1. predavanje

https://www.youtube.com/watch?v=dFSia1LZI4Y&t=12s&index=3&list=PLYfCBK8IplO4E2sXtdKMVpKJZRBEoMvpn

Dizajn je nastao onoga trenutka kada je umetničkom delu data svrha.

Umetičko delo dobija funkciju upotrebljivosti i onog trenutka kadamu funkcija prevazilazi estetičnost, tada umetnost postaje dizajn, a umetnik dizajner.

Umetničko delo ima jednu jedinstvenu funkciju, a to je dekoracija.

Dizajn je upotrebljiv, praktičan i funcionalan, on služi svrsi, iakonjegove estetske vrednosti imaju osnova da postanu deodekoracije.

2

Google kaže: umetnost ili veština kombinovanja teksta i slika u reklamama, časopisima ili knjigama (engl.the art or skill of combining text and pictures in advertisements, magazines, or books)

Postupak koji spaja dizajnera, klijenta, programera, itd. da bi se prenela određena poruka određenomtržištu.

Ta poruka je vizuelno osmišljena i preneta publici.

Koriste se razne tipografske i umetničke tehnike ivodi se računa o grafičkom rasporedu dizajna.

3

Dizajn prema "Influence and Vision" - studija Korporativne dizajn grupe:povećava cenu proizvoda za 24%povećava prodaju proizvoda za 47%povećava prodajne cene za 32%Dizajn je proces donošenja serije odluka koje imaju za cilj konstruisanje, oblikovanje ili kreiranje nečega.Pod dizajnom nekog proizvoda, predmeta ili objekta, obično se smatra aranžman ili konfiguracija pojedinačnih komponenti koji čine njegovu celinu.

4

Dizajn se u pravom smislu reči razvija s razvojem industrije i masovne potrošnje. Dizajnerska dela se umnožavaju i uspešnost dizajnera se meri brojem kopija njegovog dela koji je ostvaren. Umetnička dela se rade u samo jednom jedinstvenom i neponovljivom primerku. U cvatu industrijalizacije, dizajneri stvaraju pokrete koji se suprotstavljaju omasovljavanju proizvodnje.

5

’30-tih godina grafičkidizajner postaje i profesija, koja kreiramedije masovnekomunikacije u saradnji sakreativnim timovima.

U Nemačkoj ’50-tih godinaova profesija dostiže veliko uvažavanje u društvu i u okviru Ministarstva zaekonomiju otvara se specijalan Savet za dizajn.

6

Tipografija se razvija još sapojavom prvih pisama, a prvekombinacije slike i tekstadatiraju još iz 3500 g. p.n.e.

Tipografija u srednjem vekunapreduje, a u periodu od XV do XX veka se razvija tiptipografije koji se i danaskoristi. Upravo u XV veku sapočetkom štampe se rađa i ideja o različitim fontovima, a u XVI veku se osniva prvakomercijalna fondacijafontova.

7

SM1

Slide 7

SM1 Tipografija ili slovoslagarstvo se bavi izborom i organizacijom oblika slova i drugih grafičkih karakteristika štampane strane. element svih štampanih materijala, novina i časopisa. Dizajneri često koriste tipografiju da bi dočarali temu ili raspoloženje u reklami.Suzana Marković; 20.2.2019.

Dizajn prati društvene tendencije, povezan je sa modnim hirovima izato se brzo menja i razvija nove stilove.

Za stvarni početak dizajna smatra se XIX vek, vek industrije. Velikipronalasci su uslovili razvoj dizajna (sijalica, mikrofon, mehaničkinameštaj: stolice na okretanje, nameštaj koji se pirlagođavarazličitoj upotrebi…, električni automobil).

Rađa se institucija svetskih izložbi na kojima se izlažu velelepnaarhitektonska dela (Ajfelova kula i Kristalna palata).

Nameštaju se posvećuje više pažnje nego ikad, jer je navelikomoguće manipulisati njegovim dizajnom i proizvodnjom.

8

Kristalna palata ili Staklena palata (engl. The Crystal Palace) bila je zgradanapravljena od livenog gvožđa i stakla koja se nalazila u Hajd Parku, u predrgrađuLondona. Napravljena je za Veliku izložbu 1851. godine i zajedno sa Ajfelovomkulom u Parizu predstavlja osnovne simbole arhitekture industrijske epohe. Korišćen je novi metod izlivanja stakla, što je omogućilo vezivanje velikih komadačvrstog stakla. Predstavljala je konstrukciju sa najvećom količinom stakla ikadaugrađenom u jednu zgradu. Svi eksponati na izložbi su se nalazili upravo u njenojunutrašnjosti, a posetioci su bili impresionirani do koje mere je unutrašnjost jasna isvetla. Razlog tome jeste sunčeva svetlost koja je dopirala iz zidova i plafona, da u potpunosti nije bilo potrebno unutrašnje osvetljenje. Zbog odraza svetlosti u staklenim površinama izvan zgrada je dobila i naziv Kristalna palata. Ova konstrukcija je stajala samo šest meseci da bi nakon toga bila uspešno

demontirana i sledeće godine opet sastavljena na drugom mestu, u južnomLondonu. Novembra 1936. zgradu je zahvatio veliki požar i ona je bespovratno izgorela do

temelja.

9

Metalni toranj sagrađen na Marsovim poljima u Parizusagrađena je 1889. kao eksponat za Svetsku izložbupovodom proslave stogodišnjice francuske revolucije. Do 1930. godine je bila najveće zdanje na svetu sa svojih 300 metara visine. Ime je dobio po inženjeru koji ga je projektovao Gustavu Ajfelu.Konstrukcija od livenog gvožđa, do vrha ima 1.665 stepenica.Zavisno od vremenskih uslova vrh tornja može da odstupi od vertikale do 8 santimetara u stranu od Sunca. Pomeranjenastaje zbog neravnomernog zagrevanja metala na sunčanoji na strani u senci.

10

Kraj XIX veka obeležio je organski Arts en Krafts.Početak XX veka, pre Prvog svetskog rata, razvija se novi stilArt Nuvo.Doba Prvog svetskog rata proizvodi bogatstvo propagandnih plakata, plakata podrške nacističkoj vladi i plakata parodijena istu. Ruska socijalistička revolucija 1919. rađa avangardneumetnike.

Istorijat dizajna

11

Pokret, začetnik dizajna jeste Arts’n’Crafts (Umetnost i zanati) pokret.

Žestoko kritikuje tadašnje britansko društvo, a njegov predstavnikVilijam Moris primećuje povezanost estetike i socijalnih problema.

Zalaže se za stvaranje upotrebljivih predmeta visokog kvaliteta i estetike. On koristi čiste forme i prirodne materijale (drvo, glina), koje dekoriše organskom (biljnom) ornametikom.

Moris pokreće časopis Kelmskot pres u kojem iznosi svojastanovišta po pitanju umetnosti i dekoracije.

Iz industrijskog dizajna i kreiranja tapiserija i tapeta rađaju se uslovi za grafički dizajn.

12

https://www.kadenze.com/courses/introduction-to-graphic-design-history/sessions/liberated-styles-of-the-late-1800s

SM2

Slide 12

SM2 Arts and Crafts – Umetnost i zanatiSuzana Marković; 20.2.2019.

Tapete

Tapiserije

Kelmskot časopis

13

Pre Prvog svetskog rata, razvija se novi stil Art Nuvu, koji je dobio ime po grupibelgijskih umetnika iz 1884.i koji prerasta u novu umetničku formu.

U Nemačkoj je to jungend stil, a u Beču secesija.

Osnovni materijali ovog stila jesu gvožđe i staklo. Kovano gvožđe je dozvoljavaloeleganciju pokreta, a staklo prozračnost i igru svetla i boja.

Stil je pun vijugavih mekih i elegantnih elemenata i organskih formi.

Deli se na organski u Francuskoj, Belgiji, Španiji, Českoj, Italiji, SAD i geometrijski u Škotskoji i Austriji.

Art Nuvu

14

Plakat postaje sredstvo masovnog informisanja i rade ga veliki majstori. Javljaju se revolucionarna rešenja slaganja slova.

15

Minsk Barcelona Porto

Beč Budimpešta

16

Španski i katalonski arhitekta, poznat po svom jedinstvenomstilu i izuzetno individualističkom dizajnu, prikazanim u višezdanja u prestonici Katalonije, Barseloni. Sedam njegovih dela je proglašeno svetskom kulturnom baštinomUneska. Gradske kuće Batljo i Mila; Park Guelj, naselje zatvorenog tipa u predgrađu Barselone, gde arhitekta

koristi maštovite organske oblike, prirodne materijale i višebojnu lomljenu keramiku (trenkadis); Sagrada familia (Sveta porodica) je rimokatolička crkva u Barseloni,

najveća turistička atrakcija u Španiji. Crkvu nije dovršio, a njen gotski stil pretvorio je u složenu šumu glatkih oblika i raskošnih detalja, sa stubovima spiralnog oblika, svodovima, tornjevima i paraboloidnim krovom, stvarajući celine na kojima se svesno izbegavaju prave linije, ravne površine i simetrija.

17

SM3

Slide 17

SM3 Dok je išao ka crkvi, u svoju svakodnevnu šetnju, udario ga je tramvaj i on je izgubio svest. Zbog zapuštenog izgleda i praznih džepova niko ga nije prepoznao i zato su ga poslali u bolnicu za siromašne. Prijatelji su ga pronašli sledećeg dana i želeli su daga premeste u neku bolju bolnicu ali je on to odbio. Umro je dva dana kasnije 10. juna 1926. u 74. godini.Suzana Marković; 20.2.2019.

18

19

20

Najzapostavljeniji prirodni materijalu to vreme bilo je drvo.Art nuvo u Britaniji podrazumeva ravne i grublje linije. Porodica Mekintoš postavlja osnovegeometrijskom stilu. Mekintoš pravineudobne stolice ravnog naslonaod grubo obrađenih elemenata.

21

Makurdova i Mekintoš stolica

U Beču je pokret art nuvo bio poznat pod imenom secesija. Grupa umetnika pod ovim imenom se izdvojila iztradicionalne bečke škole. Veliki umetnik, poštovalac ovog stila bio je Gustav Klimt. Secesionisti su štampali svoje radove u časopisu Svetoproleće, koji je razbijao tadašnje poimanje umetnosti isimbolično je to prikazivao i na koricama.

22

23

Žena u zlatu –Portret Adele Bloh-Bauer I

Poljubac

Drvo života

SM4

Slide 23

SM4 Portret Adele Bloh-Bauer I – (donja slika), Film "Žena u zlatu", koja je 2006, godine u Njujorku prodata za rekordnih 135 miliona američkih dolara.Slika desno – Poljubac, slika levo – Drvo životaSuzana Marković; 20.2.2019.

Prvi svetski rat donosi velike propagandne kampanje, koje se ogledaju u mnoštvu plakata, ali i vojnih oznaka, simbola, mapi. Poruke su svuda slične, kao i grafička rešenja.

Doba drugog svetskog rata proizvodi bogatstvo propagandnh plakata, plakata podrške nacističkoj vladi i plakata parodije na istu.

Propagandni plakati koji podržavaju nacističku vladu su dalekokompoziciono i idejno napredniji.

Njihovo majstorstvo je u jednostavnosti i direktnosti ilustracije.

24

25

SM5

Slide 25

SM5 Plakat "Your country needs You" na kome je marinac uperenog prsta poziva na  mobilizaciju. Kasnije ovaj motiv koriste i Amerikanci pod sloganom "I Want you for US army", na koji dodaju elemente američkog patriotizma.Suzana Marković; 20.2.2019.

26

SM6

Slide 26

SM6 1. Ratne 1915.godine, sile koje su ratovale protiv Srbije su verovale da će ona uskoro biti na kolenima. U tu svrhu su napravili i propagandni poster na kome se vide austrijski, nemački i bugarski car, a ispod je naslikan orao koji gazi po srpskoj zastavi i oružju. Uz jasnu poruku: "Kraj Srbije".2.Jedan od zapaženijih i po poruci a i po umetničkoj vrednosti je plakat koji je izradio Teofil Aleksandar Štajlen. Ovaj Švajcarac je ceo svoj životni vek proveo u Francuskoj i bio rodonačelnik izrade plakata u tri boje, što je tada u štampi bilo revolucionarnootkriće. Štajlen je svoj plakat poslao u Ameriku pod naslovom "SPASIMO SRBIJU NAŠEG SAVEZNIKA" (SAVE SERBIA OUR ALLEY).3.Sve je krenulo od fotografije koju je ratni izveštač Miloje Igrutinović snimio na ostrvu Vido, fotografije čamca sa preminulim vojnicima koje voze da ih bace u more. Fotografija je dospela na izložbu u Njujorku posvećenu stradanjima srpskog naroda u Prvom svetskom ratu i lik jednog vojnika je ostavio poseban utisak na američku umetnicu Malvinu Hofman. Ona ga je potom pretočila u crtež, koji je kasnije dospeo na naslovnu stranu publikacije kojom je u SAD 1918. u hotelu "Valdorf Astorija" u Njujorku promovisano obeležavanje Kosovskog dana (i prikupljanje pomoći za Srbiju), zatim ga je iskoristila za plakat "Srbiji je potrebna vaša pomoć"Suzana Marković; 20.2.2019.

Jedan od prvih modernih globalnih umetničkih pokreta 20. veka.

Nastaje u Cirihu 1916, ali se ubrzo širi na sve tadašnje umetničke centresveta.

Dadaisti su otvoreno antiburžujski nastrojeni, daju prednost neracionalnomnad racionalnim i deklarišu se kao anarhisti.

Izražavaju se u više različitih umetničkih disciplina negirajući u isto vreme samkoncept umetnosti, a svoja dela svrstavaju u kontekst antiumetnosti.

Zbog nezadovoljstva nastalog nakon I sv. rata, dadaisti koriste „radikalni oblik avangardne pobune protiv tradicije i aktuelne kulture“, a kao načine izražavanja koriste se satirom i ironijom.

Dadaisti oštro protestuju protiv društva, prave parodije na njega i iskrivljujupostojeću umetnost koristeći se, između ostalog, i fotomontažom. 27

SM7

Slide 27

SM7 Pojam „dada“ (dadá) dolazi od francuske reči, koja u prevodu znači „drveni konjić“. Samo ime je nastalo u Cirihu 1916. godine, kada su Rihard Hulsenbek i Ugo Bal, tražeći ime za svoje pozorište u Cirihu, procesom slučajnog otvaranja francusko-nemačkog rečnika, došli do njega.Suzana Marković; 20.2.2019.

28

Dadaistički kolaž

Dadaistički plakat

Fotomontaža

SM8

Slide 28

SM8 Dadaistički plakati su ubrzo postali edukacija narodnih masa. Masovna sredstva komunikacije kroz jasne poruke upućuju narodu hitlerovsku stvarnost. Plakatom "Značenje Hitlerovog pozdrava" Hartfeld je predstavio korumpiranost nacističkog režima. Onpokazuje Hitlera koji otpozdravlja, a u stvari prima mito.Suzana Marković; 20.2.2019.

29

SM9

Slide 29

SM9 Ovaj poster pokazuje Japanca u japanskoj uniformi koji podlo trlja ruke i prezirnim osmehom čitaocu govori: "Samo napred, molim te - uzmi slobodan dan!" To znači da ako ne radite naporno, onda pomažete neprijateljima da uzmu dobit od vaše zemlje - SADa. Namera postera bila je da prosečnog Amerikanca natera da veruju da su Japanci zli.Ovaj poster pokazuje ujka Sama (personifikacija američke vlade) koji drži ključ i kaže: "Jap ... ti si sledeći!“ On izgleda veoma plemenito, a ključ ga povezuje sa ljudima iz niže klase. Ovaj poster je naveo ljude da misle da Japanci zaslužuju da budu izbrisani. Poruka "Kupi dodatne obveznice" govori ljudima da investiraju u ratne obveznice i pomognu zemlji.Suzana Marković; 20.2.2019.

Umetnost i dizajn prate tehnologiju i politiku. Umetnostpostaje konstrukcija izražena pravilnim geometrijskim oblicima i pravim uglovima. Dizajnerska dela se svode na njihovu upotrebljivost, a dekorativna estetika se svodi na proste i minimalističke forme. Po ovim načelima, javlja se škola Bauhaus, ruski pokret konstruktivizam i holandski pokret De Stejl.

30

https://www.kadenze.com/courses/introduction-to-graphic-design-history/sessions/mechanical-abstractions-and-photomontage

Ritfildova stolica je sastavljena od nekoliko dasaka i drvenih gredica. Odiše jednostavnošću i jasno ispoljava ideje pokreta o geometrijskojpravilnosti. Obojena je u tri osnovne boje, a kompozicijski predstavlja harmonijuuspravnih i vertikalnih linija. Ova stolica pokazuje kako umetnička dela mogu imati i svoju funkcijui istovremeno biti estetski nadahnuta. Ovo načelo je i osnovno načelo današnjeg dizajna, umetnost safunkcionalnošću. Zato ovu grupu možemo proglasiti i začetnikom dizajna u današnjemsmislu te reči.

31

Pit Cvart je odbijaotradicionalna, tipografskapravila, koristeći destejlovskikonstruktivizam. Njegovi radovisu rađeni u osnovnim bojama, geometrijskim oblicima, ponavljanjem reči ifotomontažom.

32

Bauhaus je prva dizajnerska škola osnovana 1919. u Vajmaru u Nemačkoj, a koja i danas važi za uglednu. Osnovana u cilju prelaska na čiste forme kroz objedinjenjeindustrijske i manuelne umetnosti. Vizija škole je da primeni svurukom oblikovanu umetnost u smislu gradnje i arhitektonskihelemenata, spajanje svih grana umetnosti i arhitekture u ‘totalno’ umetničko delo. Škola je počinjala šestomesečnim kursom slikanja i eksperimentisanjaformom. Po završetku ovog kursa, započinjale su se trogodišnjestudije. Arhitektura se sastojala od teorije i praktičnog izvođenjaradova na gradilištu. Bauhaus je postao simbol alternativnog života.

33

Stil čine ravni i pravi uglovi. Svi oblicise zasnivaju na savršenstvu kvadrata. Ovo se odražava i u samom logotipuškole. Prvobitni logotip je predstavljaomasonski simbol, a deceniju kasnije je redizajniran uz pomoć pravilnihštamparskih klišea i u punoj boji. Ovajlogo zadovoljava i današnja načeladizajna. Bauhaus eksperimentiše staklom ičelikom, u pravilnim geometrijskimoblicima.

34

35

SM10

Slide 35

SM10 Bauhasovi fontovi su nastavili da prate jednostovnost i čistoću. Naglašavali su se bojom, a umetnost škole je bila uklapanje fonta sa slikama. Bajer je razvio teoriju Bauhaus fontova, po kojoj su serifni nepotrebni.Johanes Iten je veliki majstor boje, koji piše knjige i teorije na ovu temu. On je jedan od prvih dizajnera koji je postavio teorije kombinacije boja. On boje kombinuje na osnovu nijansi, svetlosti i kontrasta. Ipak, Iten se bavi i tipografijom.Suzana Marković; 20.2.2019.

36https://www.bauhaus.de/en/

Konstruktivisti svode svoja dela na osnovne apstraktne geometrjskeoblike; zastupljene crvene i crneboje i prikaz alata (radnička klasa). Konstruktivisti ne priznaju

unikatnost umetničkog dela –smatraju ga buržoaskim. Po njima je sva umetnost

buržoaska, osim filma i plakata. Unoseći apstraktnost u svoja dela

prate moderne tehnologije i izjednačavaju umetnost sa fizičkimradom.

37

Da li je IKEA danasnajvernija pristalicakostruktivistickihprincipa?

Film koji poziva narod narevoluciju koristi ideje

konstruktivizma38

Dvadesete godine XX veka su okrenute eliti u društvu. Koko Šanel sasvojim modnim dizajnom postavlja standarde. Dizajn prelazi u luksuz. Istančani ukus suprotstavlja se dizajnu narodnih masa. Počinje masovna upotreba radio aparata, televizora, telefona, lampi. Raskoš i luksuz nasuprot ekonomskoj krizi. Erik Žil - teorija slaganja slova po levoj strani pobija dotadašnjuteoriju o centralnom justify poravnanju. Nemoguće je složiti redoverazličitog sadržaja u istu dužinu, a da se ne naruše proporcije slova i slovnih belina.Mehmed Fekmija Aga je uređivao tada najuticajniji časopis, Vogue, u kojem je objavljivao i svoje fotografije i radove. Uvodirevolucionarne promene u slaganje stranica. On postavlja fotografijepod različitim uglovima i marginama stranice, preklapa ih i time postiže igru i dinamiku.

Istorijat dizajna – Art deco

39

40

SM11

Slide 40

SM11 Cipe Pines je bila prva žena art direktor, koju je obučio i uposlio Mehmed Fekija Aga, a ona je i prvi art direktor koji unajmljuje dizajnere za dizajniranje časopisa u svrhu masovne komunikacije i mas media.Suzana Marković; 20.2.2019.

Pedesetih godina Amerikapreuzima vodeću ulogu u svetu, jer je pretrpela rat bez mnogoposledica.Postaje ekonomski najstabilnija i najmoćnija zemlja sveta. Kreira se iluzija američkog sna i svi Evropljani streme njoj. Mnogi dizajneru su već tamo emigrirali (Bauhaus).Rađa se jedno hiper-potrošačkodruštvo, koje podstiče naglirazvoj reklame.

Istorijat dizajna – 50-te

41

42

Šezdesete godine donose uprošćene forme i stvara se vrlofunkcionalan i svedeni dizajn. Nasuprot njega, javljaju se i razna eksperimentalna dizajnerska rešenja. Svetpreplavljuju anti-ratne i studentske revolucije i rađa se jedan veoma prost, radikalan i direktan dizajnerski stil.60-te se pamte po velikom broju revolucija u svetu. Ove revolucije su iznele novu vrstu angažovanog dizajna, pre svega grafičkog, jer su plakati obaveštavali o protestima, događanjima, kulturnim dešavanjima, filmovima.

Istorijat dizajna – 60-te

43

44

SM12

Slide 44

SM12 1959. je izbila revolucija na Kubi. Dizajneri sa Kube su jasno i direktno izražavali svoje ideje, ali nisu marili ni za kakva estetska načela. Plakati su se štampali sito štampom, a šablone su sami dizajneri ručno sekli. Ilustracija glave Če Ge Vare koja asocira naHrista, kao i plakat na kojem se Če nalazi u koncentričnim kvadratima oko južne Amerike, simboliše tako širenje revolucije po celom kontinentu. Motivi koji su se ponavljali na protestnim plakatima asociraju na rat u Vijetnamu i ubistvo Če Ge Vare.Suzana Marković; 20.2.2019.

Alternativa stupa na pozornicu kao odgovor na rigidniinterancionalni stil. Dizajneri alternativnih pokretakoriste metafore i simbole, koje ispoljavaju kroz jakepovršinske boje i teksture koje koriste kako u grafici, tako i u arhitekturi. Psihodeličan dizajn je proizvod alternative u dizajnu’60. Kalifornija je prestonica hipi pokreta i prestonica hipinačina života. U ovoj državi su halucinogene droge, u to vreme legalne, i njihove manifestacije se dostaprimećuju u stvaralaštvu.

45

46

Sedamdesete godine obeležava ekspanzija plastike. Hipikultura je još uvek prisutna, izleti i kampovanja su veomamoderni i sva oprema za život van kuće je livena odplastike.

Istorijat dizajna – 70-te

47

SM13

Slide 47

SM13 Sa druge strane, javlja se i pank pokret. Ovaj pokret je opšta kritika društva i revolt. Pank je nastao u Britaniji, a raširio se na ceo svet. Pokazuje se kroz teatralnu muziku i modu, ironiju, apsurdni humor i “uradi sam” tehnologiju. Najznačajniji dizajner ovog pokreta je Džejmi Reid koji je uradio koricu albuma Sex Pistols na kojoj simbolično zatvara usta i oči kraljici, simbolu monarhije.Suzana Marković; 20.2.2019.

Osamdeste godine zrače jarkim bojama i svetlosnim efektima. Nova estetska načela karakterišu osamdesete divljim, a rešenjapostaju sve provokativnija. Dizajn postaje deo biznisa i džet seta, čitav kulturni događaj. Kompanije potpisuju svojeproizvode dizajnerskim imenima, a dizajneri stvaraju imidžkompanija.

Istorijat dizajna – 80-te

48

Devedesete godine su prekretnica iz elektrotehničkog u informatičko društvo. Dizajneri se gube u eripredinformatičkog društva i česta su veoma nespretnarešenja. Masovna potrošnja i masovna proizvodnja utrkujuse najviše u primetljivosti proizvoda. Pojava Photoshopa.

Istorijat dizajna – 90-te

49

Grafički dizajn postaje sredstvo u kreiranju muzičkih spotova, multimedijalnih prezentacija, reklama i veb-sajtova.

Savremeni dizajn rasplamsava eru brenda kreiranjem korporativnih identiteta.

Tržište je prezasićeno konkurencijom, a kompanije žele da se istaknu u odnosu na konkurenciju i obezbede prepoznatljivost, a time i lojalne klijente. Svrha dizajna je u pridobijanju klijenata i prodaji proizvoda.

50

Dizajneri mešaju različite tehnike, kombinuju se mediji, a sve pod digitalnim signalom. Analogno, iako osetljivije i preciznije biva prevaziđeno digitalnimsignalom, koji je razvijen do velike osetljivosti, a daleko ga je jednostavnije obraditi. U digitalnoj eri, proširuju se mogućnosti kombinovanja medija. Dizajnerska rešenja su puna interakcija, štampani mediji su preseljeni na ekran. Masovna upotreba CD-a, kompjutera i prenos digitalnog zapisa značajno umanjuje troškove masovne komunikacije. Eksperimentiše se sa svetlošću, projekcijama slika i zvukom.

51

52

53

Savremeni dizajn trpi dosta uticaja prethodnih stilova, od flower-powera, preko stila pedesetih, pop arta, do osamdesetih i neo panka. Povratak ovih stilova objašnjava se setnošću generacija koje su sedamdesetih i osamdesetih bile mlade i na vrhuncu svog života, a danas su na mestima menadžera i ljudi koji upravljaju svetom. Upravo oni kreiraju dizajnerske tendencije.

54

55

Savremeni dizajneri koriste već kreirane, gotove dekorativne elemente koje ubacuju u svoje radove. Razlog ovome je velika brzina života i razvoja posla, pa i marketinga, tako da se rešenja završavaju u malim rokovima, osim ako nije reč o velikim kompanijama.

Društvo postaje ponovo svesnoekologije i dizajneri podstičuštampanje proizvoda na recikliranim i prirodnim materijalima. Australijskistudio Frost svoje godišnje katalogeštampa na recikliranom papiru.

Trend za 2019: https://www.youtube.com/watch?v=uM7XB0oUP7k

56

Identitet neke organizacije jeste ono što ona u suštini jeste tj. to su verovanja, stavovi, kultura. Imidž jeste slika koju javnost ima o nekoj organizaciji ili ličnosti. U realnosti su moguća tri odnosa ovih dveju stvari: Kada je imidž bolji od identiteta, kada je obrnuto ili kada su jednaki.

U manjim organizacijama kreiranje imidža obavlja jedna osoba, zaposlena u firmi ili konsultant angažovan sa strane.

57

Osnovna funkcija korporativnog identiteta je da omogući kompanijama da steknu, unaprede i zadrže konkurentsku prednost.Korporacijski identitet je bio poistovećivan sa vizuelnim pojavljivanjem firme u javnosti tj. sa njenim logotipom ili zaštitnim znakom.Danas, identitet jedne korporacije predstavlja njenu ukupnu komunikaciju oličenu u kulturi, verovanjima, stavovima, zaposlenima, rukovodstvu, vlasništvu, strategiji.

58

Lik firme predstavlja sistematizovanje i kontrolisanje nastupa firme u javnosti.Konačni ciljevi nisu likovni atributi lika firme, nego način na koji likovni elementi deluju na stvaranje prikazivanja. Ovo dovodi u situaciju direktnog spajanja delatnosti grafičkog dizajna i socio-psiholoških istraživanja.

59

Osnovne likovne elemente možemo izdvojiti kao one koje nalazimo u najvećem broju modela stvaranja lika firme: Naziv firme Zaštitni znak firme Boje firme Logotip - stilizovana slova naziva firme ili njene skraćenice; često zamenjuje zaštitni znak; Lettering - predstavlja karakterističan tip slovnih znakova (tipografija) Sistem preloma osnovnih dokumenata.

60

Informacija je proces i predstavlja aktivnost komuniciranja. Informisati, znači preneti nekome znanje. Informacioni dizajn je definisanje, planiranje, i oblikovanje sadržaja poruke i okruženja u kome je predstavljena sa namerom postizanja određenog cilja u vezi sa potrebama korisnika (www.iiid.net). Informacioni dizajn na vebu predstavlja kombinaciju kreiranja i organizovanja sadržaja sajta u kategorije, i korisničkog interfejsa koji podržava te kategorije.

61

Prosečan novinski članak ima krupan, kratak i jasno vidljiv naslov, podnaslov koji ukratko opisuje sam članak, i sadržaj razbijen u što više kratkih pasusa. Taj sistem postepenog uvođenja u sadržaj naziva se u novinarstvu "pravilom obrnute piramide". On omogućava brzo skeniranje celog članka i čitajući prvo naslov pa onda odgovarajuće podnaslove odlučite da li ćete pročitati ceo članak. Primer kvalitetnog informacionog dizajna je i dobar TV izveštaj reportera koji neko višečasovno dešavanje treba da prikaže u 30ak sekundi. Da bi nešto bilo jednostavno za razumevanje mora biti kratko i jasno.

62

SM14

Slide 62

SM14 Poznata je priča kada je urednik jednih novina od čuvenog pisca Ernesta Hemingveja zatražio da napiše članak povodom nekog događaja. Pitao ga je koliko mu vremena treba da pripremi tekst. On je odgovorio da ako će ići na deset kucanih stranamože i sutra da ga dostavi u redakciju. Ali ukoliko tekst mora da bude sažet na jednu kucanu stranicu onda će ga dobiti tek za nedelju dana i koštaće ga sedam puta više.Suzana Marković; 20.2.2019.

Vizuelna pismenost je sposobnost da se razumeju, kreiraju i koriste vizuelne slike.Vizuelna pismenost ima tri dela: vizuelno mišljenje - sposobnost da se transformišu misli, ideje i informacije u sve tipove slika, grafika ili drugih slika koje pomažu komuniciranje asocirane (pridružene) informacije. vizuelna komunikacija – kada se slike, grafike i druge slike koriste da se izraze ideje i informišu ili uče ljudi. vizuelno učenje - proces učenja iz slika i medija.

63

Percepcija (opažanje) je proces prikupljanja informacija preko naših čula, organizovanja i osmišljavanja dobijenih informacija.Na opažanje utiče: Prethodno iskustvo, znanja Stavovi, interesovanja Potrebe, osećanja Trenutna situacija

Ne "vide" svi ljudi istu stvar kada gledaju istu vizuelnu sliku.Uzrast, rod, rasa i prethodna iskustva su primeri ličnih perceptivnih filtara.

64