5/28/2018 10. Lezista

1/23

LEITA (LEAJI)

Leita su mainski elementi koji obezbeuju relativno kretanje obrtnih delova (vratila, osovina i osoviniomoguavaju prenoenje optereenja sa pokretnih elemenata na one koji miruju i obratno. Leita bi trebaobezbede dovoljnu nosivost, potrebnu tanost poloaja osa obrtnih elemenata u stanju rotacije a sa druge strandozvole eventaualno odstupanje, kao i da dozvole dovoljnu brzinu rotacije.

S obzirom na vrstu trenja, kao i prema konstrukciji razlikuju se klizna i kotrljajna.

Kod kliznih se izmeu delova u relativnom kotrljanju nalazi se samo tanki sloj ulja (uljni film) debljine 2 dm. Prednosti su im mogunost priguenja oscilacija, tih rad bez uma, u povoljnim uslovima mogu biti dugoti mogu da rade sa izuzetno velikim brojem obrtaja, jednostavna konstrukcija i proizvodnja, grublje toleranniska cena, manje su osetljiva na neistoe. Pri tome imaju problema pri pokretanju zbog velikog trenja i pote

sa zaptivanjem

Kod kotrljajnih leita izmeu delova u relativnom kotrljanju nalaze se kotrljana tela (kuglice, valjci, iglice, koili bavice) prenika 2 do 50 mm. Prednosti su im: malo trenje, male dimenzije, mali otpori pri startu, koliina maziva; jednodelna (kompaktna), tanost. Pri tome vae za mainske elemente koji se ne popravljaju .

Prema pravcu dejstva sile: aksijalna, radijalna i radiaksijalna.

1. KLIZNA LEITA

Slika 1. Leite normalne konstrukcije(1 trup, 2 poklopac, 3 i 4 donja i gornja posteljica, 5 otvor za zavrtanj za vezu trupa i poklopca, 6 otvodovod maziva)

Proces podmazivanja kliznih leita

Podmazivanje- ulje, mast- osnovna osobina maziva viskozitet, koji opada sa porastom temperature

5/28/2018 10. Lezista

2/23

S obzirom na podmazivanje razlikuju se sledee vrste trenja: suvo, granino, meovito i hidrodinamikzavisnosti od viskoziteta, brzine meusobnog kretanja elemenata i dodirnog pritiska, raste ili opada koefictrenja dodirnih povrina (Striebeck-ova kriva). U tom smislu javljaju se tri reima podmazivanja: granino kojavlja kada se povrine dva elementa mestimino dodiruju i to najee na poetku kretanja; hidrodinamiko se povrine potpuno razdvoje slojem maziva i meovito koje predstavlja prelaz izmeu navedena dva reKoeficijent trenja ima najmanju vrednost pri meovitom podmazivanju, ali se ono ipak ne preporuuje njegove labilnosti. Poveanje koeficijenta trenja pri hidrodinamikoom podmazivanju nastupa zbog poveturbulencije sa porastom brzine v.

Podela pritiska u sloju maziva pri kretanju tela, optereenog silom F Bone brane du nagnutih ravni

5/28/2018 10. Lezista

3/23

Slian proces nastaje u leitu, na slici prikazana podela pritiska

Poloaj rukavca u leitu, u stanju mirovanja, pri polasku i pri punom obrtanju

Opadanje pritiska (sa krive 1 na krivu 2) u sloju maziva zbog uzdunog kanala. U principu ne treba da se pkanali za ulje u optereenom delu leita jer izazivaju pad pritiska ulja i kvare podmazivanje (pojava habanja).

Sklopvi: H / d, e, f, g.

Uslovi za hidrodinamiko podmazivanje su: dovoljno ulja, dobro izabran zazor f, dobro izabrazan viskozitetsuvie velika duina rukavca tj. ne veliko iskoenje.

Ako je broj obrta n> ngbie hidrodinamiko podmazivanje.

Po Falcu je:

=

d

hpng

61,0

5/28/2018 10. Lezista

4/23

- Pritisakld

Fp

= ;

- Relativni zazor:d

f

d

dD=

= ,

- obino je = 0,001 ... 0,004;- beli metal - 0, 00004 ... 0,0009; SL 0,001 ... 0,002, bronza 0,002 ... 0,003.

- Debljina sloja maziva u najuem delu procepa:4

dDh

;

- Dinamika viskoznost - , Pa s

=

dL

fFng 4

61,0 2

Znai hidrodinamiko podmazivavanje se lake odvija sa manjom silom F i sa malim zazorom (f 2), sa veduinomL, prenikom di guim uljem.

Materijali

Posteljica bi trebala da je dovoljno vrsta i kruta da omogui prenoenje optereenja, a sa druge strane dovmekana da bi sa rukavcem inila kvalitetan klizni par. Kod kliznih leita tei se tome da povrina rukavaca priblino tri do pet puta tvra od povrine posteljice leita. Time se troenja leita ograniava pre svegtroenje posteljice leita, koji se u sluaju kritinog troenja jednostavno zameni. Trokovi su u tom slumnogo manji nego kada bi troenje nastalo na rukavcu osovine ili vratila, s obzirom da su rukavci leajeva obidelovi osovine ili vratila.

Materijal posteljica je obino bronza, sivi liv kao i plastine mase.Bronze se koriste kao materijali leita za sledee uslove: pd = 50 MPa, v = 50 m/s, (pv)d= (1 1,5) 10

7 Wodnosno za jako optereena leita. Beli metal je legura: Sn, Sb, Cu i Pb. Pogodan je za jake specifine pritisk= 20 25 MPa i za brzine do 60 m/s, uz karakteristiku zagrevanja rukavca (pv)d = (1,5 10) 10

7 W

Maksimalna temperatura u sloju maziva je 110o

C. Beli metal je mek i upotrebljava se samo kao unutranji zaelinih, bronzanih i posteljica od sivog liva. Debljina zalivka kree se od 0,1 do 3 mm. Upotrebljavaju se i zamza beli metal, odnosno legure bez kalaja ali sa pretenim sadrajem olova i koje imaju loije karakteristike (p 14 MPa i v = 15 5 m/s, respektivno, pri emu je (pv)d= (1 1,5) 10

7 W/m2 ). Olovna bronza se korisizuzetno optereena leita (pd =100 MPa), sa jakim udarima i koja rade na visokim temperaturama.Liveno gvoe se koristi kao materijal posteljica z a sledee uslove:pd = 0,8 - 9 MPa, v = 2 0,2 m/s, respekti radne temperature do 300oC.Legure aluminijuma koriste se za sledee uslove:pd = 35 - 40 MPa, v = 5 - 8 m/s i temperature do 250

oC.Sinterovane legure (metalokeramiki materijali) su pogodne za izradu leita zbog svog svojstva da upijajukoje se oslobaa pri zagrevanju. Na taj nain omoguavaju samopodmazivanje leita te se koriste za slosklopove. Podnose visoke temperature i visoke radne brzine i relativno visoka optereenja do 7 MPa.

Od plastinih masa za izradu posteljica kliznih leaja koristi se pre svega teflon, poliamidi, poliacetati, akrilopi drugi. U ovom sluaju nije potrebno podmazivanje, leita mogu da podnesu visoke temperature ali nosivonije visoka.

Sistemi za podmazivanje

5/28/2018 10. Lezista

5/23

Slika Mazalica sa fitiljem, Mazalica sa podlogom od pamuka, Mazalica sa ipkom

Mazalica sa ventilom(1 stakleni sud, 2- zatvarana poklopcu, 3 ventil u obliku igle, 4 navrtka, 5 staklena cevica, 6 ruica

opruga)

Slika Leite sa podmazivanjem pomou prstena

5/28/2018 10. Lezista

6/23

Slika tauferova mazalica, Mazalica sa zavrtnjem

Slika Mazalica sa loptastim ventilom, Mazalica sa oprugom, Mevi mazalica za mast

U sluaju aksijalnog leita

5/28/2018 10. Lezista

7/23

2. KOTRLJAJNA LEITA, LEAJEVI

1. Konstrukcija i oznaavanje

Jednoredni kuglini leaj sa radijalnim dodirom. Najvie se koristi zbog odlinih osobina, jeftino, odlino prradijalne ali i aksijalne sile. Mana mu je to je maksimalni ugao zakretanja osa prstenova 8, te moe da se kosamo krutih vratila.

5/28/2018 10. Lezista

8/23

oznaka: BC - 60, 62, 63, 64;Jednoredni kuglini leaj sa kosim dodirom. Prenosi pored radijalnih i znatne aksijalne sile ali u jednom smKoriste se esto u parovima.

oznaka: BN - 72,73;Okretljivi dvoredni kuglini leaj. Koristi se u sluajevima kod manje krutih vratila, tj. kada imaju izrasavijanje. Ova leita se prilagodjavaju ovoj deformaciji, doputeni uugao je 2 o . esto se koristi kada takonstrukcije koja nosi leita i vratila nije velika i konstrukcija nedovoljne krutosti.

oznaka: BS - 12, 22, 13, 23;Cilindrini, valjani leaj. Koriste se za izrazito velike radijalne sile (1,7 x vee od odgovarajuih kuglinizrazito kruta vratila. Ne mogu da prenose aksijalne sile.

oznaka: RU - 10, 02, 22, 03, 23, 04;Igliasti leaj. Kotrljajna tela su manjeg prenika ali vee duine u poredjenju sa valjanim.

oznaka: NA - 49Bavasti leaj, jednoredni i dvoredni. Visoke nosivosti, sa mogunou prihvatanja elastinih deformacija vr

Ne mogu da prihvate velike aksijalne sile i vrlo su skupi.

oznaka: SR - 202, 203;

5/28/2018 10. Lezista

9/23

oznaka: SD - 222, 223;Konusno valjani leaj. Prenosi jake i aksijalne i radijalne sile. Daju mogunost podeavanja zazora i ugradjuu paru (X i O ugradnja). Ne koriste se za vratila duina veih od 700 mm, inae su dosta zastupljena.

oznaka: SR - 202, 203;Kolutni leaj. Koristi se za prihvatanje aksijalnih sila. Mogu da budu jednoredni i dvoredni u zavisnosti da aksijalna sila nepromenljiva ili promenljiva, respektivno.

oznaka: TA - 511, 512, 513, 514;

oznaka: TDC - 522, 523, 524;

2. Zaptivanje

Zadatak da sprei izlazak maziva i prodor prljavtine i vode.

U naelu: zaptivanje sa dodirom (filc, semering ...) i labirintski.

Zaptivaod filcanog prstena

5/28/2018 10. Lezista

10/23

Prsten i leb zaptivaa Zaptivanje prstenom i procepima

Zaptivanje procepima Labirintski zaptivaLabirntski i filcani zaptivau kombinaciji

3. Uvrivanje leita za vratilo, montaa

Unutranji prsten po pravilu vrsto nabijen na rukavac vratila, ija je tolerancija: (g), h, j, k, m, (n, p, r).

Naslon mora biti dovoljan ali ne preveliki. Sa druge strane: aura, navrtka, Zegerov prsten

Prelazno zaobljenje i visinanaslona

Umetnuti prsten izmeuleita i naslona, zbogmale visine naslona

Sedlo sa navrtkom za pritezanje

5/28/2018 10. Lezista

11/23

Limeni osigura

Navrtka

Tolerancije vratila:

Za normalna ijaka

optereenja

do 18do 100do 140do 200

-do 40do 100do 140

-do 40do 65do 100

j 5k 5m 5m6

Ugradnja leita:

Zbog temperaturnih dilatacija potrebno je aksijalni zazor sklopa vratila i leita , koji se obezbedjuje u samleitu (valjkasta, igliasta) ili van leita. Ako je zazor veliki, javlja se udar pri putanju u rad, a ako je mali mdoi do njegovog nestanka u radu i oteenja leita. Oigledno je da veliina zazoraxzavisi od duine leitaod zagrevanja, odnosno eventualnog hladjenja kuita. Za sva vratila, a za dua obavezno, primenjuje se princ

aksijalnu silu prenosi jedno leite, a drugi je aksijalno slobiodan, sa tolerancijom gnezda u kuitu npr. H7omoguava njegovo aksijalno pomeranje. Po strogim preporukama ovo se primenjuje im je l> 3 d. Miljenda je ovaj uslov prestrog te da se moe pomeriti.

Za kraa vratila primenjuje se reenje da ni jedno leite nije aksijalno fiksirano, tako da se aksijalna sila prealternativno. Time se izbegava nezgodan ispust u kuitu koji oteava obradu na borverkuu jednom prolazu. se zazorxpodeava podmetanjem kalibrisanih limova debljine od 0,05 do 0.2 mm, koji istovremeno i zaptivajsu od bakra i ija je ukupna debljina (praktinox) prema preporuci (iz ruskih kataloga) 0,0015 l.

U vezi aksijalnog zazoraxnajbolje je pretpostaviti temperaturu ulja tj. vratila 80 ... 100 0 C, a kuita npr. 40raunati preko l= t l . Veliina predstavlja koeficijent linearnog irenja i zavisi od vrste materijala, za

ima vrednost oko 8,5 10-6

, 1/0

C, za liveno gvoe 8 10-6

, a za aluminujumske legure oko 18 10-6

.

5. Izbor leita i proraun

Pri kotrljanju dolazi do zamora materijala i pojave sitnih ljuspica.

Vek je vreme rada tj. broj obrtaja nkoji leite izdri do pojave prvih ljuspica. Rasipanje veka 1:40.

Raunski vek je onaj vek koji izdre 90 % leita, dok se 10 % kvari pre isteka tog veka.

5/28/2018 10. Lezista

12/23

Leite treba da nosi optereenjeFpri broju obrtaja nu toku vremena T.

- Ekvivalentno optereenjeF =x Fr + y FaFaktorixiyzavise od pogodnosti leita da prenese radijalnu siluFrodnosno aksijalnuFa. Na primer zakuglino jednoredno leite sa radijalnim dodirom,x= 1,y = 1,6. Znai da je aksijalna sila za oko 60 %opasnija od radijalne (npr. radijalna sila od 1000 N isto deluje na leite kao i aksijalna sila od 1000 N. Zadruge tipove leita faktori su drugaiji.

C dinamika monoenja je sila Fkoju leite moe da izdri 106

obrta (T0=500 h pri n0= 33,333 o/mNajee se rauna u odnosu na faktore: pouzdanosti P i temerature H .

mHPmHP

nTF

nT

nTFC

1666000

=

=

Veliina sileFmoe da se dodatno koriguje faktorom udara, koji zavisi od vrste pogona na sledei nain:

FD =F D , gde se u gornjem obrascu za CpieFDumestoF.

Vrsta pogona D

Trapeznim ili tekstilnim kaiemKonim kaiem ili elinom trakomZupasti prenos, sa nebruenim zubimaZupasti prenos, sa ruenim zubimainska vozilaMenjai drumskih vozilaTokovi drumskih vozilaOpte mainstvo, pogoni bez udaraOpte mainstvo, pogoni sa udarima

2 33 4

1,2 1,61,02 1,41,4 1,7

11,3 1,61 1,21,5 3

U obrascu za C, eksponent miznosi: za leita sa lopticama m= 3, i za leita sa valjkastim kotrljajnim telima10/3.

Faktor pouzdanosti P, usvaja se prema sledeoj tablici, za eljenu pouzdanost rada, odnosno u zavisnosti kprocenat leita iz populacije se planira da doivi vek leita T.

Pouzadnostleita

90 % 95 % 96 % 97 % 98 % 99 %

P 1 1,613 1,887 2,273 3,03 4,762

Uobiajeno se koriste leita sa traenom pouzdanou u radu 90 %. Pouzdanija leita se koriste u avio indus

kod sistema za dubinsko buenje i eksploataciju nafte, gasa itd. Odnosno u sluajevima kada je posleneplaniranog otkaza leaja vezana za ljudske ivote, duge zastoje u skupim tehnolokim procesima isl.

Faktor temperature H, usvaja se prema oekivanoj radnoj temperaturi u leitu, na nain:

Radnatemperatura, 0C

100 125 150 175 200 225 250 275 300 325

H 1 1,03 1,07 1,13 1,20 1,28 1,39 1,50 1,62 1,78

U sluaju promenljivih radnih uslova, kada se menjaju optereenje i broj obrtaja i to kada u vremenskom intetileite nosi optereenjeFipri broju obrtajani, za ti= T, dinamika monoenja se rauna:

5/28/2018 10. Lezista

13/23

mmi

iHP FiT

tn

TC

=

16660

C0 statika monoenja je silaFkoja deluje pri broju obrtaja leita do 10 o/min, a da plastine deformaciprelaze 0,01 % prenika kotrljajnog tela.

Statiki proraun se vri za leita koja se ne obru u pojedinim reimama rada, ili se obru sporo (do 10 o/min

esto se sila koja optereuje leite korigije faktorom radnih uslova, koji moe da se kree u intervalu 0,8 2,5

Rezime:

mnT

FC1660

=

Ovo je osnovni nivo tanosti prorauna. Povieni nivo tanosti uzima u obzir temperaturu preko 150 0C,

pouzdanost preko 90 %, vrstu maziva i posebne elike. O ovom veku Tmoe se govoriti pod sledeim uslovim1. Dovoljno podmazivanje (ulje do 1/3 visine najnieg rotirajueg tela, mast do 2/3 visine ukupnog prazno

prostora leita);

2. U toku Tne dolazi do prodora prljavtine i vode , znai dobro zaptivanje;

3. Ispravno odabran tip leita u odnosu na doputeni nagib vratila;

4. Pravilno montiranje, bez udaranja u spoljni prsten;

5. Dobro odredjen i podeen aksijalni zazor s obzirom na temperaturu dilatacije koja zavisi od duine vrat

Ovo zavisi od iybora para leita u osloncima vratila.

Nagib:Ukoliko je zbog savijanja vratila nagib na mestu leita vei od doputenog za odgovarajui tip leita, leneminovno strada. Leita se proizvode sa normalnim unutranjim zazorima, ali i sa poveanim i sa smanjeninormalne zazore, to je najei sluaj, doputeni uglovi zakretanja unutranjeg prstena prema spoljanjem isledee vrednosti:

Za tip leita: =

BC - 62, 63, 64 5 do 12 8

BC - 60, 618, 160 2 do 8 BN - 8 RU - 2 KB - 2

BS 12, 22 2,5 0BS 13, 23 3 0SD 4 0

5/28/2018 10. Lezista

14/23

Nagib za prostu gredu iznosi:

IE

lF

=

16

2

, za siluFna sredini grede (a = b)

l

F

a b

A B

Za sluaj da je a b:

u osloncu A:

=

3

32

6 l

b

l

b

IE

lF

u osloncu B:

+

=

2

2

3

32 32

6 l

b

l

b

l

b

IE

lF

- za kruni popreni presekI = d / 64.

Uslov je :

Zazori:- fabrikacioni (pre montae leita)- sklopni (posle montae) je uvek manji od fabrikacionog- radni (pod optereenjem i povienom temperaturom)Zbog montae poveava se prenik putanje na prstenu za oko 60% teorijskog preklopa, dok se u spolja

prstenu smanji za priblino 50 % teorijskog preklopa. Razlika temperatura unutranjeg i spoljanjeg prstena je5 ... 10 0C. Ova temperaturna razlika zavisi od toga da li se kuite hladi vetaki. Sve ovo govori da je tproraun ugla dosta sloen. Medjutim, u praksi veina prorauna leita se zasniva samo na C, i leita razadovoljavajuom pouzdanou.

5/28/2018 10. Lezista

15/23

Tablice dimenzija kuglinih leajeva,

5/28/2018 10. Lezista

16/23

Tablice dimenzija kuglinih leajeva tipa BC -

5/28/2018 10. Lezista

17/23

5/28/2018 10. Lezista

18/23

5/28/2018 10. Lezista

19/23

ZADATAK:Potrebno je proveriti nosei valjak transportera sa trakom, za date podatke:- kapacitet transportera Q= 6400 m3/h- brzina trake v = 4 m/s- irina trake B= 2000 mm- nasipna masa tereta = 1.400 kg/m3- rastojanje slogova valjaka a= 1,2 m- masa trake mt= 25 kg/m'

- pri emu: - 100 % kapaciteta transporter ostvaruju u toku 20 % od ukupnog vremena rada,- 80 % kapaciteta u toku 40 % vremena rada,- 50 % kapaciteta u toku 20 % vremena rada,- 20 % kapaciteta u toku 20 % vremena rada.

Slika 1. Slog transportera sa tri nosea valjka

-d= 40 mm-b= 20 mm- c= 45 mm-d1 = 17,8 mm-L= 750 mm

-L1 = 800 mm-L2 = 840 mm-Masa obrtnih delova: 25,80kg- Ukupna masa: 34,97 kg-Leaj: 6208 (40BC02), JUS M.C3.601

Slika 2. Dimenzije i izgled valjka

5/28/2018 10. Lezista

20/23

5/28/2018 10. Lezista

21/23

1. Provera prenika osovine valjka

Optereenje noseih valjaka nije uvek isto, vese menja u zavisnosti od trenutnog kapaciteta transportera, kazadato. Nosei valjak trpi i jo optereenje od sopstvene teine trake, a leita jo i od teine okretljivog valjka.Osim ovih redovnih optereenja, valjak trpi i dopunska optereenja: usled netanosti postavljanja valjka po vusled lepljenja transportovanog materijala na valjak, od iskoenja ose valjka prema pravilnom poloajuekscentrinosti omotaa valjka u odnosu na obrtnu osu. U normalnim uslovima ova dopunska optereenja man

od redovnih, a poto je njihov intenzitet nedovoljno istraen, obino se zanemaruju u ininjerskim proraunsem optereenja usled ekscentrinosti, koje e se dalje uzeti u obzir.

- Statiko optereenje po jednom slogu, koje potie od teine transportovanog materijala, iznosi:

N7324,804

1,29,811400)(6400/3600

v

agQG 1s =

=

= ,

- Teina trake, svedena na jedan slog:

N294,309.81251,2gmaG t2s === ,

Dejstvo navedene dve teine na slog valjaka ima dinamiki karakter, te se mora uzeti u obzir dinamiki fudara koji za materijal normalne granulacije iznosi = 1,5, dok pri transportu krupnijih komada dostie = 2razmatranom sluaju uzima se da je transportovani materijal uobiajene granulacije. Dalje, teine su rasporedtako da srednji valjak prima 60 % ukupnog optereenja sloga, a dva preostala po 20 %, te e se dalje prorvriti upravo za srednji valjak.

Konano optereenje jednog (srednjeg) valjka usled redovnih sila, u viseem trodelnom slogu valjaka iznosi:

2s1svaljka N6857,19294,30)(7324,800,61,5)G(G0,61,5F =+=+=

Na leita noseeg valjka osim sile F slogadeluje i redovna sila teine obrtnog dela valjka, te je sila koju prileita:

N7110,299,8125,806857,19gmFF valj.delaobr.valjkalezista =+=+=

Centrifugalna sila, koja se javlja usled ekscentrinosti omotaa valjka u odnosu na obrtnu osu. Centrifugalnaodredjena je pod pretpostavkama: da je odstupanje od nazivne debljine zida h jednako po itavoj duini omoda spoljni i unutranji krug omotaa nemaju eliptinost; da je u bilo kom poprenom preseku valjka obrtni cvaljka obrtni centar spoljnog kruga omotaa, i iznosi:

( ) ( )N171,3340,194

0,004520,1940,000578500,754vD

h2DL4F

22

22

2

2

c =

=

=

gde su:- = 7850 kg/m3 gustina materijala omotaa valjka elik,- h = 4,5 mm debljina zida omotaa i- = 0,5 mm najvee doputeno odstupanje debljine zida omotaa od nazivne debljine h

Vrednosti h i nisu uobiajene da se daju po katalozima valjaka ali se mogu nai u odgovarajuim katalozima

Leita noseeg valjka optereena su jednako, zbog simetrinosti, odnosno na svako deluje po polorazmatranih sila: Fleita i Fc . Sabiranjem navedene dve sile i deljenjem sa dva dobija se ukupno optereenje le

5/28/2018 10. Lezista

22/23

s tim da je uzet najnepovoljniji sluaj da centrifugalna sila deluje u pravcu i smeru sila teine odnosno vertiknadole.

Ukupna sila na jednom leitu:

N36413640,812

171,337110,29

2

FFF

clezistalezistuu =

+=

+=

Slika 3. Proraunska shema osovine

Maksimalni moment savijanja, prema slici 3., iznosi:

N218,460,0603641Mf ==

Napon savijanja u oblasti maksimalnog momenta savijanja:

108,3404,0

3246,218

32

dMf

Wx

Mf 6

33f =

=

==

Pa

Materijal osovine je .0545, sa doputenim naponom na savijanje za jednosmerno promenljivo optere

(osovina se ne okree zajedno sa valjkom) df II = 80 Mpa. Odnosno, prenik osovine od 40 mm zadovoproraun

5/28/2018 10. Lezista

23/23

2. Provera leita

Leite sa lopticama sa radijalnim dodirom,6208 (40BC02), JUS M.C3.601

C = 22,40 kNC0 = 15,70 kNd = 40 mm

D = 80 mmB = 18 mmr = 2 mm

Slika 4. Dimenzije i izgled ugradjenog leita

Provera e biti izvedena na osnovu veka trajanja navedenog leita, na nain definisan za ovakva leita.

- Broj obrtaja leita iznosi (obre se spoljni prsten):

o/min393,720,194

460Dv60n =

=

=

Spektar optereenja

Periodi

Trajanjeperioda

Ostvareni kapacitetStatiko optereenjepo jednom slogu

Gs1

Ukupna sila pojednom leitu

F u leitu1. 20 % T 100 % Q = 6400 m3/h 7324,80 N 3641 N2. 40 % T 80 % Q = 5120 m3/h 5859,84 N 2982 N3. 20 % T 50 % Q = 3200 m3/h 3662,40 N 1993 N4. 20 % T 20 % Q = 1280 m3/h 1464.96 N 1004 N

Vek trajanja leita bie, za loptice kao kotrljajna tela i spektrom optereenja od mperioda:

( ) ( ) ( ) ( )( )h21572,47

0,210040,219930,429820,23641393,72

1666022400

T

TiFin

16660CT

3333

3

m

1i

3

3

=+++

=

=

=

,

- to zadovoljava.

U sluaju iznenadnog otkaza transportera pri punom kapacitetu, leite srednjeg valjka e u stanju mirovanja 0, Fc= 0) biti izloeno sili:

N24122

9,8125,80294,30)(7324,800,6

2

gm)G(G0,6F

valj.delaobr.2s1slezista0 =

++=

++=

Statika mo noenja izabranog leita C0 = 15,7 kN, pa leite zadovoljava i u uslovima mirovanja pod puoptereenjem, jer je:

0slezista0 CF