Udruženje za sistemsku porodicnu terapiju

i sistemska rešenja Srbije i Crne Gore

ili

Sistemski poredak

DUH, DUSA, PRAZAN CENTAR, PRAZNINA

SEMINARSKI RAD

Mentor: Student: Vlado Ilic Ljilja Sreckovic

Januar, 2011. Sadrzaj:

RELIGIJE Istorija religije Razmatranje pojmova duh, dusa, praznina kroz religijsku prizmu Telo -Nasa cula i njihov uticaj na sagledavanje sveta, Dusa Duh Praznina NAUKA Matematika, fizika POREDAK Filozofi i nauka u duhu fenomenologije Duh Dusa Praznina ZAKLJUCAK Meditacija DUH, DUSA, PRAZAN CENTAR, PRAZNINA

„Zahvaljujući nedostatku odgovarajućeg duhovnog obrazovanja i nedostatku potpunog i svestranog razumevanja svih svetskih religija, religiozni fanatizam je pustio koren u mnogim regionima. Duhovnost bez dogme i sa sveobuhvatnim razumevanjem potreba je 21. veka. Sada je trenutak da obratimo pažnju na to. Ljudska evolucija ima dva koraka: prvi je od biti "neko" do biti "niko", a drugi je od biti "niko" do biti "svako". Ovo znanje može podstaći nesebičnost i brigu o drugima širom sveta. „ Šri Šri Ravi Šankar

Istorija religije Izraz religija vodi poreklo od latinskog religare povezati,svezati. Svaka religija pretpostavlja povezanost jedne zajednice ljudi i nekog natprirodnog ili mocnog bica. Mozemo slobodno reci da od kad postoje ljudi, postoji i religija. To je sistem verovanja koji u zajednici i pod uticajem zajednice dobija opstiji oblik. Sve je cesca pojava tzv ateista, tj onih koji se ne uklapaju u pravila zvanicnih religija, nego prednost daju nauci. Naukom pokusavaju da se objasne vecna pitanja o nama samima, na drugaciji nacin. Ipak, ako bez predrasude pogledamo u taj, „novi“ pristup, uvidecemo da nauka na kljucna pitanja daje opet uglavnom hipoteticke odgovore. Sistemi verovanja, ovi ili oni, opet daju neku slicnu shemu, koja na kraju uvek izvire iz njih. Ljudska zapitanost je vecita, i ljudi imaju potrebu i vole da odgonetaju. I takodje to rade na razne nacine. Da bi mogli jasnije da sagledamo nase danasnje nacine, korisno je da pogledamo u ono sto nam je prethodilo, u istoriju ljudskih uverenja ili verovanja. U istoriji civilizacije, prvo su nastale panteisticke, visebozacke religije. Na osnovu tragova iz tog vremena, danas pokusavamo da donosimo zakljucke o verovanjima u to vreme. Keltska, staroslovenska, samanizam, druidizam, vudu, starogrcka, egipatska,majanska i actecka,... su neke od njih, a danas se mnoge od njih ponovo nalaze u zizi interesovanja i dozivljavaju svoje obnavljanje. Tadasnji ljudi bili su u kontaktu sa sopstvenim bicem na drugacijem nivou nego mi danas. Kao odraz toga ove religije su drugacije prikazivale svet oko sebe, i pojave su dozivljavale svetim i bozanskim. Otuda i mnostvo bogova. Sama rec „paganski“ nastaje iz teznje da se omalovazi takav nacin verovanja od nadolazece jednobozacke religije – hriscanstva (lat.paganus = pogrdno: seljacki). Religije koje su kasnije nastale i prosirile se potisnule su i preoblikovale te prvobitne. Tako su paganske religije postale udaljene od danasnjeg coveka u smislu prepoznavanja verovanja i obicaja koji su tada postojali. Ipak, protkane kroz mnoge danasnje obicaje, one su i danas prisutne. Sve religije, poput civilizacije, vremenom su modifikovane, pritom obuhvatajuci ono staro, sa novim pogledima na ono sto smatraju najvaznijim. Prva religija koja je i danas ziva i snazna, koja i pored mnostva bozanskih pojava ima i vrhovno bozanstvo, jeste hinduizam, koji se pojavljuje izmedju 5-3 hiljada godina pre nove ere. Ona je zapravo u tom periodu evoluirala, od mnogobozacke religije polako se iznjedrilo jedno vrhovno bozanstvo, Brahman. Hinduizam mnogi i ne smatraju religijom, koliko sveukupnim nacinom zivota koji pripada tom podneblju. Ona je nastala u Indiji, i nije i jedina koja je na tom tlu nastala. Kasnije se na istom tlu kao sasvim zasebne religije formiraju budizam (6 vek pre n.e.) , dzainizam (6 vek pre n.e.) i Taoizam, koji je u 6 veku pre nove ere nastao u Kini, ali je tek u 2v. nove ere postao religija. Buda, Mahavira (zacetnik dzainizma) i Lao Ce (zacetnik taoizma)su bili savremenici,i, iako se nikada nisu sreli, zagovarali su slicne postavke u svojim religijama. Poslednja religija nastala na tlu Indije, u 16.- 17. veku je sikizam, nastao na kombinaciji hinduistickih i islamskih misticnih pravaca.

Donekle slicne, one su i veoma razlicite. Bitni pojmovi su veoma slicni, ali su nacini prikazivanja razliciti. Kao da je svaka od religija, zeleci da prevazidje dogmatizovanje i zloupotrebu, uvodila nova pravila koja su na neki nacin prevazilazila rigidnost. U periodu izmedju 15-7.veka p.n.e. staropersijski Mazdaizam, nastaje na tlu stare arijevske religije. Zacetnik te religije, Zaratustra, zapisuje drevni tekst Gata, koji je deo svetih zapisa Avesta, a jezik kojim je pisan je veoma slican jeziku Veda. On propoveda postojanje jednog boga, Ahura Mazde. Kasnije, posle smrti Zaratustre, ta religija poprima ponovo oblike arijevske mnogobozacke religije, tako da i danas ona ima veoma modifikovan oblik, narocito posto najstariji spis Aveste – Jasna, nije ocuvana.

Pod jakim uticajem sumerske visebozacke kulture, nastale jos u 5 milenijumu pre n.e, ciji je vrhovni bog Marduk, princip reda, svetlosti i dobra, judaizam je nastao na tada udaljenom delu sveta u 13 veku pre nove ere, kao prva prava monoteisticka religija. Egzodus (1453. pre nove ere) Mojsija i Izraelaca iz Egipta, označava se kao prelazak s politeizma na monoteizam. Prema Bibliji, Bog je dao Mojsiju Deset zapovesti na planini Sinaj i podučio ga poštovanju samo jednog Boga. U pocetku, po njihovom verovanju, ime boga je toliko sveto da se ne sme izgovarati, dok je kasnije njegovo ime JxHx izgovarano kao Jehova, ili Jahve. Iz judaizma je, reformom postojeceg farisejskog – svestenickog sistema, poteklo hriscanstvo. Njen osnivac je Isus, koji je cesto poistovecivan sa samim bogom, a nazivan sinom bozjim. U svetom pismu, Bibliji, postoji jak uticaj sumerskih mitova o nastanku sveta. U sedmom veku nove ere prorok Muhamed svojim objavama Kurana zasniva novi religijski pravac, Islam. Prethodna religija tog tla je bila bazirana na kultu prirode (obozavanje drveta i narocito svetog kamena). Razvoj civilizacije logicno vodi i ka monoteizmu, kada najstarije plemensko bozanstvo, Hubal, koje je i predmet hodocasca, preuzima ulogu jedinog boga, Allaha. Kuran je zamisljen kao treci nastavak biblije, starog (Jevrejskog) i novog (Hriscanskog) zaveta. U Islamu je Isus, Isa, jedan od svetih likova, ali samo kao jedan od proroka, a ime bozje, Alah, je toliko sveto da sme da se zapise samo kao jedno od njegovih 99 atributa (najsvetliji,najblagorodniji...) Osnivac Taoizma, Lao Ce, ziveo je u 6 veku pre nove ere. Postoje i pretpostavke da je samo ucenje jos mnogo starije, a da je on bio taj koji je prvi zabelezio njegovu sustinu u poznatoj knjizi promena Ji djing. Kako god da je, mudre misli koje su nam prenesene i danas su mnogo vise filozofija nego religija. Zato je taoizam ovde naveden na kraju ovog spiska. Osnovni pojam je Tao.

Prikaz nastanka religija na vremenskoj osi:

Islam ( Muhamed) Hriscanstvo (Isus) Judaizam (Mojsije) Sumeri

5000 3000 2000 1500 570 0 32 570 1600 2000 Hinduizam(vede) Mazdaizam(Zaratustra) Budizam (Sidarta Gautama) Dzainizam ( Mahavira) Taoizam (Lao Ce) Sikizam http://www.mapsofwar.com/ind/history-of-religion.html istorija religija u 90 sekundi

Vremenom su se razvili razni pravci ovih osnovnih religija, tako da npr Budizam ima mnogo oblika: grane su tri: Hinajana( skola koja propoveda tu granu zove se Teravada), zatim Mahajana (njoj pripadaju 2 skole: Zen i Cista zemlja), i Vadjrajana (cije su skole Tibetanski budizam i Shingon). I sve ostale religije imaju svoje mnogobrojne podgrupe, koje su reformatorske u smislu da zele da naglase nesto sto smatraju veoma vaznim delom u verovanjima, a koji je nepravedno zanemaren, ili ga ostali pogresno tumace. Tako Hinduizam ima bar 50-tak razlicitih skola koji tumace razlicite delove, a prema tome i pridaju delovima veda razlicit znacaj. Hriscanstvo ima tri osnovne grane: pravoslavno, katolicko i protestante, koji se dele na jos mnoge grane, a tu je i gnosticizam (prognan jos na samom pocetku, proistekao iz hriscanstva, ali je zainteresovan i za sve ostale religije). Grane Islama su suniti, shiti i sufisti (mistickog tumacenja). Sve ove religije imaju razlicit pristup vidjenju boga, vidjenju duse, coveka, nastanku sveta i nas samih... Vreme nastajanja religija i njihov medjusobni uticaj imaju znacaj u smislu oznacavanja najvisih pojmova i covekovog odnosa prema njima. Koliko se Hinduizam trudio da istakne svetost svih pojava, da ustanovi njihove medjusobne odnose i odnos ljudi prema njima, toliko Budizam pokusava da celu pricu ocisti time sto naglasak stavlja na postupke ljudi. Posledica dogmatizovanja Hinduizma bila je nastanak kasti i narocito jacanje moci svestenicke kaste. Zato budizam insistira na postupcima covekovog dostizanja nirvane, krajnjeg cilja, putem 8 nacina ispravnog ponasanja i na zivljenju ovde i sada. Budizam negira postojanje boga, a opet vrhovni pojam, Apsolut, objasnjava atributima: nerodjeno, nenastalo, nestvoreno, nesacinjeno. Judaizam postavlja vrhovnog bestelesnog duhovnog boga, Jxhx, zagovara postovanje zakona bozjih koji su zapisani u svetim knjigama, objavljenima po Mojsiju. Nedostupnost coveka duhovnom bogu pokusava da izmeni Hriscanstvo, sa Isusom, bogocovekom, bozjim sinom, bogom otelotvorenim u Hristosu. Islam je opet, sa svoje strane, zeleo da ispravi obozavanje jednog coveka tako sto je Isusu ponovo dao ulogu coveka, doduse, proroka, i zabranio prikazivanje ljudskog lika i bozjeg imena na svetim mestima. Svaka od ovih religija je zazivela bas u to vreme i bas na taj nacin zato sto se mnostvo ljudi prepoznavalo u onome sto je ta religija zagovarala. Na to su uticali razni faktori, od uredjenja, nacina zivota preko nacina upravljanja zemljom i sticanja dobara, pa do stepena svesti. Kada jednim narodom vlada neka kruta struktura, svestenicka kao i bilo koja druga, prirodno nastaje potreba ljudi da se oslobode od jedne takve uzurpacije. Takodje, osecajuci i potrebu da ocuva ono sto je zajednicko za sve – jednu univerzalnu povezanost svega. Iz perioda u period, iz naroda u narod, ti su se pokusaji razlicito definisali, ali u sustini predstavljaju jedan isti poriv, jednu sustinsku potrebu da objasnimo odakle dolazimo, ko smo mi i zasto smo tu. Sve ove religije nisu nista drugo nego vekovna teznja coveka da sebi objasni ova pitanja. U zavisnosti od nacina zivota i od stepena svesti naroda, ta su objasnjenja pruzana sa jednog ili nekog drugog stanovista. To sto su pristupi razliciti, ne znaci da je sustina promasena. Kao sto svi mi imamo individualan i razlicit pristup svemu, tako se ta razlika ocitava i u ovom pokusaju sagledavanja Univerzuma, sveta oko nas i nas samih. U tom smislu, sprovedeno je zanimljivo istrazivanje koje je trajalo cak 20 godina. Autor knjige Power vs Force, David R Hopkins je izneo rezultate merenja nivoa istinitosti vodecih svetskih religija i ovo sto sledi su njegovi rezultati: Hriscanstvo: nivo istinitosti Isusa Hrista je izmeren sa 1000, ali u drugom veku on opada na 930, da bi u sestom vek pao na 540. U 11 veku iznosi 498. Veliki pad je usledio sirenjem pogresnih interpretacija od Vaseljenskog sabora, takozvanim kanonizovanjem, sto znaci izbacivanje nekih delova svetog pisma. Takodje je zanimljivo da (Lamsa) prevod Novog zaveta sa Aramejskog nosi 750, a verzija iz grckog 500. Takodje, katolicanstvo,anglikanstvo, sajentizam i jos neke male grupe kao kvekeri, nose 500, dok Meister Ekhart i Tecaj cuda (kanalisanje Isusa iz 1975g.) nose 600. Razni fundamentalisti obojeni politickim programima cak samo 125. Budizam: nivo istinitosti Bude iznosi takodje 1000. U 6. Veku nove ere pada na 900. Hinajana budizam i dalje iznosi 850, Mahajana budizam („Veliko vozilo“) 950, dok je struja zen Budizma na 600. Hinduizam: Ucenje Krisne je bilo na 1000, u medjuvremenu je opalo, ali i danas je na 850. Judaizam: ucenje Abrahama je na 985, praksa Mojsija je na 770, sto je nivo Talmuda, a moderni judaizam je 499, dok je stari zavet na 475. Islam: nivo svesti Muhameda je 540, dok je nivo Kurana na 570. Osnova Kurana je mir i ljubav, medjutim, posto je skoro od pocetka protkana politikom sirenja teritorije, njen je nivo sada opao cak na 130.(slican pad se desio sa Hriscanstvom u vreme krstaskih ratova). Razmatranje pojmova duh, dusa, praznina kroz religijsku prizmu

„Osnovni principi Velike Univerzalne Mudrosti su uvek identični. Kako Buddha tako i Hermes Trismegistus(Tot Atlandjanin), Quetzalcoatl (Kecalkuatl) ili Isus iz Nazareta, veliki Kabir itd. donose neku poruku. Svaka od ovih poruka sadrži iste kosmičke principe: celokupne, impersonalne i univerzalne vrste.” Samael aun Waor Raznovrsnost religija trebalo bi da podrazumeva i raznovrsnost u objasnjavanju tih pomova. Uprkos tome, ovde cemo naici na jednu srodnost u pogledima na sustinu. Da bih uopste pocela da govorim o ovoj temi, pocecu od onoga sto svi prepoznajemo u svom postojanju.

TELO Telo je ono na sta vecina ljudi misli kada kaze Ja. Ono je uvek tu, i odlika je naseg postojanja. Svi ljudi poseduju telo, to nas karakterise. Telo je najgrublja forma naseg bica, ono sto je materijalno. Telo ima opazajne senzore, preko kojih prepoznajemo svet oko sebe. To su cula. TELESNA CULA Nasi senzori nam daju informacije poput najpreciznijih aparata, u oblastima za koje su podeseni. Posedujemo: culo sluha, pa culo dodira, u koje bismo mogli da ukljucimo i osecaj za toplo i hladno. Zatim, culo za ravnotezu, smesteno u nasem uhu. Medjutim, nije mnogo poznato da sva ta navedena cula koriste iste, taktilne culne celije da bi nam prenele informaciju. Za culo sluha je jasno da nam desifruje zvuk, a to znaci karakteristicnu gustinu i duzinu talasa. Kod čoveka osećaj zvuka izazivaju talasi frekvencije od 16 do 20000Hz. Ali, osecaj dodira nam preko dozivljaja cvrsto-meko, zatim toplo-hladno, takodje prenosi istu informaciju, o karakteristicnoj gustini i duzini talasa, ili o njihovoj frekvenciji. Gusci talasi su „tvrdji“, a cesci talasi „topliji“. Ovo ce izgledati sasvim suludo, ako zaboravimo da je sve oko nas, i mi sami, u stvari, stalno, neprestano i beskrajno razlicito treperenje, od koga mi opazamo samo uzak, uzak tunel. Zapravo, osecaj dodira je preko svih tih cula podesen da vibracije desifruje na razlicitim nivoima, prepoznajuci tako polozaj sopstvenog tela u odnosu na tlo, zatim, nijanse zvuka udaljenih objekata razlicite strukture, i onih objekata koji su u kontaktu sa nasim telom, ukljucujuci i sopstveno telo. Isto je sa osecajem za miris i ukus, koji su iste prirode, ali nam daju razlicite dimenzionalne ravni slike koja u nama stvara visedimenzionalan prikaz. Istrazivanja pokazuju da preimucstvo, ipak, dajemo culu vida, tako da preko 80% informacija primamo preko cula vida. Culo vida je tako projektovano da energiju objekata na specifican fiziolosko hemijski nacin sprovodi energetsku informaciju koju primamo preko stapica i cunjica, celija cula vida. A spektar svetlosti koju vidimo nazivamo boje. Svetlost je u stvari elektromagnetno zracenje, to znaci da vibracije belezimo na koordinatnom sistemu elektro nivoa i magnetnog nivoa sinhronizovano. To elektromagnetno zracenje se prostire u talasima velicine od 0 do beskonacno. Ipak, nas vid opaza samo onaj raspon talasa od 400 – 7oo nm! Njihova frekvencija (ucestalost) je od 430 000 do 750 000 GHz. (430 000 000 000 000 – 750 000 000 000 000 Hz! Hz znaci 1 ciklus po sekundi) Prilog: elektromagnetni spektar; Spectre svg 430 000 000 000 000 – 750 000 000 000 000 Hz! (Kolika je duzina talasa dobicemo tako sto racunamo:talasna dužina u (m) = 300.000 (brzina prenosa u km/s) / frekvencija (u Hz).To znaci da sto je veca frekvencija, to je talas kraci)

One salju informacije koje se prepoznaju na osnovu postojecih slika unutar nas samih. Pogledajte ovaj test vase paznje (Zadatak je da prebrojite koliko puta beli igraci dodaju loptu!) : http://www.youtube.com/watch?v=vJG698U2Mvo Primajuci tako informacije o svetu oko nas, dobijamo sliku iz vise ravni koje obuhvataju nasa fizicka cula. Iako su nasa cula veoma usko ogranicena, prihvatajuci to, dobijamo mogucnost da informacije objedinimo tamo gde nasa cula ne dopiru. Cula svojim fragmentalnim prepoznavanjem talasa obrazuju specifican koordinatni sistem. Telesna cula nam otvaraju dimenziju koju prepoznajemo kao materijalnu, dok nas senzibilitet za sklad (protocnost) predstavlja drugu koordinatu „slike“. To je culo graduirano od prijatnog do neprijatnog. Kada sve iz tog sistema osetimo, uz pomoc imaginacije dobijemo sliku koja ima vise dimenzija nego nas koordinatni sistem,i dobijemo mnogo kompletniji sistem. Na tu sliku utice i nas stav, nase misljenje o necemu. Ovde prelazimo na sledeci nivo postojanja, dusu. DUSA

Neke tradicije ne razlikuju pojam dusa i duh, nego ih cesto koriste kao sinonime.

Koren nase reci dusa potice iz staroslovenskog dah, koji oznacava i vazduh (vas-duh kao sav duh) i disanje. Na grckom, to je psiha, na hebrejskom nephesh (ista rec oznacava i zivot), u latinskom jeziku anima i animus (ono sto animira, ozivljava).

Prema Gnozi Dusa je Ansambl Sila, Moci, Vrlina, itd. koje pripadaju Bicu. To je posrednik između duha i tela. Dusa ima ultrasezibilno telo i materijalno, sa kojim putuje kroz prostor. Telo Duse je Astralno telo. Blizanacka Dusa – Budhi (Budi) nas ispunjava i vrlo tacno dopunjuje ono što nam nedostaje, ne samo fizioloski, već i psihosomatski i dusevno; Dve Duse bliznjakinje, Ljudska (Manas) i Bozanska (Duhovna, Spiritualna) bile su odvojene u Svanucu Kreacije. Gnosticar Samael aun Waor kaze: „Duša se sastoji od vrednosti koje ostvaruje savest, u svakoj inkorporaciji. Duh je božanska iskra izdvojena iz nedara Apsolutnosti u aurori (svanuće) života.“

Na sanskrtu rec mahan - atma (Veliko Ja) oznacava ono sto bi najpribliznije nazvali dusom, ono sto je spoznati duh. Rec atma se cesto prevodi kao jastvo.

Odlomak iz Mahabharate, Gite (PESME): 11.Zalis one sto zaliti Nije, a o mudrosti mi Zboris!Mudri, znaj, ne zale Ni umrle, niti zive. 18.prolazna su tela ova Al je Dusa njina vecna Nerazorna, neizmerna, I zato se bori, Kralju. 19.ko misli da ona ubi, Ili da je ubijena, Podjednako taj se vara: Nit’ ubija, niti gine. 20.niti radja, nit’ umire ikada; Nit’ nastaje, nit ce trajat’ prestati. Nestvorena, vecna, stalna iskonska, Ne propada kad se telo unisti.

Narayana, RgVeda, X. 90: Purusa

1. Sa tisuc glava Purusa, Sa tisuc oka, tisucnog,

Taj zemlju odasvud prekrivsi Jos deset prsti premasi.

2. Sve ovo tu je Purusa, Sto je bilo i sto ce bit, Gospodar besmrtnosti jos Sto putem hrane prerasta.

3. Tolika u nj je golemost, I jos je jaci Purusa, Sva bica su mu jedan ud, Tri na nebu su besmrtno. 4. Troud uvis usta Purusa,

Opet mu ovdje posta ud. Svakamo otud raskroci K onom sto jede i sto ne.

5. Iz tog se Viradj porodi, A iz Viradji Purusa, Kad se rodi, preostavi On straga zemlju, a i spred.

6. Purusom, ko ljevanicom, Kad bozi zrtvu nategnu Proljece njemu maslo bje,

Gorivo ljeto, jesen lijev. 7. Na stelji zrtvu poskrope:

Purusu sprva rodjena Bogovi zrtvovahu njim Sadhye sto su i rshiji.

8. Od svelijevane zrtve te, Bje maslac skropljen sakupljen: Zracne stvori zivotinje, Sumske sto su i seoske.

9. Od svelijevane zrtve te, Rijeci, napjevi rode se, Metri rode se otuda, zrlo otuda rodi se.

10. Otuda konji rode se I ti s dva reda zubiju, Krave otuda rode se, Koze i ovce otuda.

11. Kada Purusu rastave Na koliko rasklapahu? Cim mu se usta, cim ruke, Boci, noge nazivaju?

12. Brahman mu usta postase,

Ruke radjanyom stvore se, Bokovi to sto vaisya jest, Iz noga sudra rodi se.

13. Mesec rodjen iz pameti, Iz oka, Suryja rodi se, Indra, Agni iz ustiju, Iz daha, Vayu rodi se.

14. Iz pupka bje mu ozracje Iz glave nebo razvi se, Iz uha smjeri, iz nogu Zemlja. Tach svijete sklapahu.

15. Sedam za nj bjese kolcica, Trish sedam pravno tresaka, Kad bozi zrtvu nategnu, Svezhu ko blago Purushu.

16. Zrtvovali su zrtvom zrtvi bozi I drzanja su takva prva bila Te sile su do svoda neba segle Gdje nalaze se prvi Sadhye, bozi.

Pod pojmom dusevnost obicno podrazumevamo emotivnost. Emocija je culo duse. Nju poseduje svako. Nije merljiva na nacin na koji mozemo izmeriti frekvencije elektromagnetnog zracenja. Ipak, David R Hawkins je na osnovu merenja fizioloskih otpora uporedio nivo svesti sa emocijom koju ljudi osecaju i zivotnim pogledom koji iz toga proizilazi. Nivo svesti je graduiran nelinearno, logaritamskom skalom od 0- 1000, i prikazan je u knjizi“ Snaga nasuprot sili“ (Power vs force): (Logaritamska skala je skala koja se primenjuje i u fraktalima, a proizilazi iz saznanja da i mali pomak ka protoku umnogome uvecava snagu nivoa svesti. Prema tome, nivo svesti od 300 nije duplo veci od nivoa svesti 150, nego je prikazan veci stepen snage u odnosu na relativno mali pomak u stepenu svesti) nivo svesti emocija životni pogled 17) prosvetljenost 700-1000 neiskazan je 16) mir 600 blaženstvo perfektan 15) radost 540 mir pun 14) ljubav 500 naklonost dobar 13) razlog 400 razumevanje znacajan 12) prihvatanje 350 praštanje harmonican 11) voljnost 310 optimizam pun nade 10) neutralnost 250 verovati zadovoljavajuci 9) hrabrost 200 tvrðenje moguc (kolektivna svest covecanstva je vec mnogo vekova na 190, a u poslednjoj deceniji ona je iznenada skocila na 207) 8) ponos 175 prezir zahtevan 7) gnev 150 mržnja protivrecan 6) želja 125 strasna želja razocaravajuci 5) strah 100 zabrinutost zastrasujuci 4) žalost 75 zaljenje tragican 3) ravnodušnost 50 ocajanje beznadan 2) krivica 30 optuživanje zlo 1) sramota 20 poniženje bedan Prema „Ucenju Abrahama“(tekstovima dobijenim kanalisanjem), postoji samo jedna emocija, a to je Ljubav. Sva druga osecanja bismo mogli nazvati pokazateljem koliko smo udaljeni od tog osecaja koji oznacava protok. “Rodjeni ste s osetljivim, razvijenim, sofisticiranim tumacima vibracija koji vam pomazu da razumete i definisete svoje iskustvo. A isto tako kao sto koristite svojih 5 fizickih cula da biste tumacili svoje fizicko zivotno iskustvo, rodjeni ste i s

drugim senzorima – vasim emocijama – dodatnim tumacima vibracija koji vam pomazu da razumete, u trenutku, iskustva koja prozivljavate. Emocije su pokazatelji vase tacke privlacnosti. ...

... Kad pomislite nesto sto odzvanja istinom u odnosu na vasu sustinu, osecate kako harmonija tece celim vasim telom; radost, ljubav, i osecaj slobode su primeri tog sklada. A kad mislite o necemu sto ne odzvanja istinom u odnosu na vasu sustinu, osecate nesklad u svom fizickom telu. Primeri te neuskladjenosti su depresija, strah i osecaj stege.“ – Trazi i dobices –Hiks, Abraham “Emocionalni sistem za navodjenje:Vaše unutrašnje biće, ili energija izvora, uvek vam pruža onu perspektivu koja vam najviše ide u korist, a kad se i vaša perspektiva podudari s tim, dolazi do pozitivnog privlačenja. Drugim recima, što se bolje osećate, to je bolja i vaša tačka privlačenja, i sve bolje ispada za vas. Uporedne vibracije vaše perspektive i vašeg unutrašnjeg bića odgovorne su za ovo veličanstveno vodstvo koje vam je uvek dostupno.” Zakon privlacenja – Hiks – Abraham

Vecina nasih fizickih prijatelja nije navikla da svoj zivot sagledava kao vibracije, a narocito ne da o sebi razmislja kao o radio prijemnicima i odasiljacima – ali zivite u Vibracionom Univerzumu, i vise ste Energija, Vibracija ili Elektricitet nego sto mislite. Cim dopustite ovu novu orjentaciju i pocnete da prihvatate sebe kao Vibraciono bice koje privlaci sve stvari koje dolaze u njegovo iskustvo, pocecete divno putovanje ka Promisljenom stvaranju. Cim pocnete da razumevate korelaciju izmedju onoga sto dobijate, imacete to. Sad imate u rukama sve kljuceve neophodne da bise odavde gde se nalazite stigli gde god zelite. Trazi i dobices – Hiks - Abraham

Otac Arhimendrit: „Duh je oko duse, usmjeren prema vjecnosti; dusa – to su unutrasnje oci covjeka usmjerene prema oblasti zemaljskog bitisanja u svim njegovim mnogostrukim aspektima.“

DUH

Na sanskrtu u vedama taj pojam se u Upanisadama oznacava recju Atman (disanje), i oznacava individualni vid Brahmana, spoznatog i bez trunke karakteristike subjekta ili kao Purusha (u Giti), uviranje koje predstavlja izbavljenje . Spominje se i izraz Avjakta (neocitovano) u Upanisadama. Atman se prevodi kao sopstvo, svest, duh ili dusa, u zavisnosti od sistema verovanja. Na hebrejskom u Starom zavetu ruah (vetar), ima raznoliku moc, davanja zivota kao i rusenja i razaranja, ruah ljudskog bica je dah, podaren od Boga. Arapski naziv je ruh. Na grckom za pojam Duh se koriste reci pneuma (vetar), nus, na latinskom spiritus (disati), mens. U animizmu, cela priroda je nastanjena duhom, koji sustinski prozima objekat ili proces i daje mu sustinsku prirodu i svojstva. Taj duh udahnjuje zivot ljudskom bicu, na potpuno isti nacin kao i svemu ostalome. Rec duh u staroslovenskom jeziku ima isti koren sa reci dah, a isti koren ima i disanje. Sveti duh je u hriscanstvu jedan od tri vidova boga, pored Oca i Sina. Istocni (pravoslavni) pravac razdvaja pojam duha od pojma dusa, dok je zapadni naklonjen ujedinjavanju ta dva pojma, u smislu razlicitog od tela koje je materijalni deo coveka. Kao sto mozemo primetiti, Duh je cesto vezan za disanje koji ima visestruku simboliku: ukazuje na zivot, na ciklicno pokretanje, jedinstvenost kao sto je to udah - izdah. Nemacka rec za duh pokriva i um, u obicnom i duhovnom smislu viseg uma, pa cak i apsolutni um. PRAZAN CENTAR

Skoro u svim religijama postoji pojam koji oznacava Ono Sto Je Sveobuhvatno. On je toliko nepojmljiv, da je svaki pokusaj predstavljanja veoma mistican. Istovremeno obuhvatajuci sve, a toliko razlicit od svega sto poimamo. Taj je pojam izrazen kao velika praznina, ponor, nista, bezdan, tama, mir, nepokret. Iz njega proizilazi svetlo i haos. Praznina i punoca cesto predstavljaju sinonim. U Budizmu se akcenat stavlja na coveka i njegovo delovanje, a ne na boga. Ipak, postoji pojam Apsolut koji se opisuje kao nerodjeno, nenastalo, nestvoreno, nesacinjeno. Sidarta Gautama, princ koji je dostigao budno stanje svesti, Buda (budan), objasnjava kako postici cisto stanje svesi: Као и прије, Анандо, тако и сада претежно боравим у стању ништавила (шуњата) ... Сви аскети и брахмани, који су у прошлости досегли потпуно чисто коначно ништавило и одржали се у њему, досегли су управо то потпуно чисто и коначно ништавило и одржали се у њему. И у будућности - као и у садашњости - исто ће тако сви аскети и брахмани који досегну потпуно чисто коначно ништавило и одрже се у њему, досећи управо то потпуно чисто коначно ништавило и одржати се у њему. Зато и ви, Анандо, треба да настојите да досегнете то потпуно чисто коначно ништавило и да се одржите у њему.’ Cilj života je Nirvana. Ona nije unistavanje sebe, vec je preobrazen oblik ljudske svesti, nezavisna stvarnost s vlastitim dinamizmom. Ona je radikalno razlicita od materijalnog sveta - ona je vecno kraljevstvo, krajnje pouzdano istinsko utociste.

„Budistima je dharma/dhamma ono što je brahmanskim filozofima brahman. Buda je namerno umesto brahmana stavio pojam dharma/dhamma, umesto večne i nepromenljive svetske duše ideju večnog nastanka i prolaznosti, a umesto predstave o supstanciji predstave o nesupstancijalnosti“ -Gajger Sidarta Gautama je u svom poslednjem obracanju dao uputstvo svojim ucenicima: Napravite svetlo od sebe. Oslonite se na sebe: ne zavisite ni o kom drugom. (...) Posle moje smrti, darma bi trebala biti vaš učitelj. (...) Tokom poslednjih četrdeset i pet godina svoga života nisam zatomio ništa od svoga učenja. Nema nikakva tajnog učenja, nikakva skrivena smisla; sve je predavano otvoreno i jasno. Dragi moji učenici, ovo je kraj. Za koji trenutak preći ću u nirvanu. Ovo su moja uputstva.“ Budizam prikazuje Cetiri Plemenite Istine : 1-Plemenita istina o patnji— postoji patnja u zivotu svih bica 2-Plemenita istina o nastanku patnje— postoji uzrok patnje, a to su vezanost i zelja koji nastaju iz neznanja (avidja) 3-Plemenita istina o prestanku patnje— postoji nacin da se patnja prevazidje, a to je iscezavanje i iskorenjivanje vezanosti i zelje 4-Plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje— postoji nacin da se eliminisu vezanost i zelja, a to je osmostruki plemeniti put sastavljen od: -mudrost (sanskrit: prajñā):1. ispravno razumevanje; 2. ispravna namera -moralno ponašanje (sanskrit: śīla): 3. ispravan govor;4. ispravno delovanje;5. ispravno življenje -usavršavanje uma (sanskrit: samādhi): 6. ispravan napor; 7. ispravna sabranost; 8. ispravna koncentracija Ovaj Osmostruki put cesto se naziva Darma, i predstavlja se kao tocak sa 8 osovina, cime se naglasava da ovaj raspored nije bitan.

Taoizam:

“Ime koje se može imenovati nije trajno ime. Ono što se ne može imenovati početak je Neba i Zemlje; ono što se može imenovati majka je svih stvari” (Lao-Ce) Sve nastaje kroz Tao, a Tao nikad ne prestaje da postoji. To najbolje objašnjava Lao Ceova izreka: “Sve stvari u svetu nastaju iz Bića (Yu), a Biće nastaje iz Nebića (Wu)”. Biće je samo jedno, i iz njega nastaju sve stvari, dok je Nebiće ono što se ne može imenovati, odnosno Tao.

Prema Lao Ceu obeležja taoa su: nezahvatljivost, neizrecivost, nepokretljivost, nedelatnost, jedinstvo. Tao je "ponor" gde se smiruje svako zbivanje. To je "jedinstvo suprotnosti" i iskonsko prirodno stanje svega. "Tao nikada ne deluje, ali se po njemu sve dešava." Njegovu neizrecivost mudrac može

izraziti jedino paradoksima. „Preokretanje je kretanje Tao-a“.

U islamu, Allah je ime boga koje je toliko sveto da se ne sme zapisati osim kao jedan od 99 atributa. Oni kazu da: Udah/izdah koji nije iskoristen za secanje\izgovaranje svetog imena Boga Ya Allah Hu, je dah koji je uludo potrosen. 99 atributa Alaha:

1 Allah 2 Blagi 3 Milostivi 4 Vladar 5 Sveti 6 Od mana čisti 7 Koji potvrđuje obećanje i daje sigurnost 8 Koji sve pazi i prati 9 Snažni 10 Silni 11 Uzvišeni 12 Stvoritelj 13 Koji divno stvara 14 Koji likove daje 15 Koji mnogo prašta 16 Koji savladava 17 Koji mnogo poklanja 18 Koji obilno nafaku daje 19 Koji rješava i otvara 20 Sveznajući 21 Koji steže 22 Koji pruža 23 Koji spušta 24 Koji diže 25 Koji uzdiže 26 Koji ponižava 27 Koji čuje 28 Koji vidi 29 Sudac 30 Pravedan 31 Dobri 32 O svemu obavješten 33 Blagi 34 Veliki 35 Koji prašta 36 Koji je zahvalan 37 Visoki 38 Veliki 39 Branitelj 40 Koji pazi i izdržava 41 Koji obračun vodi 42 Veličanstveni 43 Plemeniti 44 Koji prati na svaku kretnju 45 Koji molbe prima 46 Koji Milošću i Znanjem sve zauzima 47 Mudri 48 Koji voli 49 Slavljeni 50 Koji proživljava 51 Koji je svemu svjedok 52 Vrhovna Istina 53 Koji se stara i brine 54 Jaki 55 Čvrsti 56 Zaštitnik 57 Hvaljeni 58 Koji i sitnice obuhvata i broj im zna 59 Koji iz početka stvara

60 Koji poslije smrti u život vraća 61 Koji život daje 62 Koji smrt daje 63 Živi 64 Koji sve održava 65 Imućni 66 Slavni 67 Jedini 68 Kome se svako obraća 69 Moćni 70 Koji sve može 71 Koji unapređuje 72 Koji zapostavlja 73 Prvi 74 Posljednji 75 Jasni 76 Skriveni 77 Upravatelj 78 Preuzvišeni 79 Dobročinitelj 80 Koji pokajanje mnogo prima 81 Osvetnik 82 Koji prašta 83 Samilosni 84 Vlasnik svake vlasti i carstva 85 Kome pripada veličanstvo i čast 86 Koji pravdu dijeli 87 Koji sakuplja 88 Bogati 89 Koji bogatstvo daje 90 Koji bogatstva lišava 91 Koji stvara štetu 92 Koji daje korist 93 Svjetlost 94 Koji upućuje na pravi put 95 Besprimjerni Tvorac iz ništa 96 Vječni 97 Nasljednik 98 Koji upućuje na potrebe i koristi 99 Strpljivi, koji ne žuri sa kaznom

U Hriscanstvu, Bog se cesto predstavlja kao sveto trojstvo (otac, sin i duh sveti). Biblija, (preuzevsi neke sumerske mitove) koju tumace i Jevreji i Hriscani, o nastanku sveta govori u Starom zavetu, u Prvoj Knjizi Mojsijevoj: U pocetku Bog stvori nebesa i zemlju. I zemlja bi pusta i prazna i tama na licu bezdana i Duh Bozji lebdio je nad vodama. I Bog rece. „Neka bude svjetlost“. I bila je svjetlost. (Postanak 1/1-3)

http://www.youtube.com/watch?v=e8M6E...eature=related

Neil Klotz koji je ovde izgovorio molitvu tvrdi kako aramejski original ima inherentnu moć već u samom izgovoru, a kamoli značenju molitve. Inače Klotz je jedan od samo nekoliko stručnjaka akademika na polju aramejskog. Yeshua (Isus) je savršeno bio upoznat sa moći ove gotovo magijske molitve, zato ju je prvu poučavao pred apostolima.

sat Hebrejski Apsolut

Ја говорим да си ти, Господе, творац сваке ствари и бића, па ако се под "небом" и "земљом" подразумева оно последње, без оклевања кажем; "Пре него је саздао небо и земљу, Бог није радио ништа ... Ако би се неки површан дух, лутајући кроз слике о протеклим временима, зачудио над тим да си се ти, свемогући Бог, који је саздао и обухвата свемир, творац неба и земље, уздржао од рада за безброј векова, пре него што си се латио огромног посла, нека се тргне тај дух из свог сна и схвати већ да је његово ћутање лажно. Јер како је могло да протекне толико векова, кад их ти, творац њихов ниси био саздао још? Како би време могло имати места ако га ниси установио ти или, како би оно истекло ако није постојало дотле? ... Не, ти ниси у времену претходио времену јер иначе не би долазио пре свих времена. Претходиш ти прошлим временима, свом оном висином вечности твоје, увек присутне, као што владаш, једнако, временима која ће доћи. - Avgustin, Исповести

Jevandjelje, Ivan 17: 22 –23 Dao sam im slavu, koju ste meni podarili, da bi bili jedno, ko što smo mi jedno: Ja sam u njima, a vi u meni. Možda se dovedu do kompletne jednosti, kako bi pustili da svijet zna, kako ste me poslali i kako ste ih voljeli jednako kao što ste voljeli mene.

U hinduizmu univerzalni princip je Brahman. Cesto se predstavlja kao okean, iz koga se izdvaja Atman kao talas. Budući sveprožimajući, braman nije ograničen prostorom; budući večan, nije ograničen vremenom, a budući po prirodi sve, nije ograničen ni jednim objektom. Stoga je braman beskonačan u sva tri pogleda. Braman koji je postojanje (sat), svest (ćit) i blaženstvo (ananda) jeste Stvarnost. Onaj ko zna bramana tako sam postaje braman. Braman je nerođen. Stoga se on ne rađa ponovo. — Šri Vidjaranja Ideja Atman- Braman iskazana je u cuvenoj recenici Candogja Upanisade:“ Tat tvam asi“, sto bukalno znaci „Ti si to“. Znaci, ne postoji razlika izmedju pojedinacnog i opsteg. Prema mitu stvaranja, na pocetku je bio bezdan, tama. Brahman je zeleo da uzburka tamu, pa je svojom sudarsan cakrom proizveo Veliku vibraciju –Om (AUM). Ta vibracija (stvaranje, rec), jos uvek traje. Na iznenadjenje, iz sredista pukotine nacinjene u tami, promolilo se Sunce (svetlost, svemir....) Značenje simbola AUM (om): Ne samo da vibracija zvuka mantre OM predstavlja četiri nivoa svesti, već to isto čini i vizuelni simbol: • donja linija predstavlja grublji nivo, svesnost, budno stanje svesti koje se zove Vaišvanara (A u mantri AUM), • centralna linija predstavlja suptilni nivo, nesvesno i stanje snova koje se zove Taiđasa (U u mantri AUM), • gornja linija predstavlja kauzalni nivo, podsvesno, stanje dubokog sna koje se zove Pradžnja (M u mantri AUM), • tačka ili bindu predstavlja četvrto stanje, apsolutnu svest koja obuhvata, prožima i jeste prethodna tri stanja i zove se Turija (tišina nakon A, U i M u mantri AUM) i • luk ispod tačke simbolizuje odvojenost ovog četvrtog stanja koje stoji iznad, iako uvek ostaje deo ostala tri stanja; prodiranje do Bindua konačno dozvoljava da osoba dosegne najviše iskustvo koje dolazi nakon buđenja Kundalini.

Prilog:Om meditacija

. Ja sam talas u okeanu sreće Ja i okean smo Jedno Ja sam Okean

Ja sam To Iz Veda

Jos priloga o prikazima boga u raznim religijskim pravcima:

Veliki Duh je u svim stvarima, on je u vazduhu koji dišemo. Veliki Duh je naš otac, a zemlja je naša majka. Ona nas

hrani, i sve što stavimo u nju ona nam vraća. – indijanski poglavica VelikiGrom,

Prvi mir, koji je najvazniji, Je onaj koji dolazi u dusu covjeka Kad shvati svoju vezu, Svoje jedinstvo s univerzumom I svim njegovim mocima, I kad shvati da se u sredistu univerzuma

Nalazi Veliki Duh I da je to srediste svugde, Da se nalazi u svakom od nas. Crni Los, Oglala Sijuks (pocetak 20. veka) Sumeri, Vavilonski bog Marduk, (ENUMA Elish) Na početku nije postojalo ništa do Mummu vodenog haosa, koji kosmička počela tjera u vidljivo postojanje. Iz njega su

proizišli Velika Majka Tiamat i roditelj Apsu. Oni se spletoše u haos i izrodiše Lahmu i Lahamu, kosmičku Tamu i Noć iz

kojih proiziđoše An-šar i Ki-šar (nebo i zemlja u smislu sveukupnosti svijeta). Od gornje, starije generacije božanskih bića

koja tvori kosmičke dublete, muško i žensko počelo, potječe mlađa generacija bogova, Anu, Ea i Enlil, koji poželješe uneti

red u haos. Apsu zbog toga poželi da ih uništi, ali Bog mudrosti, Ea, spozna tu njegovu namjeru i ubije ga moćnim

magijama. Bijesna Tiamat uzela je tada za muža svoga sina Kingua i rodila s njim čudovišta, u namjeri da uništi sve

bogove. Na to je An-šar protiv boginje poslao Anua i Eu, ali oni nisu bili dorasli toj borbi. Tada se Anšar obrati Marduku,

koji pristaje da se bori pod uslovom da mu bogovi u svojoj skupštini daju vrhovnu vlast. Njegovo oružje bili su sedam

vjetrova, luk, strijele i čvrsti oklop. On je, uzimajući za pomoćnike kosmička prirodna počela, zapleo Tiamat u mrežu,

ubacio joj jedan od vjetrova u usta, što joj je iščupalo utrobu; zatim joj je prosuo mozak i unakazio tijelo strelicama. Potom

je njezina čudovišta okovao u podzemlju. Tiamatino tijelo raskolio je na dva dijela; od jednog je načinio nebeski svod, kako

bi spriječio da vode iznad svoda poplave zemlju, a od drugog kamenitu podlogu mrima i kopnu. Stvorio je još Sunce,

Mjesec, pet manjih planeta i sazviježđa, koje je na upravljanje povjerio bogovima Anunakkima; ubivši Kingua, od njegove

krvi načinio prvog čovjeka – sve to za sedam dana. Svi bogovi naposlijetku, grade Marduku svetište i daju mu pedeset

svojih imena, stapajući se tako s njim.

Kron je bog za koga se vezuju ljudi Zlatnog doba, koji su postojali u davnini, nisu umirali nego padali u san, niti su bivali bolesni.Padom Krona, nastaje srebrna rasa ljudi koje unistava Zevs, zatim bronzana, pa herojska i na kraju gvozdena.. Slicno nalazimo u indijskom verovanju o 4 juge, i u Nabukodonosorovom snu gde su epohe oznacene metalima.

Grcka mitologija: >Postanak Bogova Prvi bogovi : Zemlja ( Geja) i Nebo ( Uran).

Dakle, Kaos bi na samom početku, a zatim Zemlja čirokih prsi – dom vječit i siguran svima [Bogovima što zive na vrhu Olimpa snježnog, Takodjer mračni Tartar na dnu širokostazne zemlje,] A i najljepši bog Medj besmrtnim bozima – Eros, Od kog nam udovi klonu, jer bozima svima i ljd’ma On nadjačava srce u grud’ma i razumnu volju.

Ereb i crna Noć od Kaosa bjehu potekli. A od Noći se Dan i Eter rodiše opet. [Ereb obljubi Noć, i ona ih, zanijevši, rodi.] Zemlja je ponajpre porodila jednako sebi Nebo puno zvijezda da cijelu zastre, a bozma Blaženima da bude sijelo sigurno, vječno.

Rodi neplodno More takodjer, što hučeć nabuja, Al’ ga bez ljubavi rodi, bez ljubavne žudnje, a onda S Uranom leže i rodi Okean dubokih vira. Jož Hiperiona rodi i Keja, Japeta, Krija, Febu u koje je vijenac od zlata i Tetiju ljupku. Za njima rodi se Kron ko najmladji, lukava uma, Strašniji od sve joj djece. I zamrzi plodnoga oca.

( Hesiod , Postanak bogova, 1975 : 9 – 13 )

Prema kineskoj legendi, na početku našeg sveta svemir je izgledao kao jedno ogromno jaje. Unutra je bilo vrlo mračno, a nije bilo ni istoka, juga, severa, ni zapada. Međutim, u ovom jajetu se začeo jedan veliki heroj po imenu Pan Gu.

Pan Gu je u jajetu boravio osam hiljada godina. Jednog dana, najzad se iz dubokog sna probudio. Otvorio je oči, ali svugde je bilo mračno i vruće, čak mu je bilo teško da diše. Pan Gu je hteo da ustane, ali ljuska jajeta ga je čvrsto stezala, te nije mogao čak ni nogu da ispruži. Pan Gu se naljutio i uzeo ogromnu čarobnu sekiru koja je nastala isto kad i on. Svim snagama

je zamahnuo sekirom, i uporedo sa strašnim jakim zvukom, ogromno jaje je naprslo. One lake stvari su počele da se podižu na više i najzad su postale nebo, a druge teške stvari su potonule i postale zemlja.

Pan Gu je podelio nebo i zemlju, i zbog toga je bio veoma radostan. Međutim, bojao se da se nebo i zemlje ponovo ne spoje, pa je odlučio da nosi nebo na glavi a zemlju da lupa nogama.

Pan Gu je bio heroj sa čarobnim sposobnostima. On je mogao da raste svaki dan po devet puta. Uporedo sa njegovim rastom, nebo se svakoga dana podizalo i zemlja se debljala. Tako je prošlo 18 hiljada godina, Pan Gu je postao gigant sa visinom od 90 hiljada kilometara. Posle toga, još je prošlo bezbroj godina, nebo i zemlja su postali stabilni i nisu se mogli ponovo spojiti. Pan Gu najzad nije morao više da se brine o tome. Međutim, da bi podelio nebo i zemlju, ovaj heroj je upotrebio svu snagu, te nije mogao da više drži svoje ogromno telo, i počeo je da pada.

Pre smrti, Pan Gu je doživeo velike promene. Njegovo levo oko je postalo u sunce, desno mesec, posledniji dah se pretvorio u vetar i oblake, a posledniji glas u grom. Kosa mu se pretvorila u zvezde, ruke i noge u planine, krv u reke i jezera, koža u cveće, zubi i kost u zlato, srebro i druge rude......i tako je nastao naš svet.

NAUKA

Razvoj civilizacije je podrazumevao i razvoj nauke. Ona je takodje pratila razvoj svesti.

Matematika je od prizemne potrebe coveka da prebroji svoju imovinu prerasla u filozofiju, pisanu jezikom brojeva i matematickih izraza. Matematika, nauka koja povezuje apstraktno i egzaktno, je prilicno slobodna u svojim istrazivanjima jer svaki problem dozivljava kao izazov. To mozemo prepoznati vec kroz pojavu pojma nule, ili njenog grafickog prikaza - tacke. A, kako kaze autor knjige Nula – Carls Sife: Nula i Beskonacnost su sestre bliznakinje. One su u pocetku bivale odbacivane vec kao ideja svugde gde je svet ogranicavan na materijalno. Zato su oberucke prihvacene u Indiji, cijoj su filozofiji ti pojmovi bili jako bliski. Tegoban je bio put jedne takve ideje o nicemu ili svacemu do ovog danasnjeg, kada te pojmove obradjuju vec danasnji tinejdzeri. Zahvaljujuci nuli i beskonacnom u matematickoj analizi, primecen je singularitet, pojava koja oznacava beskonacno kretanje niza resenja ka nuli, u svakom slucaju osim kada je glavni faktor takav da resenje postaje nemoguce, i time naglo uvire u jednu tacku, drugim recima, implodira u drugu dimenziju . Primenjen na fiziku, postaje kljuc teorije nastanka sveta kroz teoriju Velikog praska i Crne rupe. Ona prikazujuci kosmos kroz prostor-vreme-masu, pretpostavlja da, kada bi se kosmos nalazio u veoma malim dimenzijama, zakrivljenost prostora bi bila ogromna, i ako bi to bila samo jedna tacka, gustina mase bi bila beskrajna, pa se jednacine vremena i prostora ne bi mogle primenjivati. U tom slucaju pojavljuju se 2 singularnosti: u proslosti (tipa p= veliki prasak iz koga proizilazi materija) i u buducnosti (tipa f= crna rupa gde materija bespovratno odlazi). Medjutim, i ova je teorija, otvorivsi nove vidike, postala zastarela jer je svoje postulate vezala za modele materije kao cvrste tvorevine. Fizika je jos jedna oblast nauke koja se danas veoma priblizila idejama koje su jos odavno prikazivane u religiji. Postojanje jednoga, postojanje svesti i slicne teme danas su vec naucno dokazivane. Kao sto je u jednom trenutku Njutnova „Eureka!“ predstavljala otkrovenje prikazujuci zakonitost gravitacije koje vladaju materijom, dogmatizovanje tog principa je kasnije kocilo napredak, jer nije ukljucivalo vezu izmedju materije i duha, izmedju energije i materije. Prihvatanje Dekartove podele na materiju i energiju, i jos raniji Aristotelov koncept supstance, zaustavili su sagledavanje da se radi o jednom istom, a da i ne spominjemo sagledavanje etericnog kao uzroka materije. Anstajn je 1905. otvorio novi vidik cuvenom Teorijom relativiteta, i dok se ceo svet trudio da je razume, vec on sam je prevazisao i tvrdio da njegova teorija ne ispunjava u potpunosti njegove zahteve, jer se mora vezati za neki oblik stvarnosti. Kljuc nauke se sve vise nalazi u veoma duhovnim sferama. To je narocito vidljivo u oblasti kvantne fizike. Iako ponekad te ideje izgledaju kao potpuno nove, one su poznate od iskona, samo su sada prevedene na neostrascen jezik nauke. Pa jos stari Egipcani su nazivali materiju zamrznutom muzikom! Davno postavljena Dekartova teza da moramo razdvojiti fizicku od mentalne dimenzije, na srecu nije vise ni pod znakom pitanja, jer ulazenjem u prirodu energija i shvatanjem sustine dobijamo nepobitne dokaze da je sve Jedno. Kvantna fizika se bavi istrazivanjima koja pokazuju da je svest ona iz koje nastaje materija. Tako Nikola Tesla porucuje: „U vasioni nema razlike izmedju onoga sto postoji i onoga sto je izmisljeno. I delo i misao su stvar.“ Tesla kaze: postoje cetiri zakona stvaranja : 1.Izvor svega je u crnoj nepojavnoj čestici koju um ne može zamisliti niti matematika izmeriti i u nju stane cela vasiona 2. Drugi je zakon širenja tame koja je prava priroda svetlosti i njen preobražaj u svetlo. 3. Treći je zakon potreba svetlosti da postane materija. 4. Četvrti zakon je da nema početka ni kraja. Predhodna tri zakona traju i uvek i stvaranje je večno. Postoje razne teorije proizasle iz istrazivanja kvantnih naucnika: teorija struna, teorija talasne strukture materije, teorija velikog praska, subkvantna kinetika, implozijska fizika, akasha - polje... i jos mnoga nezavisna istrazivanja. Npr, sovjetski naucnik Kozirjev je u svojim istrazivanjima na polju elektomagnetne sile, pokusavsi da je ponisti onako kako je jos davno Tesla eksperimentisao, otkrio longitudinalnu silu koja se javila u torzionim talasima koji do tada nisu privukli paznju fizicara, i primetio da njihovo kretanje visestruko prevazilazi brzinu svetlosti koja se jos uvek zvanicno smatra neprevazilazivom. Istrazujuci po toj novoj oblasti zakljucio je da su svi danas poznati energetski talasi: gravitacioni, elektromagnetni i torzioni, u stvari razlicite forme vibracija etra. Takodje je merenjima dokazao da je i svest povezana sa vibracijama etra. Merio je torzione talase kreirane ljudskim mislima i osecanjima, one iste koji superluminalnim brzinama putuju svuda. Institut kvantne dinamike etra pretpostavlja postojanje primarne sile koja je stvorila ceo zivi i nezivi svemir, i naziva je G silom . Etar u nauci bio bi ekvivalent Duhu u religiji. Fizika etra opisuje svet na sledeci nacin: Naš je svemir multi-dimenzionalan i sačinjen je od jedne i samo jedne supstancije! Ta se supstancija naziva eter, koji je vibrirajuća, tekućini slična (po fluidnosti), energija koja prožima fizikalni vakum. Materija kakvu znamo se kreira od trenutka do trenutka kao stojni val, vorteks u fizikalnom vakumu. Ona je kondenzirani centar tih vrtloga koji stvaraju iluziju odvojene čestice. Sva je materija u svemiru međusobno povezana jer se polja čestica šire sve do najudaljenijih mjesta svemira.... ...Materija je stabilna forma mustre toka, koja emergira iz etra. Ona zauzima geometrijske oblike iz energije bez forme, kreirajući iluziju razdvojenih elektronskih čestica u elektronskim ljuskama i čestica koje cine jezgro. - Daniel Winter , ('implozijska fizika').

Jos Platon je uvideo znacaj tih mustri, i naglasio je njihove oblike. Kasnije cemo videti njihov znacaj u stalnom ponavljanju tih oblika, koji time formiraju fraktale.

Iako su mustre bile poznate i pre njega, on ih je definisao kao 5 krutih tela : tetra-, kocka, okta-,dodeka-, ikosa-edar. Njihov znacaj nije bio dovoljno jasan sve do pojave nove fizike, koja je implementirala stara misticna znanja u jednu modernu logicnu naucnu formu. Jos davne 1937, E. Schrodinger je izjavio: “ Ono sto posmatramo kao materijalna tela i sile, nije nista drugo do oblici i varijacije u strukturi samog prostora“. Danasnji postkvantni fizicari sugerisu da je: „Materija jednostavno fokalna (jako fokusirana) tacka vibracije u nekom moru energije, nazvanom etar.“ Naime, dvostruki vrtlozi energije koji se srecu u jednoj tacki da bi se opet sirili, formiraju oblik nazvan:

torus, ( slican krofni sa rupom u sredini, ili jabuci). Torus je npr. u hidrodinamici veoma stabilna forma toka. Torusi etra se mogu ugnjezditi jedan u drugoga, i u zavisnosti od njihovog broja, formiraju Platonova kruta tela: