1. Pneumatika prezentacija

8/18/2019 1. Pneumatika prezentacija

1/34

Pneumatika

Predstavlja deo mehanike fluida koji izučava vazduh

pod pritiskom.

Industrijska pneumatika predstavlja deo mašinstva

koji se bavi: proizvodnjom, skladištenjem,distribucijom, razvodjenjem i primenom vazduha pod

pritiskom.

Radni fluid je isključivo atmosferski vazduh, madamože biti i neki drui as.


2/34

Prednosti pneumatskih

uredjaja su: mala masa i jednostavna konstrukcija jednostavno odr`avanje, velika vrednost sile na izvršnom organu

mogu}nost fnog regulisanja brzine kao ipostupnog pove}anja sile pritiska,

neosetljivost na preoptere}enje,

mala opasnost od nesre}nog slu~aja, primena u te{kim uslovima rada, velika pouzdanost u radu.


3/34

Principijelna {ema proizvodnje, pripreme idistribucije vazduha pod priitiskom:

1.kompresor, 2.rezervoar, 3.ispust zakondezat, 4.kompenzacioni sud, 5.pripremnarupa, !.potro{a".


4/34

Procesni lanac koji povezuje izvor elektri~ne

energije i krajnjeg potro{a~a:

1. Pogon (elektro motor)

2. Kompresor (stvara vazduh povišenogpritiska)

3. Skladištenje vazduha (rezervoar:vertikalni ili horizontalni)

. Priprema vazduha (grupa za pripremu:pre!ista!" regulator pritiska" zauljiva!)

#. $istri%u&ija vazduha (&evi i razvodnik)'. Krajnji korisnik (izvršni organi sa

pravolinijskim ili o%rtnim kretanjem)


5/34

Podela kompresora prema ISO5390 standardu


6/34

Pneumatika – klipni kompresor od klipni! kompresora vazdu! se sabija pod dejstvom

klipa koji se kre}e u cilindru. Postoji vi{e vrsta klipni!kompresora i to: "# ompresori jednosmernog dejstva koji vr{e usisavanje i

sabijanje vazdu!a samo sa jedne strane klipa. $bi~nodose`u pritiske do %bar.

ompresori dvosmernog dejstva koji vr{e usisavanje isabijanje vazdu!a sa obe strane klipa. 'maju ve}i kapacitetod jednosmerni!, obi~no su stacionarni i koriste se usklopu centralne kompresorske stanice.

(# )i{ecilindri~ni kompresori koji mogu biti izradjeni u dvevarijante. Prva je da se za isti kapacitet vazdu!a treba

ostvariti vi{i pritisak, i tada su cilindri kompresora u rednojvezi, odnosno re~ je o vi{estepenom kompresoru. *rugavarijanta je kada se za isti pritisak treba dobiti ve}akoli~ina sabijenog vazdu!a, pa je re~ o paralelnomvezivanju kompresora.


7/34

Rad jednostepenog kompresora jednosmernog dejstva: a)usisavanje

)saijanje i istiskivanje


8/34

eor s c us e nos epenog ompresora zslede}i! osnovni! procesa:-" izobarsko usisavanje do zapremine )"

atmoserskog vazdu!a

"-& politropsko /naj~e{}e izotersko ili adijabatsko#sabijanje vazdu!a od p" do p&&-( sabijeni vazdu! stanja & potiskuje se karezervoaru


9/34

!eorijski i stvarni "iklus rada

kompresora u p#$ dijagramu


10/34

apacitet kompresora jednosmernog dejstva

gde su: 0/-# 1 koeicijent punjenja kompresora/2,3-2,44#, */m# 1 unutra{nji pre~nik cilindra, s/m# 1 !od klipa, n /min-"# br. obrtaja.

ns!

"

#

$.

⋅⋅π

⋅λ=

≈⋅⋅

π⋅−

⋅λ= ns!

%d"$&

#

$$.

ns!

"

'(,)

$

⋅⋅

π

⋅λ⋅

5a kompresor dvosmernogdejstva sa pre~nikom klipnja~e/d# kapacitet se ra~una kao:

/m(6min#


11/34

Snaga potrena %a pogon

kompresora: u k.

*+ #$,P ⋅=


12/34

Rotacioni kompresori

Postoje dva osnovna tipa rotacioni!kompresora:

radijalni /centriugalni# kompresori

aksijalni kompresori


13/34

7ematski prikaz aksijalnogkompresora


14/34

Krilni kompresori


15/34

7ematski prikaz 8uts-ovog

kompresora


16/34

Vij~ani kompresori

)elika primenljivost ovi! kompresora uposlednje vreme ogleda se pre svega uslede9im prednostima:

nji!ovoj dobroj karakteristici /ta~noostvarenom pritisku pri velikom stepenuiskori{}enja koji dose`e i do 2,%#,

visokom pouzdano{}u u radu

u poredjenju sa klipnim i turbokompresorima,vij~ani kompresori se odlikuju be{umnimradom i relativno malim gabaritima


17/34

)ij~ani kompresor: "-vode}i rotor, &-vodjeni rotora# !orizontalni presek; b# presek po vode}em rotoru /


18/34

Rezervoar za vazduh

Svaki rezervoar mora imati:

priklju!ene otvore za dovod i odvod vazduha

priklju!eni otvor za vezu sa regulatorom ventil sigurnosti manometar slavinu za ispuštanje vode i ulja

otvor za ulaz radi !išenja unutrašnjostirezervoara

ventil za isklju!enje rezervoara od mre*e


19/34

I%gled vertikalnog re%ervoara%a va%duh


20/34

&rupa %a pripremu va%duha

Prečistač vazduha


21/34

Regulator pritiska


22/34

Zauljivač


23/34

Razvodnici

8azvodnici su pneumatske komponente zaupravljanje izvršnim organima /cilindrima#

= razvodniku se vazdu! usmerava ka cilindruili se cilindar preko razvodnika povezuje sa

atmoserom. 8azvodnikom se upušta vazdu! u jednu ili drugu stranu pneumatskog cilindradvosmernog dejstva. Po ovome zadatku da serazvodnikom usmerava 1 raspore>uje struja

vazdu!a po vremenu, pravcu i koli?ini ovapneumatska komponenta je dobila ime. $zna~avanje razvodnik ozna?en npr. sa @6&

ima @ priklju?ka i & poloAaja razvodnog klipa.


24/34

8azvodnik @6&


25/34

Pneumatika # ra%vodni"i


26/34

Ventili

$bi~no se nalaze izmedju razvodnika i izvr{nogelementa, mada se mogu na}i i iza kompresora apre razvodnika /nepovratni ventil, ventil zaograni~enje pritiska i sl.#

1. Brzoispusni ventil Kada je potre%no %rzo isprazniti &ilindar kroz

razvodnik" primenjuje se %rzoispusni ventil.

Postavlja se tamo gde su duga!ki pneumatskivodovi izme+u razvodnika i &ilindra" a pra*njenje&ilindra i vazduha u vodu tre%a da %ude %rzoizvedeno


27/34

Nepovratni ventil Propuštanje vazduha kroz &evnu mre*u u jednom smeru

%ez mogunosti suprotnog strujanja" o%ez%e+uje senepovratnim ventilom. ,epovratni ventili se izvode sakugli&om ili klipom koji je o%i!no sa jedne strane potiskivanoprugom


28/34

Prigušni ventil

Prigušivanje vazduha u protoku primenjuje se zaregulisanje %rzine klipa u &ilindru" za mekoprila*enje klipa do krajnjeg polo*aja.

Primenjuje se kod automatiza&ije mašina iure+aja.


29/34

Pneumatski motori /izvr{ni organi#

Pneumatski motori mogu se podeliti udve osnovne grupe i to :

1. -otirajui (o%rtni)


30/34

2) Pravolinijski pneumatskimotori

prikaz pneumatskih alata udarnog dejstva

Pneumatski &ilindar dvosmernog dejstva


31/34

Pneumatika – primena u drvnojindustriji

= preradi drveta pneumatski uredjaji se koriste za:

". izvodjenje kretanja nosa~a alata kod alatni!ma{ina /bu{ilica, ru~na brusilica i sl.#,

&. stezanje obratka na ma{ini /lju{tilica za urnir,

putem vakuuma kod obradni! centara i sl.#,(. raspr{ivanje boje i lakova,

. ostvarenje sile pritiska kod prese,

@. pneumatski transport drvnog otpatka,

%. transport i dizanje materiajala i gotovi! proizvoda,3. ~i{}enje radnog mesta,

4. kontrolu kvaliteta itd

i d t iji


32/34

industriji

i d t iji


33/34

industriji


34/34

Odràvanje pneumatskih

instalacija *a bi pneumatske instalacije ispravno i pouzdano

radile u predvidjenom radnom veku potrebno jebri`ljivo i periodi~no odràvanje kompresorskestanice i razvodne mreè. $vo podrazumeva redovnoservisiranje kompresora i ventilatora u za topredvidjenom roku, svakodnevno ispu{tanjekondenzata iz rezervoara i cevovoda, kontrolasastava cevi najmanje dva puta godi{nje,remont razvodne mreè bar svake tri godine i sl.

+akodje, treba naglasiti da svaka kompresorskastanica i rezervoari pod pritiskom moraju biti izvedenipo propisima koji vaè za sudove pod pritiskom.

Documents

1. Pneumatika prezentacija