u tkivima, to dovodi do oteenja jetre i centralnog nervnog sistema, to se manifestuje mentalnom zaostalou. Ako se bolest na vreme otkrije i ukoliko se iz ishrane iskljui mleko kao izvor galaktoze, koliina galaktoze koja dospeva u organizam bie minimalna i nee doi do oteenja tkiva. Slian je sluaj i sa hemofilijom koja predstavlja nasledno oboljenje koje se manifestuje hemoragijskom dijatezom, ta krvarenja su ranije bila i smrtna meutim danas ubrizgavanjem antihemofilnog globulina hemofilino krvarenje prestaje. Mutacije naslednog materijala su trajne promene u hromozomima ili u genima odnosno u delovima DNK jedra koje su osnova za nastanak bolesti. Mutacije nastaju zbog : 1. promene broja ili grae hromozoma 2. promene grae samo jednog gena - kvalitativne ili kvantitativne 3. promene na vie gena Nasledne bolesti izazvane nenormalnostima hromozoma nastaju zbog nenormalnosti broja ili grae hromozoma. Njihovo dijagnostikovanje mogue je odreivanjem kariotipa, kad je u pitanju odreivanje broja hromozoma, ili kad je promena njihove grae izraenija. Ukoliko je majka starija, utoliko e ona ee stvarati gamete s nenormalnim hromozomima. Nenormalnosti broja hromozoma Diploidan broj 2n hromozoma u somatskim elijama nastaje spajanjem haploidnog n broja elija gemeta u zigotu. Svaki odgovarajui proizvod haploidnog broja hromozoma naziva se euploidan broj hromozoma.

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

3

Broj hromozoma koji ne odgovara nekom od proizvoda haploidnog broja hromozoma naziva se aneuploidija. Najea aneuploidija koja izaziva rani pobaaj je trizomija s 47 hromozoma. Kariotip 47XXY karakteristian je za Klineferterov sindrom, ovaj kariot i drugi izmenjeni kariotipovi u kojim postoji X hromozoma uvek daje muke osobe jer je u njih aktivan samo jedan X hromozom. Od trisomije autosomnih hromozoma najea je trizomija 21 para, koja se fenotipski ispoljava kao Downov sindrom poznat kao mongolizam. Za ovu trizomiju je karakteristino da vie od 1/3 dece reaju majke koje su starije od 35 godina. Nasledne bolesti mogu da budu izazvane i nenormalnostima grae hromozoma. Nenormalnost grae hromozoma predstavlja promenu kariotipa koja moe da bude nasleena ili uroena, nastala za vreme intrautarinog ivota. Poremeaj grae hromozoma je najee u vidu preloma, delecije, dela nekog hromozoma, ili prenoenje (translokacija) tog dela hromozoma na drugi hromozom. U Fankonijevom sindromu postoji velika uestalost tih preloma, esto na odreenim hromozomima. Nasleivanje poremeaja vezanih za autosomne hromozome-recesivno Kod autosomno recesivnog nasleivanja za ispoljavanje fenotipa bolesti neophodno je da obolela osoba nasledi izmanjani gen oba roditelja, da bude homozigotna u pogledu mutiranog gena. Roditelji deteta kao heterozigoti nemaju patoloki fenotip. Osnovne karakteristike ovog nasleivanja su :

1. roditelji bolesnika su u klinikom pogledu normalni 2. muka i enska deca obolevaju podjednako 3. u braku suprunika heterozigotnih u pogledu mutiranog gena 25 % dece moe

bolovati, 50 % dece je zdravo, a 25 % dece je kliniki zdravo, ali sadri mutirani gen, pa moe prenositi bolest na svoje potomke.

4. u braku izmeu obolele osobe i prenosioca bolesti 50 % dece bie bolesno 5. u braku izmeu dve obolele osobe sva e deca biti bolesna

Mutirani recesivni geni retki su u optoj populaciji, pa su zbog toga i ove bolesti retke u odnosu na bolesti koje se nasleuju autosomno dominantno. Najee bolesti nasleene autosomnim recesivnim genom su : 1. beta talasemija 2. cistina firoza 3. fenilketonurija 4. galaktozemija

5. Wilsonova bolest 6. Friedreichova ataksija

Nasleivanje poremeaja vezanih za polne hromozome Bolesti koje su uslovljene nasleivanjem vezanim za X hromozom su mnogo ee nego nasledne bolesti vezane za Y hromozom. Jedna od najeih bolesti koja se prenosi genom vezanim za X hromozom je hemofilija, gde je majka prenosilac bolesti (konduktor), a otac zdrava osoba.

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

4

Majka moe preneti hemofiliju na 50 % svojih sinova, dok 50 % njenih keri mogu biti konduktorke hemofilije. Zdravi sinovi ne prenose bolest na svoje potomke niti konduktorstvo na svoje kerke. U braku izmeu hemofiliara i ene konduktorke hemofilije moe da se rodi 25 % enske dece sa izraenom hemofilijom, zbog homozigotnosti u njih gena za hemofiliju. Najee bolesti koje se nasleuju mutiranim genom vezanim za X hromozom su :

1. hemofilija A 2. hemofilija B 3. hipofosfatemijski ranitis 4. slepilo za boje 5. deficit enzima dehidrogeneze glukoza - 6 fosfata 6. Fabrijeva bolest 7. testikulska feminizacija

Nasleivanje poremeaja vezanih za autosomne hromozome Autosomno dominantno nasleivanje je takvo u kome se bolest ispoljava i u heterozigotnom stanju, tj kada je samo jedan od alela izmenjen. U tom sluaju patoloki gen je nasleen samo od jednog roditelja koji je takoe oboleo od iste bolesti, sem ako obolela osoba ne predstavlja novu mutaciju. Obolela osoba moe da prenese bolest, odnosno mutirani gen, na polovinu svojih potomaka i mukog i enskog pola. Deca koja imaju mutirani gen u homozihotnom stanju imaju mnogo tee znake bolesti, a vrlo esto umiru kao fetusi. U ovom tipu nasleivanja zdrava deca nikad ne prenose bolest na svoje potomke. Veina dominantno naslednih bolesti ima sledee tri osobine :

1. znaci bolesti ne postoje odmah posle roenja nego se razvijaju postepeno 2. razliitost u stepenu klinikog ispoljavanja, kad je mutirni gen u heterozigotnom

stanju 3. retka mogunost da se otkrije primarno dejstvo mutiranog gena

Najee bolesti prenete autosomnim dominatnim genom su :

1. porodina hiperholesterolemija 2. nasledna sferocitoza 3. nasledna teleangiektazija 4. policistina bolest bubrega 5. osteogenesis imperfecta 6. akutna intermitantna porfirija 7. Huntingtonova horeja 8. Willebrandova bolest 9. neurofibromatoza

Vrste poremeaja izazvanih mutacijom gena U nastanku ovih bolesti igra ulogu mutacija samo jednog gena ili vie gena. Mutacija naslednog materijala je trajna promena u hromosomima i genima odnosno u delovima DNK jedra koja je osnova za nastanak naslednih bolesti. Posledice mutacije gena zavise od prirode belanevine koju stvara izmenjeni gen i njene uloge u metabolizmu, kao i od toga da li je mutirani gen dominantan ili recesivan u odnosu na njegov normalni alel.

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

5

Bolesti koje se nasleuju mutacijom samo jednog gena mogu da se podele u tri grupe : 1. autosomno dominantno nasleivanje 2. autosomno recesivno nasleivanje 3. nasleivanje vezano za mutacije na hromozomima pola, odnosno na hromozomu X.

Sve ove bolesti se nasleuju po Mendelovim pravilima. Do sada je opisano oko 1200 bolesti. U veem broju ovako nasleenih bolesti, naroito u bolestima koje se nasleuju autosomno dominantno, mutirani geni se ne izraavanu uvek promenama fenotipa, ali iako nemaju takve osobe fenotip te bolesti oni prenose bolest na svoje potomke u kojih bolest moe da bude potpuno izraena. To je sluaj kod nasledne sferocitoze. Fenomen da se jedan mutirani gen moe razliito izraziti u osoba koje ga sadre poznat je kao promenjiva izraajnost ili kao varijabilna ekspresivnost. Kada je neki gen razliito izraen u neke osobe onda je on sa razliitom prodornou tj. penetrantnou. Za gene koji su uvek izraeni kao to su geni za atigene krvnih grupa A, B i O kae se da su 100 % penetrantni. Danas jo nisu poznati inioci koji utiu na prodornost i izraajnost gena Bolesti zbog uroenog deficita imuniteta

1. Kongenitalna agamaglobulinemija (Brutonova bolest) - javlja se u deaka (vezana za X hromozom) - bolesnici nemaju B limfocita, ni plazmocita, zbog toga nema sinteze

imunoglobulina pa u serumu nema IgM, IgA, IgD i IgE a nivo IgG je mnogo puta nii nego normalno

- nakon dodira sa antigenom ti bolesnici ne stvaraju antitela pa estao imaju infekcije izazvane piogenim bakterijama

- timus i broj i funkcija T limfocita dakle funkcija celularnog imuniteta je normalna

2. Varijabilne hipogamaglobulinemije - nepoznatog su porekla, javljaju se u oba pola - karakterie ih smanjenje serumskih imunoglobulina, smanjena sposobnost

stvaranja specifinih antitela - ee se javljaju infekcije zbog deficita tj. slabog imuniteta - veina obolelih ima B limfocite, ali ti limfociti ne sazrevaju do zrelih oblika koji

stvaraju antitela

3. Kongenitalna aplazija timusa (Di Georgev sindrom) - bolesnik nema T limfocite ili ih ima vrlo malo pa zbog toga nema ni celularnog

imuniteta - uz nedostatak celularnog imuniteta jako esto je i humoralni imunitet tj. imunitet

koji je vezan za funkciju antitela vrlo lo - uzrok bolesti je intrauterino oteenje timusa esto kao posledica infekcije

virusima

4. Teka kombinovana imunodeficijencija (Agamaglobulinemija vajcarskog tipa) - nema ni T ni B limfocita ni antitela tj. imunoglobulina - poremeaj nasledan i ei u muke dece - bolesnici su jako osetljivi na infekciju

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

6

5. Deficijencija fagocita : - nastaje zbog metabolitikih poremeaja granulocita, gde granulociti ne mogu da razgrade

stafilokoke i gram negativne mikroorganizme kada ih fagocituju - Bolesti zbog steenog deficita imuniteta Steene imunodeficijencije su mnogo ee od kongenitalnih imunodeficijencija. Mogu da budu uzrokovane bolestima koje oteuju T ili B limfocite, komplement ili ragocite. Do steenog deficita imuniteta mogu da dovedu neke bolesti kao :

1. infekcije 2. maligne neoplazme 3. autoimune bolesti 4. malnutricija ali i gubitak imunoglobulina kao kod : crevnih bolesti, opekotina,

nefrotskog sindroma, multiplog mijaloma Rekurentne infekcije - infekcije koje se esto ponavljaju, pogotovo infekcije inae slabo patogenim klicam glavni su simptomi imunodeficijencija. Kod imunodeficitarnih bolesti kod kojih postoji poremeaj u radu T limfocita skoro uvek postoji i poremeaj funkcije B limfocita, zbog saradnjeT i B limfocita pri stvaranju humoralnog imuniteta. U Hodgkinovoj bolesti postoji postepeno gubljenje uloge T limfocita dok je poremeaj humorskog imuniteta izraen samo u poodmaklim stadijumima bolesti. Uzrok smanjenja imuniteta vezanog za elije u Hodgkinovoj bolesti zasniva se na smanjenju T limfocita i na kvalitativnim promenama u tim elijama. U akutnim limfocitnim leukemijama i u nehodgkinskim limfomima postoji deficit oba imuniteta, ali najee zbog toga to je ivot ovih bolesnika zbog same prirode bolesti kratak deficit imuniteta obino se ne ispolji. Skoro sve osobe sa multiplim mijelomom imaju niske vrednosti normalnih Ig. elijski imunitet ima glavnu ulogu u imunoj odbrani organizma od tumora. Citotoksini T limfociti imaju specifian imunitet za antigene tumorske elije i reaguju sa njima dovodei do lize. Zbog slobljenja imuniteta kod malignih i drugih bolesti postoji vea uestalost infekcija, koje su dosta ozbiljne a naoito postoji osetljivost pri tuberkoloznoj infekciji i odreenim gljivinim i virusnim infekcijama. Deficit imuniteta takoe postoji kod osoba kod kojih postoji pothranjenost belanevinama. Kod njih dolazi do manjeg stvaranja antitela na antigene podraaje. Imunosupresivni lekovi danas su vrlo esto uzroci sekundarnog deficita imuniteta zbog njihove primene u leenju autoimunih i malignih bolesti. Ti lekovi na vie naina mogu da otete imuni sistem naroito limfocite i neutrofilne granulacije. Mehanizam nastanka i oblici reakcija u ranom tipu preosetljivosti Ulazak stranog antigena u organizam pokree reakciju imunolokog sistema koja moe da dovede do stvaranja imniteta ili do oteenja organizma u celini ili samo pojedinih delova. U drugom sluaju radi se o reakcijama preosetljivosti. U svim sluajevima preosetljivosti ponovni susret organizma sa stranim antigenom ne dovodi do zatitne reakcije, imuniteta, ve do veeg ili manjeg, lokalnog ili opteg oteenja tkiva ili organizma u celini.

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

7

Anafilaksni tip preosetljivosti - po ulasku antigena u organizam dolazi do stvaranja antitela a naroito iz klase IgE koje se vezuju za mastocite i bazofilne granulocite. Kada proe 12-14 dana ako u organizam prodre odgovarajui antigen on se vee za Fab delove stvorenih antitela koji su vezani za mastocite ili bazofilne granulocite, to izaziva odreene promene na opni mastocita, dolazi do ulaska jona kalcijuma u ove elije i dovodi do degranulacije u elijama i oslobaanja farmakoloki aktivnih supstanci koje dovode do slike anafilaksne reakcije. U te supstance spadaju histamin, sporo reagujua supstanca, heparin bradikinin i druge supstance. Spororeagujua supstanca dovodi do dugotrajnog spazma glatkih misia. Serotocin dovodi do irenja kapilara uz bradikinin, i poveavaju propustljivost kapilara i izazivaju spazam glatke muskulature, respiretornog i digestivnog ili urogenitalnog trakta. Anafilaksne reakcije postoje samo u alergijskim bolestima, anafilakson oku, polenskoj kijavici, bronhijalnoj astmi i urtikariji. Citotoksini ili citolizni tip reakcije preosetljivosti Ovaj tip ostvaruje se preko citotoksinih antitela IgG i IgM klase imunoglobulina. Za razliku od anafilaksnog tipa reakcije ova antitela se ne vezuju za elije ve ostaju slobodna u cirkulaciji a antigeni koji mogu da budu : lekovi, bakterije, toksini, virusi ... su vezani za elije krvi, endotel krvnih sudova, epitel alveola, bazalnu membranu glomerula... Reakcija antitela iz krvi sa antigenima koji su vezani na elijama dovodi do propadanja tih elija, u ovim reakcije mogu da uestvuju limfotoksini i komplement. U ovom tipu citotoksinih reakcija nastaju : citopenije, gemolizne anemije, leukocitopenije, trombocitopenije, citotoksini glomerulone Good-Pastuerov sindrom i dr. Citotoksine reakcije se esto nalaze i kod malignih bolesti i reakcije odbacivanja transplantata. Reakcija preosetljivosti koja nastaje zbog stvaranja imunih kompledsa Ovaj tip reakcije moe da se javi u dva oblika i to kao Artusova reakcija ili kao serumska bolest. Kod Artusove reakcije antitela su u viku, a kod serumske bolesti antigeni su u viku. Bez obzira na nain ispoljavanja u vom obliku uvek nastaju prvo talog rastvorenih kompleksa antigen-antitelo u zidovima malih krvnih sudova i aktivacija komplementa, a zatim lokalno nagomilavanje razliitih humorskih elijskih inilaca to dovodi do oteenja tkiva. U prvoj fazi preosetljivosti uestvuju IgG, i antigen i antitelo se nalaze slobodno u krvi, u drugoj fazi dolazi do stvaranja medijatora i efekta na opnu nastaje vaskulitis i promene u zidu krvnog suda to dovodi do poveanja adhezije neutrofilnih granulocita i trombocita i stvaranja mikrotromba zbog luenja histamina i poveane propustljivosti zida krvnog suda tj. krvnih sudova dolazi uz pomo nagomilanih segmentnih granulocita iz kojih se oslobaaju lizosomni enzimi do oteenja krvnih sudova. Na mestu oteenja krvnog suda dolazi do etvrte faze ove reakcije osloboenih proteaza do aktivisanja XII ili Hagemanovog faktora koagulacije do zapoinjanja procesa koagulacije i stvaranja mikrotromba, i okluzije krvnog suda. Promene Artusovog tipa su lokalizovane ili generalizovane. U sluaju vie obrazuje se nerastvoriv kompleks antigen-antitelo uz lokalizovanu reakciju. To se deava kad alerijskog pneumonitisa i lokalizovane Artusove reakcije na mestu davanja injekcija proteinskih derivata. Kada je antigen u viku, stvara se rastvorljiv kompleks antigen-antitelo koji dovodi do diseminovane okluzije krvnih sudova to se deava u serumskoj bolesti, sistemskom eritemskom lupusu, nefrotskom sindromu i dr.

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

8

Mehanizam nastanka i oblici reakcija u poznom tipu preosetljivosti Pozni tip preosetljivosti ne zavisi od antitela ve od T limfocita . Reakcije pozne preosetljivosti nastaju zbog promene reaktivnosti T limfocita. Danas se smatra da su reakcije pozne preosetljivosti vezane za tj. posledica deficita imuniteta vezanog za elije. Oteanja tkiva u ovom tipu preosetljivosti izazvana su limfocitima . Mehanizam oteenja moe da bude ili liza ciljnih elija posle njihovog direktnog dodira sa senzibilisanim limfocitima, ili oslobaanje i toksino delovanje limfotoksina. Limfotoksin vri lizu antigena, a ostali limfokini uz pomo makrofaga, izazivaju eliminaciju oteenih estica antigena i detritusa oteenog tkiva. U sluaju manjeg luenja limfotoksina ili njegove smanjene reaktrivnosti liza antigena nee biti kompletna. Antigen ostaje u tkivima a oko njega se nalazi elijska infiltracija, sastavljena od T limfocita i mikrofaga, to zajedno ini granulom, osnovni patoloko-anatomski supstrat reakcije pozne preosetljivosti. Ovaj oblik preosetljivosti esto je zastpljen u bolestima imuniteta, u autoimunim bolestima, malignim bolestima, kod kontaktnog dermatitisa i dr. Klinika slika preosetljivosti poznog tipa Reakcija tipa IV tj. reakcija kesne preosetljivosti manifestuju se na razne naine kao npr. kasna preosetljivost na : - bakterijske antigene

- virusne antigene - fungusne antigene - parazitske antigene - na ugriz insekata - tumorski imunitet - granulomatozne upale - transplantacijski imunitet - autoimunost

Pored svih ovih reakcija tuberkulinska reakcija na koi se smatra prototipom reakcije kasne preosetljivosti. Karakteristini spoljanji znaci tuberkulinske reakcije su eritem i induracija. Kod oveka se eritem javlja nekoliko sati nakon kontakta sa alergenom i obino dosee maksimum nakon 24-48 h. Reakcija potom polako slabi, a iezava nokon jedne ili dve nedelje. U centru jakih tuberkulinskih reakcija mogu da nastanu petehijske hemoragije. Centar takvih reakcija najpre pobledi zbog vazokonstrikcije koja konano moe da dovede do nekroze i hemoragije Alergijske pojave izazvane lekovima Obzirom da se lekovi danas sve vie uzimaju pojava alergije na lekove je ea a moe da se odvija po sva etiri tipa alergijskih reakcija, kao reakcija ranog ili poznog tipa. Lekovi mogu da budu kompletni antigeni, kada sami izazivaju alergijske reakcije ili nekompletni kada se nazivaju hapteni, i kada mogu da deluju antigeno samo kada se u organizmu veu za nekog prenosioca. Kompletni antigeni su najee lekovi koji imaju belanevinsku grau, serumi, vakcine, hormoni, antibiotici i dr. Kompletni antigeni su lekovi sa prostijom graom, koji postaju kompletni antigeni kada se u organizmu veu za belanevine domaina.

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

9

Stalno uzimanje leka obino daje reakciju u organima za varenje, koi (urtikarija, Quinkeov edem) i na krvnim sudovima (purpura). Parenteralno davanje izaziva bre i jae promene, anafilaksni ok i serumska bolest. Potrebno je da lek ima antigena svojstava dovede do senzibilizacije organizma, a zatim je potrebno da doe do stvaranja tkiva oka koje e reagovati ponovljenom susretu organizma sa istim lekom. Mogue je da organizam reaguje i pri prvom susretu sa nekim lekom, ako postoji senzibilizacija na neki drugi lek sa kojim on ima iste antigenske determinante tj. ima istu antigensku grau. Alergijske pojave izazvene lekovima javljaju se kod svih osoba, ali su pak ee kod atopiara ii osoba koje ve imaju neku od alergijskih manifestacija. Alergijske pojave mogu da bude lokalne ili opte. Najee se javlja samo lokalno crvenilo na mestu uboda tj. unoenja injekcijom leka to je praeno sa svrabom. Mnogo su tee opte reakcije kao anafilaksni ok koji se javlja vrlo brzo posle uzimanja leka : javlja se slabost, uznemirenost, bledilo koe, muka, gaenje, poremeaj sranog ritma a u najteim suajevima dolazi do gubitka svesti i do smrti. Serumska bolest nastaje znatno kasnije nakon davanja leka, tek posle desetak dana, a ispoljava se pojavom groznice, crvenila koe, otocima zglobova, poremeajem funkcija bubrega i srca. Moe vrlo esto da se javi i leukopenija, trombocitopenija, hemolizna anemija i dr. Od konih reakcija najea se javljaju urtikarija, angioedem, egzantemne erupcije,eritema nodosum, eritema multiforme, i dr. Patogeneza autoimunih bolesti Imunoloki sistem je sposoban da prepozna svaki antigen i da reaguje na njega, dok na svoje ne reaguje, meutim pokazalo se da u nekim sluajevima imunoloki sistem reaguje i na sopstvene antigene, kada dolazi do pojave autoimunih bolesti. Autoimune bolesti mogu da nastanu :

1. zbog pojave novih antigenih osobina sopstvenih sastojaka, kada ih limfociti vie ne prepoznaju kao sopstvene,

2. pri nepromenjenom sopstvenom sastavu, kada limfociti gube sposobnost da sopstveno prepoznaju kao svoje i poinju da reaguju sa njim kao sebi stranim.

Kada je antigen specifian za jedan tip elija ili za jedan organ nastaje lokalna autoimuna bolest. Ukoliko je antigen sastavni deo svih elija nastaju sistemske autoimune bolesti. 1. Najee se kao uzronik autoimunih bolesti uzimaju dotle skriveni antigeni i njihov dodir

sa imunokompetentnim elijama kada je neki antigen skriven organizmu tokom ontogenetskog razvoja, on nee doi u dodir sa imunokompetentnim elijama i nee se uspostaviti imuno podnoenje. Kada kasnije tokom ivota doe do oteenja organa ili tkiva, ovaj antigen doi e u kontakt sa imunokompetentnim elijama i izazvae imuni odgovor. Tako nastaju autoantitela na spermatozoide, srani mii, ono soivo i dr. Ovaj imuni odgovor je najee samo privremen i ubrzo nestaje.

2. Drugi uzrok autoimune reakcije moe da bude pojava novih antigena, promena sopstvenih antigena koja moe da nastane zbog nekih virusnih, bakterijskih i drugih infekcija ili izazvana jonizujuim zraenjem i hemikalijama.

3. Trei uzrok pojave autoimunih bolesti je pojava ''zabranjenih'' klona limfocita, to moe da se desi zbog somatske mutacije, pa limfociti sopstveno ne pepoznaju kao svoje.

4. uzrok autoimunih bolesti moe da bude i poveanje funkcijeTH, pomauih limfocita koji doprinose stalnoj poveanoj proizvodnji antitela pa i autoantitela to dovodi do pojaane reakcije autoantitela na autoantigene i do razvoja autoimunosti.

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

10

Najei oblici autoimunih bolesti i njihovo dokazivanje Sve autoimune bolesti se dele u dve osnovne grupe prema tome da li su specifine za jedan organ ili ne. 1. U autoimune bolesti specifine za jedan organ (lokalne autoimune bolesti) spadaju :

autoimuni tireoiditis miastenija gravis perniciozna anemija autoimuna hemolizna anemija primarna bilijarna ciroza idiopatska trombocitopenijska purpura idiopatska Adisonova bolest idiopatski hipoparatireoidizam difuzna toksika guavost simpatika oftalmija

Odlika ovih bolesti ja da patoloke promene najee izazivaju senzibilisani linfociti a ne autoantitela i da postoji porodina uestalost autoimunih bolesti specifinih za jedan organ. 2. U autoimune bolesti koje nisu specifine za jedan organ (sistemske autoimune bolesti)

spadaju : sistemski eritemski lupus steena hemolizna anemija reumatoidni artritis dermatomiozitis goodpasturov sindrom sjorgenov sindrom

U ovim bolestima stvaraju se autoantitela usmerena protiv sastojaka elija koje se nalaze u skoro svim tkivima. Glavna karakteristika ove grupe autoimunih bolesti je da je pre izbijanja bolesti postojalo podnoenje antigena protiv kojeg se stvaraju autoantitela i da esto u porodici obolele osobe postoje i druge bolesti vezivnog tkiva. Smatra se da u autoimunim bolestima specifinim za odreeni organ glavni patogenezni momenat predstavlja reagovanje T linfocita. Energetski deficit organizma - pothranjenost i posledice Pothranjenost u irem smislu obuhvata svako stanje koje nastaje zbog nedovoljnog unoenja bilo koje od bitnih hranljivih materija. Svako smanjenje telesne mase za 10 % i vie od idealne telesne teine predstavlja mravost tj. podhranjenost. Nastaje kao posledica nedovoljnog unosa energetskih hranljivih materija ili zbog nedovoljnog iskoriavanja energetskih hranljivih materija, zbog poremeaja varenja i apsorbcije. Podhranjenost se takoe javlja i pri gubljenu iz organizma energetskih materija na primer kod eerne bolesti. Gladovanje je u poetku praeno naglom potronjom masti i belanevina zbog ega dolazi do naglog pada telesne mase. Zbog poveanog oslobaanja slobodnih masnih kiselina stvaranje ketonskih tela je poveano. Sinteza belanevina se smanjuje jer se slobodne aminokiseline prvenstveno koriste za stvaranje enzima i za glikoneogenezu.

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

11

Organizam se prolagoava smanjenjem bazalnog metabolizma. Negativan bilans azota u akutnom gladovanju postaje sve izrazitiji u toku prve sedmice, dolazi do smanjenja koncentracije albumina i koncentracije celokupnih belanevina u plazmi. Poto mozak za svoje energetske potrebe ne koristi masti i belanevine ve iskljuivo ugljene hidrate, on ih u sluaju prestanka unoenja ugljenih hidrata stvara iz belanevina procesom glikoneogeneze i iz masti. Koncentracija glukoze u krvi zahvajujui glikoneogenezi ostaje normalna, iako se koliina ukupnih hidrata u organizmu u toku gladovanja smanjuje, uglavnom na raun smanjenja glikogena u jetri. Kolicina glikogena u skeletnim miiima a pogotovo u srcanom miiu ne menjaju se za dui period. Kod dueg gladovanja zbog hipoproteinemije dolazi do poveanja koliine ekstracelularne tenosti i to su edemi gladi. Izgled podhranjene osove se postepono menja, koa se istanjuje, turgor koe se smanjuje, dolazi do deformacije kostiju, naroito kimenog stuba, razvijaju se edemi gladi zbog hipoproteinemije, posebno hipoalbuminemije i zbog smanjenja glomerulske filtracije i retencije narijuma. Dolazi do pada arterijskog krvnog pritiska, do anemije, hormonskih poremeaja, psihikih poremeaja u vidu izraene razdraljivosti, poremeaja imuniteta to se manifestuje sklonou ka infekcijama a u krajnjem stadijumu javljaju se prolivi zbog atrofije sluznice organa za varanje. Energetski suficit organizma - gojaznost i posledice Gojaznost ili obesitas je stanje pri kome je telesna masa najmanje 10 % iznad poeljne tj. idealne telesne teine. Po Brokinoj formuli idealna telesna teina se izraunava tako to se od telesne visine izraene u centimetrima oduzme 100 i dobije vrednost telesne mase koja je poeljna tj. idealna. ITM = TV - 100 Uzrok gojaznosti je :

1. viak energetskih materija tj. povean unos hrane u 95 % sluajeva 2. hormonski i hipotalamiki uzrokovana gojaznost su izuzetno retke

Piskwickov (Pikvikov) sindrom predstavlja mladog, jako gojaznog oveka koji je pospan, a to je uzrokovano oteenjem CNS-a, uz hiperkapniju tj. porast koncentracije ugljendioksida u krvi, sa smanjenom nadraljivou centra za disanje i insuficijenciju srca i plua. U nastanku gojaznosti

1. psihiki faktori mogu da imaju veliki znaaj. Zabeleeno je da se usamljenost navodi kao est uzrok navike za pojaano uzimanje hrane.

2. smanjena telesna aktivnost - ako se unosi vie energetskih materija nego to organizam potroi moe da nastane gojaznost

3. navika jedenja - ova navika se javlja kod rizinih radnika i sportista koji dok su aktivni u svom poslu nisu gojazni, a kada prekinu sa ovim aktivnostima, navika obilnih obroka ostaje a energija se ne troi kao ranije

4. metabolizam posebnog tipa - smatra se mada nije dokazano da postoje genetski faktori koji mogu da utiu na nastanak gojaznosti, jer je primeeno da je gojaznost ea u nekim porodicama, po drugoj teoriji nije re o nasleu ve u tim porodicama deca primaju od roditelja odreene navike u ishrani, jedu mnogo kao i njihovi roditelji i to dovodi do gojaznosti, a ne naslee.

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

12

Sekundarna gojaznost = obuhvata ivanu gojaznost i hormonsku gojaznost 1. ivana gojaznost tj. gojaznost koja nastaje kao posledica poremeaja centra za sitost i

apetit u hipotalamusu. Ukoliko doe do oteenja centra za sitost, onemogueno je regulisanje tj. koenje funkcije centra za apetit, zato nastaje stanje stalne aktivnosti centra za apetit, osoba bi stalno neto jela to se zove hiperfagija - najee se to deava posle operacija na mozgu kada doe do oteenja centra za sitost, ili kao posledica tumora u tom predelu

2. Endokrina gojaznost je hormonski uslovljena gojaznost, a najee nastaje kao posledica insuficijencije polnih lezda, kod kastracija tj. odstranjenja polnih lezda javlja se izraena gojaznost u predelu butina i grudi.

Smatra se da sam nedostatak polnih hormona nije uzrok gojaznosti ve tome doprinose smanjena telesna aktivnost i poveano unoenje hrane. Cushingova bolest nastaje zbog pojaanog luenja glukokortikosteroida kore nadbubrenih lezda to dovodi do tipine gojaznosti u vidu bizona 'bufalo' gde je gornji deo tela tj. trupa jako gojazan, a noge su tanke. Kod Frolichovog obolenja ili adipozogenitalne distrofije testisi se ne razvijaju u pubertetu, ostaju mali, nema produkcije mukih polnih hormona i jalja se gojaznost enskog tipa tj. masno tkivo je izraeno na butinama i na mons veneris. Oboljenje nastaje kao posledica oteenja ili oboljenja hipofize koja ne lui gonadotropine koji treba da stimulativno deluju na testise. Posledice gojaznosti su :

1. rana ateroskletoza 2. rano optereenje kardiovaskularnog aparata 3. ei dijabetes

Poremeaji usled nedostatka esencijalnih materija u organizmu Belanevine, odnosno amino kiseline predstavljaju esencijalne materije koje su neophodne organizmu. Smanjeno unoenje belanevina hranom uz dovoljan unos energetskih materija (ugljenih hidrata i masti) naziva se kvaiorkor i najee se javlja u male dece u kojih kosa ima crvenu boju. Moe da se javi i kod odraslih osoba ukoliki ne unose dovoljne koliine belanevina ivotinjskog porekla (mleko, meso, jaja). Javlja se kod dece posle prestanka dojenja ako se hrane preteno ugljenohidratnom hranom. Patofizioloki uzrok nastanka kvaiorkvora je nedovoljno unoenje esencijalnih aminokiselina usled ega je poremeena sinteza albumina u jetri, te bolesna deca zaostaju u rastu. Dolazi do nagomilavanja masti u jetri pa se javlja hepatomegalija, a zbog nedovoljnog unosa belanevina raste negativan bolans azota, razgradnja i atrofija skeletnih miia, edemi, poremeaji varenja koji se ispoljavaju sa prolivom to jo vie poveava podhranjenost. Osnovni biohemijski poremeaj je smanjenje koncentracije celokupnih belanevina i albumina u krvnoj plazmi. Javljaju se depigmentacije i ulceracije na koi, kosa je suva i crvena, javljaju se poremeaji imuniteta sa uestalijim infekcijama a od nervnih poremeaja javlja se apatija. Sem podhranjivanja belanevinama postoje i esencijalne masne kiseline a to su linolna, linoleinska i aranidonska kiselina. One su esencijalne to znai da se moraju uneti hranom jer sam organizam ne moe da ih sintetie. Najvee koliine ovih masnih kiselina nalaze se u kukuruznom i sojinom ulju a manje u jetri i u maslacu. Njihov deficit se u dece ispoljava poremeajem rasta i razvoja.

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

13

Poremeaji koncentracije celokupnih belanevina i albumina plazme Poremeaji koncentracije jedne ili vie frakcija belanevina plazme nazivaju se disproteinemije. 1. hipoproteinemija predstavlja smanjenje koncentracije celokupnih peoteina

- najee nastaje zbog smanjenja koncentracije albumina ili IgG imunoglobulina npr. kod nefrotskog sindroma, javlja se i kod oboljenja jetre kada ona vie nije sposobna da sintetie potrebne koliine proteina

2. hiperproteinemija je poveanje koncentracije celokupnih proteina plazme 1. najee kao posledica poveanja neke frakcije imunoglobulina 2. najee se sree kod bolesnika koji boluju od plazmocitoma, kala-azara i dr.

Poremeaji koncentracije albumina :

1. Uroena albuminemija sastoji se u potpunom nedostatku albumina u plazmi Nastaje zbog poremeaja njihove sinteze u jetri

Nasleuje se autosomno - recesivno i pored analbuminemije a samim tim hipoproteinemije ne javljaju se edemi uvek to je dokaz da samo analbumin nije uzrok edema ve da je za njihov nastanak potrebno dejstvo drugih faktora

2. Dvostruka albuminemija je nasledni autosomno dominantni poremeaj sa postojanjem dve frakcije albumina A1 i A2 koje su iste po hemijskom sastavu ali su rezliite elektroforezne pokretljivosti. Koncentracija celokupnih albumina u ovoj bolesti je ista kao u zdravih osoba, jedina je razlika to postoje dve frakcije jer se sinteza albumina nakom roenja kod tih osoba odvija na isti nain kao u toku ratalnog razvoja.

3. Steena hipoalbuminemija moe da nastane zbog : 1. nedovoljne sinteze zbog oboljenja jetre 2. poveane razgradnje albumina kod bolesti npr. malignih neoplazmi 3. zbog poveanja gubitka iz organizma npr. proteinurija, krvarenja i dr. 4. zbog nedovoljnog unosa kvalitetnih belanevina putem hrane, poremeaja

njihovog varena i apsorpcije. Poremeaji sa poveanjem globulinskih frakcija belanevina seruma

1. Hiper alfa 2 globulinemija se javlja u akutnoj fazi zapaljenja ili u aseptinoj nekrozi (infarkt miokarda), nakon operativnih zahvata, u reumatskoj groznici i kod malignih tumora. U svim ovim stanjima moe biti praena i hiperalfa 1 globulinemijom, dok je u hroninim zapaljenjima udruena sa hipergama globulinemijom.

2. Hiperbetaglobulinemija prouzrokovana je obino hiperbetalipoproteinemijom, a javlja se i u toku selektivne proteinurije zajedno sa hiperalfaglobulinemijom. Hiperbetaglobulinemija se moe javiti i u sluaju paraproteinemija npr. kod plazmocitoma.

3. Hipergamaglobulinemija - gama globulinsku frakciju sainjavaju u stvari imunoglobulini IgG, IgA, IgD, IgE, IgM, koji se izrazito poveavaju u svim reakcijama imunolokog aparata i to : - u hroninim zapaljenjima - kod gnojenja

- kod iminizacije organizma - kod infektivnih bolesti

- kod autoimunih bolesti - kod hepatitisa i kod ciroze

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

14

Tu se radi o hipergamaglobulinemiji poliklonskog tipa. Monoklonska hipergamaglobulinemija postoji u mnogim paraproteinemijama npr. kod plazmocitoma, makroglobulinemije i dr. Poremeaji koncentracije fibrinogena plazme Fibrinogen je globulin plazme ija se koncentracija u plazmi zdravih ljudi kree od 1,5 - 4 g /l. Poremeaji koncentracije fibrinogena su :

1. hipofibrinogenemija 2. hiperfibrinogenemija

Hipofibrinogenemija je smanjenje koncentracije fibrinogena u plazmi. Nastaje zbog smanjene sinteze ili bre ptronje Moe da bude uroena ili je steena

1. Nasledna (uroena) afibrinogenemija je autonomno recesivno nasledna Ispoljava se znacima hemoragijskog sindroma Krvarenja poinju osmah nakon roenja presecanjem pupane vrpce i mogu da budu i smrtonosna.

2. Nasledna (uroena) hipofibrinogenemija je poremeaj sinteze fibrinogena. Iapoljava se znacima hemoralgijskog sindroma ali on nije tako teak kao kod afibrinogenemije

3. Steena hipofibrinogenemija najee je smanjena sinteza fibrinogena zbog oteenja jetre.

Kod diseminovane intravaskularne koagulacije zbog pojaane potronje fibrinogena, to dovodi do hipofibrinogenemije i hemoragijskog sindroma. Kod pojaane fibrinolitike aktivnosti plazme, kada dolazi do pojaane rezgradnje fibrinogena, to moe da se javi npr. kod ljudi koji imaju metastaze karcinoma prostate i dr.

Hiperfibrinogenemija je poveanje koncentracije fibrinogena Javlja se kod zapaljenja i nekrotinih procesa npr. reumatska groznica, maligne neoplazme i dr. Poremeaji metabolizma aminokiselina, ureje i nukleinskih kiselina Belanevine hrane su glavni izvor aminokiselina. Poremeaji metabolizma aminokiselina mogu da budu : 1. uroeni

2. steeni Poremeaji metabolizma aminokiselina ispoljavaju se kao :

1. Hiperaminoacidemija koja oznaava poveanje koncentracije aminokiselina u krvi, koja moe da nastane zbog oteenja jetre, koja nije sposobna da vri procese razgradnje aminokiselina do ureje to dovodi do porasta koncentracije aminokiselina uz poveano izluivanje mokraom - hiperaminoacidurija.

1. Hipoaminoacidemija oznaava pad koncentracije aminokiselina u krvi, obino nastaje kod pojaane potronje kod organizama koji rastu i u rekonvalescenciji.

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

15

Poremeaj metabolizma fenil-alanina nastaje zbog nedostatka enzima fenil-alanin hidrolaze, zbog ega se fenil-alanin ne rezgrauje, ne dolazi do poveanja njegove koncentracije, to dovodi do njegovog gomilanja u tkivima i poveanog izluivanja putem mokree. Nagomilavanje fenil-alanina deluje tetno na mozak. Fenilketonurija je oboljenje koje nastaje zbog nedostatka ovog enzima (fenil-alanin hidroksilaze). Normalno od fenil-alanina nastaje tirozin a od tirozina nastraju :

1. melanin (koni pigment) 2. adrenalin 3. noradrenalin

Zbog nedostatka enzima fenil-alanin hidroksilaze, ovaj metaboliki put se ne odvija normalno, ne dolazi do sinteze adrenalina, noradrenalina i melanina, to se manifestuje svetlijom kosom i koom zbog nedostatka melanina i niskim krvnim pritiskom zbog nedostatka adrenalina i noradrenalina. Alkaptonurija je oboljenje koje nastaje zbog nedostatka enzima homogentizinaze, koji rezgrauje homogentinzinsku aminokiselinu, to se manifestuje tamnom pigmentacijom hrskavica, vezivnog tkiva i beonjaa. Albinizam nastaje zbog nedostatka enzima tirozinaze koji je vaan da bi pigmentne elije koe-melanociti stvarali iz tirozina pigment melanin. Manifestuje se belom kosom i depigmentovanom koom i crvenom bojom zenica zbog prosijavanja krvnih sudova iz oka. Poremeaji metabolizma ureje : U toku katabolizma (razgradnje) aminokiselina oslobaa se amonijak koji se vezuje za ugljendioksid i Krebsovim ciklusom dolazi do stvaranja ureje, kao krajnjeg razgradnog produkta aminokiselina. Poremeaji stvaranja ureje mogu da se ispolje nagomilavanjem amonijaka u organizmu - hiperamonijemija, a nastaje najee zbog nedostatka enzima koji uestvuju u reazgradnji aminokiselina do ureje. Hiperornitinemija nastaje zbog nedostatka enzima transkarbamilaze. Manifestuje se pospanou i smanjenom fizikom aktivnou. Dolazi do nagomilavanja ornitina u plazmi. Hipercitrulinemija - citrulin je meuprodukt razgradnje aminokiselina. Nastaje zbog nedostatka enzima sintetaze. Nastaje zbog nedostatka enzima sinteze arginin sukcinilne kiseline, a manifestuje se poremeajem u psihikom razvoju. Poremeaj metabolizma nukleinskih kiselina Nukleinske kiseline su izgraene od ugljenih hidrata (pentoze), fosforne kiseline i purinskih ili pirimidinskih baza. Purinske baze su : adenin, guanin Pirimidinske baze su : citozin i timin Iz pirinskih baza kao krajnji razgradni produkt nastaje mokrana kiselina (acidum uricum).

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

16

Hiper urikemija : 1. Primarna hiper urikemija je genetski defekt metabolizma purinskih

baza gde dolazi do hiper produkcije mokrane kiseline. Nastaje zbog :

1. poveanja koncentracije PRPP u elijama 2. zbog genetskog defekta bubrene eliminacije mokrane kiseline.

ee obolevaju mukarci, a zbog poveanja koncentracije mokrane kiseline u plazmi i taloenja njenih soli u tkivima, posebno u zglobovima i pojavom napada bolova u zglobovima, a kasnije se javlja nefrolitijaza.

2. Sekundarna hiper urikemija nastaje zbog pojaanog raspadanja elija sa jedrima koja su bogata nukleniskim kiselinama.

To stanje moe da nastane kod leukemija gde propada veliki broj leukocita i oslobaa se velika koliina mokrane kiseline to moe da dovede do napada gihta - taloenje mokrane kiseline u zglobovima praeno bolovima. Ksantinurija - u katabolizmu purinskih baza nastaju hipoksantin i ksantin koji se pod dejstvom ksantin-oksidaze pretvaraju u mokranu kiselinu. Kod nedostatka enzima ksantin-oksidaze hipoksantin i ksantin se ne razgrauju, dolazi do porasta njihove koncentracije u krvi i pojaanog izluivanja putem mokrae uz smanjeno izluivanje i smanjenu sintezu mokrane kiseline. Orotska acidurija nastaje zbog nedostatka enzima pri razgradnji piramidinskih baza zbog ega dolazi do nagomilavanja meuproizvoda razgradnje pirimidinskih baza orotske kiseline, orotska kiselina se zbog toga to se nerazgrauje zbog nedostatka enzima nagomilava u krvi i pojaano izluuje putem urina. Bolest se manifestuje tekom anemijom u dece koja ne reaguje na terapiju gvoem, B6 i B12 vitaminom. Poremeaji sinteze hemoglobina Poremeaj sinteze hemoglobina dovodi do usporenog sazrevanja citoplazme elije eritrocitne loze, smanjenje koncentracije hemoglobina u eritrocitima i nastajanja hipohromnih anemija. Najei uzrok poremeaja sinteze hemoglobina je nedovoljna sinteza hema usled poremeaja metabolizma gvoa i zbog primarnog deficita gvoa u organizmu. Tada nastaje hiposidermijska ili sideropenijska anemija sa smanjenjem gvoa u tkivima i u serumu. U grupu anemija usled poremeaja metabolizma gvoa spadaju i hipokromne anemije koje nisu prouzrokovane primarnim nedostatkom gvoa u organizmu, nego sekundarnim nedostatkom gvoa u eritroblastima i u kojih su mehanizmi koji dovode do nedovoljne sinteze hemoglobina razliiti. Tu se ubrajaju anemije u hroninim bolestima u kojima se gvoe nagomilava u makrofagima zbog smanjenja i nedostatka transferina koji omoguava prenos gvoa od mesta absorbcije do eritroblasta. Iako retko uzrok nedovoljne sinteze hema moe biti poremeaj sinteze porfirina i poremeaj ugraivanja gvoa u protoporfirin zbog nedostatka odgovarajuih enzima. Gvoe koje se normalno absorbuje ne moe da se koristi za sintezu hema ve se nagomilava u obliku hema siderina u eritroblastima. Poremeaj sinteze hemoglobina moe da bude prouzrokovan i poremeajem sinteze globina - te nehipohromne anemije su nasledne korpuskularne hemolizne anemije, talasemije i hemoglobinopatije.

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

17

Patoloki putevi metabolizma glukoze i ketogeneza Proces ketogeneze je kljuni metaboliki poremeaj za nastanak ketoacidoze. Metabolizam ugljenih hidrata u uslovima nedostatka insulina karakterie se smanjenim iskoriavanjem glukoze u skeletnim miiima, masnom tkivu i jetri i poveanim stvaranjem glukoze u jetri. Jetra je jedno od kljunih mesta poremeenog metabolizma ugljenih hidrata.. U toku dijabetesa koji zahteva primanje insulina do elija dospeva velika koliina slobodnih masnih kiselina i ketonskih tela. Ova jedinjenja ulaze u elije i metaboliui se do acetil-Co-A. Kapacitet Krepsovog ciklusa nije dovoljan da oksidie poveanu koliinu acetil koenzima A. Dolazi do inhibicije glikoliznog puta, u elijama se nagomilavaju glukoza 6-fosfat i slobodna glukoza. Usled toga kao i usled oteanog prenoenja glukoze kroz elijsku opnu usled nedostatka insulina spreen je ulaz nove glukoze u eliju. To dovodi do smanjenog iskoriavanja glukoze u tkivima. Poveane koliine glukoze izlaze iz jetrinih elija, a da ne mogu biti iskoriene u metabolike svrhe. Hiperglikemija dovodi zbog poveane koliine acetil-Co-A do pojaane sinteze ketonskih tela aceto-siretne kiseline, betahidroksibuterne kiseline i acetona, zbog toga to ne mogu da se iskoriste u jetri u metabolizmu do razvoja ketoacidoze, to se manifestuje ketonurijom ubrzanim troenjem fosfatnih i bikarbonatnih pufera zbog poveane sinteze jona vodonike to dovodi do poremeaja acidobazne ravnotee, pa nastaje teka metabolika acidoza. Ptiologija, patogeneza i stadijumi razvoja dijabetes mellitusa Dijabetes melitus je sindrom koji nastaje zbog nedostatka insulina, a manifestuje se poremeajem metabolizma ugljenih hidrata, masti i belanevina. Postoji stanje hronine hiperglikemije zbog nedostatka insulina. Dijabetes melitus se deli na :

1. tip I dijabetesa - insulin zavisni - koji zahteva primanje insulina (kod dece) 2. tip II dijabetesa - insulin nezavisni - koji ne zahteva primanje insulina

2. udruen sa gojaznou 3. bez gojaznosti

Diabetes mellitus tip I ili insulin zavisni tip javlja se kod dece i mladih osoba, nastaje kao posledica autoimunog procesa koji je genski kontrolisan, dolazi do stvaranja antitela na ostrvca pankreasa koja sintetiu insulin. Diabetes mellitus tip II ili insulin nezavisni tip javlja se u odraslih osoba a nastaje kao posledica poremeaja receptora za insulin, tako periferna tkiva postaju otporna na dejstvo insulina. Izvestan broj dijabetiara iz ove grupe tip II posle odreenog vremena moe da zahteva primanje insulina. Stadijumi razvoja dijabetes melitusa

1. U prvom stadijumu ukupan broj beta elija je jo u granicama normale 2. U drugom stadijumu deluju aktivirajui inioci iz spoljanje sredine kao to su virusi

ili lekovi koji delujui na genski predodreenom terenu posle vie godina mogu da dovedu do kliniki ispoljenog dijabes malitusa, tip I.

3. U treem stadijumu dolazi do javljanja znakova autoimunog procesa tj. do stvaranja antitela na autoantigene koji se nalaze u citoplazmi beta elija Langerhansovih ostrvaca pankreasa koje sintetiu insulin. Dolazi do sporog smanjenja ukupnog broja beta elija, ali ukupno leenje insulina je jo uvek normalno.

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

18

4. U etvrtom stadijumu nastavlja se autoimuno oteenje, dolazi do daljeg ukupnog smanjenja beta elija, postapeno se smanjuje luenje insulina ali jo uvek nema ispoljenih znakova dijabetesa.

5. U petom stadijumu dijabetes se kliniki ispoljava. Oteen je veliki broj beta elija, ostaje ouvano oko 10 % od ukupnog broja elija, zbog toga postoji i smanjeno luenje insulina to dovodi do simptoma dijabetes melitusa. Iako je leenje insulina prisutno, ono nije dovoljno pa se razvija hiperglikemijski sindrom.

6. U estom stadijumu u kome zbog izrazitog nedostatka insulina tj. zbog napredovanja procesa i unitenja i onih 10 % beta elija postoji potreba za egzogenim davanjem insulina. Ovaj stadijum se razvija uglavnom posle nekoliko godina od poetka bolesti. Uzrokovan je otpornou tkiva na insulin zbog raceptorskih promena na membranama elija perifernog tkiva ili zbog postreceptorskih tj. intracelularnih enzimskih poremeaja.

U nastanku dijabetesa tip II ima ulogu naslednost. Otpornost prema insulinu perifernih tkiva, tu se kao kompenzatorni mehanizam javlja pojaano luenje insulina - hiperinsulinizam. Najee se radi o otpornosti perifernih tkiva na insulin koja nastaje kao posledica poremeaja na receptorskom i postreceporskom nivou. Hiperinsulinizam se javlja zbog toga to su potrebne vee koliine insulina da bi se zog periferne otpornosti prema insulinu dobio mormalan odgovor. Smanjena osetljivost tkiva na insulin nastaje zbog :

1. poveanog stvaranja glukoze u jetri i pored stalne hiperglikemije uz normalnu ili poveanu koliinu insulina u plazmi,

2. smanjenog iskoriavanja glukoze u perifernim tkivima, 3. smanjenja broja receptora za insulin, na membranama elija.

Opti patofizioloki poremeaji u diabetes melitusu Normalna koncentracija glukoze u krvi je od 3,33 do 5,55 mmol/l. Poveanje koncentracije glukoze iznad normalnih vrednosti, tj. hiperglikemijski sindrom lei u osnovi biohemijskih poremeaja kod diabetes melitusa, zbog nedostatka insulina. Kod diabetes melitusa sem poremeaja metabolizma ugljenih hidrata zbog nedostatka insulina, dolazi i do poremeaja metabolizma masti i belanevina, vode i elektrolita. Kod dijabetesa melitsa za metabolizam ugljenih hidrata je karakteristino :

1. smanjeno iskoriavanje glukoze u skeletnim miiima, masnom tkivu i jetri. 2. poveano stvaranje glukoze u jetri

Insulin deluje tako to se vee za elijske receptore perifernih organa i olakava ulaz glukoze u elije. Kod eerne bolesti nema insulina pa je oteano prenoenje glukoze kroz elijsku membranu, to dovodi do smanjenog iskoritavanja glukoze u tkivima i do poveanja koncentracije glukoze u krvi. Da bi se zadovoljile energetske potrebe organizma jer je smanjeno iskoritavanje glukoze, dolazi do pojaane razgradnje masti i belanevina. Pojaanom razgradnjom masti stvara se poveana koliina slobodnih masnih kiselina, koje dospevaju u jetru gde se oksidiu i gde nastaju velike koliine acetil-CoA i ketonskih tela :

1. acetnosiretna kiselina 2. aceton 3. betahidroksibuterna kiselina

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

19

Zbog toga to se acetosiretna i betahidroksibuterna kiselina ne mogu dalje lako metabolisati bez insulina, one se nagomilavaju u krvi i dovode do metavolike acidoze. Jedan deo slobodnih masnih kiselina ne oksidie se u jetri do acetil-CoA i ketonskih tela ve se ponovo od njih stvaraju trigliceridi, a iz triglicerida lipoproteini vrlo male gustine, VLDL, koji ulaze u cirkulaciju. Za dijabetes melitus je karakteristino da je lipoliza pojaana, dakle postoji pojaana razgradnja masti jer se troe kao izvor energije umasto glukoze, a da je lipogeneza tj, sinteza masti smanjena. Za metabolizam belanevina kod dijabetes melitusa je znaajno da postoji pojaana razgradnja belanevina tj. proteoliza, jer se one pored masti koriste kao izvor energije zbog nemogunosti iskoritavanja glukoze zbog nedostatka insulina koji bi omoguio da glukoza ue u elije. Poveana koncentracija glukoze iznad 10 mmol/l dovodi do glukozurije tj. izluivanja glukoze putem mokrae, to znai da je vrednost glikemije prela prag za apsorpciju glukoze iz primarne mokrae. Usled glikozurije poveana je osmolarnost mokrae (urina) zbog prisustva velike koliine glukoze, pa se sa glukozom gubi i velika koliina vode to znai da postoji osmozna diureza, pa nastaje dehidratacija organizma i gubitak elektrolita Na, K, Mg, P. Zbog dehidracije dolazi do pojaanog luenja aldosterona iz nadbubrene lezde to dovodi do retencije natrijuma i vode i gubitka kalijuma. U jetri tokom diabetes melitusa i pored hiperglikemije dolazi do poveanog stvaranja glukoze procesima :

1. glikogenolize - razgradnje glikogena 2. glikoneogeneze - sinteza glukoze iz neugljenohidratnih jedinjenja tj. masti i

belanavina Akutne komplikacije diabetes melitusa Pod dijabetesnom komom se podrazumeva progresivno pogoranje stanja svesti od apatije preko somnolencije (pospanost, sopora, stanja gde se kontakt sa bolesnikom moe uspostaviti na grube drai npr. glasnim govorom) i komom gde ne moe da se uspostavi kontakt sa pacijentom, a gde su ouvani samo vitalni refleksni mehanizmi.

1. hipoglikemijska koma 2. hiperglikemijska (ketonska) koma ili ketoacidoza 3. hiperglikemijska (neketonska) ili hiperosmolarna koma 4. laktatna acidozna koma

Hipoglikemijska koma nastaje kod dijabetiara koji su na terapiji egzogenim insulinom, koji ako se da u veoj dozi nego to je potrebno dovodi do naglog pada nivoa glikemije to se manifestuje gubitkom svesti jer mozak ne dobija glukozu koja mu koristi kao jedini izvor energije, a nastanku kome prethode simptomi gladi, malaksalosti, preznojavanje, psihika uznemirenost, da bi nastala koma ukoliko bolesnik ne uzme neki sladak obrok, jer dolazi do naglog pada glikemije

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

20

Hiperglikemijska (ketonska) koma ili ketoacidoza Kod dijabetesa koji zahteva uzimanje insulina, ukoliko se ne uzima dovoljna koliina insulina posebno u toku infekcija i drugih stresnih stanja dolazi do poremeaja metabolizma sa izraenim procesom ketogeneze zbog nedostatka insulina i nemogunou da se iskoriava glukoza, pa dolazi do pojaane razgradnje masti sa stvaranjem ketonskih tela. Ova poveana koliina ketonskih tela nastaje pojaanom razgradnjom masti pri emu nastaju slobodne masne kiseline i acetil-Co-A koji ne moe u potpunosti da se iskoristi u Krebsovom ciklusu limunske kiseline pa od jednog dela acetil Co-A nastaju ketonska tela. Poveana koliina ketonskih tela (acetosiretne i betahidroksibuterne kiselina) dovodi do metabolike acidoze i njihovog pojaanog izluivanja putem mokrae - ketonurija. Zbog metabolike acidoze (ketoacidoze) troe se puferi organizma (fosfatni i bikarbonatni), javlja se :

1. Kussmaulovo disanje 2. miris na aceton iz usta zbog hipovolemije koja postoji zbog dehidratacije koja se

javlja zbog osmotske diureze, bubrezi nedovoljno uestvuju u regulisanju acidobazne ravnotee pa nastaje ketoacidoza i azotemija.

3. povraanje 4. dijareja 5. hipokalijemija zbog dijareje i povraanja

Hiperosmolarna koma - javlja u starijih dijabetiara koji se lee insulinom sa oteenom funkcijom bubrega i srca. - ovo stanje se javlja kada postoji neka infekcija npr. pneumonija, kod opekotina, i dr.

bolesti ili upotrebe nekih lekova. - ne dolazi do nastanka ketoacidoze jer je koiina insulina dovoljna da sprei lipolizu tj.

razgradnju masti, ali ipak nedovoljna da se ne poveava glikoneogeneza u jetri. - postoji smanjeno iskoriavanje glukoze u masnom, miinom tkivu i u jetri. - izraeno je poveanje koncentracije glukoze u meuelijskom prostoru zbog nedovoljnog

iskoriavanja u perifernim tkivima. - izraena hiperglikemija dovodi do osmozne diureze. - kada osmolarnost plazme pree 330 miliosmola / litar javljaju se poremeaji svesti od

pospanosti do kome. - zbog osmotske diureze nastaje dehidratacija organizma, koja je praena hipotenzijom i

tahikardijom a kod nekih krvni pritisak moe da ostane normalan i pored dehidretacije putem osmotske diureze jer zbog hiperosmolarnosti ekstracelularnog prostora dolazi do izlaska tenosti iz elije u ekstracelularni prostor.

Laktatna acidoza - Mlena kiselina je zavrni proizvod anaerobne razgradnje glukoze. - Jedan deo mlene kiseline se dalje razgrauje Krebsovim ciklusom, drugi deo slui za ponovnu sintezu glukoze, a trei deo slui za sintezu masti, u uslovima normalnog metabolizma. - U stanjima nedovoljnog snabdevanja elija kiseonikom (hipoksemija i ishemija) poveava se anaerobna glikoliza pa dolazi do poveanog stvaranja mlene kiseline tj. laktata, to se deava kod stanja oka gde postoji poveano stvaranje laktata i smanjeno iskoritavanje laktata.

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

21

- Kada koncentracija laktata pree 6 mmol/l oni se pojavljuju u mokrai, pH krvi je normalan jo uvek i to se stanje naziva Hiperlaktatemija, a kada doe do poremeaja pH kada on bude manji od 7.35, kada se smanje bikarbonati jer se troe kao puferi javlja se laktatna acedoza.

Hipoglikemijsko stanje i njihove posledice Hipoglikemija je patoloko stanje sa snienim vrednostima glukoze u krvi ispod 2,7 mmol/l. CNS kao izvor energije koristi samo glukozu, a iskoritava je nezavisno od insulinskog aktivnog transporta, zbog toga to je glukoza jedini izvor energije za mozak, on je jako osetljiv na opadanje glikemije. Do nastanka moe da nastane naglo ili postepeno. Pri naglo nastaloj hipoglikemiji dolazi do izluivanja adrenalina to dovodi do simptoma hipoglikemije :

- obliveni hladnim znojem - drhte, munina - bledilo koe - smetnje koordinacije pokreta - moe da nastane i koma

Prognoza kratkotrajne hipoglikemije je dobra ali ako traje due od 30-60 minuta ili due prognoza je ozbiljna. Hronina umerena hipoglikemija - koncentracija glukoze opada postepeno pa su po klinikoj slici vie izraeni psihiki simptomi :

- najasan govor - nekontrolisane reakcije kao kod alkoholiara - dezorijentisanost

Pri nastanku gipoglikemije aktiviraju se kompenzatorni mehanizmi : - aktivacija simpatikog nervnog sistema sa izluivanjem adrenalina koji stimulie

razgradnju glikogena - glikogenolizu, uz smanjenje luenja insulina. Patofizioloki mehanizmi nastanka hipoglikemije : Reaktivna hipoglikemija je pad nivoa glukoze - hipoglikemija - uzrokovana pojaanim luenjem insulina. Javlja se kod osoba sa Istentnim (skrivenim dijabetesom) kod kojih nakon slatkog obroka posle 3-4 h dolazi do naglog pojaanog luenja insulina koji dovodi do naglog pada nivoa glukoze. Hronine komplikacije dijabetesa melitusa Vaskularna oteenja su najvanije hronine komplikacije eerne bolesti. Mikroangiopatije oznaavaju oteenja kapilara i prekapilarnih arteriola usled bubrenja bazalne membrane- retinopatija, nefropatija, neuropatija - (bubrenje adventicije nerava). Makroangiopatije su oteenja velikih krvnih sudova donjih ekstremiteta, srca i drugih organa.

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

22

Etiopatogeneza mikroangiopatija Morfoloke promene : - bubrenje bazalne membrane kapilara - mikroaneurizme na retinalnim kapilarima Biohemijske promene : - nakupljanje kalogena tipa IV u zidu kapilara glomerula - zbog poveane koliine glukoza ulazi u eliju endotela gde se pretvara u sorbitol, od sorbitola moe razgradnjom da nastane fruktoza, tako da poveana koliina sorbitola i fruktoze dovodi do poveanog osmotskog pritiska u elijama, zbog toga povlae u eliju tenost i elije bubre. Funkcijske promene : - predstavljaju hemodinamske poremeaje i poremeaje propustljivosti kapilara. - dolazi do dilatacije kapilara i venula zbog njihove smanjene osetljivosti na noradrenalin i na hipoksiju i zbog smanjene kontraktilnosti elija na stimulaciju angiotenzinom II. - javlja se i poveana popustljivost kapilara glomerula bubrega, uz gubitak malih koliina albumina u mokrau a u kasnijim fazama i do gubitka belanevina velike molekulske mase, zbog otvaranja novih pora u zidu glomerula zbog degenerativnih promena na bazalnoj membrani. Imuni uzronici : - imuni kompleksi insulinsko antitelo - insulin koji deluje kao Ag, imaju ulogu u nastanku mikroangiopatija. Makroangiopatije

- u dijabetesu je naen kolagen tipa IV u ateromatoznim ploama zida aorte to ubrzava proces ateroskleroze.

- u dijabetesu se ateroskleroza javlja u mlaih osoba - rano se ispoljava i kod ena koje inae tite estrogeni hormoni od ateroskleroze - u nastanku rane ateroskleroze kod dijabetiara ima ulogu i hiperinsulinemija zbog

egzogeno unetog insulina jer dovodi do poveanja koncentracije lipoproteina Dijabetesna angiopatija (mikro i makroangiopatija) moe da se sprei ili bar odloi za odreeno vreme dobrim regulisanjem nivoa glikemije insulinom. Dijabetesna retinopatija se manifestuje u vidu mikroaneurizmi, takastih krvarenja i edema retine. Dijabetesna nefropatija se sastoji u bubrenju bazalne membrane kapilara glomerula, razvija se interkapilarna glomeruloskleroza ili Kimelstiel - Wilsonova bolest. Proteinurija je glavni kliniki znak, a kasnije nefrotski sindrom. Dijabetesna neuropatija se ispoljava u vidu periferne senzorne i motorne neuropatije. Senzorna se ispoljava u vidu peenja, svraba i bola donjih ekstremiteta naroito nou a motorna polineuropatija se manifestuje slbou muskulature inervisane zahvaenim nervom. Od makroangiopatskih oboljenja posebno se istie makroangiopatija sranog miia, zbog toga je ei infarkt, a makroangiopatija perifernih arterija ekstremiteta se ispoljava u vidu ishemijske bolesti koja moe da napreduje do gangrene koja je 30 puta ea u dijabetiara nego u nedijabetiara. Etiologija i patogeneza ateroskleroze Naziv arterioskleroza predstavlja zbirno ime za grupu oboljenja arterija u kojima se menja graa medije i intime, dolazi do kalcifikacije i gubitka elastinih vlakana, to dovodi do oboljenja i tvrdoe arteja.

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSSticky NoteNone set by VS

23

kolska hipoglikemija je u stvari reaktivna hipoglikemija jer mladi imaju hiper reaktivan insularni aparat, pa ako se obrok sastoji samo od ugljenih hidrata dete posle 3-4 h ogladni i zbog raktivne hipoglikemije postane nemirno i razdraljivo. Zbog nagle potronje velike koliine glukoze funkcionalna hipoglikemija postoji i kod sportista. Sem reaktivne - funkcionalne hipoglikemije, hipoglikemija moe da bude i organski uzrokovana. Hiperinsulinom je tumor pankreasa koji lui insulin nezavisno od potreba organizma, hipoglikemija nije nagla ali je uporna. Simptomi se najee javljaju ujutro kada se tokom noi istroe rezerve glikogena iz jetre pa ujutro doe do pada nivoa glukoze. Hipoglikemija kod oteenja jetre kod oboljenja jetre gde postoji smanjenje parenhima jetre smanjene su i rezerve glikogena, koje se uglavnom istroe tokom noi, pa ujutro bolesnik dobije simptome hipoglikemije, ree se javljaju preko dana jer ovek preko dana unosi energiju putem hrane. U jetri oteenoj alkoholom ne dolazi do dovoljne glikogeneze tj. dovoljne sinteze glikogena, ni do dovoljne glikogenolize tj. razgradnje glikogena na glukozu, pa nastaju simptomi hipoglikemije. Hipoglikemija kod dijabetiara uzrokovana prevelikom dozom egzogeno unetog insulina Kod dijabetiara koji unesu veu dozu insulina nego to je potrebno, uz mali, tj. nedovoljan obrok dolazi do naglog pada nivoa glukoze tj. do hipoglikemije. Hipoglikemija kod dece ije su majke dijabetiari Kod dece intrauterino ako su im majke dijabetiari, zbog stalno prisutnog povienog nivoa glukoze intrauterino u dece dolazi do hipertrofije pankreasa Glikogenoze i renalna glikozurija Glikogenoze predstavljaju grupu bolesti koje nastaju zbog poremeaja glikogenolize, uz ouvanu glikogenezu, tj. uz ouvan proces sinteze glikogena, i oteen proces razgradnje glikogena. Regulacija glikogenolize je hormonska. Zbog poremeaja razgradnje glikogena on se nagomilava u organizmu. Glikogenoze :

1. Prvi tip - Von Gierkeova bolest (Gierkova) ili hepatorenalna glikogenoza - najei je ovaj oblik glikogenoza - uzrok je smanjena aktivnost ili potpuni nedostatak enzima glukoza-6-fosfatoze

koji uestvuje u procesu glikogenolize. - u jetri, bubrezima i u trombocitima zbog nedostatka ovog enzima gikogen ne moe

potpuno da se razgradi do glukoze, zbog ega u krvi postoji hipoglikemija - glikogen se samo moe razgraditi do glukoza-6-fosfata na koji bi trebalo da deluje

enzim glukoza-6-fosfataza, ali poto ga nema uopte ili ga ima u jako maloj koliini glukoza-6-fosfat se resintetie na glikogen koji se nagomilava u jetri i brbrezima zbog ega i naziv bolesti hepatorenalna glikogenoza.

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

24

- zbog gomilanja glikogena u jetri i u bubrezima dolazi do njihovog uveanja tj. do nepatomegalije i do poveanja bubrega uz poremeaj funkcije bubrega

- smanjena funkcija bubrega se manifestuje kod ove bolesti smanjenom reapsorpcijom aminokiselina, glikoze i belanevina zbog ega dolazi do glikozurije, proteinurije i aminoacidurije.

- osim jetre i bubrega ovaj enzim ne sadri druga tkiva pa se poremeaj u drugim tkivima nee ni manifestovati

- zbog smanjenog iskoriavanja glukoze u tkivima kao kompenzatorni mehanizam dolazi do pojaane lipolize.

2. Drugi tip - Pompeova bolest

- je generalizovana glikogenoza koja nastaje zog nedostatka enzima alfa-1,4-glikozidaze zbog ega dolazi do deponovanja glikogena u svim tkivima a naroito u srcu, to dovodi do uveanja srca - kardiomegalija. Smrtni ishod nastaje zbog srane insuficijencije.

3. Trei tip - Corijeva bolest

- Corijeva bolest je glikogenoza koja nastaje zbog nedostatka enzima amilo-1,6-glikozidaze zbog ega se glikogenoliza ne moe odvijati normalno do svog krajnjeg produkta glukoze pa u krvi postoji hipoglikemija

- glikogen se nagomilava u jetri, eritrocitima, leukocitima i u miiima.

4. etvrti tip - Andersenova bolest - nastaje zbog nedostatka enzima amilo-1,4-1,6-transglikozidaze zbog ega dolazi

do nagomilavanja amilopektinskog glikogena koji podstie bujanje vezivnog tkiva u jetri.

5. Peti tip - Mc Ardlerova bolest - nastaje zbog deficita miine fosforilaze, enzima koji je uzrok zbog njegovog

nedostatka nagomilavanja glikogena u poprenoprugastoj muskulaturi, a kao posledica miii se lako zamaraju.

6. esti tip - Hersova bolest - nastaje zbog nedostatka enzima fosforilaze u jetri zbog ega dolazi do

deponovanja glikogena u jetri, pa se javlja hipoglikemija, a zbog hipoglikemije se pojaava razgradnja masti kao izvora energije. Slina je prvom tipu bolesti.

Hiperlipoproteinemije Hiperlipoproteinemije su poremeaji metabolizma masti koji se manifestuju poveanjem koncentracije holesterola ili triglicerida ili oba istovremeno. Dele se na :

1. nasledne hiperlipoproteinemije 2. steene hiperlipoproteinemije

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

25

Nasledna hiperlipoproteinemija

1. Egzogena hiperhilomikronemija - tip I - nasleuje se autosomno-recesivno - poveane su vrednosti hilomikrona tj. triglicerida zbog nedostataka enzima

lipoproteinske lipaze - serum ovih bolesnika je mlenog izgleda - poveane vrednosti hilomikrona se odravaju u serumu i 12 h posle poslednjeg

obroka - kada serum ovih bolesnika stoji na temperaturi od 4C tokom 24 h on se izbistri, a

iznad ovog bistrog seruma se stvara ep od triglicerida na vrhu epruvete. - elektroforezom moe da se vidi iroka traka hilomikrona dok su trake ostalih

frakcija normalne - vrednost holesterola kod egzogene hiperhilomikronemije tj. egzogene

hipertrigliceridemije su normalne pa ovaj tip hiperlipoproteinemije nema rizika za nastanak ateroskleroze

- bolest se javlja u mladosti - manifestuje se bolovima u predelu epigastrijuma abdomena posle masnih obroka,

bolovi su posledica pankreatitisa koji ne protie burno ali zbog estih recidiva prelazi u hronini tok

- na koi mogu da se jave ksantomi na laktovima, leima - moe da se javi i hepatosplenomegalija

2. Endogena hiperholesterolemija - tip II a (hiperbetalipoproteinemija

- nasleuje se autosomno domonantno - nastaje kao posledica nedostatka specifinih elijskih LDL receptora - zbog nemogunosti ulaska u elije LDL estica bogatih holesterolom dolazi do

njihovog nagomilavanja u plazmi - serum ovih bolesnika je bistar i ostaje takav i posle stajanja preko noi - vrednosti holesterola u plazmi su izrazito poviene - vrednosti triglicerida su normalne - pri elektroforezi izrazito dominira betalipoproteinska frakcija - bolest se manifestuje ksantomima na tetivama, laktovima, kolenima - najtee posledice ove bolesti su taloenje lipida u intimi krvnih sudova sa ranim

nastankom aterosklerotskih promena

3. Hiperbeta i hiperprebeta - lipoproteinemija tip II b

- kod ove hiperlipoproteinemije su receptori na elijama za LDL izmenjeni - ovaj tip hiperlipoproteinemije se naziva kombinovani ili meoviti tipp jer postoji

istovremeno porast holesterola i umeren porast triglicerida - posle stajanja seruma preko noi kod ovih bolesnika on je lako zamuen - pri elektroforezi postoji proirena beta (LDL) i prebeta (VLDL) lipoproteinska frakcija - nivo HDL holesterola koji ima zatitnu ulogu u nastanku ateroskleroze je smanjen - osobe sa ovim tipom hiperlipoproteinemije su esto gojazni, a esto istovremeno

postoji i eerna bolest - dolazi do rane pojave ateroskleroze - retko nastaju ksantomi

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

26

4. Disbeta - lipoproteinemija tip III

- karakterie se nagomilavanjem u plazmi jednog patolokog lipoproteina LDL koji je bogat u holesterolu i trigliceridima

- elektrolizom se ovaj LDL izdvaja u vidu jedne iroke trake u predelu beta i prebeta-lipoproteina tzv. iroka beta ili ''broad beta'' traka

- serum posle stajanja ostaje zamuen a nekad moe da se pojavi i ep na vrhu epruvete

- bolest poinje da se manifestuje od tridesete godine sa pojavom ksantoma - postoji jako izraena sklonost za rani nastanak ateroskleroze

5. Endogena hipertrigliceridemija tip IV (hiperprebetalipoproteinemija)

- najei je tip hiperlipoproteinemija - nasleuje se autosomno dominantno - postoji hipertrigliceridemija endogenog tipa tj. porast VLDL - taan uzrok nastanka nije poznat - poveana sinteza triglicerida u jetri (VLDL) vri se iz ugljenih hidrata - postoji porast triglicerida u serumu uz normalne vrednosti holesterola - serum posle stajanja preko noi ostaje zamuen, mlean - ako postoji izrazit porast triglicerida moe da doe i do porasta holesterola zbog

toga to prebetalipoproteinska frakcija VLDL sadri pored triglicerida i znatne koliine holesterola.

- ovaj tip hiperholesterolemije je udruen sa gojaznou 6. Egzogena hiperhilomikronemija i endogena hiperbeta - lipoproteinemija tip V

- Postoji hipertrigliceridemija istovremeno endogenog i egzogenog porekla etiopatogeneza je nepozanta

- postoje poviene vrednosti hilomikrona i prebeta-lipoproteinske frakcije (VLDL), dakle postoji visoka koncentracija triglicerida i umeren porast holesterola

- posle stajanja serum ostaje zamuen uz pojavu epa na povrini epruvete, nema ksantoma, esto postoji gojaznost, postoji rana pojava ateroskleroze

Steene hiperlipoproteinemije

- steene hiperlipoproteinemije nastaju kao propratna pojava drugih oboljenja, ili delovanja egzogenih inilaca (alkohol, lekovi, hrana)

- otkrivanjem uzroka ovih hiperlipoproteinemija je jako znaajno jer se one mogu uspeno leiti leenjem uzroka tj. osnovne bolest.

1. Hiperlipoproteinemija moe da nastane kod eerne bolesti jer kod dijabetes melitusa tip I

insulin zavisnog tipa zbog nedostatka insulina dolazi do pojaane rezgradnje masti to ima za posledicu poveano stvaranje triglicerida i VLDL prebeta- lipoproteina u jetri. Kod eerne bolesti istovremeno je smanjena aktivnost lipoproteinske lipaze koja uestuje u metabolizmu triglicerida jer je za njenu aktivaciju potreban insulin Kao posledica ovih poremeaja u diabetes melitusu dolazi do nastanka hiperlipoproteinemije tip IV ili V.

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

27

2. Kod bolesti bubrega npr. nefrotskog sindroma moe da se javi hiperlipoproteinemija u blaim oblicima tipa II a, a u teim tipa II b. Povienje triglicerida i holesterola je srazmerno veliini proteinurije i hipoproteinemije, jer zbog hipoproteinemije nema dovoljno belanevina koje slue kao transporteri lipida, u krvi.

3. Kod hipotireoidizma postoji tip II a hiperlipoproteinemije zog usporene razgradnje LDL 4. Hiperlipoproteinemije uzrokovane egzogenim uzrocima mogu da budu posledica

neadekvatne ishrane zbog preobilnog unosa ugljenih hidrata to dovodi do tipa IV ili V hiperliporoteinemije.

5. Alkohol ak i u umerenim koliinama je est uzrok porasta triglicerida usled poveane

sinteze u jetri i smanjene oksidacije masnih kiselina u jetri. Razvija se obino IV ili ree V tip hiperliporoteinemije.

6. Smanjen fiziki rad tj. neaktivnost - u fizikoj aktivnosti trae se lipidi za stvaranje enerije

odnosno dolazi do smanjenja hiperlipidemije koji predstavlja faktor rizika za nastanak ateroskleroze.

7. Ponavljani stresovi - smatra se da se u toku stresa oslobaa vea koliina adrenalina koji

oteuje krvne sudove tj. andotel arterija i poveava adhezivnost trombocita Etiologija i patogeneza ateroskleroze Naziv ateroskleroza oznaava degenerativnu bolest arterija sa promenama samo na intimi arterija a koje se sastoje iz manjih ili veih ploa ateroma ispunjenih holesterolskim estrima i drugim lipidima i uhljenim hidratima, kao i proizvodima razgradnje krvnih elija. Aterosklerozne ploe (ateromi) u intimi arterija iako ogranieni izazivaju suenje lumena arterija dovodei do oteane cirkulacije krvi u odreenom tkivu stvarajui ishemijske promene. Iznad ovih ploa dolazi vrlo lako do adhezije i agregacije trombocita to moe na mestu ateroma da dovede do stvaranja trombocitnog tromba, i zaepljenja lumena arterije a pojavom nekroze tkiva u predelu zaepljene arterije (infarkt). Na kraju i sam sadraj ateromske ploe moe zbog razmekanja intime na tom mestu da prodre u krvotok i da izazove embolije u arterijskim kapilarima. Nastanak ateroskleroze veina autora tumai danas hipotezom da ona nastaje kao reakcija zida arterije na povredu njenog endotela. Pod dejstvom hroninih oteenja kao to su :

- hipertenzija - hiperholesterolemija

- kao hemijski vid oteenja elije endotela krvnih sudova gube sposobnost da se vezuju meusobno pa se pod dejstvom krvne struje odlubljuju ostavljajui ogoljen kolagen intime to omoguuje adheziju i agregaciju trombocita, dolazi do oslobaanja XII faktora koagulacije na mestu oteenja arterije to omoguuje brzo stvaranje fibrina na ovom mestu to ima znaaja u stabilnosti nastalog trombocitnog tromba. Holesterol i trigliceridi filtruju se kroz oteenje na intimi krvnog suda i ubrzavaju nastanak aterosklerotskih promena, gomilaju se u elijama glatkih miia krvnih sudova i u makrofagima izazivajui njihovu nekrozu to dovodi do formiranja ateromske kae.

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

28

Adenozin difosfat koji se oslobaa iz rombocitnog tromba izaziva drugi talas agregacije. Trombociti oslobaaju i trombocitni mitogeni inilac koji dovodi do prelaenja glatkih miinih elija iz medije u intimu krvnog suda i dovodi do umnoavanja glatkih miinih elija u predelu intime atrerija. Tri glavna aterogena inioca su :

1. Prelaz tj. poveana filtracija lipoproteina u zid arterije 2. agregacija trombocita 3. Bujanje elija glatkih miia u intimi arterija

Faktori rizika za nastanak ateroskleoze su :

1. Nasledni : - muki pol - ateroskleroza je ea i ranije se javlja kod mukaraca zbog inhibitornog dejstva androgena na sintezu HDL koji ima zatitnu ulogu od ateroskleroze. - nasledne hiperlipoproteinemije (tip II, III, IV i VI) - dijabetes - arterijska hipertenzija - zbog veeg pritiska postoji vrtloni tok krvi to stvara uslove za oteenje endotela

2. Steeni :

- gojaznost zato to ona uglavnom objedinjuje etiri inioca rizika : hipertrigliceridemiju, hiperholesterolemiju, hiperglikemiju i arterijsku hipertenziju - puenje cigareta - zbog stvaranja karboksihemoglobina koji nastaje tako to se CO iz dima cigareta vee za hemoglobin izazivajui hipoksemiju i oteenje endotelskih elija.

Patofizioloki poremeaji kao posledica arteroskleroze Patogenezu arteroskleroze veina autora danas tumai hipotezom reakcije zida arterije na povredu njenog endotela. Jedna od najeih bolesti savremenog oveka koja nastaje kao posledica atreroskleroze je koronarna bolest. Arterosklerotske promene u koronarnom krvotoku dovode do koronarne isuficijencije a to je ustvari sindrom koji nastaje kada potrebe sranog miia za krvlju prevaziu mogunosti koronarnog krvotoka, odnosno kada vlada nesrazmera izmeu energetskih potreba i krvi koja se u datom momentu nalazi u koronarnoj arteriji. Najei i najvaniji simptom koronarne isuficijencije je bol. Aterosklerotske promene na modanim krvnim sudovima dovode do opadanja regionalnog krvnog protoka to dosta esto moe da daje simptomatologiju ''lanih spazama'' krvnih sudova, najee izazivajui prolazne ishemike napade : tranzitorni ishemiki atak. Ovakvi napadi mogu da izazovu takozvane arine ili fokusne poremeaje u motornoj ili senzitivnoj sferi. To se manifestuje utrnulou ili oduzetou jedne polovine tela ili jednog ekstremiteta poremeajima u govoru, vidu, vrtoglavici, koji mogu da traju od nekoliko sekundi, minuta, do nekoliko sati. Poremeaji koji traju due od 24 h usled ishemije mozga spadaju u takozvane PRIND poremeaje koji su mnogo ozbiljniji od tranzitornog isheminoh ataka i ukazuju na opasnost od trajnog oteenja modanog krvotoka - apopleksije. Arteroskleroza bubrenih arterija moe da bude uzronik renovaskularne hipertenzije.

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

VSHighlight

29

Hipolipoproteinemije, tkivne lipidoze i bolesti masnog tkiva Hipolipoproteinemije mogu da budu primarne (nasledne) i sekundarne Nasledne hipolipoproteinemije : 1. Deficit alfa-lipoproteina tj. deficit HDL - lipoproteina naziva se jo i Tangierska bolest. - prenosi se autosomno recesivnim genom

- uzrok nastanka ove bolesti je u tome to postoji poremeaj sinteze apoproteina A I, a apoproteini su belanevinski delovi lipoprotenskih kompleksam pa zbog njihovog nedostatka nedolazi do sinteze HDL pa oni nedostaju u plazmi - za bolest je karakteristino da su ukupne vrednosti holesterola sniene, vrednosti triglicerida su normalne ili umereno poviene - Tangierska bolest se manifestuje taloenjem holesterola i u manjoj meri i triglicerida u retikuloendotelskom sistemu tonzila, one postanu narandasto crvene boje, dolazi do poveanja limfnih lezda i jetre i slezine - nije praena ranom aterosklerozom

2. Abeta- lipoproteinemija - nasledno oboljenje autosomno recesivno

- karakterie se nesposobnou organizma da sintetie apoprotein B, to je praeno odsustvo hilomikrona, VLDL i LDL

- elektroforeza otkriva samo postojanje alfa lipoproteina (HDL) - ukupan holesterol i fosfolipidi u plazmi su jako smanjeni, a trigliceridi praktino

nemerljivi - poinje u prvim mesecima ivota sa steatorejom (pojava nesvarene masti u stolici) zastojem u rastu i akantocitozom (eritrociti imaju zupce u vidu trna) zbog promena u sastavu lipida opne eritrocita. - prognoza bolesti je loa

3. Hipobeta - lipoproteinemija - zbog sinteze apoproteina B koja je poremeena, postoji smanjenje nivoa LDL

(beta lipoproteina) - postoji smanjenje ukupnog holesterola i jedva vidljiva traka beta-lipoproteina elektroforezom

- VLDL i trigliceridi su najee normalni - ima dobru prognozu i uglavnom ne daje nikakve simptome - prenosi se autosomno dominantno

Skundarne hipolipoproteinemije Javljaju se u sklopu nekih oboljenja na pr. kod hipertireoidizma zbog ubrzanog katabolizma LDL esto postoji hipoholesterolemija.

Nedovoljan unos masti putem hrane ili sindrom loe apsorpcije mogu da dovedu do smanjenja LDL i holesterola u plazmi.

30

Izotonijska dehidratacija Kod izotonijske dehidratacije postoji nedostatak tenosti i soli u ekstracelularnom prostoru u