7/29/2019 101 odgovor

1/20

7/29/2019 101 odgovor

2/20

EdicijaKreativna kola

101 oDgovor Na 101 pitaNJe m sk nsnk b d znZbirka primera dobre prakseprvo izdanje

AutoriDragan Kuvelji, Neca Jovi

UrednikNatalija Pani

LektorIvana Ignjatovi

Grafki dizajn i koriceNeda Doki

Priprema za tampuLjiljana Pavkov

IzdavaKreativni centar, BeogradGraditanska 8Tel.: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659e-mail: ino@kreativnicentar.rs

www.kreativnicentar.rsZa izdavaamr Ljiljana Marinkovi, direktor

tampaGrafpro

Tira2.000

ISBN 978-86-529-0003-9

Fotografja na str. 84 snimljena je u Osnovnoj koli ivko Ljujiu Novoj VaroiFotografje na str. 110, 112 i 113 snimljene su u Osnovnoj koliMilosav Stikoviu Prijepolju

CIP - ,

371.337.064.2371.12:159.923.237.015.3

, , 1960-101 101

: / , . -1. . - : , 2013( : ). - 137 . : . ;28 cm. - ( )

. - 2.000. - :136-137. - . - : . 135.

ISBN 978-86-529-0003-91. , , 1958- []a) - b) - c) - d) COBISS.SR-ID 197654028

7/29/2019 101 odgovor

3/20

101 odgovor na 101 pitanjeo tome ta svaki nastavnik

treba da zna

Zbk m db ks

Dn KuljNc J

7/29/2019 101 odgovor

4/20

Zahvaljujem se svom kolegi Draganu, koautoru ovog prirunika,na preduzimljivosti, ambicioznosti i upornosti. Dobro je imati saradnika koji

je pun originalnih ideja, ulae sebe u rad s decom i bavi se sutinom, saradnikakoji je spreman da prihvati sugestije kada proceni da su u redu

Neca

Zahvaljujem se svojoj koleginici Neci, koautoru ovog prirunika,na posveenosti, sistematinosti i istrajnosti. Zadovoljstvo je raditi s nekim koima pedagokog znanja i iskustva, kao i elje da to podeli s drugima, s nekim

ko s lakoom ideje i predloge moe da pretoi u pitke rei

Dragan

7/29/2019 101 odgovor

5/20

7/29/2019 101 odgovor

6/20

5

Sadraj

Ud............................................................................................................................................9

1. plnnj mnj nsn cs ...............................................................101.1. plnnj ........................................................................................................................10Kk usn nsnk ln .........................................................................................10Primeri dobre prakse................................................................................................................10

Kako pravimo kolski program ........................................................................................10Kako pravimo globalni plan .............................................................................................11Kako pravimo operativni plan .........................................................................................12Kako pravimo pripremu / dobar scenario za as ...........................................................14

1.2. pmnj ....................................................................................................................17Kk s m usn nsnk.................................................................................17

Primeri dobre prakse................................................................................................................17Razumevanje pesme i njeno doivljavanje prevoenjem u druge jezike orme ......17Analiza istorijskog perioda na osnovu flmske projekcije ............................................19Samostalno sticanje znanja pomou dierenciranih zadataka .....................................20Korienje izmiljenog istorijskog izvora u predstavljanju vanih inormacija ........21

2. Nsn cs ..................................................................................................................242.1. Kmunkcj sdnj ...............................................................................................24Kk usn nsnk suj s uncm ..............................................................24Primeri dobre prakse................................................................................................................24

Kako se (ne) ponaamo kada nam uenik stvara problem...........................................24ta (ne) radimo kada uenik ima problem .....................................................................26

Kako reavamo konikt potreba ......................................................................................282.2. rcnlns nzcj ns............................................................................28Kk usn nsnk su cnln nznj ns.......................28Primeri dobre prakse................................................................................................................29

Kako proveravamo da li je as efkasno organizovan....................................................29Kako dolazimo do dobre ormulacije cilja .....................................................................31Kojim zadacima obezbeujemo aktivno uee uenika .............................................32Kojim postupcima doprinosimo aktiviranju uenika ...................................................33

2.3. pdscnj unk u nsnm csu................................................................34Kk usn nsnk ds unk u nsnm csu ................................34Primeri dobre prakse................................................................................................................34

Koje sve izvore znanja nudimo uenicima .....................................................................34Kako uenje povezujemo sa svakodnevnim ivotom ...................................................35Kako podstiemo uenike da razmiljaju u toku nastavnog procesa ..........................37

2.4. Klcj mn znnj .........................................................................................37Kk usn nsnk uuuj unk n znj mnu znnj ............37Primeri dobre prakse................................................................................................................38

Kako u nastavnom procesu moemo da objedinimo srodne oblasti ..........................38Kako podstiemo uenike na to da primene znanje .....................................................40

7/29/2019 101 odgovor

7/20

6

3. pcs unj ......................................................................................................................423.1. odns unk ....................................................................................................42Kk usn nsnk ds zj dns kd unk ..........................42Primeri dobre prakse................................................................................................................42

Kako pomaemo uenicima da planiraju svoje aktivnosti ...........................................42Kako ukljuujemo uenike u aktivnosti u koli .............................................................44

3.2. Nn unj ....................................................................................................................45Kk usn nsnk uuuj unk n fksn unj ......................................45Primeri dobre prakse................................................................................................................45

Kako angaujemo uenike da argumentovano diskutuju.............................................45Kako uvodimo uenike u uenje putem otkria ............................................................46Kako angaujemo uenike da ue reavajui probleme ................................................47Kako uvodimo uenike u divergentno/stvaralako uenje ..........................................47

4. pdk uncm ...........................................................................................................494.1. pdk zlm slm unj ...........................................................................49Kk usn nsnk d zl sl unj ............................................49Primeri dobre prakse................................................................................................................50

Kako podravamo uenika koji voli kreativno pisanje i itanje,a kako onoga koji je uspean u prirodnim naukama...............................................50Kako podravamo uenika koji razume muziku i ritam, a kako onoga

kome panju okupiraju zanimljivosti okoline ..........................................................51Kako podravamo uenika koji ima interesovanja za odnose s drugima,

a kako onoga koji je vie okrenut sebi .......................................................................52Kako podravamo uenika koji preteno koristi telo da savlada vetine,

a kako onoga koji je zainteresovan za ekoloka pitanja ..........................................524.2. Sj z dku u csu unj ......................................................................53Kk usn nsnk d unk u csu unj .......................................53Primeri dobre prakse................................................................................................................54

Kako pravimo dobar pedagoki profl uenika ..............................................................54

Kada sa uenikom radimo po individualnom obrazovnom planu / IOP-u ...............564.3. pn u csu dk uncm .....................................................................60Kk usn nsnk b sdnk u csu dk uncm ......................60Primeri dobre prakse................................................................................................................61

Kada su nam kolege / struna vea partneri u procesu podrke uenicima ..............61U kojim nam je segmentima struni saradnik partner .................................................62Kada traimo podrku od direktora ................................................................................63

5. pnj ndnj .....................................................................................................645.1. pnj cnjnj ....................................................................................................64Kk usn nsnk ndnj unk ....................................................64Primeri dobre prakse................................................................................................................65

Kako ormuliemo opisnu ocenu koja je konstruktivna i pozitivno usmerena ........65Kako ocenjivanje usklaujemo s posebnim standardima ............................................68Kada koristimo ormativno ocenjivanje, a kada sumativno ........................................69

5.2. iznj ndnju ........................................................................................70Kk usn nsnk zuj zj ndnju unk ............................70Primeri dobre prakse................................................................................................................71

ta sve piemo o ueniku u pedagokoj dokumentaciji ................................................71Koji okvir koristimo za procenu rezultata uenja i vladanja ........................................72

7/29/2019 101 odgovor

8/20

7

6. Funkcnln klsk snu ..................................................................................746.1. Funkcnln znnj......................................................................................................74Kk usn nsnk dd unk d unkcnlnh znnj .............................74Primeri dobre prakse................................................................................................................74

Kako podstiemo uenike da dostignu opte ishode obrazovanja ..............................74Kako Blumovu taksonomiju koristimo u radu sa uenicima ......................................75Kako ormuliemo pitanja za dierencirane zadatke ....................................................76

6.2. Mcj unk .........................................................................................................77Kk usn nsnk m unk d u............................................................77Primeri dobre prakse................................................................................................................78

Kako stvaramo atmoseru u kojoj uenici slobodno postavljaju pitanjai razgovaraju o temi......................................................................................................78

Kako motiviemo za rad uenike s razliitim motivacionim proflima .....................79Kako kod uenika razvijamo unutranju motivaciju za kolsko uenje .....................80

6.3. vdns kd unk...................................................................................................80Kk usn nsnk zj dns kd sjh unk ....................................80Primeri dobre prakse................................................................................................................81

Kako kod uenika izgraujemo svest o stereotipima u vezi s rodnim ulogama .......81

Kako kod uenika negujemo pozitivne vrednosti putem potovanja pravilaponaanja.......................................................................................................................82

Kako razvijamo odgovornost uenika prema sopstvenom zdravlju ...........................85

7. Ln scjln zj.......................................................................................................877.1. rzj scjlnh n...............................................................................................87Kk usn nsnk zj scjln n kd unk ....................................87Primeri dobre prakse................................................................................................................87

Kako kod uenika negujemo prosocijalno ponaanje ..................................................87Kako primenom kooperativnog uenja razvijamo socijalne sposobnosti .................88Kako podstiemo komunikaciju meu uenicima ........................................................89

7.2. pdscnj nnj dmksk duh............................................................90Kk usn nsnk nuj dmksk duh u unc .......................................90Primeri dobre prakse................................................................................................................90

Kako postajemo autoritet za svoje uenike ....................................................................90Kako izgraujemo demokratsku atmoseru u uionici ................................................92Kako postajemo dobar savetodavac uenicima .............................................................93

8. ams muljudsk dns ....................................................................................958.1. Kulu nnj ..........................................................................................................95Kk usn nsnk zj kuluu nnj kd unk ................................95Primeri dobre prakse................................................................................................................95

Kako uspostavljamo i odravamo dobre odnose u odeljenju ......................................95Kako dajemo ansu uenicima s problematinim ponaanjem da se integriu ........97Kako oivljavamo bonton u odeljenju ............................................................................98

8.2. pnj lns..........................................................................................................99Kk usn nsnk nuj nj lns unk ........................................99Primeri dobre prakse..............................................................................................................100

Kojim postupcima aljemo poruku uenicima da ih uvaavamo .............................100Kako uspostavljamo dobru odeljensku disciplinu.......................................................101Kako kontroliemo situaciju u odeljenju potujui linost uenika .........................103Kako dajemo svoj doprinos u potovanju prava deteta ..............................................103

7/29/2019 101 odgovor

9/20

8

8.3. Jdnks ns .................................................................................................105Kk s usn nsnk zl z jdnks ns ......................................105Primeri dobre prakse..............................................................................................................105

Kako radimo s netipinim uenicima ...........................................................................105Kojim se postupcima zalaemo za jednakost i pravinost .........................................106

8.4. essk unkcnln unj s .............................................................108Kk usn nsnk uuj s u kjm s dj ns.........................108Primeri dobre prakse..............................................................................................................108

Ko su nai partneri u ureenju prostora za uenje ......................................................108Kako ureujemo ambijent koji je prijatno mesto za uenje .......................................109Kako ureujemo ambijent kojim podstiemo socijalnu interakciju .........................111Kako ureujemo ambijent kojim podstiemo intelektualni razvoj ...........................112

9. Bzbdns unk.........................................................................................................1149.1. Bzbdns suns unk.................................................................................114Kk usn nsnk uj n nslj u kl........................................................114Primeri dobre prakse..............................................................................................................114

Kojim aktivnostima preventivno delujemo na pojavu nasilja ...................................115Kako reagujemo kada se nasilje desi .............................................................................116Koje strategije koristimo za smanjivanje nasilja ..........................................................117Koji su to nivoi nasilja i ta je naa odgovornost .........................................................117

10. pns s dljm .............................................................................................11910.1. Kmunkcj s dljm......................................................................................119Kk usn nsnk kmunc s dljm.......................................................119Primeri dobre prakse..............................................................................................................119

Kada se roditeljima obraamo putem pisma ................................................................11910.2. Ukljunj dlj u d kl ...........................................................................122Kk usn nsnk ukljuuj dlj u d kl ..............................................122Primeri dobre prakse..............................................................................................................122

Kako osnaujemo roditelje da reaguju u situacijama vrnjakog nasilja..................122Kako angaujemo roditelje u sprovoenju aktivnosti u koli ....................................125

Ums zkljuk .....................................................................................................127Primeri dobre prakse..............................................................................................................127

Kako proveravamo koliko smo blizu cilja ....................................................................127

pkln- z snnj nsk dns sunj dbkmunkcj ............................................................................................................132

Kd z mj dns s dum ...............................................................................134

Lu ..................................................................................................................135

o um ............................................................................................................................136

7/29/2019 101 odgovor

10/20

9

UvodPrirunik101 odgovor na 101 pitanje praktian je vodi kroz deset kljunih oblasti u na-

stavnikom pozivu. Namera nam je da itaocu usmerimo panju na ono to svaki uspeani kompetentan nastavnik treba da zna. Ovaj svojevrstan vodi, osim ukazivanja na ono toje vano, prua i odgovore na pitanje o tome kako, i to nizom primera dobre prakse.

Prirunik sadri dvadeset pet vanih tema, organizovanih u deset oblasti. Sadraj svaketeme treba daprovocira itaoca i da ga podstakne na to da procenjuje vlastitu pedagokupraksu. Takvo samovrednovanje pomae u postupcima analiziranja, korigovanja i pla-

niranja daljeg usavravanja. Svaka od dvadeset pet tema, osimprovokativnogdela (Kakouspean nastavnik), prua i konkretne primere (Primeri dobre prakse). Namera nam jeda svoje bogato pedagoko iskustvo podelimo s itaocima. Primere dobre prakse prikupilismo na razliite naine: iz sopstvenog dugogodinjeg iskustva, putem usavravanja naseminarima ili itanjem strune literature, kao i iz razmene s kolegama.

Izvesno je da primena ponuenog recepta zavisi od niza inilaca: od stila onoga ko kuva,od materijala koji ima, od elje da se unese sopstveni peat i da se receptprilagodi sop-stvenim uslovima. Ponuene ideje nisu recepti koji se mogu neposredno primeniti u radus decom i garantovati delotvornost. Nain na koji e pojedini nastavnici izvesti neku idejuzavisi od njihovih linih karakteristika i afniteta, od uslova u kojima rade, od karakteristikauenika s kojima rade i od karakteristika kole u kojoj se nastava odvija. Zato ponueni

primeri slue kao izvor ideja, kao sugestije u vezi s tim kako se neto moe reavati i kaopodrka u snalaenju u specifnim problemima. Dakle, primer dobre prakse nije ablon,ve ideja koja e itaoca podstai na to da osvei svoju praksu kako bi svako od nasdoprineo unapreivanju rada kole i omoguio uenicima da steknu dobro obrazovanje.

7/29/2019 101 odgovor

11/20

10

1Planiranje i pripremanje nastavnog procesa

1.1. Planiranje

Kako uspean nastavnik planira

Uspean nastavnik planira svoj rad uvaavajui standarde postignua, nastavni plani program i individualne razlike meu uenicima. To postie na sledee naine:

planira tako da sadraj to bolje priblii uenicima, koristei razliite metode, tehnikei oblike rada;

vodi rauna o korelaciji meu predmetima; radi timski s kolegama i tako obezbeuje tematsko planiranje i obradu povezanih

tema, kao i usklaenost periodinih provera znanja; planira aktivnosti u kojima e angaovati sve uenike i pri tome uzima u obzir znanja

i iskustva kojima uenici raspolau; vodi rauna o individualnim karakteristikama i potrebama uenika; vodi rauna o postavljenim ciljevima, ishodima, standardima i kontekstu u kojem radi; planira podsticanje kritikog, analitikog i divergentnog miljenja; planira postupke kojima e doprineti razvoju samopotovanja i samopouzdanja kod

uenika; vodi rauna o tome da struktura asa bude takva da uenici mogu da sarauju, da

razmenjuju znanja i poduavaju jedni druge; pri planiranju ima na umu to da interaktiv-nom nastavom i kooperativnim uenjem doprinosi potovanju razliitosti, uvaavanjutuih potreba i primeni komunikacijskih vetina;

planiranjem obuhvata i korekcije za koje, nakon stalnog vrednovanja sopstvenog rada,

ustanovi da su neophodne (a stalno vrednovanje sprovodi analizom i praenjem motivacije,

zadovoljstva, aktivnosti uenika na asu, njihove samostalnosti i istrajnosti u radu).

KaKopravimoKolsKiprogramPlaniranje i programiranje sprovodimo na osnovu nastavnog plana i programa.Nastavni plan upuuje nas na:

primeridobrepraKse

KaKopravimoKolsKiprogram KaKopravimoglobalniplan KaKopravimooperativniplan KaKopravimopripremu / dobarscenariozaas

7/29/2019 101 odgovor

12/20

11

nastavne predmete; ukupan godinji i nedeljni broj asova; stepen obaveznosti nastavnih predmeta, koji mogu biti obavezni i izborni.Nastavni program upuuje nas na: sadraje, ciljeve i zadatke pojedinih predmeta; obim, dubinu i raspored nastavnih sadraja.

Nastavni program je obavezujui i na osnovu njega planiramo koja emo zna-nja, vetine i stavove razvijati kod uenika. Veliku pomo u planiranju nalazimou didaktiko-metodikom uputstvu za propisane sadraje.

Pri izradi kolskog programa okus nam je na propisanim sadrajima, aliisto tako veliku panju poklanjamo odgovoru na pitanje o tome zato to radimo,a odgovor nalazimo u optim principima, ciljevima, kao i optim ishodima i po-sebnim standardima obrazovanja i vaspitanja. Sadraj, dakle, nije sam sebi cilji to imamo na umu i pri planiranju i pri realizaciji.

kolski program, kao dokument, sadri sledee:

naslovnu stranu, na kojoj se navodi na koji se razred program odnosi i na koji pe-

riod;

stranu na kojoj se navode svrha i propisani ciljevi i zadaci kolskog programa; za-

tim se navode naziv predmeta i propisani ciljevi i zadaci za taj predmet;

stranu na kojoj se nalaze naziv predmeta, razred, ond asova nedeljni/godinji;

zatim se navode propisani operativni zadaci za dati predmet i dati razred;

stranice na kojima se planiraju sadraji: broj asova predvienih za pojedine sadraje; naini i postupci ostvarivanja sadraja i vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom

radu

Posao oko izrade kolskog programa radimo timski, u saradnji s kolega-ma. kolskim programom obuhvatamo planiranje realizacije svih oblika obra-

zovno-vaspitnog rada, kako redovne tako i dopunske i dodatne nastave i ostalihoblika rada. Ulaemo dosta truda u izradu jer nam je to osnov za dalje planiranje.Kada je kolski plan dobro uraen, onda se u naredne etiri godine u njega samoubacuju eventualne izmene.

KaKopravimoglobalniplanKada napravimo dobar kolski program i upoznamo se sa eventualnim iz-

menama i novinama, pristupamo izradi lbln ln n dnjm nu.U tom poslu obavezno saraujemo s kolegama iste i srodne struke. Usklaujemodinamiku i sadraje kako bi uenici imali celovitu sliku o srodnim naunimdisciplinama i kako bi mogli da povezuju znanja i vetine steene iz razliitihnastavnih predmeta.

Osnovne odlike dobrog globalnog plana:detaljna razrada propisanih sadraja, postavljenih optih ciljeva i zadataka

i standarda za konkretne sadraje u okviru nastavnih tema;uspostavljen kontinuitet s prethodnom kolskom godinom i obezbeena

postupnost u radu;planski rasporeena nastavna graa i sainjen optimalan vremenski ra-

spored;nastavno gradivo prikazano irim temama, bez ralanjavanja na detalje;

Kada planiramo nainei postupke, kao i vrste

aktivnosti, vano je danapravimo pravi izborkako bismo pomouplaniranog sadraja, uzaktivno uee uenikau procesu uenja,ostvarili propisaneposebne standardeza odreeni predmetu odreenom razredu.

7/29/2019 101 odgovor

13/20

12

za svaku nastavnu temu planirani: broj asova potrebnih za upoznavanje uenikas novim sadrajima (asovi obrade) i broj drugih tipova asova u okviru teme; propisaninastavni program omoguava nam da ostavimo odreen ond asova za vanredne prilike;koristimo ih za potrebe konkretnog odeljenja u kojem realizujemo odreene sadraje;

nain provere ostvarenosti propisanih obrazovnih standarda ili ciljeva uenja nave-denih u nastavnom programu.

Izrada globalnog plana dobra je prilika da u timskom radu s kolegama detaljno upo-znamo sbn sndd koje uenici treba da dostignu z dn dm u d-nm zdu. Kada poveemo sadraje na kojima emo raditi sa standardima koje treba

da dostignemo pomou tih sadraja, izbegavamo lutanja i rasplinjavanja u onom to jeperierno. Standardi nas usredsreuju na znaajne sadraje i na unkcionalno obrazovanjeuenika. Povezivanje standarda s propisanim sadrajima jeste posao koji trai udubljivanjeu sutinu i koji nam ne dozvoljava da neki sadraj obraujemo samo zato to ga je nekopropisao. Kada se dobro upoznamo sa standardima i kada oni za nas postanu rutina,poinjemo da se bavimo sutinom.

Planiranje i programiranje nastavnik ne treba da doivljava kao nametnut teret kojise trpi zarad kontrole nadreenih. Planiranje nije samo sebi cilj ve je potreba nas samih.Kada izraujemo globalni plan, stiemo uvid u celinu onog sadraja kojim emo se bavititokom kolske godine, imajui ispred sebe standarde do kojih treba da dovedemo svojeuenike. Teite naeg rada, dakle, ne treba da bude na tome GDE napisati standarde, veKAKO ih ostvariti u radu sa uenicima.

KaKopravimooperativniplanKada smo u globalnom planu razradili propisani nastavni plan i program za odreeni

predmet, pristupamo nm, msnm lnnju. Operativno planiranje odnosise na nastavni rad za odreeni mesec. Pri tome imamo na umu postavljene ciljeve, zadatkei standarde za konkretne sadraje, odnosno za nastavne jedinice u okviru nastavnih tema.

Operativni plan pravi svaki nastavnik za sebe, uzimajui u obzir organizacione usloveu kojima radi i konkretne uenike s kojima treba da ostvari ono to je planirao. Tom poslu

GLOBALNI/GODINJI PLAN NASTAVNOG PREDMETA:

Razred: Nedeljni ond asova: Godinji ond asova:

Nastavna temaObrada

Ostalo

Ukupno STANDARDI

ire odgovarajuihstandarda

Nain provere ostvarenostiobrazovnih standarda

Ciljevi i zadaci nastavnog predmeta:

Izgled globalnog/godinjeg plana

7/29/2019 101 odgovor

14/20

13

OPERATIVNIPLANRADA

NASTAVNIKA:

zakolsku

20

/20

.godinu

Zamesec:

Nazivpredmeta:

Razred:

Nedeljniondasova:

***(Samo)evaluacijaikorekcija(ocenaostvarenostiplanairaz

loziodstupanjazaproteklimesec):

R.

br.

nast.

teme

R.

br.

asa

Nazivnastavne

jedinic

e

Tipasa*

Oblik

rada*

Met

od

rad

a*

Mestorada*

inastavna

sredstva*

INOVACI

JEkoje

unapreuju

realizaciju

programa

Korelacijaunutar

predmeta

isdrugim

predmetima

STANDARDI

Legenda:

*Tipasa:OBrada;UTvrivanje;SIstematizacija;PRovera

*Oblikrada:GRupni;RaduParu;INdividualni;FRontalni

*Metodrada:MOnoloki;DIja

loki;RadnaTekstu;PisaniRadovi;DEmonstracija;PraktineVebe;RAdioniarskinainrad

a;ReavanjeProblema;StvaralakeAktivnost

i;IstraivakiRad

*Mestorada:Uionica;KAbin

et;SpecijalnaUionica;FiskulturnaSala;Spor

tskiTeren;UStanova/preduzee;PRiroda

*Nastavnasredstva:TEkstovi;VIzuelna(modeli,

karte,

dijagrami);AUditivna;Audio-Vizuelna(flmovi,raunar);MAnuelna

Izgled operativnog/mesenog plana

7/29/2019 101 odgovor

15/20

14

pristupamo s mnogo panje kako bismo detaljno, konkretno i precizno isplanirali ono toemo ostvarivati sa odreenim uenicima u odreenim uslovima.

Operativni plan pravimo na sledei nain:Razraujemo zahteve koje postavlja kolska godina, a koje treba ostvariti u toku

dn msc.Vodimo rauna o kulzcj sdj tako to u toku odreenog meseca biramo

one propisane sadraje koje moemo povezati sa aktuelnim zbivanjima u prirodi i s dru-tvenim dogaanjima. Kada se gradivo povezuje s realnim ivotom, uenici bolje razumejusmisao onoga to ue.

Kada odreenu nastavnu temu razraujemo u okviru nastavnih jedinica, vodimorauna o bmu dubn nsn koji e nam omoguiti dostizanje propisanihstandarda. Sve vreme mislimo na konkretne uenike s kojima radimo i prilagoavamoplaniranje njihovim mogunostima za postizanje standarda na osnovnom, srednjem i na-prednom nivou.

Pri planiranju izdvajamo kljun sndd kojima emo se baviti i povezujemo ihs planiranim sadrajima. Deava se da jedan standard moemo da poveemo s razliitimsadrajima, a postoje i sadraji koje moemo povezati s veim brojem razliitih standar-da. Shodno tome, uz sadraj piemo samo iru standarda, a na kraju operativnog plana

pomenute standarde navodimo tekstualno.Navodimo md blk d. U planiranju smo obavezni da se drimo propisa-

nih sadraja i tu nemamo velikih mogunosti da pokaemo svoju kreativnost. Meutim,kada je u pitanju izbor metoda i oblika rada, tada smo gospodari na svom terenu. Dakle,nain na koji emo pomou propisanih sadraja dovesti uenike do ciljeva obrazovanjai vaspitanja i optih ishoda i posebnih standarda u naoj je nadlenosti. U tom domenupotpuno smo autonomni i tu pokazujemo proesionalno umee i kreativnost.

Najei nain na koji planiramo rad sa uenicima jesu kn nkn md,skusn unj, kn unj unj kz u. U planiranju rada sa uenici-ma pronalazimo naine na koje emo ih angaovati da argumentovano diskutuju, da ueputem otkria, da reavaju probleme. Smiljamo zadatke kojima emo obezbediti aktivno

uee uenika. Nudimo im zl z znnj, uenje povezujemo sa iskustvomuenika. Mesto uenja nije uvek uionica. Kad god nam prilike to dozvoljavaju, planira-mo unj n zlm msm kako bi se uenje povezalo sa ivotom. Pronalazimostrategije pomou kojih e uenici razumeti ono to ue i pomou kojih e steeno znanjemoi da primenjuju u ivotnim situacijama.

U sprovoenju onoga to smo planirali cilj nije da se slepo drimo onoga to smo na-pisali. Ako realna situacija pokazuje da je potrebno odstupiti od plana, to emo i uraditi,a odstupanje emo zabeleiti i obrazloiti u napomeni.

Na kraju meseca piemo procenu ostvarenosti plana i od toga zavisi planiranje za na-redni mesec. Beleimo i iskustva koja nam mogu koristiti u daljem radu.

KaKopravimopripremu / dobarscenariozaasMnogi pisani dokumenti, kao to su zakoni, plan i program, standardi, pravilnici,

kolski program i tome slino, predstavljaju smernice u pogledu toga TA treba da radimosa uenicima. Kada sve to savladamo i sainimo dobar globalni i operativni plan, ondapristupamo pisanju pripreme/scenarija za as.

Priprema predstavlja unutranje modelovanje toka izvoenja nastavnog procesa ijismo mi kreatori. Dakle, to KAKO emo realizovati ono to je propisano u domenu je na-eg stila rada, kreativnosti i, naravno, proesionalnosti. To je lina priprema, skica, vodi,podsetnik i slui prvenstveno nama u realizaciji jednog asa ili blok-asova.

7/29/2019 101 odgovor

16/20

15

Osnovni elementi pripreme/scenarija za as jesu: razred, predmet, nastavna jedinica,tip asa, ciljevi asa, standardi, koraci/tok asa i evaluacija asa.

Nisu sve pripreme istog obima jer njihov obim zavisi od namene pripreme, odnosnood toga da li pripremu piemo za sebe, kao podsetnik (onda je kraa), ili elimo da jerazmenimo s drugima kao primer dobre prakse (onda piemo detaljno, kao scenario, takoda onaj ko ita moe i sam da realizuje takav as).

U planiranju asa prolazimo kroz nekoliko kljunih aza.Najpre je potrebno da se dobro potrudimo oko ormulacije cilja do kojeg treba dovesti

uenike tokom asa. Kada ormuliemo cilj, vodimo rauna o tome da bude jasno dokleuenici treba da stignu. Precizan cilj ne dozvoljava lutanje i skretanje s puta. Postavljamo ciljkoji je dostian, realan i koji se moe ostvariti planiranim aktivnostima uenika na datomasu (v. 2.2. Racionalnost i organizacija nastave, Kako dolazimo do dobre ormulacije cilja).

Kada ormuliemo dobar cilj (ili vie njih), razraujemo korake asa. Koraci su nastavnesituacije/sekvence u toku kojih elimo da izazovemo razliite aktivnosti uenika koje odgova-raju datom sadraju/predmetu, a koje e uenicima omoguiti da dostignu postavljene ciljeve.Osim aktivnosti, u okviru koraka razraujemo i zadatke/zahteve kojima emo angaovatiuenike u procesu nastave i uenja, odnosno kojima emo izazvati planirane aktivnosti.

Vodimo rauna o tome da aktivnosti stoje u slubi postavljenih ciljeva. Kada proverava-mo da li su aktivnosti zaista u slubi ciljeva, moemo koristiti mreu efkasnosti nastave (v.2.2. Racionalnost i organizacija nastave, Kako proveravamo da li je as efkasno organizovan).Dakle, trudimo se da aktivnosti budu odgovarajue kako bi kola bila mesto efkasnog ue-nja. Da bi planirane aktivnosti bile efkasne, nastojimo da angaujemo to vei broj uenika,

da aktivnosti zauzimaju vei deo asa, kao i da uenici razumeju smisao onoga to rade.Pri smiljanju zadataka veliku panju poklanjamo tome da oni budu u slubi misaonog

aktiviranja uenika. Pri pripremi zadataka za uenike vodimo rauna o tome kako e tajzadatak/zahtev angaovati uenika. Kljuno pitanje koje u vezi s tim sebi postavljamo

jeste: TA uenik RADI reavajui taj zadatak? Dakle, da li je uenik misaono aktivan,da li zadatak ukljuuje kreativnost, da li doputa ueniku slobodu izbora, samostalnost

Izgled pripreme/scenarija za as

Razred

Predmet

Nastavna jedinicaTip asa

Ciljevi

Standardi

Koraci/tok asa

Evaluacija asa i mere

7/29/2019 101 odgovor

17/20

16

u radu, da li zadatak podstie inicijativu uenika, da li zahteva primenu steenih znanjai povezivanje s prethodnim znanjem iz drugih oblasti itd.?

Postoji duga lista moguih postupaka i procedura koji podstiu i razvijaju aktivnostuenika. Uslov da doe do odvijanja neke od tih aktivnosti jeste da smislimo zadatke/zahteve koji e eljenu aktivnost izazvati i tako uenike dovesti do postavljenog cilja.

Neki postupci aktiviranja uenika i zadaci koji bi mogli izazvati odgovarajuu aktivnost

Postupci, procedure koji aktivirajuuenika

Primer zadatka koji bi mogao da izazove eljenu aktivnost

Korienje prethodnog znanja i ivotnogiskustva

Nabrojte to vie razliitih vrsta ptica o kojima ste itali ili ih videliu medijima ili uivo.

Samostalno pronalaenje inormacija Pogledajte ovu literaturu (nastavnik je doneo zanimljive izvoreza odreeni istorijski period: istorijske i umetnike knjige, mape,otografje, asopise itd.) i tragajte za zanimljivostima vezanim za(npr. velika geograska otkria, ili ekonomske promene, ili drutvenoureenje, ili kulturu i umetnost itd.).

Povezivanje znanja iz srodnih predmeta Napiite esej o koristei znanja iz srpskog jezika i istorije, ili

istorije i geografje, ili geografje i biologije itd.Reite problem koristei znanja iz biologije i hemije, ili hemijei fzike, ili fzike i matematike itd.

Praktikovanje umenja iz datog predmeta Sadrinu pesme prevedite u ormu reportae.Zamislite sebe kao savremenika dogaaja iz pesme i opiite usloveu kojima se dogaaj zbio, vreme, mesto, opiite likove, njihovekaraktere i nain ivota.

Individualni rad na tekstu itajui dati tekst, podvucite nejasno.itajui dati tekst, izdvojte kljune rei.itajui dati tekst, pronaite celine i dajte im podnaslove.

Vebanje primene znanja u praktinom

ivotu ili kroz simulaciju

Napiite estitku za

Napravite plakat/obavetenje zaObavite teleonski razgovor sa

Slobodno razmiljanje u vidu mozgalica eksplozija ideja

Navedite to vie ideja, reenja, predloga o, sve ono to vam jena umu.

Postavljanje pitanja, otvaranje problemaiz datog sadraja

Formuliite to preciznija pitanja na koja se odgovori nalazeu datom tekstu, a koja poinju sa zato.

Igranje uloge ZA neko stanovite i PROTIVnjega

Sastavite argumentovanu kritiku (protiv), odnosno hvalospev (za)Iskoristite svoje znanje o ovome i istaknite loe, odnosno dobrestrane (datog dogaaja, linosti, vremena itd.).

Argumentovano diskutovanjeo problemima u datoj oblasti

Iskoristite sva svoja znanja u vezi s temom i iznesite to vieargumenata kojima ete potkrepiti svoje miljenje.

Stvaranje zajednikog produkta Grupa e ostalima predstaviti rezultate svog rada stvaranjemzajednikog dela (teksta, pesme, crtea, modela, kompozicije,dramske predstave)

Javno izlaganje o nekom sadraju Trudite se da ovladate sadrajem jer ete u sledeoj aktivnosti tosvoje znanje preneti ostalima.

Zauzimanje linog stava prema onometo se ui

Navedite sve mogue line dobiti od uenja datog sadraja (kako seto znanje moe iskoristiti).

Iniciranje reenja nekog problema Da ste u prilici, ta biste i na koji nain promenili u (porodici, koli,gradu itd, u vezi sa zatitom ivotne sredine)?

7/29/2019 101 odgovor

18/20

17

Donoenje odluke o tome na koji e senain neto raditi

Dogovorite se na nivou grupe kako ete neto raditi (prikupljatiinormacije, pripremiti prezentaciju, podeliti zaduenja itd.).

Razmena znanja i iskustava u grupi Svako od vas iznee ostalim lanovima grupe svoja iskustvai znanja o (domaim ivotinjama, godinjem dobu, pravilimao saobraaju itd.).

Ovde se zatvara krug dobre pripreme/scenarija. Dakle, kreemo od clj, zatim smi-ljamo kk pomou odgovarajuih kns i na kraju postavljamo smislene zdkza uenike, one kojima emo osigurati proces uenja i dolazak do postavljenog cilja. Naosnovu analize uraenog (evaluacija i mere) postavljamo nove ciljeve i smiljamo novekorake za sledei as.

1.2. Pripremanje

Kako se priprema uspean nastavnik

Nastavnik pri pripremi za as vodi rauna o izboru sadraja, metoda, oblika i sredstavakoje e upotrebiti na samom asu. Dobra priprema za realizaciju asa ima jasnu struktu-

ru, strukturu koja omoguava da as teno klizi ka postavljenom cilju. To je podsetnik,skica za nastavnika, sa zadacima koji e angaovati uenika aktivnostima u vezi s datimsadrajem i smislenim za samog uenika.

Svaki uenik jeste individua za sebe, sa svim svojim osobenostima, kako u stilovimauenja tako i u tempu napredovanja, kao i u pogledu prethodnih znanja i iskustava s ko-

jima dolazi u kolu. U tom smislu nastavnikova priprema obiluje zdcm zln n.

Pri pripremi zadataka/pitanja/zahteva nastavnik uzima u obzir sldns hd-n d, onog na koje treba nadovezati nove inormacije, saznanja i vetine. U tomzahtevnom poslu nastavnicima kao podrka stoje na raspolaganju struna literatura, in-ternet i drugi izvori.

Dobra priprema za as podrazumeva i planiranje nastavnih sredstava koja e se koristi-ti, kao i odgovarajuih modela, preparata, ogleda, vebi. Pored toga, planira se i korienjerazliitih izvora znanja i uenje na razliitim mestima (u parkovima, oblinjim umama,na proplancima, u muzejima, pred spomenicima, u bibliotekama i drugim institucijama).

Nastavnici svoje uspene pripreme razmenjuju s kolegama. Od primera dobre prakse moese napraviti zbirka uspenih reenja. Neretko se deava da nastavnik zavri svoj radni vek i po-nese sa sobom svoje ogromno pedagoko iskustvo, umesto da ga ostavi kolegama u naslee.Zato je dobro beleiti neka dobra reenja i stvarati u koli zbirku primera dobre prakse.

razumevanjepesmeinjenodoivljavanjeprevoenjemudrugejeziKeforme

Ovde navodimo primer organizacije asa iz srpskog jezika na kojem se obrauje pesmaCiganin hvali svoga konja Jovana Jovanovia Zmaja, po ideji autora ovog prirunika. Ovaj

primeridobrepraKse

razumevanjepesmeinjenodoivljavanjeprevoenjemudrugejeziKeforme analiziranjeistorijsKogperiodanaosnovufilmsKeprojeKcije samostalnosticanjeznanjapomoudiferenciranihzadataKa KorienjeizmiljenogistorijsKogizvoraupredstavljanjuvanihinformacija

7/29/2019 101 odgovor

19/20

18

scenario slui za to da uenici razumeju i doive pesmu putem sopstvenog angaovanja,da vebaju iznoenje sopstvenog miljenja i da ga brane argumentima. Za as je potrebnaitanka u kojoj se nalazi tekst pesme sa ilustracijom, kao i papir i olovka za svakog uenika.

Tok asa:

1. kk:Unj u dljj smUitelj pre itanja teksta zamoli uenike da se udobno smeste, da zamure i pokuaju

da stvore sliku onoga to uju dok uitelj ita pesmu. Zatim nekoliko uenika ponovonaglas proita pesmu. Ostali podvlae nepoznate rei dok sluaju. Uenicima se takoemoe rei da sami proitaju pesmu u sebi i da podvuku nepoznate rei. Uitelj treba samda proceni ta je efkasnije u konkretnoj situaciji.

2. kk:rz smUitelj postavlja pitanja: Da li vam se svia pesma? Ima li nepoznatih rei? O emu se

govori u pesmi? ta danas ljudi prodaju umesto konja?Uenici se javljaju i iznose svojemiljenje. Kada su u pitanju nepoznate rei, prvo treba pitati uenike da li je nekom odnjih poznato znaenje date rei, a uitelj objanjava znaenje samo ako je data re svimuenicima nepoznata. U toku razgovora uitelj podstie uenike na to da slobodno iznosesvoje utiske u vezi s pesmom.

3. kk: pdl zdk um

Uitelj podeli uenike u grupe, a zatim naglas proita sve zadatke i ponudi grupamada izaberu ono to e raditi. Moe im pomoi pri izboru u zavisnosti od sastava grupai sposobnosti i interesovanja njihovih lanova. Pri tome uitelj naglaava da e na krajuasa grupe dobiti zanimljiv zadatak i da e se od lanova grupa oekivati da primene onoto su radili i lanovi drugih grupa i oni sami.

Zadaci za grupe:

1. grupaPesmu prevedite u prozni tekst u sadanjemvremenu, kao da ste vi uesnici dogaaja.

2. grupaOpiite Ciganina koristei se sadrajempesme i onim kako ste ga sami zamislili

sluajui pesmu.3. grupaSmislite marketinke poruke za reklamiranje konja kako biste ubedili muteriju da ga kupi.Koristite sadraj pesme i dajte svoje ideje.

4. grupaSmislite dalji tok dogaaja iz pesme.Nastavak moe biti u prozi ili stihu.

5. grupaSmislite i pripremite intervju sa Ciganinom.Koristei se sadrajem iz pesme, smislitepitanja koja biste mu postavili.

4. kk:rd umUnutar malih grupa uenici se dogovaraju i dele zadatke. Uitelj ih podstie na podelu

u kojoj e svaki lan grupe imati svoj zadatak i dati doprinos radu grupe. Ohrabruje ih dabudu matoviti i originalni.

5. kk:iznj uJedna po jedna grupa izvetava o svom radu. Uitelj podsea uenike na to da paljivo

prate izlaganja kako bi mogli da daju svoj komentar o onome to su uli i kako bi se uspe-nije snali u narednom zadatku. Posle izvetavanja svake grupe uitelj postavlja pitanjaostalim uenicima: ta vam se naroito dopada u radu ove grupe? Da ste vi imali ovaj zada-tak, da li biste neto drugaije uradili?Oni uenici koji to ele mogu dati kratak komentar.

7/29/2019 101 odgovor

20/20