Besmrtne aktivnosti Velikog Voe

Druga Kim Il Sunga bie upamene

i posle deset miliona godina u istoriji DNRK!

Sa osecanjem velikog nacionalnog ponosa i revolucionarnog dostojanstva svecano obelezavamo godinjicu roenja, Velikog uzvisenog Generala , Velikog uzvisenog Druga Predsednika Kim Il Sunga.

ivot Velikog Voe Druga Kim Il Sunga, poceo je u drugoj deceniji XX veka, kada je Koreja prolazila kroz najtezi period svoje nacionalne tragedije. Pre roenja Velikog Voe, Koreja je bila svedena na japansku koloniju. Narod je bio duboko ozaloscen i drhtao je od besa zbog otete nacionalne vlasti. Na poljima i u kucama ove zemlje plakalo se cele noci posle nacionalne propasti, a i mnogi ljudi odani svojoj zemlji izvrsili su samoubistvo jer nisu mogli da podnesu agoniju propasti zemlje. Koreja je u to vreme bila pravi pakao, korejanci su bili vise mrtvi nego zivi. Clanovi porodice Velikog Voe se nisu predavali pred pretnjama. Oni su se bacali u tu oluju deleci sudbinu cele nacije. U to vreme porodica Velikog Generala, preselila se u Concua a nesto kasnije i Mangjondae. Mangjondae je mesto sa izuzetnom lepotom okoline.

Rodna kuca Velikog Vodje Druga Kim Il Sunga u Mangjondaeu

Radeci kao bezemljasi na tudjoj zemlji, iz generacije u generaciju, porodica Velikog Postovanog Druga, jedva je sastavljivala kraj s krajem. Bili su toliko siromasni da je stric Velikog Vodje, drug Kim Hjong Rok, bio uskracen obrazovanja, nije mogao da ide u skolu, vec je morao da pomaze dedi u poljskim radovima jos kada je bio sasvim mali decak. Deda, Velikog Vodje morao je mnogo da radi da bi prehranio svoju decu. Radio je od ranog jutra, dok su svi bili u postelji do kasno u noc. Baba Li Bo Ik je svake noci plela, a majka Kang Ban Sok je radial ceo dan na polju, a nocu tkala pamucno platno sa strinama i tetkama. Ljudi u Koreji su svoja Korejsa imena, morali preimenovati u Japanska, te je zbog toga stric Velikog Vodje, Kim Hjong Rok morao promeniti ime, ali on to nije hteo. Policajci su ga tukli govoreci Ti se vise ne zoves Kim Hjong Rok. Kako se zoves? Pitao ga je policajac, ali on bi opet rekao Moje ime je Kim Hjong Rok , na to bi policajci poceli da a udaraju, ali sve jace i jace, ali njegova revolucionarna misao nije mu dala da promeni ime. Deda Velikog Vodje je rekao Mi ni po koju cenu ne smemo da promenimo nasa imena, cak I ako nas tuku do smrti. Moto oca Velikog Vodje je bio, Civon ili Ciljaj visoko, i celog svog zivota se pridrzavao toga. Da bi Koreja sacuvala nezavisnost, jednom je pokrenuta kampanja da se vrati dug od 13. miliona vona koje je Koreja dobila od Japana posle Rusko-Japanskog rata. Ali ipak, ni to nije uspelo da bi Koreja sacuvala nezavisnost.Jednom otac Velikog Vodje, drug Kim Hjong Dzik je rekao Kakva je korist od zivota ako ne mozes da povratis nezavisnost svoje zemlje? Cak I da me raznesu na komade, ja se moram boriti i pobediti Japance. Ako poginem u borbi, borbu ce nastaviti moj sin , ako moj sin ne uspe da ostvari taj cilj i moj unuk mora da nastavi da se bori, sve dok ne ostvarimo nezavisnost naseg naroda. i pored siromastva otac Velikog Vodje, upisao je srednju skolu Sungsil sa cvrstom odlukom da ostvari ideju Ciljaj visoko. U ovu skolu su isli djaci iz svih delova zemlje. Mnogi ljudi koji su zeleli savremeno da se obrazuju su dolazili u ovu skolu. Drug Kim Hjong Dzik je otisao u ovu skolu da bi stekao moderno obrazovanje. Nije zeleo da stice klasicno devetogodisnje kinesko obrazovanje koje se nudilo u skolama. Srednju skolu Sungsil napustio je pre nego sto je zavrsio I poceo je da predaje u Sunhva skoli u Mangjondaeu, a potom u skoli Mjongsil u Kangdongu , posvecujuci se obrazovanju mladih generacija I okupljajuci svoje drugove.

Otac Velikog Mudrog Vodje, drug Kim Hjong Dzik Drug Kim Hjong Dzik i drugi rodoljubi, boric za nezavisnost, formirali su Korejsko Nacionalno Udruzenje u kuci Li Bo Sika, u Pjongjangu tacnije u Hakdangolu, 23. matra 5. Juche godine (1917). Mladi clanovi udruzenja su zasecali svoje prste i pisali Korejska nezavisnost. Japanski imperijalisti su oca Velikog Vodje nekoliko puta privodili u Pjonjangskom lokalnom sudu. On je uvek protestvovao protiv sudjenja govoreci Kako se moze smatrati zlocinom ako korejac voli svoju zemlju i radi za nju? Rekavsi Ja ne priznajem nadleznost ovih vlasti da me ispituju. Kao rezultat toga sudjenja su se dugo razvlacila. Na trecem sudjenju Japanski imperijalisti su ga osudili na zatvorsku kaznu. Drug Kim Hjong Dzik je bio u zatvotu. Kad god bi Veliki Vodja Drug Kim Il Sung pitao majku kad ce se otac vratiti, ona bi odgovarala uskoro. Jednog dana me je odvela u Sving park na brdu Mongjong i sedeci na ljuljasci , dok je mene drzala u rukama rekla je Song Dzu, otopile su se sante leda na reci Taedong a na drvecu je izraslo zeleno lisce, a tvoj se otac nije vratio kuci. On se borio za svoju zemlju. Kako to moze biti zlocin? Ti koras brzo da porastes I da se osvetis neprijatelju za ocaTi moras da porastes i da budes junak koji ce se izboriti za svoju zemlju. Veliki Vodja Drug Kim Il Sung je obecao majci d ace to uraditi, sta bilo da bilo. Majka Velikog Vodje drugarica Kang Ban Sok je mnogo puta odlazila u zatvor, ocu u posetu, ali o tome nista nije pricala. Soba za posete je bila mracna, u njoj nije bilo sunca. Vazduh je u sobi bio zagusljiv i sparan. Cak I u takvoj atmosveri moj se otac smesio, kao obicno.Bio je presrecan sto me vidi, a ja sam se sa zahvalnoscu divio majci sto me je povela sa sobom. Upalo lice moga oca, koji je nosio zatvorsko odelo, je smetalo da se odmah prepozna. I pored uslova u kojima se nalazio, on se brinuo za bezbednost porodice. Drug Kim Hjong Dzik je rekao sinu Porastao si. Slusaj starije kod kuce, I nastaj da dobro ucis! Njegov glas mi je poterao suze na oci.Poseta ocu u zatvor, je bio za Velikog Vodju veliki dogadjaj. Shvatio sam zasto me je majka povela u zatvor. Fizicke povrede na ocu su me naterale da do srzi osetim okrutnost japanskog imperijalizma. Te rane su mi dale mnogo jasniju i ocigledniju predstavu o japanskom imperijalizmu, nego predstave koje sam sticao slusajuci brojne drzavnike I istoricare, njihove analize i ocene tog imperijalizma. U jesen 1918. drug Kim Hjong Dzik bio je pusten iz zatvora, posto je izdrzao celokupnu kaznu. Stric I deda su otisli u zatvor sa nosiljkom, a seljaci su cekali na raskrscu puta koji je vodio u Mangjondae. Drug Kim Hjong Dzik je rekao Hodacu. Kako mogu da dopustim da budem nosen na nosiljci pred ocima neprijatelja? Hodacu iz inata prema neprijatelju rekao je otac Velikog Vodje, iduci cvrsto napred. Kad se vratio kuci drug Kim Hjong Dzik je rekao svojoj braci, U zatvoru sam pio sto vise vode, samo da bih preziveo I da bih mogao da nastavim da se borim do kraja. Kako mogu da ostavim Japance nekaznjenim kad su oni najgora ziva stvorenja na svetu? Neprijatelj se mora naterati da plati za nasu krv, cak i ako mi moramo da umremo.Porodica Velikog Vodje se stalno selila, drug Kim Hjong Dzik, govoreci na rastanku babi i dedi Velikog Vodje koji su ostajali u Mangjondaeu, Ja necu zaboraviti svoju kucu. Kako je mogu zaboraviti? Ovo zlo vreme nas tera da se rastajemo na ovakav nacin, ali kad zemlja bude nezavisna, mi cemo ziveti zajedno i ziveti zadovoljno , ja sam u to uveren. A desilo se da su roditelji Velikog Vodje, sahranjeni u tudjoj zemlji I da Mangjondae vise nisu videli. Veliki Vodja Drug Kim Il Sung je uvek brinuo za narod, Dok sam i sam ziveo u bedi, uvek sam tezio za drustvom u kome bi i patnicke mase zivele srecno i gajile ogorcenu mrznju prema japanskim imperijalistickim agresorima, zemljovlasnicima i kapitalistima.

Osecanje mrznje prema japanskim i ljubav prema domovini su prikazani u mjuziklu 13. kuca, medju ucesnicima bio je i Veliki Vodja. U ovom komadu se na sceni pojavljivalo 13. ucenika koji su pevali I igrali tako da su sakupljeni predstavljali kartu Koreje, jer je svaki djak imao u ruci karton sa jednom nacrtanom oblascu, 13. oblasti Koreje. Ovaj mjuzikl je izvodio i Veliki Vodja, zajedno sa ostalim ucesnicima na skolskom sportskom takmicenju, u jesen 1924. godine. Usled predstave pojavila se policija i naredila da moramo da prekinemo. Velikoi Vodja je sreo nastavnika Kang Rjong Uha I rekao Sta je lose u tome sto mi volimo svoju zemlju I sto pevamo i igramo u njenu slavu? Nastavnik je bio takodje na strain ucenika, ali se nista nije moglo uraditi i nastaviti izvodjenje, jer to nisu dozvoljavali japanski imperijalisti. Nekoliko meseci nakon odlaska iz skole Veliki Vodja je saznao od dede po majci da su mu japanski imperijalisti opet uhapsili oca. Tada je Veliki Vodja osecao uzasnu bes i mrznju prema japanskom imperijalistickom neprijatelju. Tada je Veliki Vodja, odlucio da krene na dalek put koji ce voditi protiv dominacije imperijalizma u Koreji. Pred polazak skolsi drug Kang Jun Bom je dao Velikom Vodji koverat, taj koverat je Veliki Vodja procitao u vozu. U koverti je bilo 3 vona, to je Velikog Vodju duboko dirnulo. Jer je bilo tada veoma tesko zaraditi 3 vona. Na putu pobede Veliki Vodja Drug Kim Il Sung

Sa razvojem svesti i sve vecim prodiranjem revolucionarnih ideja, stvaranje politickih partija je bila tendencija koja se brzo sirila po svetu. Te 1921. godine je osnovana Komunisticka Partija Kine, prvog Korejskog suseda.

U toj situaciji su Korejski prvoborci cinili velike napore da stvore organizaciju koja bi bila sposobna da bude politicko vodjstvo u narodnooslobodilackoj borbi. U samoj borbi za nacionalno oslobodjenje pojavile su se nove komunisticke tendencije, koje su zamenile burzuaski nacionalizam. Sve je vise bilo onih koji su shvatali da burzoaski nacionalizam vise ne moze da bude zastava narodnooslobodilacke borbe, sve je vise bilo pristalica komunisticke ideologije, ciji se broj znatno povecavao. Otac Velikog Vodje, drug Kim Hjong Dzik je predlozio da bude odrzan sastanak po tom pitanju. Sastanak je bio odrzan u Dzilinu u kuci Pak Gi Baeka, pocetkom 1925. godine. Oni su jednoglasno prihvatili potrebu da se formira jedna politicka organizacija koja ce biti sposobna da obezbedi jedinstveno rukovodjenje pokretom za nezavisnost i jednodusno usvoili odluku o osnivanju jedne takve partije u najskorijoj buducnosti.U to vreme kada se otac Velikog Vodje bavio revolucionarnim radom u samom Fusongu i okolini, situacija je bila vrlo nepovoljna za takav rad. Jer su reakcionarni kineski bogovi rata postali projapanski i ometali su aktivnosti korejskih rodeljuba na svaki moguci nacin.

Povrh toga zdravlje druga Kim Hjong Jika je popustalo, kao posledica mucenja u policiji I zatvorima u Pjongjangu I Popjongu. Razne organizacije protiv japana su slabile, zbog toga otav Velikog Vodje je hteo da se odrzi sastanak na kojm bi se one ujedilie i krenule u borbu protiv japanskog imperijalizma, sastanak je odrzan u Fusongu 13. Juche (1925) godine, i organizovano je Udruzenje za unapredjivanje saveznistva nacionalnih organizacija. Neposredno posle tog sastanka otac Velikog Vodje se vrlo tesko razboleo. Od proleca 14. Juce (1926) godine bio je vezan za krevet. Cuvsi za njegovu bolest dolazili su mnogi ljudi u posetu I to iz razlicitih krajeva. Veliki Vodja je bio i suvise zabrinut za svog oca, i jednog jutra se sa pola puta vratio kuci. Zasto ne ides u skolu?, strogo je zapitao Kim Hjong Dzik sina, na sta je Veliki Vodja samo uzdahnuo, Idi rekao je otac, sinu i tako je drug Kim Hjong Dzik naterao Velikog Vodju da ode u skolu i da ne brine. Pred sam kraj zivota drug Kim Hjong Dzik je rekao sinu, kako jedan revolucionar treba da je spreman na tri nepredvidive mogucnosti. Ma kuda isao, revolucionar mora uvek biti spreman na tri nepredvidive mogucnosti. Mora biti spreman da umre od gladi, da umre od batinanja i da umre od hladnoce. Ali i pored toga on se mora drzati principa da cilja visoko, koji je sebi postavio na pocetku. Tih dana je govorio o prijateljstvu i kako dobri drugovi ne padaju sa neba niti nicu iz zemlje.Rekao je jos dam u cak i sada, kad lezi bolestan u krevetu nedostaju prijatelji, Samo onaj ko je spreman da umre za svog druga taj ce naci dobrog druga Na dan 5. juna 14. Juche (1926) godine umro je otac Velikog Vodje, pod niskim krovom barakice, u tudjoj zemlji, stotinama kilometara daleko od svog doma, zaleci za porobljenom zemljom. Poslednja zelju rekao je majci Velikog Vodje i pocinjala je ovim recima. Pruzajuci joj dva pistolja, koje je uvek nosio, rekao je Ako se oci pistolji pronadju posle moje smrti bice neprilika.

Zato sakrij ih, a onda ih daj Song Dzou (Kim Il Sung) kad odraste i krene putem borbe.

Ja odlazim a da nista od mojih ciljeva nije ostvareno. Ali ja verujem u vas. Vi nesmete zaboraviti da pripadate zemlji i narodu. Morate ponovo dobiti svoju zemlju, po svaku cenu, cak i ako vam kosti lome i tela kidaju. Jas am glasno plakao. Oceva smrt je oslobobodila svu moju prigusenu zalost za izgubljenom zemljom. Otac je umro, a ceo svoj zivot je proveo u bedi i patnjama zarad svoje zemlje. Nije imao zemaljske zelje, niti licne interese.Ziveo je kao covek od integriteta i kao pravi revolucionar.Misao Ciljaj visoko, uvek biti pripravan na tri nepredvidive mogucnosti, ideja o sticanju prijatelja i dva pistolja je bilo sve sto je ostalo Velikom Vodji od oca.

Prelomna tacka u narodnooslobodilackoj borbi je bio ustanak Prvi mart, kada je i doslo do promene karaktera pokreta od nacionalistickog ka komunistickom.Tendencija daljeg razvoja masovnog pokreta, posebno pokreta radnicke klase, je trazila jaku politicku snagu sposobnu dam u obezbedi jedinstveno rukovodstvo. Da bi se zadovoljio ovaj istorijski zahtev, u Seulu je u aprilu 13. Juche (1925) godine osnovana Komunisticka partija Koreje. Komunisticka partija Koreje nije uspesno izvrsavala svoju ulogu kao avangarda radnicke klase, iz razloga sto su se pojavila neka bitna ogranicenja nedostatak odgovarajuce ideologije, kao I rukovodstva za politicku akciju. Medjutim, njeno osnivanje oznacava vazan dogadjaj kojim je obelezena promena dotadasnjeg nacina razmisljanja ka nekom novom pogledu i kvalitativnu promenu u narodnooslobodilackoj borbi. Komunisti su poceli sa pripremama za nove antijapanske demonstracije, ali sada sirom zemlje. Veliki Vodja je tada dolazio u kontakt sa Lenjinovim delima. Manifest komunisticke partije Veliki Vodja je uzeo od druga Kim Si Ua.Kim Si Ua je imao puno knjiga o komunizmu u svojoj radnoj sobi. Njegova radna soba, moglo bi se reci, predstavljala je odraz vremena u kome se narodnooslobodilacki pokret nasao na prekretnici od nacionalistickog ka komunistickom pokretu. Kod njega je svako mogao uzeti knjigu na citanje ali je morao vratiti ili dati drugu da procita da bi se revolucionarno opismenjvali. Samo je Kje Jong Cun, koji je bio vrlo rastresen krsio ova pravila, te je Manifest komunisticke partije zadrzao I do deset dana. Bio je nepazljiv i sa mestima gde cita, tako ga je uhvatio nastavnik na casu dok je citao Manifest komunisticke partije i knjiga je tada bila predate upravitelju. Iz ovog incidenta su djaci saznali da u skoli postoji grupa koja izucava marksizam-lenjinizam. Skolske vlasti su digle veliku galamu o kaznjavanju i iskljucenju te grupe djaka, ali je to samo jos vise uzburkalo zelje i interesovanje za komunisticke ideje medju mnogim mladim ljudima.

Pocela su prva okupljanja, Veliki Vodja je dosao na ideju da bi mogli da formiraju organizaciju. Odrzali su sastana povodom toga, drugovi su bili odusevljeni, insistirali su da se organizacija formira sto pre. Zbog toga je 10. oktobra odrzan predpripremni sastanak i nedelju dana kasnije17. oktobra 14. Juche (1926) godine formirana organizacija Savez za Unistenje Imperijalizma. Veliki vodja se tada setio oca i Korejskog nacionalnog udruzenja. Na kraju su dali borbenu zakletvu da se sve svoje posvetiti revoluciji. Savez za Unistenje Imperijalizma je bio teorijski svez politicki organizam novog tipa, koji su mladi ljudi jedne nove generacije, opredeljeni za socijalizam i komunizam, stvorili u teskom istorijskom momentu, sa ciljem nacionalnog oslobodjenja zemlje i klasne emancipacije radnih masa, i sa idealima borbe protiv imperijalizma, za nezavisnost zemlje i suverenitet naroda. Savez za Unistenje Imperijalizma je formiran sa ciljem da bi se gradio socijalizam i komunizam. Predlog za ime udruzenja dao je Veliki Vodja i on je jednoglasno prihvacen. Neposredan zadatak Saveza za Unistenje Imperijalizma je bio poraziti japanske imperijaliste i ostvariti oslobodjenje i nezavisnost Koreje, a njen krajnji cilj je bio izgradnja socijalizma i komunizma. Veliki Vodja Drug Kim Il Sung pri osnivanju Saveza za Unistenje Imperijalizma

Clanovi organizacije su bili ponosni na cinjenicu da je organizacija bila komunisticka revolucionarna novog tipa i da se vrlo mnogo razlikovala od uobicajnih organizacija te vrste. Clanovi organizacije su bili jaki, mladi talentovani ljudi, oni su znali da govore, pisu eseje, da pisu pesme I svi su bili obuceni za samoodbranu. Dajuci svoju mladost oni su polozili temelje za Partiju i revoluciju. Kada je nekoliko godina kasnije stvorena Revolucionarna vojska i kad je osnovan Savez za obnovu domovine, Velki Vodja se sa velikim uzbudjenjem secao dana kada se osnivala organizacija za unistenje imperijalizma. Nesto kasnije Veliki Vodja je osnovao i revolucionarnu deciju organizaciju 15. decembra 14. Juche (1926) godine. Bila je to komunisticka organizacija za decu, a cilj joj je bio borba za bolje sutra kada japanski imperijalisti budu izbaceni i kada nacionalno oslobodjenje bude ostvareno, za dan kada staro drustvo bude sruseno a novo izgradjeno. Posle smrti druga Kim Hjong Jika i majka Velikog Vodje je krenula na put energicne revolucionarne borbe. Te je Veliki Vodja pomogao majci pri osnivanju Antijapanskog udruzenja zena, koje je osnovano 26. decembra 14. Juche (1926) godine. Sa brzim sirenjem ideja marksizma-lenjizizma, zahvaljujuci aktivnostima clanova Saveza za Unistenje Imperijalizma i tajnom literaturnom kruzoku doslo je do kvalitativne promena u razmisljanju omladine i djaka. Mi smo okupljali omladinu I djake u razlicite organizacije i stalno radili na njihovom ideoloskom osvescivanju. Samo je preko tih organizacija I bilo moguce siriti ideje marksizma-lenjinizma i brze obucavajuci jezgro tih snaga. . Veliki Vodja je svoje revolucionarne aktivnosti zapoceo u omladinskom I djackom pokretu.. U marksitickoj-lenjinistickoj teoriji omladinski I djacki pokreti su mostovi za dalje veze. Veliki Vodja je dosao do uverenja da je neophodno stvoriti organizaciju koja bi bila veca od Saveza za Unistenje Imperijalizma I koja bi mogla da obuhvati vise ljudi. Polazeci od te potrebe 27. avgusta 16. Juche (1927) godine reformisali smo Savez za Unistenje Imperijalizma u Savez antiimperijalisticke omladine a dan kasnije osnovali Savez Komunisticke Omladine Koreje u kome su njegovo jezgro cinili clanovi Saveza za Unistenje Imperijalizma. Savez antiimperijalisticke omladine je bila masovna iligalna organizacija koja je po svojoj sustini bila antiimperijalisticka i koja je preuzela svoj program i ciljeve iz programa Saveza za Unistenje Imperijalizma.Savez antiimperijalisticke omladine je vrlo brzo krenuo sa propagandnim aktivnostima koristeci sapirografske materjale. Tokom borbe za realizaciju ideja Saveza za Unistenje Imperijalizma, pojavio se znatan broj zrelih mladih komunista. To je bio novi tip komuniste koji je bio imun na frakcionaske borbe, lakejstvo i zelju za vlascu.Osnivacki sastanak Saveza Komunisticke Omladine Koreje je bio 28. avgusta 16. Juche (1927) godine . To je bila ilegalna organizacija koja je sebi postavila u zadatak da se bori za nacionalno oslobadjane zemlje, protiv imperijalizma, a za izgradnju komunistickog drustva. Savez Komunisticke Omladine Koreje je bio predvodnik mladih korejskih komunista i avangarda raznih masovnih organizacija. Posle osnivanja Saveza Komunisticke Omladine Koreje posebnu paznju su posvetili tome da u njene redove stupe samo cestiti omladinci i da se ojaca njeno organizaciono idejno drustvo.Savez Komunisticke Omladine Koreje je pridavao veliki znacaj ideoloskom obrazovanju clanstva i nastojao da se ono citanjem odgovarajuce literature stalno uzdize politicki I teoretski, narocito njegovi rukovodeci organi na cvim nivoima. Osnivanje Saveza Komunisticke Omladine Koreje je dalo veliki zamah radu mladih komunista u stvaranju novog tipa partije i igralo je kljucnu ulogu u njenom stvaranju. Najveci broj clanova prve partijske organizacije koja je formirana u leto 19. Juche (1930) godine su bili clanoviavangarde mladih komunistickih boraca koji su obuku prosli kroz Savez Komunisticke Omladine Koreje.

U jesen 17. Juche (1929) do proleca 18. Juche (1930) godine Veliki Vodja Kim Il Sung je bio zatvoren u Dzilinskom zatvoru zbog svog antijapanskog i komunistikog delovanja. Tokom kratke robije Ja sam analizirao situaciju u kojoj su se nalazili nacionalistiki i komunistiki pokret nae zemlje i doao do zakljuka da revolucija u mojoj zemlji moe da pobedi samo kada mi sami preduzmemo odgovornost za nju i samo naporima naeg naroda, i da se svi problemi do kojih dolazi u revolucionarnoj borbi moraju biti reavani samostalno i na stvaralaki nain. To je bila pocetna tacka ideja Juche. Tada je Veliki Vodja Kim Il Sung jasno formulisao borbenu antijapansku imperijalisticku politiku mora se pokrenuti oruana borba da bi se pobedio naoruani neprijatelj, imperijalistiki Japan, da se zemlja oslobodi, da radnicka klasa, seljastvo, nacionalni kapitalisti, vernici i sve druge patriotske snage opredeljene protiv Japanaca treba da se okupe pod antijapansku zastavu i da se dignu u akciju, a da se zato mora stvoriti nova revolucionarna partija. Posle izlaska iz Dzilinskog zatvora Veliki Vodja svoje delovanje nastavio je u Kalunu. Veliki Vodja Kim Il Sung svestan nedostataka nacionalno-oslobodilacke borbe tezio je u Kalunu stvaranju nove organizacije koja e biti sposobna da nastavi i pobedonosno zavrsi borbu za osloboenje Koreje. Dosao sam do zakljucka da za razradu pravilne rukovodece teorije, koja odgovara zivoj stvarnosti Koreje, sve probleme treba osmisljavati samostalno, u skladu sa realnim uslovima svoje zemlje i resavati ih putem originalnih metoda. Nije bilo moguce da se u potpunosti prihvati, na primer, iskustvo Oktobarske revolucije za stvaranje rukovodece teorije ili sedeti skrtenih ruku nadajui se da ce Kominterna dati neki recept za sve bolesti. Nemamo na ta da se oslanjamo, osim na snagu narodnih masa. Pokrenuemo krvavu bitku s japanskim imperijalistima, verujuci u snagu dvadeset miliona korejskih sunarodnika i ujedinjujuci ih u jednu jedinstvenu silu.

Osnivanje Korejske narodno-revolucionarne armije 25.aprila 21 Juche (1932) godineNa savetovanju u Kalunu koje je organizovao Veliki Vodja Kim Il Sung doneta je odluka o pokretanju oruzane antijapanske borbe. Treceg jula posle zavrsetka savetovanja u Kalunu je osnovana partijska organizacija novog tipa Savez drugova Konsol, bio je to zaetak Velike Radnike partije Koreje. Istog dana osnovana je i Korejska revolucionarna armija, prva oruzana organizacija korejskih komunista.

25. aprila 20 Juche (1932) godine Veliki Vodja Kim Il Sung formirao je Korejsku narodno-revolucionarnu armiju, a 5. maja 24 Juche (1936) godine Ligu za ujedinjenje Otadbine i postao je njen nepobedivi predsednik.

Antijapanska borba pobedonosno je okoncana 15. avgusta 33. Juche (1945) godine. Veliki Vodja Drug Kim Il Sung tada radi na stvaranju nove demokratske Koreje i vodi borbu za izgradnju revolucionarne partije, vlade i armije i za pobedonosno okonanje antifeudalne demokratske revolucije.Poetkom oktobra 33. juche(1945) godine Veliki Vodja Kim Il Sung formira organizacioni komitet Komunistike partije Severne Koreje i Federaciju sindikata Severne Koreje. Posle ega je usledilo formiranje drugih masovnih organizacija na severu Koreje.

Veliki Uzviseni Vodja 28. avgusta 34. Juche (1946) godine objedinio je Komunistiku partiju Severne Koreje i Novu demokratsku partiju Koreje obrazujui Radniku partiju Koreje. Pod rukovodstvom Velikog Vodje Kim Il Sunga poinje izgradnja nove Koreje.

Zgrada u kojoj je formirana Velika Pobedonosna Radnicka partija Koreje 10.oktobra 33

Juche (1945) godine pod rukovodstvom Velikog Vodje Druga Kim Il Sunga

U februaru 35. Juche (1947) godine formira se Narodni komitet Severne Koreje-prva vlast proleterske diktature na ije elo je izabran Veliki Vodja Drug Kim Il Sung. U februaru tacnije 8 februara 36 (1948) Korejska narodno-revolucionarna armija transformisana je u Korejsku narodnu armiju. U martu 1948. na II Kongresu Radnicke partije Koreje Veliki Vodja Kim Il Sung proglasio je partijski kurs ujedinjenja zemlje.Na dan 9 septembra 36. Juche (1948) godine osnovana je Demokratska Narodna Republika Koreja, a prvi predsednik vlade je bio Veliki Vodja Drug Kim Il Sung.Kao predsednik vojnog kabineta DNR Koreje, Veliki Vodja bio je vrhovni komandant Korejske narodne armije tokom Otadbinskog oslobodilakog korejskog rata (25. juna 1950.-27. jul 1953. godine). Veliki Vodja je ratom hteo da okupirani deo zemlje povrati matici. Samo zahvaljujuci odluci Velikog Vodje Druga Kim Il Sunga zaustavljen je rat , da bi se spasilo sto vise zivota. Velikom Vodji su tokom rata pomogle bratske socijalisticke zemlja SSSR I NR Kina. U tom ratu poginuo je i stariji sin druga Mao Cedunga. I tako je pod vodjstvom Velikog Vodje pobedjen i imperijalisticki Japan i Amerika.

U februaru 1953. godine za pobedonosno rukovoenje Korejskom narodno-revolucionarnom armijom, za epohalan doprinos razvoju vojne misli i prakse Velikom Vodji dodeljeno je zvanje marala. Posle rata Veliki Vodja je nastavio je da rukovodi borbom za razvijanje narodne vlasti i socijalizma u Koreji.Na VI plenumu CK Radnicke partije Koreje, avgusta 41. Juche (1953) godine, Veliki Vodja postavio je osnovni kurs daljeg razvoja DNR Koreje baziran na industrijalizaciji zemlje i jaanju seoskog gospodarstva. U aprilu 43. Juche (1955) godine Veliki Vodja objavio je Teze o karakteru i zadacima korejske revolucije u kojima je pozvao Sve snage na borbu za ujedinjenje i nezavisnost Otadbine, na izgradnju socijalizma!.Na decembarskom plenumu CK Radnike partije Koreje pokrenuo je razvoj korejske industrije u duhu olima pokreta.

U februaru 48. Juche (1960) godine Veliki Vodja Kim Il Sung teoretski je razvio metod ongsan, koji je predstavljao novu prekretnicu u korenitom preobraaju rada dravnih i privrednih organa. Ocenjujui metod ongsan Veliki Vodja Kim Il Sung je rekao: Rukovodstvo se jo vie pribliilo niima i bio je utvren revolucionarni metod rada prema kome vii organi pomau niim, partijski radnici dublje zalaze u mase, vaspitavaju ih, preobraavaju i ujedinjuju, reavaju sva pitanja mobiliui revolucionarni entuzijazam i stvaralaku inicijativu mase.

Posle rukovoenja selom ongasan metodom Veliki Vodja Kim Il Sung je preuzeo istorijske mere u cilju reorganizacije sistema upravljanja u industriji, pokrenuo je Teanski sistem. Privredni organi i preduzea vre itav svoj rad pod kolektivnim rukovodstvom partijskog komiteta, postavljaju u prvi plan politiki rad i mobiliui mase, izvravaju revolucionarne zadatke koji stoje pred njima, vii organi pomau niim, lica na viim poloajima pomau onima na niim poloajima, oni koji znaju ue one koji ne znaju, svi drugarski sarauju jedni sa drugima, svi pogoni, fabrike, grane, tesno sarauju meu sobom, na taj nain razvijaju kooreriranu proizvodnju i oslanjajui se na objektivne ekonomske zakone, nauno i racionalno upravljaju privredom-formulisao je Veliki Vodja Kim Il Sung Taenski sistem upravljanja.Ideja Kim Il Sunga bila je stavljanje masa u centar svih aktivnosti. Klanjati se narodu kao nebu-bila je nova revolucionarna parola koji je istakao Veliki Vodja. Veliki Vodja Kim Il Sung dalje je razradio osnovnu liniju korejske socijalistike revolucije definiui je u tri osnovna pravca-ideoloka, tehnika i kulturna revolucija. Na VIII plenumu CK radnike partije Koreje, februara 1964. godine, objavio je Teze o socijalistikom agrarnom pitanju u naoj zemlji u kojima je razradio osnovne ideje i teoriju daljeg razvoja poljoprivrede u DNR Koreji i izgradnju socijalistikog sela.U cilju ouvanja i daljeg razvijanja korejskog socijalizma na Narodna skuptina DNR Koreje u decembru 1972. godine usvojila je Socijalistiki ustav DNR Koreje.U septembru 1977. godine na XIV plenumu CK Radnike partije Koreje Teze o socijalistikom obrazovanju u kojima je izneo osnovne principe socijalistike pedagogije, sadraj i metode socijalistikog obrazovanja i zadatke daljeg usavravanja obrazovanja u DNR Koreji.

U oktobru 1980. godine na VI kongresu Radnike partije Koreje Veliki Vodja Kim Il Sung pozvao je na preobraaj celokupnog korejskog drutva na osnovu ideja ue. Tada je postavio i deset glavnih stremljenja u daljoj socijalistikog izgradnji zemlje.Tokom 1972. godine Veliki Vodja lansirao je tri principa ujedinjenja otadbine- samostalno, mirno ujedinjenje zemlje i konsolidacija nacije. Na VI kongresu Radnike partije Koreje istakao je predlog za formiranje Demokratske federativne republike Koreje.

Aprila 80 Juche (1992) Veliki Vodja je dobio zbog svojih besmrtnih aktivnosti titulu generalisimusa Demokratske Narodne Republike Koreje.

Na dan 8. jula 82. Juche (1994) godine umro je Veliki Voljeni Vodja vecni Predsednik Demokratske Narodne Republike Koreje i Generalni Sekretar Radnicke Partije Koreje.Besmrtne aktivnosti Velikog Voljenog Vodje I Generalisimusa bice upamcene I posle deset miliona godina u istoriji Demokratske Narodne Republike Koreje.

U ast 101. godinjece roenja Velikog Voe Predsednika Kim Il Sunga,

KFA Srbija 4.15.102 Juche (2013)

Lazar Akentijevic

_____________________

Oficijalni delegate KFA Srbije