1. Uvod u Radio Komunikacije

8/19/2019 1. Uvod u Radio Komunikacije

1/106

RADIOKOMUNIKACIONI

SISTEMI


2/106

Sadržaj

Uvod u radio komunikacije (osnovni pojmovi – def.) Podela i koriščenje radio-frekvencijskog (RF) spektra eorija !" talasa i antene

Prostiranje radio talasa# površinskim talasom jonosferskim talasom prostornim talasom prostiranje rasejanjem


3/106

Šta su radio komunikacije?

Radiokomunikacije $ elekomunikacije ostvarene pomo%u radio-talasa& Te!ekomunikacije" svaki prenos' emisija ili prijem nakova' signala' teksta'

slika' vuka ili oaveštenja ilo kakve prirode posredstvom *ični+' radio'viuelni+ ili drugi+ elektromagnetni+ sistema.

Radio# ,pšti ira koji se primenjuje u vei sa upotreom radio-talasa&

Radiota!asi# !lektromagnetni talasi (!") čija je frekvencija' premakonvenciji' ni*a od /0' a koji se prenose kro sloodan prostor' ekoriš%enja sistema a veštačko vo1enje (e*ičnim putem)&

Radio#rek$encija# ,snovni fiički parametar elektromagnetni+ talasa iliradio-talasa koji se sloodno prostiru kro prostor i čije se vrednostikonvencionalno nalae u opsegu od 2 k0 do /0&

Radio#rek$encijski kana!# 3eo radio-frekvencijskog spektra namenjen dase koristi a emisiju' a koji mo*e iti definisan pomo%u dve odre1enegranice' ili svojom centralnom frekvencijom i pridru*enom širinomopsega' ili pomo%u ilo kojeg ekvivaletnog pokaatelja&

Radio#rek$encijski o%se 3eo radio-frekvencijskog spektra koji senalai ime1u dve odre1ene granične frekvencije&


4/106

Istorijat 'eži(ni) komunikacija

454 Farada6 demonstrirao elektromagnetnu indukciju 4578 9ames "a:;ell# teorijski (matematički) dokaao postojanje !" talasa i

dao osnovne postulate !" teorije 4555 0einric+ 0ert eksperimentalno dokaao postojanje !" talasa 452< esla dao ideju o e*ičnom prenosu 452= "arconi poslao prvi signal e*ičnim putem na rastojanje od jedne milje 452> "arconi demonstrirao moilnu e*ičnu komunikaciju sa rodovima

(telegrafski prenos) 424 ostvarena prva radio vea preko ?tlantika 424= e*ični prenos govora ime1u @e; Aork-a i Ban Francisc-a 42


5/106


6/106


4227 0iperD?@ (0ig+ Performance Radio Docal ?rea @et;ork) 422> Jireless D?@ - I!!!5'7kits Prvi /PRB sistemi sa rinama prenosa do = kits (paketski airani sistem) U"B licence Iridium počeo sa propadanjem (ankrot)


7/106



8/106

Mode! 'eži(no& komunikaciono& sistema

Ivor informacija Predajnik

Predajnaantena

Propagacioni kanal(e*ični medijum)

Oumovi interferencije

Prijemnaantena Prijemnik

Qorisnikinformacija


9/106

K!ju(ni %ro'!emi kod 'eži(ni)komunikacija

inter#erencija feding


10/106


11/106

4ore5enje sa ži(nim sistemima

karakteristike e*ičnog prenosa# ira*eniji uticaj šumova i smetnji (u odnosu na oklopljene-*ične

medijume) pove%anje transmisioni+ kapaciteta a+teva primenu sofisticirani+

koncepata primopredajnika C!R (Cit !rror Rate) se samo nenatno (linearno) pooljšava sa

pove%anjem snage predajnika (B@) a+tevaju se sofisticiranijete+nike procesiranja signala (ni*i kvalitet u pore1enju sa *ičnimsistemima)

poudanost vee eednost (sigurnost) komunikacije (prolemi enkripcije) ograničena širina raspolo*ivog RF spektra (deljeni medijum)'

a+teva se postianje visoke s%ektra!ne e#ikasnosti i dr.


12/106

4ore5enje sa ži(nim sistemima

4rednosti e*ični+ komunikacija ra i jednostavna instalacija mre*e' u ni*e troškove' !lektromagnetni talasi og velike rine prostiranja u sloodnom

prostoru (vadu+u) omogu%avaju praktično trenutan prenos informacijačak i na velikim rastojanjima.

pove%anje rastojanja načajno manje slai signal u pore1enju sa

kalovskim sistemima (slaljenje raste eksponencijalno sa rastojanjem)Primer# ako je podu*no slaljenje kala (na nekoj učestanosti) a$=dCkm' tada %e na

deonici du*ine d$


13/106

2rste radiokomunikacioni) sistema

Prema koriš%enom opsegu učestanosti Podela RF spektra na podopsege

Prema smeru prenosa informacija# jednosmerni i dvosmerni

Prema tipu konektivnosti# tačka-tačka i tačka-više tačaka

Prema mogu%nosti istovremene predaje i prijema simpleksni' semi-dupleksni i dupleksni

Prema usmerenosti usmerene (radio-relejne vee) i neusmerene (radio-difuija)

Prema tipu korisnika kojima su namenjeni javni' funkcionalni' posene namene i dr.

Prema moilnosti (stepenu pokretljivosti) korisnika# fiksni' nomadski i moilni (emaljski' pomorski i aeronautički)

Prema vrsti slu*e# amaterski' meteorološki' satelitski' navigacioni' difuni (radiofonija i E) ....

Prema načinu realiacije radio-pokrivanja emaljski i satelitski


14/106

E6EKTROMA7NETNI *EM, S4EKTAR

3000

Radio-frequency (RF)

430 750


15/106

U%otre'a EM s%ektra kod ra/!i(iti)medijuma

0

0

alasna du*ina Učestanost


16/106

RADIO8REK2ENCI9SKI *R8, S4EKTAR

R8 s%ektar - deo !" spektra koji se odnosi na frekvencije čije se vrednosti'nalae uopsegu učestanosti od k0 do /0.

(a sada su upotrei frekvencije do = /0' s tim što najve%i deo frekvencija koje sekoriste le*i ispod /0)

3eo RF spektra ispod 2k0 nije standardiovan (vojne primene)


17/106

RADIO8REK2ENCI9SKI *R8, S4EKTAR


18/106

4ode!a R8 s%ektra

#opsega

Granične frekv. Talasne dužine Naziv talasnog područja Oznaka opsega

4 3 - 30 kHz 00 -0 k! vrlo dugi talasi "#$ %"er& #o' $re(uen)ies*

+ 30-300 kHz 0 , k! dugi talasi #$ %#o' $re(uen)ies*

300 - 3000 kHz 000 , 00 ! srednji talasi $ %iddle $re(uen)ies*

/ 3 - 30 Hz 00 , 0 ! kratki talasi H$ %Hig $re(uen)ies*

1 30 - 300 Hz 0 , ! ultra kratki talasi - !etarski "H$ %"er& Hig $re(uen)ies*

2 300 , 3000 Hz , 0. ! de)i!etarski H$%ltra Hig $re(uen)ies*

0 3 - 30 GHz 0 , )! )enti!etarski H$%uperHig $re(uen)ies*

30 - 300 GHz 0 , !! !ili!etarski 5H$%56tra Hig $re(uen)ies*

7 300 - 3000 GHz , 0. !! de)i!ili!etarskiTH$ %Tre!endousl& Hig$re(uen)ies*


19/106

4ode!a R8 s%ektra *mikrota!asni o%se&,

Prema američkim (UB) vojnim normama


20/106


21/106

Kori1:enje R8 s%ektra

RF spektar se mo*e koristiti a različite službe


22/106

Kori1:enje R8 s%ektra

K išć j d l f k ij k kt j di


23/106

1.23

Korišćenje delova frekvencijskog spektra za pojedinebežične komunikacione sisteme


24/106

4rimeri kori1:enja de!o$a R8 s%ektra od strane%ojedini) radiokomunikacioni) sistema

Euro%e USA 9a%an

Ce!!u!ar4)ones

7SM 8=.-8=>' 8>2-85787.-87>'852-827' 52.-24=2=-27.'4>4.-4>5=45.=-455.UMTS (F33) 42.-=>


25/106

1.2

GHz1 3

2 4

ISM: Industrial, Scientific & Medical Band

UNII: Unlicensed National Information Infrastructure and

UNII

ISM

!

!elovi spektra za slobodno korišćenje "free to air# $%&' ()*%%

ISM


26/106

R8 S4EKTAR KAO RESURS

Radio-frekvencijski spektar je prirodni resurs koji je svima podjednakodostupan i sa velikim potencijalom a ekonomski ravoj jedne nacije.

RF spektar koji stoji na raspolaganju svakoj emlji je o&rani(en *deficitaran) resurs koji se mora koristiti efikasno, ekonomično i na nediskriminatoran načinN

Qako rastu a+tevi a koriš%enjem spektra' tako rastu i potree ae#ikasnim u%ra$!janjem.

@ajva*niji iaov# Potreno je oeediti da svi korisnici RF spektrarade istovremeno i e nedovoljenog me1usonog ometanjaN

,ee1ivanje raciona!no& i ekonomi(no& kori1:enja RF spektra je jedno od osno$ni) na(e!a na kojima se asniva regulisanje odnosa uolasti telekomunikacija.

"a koliko io Smali i ograničenT svaki radio-komunikacionoi sistem (npr.sveden na samo dve radio-stanice)' emisije radio-predajnika koji pripadajutom sistemu' mogu prourokovati smetnje (poseno one definisaneme1unarodnim propisima kao Sštetne smetnjeS)' drugim sistemima uneposrednoj okolini' onim udaljenim' pa i onim van granica posmatranedr*ave (radio talasi ne ponaju administrativne granice)


27/106

U%ra$!janje R8 s%ektrom

U dokumentima "e1unarodne unije a telekomunikacije(IU) upravljanje RF spektrom se definiše kaoSkombinacija upravnih, naučnih i tehničkih postupaka potrebnih da se obezbedi delotvoran rad radio-

komunikacionih uredaja i službi bez prouzrokovanjaštetnih smetnji S.

Upravljanje RF spektrom se mo*e s+vatiti kao celokupnoregulisanje i upravljanje koriš%enja RFB.

Gilj ovog postupka je da se postigne najve%a mogu%aefikasnost u upotrei spektra i što je mogu%e višesmanje smetnje.


28/106

Osno$ni ci!je$i u%ra$!janja R8 s%ektrom

Maksimiziranje efikasnosti korišćenja spektra

Obezbeđenje raspoloživog spektra za nove bežične tehnologije i

servise, uz fleksibilno zadovoljavanje tržišnih zahteva potreba za

spektrom!

Omogućavanje ravnopravnog, transparentnog i efikasnog pro"esa

li"en"iranja spektra

azvoj planova namene i dodele frekven"ija na osnovu zahteva

tržišta

Obezbeđenje tržišne konkurentnosti


29/106

Osno$na na(e!a u%ra$!janja R8 s%ektrom

$pravljanje radio frekven"ijskim spektrom podrazumeva% ra"ionalno i ekonomično korišćenje radio frekven"ijskog spektra koje

se obezbeđuje plano! na!ene radio frekven)ijski opsega i

planovi!a raspodele radio frekven)ija & usaglašavanje sa međunarodnim sporazumima koji obavezuju svaku

državu, kao i sa međunarodnim preporukama& koordina"iju korišćenja i notifika"iju radio frekven"ija& 'adzor kontrola korišćenja! radio frekven"ijskog spektra

monitoring i

inspek"ija&

istraživanje štetnih smetnji i preduzimanje mera za njihovo otklanjanje&

zaštitu interesa bezbednosti i odbrane države(


30/106

Osno$ne #unkcije u%ra$!janja R8s%ektrom

@?3L,R


31/106

Re&u!atorna te!a

7!o'a!no" ITU - Internationa! Te!ecommunication Union

*Me5unarodna unija /a te!ekomunikacije,!vropska#

Regulatorna tela u olasti telekomunikacija' kojaajednički rade na igradnji jedinstvenog modelaupravljanja RF spektrom na evropskom nivouuključuju# !vropska komisija a komunikacije (!GG - !uropean

Gommission Gommunication) !vropska konferencija a pošte i telekomunikacije (G!P -

!uropean Gonference of Postal and elecommunications)' !vropski institut a standardiaciju (!BI – !uropean

elecommunication Btandardiation Institute)


32/106


33/106


34/106

ITUR

Radiokomunikacioni sektor (IU-R) - centralno telo aposlove radio-komunikiacija' ima misiju u upravljanju RFspektrom i satelitskim oritama (te+ničke k-kesistemaservisa' regulativa' preporuke)

Uloga IU-R-a se ogleda u slede%em# Podela opsega radio-frekvencijskog spektra na raciona!noj+

ra$no%ra$noj+ e#ikasnoj i ekonomi(noj osno$i' a!okacijaradio #rek$encija i re&istracija dode!jeni) #rek$encija ipridodati+ oritalni+ poicija u geostacionarnoj satelitskoj oriti sa

ciljem iegavanja štetni+ interferencija ime1u radio stanicaraličiti+ emalja&

Qordinacija napora da se i/'e&nu 1tetne inter#erencije ime1uradio stanica raličiti+ emalja i unapredi kori1:enje radio#rek$encija i geostacionarni+ satelitski+ orita a

radiokomunikacione servise.Napomena: Otvoriti dokument “!" and #adiocommunications$

http://itu%20and%20radiocommunications.pdf/http://itu%20and%20radiocommunications.pdf/


35/106

U!o&a ITUR

IU-R ostvaruje svoje regulatorne funkcije preko#

S$etski) (Jorld Radio Gonference-JRG) i Re&iona!ni) (RegionalRadiocommunication Gonference-RRG) kon#erencija+ ,dr*avaju se na svake


36/106

ITUR Stud 7rou%sITUR Stud 7rou%s

B/ 4# Bpectrum management B/ # Radio;ave propagation B/ 8# Fi:ed satellite services B/ =# errestrial services B/ 7# Croadcasting services B/ ># Bcience services B/ 5# "oile' radiodetermination' amateur and

related satellite services B/ 2# Fi:ed Bervices


37/106

Dokumenti me5unarodne re&u!ati$e

4ra$i!nici (eng. regulations) su po pravilu sveou+vatni i oimnidokumenti te+ničke sadr*ine. ,ni su pridru*eni ugovorima (npr.konvencijama) i s+odno tome imaju oaveuju%u snagu.

Re/o!ucije (eng. resolutions) su aključci konferencija koji iskauju

volju učesnica. 4re%oruke (eng. recommendations) su usaglašeni propisi o

pojedinim postupcima i metodama koji formalno nemajuoaveuju%u snagu' ali i+ po praviiu sve potpisnice poštuju.

Od!uke imaju sličan status kao reolucije' ali su konkretnije. Standardi (norme) su veoma va*an elemenat savremene te+ničke

regulative koji omogu%uju nesmetano funkcionisanje te+nički+sistema širom sveta. Pripremaju i+ i usvajaju poseneme1unarodne (svetske i regionalne) organiacije.


38/106

Me5unarodni %ra$i!nik o radiosao'ra:aju*M4RS, i!i RR*Radio Re&u!ations, M4RS je osnovni dokument IU koji na gloalnom (svetskom) nivou

definiše# podelu frekvencijski+ podopsega po slu*ama' dodelu i kontrolu koriš%enja frekvencija' (cilj je da se omogu%i rad što

ve%em roju radio stanica u svetu i to e smetnji)

koordinaciju' notifikaciju i upis (registraciju) frekvencijski+ dodela' mere i postupke protiv štetni+ smetnji radio stanici (predostro*ne merekoje moraju da se poštuju' kojima su propisane procedure kontrole RFspektra' arane upotree odre1eni+ frekvencija' ior lokacija'dovoljeno odstupanje radni+ frekvencija od dodeljeni+ frekvencija(tolerancija)

administrativne postupke koji se odnose na idavanje dovola a radiostanice' identifikaciju radio stanice i slu*ena dokumenta' osnovne karakteristike radio slu*i i te+ničke parametre radio stanica

koje rade u okviru ti+ slu*i' komunikacije u svr+u eednosti u vadu+oplovnoj i pomorskoj slu*i i

dr.


39/106

Radio Re&u!ations *RR,


40/106

V RR (


41/106

ITUR Recommendation SeriesITUR Recommendation Series

V >O" Batellite deliver6

V >R" Recording for production' arc+ival and pla6-out& film for televisionV >S" Croadcasting service (sound)V >T" Croadcasting service (television)V 8" Fi:ed serviceV M" "oile' radiodetermination' amateur and related satellite servicesV 4" Radio.a$e %ro%a&ationV RA" Radio astronom6V RS" Remote sensing s6stemsV S" Fi:ed-satellite serviceV SA" Bpace applications and meteorolog6V S8" FreWuenc6 s+aring and coordination et;een fi:ed-satellite and fi:ed service

s6stemsV SM" Bpectrum managementV SN7" Batellite ne;s gat+eringV T8" ime signals and freWuenc6 standards emissionsV 2" Eocaular6 and related sujects


42/106

Podela spektra - prva42' posle detaljnija po regionima ikategorijama slu*i

V Regioni (4' < i )

U svr+u namene ikoriš%enja radiofrekvencijski+ opsega ceosvet je podeljen u Regiona&

VRegion 4 (!vropa i ?frika)'VRegion < (Beverna i9u*na ?merika)' iVRegion (?ija i

?ustralija)

3odatna podela uvodise a pojedinelokacije koje su manjeod regiona

http://citel.oas.org/ccp2-radio/WRC.asp


43/106

Kate&orije radio s!už'i

?ko je neki opseg raspore1en a koriš%enje od straneviše slu*i' uvode se kategorije slu*i# 4rimarne (onačavaju se velikim štampanim slovima' npr

FIQB@? slu*a) i Sekundarne (onačavaju se malim slovima' samo je prvo veliko

npr "oilna slu*a) nemaju ista prava kao primarne' one moguda rade jedino ako ne smetaju primarnim stanicama naodre1enom području' odnosno Ne smeju u/roko$ati 1tetne smetnje stanicama %rimarni) s!už'i

kojima su frekvencije ve% dodeljene ili kojima frekvencije mogu itidodeljene naknadno&

Ne mo&u /a)te$ati /a1titu od 1tetni) smetnji od stanica%rimarni) s!už'i kojima su frekvencije ve% dodeljene ili kojimafrekvencije mogu iti dodeljene naknadno&

Mo&u+ me5utim+ /a)te$ati /a1titu od 1tetni) smetnji od stanicaiste i!i dru&e sekundarne s!už'e odnosno drugi+ sekundarni+slu*i kojima frekvencije mogu iti dodeljene naknadno&


44/106

Koordinacija i noti#ikacija radio#rek$encija Koordinacija #rek$encija je proces uskla1ivanja frekvencija me1u

posenim servisima kako i se oeedio spektar što ve%em rojukorisnika.

Qoordinacija podraumeva proces utvr1ivanja one opslu*ivanjadatog radio komunikacionog sistema' pod uslovom da ne iaivaštetnu smetnju u drugim' susednim' radio komunikacionim

sistemima& Radio frekvencije utvr1ene a koriš%enje u pograničnim onama pre

dodele se koordiniraju sa susednim emljama sa kojima su aključeniposeni sporaumi o koordinaciji koriš%enja radio frekvencija' radineometanog koriš%enja radio frekvencija u pograničnom području.

Noti#ikacija #rek$encija podraumeva prijavljivanje svake dodele

radio-frekvencija a odredenu vrstu radio-stanice "e1unarodnoj unijia telekomunikacije ako#4) koriš%enje radio frekvencije mo*e da prourokuje štetnu smetnju

radio slu*i druge emlje&


45/106

8rek$encijski %!ano$i

4!an namene (frekvencijskog opsega) predstavlja upisodre1enog #rek$encijsko& o%se&a u Ta'e!u #rek$encijski)namena' a u svr+u njegove upotree od strane jedne ili višeterestrički+ ili svemirski+ radio-komunikacioni+ slu*i' ili slu*eradio-astronomije pod odre1enim uslovima.

4!an ras%ode!e radio-frekvencije ili radio-frekvencijskog kanalapredstavlja u%is odre5eno& #rek$encijski) kana!a udo&o$oreni %!an+ pri+va%en na nadle*noj konferenciji' aupotreu od strane jedne ili više uprava a terestričku ilisvemirsku radio-komunikacijsku slu*u u jednoj ili više

identifikovani+ emalja ili geografski+ olasti i pod odre1enimuslovima. 4!an dode!e radio-frekvencije ili radio-frekvencijskog kanala je

odo'renje *autori/acija, koje /a radiostanicu daje u%ra$a kako i ta stanica koristila radio-frekvenciju ili radio-frekvencijski

kanal pod odredenim uslovima.


46/106

4!an namene međunarodna unija za telekomunika"ije )*$! je donela plan prema kojem

su propisani koji frekven"ijski opsezi su namenjeni odredenim servisima(

Ovaj plan je poznat kao Plan namene eng( Allocation) radio+

frekven"ijskih opsega, kojim se obezbeduje efikasno i ekono!ično

kori89enje :$ spektra tako što se%

utvrduju grani"e radio+freven"ijskih opsega koji su namenjenipojedinim radio+službama i delatnostima, kao i

osnovni uslovi za korišćenje radio+frekven"ijskih opsega(

opsezi se namenjuju određenim službama vodeći računa o

potrebama za radio+komunika"ijama u tehnološkom pro"esu rada nateritoriji obuhvaćenoj potrebom za komuni"iranje&

adio+frekven"ijski opsezi se namenjuju odgovarajućim delatnostima

vodeći računa o stepenu zauzetosti odnosnih opsega;


47/106

4!an namene

)*$+ ustanovljava Ta


48/106

4!an namene

Gilj Plana namene je da# doprinese optimalnom te+ničkom i ekonomskom planiranju'

igradnji i funkcionisanju radiokomunikacija' oeedi usaglašeno koriš%enje frekvencijski+ opsega od strane

svi+ radio slu*i i delatnosti'

doprinese fukcionisanju radio stanica e pojave me1usoni+štetni+ smetnji'

poslu*i kao osnov a iradu planova raspodele frekvencija a sveradio slu*e i delatnosti'

omogu%i uskla1ivanje imena i dopuna me1unarodni+ planova

raspodele frekvencija i sprovo1enje postupka koordinacijefrekvencija sa susednim i drugim emljama' kao i same1unarodnim organiacijama.


49/106

XYZ[ [Z\][] ̂ Z_`-b^]][``h X]Z

X qq -qqwxy zxq{ zzx|wqxq } zx~|z • qx q} €q‚q-qqwx{ xzq~' }~#

a) {q -qqwxy zxq{ w x| q‚q zwq-x|ƒ„ zwq q~x~&„) x |x • €q‚q -qqwxy zxq{.

RATE6 je =BB doneo

Napomena: pogledati sajt RATEL-a i dokument “Plan namene Rf opsega”

http://plan%20namene%20rf%20opsega.pdf/http://plan%20namene%20rf%20opsega.pdf/


50/106


51/106

Tabele Plana namene

Prema strukturi' Planu namene više odgovara naiv !abela %lana namene' jer se sastoji od taela u kojimasu predstavljeni frekvencijski opsei prema dodeljenimnamenama.

La ravoj nacionalne aele namene potreno je nanjeo teku%im dodelama nacionalni+ frekvencija i onacionalnom planu a udu%e koriš%enje radio-spektra.

ako1e' ravoj nacionalne aele i treao da ude

prema me1unarodnoj (IU) aeli namene a onajregion sveta koji ou+vata tu emlju a koju se ravijaaela.


52/106

Ta'e!a %!ana namene *%rimer /a R8 deos%ektra od FFG=M/ %o re&ionima,


53/106

8rek$encijski o%se/i /a radiodi#u/nus!už'u

Na/i$ o%se&a Namena O%se& u(estanostiDF (3) radiofonija (4=--75) "0

E0F -II and (UQ) radiofonija (5>.=-45)"0

E0F -III and (UQ) E (4>8-


54/106


55/106

8rek$encijski o%se/i namenjeni /a T2radiodi#u/ne stanice La televiiju namenjeni su slede%i frekvencijski opsei#

8> - 75 "0 (E0F' I opseg)' 4>8 -


56/106

4!an ras%ode!e radio #rek$encija

Posle propisivanja plana namena frekvencijski+ opsega' potreno je odrediti i raspodelu frekvencijski+ kanala.

Pod raspodelom se podraumeva upis odre&enih frekvencijskihkanala u do'ovoreni plan.

%lanovi raspodele (eng. (llotment) utvr1uju se na osnovu Plananamene i odgovaraju%i+ me1unarodni+ sporauma i preporuka'auimaju%i u oir a+teve korisnika.

Planom raspodele radio frekvencija utvr1uju se naročito#;, us!o$i /a ras%ode!u radio #rek$encija i/ namenjeni) radio

#rek$encijski) o%se&a&

=, ras%ode!a radio #rek$encija %o !okacijama i!i o'!astima /a jednu i!i$i1e radio s!už'i i de!atnosti+ kao i

H, dru&e %otre'ne te)ni(ke us!o$e /a kori1:enje radio #rek$encija


57/106

Tabela raspodele

Plan raspodele a F" radiodifune stanice – ivod prikaa pofrekvencijama


58/106

Tabela raspodele

Plan raspodele a E radiodifune stanice - prika po kanalima


59/106

Dode!a #rek$encija

@akon formiranja frekvencijski+ planova sprovodi se slede%i korak uprocesu upravljanja spektrom' a to je dode!ji$anje #rek$encija.

3odela frekvencija je centralni deo procesa upravljanja spektrom iona se a+teva a sve radio-servise.

Qada su utvrdeni nacionalni planovi a koriš%enje spektra' ramatrase pitanje kome dovoliti da eksploatiše ovaj resurs.

3odela frekvencija se mora oeediti radi normalnogfunkcionisanja postoje%i+ radio-sistema kao i og novi+ sistema saspecifičnm osoinama.

Procedure #rek$encijske dode!e i treale da te*e kaoee1ivanju minima!no& ni$oa inter#erencije radio-komunikacioni+ sistema' kao i e#ikasnom kori1:enju R8 s%ektra.


60/106


61/106

Do/$o!a /a radio stanicu

Radio stanica se mo*e koristiti samo na osnovupret+odno priavljene dovole.

3ovolu a radio stanicu idaje ?gencija (R?!D). 3oijanjem dovole a radio stanicu njen imalac stiče

pravo na koriš%enje radio stanice i na koriš%enje radiofrekvencije navedene u dovoli.

Qorisnici spektra koji svoju opremu koriste na nepropisannacin ne poštujuci parametre koji su definisani

dovolama i odorenjima a rad mogu generisati štetnesmetnje ostalima i to na rane nacine kao posledicepojave" interferencije signala i isti+ ili susedni+ kanala'intermodulacioni+ +armonika ili drugi+ ne*eljeni+

signala.


62/106

Šta sadrži do/$o!a /a rad?

3odeljena frekvencija Redni roj radio kanala Ersta radio stanice Ersta slu*e

Dokacija predajnika (geogr.širina i du*ina' nadm. visinaterena)

Lnak identifikacije ,naka emisije

Bnaga predajnika ,dstupanje frekvencije Eisina predajne antene ip antene

Polariacija

Usmerenost predajne antene ?imut maksimalnog račenja Oirina snopa račenja 3oitak antene

!levacija antene ,dnos napred-naad /ranice frekvencisjkog opsega

slu*e u kojoj radio stanicaradi

Ereme rada (u toku


63/106


64/106

Kori1:enje radio stanice

Qorisnik radio stanice je du*an da se' prilikom eksploatacije radiostanice pridr*ava uslova u dovoli a radio stanicu i da#oeedi da se radom njegove radio stanice na stvaraju štetne smetnje

u radu drugi+ radio stanica'da oeedi da se radom njegove radio stanice ne ugro*ava niti

narušava *ivotna sredina' a poseno da' u skladu sa propisanim

standardima' oeedi aštitu ljudi od štetnog račenja ure1aja' kao ida preduima mere a lagovremeno otklanjanje nepravilnosti u radu

svoje radio stanice. Qorisnik pla%a odgovaraju%u naknadu (tarifu) a koriš%enje radio frekvencije. me1utim' i nakon ovlaš%enja pojedini+ korisnika da emituju na dodeljenim

frekvencijama' postoji velika potrea a kontrolom i stalnim nadoromkoriš%enja spektra. @e samo da se mo*e desiti da se licencirani emiteri nepridr*avaju dogovoreni+ pravila' nego je veoma često neop+odno aštititilicencirane korisnike od nelicencirani+ emisija. U ostalom' du*nostregulatornog tela je da oeedi nesmetani rad korisnicima koji su doililicencu.


65/106

Nad/or R8 s%ektra

?ko je nadle*no regulatorno telo dovolilo nekom operatoru dapru*a usluge u nekom opsegu' ono mora da ga /a1titi i da muo'e/'edi nesmetan rad u dode!jenom o%se&u.

Isto tako' nad/orom R8 s%ektra uočavaju se mogu%ene%ra$i!nosti %ri radu %ojedini) stanica' koje mogu nekad iti

oiljni prolemi' kao što su ometanje emisija u avio opsegu ili uopsegu namenjenom a emisije koje se tiču javne eednosti.

3akle' do sananja o realnoj situaciji u radio-frekvencijskom spektru jedino se mo*e do%i putem nadora spektra.

@ador RF spektra sastoji se od < aspekta monitoringa (osmatranja spektra) i inspekcije.


66/106

Monitorin& R8 s%ektra

*onitorin' je aktivnost koja se odnosi na pra%enjeemisija radio-stanica' odnosno na proveru i osmatranjeradio-spektra.

"onitoring se definiše kao prikupljanje informacija i

podataka Tosmatranjem spektra†. Periodično osmatranjespada u redovno ispitivanje RF spektra pored merenja iregistrovanja radio-emisija.

,va ispitivanja se vrše radi odre1ivanja st$arne

/au/etosti R8S a potree planiranja' koordinacije iiora frekvencija a nove slu*e' mre*e i sisteme radio-vea' kao i radi /a1tite #rek$encija koje su dodeljenespecijalnim slu*ama.

"onitoring je usko vean sa inspekcijom RF spektra.


67/106

7ra#i(ki %rika/ /au/etosti s%ektra u R8 o%se&u od=BM/ do ;7/ /a i/a'ranu mernu !okaciju


68/106

Ci!je$i monitorin&a

da asistira u rešavanju problema interferencije elektromagnetnog spektra,na lokalnom, regionalnom ili globalnom nivou, tako da radio+servisi i stani"emogu kompatibilno da rade& redukovanjem i minimiziranjem dodele resursaspektar se oslobada od interferen"ija,

da asistira u obezbeđivanju prihvatljivog kvaliteta prijema,

da obezbedi administraciji korisne podatake o spektru za potrebe procesaupravljanja radiospektrom! vodeći računa o aktuelnom korišćenjufrekven"ija i opsega& zatim, verifika"ija odgovarajućih i operativnihkarakteristika prenošenih signala, detek"ija i identifika"ija nelegalnihpredajnika,

da obezbedi korisne informacije o spektru koje su va"ne za programe koje

organizuje #T$ radiokomunikacioni %iro, na primer pripremanje izveštaja zaradio+komunika"ione konferen"ije, u potrazi za posebnim asisten"ijamaadministra"ija u "ilju elimina"ije štetnih interferen"ija, raščišćavajućiopera"ije izvan opsega ili u asisten"iji administra"ija u pronalaženjupogodnih frekven"ija(


69/106

4ostu%ci monitorin&a

4) "erenja parametara emisija licencirani+ predajnika(frekvencije' nivoa !" polja' auete širine opsega'odre1ivanje tipa i karakteristika modulacija i dr.)


70/106

Ins%ekcija R8 s%ektra

+ef: Opse' aktivnosti i odobrenja koji se koristi radi poboljšano'korišenja nacionalno' zakona i re'ulativa u cilju postizanjanajbolje' mo'ue' kvaliteta .radio) komunikacija za zakonitekorisnike radio-frekvencijsko' spektra

Inspekcija RF spektra# istra*uje nedovoljene radnje u radio-spektru'

oee1uje licenciranim korisnicima radio-spektra da se pridr*avajunacionalni+ i me1unarodni+ propisa' istra*uje *ale koje su u vei sa smetnjama itd.

Inspekcija ima adatak da uka*e na sva neslaganja sa licenciranimfrekvencijama (slučajna ili namerna) pre nego što se pojave ilokakvi prolemi oiljni+ interferencija.

3akle' inspekcija podraumeva preduimanje mera protiv stvarni+ ipotencijalni+ ivora interferencije ili protiv neovlaš%enog koriš%enjaspektra a takode mo*e da uključi odgovarju%e sudske mere.

Inspekcija je u tesnoj vei sa monitoringom' jer monitoring je taj koji ispituje isnima nepravilnosti u spektru' a atim reultate prosle1uje inspekciji narešavanje uočeni+ prolema.


71/106

Ins%ekcija R8 s%ektra

pomo%u inspekcije se posti*e identifikovanje neke radio-stanice kaoodgovorne a interferenciju.

Radio-oprema' generalno' mora da ude instalirana i koriš%enaprema dovolama.@a primer' ove dovole specifiraju snagupredajnika' karakteristike antena' visine antena' frekvencijsku

devijaciju i auetost opsega. @acionalna uprava vodi računa o inspekciji i o merenjima radio-

stanica prema nji+ovim sopstvenim vo1enjima i procedurama. Radio-inspekcija ispituje radio-instalacije koje se odnose na

dodeljene frekvencije' ispituje snagu' frekvencijsku devijaciju i roj

jedinica opreme koje se koriste. lako moderna radio-oprema nema prolema da radi u okviru

propisani+ tolerancija' ne radi se uvek na dodeljenim frekvencijama.3ešava se da su granice frekvencijske devijacije često prekoračene.


72/106


73/106

Kontro!a radio s%ektra

Qontrolom radio-emisija se u stvari vrši nador nadkoriš%enjem spektra u smislu ispitivanja da li se korisnicipridr*avaju Lakona i drugi+ propisa veani+ a olastradio-komunikacija' kao i me1unarodni+ ugovora.

Bvr+a kontrole radio-komunikacija je oeedivanjeracionalnog koriš%enja spektra pru*aju%i licenciranimradio-stanicama nesmetani rad.

Bpektar se kontroliše radi Spročiš%avanjaS odneregularni+ emisija.

3a i se ovo postiglo' ovlaš%eno telo a upravljanjespektrom trea u okviru kontrole radio-spektra daorganiuje radne jedinice koje %e oavljati ove poslove'

Qontrola RF spektra se vrši u Kontro!nomernimcentrima.


74/106


75/106

U!o&a Kontro!nomerno& centra

U Qontrolno-mernim centrima vrši se redo$na kontro!a radio-emisija u vidu %ro$ere te)ni(ki) i radni) oso'inaemisija radiostanica.

Redo$no is%iti$anje R8S je %eriodi(no osmatranje+

merenje i re&istro$anje radioemisija u R8S. akode'podjednako va*ne delatnosti veane a nador RFB kojese ime1u ostalog oavljaju u okviru Q"G su i# vanredne kontrole radio-emisija otkrivanje stanica e propisani+ dovola istra*ivanje štetni+ smetnji vanredno ispitivanje RFB inspekcijski i te+nički pregledi radio-stanica posena ispitivanja i merenja u olasti radio-vea.


76/106

U!o&a Kontro!nomerno& centra

Redo$na kontro!a radio-emisija se vrši na osnovu planakoji se formira prema roju uočeni+ prekršaja i premaroju stvarni+ ili mogu%i+ smetnji. Pri tome se prednostdaje monitoringu' identifikovanju i merenju emisija

strani+ radio-stanica' poseno oni+ koje rade na istim ililiskim frekvencijama na kojima rade doma%e radio-stanice.

U slučaju da se primeti da neka strana radio-stanicaodstu%a od me5unarodni) normi' smatra se da kr1i%ro%ise o radiokomunikacijama. ada se inspektorudostavlja iveštaj o prekršaju propisa i olasti radio-vea' ako ovo odstupanje iaiva i štetnu smetnju'dostavlja se posean iveštaj o tome.


77/106

4os!o$i Kontro!nomerno& centra

U KMC se kontro!i1u# Btanja radio-emisija i radio-vea Laue%a radio-spektra (kanala' podopsega' ili opsega) ,dvijanja radio-saora%aja

Pojave neponati+ emisija i emisija e dovole a rad(neovlaš%eni+ predajnika) Parametari inostrani+ radio-stanica na doma%im frekvencijama i

frekvencijama koje se dele sa drugim inostranim korisnicima Rad nacionalni+ radio-stanica na frekvencijma dodeljenim toj

emlji Frekvencije koordinisane sa frekvencijama susedni+ emalja


78/106

Is%iti$anja koja se o'a$!jaju u KMC

"erenje frekvencije Identifikacija radio-emisije (poivni+ nakova) "erenje jačine elektromagnetnog polja i gustine fluksa

snage

,dredivanje vrste emisije radi proveravanja karakteristikamodulacije& ,dredivanje auete širine opsega ,dredivanje aimuta maksimalnog prijema

,dredivanje polariacije radio-talasa Ispitivanje kvaliteta i odredivanje stepena modulacije Radio-goniometrisanje Utvrdivanje stepena auetosti spektra

Qontrola emisija sa satelitski+ stanica


79/106

Merenje #rek$encije

U cilju efikasnog koriš%enja RF spektra' e me1usoni+štetni+ smetnji ime1u radio emisija koje auimajususedne kanale' i radi odr*avanje neop+odne stailnostirada radio stanice i smanjenja ioličenja u prenosu

informacija' odstupanje i/merene (radne) #rek$encije od dode!jene #rek$encije radio stanice trea da seodr*avaju u granicama do/$o!jeni) to!erancija.

Log toga' merenje tačnosti i stailnosti frekvencije radiostanice predstavlja primaran adatak u oee1ivanjunesmetanog rada radio-komunikacioni+ sistema.

Prilikom merenja frekvencije radio emisije koriste seslede%e osnovne definicije prema terminologiji "PRB#


80/106

De#inicije #rek$encija *M4RS,De#inicije #rek$encija *M4RS,

+odeljena frekvencija /arakteristična frekvencija

#eferentna frekvencija


81/106


82/106

Referentna frekvencija je frekvencija koja ima fiksan i tačnoodre1en polo*aj u odnosu na dodeljenu frekvenciju.,dstupanje ove frekvencije u odnosu na dodeljenu frekvencijuima istu apsolutnu vrednost i nak kao odstupanjekarakteristične frekvencije u odnosu na centar frekvencijskog

opsega auetog emisijom. o je nominalna vrednost karakteristične frekvencije (slu*i kao

referensa da i se odredila promena karakteristične frekvencije)


83/106

f dod

f dod = f 0 = f kar ( ≈f ref )

f 1 f 2

f dod ≠ f kar =

f 1

f 2

Ne postoji u spektru (može se

samo računski odrediti)

f 0

Postoji u spektru

f 0 f dod f 0+f m

0 0 0( ) 2

2 2

m mdod

f f f f f f

+ + += =

Postoji u spektru (ali se ne

može lako identifikovati)

f kar = f 0


84/106

!olerancija frekvencije

Qarakteristična (radna) frekvencija' a koju se te*i da sepodudara sa referentnom frekvencijom' ima neie*nugrešku u odnosu na referentnu frekvenciju.

Promene karakteristične frekvencije u odnosu na

referentnu mogu nastati usled# dnevne ili seonske ciklične promene temperature' vla*nosti i

atmosferskog pritiska koji utiču na kristale i oscilatorna kola' promene napona i frekvencije ivora napajanja procesi starenja kristala i oscilatora koji prourokuju pomeranje

frekvencije. Ralika ime1u referentne i karakteristične frekvencije

predstavlja grešku frekvencije i ne sme pre%i utvr1enegranice tolerancije frekvencije.


85/106

!olerancija frekvencije

Tolerancija frekvencije je maksimalno dovoljenoodstupanje centra frekvencijskog opsega auetogemisijom od dodeljene frekvencije' odnosno dovoljenoodstupanje karakteristične frekvencije od referentne. olerancija frekvencije se ira*ava u milionitim delovima 0 ili u

0 (taela tolerancija frekvencije) olerancija frekvencije avisi od radnog opsega u kome se

nalai dodeljena frekvencija' kategorije radio stanice i snagepredajnika.

Bnaga koja je data a raličite kategorije stanica je vršna snagaovojnice predajnika a emisije sa jednim očnim opsegom isrednja snaga a sve ostale predajnike.

I te+nički+ i eksploatacioni+ raloga' a odre1ene kategorijestanica mogu se utvrditi i natno u*e tolerancije od oni+ dati+ u

taeli.


86/106

%rilikom merenja širine emisija koriste se sledee osnovne definicije: +odeljeni frekvencijski opse' je onaj frekvencijski opseg čiji se

centar poklapa sa dodeljenom frekvencijom datoj radio-stanici i čijaširina odgovara potrenom frekvencijskom opsegu uve%anom advostruku apsolutnu vrednost tolerancije frekvencije.

4auzeti frekvencijski opse' je takav frekvencijski opseg a koji ispodnajni*e i inad najviše frekvencije srednja iračena snaga u svakomod ti+ delova inosi .=‡ od ukupne srednje snage iračene datomemisijom.

%otreban frekvencijski opse' o je (a datu klasu emisija)minimalna vrednost auetog opsega dovoljna da osigura prenosinformacija sa potrenom rinom i kvalitetom koji se a+teva adati sistem pod specificiranim uslovima.


87/106


88/106

@ * lj i ij


89/106

@e*eljene emisije Bastoje se od sporedni+ emisija i emisija ivan opsega.

S%oredne emisije - emisije na frekvenciji ili frekvencijama koje su ivanpotrene širine opsega i takvog nivoa koji mo*e da se smanji euticaja na odgovaraju%i prenos informacije. Bporedne emisije sadr*e+armonijske emisije' paraitne emisije' proivode modulacije i proivode

konverije frekvencije' ali isključuju emisije ivan opsega. Emisija i/$an o%se&a# emisija na frekvenciji ili frekvencijama

neposredno ivan potrene širine opsega koja je reultat procesamodulacije' ali isključuju%i sporedne emisije

Merenje /au/ete 1irine %ro%usno&


90/106

Merenje /au/ete 1irine %ro%usno&o%se&a radio emisija Bvaka radio stanica auima odre1enu širinu RF spektra

(širinu opsega)' koja avisi od prirode prenošenogsignala i tipa primenjene modulacije.

Oirine opsega emisije ne smeju iti ve%e (ali ni natno

manje)' od dovoljeni+ odnosno potreni+ vrednosti. "erenje trea da se vrši u uslovima stvarnog saora%aja

(u prisutne ometaju%e emisije i šumove' kao i prolemeveane a uslove propagacije)

Laueta širina propusnog opsega' ivan dovoljeni+granica' mo*e iavati smetnje susednim radio -kanalima.

M d j 1i i


91/106

direktne metode (airane na odre1ivanjuodnosa ukupne srednje snage i srednjesnage ivan opsega emisije)& au/eta 1irina o%se&a je frekvencijski

opseg takav da ispod donje i inad gornjegranične frekvencije' srednje snageračenja su jednake po β< ‡ od ukupnesrednje snage račenja emisijom.

Procenat β< se odre1uje a svaku vrstuemisije (tipično je β$4). ,vaj metod jeteško primenljiv u suviše optere%enimfrekvencijskim opseima.

metode merenja Tˆ dC širina opsega† . TJ d> 1irina o%se&a† je frekvencijski

opseg takav da ivan njegovi+ donji+ igornji+ granica' spektralna gustina snage

ili ilo koja diskretna komponenta spektra' je oslaljena a najmane ˆ dC relativno uodnosu na dati i unapred utvr1eni vršnireferentni nivo od dC. (ˆ-dC nivo mo*eiti poseno utvr1en a svaku vrstuemisije' tipično je ˆ$


92/106

M j j (i EM !j


93/106

"ogu se meriti srednje vrednosti' trenutne vrednosti ili medijane nivoa polja.

Imerene vrednosti nivoa polja trea da udu ve%e od nivoa minimalnoupotrebljivo' polja' čije su vrednosti propisane a raličite vrste slu*i' da ise adovoljio odgovaraju%i kvalitet prijema.

*inimalno upotrebljivo polje je najmanja vrednost jačine polja koja jepotrena da omogu%i *eljeni kvalitet prijema' pod odre1enim uslovimaprijema' u priustvu prirodnog i veštačkog šuma' ali u odsustvu smetnji oddrugi+ stanica.

Preporučene vrednosti minimalnog upotreljivog polja' a pojedine slu*esu slede%e# F" radio-difuija 8=dCµ T!

Merenje ja(ine EM %o!ja

D – ratojanje (m)

e.i.r.p effective isotrope radiated power (W)

(!"m)

"and I III IE E

fr# opse$ %&' 8>-75 4>8--=5< =5


94/106

Identi#ikacija emisije

Bve radio stanice (iuev stanica na sredstvima aspasavanje i radio far stanica a oele*avanje mestanesre%e) moraju imati mogu%nost identifikacije

Q"G proverava postojanje i ispravnost naka

identifikacije (emitovanog od strane radio stanice)'odnosno poivnog naka (poivanjem radio stanice daemituje taj nak)

Bignali a identifikaciju se moraju emitovati najmanje

jedanput na čas . !misije e identifikacije su aranjene (prema "PRB)

Od 5i j t i ij


95/106

Odre5i$anje $rste emisije

Ersta emisije je skup karakteristika neke emisije' kao štosu vrsta modulacije glavnog nosioca' prirodamodulišu%eg signala' vrsta informacije koja se prenosi idodatne karakteristike.

Qontrolor radio emisije mo*e viuelno na analiatoruspektra da na osnovu olika spektra odredi vrstumodulacije i vrstu prenošenog signala i time identifikujevrstu emeisije.

,dre1ivanje vrste emisije je u vei sa onačavanjememisija. Identifikovana emisija mora iti onačena u skladu sa

"PRB

O/na(a$anje radio emisija


96/106

O/na(a$anje radio emisija Bve radio emisije moraju imati onaku.

Oema onačavanja radio emisije je slede%a#

CCC.C B C B (BB)

Prvi deo onake (CCC.C) onačava širinu opsega emisije. Prvi simol (B) predstavlja vrstu modulacije glavnog nosioca. 3rugi simol (C) onačava prirodu modulišu%eg (modulišu%i+) signala koji

moduliše (modulišu) glavni nosilac. re%i simol (C) onačava vrstu informacije koja se prenosi. Bimoli u agradi (BB) predstavljaju dodatne karakteristike' i to četvrti simol

daje detalje signala' a peti simol prirodu multipleksa.

Napomena: pogledati dokument AP01-e

Odre5i$anje a/imuta maksima!no&

http://ap01-e.pdf/http://ap01-e.pdf/


97/106

Odre5i$anje a/imuta maksima!no&%rijema i %o!ari/acije ta!asa

?imut maksimalnog prijema odre1uje se pomo%uantena sa usmerenim dijagramom račenja

?imut se ira*ava u stepenima u odnosu na sever. ,čitavanje aimuta se vrši u smeru maksim. nivoa !"

polja ,dre1ivanje polariacije radio talasa odre1uje se na

osnovu promene ugla elevacije antene u odnosu napovršinu emlje' sve dok se ne doije maksimalni nivo

!" polja.


98/106

Kontro!a radio s%ektra i/ KMC


99/106

Kontro!a radios%ektra i/ KMC

Dokacija Qontrolno-mernog centra je propisana preporukama IU'dakle' igradnja centra se oavlja nakon mnogi+ ramatranja iispitivanja okoline i prema planu.

Ea*no je da centar ude smešten na području udaljenom od ivoraindustrijski+ smetnji koje i onemogu%avale prijem emisija i

kvalitetan rad u Q"G. Prema propisima koje adaje IU' u okolini Q"G ne sme iti ivora

industrijski+ smetnji na udaljenosti oko 48 metara' dok se uprečniku od 8 metara aranjuje igradnja ojekata visine ve%eod 4 metara a u neposrednoj liini centra se aranjuje igradnja

ilo kakvog ojekta. "nogi drugi faktori utiču na ior lokacije Q"G' kao što su

teritorijalna pripadnost' ekonomski faktori itd. I Q"G' kontrola sevrši pomo%u adekvatne merne opreme' kao što su antenski sistem imerni ure1aji.

Kontro!a radios%ektra %omo:u merni)


100/106

Kontro!a radio s%ektra %omo:u merni)$o/i!a

,irom da su Q"G fiksni ojekti i da oprema u ovimcentrima ima ograničen domet kontrolisanja spektra'kontrola spektra u tačkama koje su ivan ovogopsega vrši se pomo%u merni+ vola.

3akle' a ispitivanje stanja u spektru u nekom

području koje je van dometa Q"G' potreno jemernim voilom do%i na *eljenu lokaciju i ivršitikontrolu spektra.

,va voila su opremljena svim potrenim ure1ajimakoja su propisana u preporukama IU.

okom merenja na odre1enoj lokaciji' voilo mora daude na ravnoj podloi' na što višoj tački i da udeokru*eno sa što manje ojekata radi oljeg primanjaemisija.

Kontro!a R8 s%ektra %omo:u da!jinski


101/106

Kontro!a R8 s%ektra %omo:u da!jinskiu%ra$!jani) merni) stanica

Pored oavljanja kontrole RFB u stacionarnim (Q"G) centrima ipomo%u merni+ voila' postoji mogu%nost kontrole pomo%uautomatiovani+ merni+ stanica.

Postoje merne tačke koje su na nepristupačnim ili jako dalekimlokacijama' a na kojima je potreno ivršiti merenja. U ovakvim

slučajevima' pristupa se koriš%enju merni+ stanica kojima seupravlja i nacionalnog centra. Pored ovog lokacijskog raloga' ove stanice se još upotreljavaju i

raloga uštede vremena i ljudskog faktora. ,ve merne stanice suautomatske i pru*aju sasvim poudanu kontrolu radio- spektra.

@aivaju se S 3aljinski upravljani kontrolno-merni centriS. Ior lokacija a postavljanje ovi+ stanica avisi od demografski+'

ekonomski+ i eednosni+ uslova. @ajve%i prolem kod daljinski+upravljački+ stanica je infrastruktura' odnosno prostor gde je stanicasmeštena' kao i električna i telekomunikaciona infrastruktura.

Sna&a radio %redajnika


102/106

& % j

5na'a: Bvaka snaga radio predajnika ira*ena je na

jedan od slede%i+ načina# $r1na sna&a an$e!o%e *4%,

srednja sna&a *4m,

sna&a nosioca *4c,

La raličite klase emisije odnosi ime1u vršne' srednje isnage nosioca u uslovima normalnog rada i emodulacije sadr*ani su u perorukama IU-R.

Sna&a radio %redajnika


103/106

Vr$na sna%a radio predajnika& Srednja $rednost i/!a/ne sna&e

%redajnika koja se do$odi na na%ojni antenski $od u toku one%eriode 28 modu!isano& si&na!a u kojoj je nje&o$a am%!itudanaj$e:a

"rednja sna%a& 4redsta$!ja srednju $rednost i/!a/ne sna&e%redajnika koja se do$odi na na%ojni antenski $od u nekomdužem $remenskom inter$a!u $remena u toku nje&o$o&norma!no& #unkcionisanja Taj inter$a! tre'a da 'ude duži odreci%ro(ne $rednosti najniže u(estanosti modu!i1u5e& si&na!aInter$a! od ;0;B sekunde tokom ko&a je srednja sna&a naj$e:atre'a norma!no i/a'rati

"na%a nosioca& Srednja sna&a i/!a/ne sna&e %redajnika koja se

do$odi na na%ojni antenski $od u toku jedne %eriode 28 si&na!a uodsust$u modu!acije O$a de#inicija se ne%rimenjuje /a im%u!snomodu!isane emisije

Efektivna i'ra(ena sna%a )ERP*& To je sna&a koja se do$odi naantenu umnožena sa re!ati$nim do'itkom antene u datom smeru*ER4+ E##ecti$e Radiated 4o.er,

& % j


104/106

Log štetni+ posledica od !" račenja u naseljenimmestima' propisana su ograničenja maksimalne efektiveizračene sna'e predajnika po frekvencijskim opseima#

U liini gradova i naselja jačina polja ne sme iti ve%aod 4.= .=-45

4>8- =

-4 4

Bimpleksni' dupleksni i semidupleksni


105/106

načini rada

5impleksni rad: način rada pri kojem je nemogu%e istovremeno vršiti i prijemi predaju signala (dovoljna je upotrea jedne' a mogu se koristiti i < frekvenc).

+upleksni rad: način rada pri kojem je mogu%e simultano vršiti i predaju iprijem signala (neop+odno je koristiti najmanje < ili više frekvencija).

5emi-dupleks: način rada u kome je simpleksni način primenjen na jednomkraju' a dupleksni na drugom kraju vee (neop+odno je tako1e koristitiarem


106/106

Qvalitet radio emisija

V BI@P, i BI@PF!", kodovi

Documents

1. Uvod u Radio Komunikacije