122928666 Istorija Svetskog Pozorista i Drame

8/13/2019 122928666 Istorija Svetskog Pozorista i Drame

1/29

E s h i l

Za razumevanje Eshilovog dela znaajno je da se upoznamo sa drutvenim i istorijskimokolnostima u kojima je iveo. Vreme u kome je iveo nam omoguuje da saznamo tolikostvari koje su bitne za Eshila da ne moramo da alimo zbog krtosti podataka iz njegovogivota ili zato to neko pitanje nismo u stanju da razreimo.Roen je 525god pre n. e. uEleusini, u vreme tekih potresa koji su se oseali usled raspada i preureenja starearistokratske drave (Atine . Upravo se pribliavao kraj njegovih deakih godina, kada je5!" godine #ilo okon$ano vreme tiranije, koje uprkos dugom miru i pro vatu grada nijedonelo konano razreenje sporova. !ada je Eshil bio deak izgledalo je da je novoosnovanadrava u prvim godinama svog postojanja ve krenula u susret svojoj propasti. "eko da bineko mogao da porekne blagonaklonost bogova koji su tako oevidno zatitniki drali svojuruku nad #tinom, poto je sukob izme$u spartanskih kraljeva u poslednjem trenutku osujetio peloponeski napad. # da zemlja #tike stoji pod zatitom boanskih sila pokazae se i u vremekada je Eshil bio zreo ovek. U onoj bezuslovnosti odluke s kojom #tina, suoena saopasnou da bude unitena, svom snagom suprotstavila nadiranju ogromnog arstva, unepokolebljivosti volje koja ne odstupa od odbrane rodnog grada, mi prepoznajemo dranjetragikog oveka koje e se u narednim de enijama obelodaniti na atikoj pozorni i, kao iiskonsku snagu jednog htenja koje ne zna za poga$anje, svejedno da li na njegovom kraju pobedonosni opstanak ili potpuno unitenje. %aralela nije sluajna, jer jetragedija doivelasvoje kona$no uo#li$enje u trenutku kada su se susreli Eshilov genije i veliko do#aAtine. Eshil je bio i uesnik bitke na &aratonskom polju i na njegovon nadgrobnomspomeniku pie da eli da ga pamte po tome. %a tom i takvom tlu i&raslo je ono du#okouverenje o isprepletanosti svekolikog ljudskog delanja sa #oanskim, koje $ini osnovnielement Eshilovske tragedije. 'mro je 5).god pre n. e. u gradu *eli na +i iliji. Za ivota je po#edio na dramskim takmi$enjima !- puta. %oslednji put je pobedio sa jedinom

sauvanom organskom trilogijom starog sveta ' Orestijom. (anas imamo njegovihsa$uvanih tragedija/ Persijanci, Pribeglice, Sedmorica protiv Tebe, Okovani Prometej,Orestija (Agamemnon, Pokajnice, Eumenide). #tinjani su ga izuzetno enili i posle njegovesmrti) doneli su zakonsku uredbu po kojoj svako ko eli da prikazuje Eshilove drame, dobijahor i moe da se takmii sa njima kao da su nove.

0 r e s t i j a

%ut od %ersijana a iz *+ . do -restije iz * /. god. sa njena tri glum a oznaava besprimerannapredak u upotrebi dramskih izraajnih sredstava. Eshilovo dramsko stvaralatvo je zapoeloetvrt veka pra %ersijana a. "i rani komadi nisu sauvani ali su verovatno bili jo primitivnijii jo u veoj meri odre$eni pesmama hora. &ogue je da je kompozi ionu 0ormu trilogijeupravo razvio Eshil.Eshila u punoj meri upo&najemo u njegovojOrestiji koja je sastavljena od sa$uvanihtragedija/ Agamemnon, Pokajnice (rtva na grobu) i Eumenide kao i od i&gu#ljenesatirske igre Protej . Lanac zloina porodice Pelopida , koji je kulminrao u Orestiji, je podui. Da bi se lake pratili dogaaji u ovim tragedijama potrebno je upoznati se sa deavanjima koja su im pret odila i uslovila i .. Pelop, !antalov sin je eleo da se oeni "ipodamejom,#erkom $nomaja, kralja %rkadije. $nomaj, upozoren od proroita da #e ga ubiti budu#i zet, a modai potajno zaljubljen u svoju #erku, nametao je proscima trku s koijama. Onaj ko bi je izgubiomorao je da umre, a kako je $nomaj imao kobile bre ak i od &evernog vetra, %resov dar,uvek je pobeivljavao. 'ada je tako ubio maem () prineva, *ogovi sa Olimpa su reili da

1


2/29

se umeaju.. Posejdon je poklonio Pelopu zlatne, krilate koije u koje su buli upregnutikrilkati konji. +eutim, kada je Pelop video glave bivi prosaca uplaio se i obe#ao +rtilu,kraljevom koijau, da #e mu dati pola kraljevstva i prvu branu no# sa "ipodamejom akoizda $nomaja. +irtil je to i uinio. 'ralj je poginuo ali Pelop nije ispunio svoje obe#anje ibacio je +irtila sa svoji lete#i koija u more. Dok se davio +irtil je prokleo Pelopa i

njegove potomke. 'asnije je Pelop stvorio kraljevstvo koje je po njemu dobilo ime peloponezPelopovo ostrvo- ali kletva je stigla njegove sinove, %treja i !ijesta koji su bili pretendentina mikenski presto. 'ao stariji, %trej je smatrao da on ima puno pravo da bude kralj. !ijest je postao ljubavnik %trejeve ene $vrope i dokopao se runa. !ako je !ijest postao kralj +ikene. +eutim, evs je bio naklonjen %treju i naterao svog brat "elija da okrene sunane koije kaistoku.. !o je protumaeno kao ljutnja bogova i !ijest je prognan.!ada je %trej postao kralj. loini su se nastavili kada je %trej saznao za vezu !ijesta i $vrope i da bi se osveti pozvao jebrata iz izgnanstva kako bi se navodno pomirili. atim je ubio njegova tri sina,skuvao i izneoneke nji ove delove pred brata.'ada se ovaj najeo, izneo mu je nji ove udove. !ijest i je prepoznao i pobegao povra#aju#i, a zatim prokleo %trejevo seme stranom kletvom. 'asnije je !ijestov sin $gist uspeo da ubije %treja i stavi oca na mikenski presto. !ijest je vladao svedok ga %gamemnon, %trejev najstariji sin, nije zbacio i ponovo prognao. %gamemnon i +enelaj su bili bra#a. Obojica su bili optere#eni stranim kletvama +irtilovim i !ijestovim, auz to je Agamemnon vi e puta poka!ao surovost i "astoljublje. Prvi ratni po od ga je odveona svog daljeg roaka !antala koga je ubio kao i njegovog sina,a njegovu #erku 'litemnestru je nasilno oenio uz blagoslov njenog oca !indareja, kralja &parte. %gamemnonov brat +enelaj se oenio drugom !indarejevom #erkom ,"elenom i u miraz dobio spartanski presto. %gamemnonovo astoljublje se iskazalo i kada je Paris oteo "elenu i odveo je u !roju. &tao je na elo grke vojske i odveo je u rat./ %ulidi je vojska morala da stane zbog nepovoljnogvremena.0ra 'al ant prorekao 1rcima da ne#e iza#i iz aulidskog zaliva ako ne #rtvuju Agamemnonovu $erku %&igeniju boginji %rtemidi. %gamemnon je to uinio izazvavi velikutugu i bes 'litemnestre. Pod !rojom je za ljubavnicu imao lepu robinju "riseidu, a pred kraj se zaljubio u proroicu 'asandru, Prijamovu #erku. & njom se, poto je poruio grad njenogoca, !roju, zaputio ku#i, 'litemnestri, iji je ljubavnik postao $gist. !u poinje Orestija.. 2a osnovu broja stihova sve tri drame 314+5, 16+4,16*/7 vidimo da je prvi komad ujedno iekspozi ija za elu trilogiju.

8 in %ozorni a nam se predoava u novom izgledu) prvi put imamo vrst s enski zid, koji je potom za klasinu dramu ostao jedna privremena tvorevina od drveta, s tim to ovde predstvalja palatu #trida u #rgu. 2a krovu lei straar i ali se na tegobe nonog straarenja,koje obavlja po nalogu !litemnestre. -na mu je stavila u zadatak da pomno osmatra hoe li seukazati vatreni znak koji, prenoen s brda na brdo, #rgu treba da dojavi pad "roje. 9traar se

ali ne samo na muke nonog straarenja, ve ga mue i brige zbog prilika u domu njegovoggospodara 3zato to sada !litemnestra, #gamemnonova ena, ivi sa Egistom7. U tomtrenutku se u daljini ukazao vatreni znak koji oglaava pobedu. Usred pobednikerazdraganosti, obuzima ga i oseanje zebnje i nelagodnosti) iako se raduje to e uskoro prihvatiti ruku svog gospodara brine se zbog stanja u palatai koje e zatei #gamemnon.Zatim odlazi da javi !litemestri novosti. -vaj prolog straara deluje na nas kao govorni prolog koji kao objanjenje prethodi horskom pevanju.%rolog :#gamemnona; kao bitan deoekspozi ije nije samo sasvim ukljuen u igru, ve je u njegovim malobrojnim stihovima data i

ela osnovna atmos0era drame. "o isto oseanje provejava i iz hora agrivskih stara a koji sadastupaju na s enu,pa prema tome vidimo da dvosmislenost boji dramu od poetka 3i dobro je inije to se vraa7. 1or govori o %arisu koji se otmi om


3/29

slika vojs i u #ulidi nagovetava konanu pobedu, ali ujedno i&ahtev Artemide da joj #udertvovana 3igenija.


4/29

ne mreti bez de e to je puna srea ljudska.

#l iz sree unu ima alost nie neizmerna.

@a drukije mislim o tom.

*rena dela i #eonaRaaju jo vie greha.... # estitioj kui usud lepu de u uvek daje. 2a kraju zakljuuje da :! , svrsi sve pravda vodi;. -vim stihovima se jasno kae daprokletstvo, koje stvara krivi u kao najvee od svih &ala, ispoljava se na taj na$in totokom genera ija uvek nanovo nastaje krivi a, i& koje sa samim tim uvek nanovo raa inesrea. 8ako smo doli skoro do polovine drame, spoljanja zbivanja jo uvek nisu razvijena,zato to ovoj 0ormi eshilovske drame spoljanje zbivanje ne znai sve. &e$utim, Eshil samajstorstvom nadvija nad dvora sve gue, rne oblake.8V in U toj krajnje napetoj atmos0eri i punoj iekovanja na s enu stupa #gamemnon koji sevratio kui. 3 !ao i uvek in poinje pesmom hora koja hvali #gamemnona7 8ako je pobedio izahvaljuje se bogovima koji su mu pomogli u njegovom govoru se osea neveselost zato tosu razorili grad radi jedne ene. 8zlazi !litemnestra koja pokorno doekuje mua, hvalei ga i:kujui me$u zvezde;. 3-bjanjava mu da njihov son -rest nije tu ve kod njihovog prijatelja9tro0ije kako bi se sklonio ako :udari puk;.7 -na nare$uje slukinjama da rasprostru purpurnitepih preko koga e kralj ui u dvor ne znajui da ga u njemu eka smrt. %ored#gamemnonovog protivljenja da gazi po skerletnom tepihu kao da je neki bog, njegova enauspeva da ga privoli da to uini. "ako ona prua nevidljivu mreu svoje pritvornosti na svogmua. !ralj obavetava da je doveo jednu tu$inku i nare$uje da je milostivo uvedu;, jer kakokae);milim gledom zna bog gledat gospodara milosnog;. 2a kraju ove napetesitua ije3ube$ivali su se kako e ui7 !litemnestra ulazi za svojim muem, ali se pre togaobraa Zevsu pozivajui ga da izvri ono to namerava da uini) :- Zevse, Zevse svemoguielju mi izvri;. 9ada ujemo hor koga, iako je video povratak pobednika, ispunjava samostrava. -n predosea ta e se desiti, boji se za kralja zbog mogueg krvoprolia.


5/29

odlazi u smrt. U sledeoj s eni se uju kri i #gamemnona. (vostruki zloin je izvren alizbunjeni hor je nemoan. 0tvaraju se vrata palate i mi vidimo 8litemnestru kako sakrvavom sekirom stoji pored o#a lea 3#gamemnon je mrtav u kadi a do kade lei mrtva!asandra7. 3-va s ena je verovatno prikazana otvaranjem srednjih irokih vrata jer u to vremenije postojala ekiklema=pokretna maina za iznoenje ve pripremljenih s ena iz unutranjosti

napred.7 9ada,8litemnestra pri&naje svoje delo, hvali se njime i slavi mrlju krvi na svom$elu kao &nak ne#eskog #lagoslova koji rosi posejano polje. Zapoinje dug razgovor sahorom koji je optuuje i predoava svu stravu njenog dela. &e$utim,ona je to uradila da #iosvetila 9svoj najdrai porod6 svoju rtvovanu erku i kod nje ne naila&imo na kajanjeni preo#raenje uprkos tome to je hor osuuje.


6/29

i njegove stope bila je sigurna da joj je brat u neposrednoj blizini. "ada se -resto sa svojim prijateljem %iladom otkriva sestri koja u njemu vidi brata, o a i svog kralja. 2jih dvoje sebeupore$uju sa izganani ima svog doma, sa siroiima. -rest govori o neumoljivoj zapovesti#polona da osveti svoga o a. Zatimsledi :lirska partija; u kojoj se hor, Elktra i -rest uizuzetnom umetnikom spletu udruuju u jedan komos=pesmu na grobu. %ekoliko puta se

do&iva Agamemnon u pomo svommagijom kulta gro#a. U toj pesmi opisuje se oevasramota, nevolje Elektre ali ne u ilju da -resta nateraju na in osvete. -n je sa takvomodlukom ve stupio na s enu. 0pet vidimo da u onome to ljudi $ine deluje njihova od#ogova odreena sud#ina i njihova sopstvena volja 3i #polon je dao zapovest ali je i -restsam odluio7. #li -rest se razlikuje od drugih traginih likova jer je njegovo delo najpre bilo podstaknuto spolja=putem #polonove zapovesti. Zbog toga on i moe na kraju da budeoslobo$en dela koje je poinio. (a bi i za njega postalo kobno, ono najpre mora da bude potpuno ugra$eno u njegovu volju. "o vidimo na onom mestu komosa na kome on izgovara;platie nam ona;. -n tu vie ne misli na #polona, on hoe osvetu pa makar i sam stradao.


7/29

#trejev, Ubistvo #gamemnona i sada je osvanuo trei koji je ujedno i spas ali predstavlja ismrt.

Eumenide

8 in >adnja Eumenida zapoinje u dubokom miru del0ijskog planinskog predela. %itija,

#polonova sveteni a, koja stupa s molitvom u svetilite, ubrzo se sva prestravljena vraanatrag. Videla je kako na svetom kamenu 3koji predstavlja pupak sveta7 sedi -rest s krvavimmaem u ru i a oko njega spavajuErinije. -tvaraju se vrata hrama i ukazuje se njegovaunutranjost. 8z pozadine -restu pristupa #polon koji je spreman da ga zatiti jer ipak mu jeon naredio da ubije svoju majku. -n nalae -restu da krene u #tinu i da tamo zagrli njen kip.Uz to sa njim alje i boga


8/29

#tina daje tumaenje i ustanovljava naelo po kojem jednak #roj glasova &na$ioslo#oenje. 2a osnovu toga se dolazi do zakljuka da ovek sopstvenom snagom ne moeda iza$e iz kruga koji oko njega sklapaju krivi a i sudbina, ali bogovi mogu da otvore tajkrug. 9ada -rest moe radosno da krene kui. %re no to krene zaklinje se da e njegov #rgozauvek ostati najverniji saveznik #tine. "o je vreme u kome je za #tinu, savez sa #rgom,

usmeren protiv 9parte, bio od ogromnog znaaja. Erinije, koje su izgubile spor, pune su besa inajavljuju nove nesree za zemlju #tine. Zatim sledi veliki deo poslednjeg ina 3kojim se on izavrava7 u kome im se #tina suprotstavlja mirnim reima sve dok ne privoli duhove osvete iubedi ih da ostanu u #tini i uivaju kult Eumenida. 2a kraju one to prihvataju i obeavaju bogat blagoslov boginjinoj zemlji. !ao duhovi dubina iz kojih su izronile, Erinije su u grkojreligiji obdarene ne samo da budu nosio i strave, nego i donosio i blagoslova koji tako$e iviu dubini zemlje. !od Eshila one ne bivaju izbaene i savladane, ve uklopljene u svet sa blagoslovom onog straha koji predtavlja blagotvorno strahopotovanje i sa svojim darovimakoje po pobonom verovanju donose iz dubina. (rama se zavrava zborom slubeni a boginje#tine.4rei komad 0restije je podesan da nam omogui da spo&namo jednu #itnu rtu ati$ketragedije. gra je &apo$ela pred palatom Atrida u Argu, &atim nas je odvela u 7el3e, anjen kraj sa ra&reenjem se odvija na tlu Atine. 4ako su sva pitanja kojima je ovatrilogija #ogata sasvim uklju$ena u ivot atinske &ajedni e.0va drama nije pukaaktuali&a ija mita, ve se 3orma pesni$kog dela ostvaruje i& religio&ne svesti o svetosti&avi$ajnog tla.9ud u ije ruke #tina polae pravdu je areopag oko koga su se nekoliko godina pre izvo$enja-restije vodile teke borbe. E0ijaltu je uspelo da areopag koji je bio nosila politike vlasti liisvih ranijih prava i ostavi mu samo pravo da sudi za teke 3umiljajne7 krvne prestupe. Eshil usvom delu nema tenden iju da kritikuje taj in=i kod njega u drami areopag ima istu 0unk iju.&e$utim, pesnik zabrinuto prati doga$anja, pa #tina sasvim u duhu pesnikovog etikogmiljenja kae) : @a savetujem) klonite se, gra$ani, i pustog bezvlaa i jarma ropskoga, i svaki strah ne gonite iz draveD Zar voli pravdu ko se nieg ne plai ;Eshilova tragedija je politika u najplemenitijem smislu rei, u smislu vaspitanja. -vde jevaspitni element majstorski pridodat umetnikom delu, on proistie iz njega 3#lbin Beski;Crka tragedija;7. 2avedeno mesto je deo sveanog #tininog govora kojim ona govori daareopag treba zauvek da ostane mesto pravde za #tinu. -na zapoinje) : ?uj zakon sada, puezemlje atikeD; !ome se #tina u realnosti u stvari obraa' s ensko tehni$kom smislu, napo&orni u je mogla da #ude i&vedena jedna grupa nemih oso#a koje tre#a dapredstavljaju 9puk &emlje ati$ke6. >eutim #oginja se u stvari o#raa samom iteljstvugrada okupljenom u po&oritu.8gra u delu orkestre je lako omoguavala to okretanje iobraanje prisutnoj publi i. "o je omoguavalo prisnost umetnikog dela sa njegovom

zajedni om. %ostojalo je jedinstvo kulturnog ivota koje mi arko elimo danas 3Beski7. "u jedrama bila puna istorijsjka stvarnost u tragediji koja je izrasla iz polisa i onda se obraala tomistom polisu. -na ne samo da rpi svoje sokove iz ivota naroda, ve je i sva ukljuena uivot tog naroda.Ati$ka tragedija se odlikuje mnogim velikim rtama, a jedna odnajveih je njena nera&lu$iva pove&anost sa ivotom i miljenjem svoga naroda, to je i$ini umetnou ele &ajedni e u najplemenitijem smislu re$i.

/


9/29

+o3okle/ Antigona

9o0okle9o0okle jeroen u Atini ? god pre n. e. Vreme u kome je odrastao je bilo drugaije odEshilovog. U dane &aratona je bio dete i nije mogao da bude svestan strane opasnosti kojase nadvila nad zemljom i uda njenog spasenja uz pomo bogova.0n je predstavnikpro vata atinske demokratije i to e se odra&iti i u njegovim tragedijama koje su sadausavrene 3u odnosu na prethodne7.%jegove junake na ak iju pokree slo#odna ljudskavolja koju poka&uju i u svakodnevnom ivotu. @ato je pose#na karakteristika njihovih junaka individualna po#una. !od njega se ela razvojna linija trilogije sabija u jednudramu. 9hodno tome, katastro0a junaka se pomera odmah iza sredine radnje a zavrni deo seokonava tako da u nama izaziva oseanje razjanjenja ili kao u #ntigoni oseanje pomirenja.8 uvek se u tim komadima, tzv. starijim sauvanim tragedijama,poremeeni red sveta vraa ustaro stanje mira.9matra se da jenapisao oko !-" drama i da je postigao $ak 2 po#ede.%oslednju pobedu je osvojio uvenim Edipom na !olonu kog je izveo njegov istoimeni unuk.%ored rada na tragedijama prihvatao se i dravnikih dunosti) bio je blagajnik savezne kase,strateg, svetenik demona ozdravljenja. -d svih njegovuh drama, danas je sauvanotragedija) Ajant, Antigona' ralj Edip, Elektra, Tra injanke, *iloktet, Edip na olonu. +anajbolje mu se smatraju ralj Edip i Antigona. 8 jedna i druga su sa motivima iz mita okralju Edipu. 2aroitu panju 9o0okle je posvetio enskim likovima, to karakterie upravo tragediju:#ntigona; koja i u naslovu ima ensko ime.

>it o Ed ipu kao siejna osnova Antigone:rema ovom mitu kralj gr$ke dravi e 4e#e, aj, je #io upo&oren od del3skog proro$itada nikako ne sme do#iti dete jer e ga ono u#iti. 8ako reen da tako postupi, njegova ena@okasta ga je napila jedne noi i ubrzo zatim su dobili sina. Baja je uhvatio strah i bes, oteo je

dete, sapeo mu stopala 3 po emi je ovaj kasnije dobio ime Edip=oteklih nogu7 i dao robu daga odnese na planinu !iteron. >ob se saalio i dao dete robu korintskog kralja %oliba. %olib injegova ena &eropa nisu imali de e i prihvatili su Edipa, skrivajui od njega da mu nisu pravi roditelji. !ada je Edip odrastao neko je na jednoj gozbi zlobno primetio da nimalo nelii na kralja %oliba i Edip je uznemiren, poao je u del0sko proroite da sazna istinu o sebi.Bog Apolon mu nije rekao ko mu je ota ali mu je prorekao stranu sud#inu/ da e u#itio a, oeniti se majkom i i& tog #raka do#iti de u koja e #iti prikleta od #ogova iomraena od ljudi. (a bi izbegao sudbinu, mislei da je sin %oliba, odliuio je da se vienikada ne vrati u !orint i zaputio se prvim putem na koji je naiao pri povratku iz proroita."aj put je voduio prema "ebi i na njemu se susreo sa starim Bajem koji je iao u proroite dasazna kako da spase "ebu od terora 90inge=stranog udoviita sa enskom glavom, lavljim

trupom, zmijskim repom i orlovskim krilima. %osle krae prepirke izme$u Baja i Edipa , Edip je ubio Baja ne znajui da ubija svog o a i da se prvi deo predskazanja ve ispunio.%ribliavaju$i se "ebi naiao je na 90ingu koja je Edipu postavila zagonetku. -ne koji nisuznali odgovor smesta je rastrzala. Edip je prvi odgovorio tano i udovite je palo mrtvo.9pasivi "ebu, "eban i su ga proglasili kraljem,oenio se CokastomD svojom majkom sakojom je rodio $etvoro nesrene de e/ Eteokla, :olinika, Antigonu i smenu. Poslenekoliko godina !ebu je po arala kuga, i tu poinje radnja tragedije 6'ralj $dip7. !ada jekasnije saznao istinu i uo da mu se majka obesila zbog svega toga, Edip je za kaznu iskopaosebi oi i napustio "ebu, kojom je zavladao @okastin brat !reont. !ada su odrasli, Edipovisinovi su vladali "ebom ali ubrzo je Eteokle izganao iz "ebe svog brata %olinika i vladao sam."o je izazvalo rat izme$u "ebe=na elu sa Eteoklom i #grosa koji je pruio pomo %oliniku.U ratu su poginula oba brata. -dbranjenom "ebom je ponovo zavladao !reont. koji je naredioda se Eteoklo sahrani sa svim poastima a %olinikov le da ostane na bojitu kako bi ga

F


10/29

raskomadale zveri.!u poinje radnja 6%ntigone7. "oj odlu i se pobunila #ntigona i nadmrtvim %olinikom izvrila pogrebni obred kako su to obiaji nalagali. Zato ju je !reontkaznio uasnom kaznom) da bude iva zazidana u grobni i. !reont nije eleo da slua niupozorenja "iresije ni molbe svog sina


11/29

U etvrtom inu se pojaava dramska radnja tako to se pojavljuje


12/29

tla. "ako$e, #ntigona nije morala da trpi tako surovu kaznu. &ogla je da bude izgnana.&e$utim !reont je toliko zaslepljen svojom politikom moi da se ogluuje i o upozorenja"iresije. 8ada 8reont doe do spo&naje svoje tragi$ke krivi e #ie kasno. +o3okle nijehteo da pravi kompromis D Antigona je morala da umre jer se po#unila protiv monogvladara. %jena smrt tre#a da dovede i 8reonta drugog tragi$kog junaka do sa&nanja &a

koje se ona #orila. 8ao tragi$ki junak i 8reont mora da #ude kanjen &a svoj greh Dnepotovanje 9starih svetih &akona6."u kaznu ine dve smrti) smrt njegovog sina i ene."einu kazne 9o0okle kazuje !reontovom tubali om nad mrtvim sinom. 2akraju hor&aklju$uje da je &a sreu potre#no da se #ude ra&uman i da se nikada ne remeti #ojired.4ako je +o3okle doveo gledao e do sa&nanja istine o odnosu i&meu pravde i politike, oistini da je drava 9moralana institu ija6 a njen ilj pravda &a sve, a da se to ostvarujeako pisani &akoni i nared#e vlasti ne #udu u suko#u sa prirodnim ljudskim pravima.adnja drame poinje u trenutku kada "ebom, kojom vlada Edip, hara kuga.U hronolokom nizu, Gar Edip se nalazi u sredini 9o0oklovog stvaralatva. -n se smatrakljunim komadom njegovog pesnitva. Ubistvo Baja od strane Edipa i njegova enidba sa@okastom 3njegovom majkom7 su se odigrali vie godina pre poetka drame. 9am komad namdaje :tragiku analizu; 3Iiler7, preko koje smisao tih dela stupa u Edipovu svest i ono imarazorno dejstvo po njega.U prologu drame Edip je na vrhun u vladarske moi. -pis kuge koja pustoi gradom jeuslovjen stranom epidemijom koja je harala #tinom na poetku %eloponeskog rata. 9travukuge, narod predoava preko svetenika kralju Edipu, koji se ve jednom pokazao kao njihovspasitelj 3s0inga7. !ralj je naravno spreman da pomogne, i u svojoj brizi on ih oslovljava sa:jadna de o;. 9aznajemo da je brata svoje ene @okaste, !reonta, uputio u (el0e da saznakako da pomogne gradu. !reont se vraa sa porukom da e grad biti spaen tek kada se prona$e Bajev ubi a. %osle pesme hora tebanskih gra$ana, jedne molitve i tubali eistovremeno, sve se usmerava na otkrivanje poinjenog nedela koje je donelo kletvu bogova.U sklopu kompozi ije ovog komada, u dramskom pogledu najvelianstvenije u eloj svetskojliteraturi i najgenijalnije, je to da se ve na samom poetku jasno otkriva puna istina.88 in poinje Edipovim govorom. -n odre$uje kaznu Bajevom ubi i koji treba da bude prona$en) ukoliko se poinitelj sam prijavi, nee ga snai nita vie od toga nego to esiguran iz zemlje morati da ode. : "og oveka zabranjujem vam, bio on tko god,....

..............nitko ne primaj, ne pozdravljajD 8 k bojim mi ga molitvama ne putaj 2it k rtvem nit mu svete pruaj vodi e,

Ve svak ga turni s praga svog...............; ...:# kunem kriv a delu tvom)

2ek grdno grdan ivot svri bez sreeD; 2a kraju on obeava da e se truditi da prona$e ubi u kao da je ubijen sam njegov ota . -ntada ni ne sluti da je upravo izrekao istinu. Zatim dolazi "iresija koji bi hteo da uti iupozorava kralja da je bolje da ne uje istinu. 2e shvatajui nita, Edip vre$a "iresiju i nakraju ga optuuje da je on osmislio ubistvo Baja i da je on oruje u rukama !reonta, koji samudi za prestolom. 8 pored "iresijinih upozorenja) :"a nema oveka na svetu, koji

eJnesrenije od tebe skonat ikadaD;, :(an ovaj rodit e te a i unitit.; Edip prisiljava"iresiju da kae istinu. %osle toga, "iresijino otkrie je tako neuveno da u prvi mah kod

1


13/29

Edipa i hora izaziva sve drugo, samo ne strepnju da bi ono moglo da bude istina. "ek e se posle korak po korak ispostaviti da je ono to je "iresija rekao istina.888 in poinje dolaskom !reonta, koji se uvi optube odluno brani. -n navodi da nemarazloga ni koristi da podmetne krivi u Edipu kako bi doao na presto jer je njemu ovakomnogo bolje. -n ne bi voleo da vlada i bude u stalnom strahu, kada i ovako ima jednaku vlast

kao i Edip. -n ne udi da bude kralj kada i ovako moe da radi sve isto kao i da jeste. !ada bivladao moraoo bi mnogo vie da radi, a ovako ima gospodstvo bez brige. 9vi ga potujtu ikako kae Edipu) ; 9ad mole mene koji tebe trebaji.; !reont ga uverava :da samo vremekae prava oveka,Ja r$ava e spoznat i za jedan dan;. 8ako se !reont odluno brani, Edip jeodluio da ga kazni smru. -d izreene presude ga spaava samo @okasta koja ulazi u tomtrenutku. %oto su povod sukobu bile "iresijene proroanske rei, @okasta sada eli da svogmua oslobodi straha pred proroanskim reima. "o ini tako to navodi primer da je proroanstvo predskazalo i Baju da e ga ubiti sin, a umesto toga njega su na jednom raskruubili razbojni i. &e$utim, to smirivanje postie sasvim suprotan e0ekat) Edip poinje polakoda sumnja i povezuje doga$aje) Edip je jednom, na jenom raskru, u neobuzdanom gnevuubio nekog star a koji je na njega prvi udario. 9ada, prvi put njegovo sr e obuzima tekastrepnja. @okastini odgovori na njegova pitanja u vezi Bajevog ubistva jo vie opravdavajuEdipovu strepnju. -n od @okaste saznaje da postoji jedan Bajev sluga koji je uspeo da pobegne. &e$utim od kada je video da je Edip na vlasti, molio je @okastu da mu dozvoli daode i ivi na selu, to dalje od pogleda ovog grada. -n nalae da dovedu slugu kako birazjasnio elu stvar, jer se govori da je Baja ubila eta razbojnika a ne jedan ovek. !ao jedinioevida on e posvedoiti i znae se da li je to mogao da bude Edip. Zatim sledi pesma horai tu se pokazuje 9o0oklovo veliko majstorstvo u upotrebi kontrasta. @okastine sumnje u proroanstvo su podstakle hor da zapeva pesmu u kojoj se slavi veliina boanskog. -pet pesnik govori o venim nepisanim zakonima, za koje je umrla njegova #ntigona, a koje je bezona umiljenost njegovog vremena htela da skine sa njihovog visokog postolja) : (a sretan budem ja, pa da u delima i re,ma svetu uvam svud istotuD Zato veni stoje zakoni, nebeski zrak ih porodi, visoko oni ive u visinama a -limp je ota njin, ne samrtni ljudski stvor. 8 zato nigda njih zaborav ne uspavaK u njima velik bog a nigda ne stari.;8V in U narednoj s eni dolazi glasnik iz !orinta koji naizgled opovrgava proroanstvo po

kome e Edip ubiti roditelje. -n dolazi da javi Edipu da je %olib umro i da e ga korintskinarod proglasiti za kralja. &e$utim, koliko god da to reava Edipov problem, on ostajezabrinut zbog drugog dela proroanstva=da e se oeniti svojom majkom=&eropom. !ako biga umirio, u njaboljoj nameri, glasnik mu otkriva istinu) da &eropa nije njegova majka, kaoto mu ni %olib nije pravi ota i da se zbog toga ne brine. (alje mu otkriva da su ga oni, potonisu imali de e, kao poklon primili upravo od njega=glasnika, a da ga je njemu predao jedanod Bajevih ljudi. -pet je sve izreeno pretvoreno u svoju suprotnost. %ovezujui injeni e,@okasta koja je odjednom sve shvatila, pokuava da odvrati Edipa od daljih pitanja, ali kadavidi da je sve uzalud, jer je ve on naredio da se dovede taj pastir, ona odlazi u palatu gde esebi oduzeti ivot.


14/29

istinu, mada napominje da bi to najbolj mogla da uini @okasta koja mu je dete i predala.8stina je da je on Bajevo dete, koje je kralj, plaei se proroanstva da e ga dete ubiti, naredioda se odnese na !itreon i tamo ostavi da umre. 8z toga sledi da je Edip o eubi a irodoskrvnitelj istovremeno, ba kako je i proroanstvo predvidelo. 9a tim saznanjem Edipodjuri u palatu. Zatim hor u svojoj pesmi govori o dubini pada. 9o0okle je na genijalan nain

objedinio tri razne 0igure i na taj nain ostvario neuvenu kon entra iju radnje. !ao to jeglasnik !orinta onaj isti ovek koji je na !iteronu preuzeo na smrt osu$eno dete i odneo ga u!orint, tako je i tebanski pastir koji ga je tamo predao onaj isti koji je i Baja pratio nanjegovom putu za (el0e i bio svedok njegovog ubistva, da bi se zatim sa svojom tajnom uvezi sa novim kraljem, povukao u selo.V8 in @avlja se glasnik koji nas obavetava ta se dogodilo u palati. @okasta, koja je sveshvatila, uavi u sobu se ubila 3obesila7, a Edip, saznavi to, uleteo je u sobu i videvi jemrtvu, kopom=iglom njene haljine je sebi iskopao oi da ne bi gledao :koga nije smeo;3roditelje7 i koga je :eleo; 3de u7. 9tranog izleda i u jezivom jadu, Edip stupa na pozorni una kojoj je na poetku stajao kao voljeni kralj, kao dobrotovor ljudi. -n moli !reonta da ga progna onako kako je nekada sam odredio da e biti prognan Bajev ubi a, i da mu dopusti dase oprosti od svoje de e. !reont, koji je drugaiji od onog tiranina !reonta u :#ntigoni;ispunjava mu elju. Edip se ne brine za svoje sinove, jer su oni mukar i i nikada nee bitigladni ali zato brine za sudbinu svojih erki=#ntigone i 8smene. @o jednom e Edip zagrlitisvoje erke i onda odlazi u palatu, da zajedno sa !reontom saeka #polonovu poruku o tomekakve mere dalje treba preduzimati. @o uvek pod utiskom tako brzog i neoekivanog razvojadogaaja, Edip na kraju drame kae):Zato neu ja , dok zadnji onaj danak ja ne vidim, Ha smrtnika ni jednoga sretnim slavit, doklegod

2e stigne ivota kraju a ne zadesi ga jad.; 2ajsaetiji prikaz drame prikazuje njen spe i0ian 3udesni sklop7. U njoj se primeuje9o0oklovska antiteza o ovekovom htenju i sudbinskom odre$enju stvari. !arakteristina iveoma vana je tragika ironija kojom se Edip na poetku pokazuje kako proklinje prestupnika i odluno zahteva osvetu kao da je Baj bio njegov :ro$eni ota ;, ona ironija kojasvaki privid smirenja uvek nanovo pretvara u svoju suprotnost. 2a kraju vidimo da je ovaironija postala 3reito7 znamenje neuklonjive suprotnosti. 9misao komada bi bio promaenzakljukom da je njegov protagonista sudbina. Cledala iz s ene u s enu vidi kako sudbinadolazi, pre no to to vide uesni i radnje, to izaziva saaljenje kod gledao a. 3Zaslepljenostvodi Edipa od jedne pogrene sumnje u drugu, na osnovu lanog umirenja 'tog snanogdramskog sredstva7. &e$utim, protagonista je ovek koji stoji nasuprot toj sudbini, protagonista je junak tragedije. U Eshilovskoj tragediji, u kojoj je sve potpuno usmereno nadelanje bogova u svetu, taj pojam ne bismo smeli da upotrebimo=npr. za likove u -restiji. U

9o0oklovoj tragediji primena tog pojma je sasvim na mestu.Bitne rte lika Edipa 9udbina kao neproraunljiva sila, kojoj ljudi treba jednostavno da se povinuju, je stvorila u dramskoj umetnosti onu :sudbinsku tragediju;, koja je u nemakojliteraturi na zlom glasu.:rava tragika nastaje i& suprotstavljenosti i&meu tamnih,neura$unljivih sila kojima je $ovek i&ru$en i njegove volje da se, #orei se, sa njimasuo$i. "a borba je veinom bezizgledna, ona oveka samo jo vie i dublje zaplie u mreu patnji i esto ga vodi u propast.Ali prihvatanje te #or#e je potre#a, neophodnost (nalogljudske eg&isten ije koja nee i ne moe da se tek tako preda.9vet onih koji se povinuju inastoje da izbegnu izbor predstavlja pozadinu pred kojom stoji tragiki junak. -n bezuslovnost svoga htenja suprotstavlja nadmonijoj elini i u asu propadanja zadrava svodostojanstvo velikog ojstva. 9o0okle je jo kod #janta, njegove najstarije sauvane drame,

odba io pitanje krivi e. %ristupiti Edipu sa takvim pitanjem predstavlja nerazumevanje ovoglika.4emeljna rta u Edipovom #iu, rta koju deli sa drugim so3oklovskim likovima, sa

1*


15/29

Ajantom, Antigonom i Elektrom, predstavlja najvia aktivnost i #e&uslovnanepokole#ljivost delanja. 8ako ga je snala loa sudbina, iako vidi da se mree oko njega svevie steu, jo uvek bi mogao, u poslednjem trenutku, da izbegne sudbinu, ako bi veo koji jesam podigao ponovo preba io preko stvari. -n bi to mogao kada ne bi bio Edip, tragiki junak. -n sve razume, osim jedne stvari) da radi spoljnjeg mira, radi puke egzisten ije moe

da se pomiri sa stvarima i naini kompromis.'pravo og te neumoljivosti svoga htenja,$ak kada ga ono vodi i u propast, Edip postaje junak jedne tragedije.?ak i u najgorimtrenut ima, kada je oslepljen, on ne pomilja kako je moda bilo bolje da je istina ostalaneotkrivena. "o je za njega nezamislivo. 2aprotiv, on ali zato planina !iteron nije zadraladete, zato kao beba nije umro.Uz velike tragike 0igure koje prihvataju borbu, u kojoj se ne radi o opstanku ve odostojanstvu ljudskog ivljenja, esto se nalaze likovi koji predstavljaju proseno ljudskomiljenje. Za takve likove je najvanije da se po svaku enu obezbedi opstanak. (ok se u:#jantu; "ekmesa sa detetom ispreava #jantu, 8smena ide uz #ntigonu, a


16/29

proivljavanje tragi$ke krivi e junaka tragedije na&iva sekatar&a vrsta emo ionalnogpro$ienja koje tragedija i&a&iva u gledao u. #ristotel je rekao da tragedija izazivanjemsaaljenja i iz straha vri proienje takvih a0ekata. 2a taj nain se smatralo da ovek stiemudrost kroz patnju, slino tragikom junaku na pozorni i.

Ajant

#jant je najstarija sauvana 9o0oklova drama. %ripada iklusu pria o trojanskom ratu.Posle Ahilejeva smrti, njegova majka, boginja Tetida, odluila je danjegovo oruje pripadne najhrabrijem Grku. Poto su Odisej i Ajant jediniimali hrabrosti da spasu njegovo telo, samo su se oni i usudili da ga

zatrae. Oruje je pripalo Odiseju,a o tome kako je odluka doneta ima vie pria neki smatraju da je Agamemnon, mrze!i Ajantovu kraljevskulozu,dodelio odmah oruje Odiseju, neki da je odluilako"ka,najverovatnija je da su poslate uhode u Troju kako bi saznale koji im

je junak naneo najvie teta. One su pokazale na Odiseja#. Ajanta koji jeipak bio najbolji ratnik posle Ahileja, posle tog doga$aja spopade pomamnibes. Tu poinje %Ajant&. 2eizmerno razoarenje i duboka potresenost, kojom #jant prima ovu odluku, moramo dashvatimo iz onog poimanja, shvatanja homerskog junatva za koje spoljanje priznanje iunutranja vrednost jo ne predstavljaju stvari koje pripadaju razliitim svetovoma. #jantsmatra da je tim postupkom ponien, pa je duboko povre$en u svom oseanju asti. Hoginja#tina nedvosmisleno tumai sa stanovita bogova ono to se #jantu dogodilo. %red bogovimai njihovom moi, dostojanstvo i veliina oveka nisu nita, bogovi e ga sruiti sa njegovihvisina. ?oveku ne pristoji gordost, ve odmereni uvid u njenu prolaznost i skruenost predneizmernom moi bogova. "u se postavlja jedno pitanja od entralnog znaaja) (a li je9o0okle udeo bogova u svetu video u Eshilovom smislu, kao uvek iznova ponavljano poravnanje krivi e i kazne s iljem da ovek do$e do odre$ene spoznaje @e li njegov #jantkriva koji okajava svoju krivi u 9voj plan o ubistvu on je, nainio jo pre no to ga jeobuzelo ludilo, ali tome je prethodilo njegovo ponienje. U ovoj s eni nita ne ukazuje da jenjegova sudbina odre$ena krivi om i kaznom. Ita vie, sama #tina kae da je on bionajrazboritiji i valjaniji za svako dobro delo. 9o0oklovska tragika prema motivu krivi e seodnosi sasvim drugaije od eshilovske. 8 9o0oklov svet je sav ispunjen bogovima. 9vazbivanja potiu od njih. !od Eshila smo nauili da razumemo smisao te sudbine koju je Zevsodredio, a koja zahteva da krivi a bude kanjena i oveka putem patnje vodi do uvida.

9o0okle, pak ne tei da iza samog zbivanja dokui njegov skriveni smisao. 9ve to postoji isve to se zbiva dolazi od bogova, ali smisao njihovog delanja se ne otkriva oveku. ?ovekune pristaje nerazumno nastojanje da dokui tajne delanja bogova, kao ni da se buni protivstranih nedaa koje to delanje donosi. #tina kae da je bogovima drag zdrav razum koji semudro miri sa stvarima."ragikom junaku je stran pribrani -disejev stav. U njemu ive nesamerljive i neobuzdanesnage i navode ga da se uhvati u kota sa neproraunljivim i nedokuivim silama, pa senjegov ivot strmoglavljuje u smetenost iz koje ga jedino osloba$a smrt. Za #janta, kao i zadruge 9o0oklove junake, znamo od samog poetka da iz sudbine koja ga je snala, iz nevoljeratnika koji je sav proet oseanjem asti i kao takav doivljava najveu nesreu, vie ne postoji nikakav izlaz i njegov put jedino vodi u smrt. -n se ve na sredini komada oprata odgledala a. 8z prvog govora koji #jant izgovara pri istoj svesti saznajemo da za njega izme$uslavnog ivota i slavne smrti ne postoji srednji put malih dua i te rei u s eni smrti postaju

14


17/29

stvarnost. 8zme$u te dve s ene postoji onaj govor kojim pretvarajui se uspeva da umiri"ekmesu i hor, pa ga ovi i putaju da ode svojim putem. 2eki ovaj govor tumae kao#jantovo, ako ne preobraavanje, onda suoavanje sa saznanjem da mora da razbije okovekoji ga sputavaju, ali da njihovo razbijanje mora da plati ivotom. "o tumaenje je neodrivos obzirom na strasnost kojom daje oduka svojoj mrnji prema #tridama. "e njegove rei nisu

nita drugo nego put ka postavljenom ilju koji moe ostvariti samo pretvaranjem. 8 u ovojdrami imamo jedan motiv koji e jako odjeknuti i u #ntigoni) mrnji su postavljne odre$enegrani e

Elektra

8 kod Eshila i kod 9o0okla se opisuje tugovanje Elektre i njena radost kada ugleda brata, s timto kod prvog pesnika te s ene slede jedna za drugom, dok kod su kod 9o0okla rasporeene na poetni i zavrni deo. %ostoje dve analogne s ene izme$u Elektre i


18/29

1/


19/29

E ' R : 7

U sluaju Euripida i njegove biogra0ije predanje je prilino krto i ne prua nam mnogo pouzdanih podataka. -d troji e velikih tragiara, Euripid je bio najmanje enjen za ivota.Rodio se na ostrvu +alamini oko F G F5. god. pre n. e. Hio je izuzetno obrazovan ovek za

svoje doba i u mnogim hronikama se navodi da jeon prvi imao li$nu #i#lioteku. Za razlikuod 9o0okla, koliko znamo, nije bio u dravnoj slubi. (ok je kasnije imao veliki uti aj,njegovi savremeni i i atinska publika su se odnosili prema njegovom delu krajnje uzdrano.Zato je iimao &a ivota samo po#ede a jednu po#edu je osvojio posthumno. -dazavo se pozivu kralja #rhelaja i otiao na njegov dvor na severu makedonskog arstva. %o svoj prili i je bez dosta gorine napustio svoj zaviaj u kome je bio meta podsmevanja. 2a makedonskomdvoru je iumro ").god. pre n. e. &e$utim, kada je stigao glas o njegovoj smrti, narod jeoseao da je nestao jedan od velikih #tinjana. 9o0okle je tada, uoi Velikih (ionisija, horeutei glum e izveo na s enu bez vena a. Znaaj politikih zbivanja nije bio isti kao za dvoji unjegovih prethodnika. U tome je sadrana jedna od mnogobrojnih protivrenosti njegovogdela) takvih mesta koja su uslovljena i odre$ena zbivanjima vremena ima u veem broju negokod ostalih tragiara. 8pak to ne znai da je politko uverenje odlikovalo Euripidovu tragediju.&esta takve vrste esto ostaju na povrini i ne uspevaju da se u njega organski uklope.@na$ajno &a ra&umevanje Euripidovog stvaralatva je i pokret so3ista u drugoj polovinipetog veka pre n. e. 8ao osnov ovog u$enja moemo da navedemo $uvenu :rotagorinura$eni u/ 9>era svih stvari je $ovek, onih koje jesu da jesu i onih koje nisu da nisu.6 Uovim reima vidimo da seraskida sa tradi ijom u svim podru$jima ivota. U njima jesadranrevolu ionaran stav koji sve odnose ljudskog postojanja podvrgava ra ionalnomrasuivanju i posmatranju. &e$utim, razumu se stvari predoavaju sa mnogih i estosuprotnih strana i tako je ovek sa tim pokretom istupio iz sigurnog utoita tradi ije ismeten u svet antinomija. "ako je na oveka sa tim saznanjem pao i sav teret sopstveneodluke i odgovornosti. Postoji tragika "ovekovog du a, postavljenog i ostavljenog samomsebi, u !bunjuju$e i opasno podru"je antinomija, i upravo to "ini tragiku pesnika i "oveka Euripida. %o predanju, on je bio uenik vodeih so0ista. "o su legende ispredene na osnovuuenje tih 0ilozo0a koja provejavaju kroz euripidovsku tragediju. U stvarnosti, Euripid se nije prikljuio nijednom odre$enom uenju, za njega nije bilo vano da se vezuje za jedankonkretni sistem, nego da se prikloni novom duhu vremena i nainu na koji je to vreme postavljalo pitanja. U njegovim delima vidimo neprekidno, strasno traganje pri emu mu je jasno da se tradi ija raspada.+a&nanje i mo odlu$ivanja je smetana u $oveku. &vannjega nema nikakve sile koja #i odredila njegovo delanje. Bogovi su lieni te 3unk ije, pamakar negde u nekom vidu i postojali. &e$utim vie sile se ne poriu.4akve sile postoje ione na nedoku$iv na$in uti$u na sud#ine, ali ipak je &a Euripidapravo sredite ivanja

$ovak (to je u duhu so3istike . 2jegovo delanje i boansko usmerenje nisu vie objedinjenikao kod Eshila, i zato Euripidpredstavlja najveu moguu suprotnost Eshilu. 8odEuripida sud#ina i&rasta i& samog $oveka, i& siline njegovih strasti.Umesto vo$stva starih bogova, sve se vie u prvom planu javlja sila sluaja, koja se zove "ihe. -na je ta kojaispretura ljudske sudbine i stvara arene igre koje e svoj nastavk dobiti u komediji &enandra.>eutim ma koliko je Euripidova tragedija otvorena prema novom duhu, $vrst sklopknjievne vrste ne doputa da se raije stara 3orma. Co uvek se po po&orni i kreu#ogovi, jo uvek graa poti$e od mita. !ako njegov sadraj tragedije tei da prevazi$eokvire zadate 0ormom, njegovo delo ne moe uvek da povee sve elemente u organsku elinui kroz njega provejava razbijenost. 3ipak ostaje kao karakteristika revizija mita i anrovskieksperimenti7. %ripisuje mu se da je napisaooko ?" drama, a za razliku od druge dvoji e

pesnika, od kojih je sauvano po + drama, danas od Euripida imamo ak!F drama 3!sa$uvanih tragedija i jedna satirska igra= iklop7. "ragedije)Alekstida, >edeja, 1ipolit,

1F


20/29

1eraklova de a, Andromaha, 1eku#a, 1erakle, >oliteljke, Con, 4rojanke, Elektra,3igrnija na 4auridi, 1elena, Heni$anke, 0rest, Bahke, 3igenija u Aulidi.

F Euripidova tragedija strasti/ >edeja i 1ipolitEuripidovska tragedija, koja je sliku oveka poela da gradi na sasvim nov nain i izvanstarijih religijskih odnosa, odlikovala se i novim odnosom prema Erosu. !od Eshila se javljaEros kao kosmika sila. "akvo shvatanje moemo da vidimo i u jednoj pesmi #ntigone kod9o0okla.@a ra&liku od njih, kod Euripida se Eros ne javlja kao o#jektivna sila ve kaosu#jektivna strast. -no to kod Euripida uvek nanovo privlai jei to da je u tragedijama izrazdoblja :&edeje; do patolokih ra&mera poten irana sila erotskog. 'pravo ta okolnostga u odnosu na stariju tragediju predstavlja kao nekog revolu ionara. 2e samo u ovadva, ve i u nizu izgubljenih komada, Euripid jeo#radio temu erotske strasti. @edno odkarakteristinih svojstava euripidovskog naina uobliavanja ljudskih likova je da isti (ok je9o0okle u svojoj :#ntigoni; edeja

Mit: 'ason je bio sin (zona i Polimele, a odgajio ga je ueni kentaur )ironna planini Pelion.. )iron je odgajio i Ahileja i druge uvene heroje* svojubesmrtnost je darovao Prometeju.# +ada je odrastao 'ason je siao saPeliona u 'olk da trai presto koji mu je po pravu pripadao, a koji jenjegovom o"u oduzeo polubrat Pelija, Posejdonov sin. Pelija je pristao dase odrekne prestola ukoliko 'ason oslobodi zemlju prokletstva.Proroanstvo je proreklo da 'olk ne!e napredovati sve dok latno runobude visilo u gaju Aresa +olhi$anskog. -lasnik gaja je bio (jet, kralj+olhide, koji je za uvara runa postavio zmaja. 'ason je prihvatio izazov i

sastavio druinu kojoj se pridruio ak i )eraklo. (kspedi"ija je po imenubroda koji su imali A G# nazvana %Argonauti&. Posle mnogo muka sudospeli do +olhide ali teko da bi uspeli da (ros nije pogodio svojomstrelom, (jetovu !erku, arobni"u /edeju, koja se zato zaljubila u 'asona.Poto joj se on svim bogovima Olimpa zakleo na venu vernost, /edejamu je svojim ma$ijama pomogla da prebrodi sve prepreke i otme latnoruno. 0jena ljubav je bila toliko slepa da je da bi zaustavila (jetovu poteru,svog malog brata Apsirta isekla na komade koje je razba"ala na svestrane. 1ok je kralj sakupljao komade svoga sina, Argonauti su uspeli da

pobegnu. Posle mnogih neprilika, 'ason i /edeja su stigli u 'olk, gde Pelijakoji je bio u dubokoj starosti, sada nije hteo da preda tron. Tada je /edejanagovorila Pelijine !erke da ga iseku na komade, ba"e u kotao i skuvaju, aona !e svojim arolijama uiniti da stari kralj iza$e podmla$en. One su to i

6


21/29

uinile i tako je u stvari umro Pelija.. 2oje!i se da ostanu u 'olku zbogosvete, 'ason i /edeja su otili da ive u +orint. Tu poinje radnja%/edeje&.

0d samog po$etka njegovog stvaralatva pesnika je privla$ila demonska 3igura >edeje.9auvana nam je &edeja iz *51. god pre n.e. koja nam pesnikovu umetniku snagu pokazujena vrhun u. "u Euripid ne zazire od dalekosene sadrajne inova ije. !olhidska kraljevskaerka, koju @ason odvodi iz njenog zaviaja i onda je naputa, je pre svegaena koja patnjii uvredi suprotstavlja nei&mernost svoje strasti. 0va >edeja ne deluje demonski kaoneka veti a ve je pesnik prika&uje kao naro$ito ljudsko stvorenje i od takve >edejepravi u#i u svoje de e. -n se tu sa velikom slobodom odnosi prema predanju, koje govori oubistvu de e od strane nekog !orinanina. &e$utim, na tom mestu se kae da je arobni a&edeja ubila svoju de u prilikom arobnjakih radnji kojima je htela da ih uini besmrtnim,to je predstavljalo zametak za Euripidovu inova iju. -vaj komad predstavlja vrhunaeuripidovske moi umetnikog uoblienja i po tome tonijedan od njegovih ostalih komadanije tako dosledno i jedinstveno o#likovan sa stanovita entralnog lika. -dmah u prvominu, u prologu koji govori &edejina dadilja, predoava nam se sav &edejin bol zbog@asonove izdaje) on je odluio da se oeni erkom korintskog kralja i ostavi &edeju. ?uje se&edeja koja divlje tui i ali a as zanemi, zauti. %ri svemu tome, dadilja brino posmatrade u slutei neko zlo. -na poznaje &edeju i zna da se nee zadovoljiti malom osvetom.Vaspita koji dovodi de u donosi vest da !reont, kralja korintski, namerava da &edejuzajedno sa sinovima protera iz grada, pa se ponovo oglaava motiv brige da bi &edejinooajanje moglo da bude pogubno po njenu sopstvenu krv. %esnik paljivo priprema ono to jena gra$i inovirao, a u to spada da u &edejinim izlivima bola, koji se razleu palatom ujemo ikletvu kojom se ba a na de u. (adilja zato upozorava de u da ne izlaze pred majku i govori o&edejinoj divljoj prirodi. U drugom inu &edeja na odbija razgovor sa horom korintskihhena koje joj dolaze da je utee. %ribranost sa kojom govori o svojoj nesrei i okolnost da seubrzo od svoje sudbine okree optim nevoljama, to je 3koje su7 u skladu sa pesnikovimmislima o svom vremenu, stoje u upeatljivom kontrastu sa njenim povi ima oaja koje smouli na poetku. %ribranost &edeje u tom nastupu priprema i nain na koji e se ona suoititsa !rteontom, koji joj saoptava odluku o proterivanju iz zemlje. "o hladno odmeravanjenjenog razuma e delovati snanije od plamena njenog sr a. -na e uspeti da privoli !reontada joj dopusti da ostane jo jedan dan kako bi odabrala put kojim e krenuti sa de om. 2a tus enu se nadovezuje prvi od tri velika monoloka govora. -na vodi dijalog sama sa sobom,razmilja o nainu osvete i u mislima traga za mestom gde bi mogla da na$e utoite kada se bude osvetila. 9voj razgovor sama sa sobom zavrava opaskom o obdarenosti ene za zlodelo.Zatim sledi razgovor izme$u &edeje i @asona, koji svoje verolomstvo pokuava so0izmima da

prikae kao delo mudrosti i brinosti. &e$utim, on nije u stanju da uini utisak na &edejukoja odbija svaku njegovu ponu$enu pomo. "rei in poinje s enom u kojoj atikog kraljaEgeja put iz (el0a vodi kroz !orint, gde se susree sa &edejom. !ako je veliki deo&edejinog prvog monolokog govora bio posveen razmatranjima gde bi posle izvreneosvete mogla da na$e utoite, s ena sa Egejom sada daje odgovor na to. %oto joj je Egej prijatelj i a ona mu obeala da e mu ispuniti elju da dobije de u koju ne moe da ima, on jojobeava da e joj u #tini pruiti bezbedno utoite. -dmah posle toga, &edeja obelodanjujesvoj plan koji je sada sasvim sazreo) de a treba !reuzi da odnesu otrovne darove od kojih eona i svako ko je takne umreti, ali e pre toga moliti da ih pusti da ostanu u zemlji, ali ondaujemo i stranu nameru koja je bila nagovetena u prvoj s eni = &edeja e ubiti de u kako bi@ason iskusio samotnitvo koje e biti jezivije od onog koje je on njoj namenio.


22/29

potiskuje svako drugo oseanje. Zatim sledi pesma hora. -na suprotstavlja &edejinu eljuda posle sveg to e uraditi na$e utoite i govori o strahoti tog ina, ali tako$e tu imamo ihvalospev gradu #tini, koji svojom lepotom nadvisuje sve pesme ispevane u ast ovog grada."u oseamo pesnikovu duboku privrenost zaviaju. U etvrtom inu vidimo kako je @ason brzo upao u klopku koju mu je &edeja pripremila. Zadovoljan je to je &edeja promenila

miljenje i pristaje da se zaloi da de a ostanu. %ri tom on uopte ne misli da su de a jo ono jedino to &edeja ima, a da ih se ipak spremno odrie. %esma hora nam saoptava kako dvadeaka odlaze prin ezi i kako ona prima &edejine poklone. Za &edeju na njenom putu sadavie nema povratka, ali kao da e je u poslednjem trenutku izdati snaga kojom je odluila dakao osvetu ubije de u. &o njenog prirodnog oseanja lei nasuprot neprirodnosti njenog plana i zazaiva u njoj poslednju teku borbu pre nego to izvede svoje delo. Vaspita koji jojsaoptava odluku da de a mogu da ostanu je ve zatie u dubokoj pometenosti da bi kada onode, mi postali svedo i njene duevne borbe. 0pis unutranjih ivanja u ovom monologu je po svom inten&itetu #esprimeran u eloj ati$koj tragediji. 0n nam otkriva ljudskuprirodu sa jedne nove strane. -vde nam se ne prikazuje kao npr. u #jantu nasalomivohtenje u svojoj samom prirodom oveka uslovljenoj odre$enosti,ve vidimo $ovekai&ru$enog volji sila koje i&viru i& njegove due i #ore se &a tu duu. -edeji se boredivlje sile srca, a&ekat koji je ja"i od svakog ra!bora s jedne strane i misli mirnog promi ljanja s druge strane ."oliko je estok sukob sila da &edeja etiri puta menja svojuodluku. &ajka vidi smeak i pogled svoje de e i misli da ne moe da uini ono to je naumilada uradi. &e$utim, u njenom sr u e prevagnuti demon i misao da njena de a moraju da budurtvovana, jer ako ih ona potedi, posle !reuzine smrti do koje sada mora da do$e, njih e jo bezdunije proganjati osveta njenih neprijatelja. U tom trenutku, ispunjena bolom rastanka, poslednji put dodiruje svoju de u, a onda joj se sve to je potresalo njeno bie sabira u rei.4e re$i, &a Euripidovsku tragediju tog vremena imaju programsko &na$enje/ 6 Al strast je po#ednik nad mojim raorom, astrast je ljudima i&vor jada najveih.6 -vde senajbolje vidi da se u euripidovskoj drami polovi tragike suprotnosti vie ne zovu, kao kodEshila, bog i ovek, nego da se oni nalaze u samom oveku i u njegovim grudima. Velikimonolog predstavlja vrhuna drame i u njemu je borba u &edeji privedena kraju. -dluka jedoneta. 9ve nadalje se odigrava sudbinskom neumitnou. U petom inu dolazi glasnik iobavetava o !reuzinoj munoj i stranoj smrti iji su uzrok &edejini otrovni pokloni.Zagrlivi svoju erku, umro je i !reont. 9ada je sigurno da mora da se dogodi i onaj zavrnideo. &edeja se jo jednom obraa enama i opravdava svoj postupak nunou, jo jednomvodi razgovor sama sa sobom, obraajui se svojoj ru i kojoj kao da preti da ponestane snageza zavrni in. Zatim, kroz stravom ispunjene rei hora odjekuju kri i de e. @ason je pourioda spase de u od besa moguih neprijatelja ni ne slutei od koga e u stvari ona nastradati.&e$utim, kasno je stigao. 9krhan bolom, on samo uspeva da vidi &edeju kako sa mrtvim

telima de e odlazi na kolima sa krilatim zmajevima, koja joj je poslao


23/29

mnoge perverzne sklonosti od svoje majke Pasi4aje, kretske kralji"e.5edrina majka je zavolela bika i rodila /inotaura, kojeg je ubio Tezej uz

pomo! !erke +ralja /ina, Arijadne.#


24/29

izdatom, izneverenom u svojoj nadi, odbaenom i prezrenom od strane oveka koga voli.9ada joj zaista preostaje samo smrt. >anije je htela tim putem da krene sama, ali sada elisvojom smru i da skrha samouverenost oveka koji joj je doneo propast. Euripid jenajironiniji pisa drame)ironija=da bi spasla svoj ugled Aedra se ubija, a u isto vreme ubija


25/29

sklopa i kako Beski dodaje pokazuje i isto uoblienje tragike suprotnosti,#esprimerno &aEuripidovsko po&no delo.8 in Covor u prologu izgovara (ionis, koji u ljudskom obliju, predvodi povorku svojihlidijskih &enada, vodei ih za "ebu da tamo, u zaviaju njegove majke 9emele, utemeljenjegov kult. -n govori da je doao da brani svoju majku, iji grob se nalazi pred dvorom, jer

joj ljudi nisu verovali da je bila Zevsova :ljuba;, ve su smatrali da je bila sa nekimsmrtnikom, a onda slagala za Zevsa i da ju je zato taj bog ubio. 9emelin ota !admo je onda:dao vlast i krunu ; %enteju, sinu njegove druge erke=#gave. %entej je zabranio da se(ionisu prinosi rtva. Zato je besan (ionis sav kadmejski enski rod opinio i poslao ih da :ugori sada ive mahnite; pa se zaputio da dokae svim "eban ima da on jeste bog. atim orlidijski ena peva u ast boga svoju pesmu, koja zajedno sa oba izvetaja glasnika u drami spada u najvelianstvenije spomenike dionosijskog kulta koje posedujemo.88 in 2a s enu stupa "iresija, stari vidovnjak, koji u stvari spada u mit o Edipu. -n sa!admom, dedom kralja %enteja, u bakhijskoj nonji polazi ka svetilitu. -boji a se klanjajunovom kultu zbog koga su se ene uputile u goru. "ada se pojavljije i %entej, koji se vraa iztu$ine. -n nastupa strogo, ak i besno poto je kod kue zatekao tu ponesenost novim kultom.-n govori da e zatvoriti sve, pa ak i svoju majku i da nee dozvoliti da se uspostavi kult(ionisa. "iresija i !admo ga savetuju da to ne radi da ne bi stradao zato to se suprotstavlja bogu, da ga makar i lano prihvati i oda mu poast. 2aravno, %entej na to ne pristaje inare$uje da se uhvati (ionis=Hahko. 9 ena sa dvoji om stara a nam predoava mo bogova.&e$utim, ta ista s ena, za %enteja predstavlja jasno upozorenje, prvo koje mu se upuuje. !aoi naredna upozorenja i ovo prvo ostaje bez e0ekta.888 in %red %enteja izvode (ionisa u ljudskom obliju. (ionis se predstavlja kao proroknovog kulta i govori %enteju kako e ga stii kob jer ne potuje jednog boga=u ovom sluaju(ionisa. 2a to %entej nare$uje da ga zatvore a prerueni (ionis ga upozorava da e se onosloboditi jer je bog sa njim ali ga bezboni i 3mislei na %enteja7 ne mogu videti. Zatim sledi jedna duga pesma hora posle kojee uslediti8V in udo spasenja. !ada se (ionis izbavljao zatresla se zemlja, stubovi palate su sezaklatili, iz 9emelinog groba je poeo da izbija plamen. -vaj opis je znaajan jer pod svimtim znamenjem karakteristinim za jednog boga, zatvorenik=(ionis se osloba$a. Upravo serasplamsava nova rasprava sa %entejom, kada stie glasnik iz gore. -n donosi prvi od dvaizvetaja drame, koji me$u svim epskim umetnikim tvorevinama euripidovskih izvetajaglasnika, zauzima prvo mesto. 8z nega saznajemo da je pastir u ranu zoru poterao svoje stadona ispau i tada, u gori ugledao tri grupe &enada koje su predvodile tri !admove erke)#gava, majka %entejeva, #utonija i 8na. Clasnik opisuje kako ih je video utonule u san ali suse probudile na blejanje stoke i zapoele svoje udesno poslovanje) udar em tirsa o stenu oneotvaraju izvore mleka, vina i meda. &enade, koje su mlade majke, ostavile su kui de u i na

svoja prsa uzimaju lanad i mlade vuie. U trenutku kada prizivaju boga i zapleu u njegovuast, njihovom veselju se pridruuje i zverinje, bregovi. 2a predlog nekog glasnoka iz grada, pastiri su krenuli da uhvate razuzdane ene, ali na to su one svom silinom upale u stado i poele da eree najjae ivotinje 3npr. bikove7. Zatim su uspele da nateraju pastire u bekstvoi gonei mukar e ispred sebe, upadale su u sela koja e opljakati. %esnik koji je taj izvetajstavio u usta glasnika je razumeo jednu od najdubljih tajni dionisijske religije) onaj polariteteu kome su objedinjeni najistija nevinost i prirodna vedrina sa elementarnim divljanjem, asluei istom bogu. Za %enteja, izvetaj glasnika treba da znai istovremeno i opravdanje&enada od prekora da su nemoralne, ali i upozorenje. -be stvari izgovara glasnik, ali onenee naii na odgovarajui prijem. 2a kraju glasnik kae); "og boga, gosprodaru, bio tkogodon,J daj u grad primi) on je velik inae...; U ovom delu drame, %entej je ve sazreo za svoju

propast. Zato on lako podlee zavodnikoj umenosti (ionisa koji uspeva da ga ubedi da seuputi u goru i oslukuje &enade. Uslov da ga one ne bi prepoznale kao mukar a i ubile, je da


26/29

navue ensku odeu i tako maskiran im se priblii. 2a kraju nam (ionis otkriva svojunameru) najpre e mu smutiti um, ba ie na njega ludilo kako bi ga naterao da obue enskehaljine, zatim e ga takvog provesti kroz grad kako bi "eban ima prikazao njihovog kraljakao ruglo i tako ga ponizio. 2a kraju, kada do$e bahantkinjama, %entej e biti ubijen od rukesvoje majke #gave. ?in se zvrava horskom pesmom bahantkinja.

V in (ionis poziva %enteja da krenu na !iteron. 2avukavi na sebe ensku odeu, poremeenih ula i sa patoloko poten iranim oseajem snage, %entej kree sa (ionisom ugoru. U razgovoru mu (ionis govori da e ga kui, na rukama vratiti majka, nagovetavajuimu budunost.V8 in 9ada nas glasnik ponovo obavetava o ishodu ovog pohoda. %onovo moemo davidimo delovanje &enada u onoj istoj dvojnosti, koja je uslovljena polarnou kulta. %omounekoliko poteza, pesnik nam slika, prikazuje brdima okruenu visoravan sa potokom kojiubori, koji izazaiva oseaj idiline i mirne prirode. 8 delanje &enada je mirno kao i delanje prirode) one sre$uju svoju odeu dok druge pevaju pesmu u slavu boga (ionisa. (ionis i%entej su bili skriveni na mestu gde ih bahantkinje nisu videle, ali je onda %entej poeleo dase popne vie kako bi to bolje osmotrio &enade. (ionis je imao mo kao pravi bog, ispustivi granu jedne jele, stavio je %enteja na nju da sedne, a zatim ga podigao visoko iznad&enada. Zatim se udaljio i tada je sa nebeskih visina odjeknuo njegov glas pozivajui&enade da se obrue na %enteja. -ne e to i uiniti svim svojim natprirodnim snagama i u pokuajima da do$u do njega, na kraju e oborirti elo stablo. "ako bespomonog, u svomdivljanju, bahantkinje e ga raereiti. -no to je najstranije i to je smiljena osveta(ionisa je to to je %enteja prva napala njegova majka #gava, koju je on poznao i molio da ga potedi, pokazujui joj svoj pramen kose ne bi li ga prepoznala. &e$utim, ona je u transu i nezna ta radi. -na ga erei mislei da je on ivotinja i da ovim inom lovi sjajan ulov. 9ledeas ena prikazuje #gavu koja u stravinom trijum0u upada na pozorni u. -na nosi glavu svogasina nabijenu na tirs i hvali svoju lovaku sreu koja joj je omoguila da ulovi lava. %ostepeno je njen ota !admo, usmeravajui joj pogled ka nebeskom visinama, vraa u svesno stanje itada ona spoznaje ta nosi na tirsu. "o je glava njenog sina koga je do malo as dozivala daiza$e iz dvora i vidi njen sjajni ulov. 8spostavlja se da je ipak (ionis na kraju okonao igru.Zavrni deo nije sauvan ali je izvesno da je !admu i njegovim erkama odredio tekusudbinu u tu$ini. "aklo ostaje da lebdi poruka da se bogovi moraju potovati inae sledi tekakazna.-vaj komad, koji stoji na kraju euripidovskog stvaralatva, za istraivae predstavlja teak problem. Znamo da se Euripid uvek borio protiv bogova tradi ionalne vere, a oslanjajui sena duh so0istike. U poslednjem razdoblju njegovog stvaralatva pitanja ove vrste su ustupilamesto prikazivanju oveka, pa su skoro sasvim stupila u drugi plan. U jednoj od njegovih poslednjih tragedija (ionis sasvim stupa u duhovno sredite igre koja je nakada proizila iz

njegovog kulta. ?esto postavljano pitanje je kako se Euripid odnosio prama svojoj gra$i=mituo %entaju !ao odgovor na ovo pitanje su se iskristalisala dva oprena miljenja) ili je pesnikostao veran svom duhovnom poreklu, i tako osudio i optuio besmisao predanja, tako da bikao moto drame mogle da se uzmu rei :Cluposti, ti e pobediti;, ili se u Hahantkinjamavidi svedoanstvo jednog preokreta koji je Euripida odveo veri u bogove njegovog naroda.&e$utim, uproavanje jednog od oba shvatanje nikako ne moe da zahvati bit Euripida. %resvega, ne govori se o jednom od olimpijskih bogova iji bi trijum0 ova tragedija posvedoila.-vog boga i njegove tajne svetkovine je Euripid upoznao na makedonskom dvoruneposrednije i u izvornijem obliku nego to je to bilo mogue u ivilizovnaoj


27/29


28/29

likovima tragike pozorni e koji nam predoavaju bitme rte atike klasike. U njenomopratanju, kada se njena rtva vidi u svom punom znaenju, lei i njena veliina koja seuzdie izvan svih dosadanjih uoblienja lika #lekstide koji su bilo u drami ili operi, stupilina pozorni u. U etvrtom inu, usred tuge kojom je obuzeta kua se pojavljuje


29/29

kralj uplaeno reaguje i odbija ponudu, pesnik nam pokazuje da #dmet zaista misli da ostaneveran svojoj eni. !ako ga

Documents

122928666 Istorija Svetskog Pozorista i Drame