1....(2006): Detekcija fitoplazme zlatastog žutila vinove loze Flavescence dorée u populacijama pavitine Clematis vitalba (Vitaceae) u Srbiji. VIII Savetovanje o zaštiti bilja,

1

Универзитет у Београду

Биолошки Факултет

Студентски Трг 16

11000 Београд

НАСТАВНО - НАУЧНОМ ВЕЋУ БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА

УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

У складу са Законом о научноистраживачкој делатности (“Сл. Гл. РС” 110/2005 и

50/2006 – исправка, 18/2010, 122/2015), Правилником о поступку и начину

вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата

истраживача (“Сл. Гл. РС” бр. 24/2016, 21/2017 и 38/2017), и на основу Одлуке

Наставно-научног већа Биолошког факултета Универзитета у Београду бр. 13/104-

07.09.2018., именовани смо у Комисију за спровођење поступка стицања звања,

подношење извештаја и оцену научноистраживачког рада кандидаткиње др Милане

Митровић, вишег научног сарадника Института за заштиту биља и животну средину

у Београду, за избор у звање научни саветник у области природно-математичких

наука - биологија. На основу увида у доступну документацију обавили смо анализу

рада кандидата, а Наставно-научном већу подносимо следећи:

И З В Е Ш Т А Ј

1. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ

Др Милана Митровић (рођ. Десанчић) је рођена 20.06.1977. у Новој

Градишци, у Хрватској. Основну школу завршила је у Окучанима 1991. године, а

Прву Београдску гимназију у Београду 1995. године. Уписала је основне студије на

Пољопривредном факултету Универзитета у Београду, на одсеку Заштита биља и

прехрамбених производа, школске 1995/1996 године. Током 1998. године, као

стипендиста међународне студентске организације IAESTE боравила је у

Лабораторији за пестициде, на Пољопривредном факултету у Атини, у Грчкој, где је

радила на програму биолошког сузбијања корова употребом фитопатогених гљива.

Дипломирала је 2000. године на Пољопривредном факултету у Београду са

просечном оценом 9,6.

У школској 2001/2002. години уписала је магистарске студије на

Пољопривредном факултету Универзитета у Београду, одсек Ентомологија. У току

2002. године, била је једна од 40 младих истраживача која је добила стипендију

Norwegian Research Council и боравак на Институту за заштиту биља (Planteforsk) у

Норвешкој. Тамо је радила на проблематици која је обрађена у оквиру магистарске

тезе и савладала курс статистике у биолошким наукама. Магистарску тезу под

2

насловом »Компаративна биологија Gymnetron thapsicola (Germ.) и Gymnetron

hispidum Brulle (Coleoptera: Curculionidae) и њихова погодност за биолошко

сузбијање биљака из рода Linaria Mill.« одбранила је на Пољопривредном факултету

у Београду 09.06.2005. године.

Докторске студије уписала је 2006. године на Биолошком факултету

Универзитета у Београду, на Институту за зоологију. Докторску дисертацију под

називом: »Таксономска и еколошка карактеризација врста рода Rhinusa Stephens

(Coleoptera: Curculionidae) на биљци домаћину Linaria vulgaris Mill.

(Scrophulariaceae)« одбранила је 06.11.2009. године на Биолошком факултету у

Београду.

У оквиру међународног SCOPES пројекта Србије и Швајцарске, др М.

Митровић је боравила на Evolutionäre Ökologie Institut für Integrative Biologie у

Цириху у току 2011. године и савладала примену метода анализе микросателита у

филогенији и популационој генетици инсеката. Такође је 2017. године учествовала у

обуци под називом „TAIEX Expert Mission on Real time Polymerase Chain Reaction

(PCR) Technique for Detection of Bacteria in Plants“, организовану од стране Technical

Assistance Information Exchange Instrument of the European Commission и

Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС.

Од фебруара 2001. године запослена је у Институту за заштиту биља и

животну средину, у Одсеку за штеточине биља. У периоду од 2010. до 2014. године

обављала је функцију руководиоца Одсека за штеточине биља. Такође је паралелно,

од 2012. до 2014. године обављала и дужност помоћника директора Института.

Од децембра 2015. године до данас директор је Института за заштиту биља и

животну средину у Београду.

Организовала je и учествовала у акредитацији Института за заштиту биља и

животну средину у складу са захтевима стандарда ISO17025. Кандидаткиња је

директно организовала и учествовала у оснивању Лабораторије за молекуларну

дијагностику и Лабораторије за примењену ентомологију у Одсеку за штеточине

биља и допринела изградњи инфраструктуре, потпуном опремању лабораторија и

акредитацији. Поседује сертификате за интерног проверивача имплементације

техничких захтева стандарда ISO17025 у лабораторијској пракси и перформанси

опреме у складу са захтевима стандарда.

Члан је Ентомолошког друштва Србије, Друштва генетичара Србије и

Друштва за заштиту биља Србије.

Говори руски и енглески језик.

Др М. Митровић је до сада учествовала на 13 националних и 11 међународних

пројеката. Руководила је једним међународним и три национална пројекта.

У својству ментора др М. Митровић је руководила израдом три докторске

дисертације које су одбрањене, а тренутно руководи четвртом која је у поступку

израде. Била је једанаест пута члан комисија за избор и реизбор у научна и

истраживачка звања, као и члан пет комисија за преглед пријаве и оцену

испуњености услова и научне заснованости докторских дисертација.

3

Др М. Митровић је била рецензент по позиву научних радова у два

међунаронда часописа из категорије М21, три из категорије М22 и један из

категорије М23, са укупним импакт фактором 9,312.

Министарство пољопривреде је 2016. године именовало др Милану Митровић

за члана Радне групе за израду Предлога закона о изменама и допунама Закона о

здрављу биља (решење бр. 119-01-366/2016-11).

Министарство пољопривреде је 2014. године именовало др М. Митровић за

члана Стручног савета за заштиту здравља биља (решење бр. 321-01-38/2014-11).

Од 2009. до данас овлашћена је од стране Министарства пољопривреде као

ентомолог за обављање послова здравственог прегледа усева и објеката, семена,

расада и садног материјала на присуство карантинских и економски штетних

инсеката у Србији и међународном промету (решење бр. 321-01-444/09-11 од

13.4.2009).

У оквиру Пројекта изградње и формирања Дирекције за националне

референтне лабораторије, Министарство пољопривреде је именовало др Милану

Митровић чланом радне групе експерата ангажованих за пријем и пуштање у рад

опреме за фитосанитарне анализе (решење бр. 119-01-181/2012-13 од 28.11.2012).

Наставно-научно веће Биолошког факултета је донело Одлуку бр. 349/1 од

17.04.2013. о стицању услова за избор др Милане Митровић у звање виши научни

сараник. Комисија за стицање научних звања je 28.05.2014. донeлa Одлуку бр. 660-

01-64/2014-17 о избору др Митровић у звање виши научни сарадник у области

природно-математичких наука-биологија.

2. БИБЛИОГРАФИЈА

Категоризација радова из међународних часописа извршена је према KoBSON-у

(www.kobson.nb.rs.proxy.kobson.nb.rs), а радова и саопштења публикованих у земљи и

иностранству према листи верификованој на Матичном научном одбору за

биологију, а према категоријама Правилника о поступку, начину вредновања и

квантитативном исказивању научно-истраживачких резултата истраживача (“Сл. Гл.

РС” бр. 24/2016, 21/2017 и 38/2017). Категоризација радова који представљају опис

случаја (Case report, New disease repot, News item) извршена је на основу одлуке

Матичног научног одбора за биологију да се радови категорије Case Report третирају

као научни радови у часопису одговарајућег ранга, а да ће се бодовати са половином

вредности бодова које носи часопис (допис Матичног одбора од 23.02.2017.

достављен Научном већу Института за заштиту биља и животну средину у коме је

кандидаткиња запослена).

4

2.1. СПИСАК НАУЧНИХ ПУБЛИКАЦИЈА ДО ИЗБОРА У ЗВАЊЕ НАУЧНИ

САРАДНИК

Рад у врхунском међународном часопису (М21):

1. Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjajić S., Redinbaugh M.G., Pratt R.C., Gingery

R.E., Hogenhout S.A., Toševski I. (2007): Roles of Stolbur phytoplasma and Reptalus

panzeri (Cixiinae, Auchenorrhyncha) in the epidemiology of Maize redness in Serbia.

European Journal of Plant Pathology 118, 85-89.

2. Jović J., T. Cvrković, M. Mitrović, S. Krnjajić, A. Petrović, M. G. Redinbaugh, R. C.

Pratt, S. A. Hogenhout and I. Toševski (2009): Stolbur Phytoplasma Transmission to

Maize by Reptalus panzeri and the Disease Cycle of Maize Redness in Serbia.

Phytopathology, Vol. 99, No. 9, pp. 1053-1061.

Рад у врхунском међународном часопису (M21/2) – News Item:

3. Cvrković T., Jović J., Mitrović M., Petrović A., Krnjajić S., Malembic-Maher S.,

Toševski I. (2008): First report of alder yellows phytoplasma on common alder (Alnus

glutinosa) in Serbia. Plant Pathology, Vol. 57, No. 4, 773-773.

4. Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Petrović A., Krnjajić S., Toševski I. (2008): New

strain of ‘Candidatus Phytoplasma ulmi’ infecting Ulmus minor and Ulmus laevis in

Serbia. Plant Pathology, 57, No. 6, 1174-1174.

Рад у међународном часопису (М23):

5. Caldara R., Desančić M., Gassmann A., Legarreta L., Emerson B., Toševski I. (2008):

On the identity of Rhinusa hispida (Brulle) and its current synonyms (Coleoptera:

Curculionidae). Zootaxa, 61–68.

6. Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjajić S., Petrović A., Redinbaugh M.G., Pratt

R.C., Hogenhout S.A., Toševski I. (2007) Maize Redness in Serbia caused by stolbur

phytoplasma is transmitted by Reptalus panzeri. Bulletin of Insectology 60 (2): 397-398.

7. Krnjajić S., Mitrović M., Cvrković T. Jović J., Petrović A., Forte V., Angelini E.,

Toševski I. (2007): Occurrence and distribution of Scaphoideus titanus Ball - multiple

outbreaks of Flavescence dorée in Serbia. Bulletin of Insectology 60 (2), 197-198.

Саопштење са међународног скупа штампано у изводу (М34):

8. Desančić M., Cvrković T., Krnjajić S. (2006): Study and Control of Scaphoideus titanus

Vector of Grapevine Phytoplasma Flavescence dorée. 70th

Anniversary of Plant

Protection Institute and Annual Balkan Week of Plant Health, Kostinbrod, Bulgaria,

May 28-31, 2006 (Book of abstracts).

9. Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjanjić S., Gingery R., Redinbaugh M.G., Pratt

R.C., Hogenhout S.A. & I. Toševski. (2007) Roles of Stolbur phytoplasma and Reptalus

panzeri (Cixiinae, Auchenorrhyncha) in the epidemiology of Maize redness in Serbia.

49th Annual Maize Genetics Conference, St. Charles, Illinois, 22 - 25 March 2007, p

136.

10. Jović J., Cvrkovic T., Mitrović M., Krnjajic S., Redinbaugh M.G, Pratt R.C, Gingery

R.E, Hogenhout S.A, Tosevski I. (2007): Roles of stolbur phytoplasma and Reptalus

panzeri (Cixiinae, Auchenorrhyncha) in the epidemiology of maize redness in Serbia.

5

Meeting Abstract, APS - SON Joint Meeting 2007, Annual Meeting in San Diego,

California, July 28 - August 1, 2007. Phytopatology, Vol. 97, No. 7: S54.

11. Malembic-Maher, S., Cvrković, T., Salar, P., Jović, J., Mitrović, M., Petrović, A.,

Krnjajić, S., Toševski, I., Foissac, X. (2008): Looking for genotypes related to the

grapevine Flavescence dorée phytoplasma among phytoplasmas infecting alders in

France and Serbia. XVII IOM Congress, Tianjin, China 07-11 July 2008.

Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу (М64):

12. Desančić M., Krnjajić S. (2005): Strategija suzbijanja Scaphoideus titanus. VII

Savetovanje o zaštiti bilja, Soko Banja, 15-18. novembar 2005, Zbornik rezimea,

91-92.

13. Milićević J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjajić S., Redingaugh G.M., Pratt C.R.,

Gingery E.R., Hogenhout A.S., Toševski I. (2006): Crvenilo kukuruza: Reptalus

panzeri (Cixiinae, Auchenorrhyncha) vektor Stolbur fitoplazme na kukuruzu u Srbiji.

VIII Savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 27.11.-01.12.2006., Zbornik rezimea, 39-40.

14. Mitrović M., Milićević J., Cvrković T., Krnjajić S., Borgo M., Angelini E., Toševski I.

(2006): Detekcija fitoplazme zlatastog žutila vinove loze Flavescence dorée u

populacijama pavitine Clematis vitalba (Vitaceae) u Srbiji. VIII Savetovanje o zaštiti

bilja, Zlatibor, 27.11.-01.12.2006., Zbornik rezimea, 106-107.

15. Krnjajić S., Mitrović M., Cvrković T., Milićević J., Toševski I. (2006):

Rasprostranjenje Scaphoideus titanus Ball (Auchenorrhyncha, Cicadellidae) vektora

fitoplazme vinove loze Flavescence dorée.VIII Savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor,

27.11.-01.12.2006., Zbornik rezimea, 116-117.

16. Cvrković T., Krnjajić S., Mitrović M., Jović J., Angelini E., Borgo M., Forte V.,

Toševski I. (2007): Fitosanitarna situacija u vinogradima Srbije: Ekspanzija fitoplazme

Flavescence dorée i njenog vektora Scaphoideus titanus. Savetovanje: Inovacije u

voćarstvu i vinogradarstvu, Beograd 8.-9.02.2007., Beograd, Zbornik rezimea, str. 101.

17. Krnjajić S., Filippin L., Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Petrović A., Forte V.,

Angelini E., Toševski I. (2007): Inficiranost Clematis vitalba L. fitoplazmom

Flavescence dorée i njeni odnosi sa FD izolatima iz vinove loze.XIII Simpozijum sa

savetovanjem o zaštiti bilja sa međunarodnim učešćem , Zlatibor 26-30.11.2007.,

Zbornik rezimea, str. 103-104.

18. Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjajić S., Petrović,A., Toševski I. (2008):

Rasprostranjenje bolesti crvenila kukuruza i njenog vektora cikade Reptalus panzeri

(Auchenorryncha, Cixiinae) u Srbiji. IX Savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 24.11-

28.11.2008., Zbornik rezimea, 58-59.

19. Cvrković T., Jović J., Mitrović M., Petrović A., Krnjajić S., Malembic-Maher S.,

Toševski I. (2008): Prvi nalaz Alder yellows fitoplazme u crnoj jovi (Alnus glutinosa) u

Srbiji. IX Savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 24.11-28.11.2008., Zbornik rezimea,

109-110.

20. Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjajić S., Petrović A., Toševski I. (2008):

Inficiranost brestova u Srbiji novim sojem fitoplazme ’Candidatus Phytoplasma ulmi’.

IX Savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 24.11-28.11.2008., Zbornik rezimea, 110-111.

21. Mitrović M., Cvrković T., Jović J., Petrović A., Krnjajić S., Toševski I. (2008): Fauna

Auchenorryncha (Hemiptera) u vinogradima u Srbiji – diverzitet i identifikacija

potencijalnih vektora fitoplazmi. IX Savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 24.11-

28.11.2008., Zbornik rezimea, 146-147.

22. Krnjajić S., Mitrović M., Cvrković T., Jović J., Petrović A., Toševski I. (2008):

Suzbijanje cikade Scaphoideus titanus vektora zlatastog žutila vinove loze (Flavescence

6

dorée). IX Savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 24.11-28.11.2008., Zbornik rezimea,

147-148.

2.2. СПИСАК НАУЧНИХ ПУБЛИКАЦИЈА ПОСЛЕ ИЗБОРА У ЗВАЊЕ

НАУЧНИ САРАДНИК

Рад у врхунском међународном часопису (M21):

23. Hernańdez-Vera G., Mitrović M., Jović J., Toševski I., Caldara R., Gassmann A.,

Emerson B.C. (2010): Host-associated genetic differentiation in a seed parasitic weevil

Rhinusa antirrhini (Coleptera: Curculionidae) revealed by mitochondrial and nuclear

sequence data. Molecular Ecology 19(11), 2286-2300.

24. Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Petrović A., Krstić O., Krnjajić S., Toševski I.

(2011): Multigene sequence data and genetic diversity among ‘Candidatus Phytoplasma

ulmi’ strains infecting Ulmus spp. in Serbia. Plant Pathology 60, 356–368.

25. Mitrović M., Jović J., Cvrković T., Krstić O., Trkulja N., Toševski I. (2012):

Characterisation of a 16SrII phytoplasma strain associated with bushy stunt of

hawkweed oxtongue (Picris hieracioides) in south-eastern Serbia and the role of the

leafhopper Neoaliturus fenestratus (Deltocephalinae) as a natural vector. European

Journal of Plant Pathology: Volume 134, Issue 3, pp. 647-660.

26. Trkulja N., Ivanović Ž., Pfaf-Dolovac E., Dolovac N., Mitrović M., Toševski I., Jović

J. (2012): Characterisation of benzimidazole resistance of Cercospora beticola in

Serbia using PCR-based detection of resistance-associated mutations of the β-tubulin

gene. European Journal of Plant Pathology, 135 (4): 889–902.

27. Petrović A., Mitrović M., Starý P., Petrović-Obradović O., Žikić V., Tomanović Ž.,

Vorburger C. (2013): Lysiphlebus orientalis (Hymenoptera, Braconidae), a new

invasive aphid parasitoid in Europe – evidence from molecular markers. Bulletin of

Entomological Research, Volume 103, Issue 4, pp. 451-457.

Рад у врхунском међународном часопису (M21/2) – News Item:

28. Radonjić S., Hrnčić S., Krstić O., Cvrković T., Mitrović M., Jović J., Toševski I.

(2013): First report of alder yellows phytoplasma infecting common and grey alder

(Alnus glutinosa and A. incana) in Montenegro. Plant disease, 97 (5): 686-686.

Рад у истакнутом међународном часопису (M22):

29. Mitrovski-Bogdanović A.,

Petrović A., Mitrović M., Ivanović A., Žikić V., Starý P.,

Vorburger C., Tomanović Ž. (2012): Identification of two cryptic species within the

Praon abjectum group (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae) using molecular markers

and geometric morphometrics. Annals of the Entomological Society of America,

106(2):170-180.

Рад у међународном часопису (M23):

30. Jović J., Ember I., Mitrović M., Cvrković T., Krstić O., Krnjajić S., Acs Z., Kolber M.,

Toševski I. (2011): Molecular detection of potato stolbur phytoplasma in Serbia.

Bulletin of Insectology, 64: S83-S84.

7

31. Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjajić S., Krstić O., Redinbaugh M.G., Pratt

R.C., Toševski I. (2011): Hosts of stolbur phytoplasma in Maize redness affected fields.


32. Mitrović M., Toševski I., Krstić O., Cvrković T., Krnjajić S., Jović J. (2011): A strain

of phytoplasma related to 16SrII group in Picris hieracioides L. (Asteraceae) in Serbia,


33. Cvrković T., Jović J., Mitrović M., Krstić O., Krnjajić S., Toševski I. (2011): Potential

new Hemipteran vectors of stolbur phytoplasma in Serbian vineyards. Bulletin of

Insectology, 64: S129-S130.

34. Trkulja N., Ivanović Ž., Pfaf Dolovac E., Dolovac N., Živković S., Jović J., Mitrović

M. (2011): Stolbur phytoplasma infection of kale crops (Brassica oleracea var.

gemmifera L.) in Serbia. Bulletin of Insectology, 64: S81-S82.

35. Ivanović Ž., Trkulja N., Pfaf Dolovac E.,Dolovac N., Živković S., Jović J., Mitrović

M. (2011): First report of stolbur phytoplasma infecting celery in Serbia. Bulletin of


Саопштење са међународног скупа штампано у целини (M33):

36. Cvrković T., Jović J., Mitrović M., Krstić O., Toševski I. (2012): Genetic variability in

Thrips tabaci (Insecta: Thysanoptera) living on vegetables in Serbia. International

Symposium: Current Trends in Plant Protection Proceedings, 25 – 28th Septembеr

2012, pp. 477-482. UDK: 632.731:575.22 (497.11).

37. Jović J., Mitrović M., Cvrković T., Krstić O., Toševski I. (2012): Occurrence and

molecular identification of western flower thrips, Frankliniella occidenta-

lis (Pergande), in Serbia. International Symposium: Current Trends in Plant Protection

Proceedings, 25 – 28th September 2012, pp. 520-525. UDK: 632.731:577.2 (497.11).

Саопштење са међународног скупа штампано у изводу (M34)

38. Cvrković T., Jović J., Mitrović M., Petrović A., O. Krstić, Krnjanjić S., Toševski I.

(2010): Diversity of Auchenorrhyncha species and potential bois noir vectors in Serbian

vineyards. In: Bertaccini A., Laviña A, Torres E (ed.), Current status and perspectives

of phytoplasma disease research and management, Abstract book of the combined

meeting of Work Groups 1-4, COST Action FA0807, Sitges, Spain, pp. 46-46.

39. Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Petrović A., O. Krstić, Krnjanjić S., Toševski I.

(2010): Genetic variability among ‘Candidatus Phytoplasma ulmi’ strains infecting

elms in Serbia and survey of potential vectors. In: Bertaccini A., Laviña A, Torres E

(ed.), Current status and perspectives of phytoplasma disease research and management,

Abstract book of the combined meeting of Work Groups 1-4, COST Action FA0807,

Sitges, Spain, pp. 18-18.

40. Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Petrović A., Krstić O., Krnjajić S., Redinbaugh M.,

Pratt R., Toševski I. (2010): Maize redness disease – a host shift by Reptalus panzeri?

IX European Congress of Entomology, 22.-27. August 2010, Budapest, Hungary,

Programme and Book of Abstracts, pp. 113.

41. Mitrović M., Jović J., Krstić O., Toševski I. (2012): How does a life strategy affect

genetic differentiation in Rhinusa neta group? The Second Symposium of Population

and Evolutionary Genetics - PEG2012, Belgrade, Serbia, 9-12 May 2012, Book of

Abstracts, pp. 76.

42. Mitrovski-Bogdanović A., Petrović A., Mitrović M., Ivanović A.,

Žikić V., Tomanović

Ž. (2012): Morphological and molecular differentiation in Praon dorsale-yomenae

8

species complex (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae). The 4th

Congress of the

ecologists of Macedonia with international participation, Abstract book pp. 58, 2012.

Рад у водећем националном часопису (M51):

43. Toševski I., Jović J., Mitrović M., Cvrković T., Krstić O., Krnjajić S. (2011): Tuta

absoluta (Meyrick, 1917) (Lepidoptera, Gelechiidae): A New Pest on Tomato in

Serbia. Pesticides and Phytomedicine 26(3), 197-204. (часопис међународног

значаја верификован посебном одлуком Матичног научног одбора за

биотехнологију и пољопривреду, М24).

44. Krstić O., Radonjić S., Hrnčić S., Cvrković T., Mitrović M., Kosovac A., Toševski I.,

Jović J. (2012): Diverzitet faune Auchenorrhyncha u vinogradima Crne Gore. Zaštita

bilja 63 (2), No280, 107-112.

45. Milosavljević A., Stevanović M., Popović T., Đukanović L., Živković S., Mitrović M.,

Trkulja N. (2012): Morfološke i odgajivačke karakteristike izolata Monilinia laxa sa

koštičavih voćaka, Zaštita bilja Vol. 63 (3), No281, 148-158.

46. Đukanović L., Vuga Janjatov V., Vrhovac I., Milosavljević A., Poštić D., Mitrović M.,

Trkulja N. (2012): Uticaj Alternaria alternata na klijavost semena pšenice. Zaštita

bilja Vol. 63 (4), No 282, 192-197.

Рад у научном часопису (M53):

47. Cvrković T., Jović J., Mitrović M., Krstić O., Toševski I. (2011): Distribution of Alder

Yellow phytoplasma on Common and Gray Alder (Alnus glutinosa and Alnus incana)

in Serbia. Zaštita bilja, 62 (3): 185-196.

48. Krnjajić S., Cvrković T., Jović J., Toševski I., Petrović A., Krstić O., Mitrović M.

(2010): Rasprostranjenost cikade Scaphoideus titanus Ball. u vinogradima Srbije.

Zaštita bilja, 61 (4), 267 – 282.

49. Cvrković T., Mitrović M., Jović J., Krnjajić S., Krstić O., Toševski I. (2010):

Diverzitet cikada (Hemiptera: Auchenorrhyncha) u vinogradima Srbije. Zaštita bilja, 61

(3), 217 – 232.

50. Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Krstić O., Krnjajić S., Toševski I. (2010): Sastav i

struktura zajednica cikada u usevima kukuruza u Južnom Banatu. Zaštita bilja, 61 (3),

233 – 247.

Предавање по позиву са скупа националног значаја штампано у целини (М61)

51. Mitrović M., Cvrković T., Jović J., Krstić O., Krnjajić S., Toševski I. (2011):

Cikade vektori biljnih bolesti prouzrokovanih fitoplazmama. Simpozijum entomologa

Srbije 2011, Donji Milanovac, p.p 1-5.

Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу (М64)

52. Petrović A., Mitrović M., Tomanović Ž. (2011): Uloga tipa reprodukcije na

specijalizaciju ka domaćinima kod parazitskih osa roda Lysiphlebus Foerster 1862

(Hymenoptera, Braconidae) - primena mikrosatelitskih markera i COI gena.

Simpozijum entomologa Srbije 2011, Donji Milanovac, p.p 71.

53. Mitrovski Bogdanović A., Tomanović Ž., Mitrović M., Petrović A. (2011):

Preliminarne taksonomske studije vrsta Praon dorsale-yomenae kompleksa

9

(Hymenoptera, Braconidae, Aphidiinae). Simpozijum entomologa Srbije 2011, Donji

Milanovac, p.p. 46.

2.3. СПИСАК ПУБЛИКАЦИЈА НАКОН ОДЛУКЕ НАСТАВНО-НАУЧНОГ

ВЕЋА БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА О ПРЕДЛОГУ ЗА СТИЦАЊЕ

ЗВАЊА ВИШИ НАУЧНИ САРАДНИК (БР. 349/1 ОД 17.04.2013.) ДО

СТИЦАЊА ЗВАЊА ВИШИ НАУЧНИ САРАДНИК (БР. 660-01-64/2014-17

ОД 28.05.2014.)

У складу са Правилникoм о поступку, начину вредновања и кванитативном

исказивању научноистраживачких резултата истраживача ("Сл. Гл. РС", бр. 24/2016,

21/2017 и 38/2017), приказане су одвојено публикације кандидата од Одлуке

Наставно-научног већа Биолошког факултета Универзитета у Београду бр. 349/1 oд

17.04.2013. о предлогу за стицање звања виши научни сарадник до стицања звања

виши научни сарадник (бр. 660-01-64/2014-17 од 28.05.2014.). У радовима са 7 и

мање коаутора примењена је формула К х n, док је у радовима са више од 7 коаутора

примењена формула K/(1+0.2*(n-7)). Уз сваку публикацију приказан је број

хетероцитата (без коцитата), импакт фактор и дисциплина у оквиру које се часопис

рангира.

Радови у међународном часопису изузетних вредности (М21a=10):

1. Cvrković T., Jović J., Mitrović M., Krstić O., Toševski I. (2014) Experimental and

molecular evidence of Reptalus panzeri as a natural vector of Bois Noir. Plant

Pathology, 63 (1): 42-53.

Agronomy 7/79, IF 2.969

М21a=10; Број хетероцитата = 36

Радови у врхунском међународном часопису (М21=8):

2. Gassmann A., De Clerck-Floate R., Sing S., Toševski I., Mitrović M., Krstić O. (2014)

Biology and host specificity of Rhinusa pilosa, a recommended biological control agent

of Linaria vulgaris. BioControl, 59 (4): 473-483.

Entomology 10/90, IF 2.253 M21=8; Број хетероцитата = 0

3. Tomanović Ž., Petrović A., Mitrović M., Kavallieratos N., Stary P., Rakhshani E.R.,

Popović A., Shukshuk A.H., Ivanović A. (2014) Molecular and morphological

variability within the Aphidius colemani group with redescription of Aphidius platensis

Brethes (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae). Bulletin of Entomological Research,

104 (5): 552-565.

Entomology 16/87, IF 1.987 M21=8/(1+0.2*(9-7))=5.71; Број хетероцитата = 9

http://kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Tomanovic%20Zeljko


http://kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Mitrovic%20Milana


http://kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Stary%20Petr


http://kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Rakhshanipour%20M



http://kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Shukshuk%20AH


10

4. Mitrovski-Bogdanović A., Tomanović Ž., Mitrović M., Petrović A., Ivanović A., Žikić

V., Stary P., Vorburger C. (2014) The Praon dorsale-yomenae s. str. complex

(Hymenoptera, Braconidae, Aphidiinae): Species discrimination using geometric

morphometrics and molecular markers with description of a new species. Zoologischer

Anzeiger, 252 (4): 270-282.

Zoology 32/153, IF 1.821

M21=8/(1+0.2*(8-7))=6.67; Број хетероцитата = 6

5. Mitrović M., Petrović A., Kavallieratos N., Stary P., Petrović-Obradović O., Tomanović

Ž., Vorburger C. (2013) Geographic structure with no evidence for host-associated

lineages in European populations of Lysiphlebus testaceipes, an introduced biological

control agent. Biological Control, 66: 150–158.

Entomology 11/86, IF 2.003

M21=8; Број хетероцитата = 11

Радови у врхунском међународном часопису – Case report (M21/2=4):

6. Milosavljević A., Pfaf-Dolovac E., Mitrović M., Jović J., Toševski I., Duduk N.,

Trkulja N. (2014) First report of Cercospora carotae, causal agent of Cercospora leaf

spot of carrot, in Serbia. Plant Disease, 98 (8): 1153-1153.

Plant Sciences 40/204, IF 3.020

M21/2=4; Број хетероцитата = 1

7. Milosavljević A., Pfaf-Dolovac E., Mitrović M., Jović J., Toševski I., Duduk N.,

Trkulja N. (2014) First report of Cercospora apii causal agent of Cercospora early

blight of celery in Serbia. Plant Disease, 98 (8): 1157-1157.



Саопштење са међународног скупа штампано у целини (M33=1)

8. Kosovac A., Johannesen J., Krstić O., Mitrović M., Cvrković T., Maixner M., Toševski

I., Jović J. (2013) Microsatellite and mtDNA evidence for genetic differentiation

of Hyalesthes obsoletus populations associated with a new major host, stinking hawk’s-

beard (Crepis foetida), in Southeast Europe. Proceedings of the 3rd European Bois Noir

Workshop, 20-21.03.2013., Barcelona, Spain, pp. 18-19.


9. Cvrković T., Jović J., Mitrović M., Krstić O., Toševski I. (2013) The role of Reptalus

panzeri in transmission of bois noir disease in Serbian vineyards. Proceedings of the

3rd European Bois Noir Workshop, 20-21.03.2013., Barcelona, Spain, pp. 15-16.


10. Cvrković T., Jović J., Mitrović M., Krstić O., Toševski I. (2013) Searching for vectors:

molecular epidemiology of bois noir in southern Banat viticultural region of Serbia.

Proceedings of the 3rd European Bois Noir Workshop, 20-21.03.2013., Barcelona,

Spain, pp. 28-29.


http://kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Mitrovski-Bogdanovic%20Ana%20S



http://kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Petrovic%20Andjeljko


http://kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Zikic%20Vladimir%20A



http://kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Vorburger%20Christoph

11

11. Trkulja N., Dolovac N., Mitrović M., Milosavljević A., Pfaf-Dolovac E. (2013) The

sensitivity of the Serbian populations of Cercospora beticola Sacc. to benzimidazole

and triazole fungicides. Proceedings of the 17th International Reinhardsbrunn

Symposium on Modern Fungicides and Antifungal Compounds, 21-25.04.2013., pp.

281-282.


Радови у часопису националног значаја (M52=1.5)

12. Kosovac A., Jakovljević M., Krstić O., Cvrković T., Mitrović M., Toševski I., Jović J.

(2014) Crepis foetida L. – nova biljka domaćin cikade Hyalesthes obsoletus Signoret

1865 (Hemiptera: Cixiidae), vektora stolbur fitoplazme. Zaštita bilja, 65 (1): str. 7-14.

M52=1.5; Број хетероцитата = 0

2.4. СПИСАК НАУЧНИХ ПУБЛИКАЦИЈА ПОСЛЕ ИЗБОРА У ЗВАЊЕ ВИШИ

НАУЧНИ САРАДНИК (ОДЛУКА БР. 660-01-64/2014-17 ОД 28.05.2014.)

У складу са Правилникoм о поступку, начину вредновања и кванитативном

исказивању научноистраживачких резултата истраживача ("Сл. Гл. РС", бр. 24/2016,

21/2017 и 38/2017), приказане су одвојено публикације кандидата после стицања

звања виши научни сарадник (Одлука бр. 660-01-64/2014-17 од 28.05.2014.). У

радовима са 7 и мање коаутора примењена је формула К х n, док је у радовима са

више од 7 коаутора примењена формула K/(1+0.2*(n-7)). Уз сваку публикацију

приказан је број хетероцитата (без коцитата), импакт фактор и дисциплина у оквиру

које се часопис рангира.

Радови у међународном часопису изузетних вредности (М21a=10):

13. Jakovljević M., Jović J., Mitrović M., Krstić O., Kosovac A., Toševski I., Cvrković T.

(2015) Euscelis incisus (Cicadellidae, Deltocephalinae), a natural vector of 16SrIII-B

phytoplasma causing multiple inflorescence disease of Cirsium arvense (CMI). Annals

of Applied Biology, 167 (3): 406–419.

Agriculture, Multidisciplinary 5/57, IF 2.103

M21a=10; Број хетероцитата = 3

Радови у врхунском међународном часопису (М21=8):

14. Krstić O., Cvrković T., Mitrović M., Radonjić S., Hrnčić S., Toševski I., Jović J.

(2018) Wolbachia infection in natural populations of Dictyophara europaea, an

alternative vector of grapevine Flavescence dorée phytoplasma: effects and

interactions. Annals of Applied Biology, 172: 47-64.

Agriculture, Multidisciplinary 10/56, IF 2.046


12

15. Tomanović, Ž, Mitrović, M., Petrović, A., Kavallieratos, N.G., Žikić, V., Ivanović, A.,

Rakhshani, E., Starý, P., Vorburger C. (2018) Revision of the European Lysiphlebus

species (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae) on the basis of COI and 28SD2

molecular markers and morphology. Arthropod Systematics and Phylogeny, 76 (2):

179-211.

Entomology, 10/93, IF 2.357


16. Petrović, A., Mitrović, M., Ghaliow, M.E., Ivanović, A., Kavallieratos, N.G., Starý, P.,

Tomanović, Ž. (2018) Resolving the taxonomic status of biocontrol agents belonging to

the Aphidius eadyi species group (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae): an

integrative approach. Bulletin of Entomological Research, doi:10.1017/S000748531

800055X.



17. Kosovac, A., Jakovljević, M., Krstić, O., Cvrković, T., Mitrović, M., Toševski, I.,

Jović, J. (2018) Role of plant-specialized Hyalesthes obsoletus associated with

Convolvulus arvensis and Crepis foetida in the transmission of 'Candidatus

Phytoplasma solani'-inflicted Bois noir disease of grapevine in Serbia. European

Journal of Plant Pathology, doi.org/10.1007/s10658-018-1553-1.

Horticulture 10/36, IF 1.478


18. Kosovac, A., Johannesen, J., Krstić, O., Mitrović, M., Cvrković, T., Toševski, I.,

Jović, J. (2018) Widespread plant specialization in the polyphagous planthopper

Hyalesthes obsoletus (Cixiidae), a major vector of stolbur phytoplasma: evidence of

cryptic speciation. PlosONE, 13 (5): e0196969. doi: 10.1371/journal.pone.0196969

Multidisciplinary Sciences 15/63, IF 2.806


19. Trkulja N., Milosavljević A., Mitrović M., Jović J., Toševski I., Khan M., Secor G.

(2017) Molecular and experimental evidence of multi-resistance of Cercospora beticola

field populations to MBC, DMI and QoI fungicides. European Journal of Plant

Pathology, 149 (4): 895-910.



20. Mitrović M., Jakovljević M., Jović J., Krstić O., Kosovac A., Trivellone V., Jermini

M., Toševski I., Cvrković T. (2016) 'Candidatus Phytoplasma solani' genotypes

associated with potato stolbur in Serbia and the role of Hyalesthes obsoletus and

Reptalus panzeri (Hemiptera, Cixiidae) as natural vectors. European Journal of Plant

Pathology, 144 (3): 619-630.


M21=8/(1+0.2*(9-7)) = 5.71; Број хетероцитата = 3

21. Mitrović M., Tomanović Ž., Jakovljević M., Radović D., Havelka J., Stary P. (2016)

Genetic differentiation of Liparus glabrirostris (Curculionidae: Molytinae) populations

from the fragmented habitats of the Alps and Carpathian Mountains. Bulletin of

Entomological Research, 106 (5): 651-662.

13



22. Krstić O., Cvrković T., Mitrović M., Toševski I., Jović J. (2016) Dictyophara

europaea (Hemiptera: Fulgoromorpha: Dictyopharidae): description of immatures,

biology and host plant associations. Bulletin of Entomological Research, 106 (3): 395-

405.



23. Atanasova B., Jakovljević M., Spasov D., Jović J., Mitrović M., Toševski I., Cvrković

T. (2015) The molecular epidemiology of bois noir grapevine yellows caused by

‘Candidatus Phytoplasma solani’ in the Republic of Macedonia. European Journal of

Plant Pathology, 142 (4): 759-770.



24. Trkulja N., Milosavljević A., Stanisavljević R., Mitrović M., Jović J., Toševski I.,

Bošković J.

(2015) Occurrence of Cercospora beticola populations resistant to

benzimidazoles and demethylation-inhibiting fungicides in Serbia and their impact on

disease management. Crop protection, 75: 80 – 87.

Agronomy 20/83, IF 1.652


Радови у врхунском међународном часопису – Case report (M21/2=4):

25. Radonjić S., Hrnčić S., Kosovac A., Krstić O., Mitrović M., Jović J., Toševski I.

(2016) First Report of ‘Candidatus Phytoplasma solani’ Associated With Potato

Stolbur Disease in Montenegro. Plant Disease, 100 (8): 1775-1775.



26. Trkulja N., Pfaf-Dolovac E., Milosavljević A., Bošković J., Jović J., Toševski I.,

Mitrović M. (2016) First report of QoI resistance in Botrytis cinerea isolates causing

gray mold in strawberry fields in Serbia. Plant Disease, 100 (1): 221-221.



27. Mitrović M., Cvrković T., Jović J., Krstić O., Jakovljević M., Kosovac A., Toševski I.

(2015) First report of 'Candidatus Phytoplasma solani' infecting garden bean Phaseolus

vulgaris L. in Serbia. Plant Disease, 99 (7): 1035-1036.



28. Trkulja N., Milosavljević A., Živković S., Popović T., Mitrović M., Jović J., Toševski

I. (2015) First report of Cercospora violae infecting the garden violet Viola odorata in

Serbia. Plant Disease, 99 (7): 1035-1036.



14

29. Milosavljević A., Trkulja N., Popović T., Ivanović Ž., Mitrović M., Jović J., Toševski

I. (2015) First report of Thielaviopsis thielavioides, a causal agent of postharvest

blackening on Daucus carota in Serbia. Plant Disease, 99 (9): 1274-1274.



30. Trkulja N., Milosavljević A., Mitrović M., Jović J., Toševski I. (2015) First report of

Cercospora armoraciae a causal agent of Cercospora leaf spot on horseradish in

Serbia. Plant Disease, 99 (11): 1645-1645.



31. Atanasova B., Spasov D., Jakovljević M., Jović J., Krstić O., Mitrović M., Cvrković T.

(2014) First report of alder yellows phytoplasma associated with common alder (Alnus

glutinosa) in the Republic of Macedonia. Plant Disease, 98 (9): 1268-1268.



Радови у истакнутом међународном часопису (М22=5)

32. Mitrović M., Tomanović Ž. (2018) New internal primers targeting short fragments of

the mitochondrial COI region for archival specimens from the subfamily Aphidiinae

(Hymenoptera, Braconidae). Journal of Hymenoptera Research, 64: 191-210.



33. Petrović A., Čkrkić J., Jamhour A., Petrović-Obradović O., Mitrović M, Starý P.,

Nedstam B., Tomanović Ž. (2017) First record of Aphidius ericaphidis (Hymenoptera,

Braconidae) in Europe: North American hitchhiker or overlooked Holarctic citizen?

Journal of Hymenoptera Research, 57 (5): 143-153.



34. Trivellone V., Mitrović M., Dietrich C., Toševski I. (2017) Osbornellus auronitens

(Hemiptera: Cicadellidae: Deltocephalinae), an introduced exotic species new for the

Palearctic region. Canadian Entomologist, 149 (5): 551-559.



35. Jamhour, A., Mitrović, M., Petrović, A., Stary, P., Tomanović, Ž. (2016) Re-visiting

the Aphidius urticae s. str. group: re-description of Aphidius rubi Stary and A.

silvaticus Stary (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae). Zootaxa, 4178 (2): 278-288.

Zoology 80/161, IF 0.994


36. Petrović A., Mitrović M., Ivanović A., Žikić V., Kavallieratos N. G., Starý P.,

Mitrovski Bogdanović A., Tomanović Ž., Vorburger C. (2015) Genetic and

morphological variation in sexual and asexual parasitoids of the genus Lysiphlebus –

http://www.kobson.nb.rs.proxy.kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Jamhour%20Aiman

http://www.kobson.nb.rs.proxy.kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Mitrovic%20Milana

http://www.kobson.nb.rs.proxy.kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Petrovic%20Andjeljko

http://www.kobson.nb.rs.proxy.kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Stary%20Petr

http://www.kobson.nb.rs.proxy.kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Tomanovic%20Zeljko

15

an apparent link between wing shape and reproductive mode. BMC Evolutionary

Biology, 15: 5.

Evolutionary Biology 15/46, IF 3.406


Радови у међународном часопису (М23=3):

37. Popović, A., Mitrović M., Petrović M,, Petrović A., Bursić V., Marinković D.,

Gvozdenac S. (2016) Molecular Identification of Ground Beetles on Arable Land.

Romanian Biotechnological Letters, 21 (2): 11357-11364.

Biotechnology & Applied Microbiology 152/163, IF 0.404


38. Mitrović M., Jakovljević M., Jović J., Krstić O., Kosovac A., Trivellone V., Toševski

I., Cvrković T. (2016) Epidemiology of 'Candidatus Phytoplasma Solani' Associated

with Potato Stolbur Disease in Serbia. Mitteilungen Klosterneuburg, 66 (1): 17-18.

Food and Science Technology 119/125, IF 0.176


39. Kosovac A., Johannesen J., Krstić O., Mitrović M., Cvrković T., Toševski I., Jović J.

(2016) Is Hyalesthes obsoletus a Species Complex Undergoing Cryptic Speciation?

More Evidence of Host-Associated Genetic Differentiation in Southeast Europe.

Mitteilungen Klosterneuburg, 66 (1): 24-25.



40. Kosovac A., Krstić O., Jakovljević M., Cvrković T., Mitrović M., Toševski I., Jović J.

(2016) Elucidation of 'Candidatus Phytoplasma Solani' Epidemiology Through

Trac(K)Ing Transmission Pathways Using Field, Experimental and Molecular Data.

Mitteilungen Klosterneuburg, 66 (1): 9-11.



41. Trivellone V., Jermini M., Jović J., Cvrković T., Jakovljević M., Kosovac A., Krstić O.,

Toševski I., Mitrović M. (2016) Prevalence of stolbur phytoplasma in leafhoppers and

planthoppers collected in vineyard, corn and potato fields and their surroundings in

Switzerland. Mitteilungen Klosterneuburg, 66 (1): 22 - 39.



Саопштење са међународног скупа штампано у целини (M33=1)

42. Mitrović M., Trivellone V., Jović J., Cvrković T., Jakovljević M., Kosovac A., Krstić

O., Toševski I. (2015) Potential Hemipteran vectors of “stolbur” phytoplasma in potato

fields in Serbia. Phytopathogenic Mollicutes 5: S49-S50.


http://www.kobson.nb.rs.proxy.kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Popovic%20Aleksandra%20M

http://www.kobson.nb.rs.proxy.kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Popovic%20Aleksandra%20M

http://www.kobson.nb.rs.proxy.kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Petrovic%20Milos

http://www.kobson.nb.rs.proxy.kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Petrovic%20Aleksandra%20P

http://www.kobson.nb.rs.proxy.kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Petrovic%20Aleksandra%20P

http://www.kobson.nb.rs.proxy.kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Marinkovic%20Dusan%20S

http://www.kobson.nb.rs.proxy.kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Gvozdenac%20Sonja%20M

16

Саопштење са међународног скупа штампано у изводу (M34=0.5)

43. Trkulja N., Milosavljević A., Mitrović M., Khan M. (2016) Monitoring of Cercospora

beticola Resistance to Fungicides in Serbia. 18th

International Reinhardsbrunn

Symposium, Modern Fungicides and Antifungal compounds, 24th

– 28th

April, 2016,

Friedrichroda, Germany, Book of abstracts, pp. 62.


44. Trivellone V., Jermini M., Jakovljević M., Mitrović M. (2016) Auchenorrhyncha

collected in vineyard, corn and potato fields in Switzerland and their potential role as

vectors of Stolbur phytoplasma. 23rd Central European Auchenorrhyncha Meeting,

Pokrzywna/Jarnołtówek, Poland, 01.09.2016.


45. Tomanović Ž., Mitrović M., Petrović A., Žikić V., Kavallieratos N., Rakhshani E.,

Starý P., Vorburger C. (2016) Phylogenetic relationships of Lysiphlebus Foerster

(Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae) on the basis of molecular data. Ecology of

Aphidophaga, 29.08.-01.09.2016. Freising, Germany, Book of abstracts, pp. 81.

M34=0.5/(1+0.2*(8-7))=0.42; Број хетероцитата = 0

46. Jović J., Mitrović M., Cvrković T., Jakovljević M., Krstić O., Kosovac A., Toševski I.

(2015) To meet modern taxonomical approach: developing molecular tools using short

mitochondrial fragments from archival specimens. 13th

ICZEGAR, 7-11 October 2015,

Irakleo, Crete, Book of abstracts, pp. 47-47.


47. Trkulja N., Milosavljević A., Mitrović, M. (2016) Monitoring of Botrytis cinerea

Sensitivity to Fungicides in Strawberry Fields in Serbia. 18th

International

Reinhardsbrunn Symposium, Modern Fungicides and Antifungal compounds, 24th

–

28th

April, 2016, Friedrichroda, Germany, Book of abstracts, pp. 106.


Радови у часопису националног значаја (M52=1.5)

48. Toševski I., Milenković S., Krstić O., Kosovac A., Jakovljević M., Mitrović M.,

Cvrković T., Jović J. (2014) Drosophila suzukii (Matsumura, 1931) (Diptera:

Drosophilidae), a new invasive pest in Serbia. Plant protection, 65 (3): 99-104.

M52=1.5/(1+0.2*(8-7))=1.25; Број хетероцитата = 5

49. Jakovljević M., Kosovac A., Krstić O., Mitrović M., Jović J., Toševski I., Cvrković T.

(2013) Diverzitet faune cikada podfamilije Deltocephalinae u agroekosistemima Srbije

i potencijalni vektori fitoplazmi. Zaštita bilja, 64 (3): 134-143.


Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу (М64=0.2)

50. Petrović A., Mitrović M., Ghaliow M. E., Ivanović A., Tomanović Ž. (2017)

Integrativni pristup u rasvetljavanju taksonomskog statusa Aphidius eadyi kompleksa

17

vrsta (Hymenoptera, Braconidae, Aphidiinae). XI Simpozijum entomologa Srbije, Goč,

17-21.09.2017. Zbornik rezimea, str. 34.


51. Čkrkić J., Petrović A., Mitrović M., Tomanović Ž. (2017) Molekularna filogenija vrsta

podtribusa Monoctonina (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae). XI Simpozijum

entomologa Srbije, Goč, 17-21.09.2017. Zbornik rezimea, str. 36.


52. Stojanović K., Mitrović M., Božanić M., Živić I. (2017) Morfološka i molekularna

karakterizacija larvi roda Baetis Leach, 1815 (Insecta: Ephemeroptera) brdsko-

planinskih tekućica Srbije. XI Simpozijum entomologa Srbije, Goč, 17-21.09.2017.

Zbornik rezimea, str. 43-44.


53. Tomanović Ž., Petrović A., Mitrović M., Petrović-Obradović O., Čkrkić J., Kocić K.

(2017) Nove egzotične vrste parazitoida u Evropi (Hymenoptera, Braconidae,

Aphidiinae). XI Simpozijum entomologa Srbije, Goč, 17-21.09.2017. Zbornik rezimea,

str. 80-81.


54. Jakovljević M., Toševski I., Krstić O., Mitrović M., Jović J., Kosovac A., Cvrković T.

(2017) Gajenje laboratorijske populacije vrste Euscelis incisus. XI Simpozijum

entomologa Srbije, Goč, 17-21.09.2017. Zbornik rezimea, str. 91-92.


55. Krstić O., Cvrković T., Mitrović M., Toševski I., Jović J. (2017) Biologija, asocijacije

sa biljakama domaćinima i sezonska dinamika populacija Dictyophara europaea

(Hemiptera: Fulgoromorpha: Dictyopharidae), prirodnog vektora fitoplazme

Flavescence dorée, XI Simpozijum entomologa Srbije, Goč, 17-21.09.2017. Zbornik

rezimea, str. 92-93.


56. Kosovac A., Toševski I., Krstić O., Jakovljević M., Cvrković T., Mitrović M., Jović J.

(2015) Utvrđivanje asocijacija ciksina (Hemiptera: Auchenorrhyncha) sa biljkama

domaćinima molekularnom identifikacijom larvi. X Simpozijum entomologa Srbije,

Kladovo, 23-27.09.2015., Zbornik rezimea, str. 12-13.


57. Tomanović Ž., Petrović A., Žikić V., Mitrović M. (2015) Filogenetski odnosi između

vrsta roda Lysiphlebus Foerster (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae). X

Simpozijum entomologa Srbije, Kladovo, 23-27.09.2015., Zbornik rezimea, str. 14-15.


58. Mitrovski-Bogdanović A., Tomanović Ž., Mitrović M., Ivanović A., Petrović A.

(2015) Taksonomske studije vrsta iz kompleksa Praon dorsale-yomenae

(Hymenoptera, Braconidae, Aphidiinae). X Simpozijum entomologa Srbije, Kladovo,

23-27.09.2015., Zbornik rezimea, str. 16-17.


18

3. АНАЛИЗА РАДОВА

Анализа приложених радова јасно указује да се др Милана Митровић бави

мултидисциплинарним истраживањима из области биолошких наука, од

фундаменталног и апликативног значаја. Најзначајнији резултати могу се сврстати у

следеће целине:

3.1. Диверзитет цикада (Hemiptera, Auchenorrhyncha) у агроекосистемима и

векторска улога у епидемиологији фитоплазматичних оболења гајених биљака

Диверзитет цикада потенцијалних вектора и интерaкције са фитоплазмама

проузроковачима економски значајних болести биљака на територији Србије

представља једну од доминантнијих области истраживања кандидаткиње. Диверзитет

и бројност популација цикада истраживанa је у виноградима, усевима кукуруза и

кромпира и утрини (радови 10, 42, 44, 49). Приликом проучавања диверзитета цикада

у различитим агроекосистемима, др М. Митровић је и први пут детектовала

присуство егзотичне врсте цикаде Osbornellus auronitens (Cicadellidae:

Deltocephalinae) у виноградима Европе (рад 34).

Болести које изазивају фитоплазме су од изузетног економског значаја у

пољопривредној производњи. Комбиновањем истраживања на терену, експеримената

у пољу и лабораторији и молекуларних анализа, кандидаткиња се бави улогом

цикада у преношењу болести изазваних фитоплазмама, што је један од кључних

аспеката у расветљавању епидемиолошких ланаца фитоплазматичних обољења.

Посебно су значајни резултати истраживања о векторској улози цикаде Reptalus

panzeri и откриће њене улоге као природног вектора Bois noir фитоплазме у

виноградима Европе (радови 1, 9). Истраживања др М. Митровић су открила

асоцијацију фитоплазме из 16SrIII-B подгрупе која инфицира биљку Cirsium arvense

(Asteraceae), а природни вектор је цикада Euscelis incisus (Auchenorrhyncha,

Deltocephalinae) (рад 13). У раду бр. 17, проучавана је улога популација Hyalesthes

obsoletus у асоцијацијама са различитим биљкама домаћинима (Convolvulus arvensis и

Crepis foetida) у трансмисији фитоплазме 'Candidatus Phytoplasma solani' која

проузрокује економски значајну и широко распрострањену болест винове лозе Bois

noir широм Европе. Експерименти и молекуларна карактеризација три гена код

сваког изолата фитоплазме су утврдили да популације Hyalesthes obsoletus са обе

биљке домаћина успешно преносе фитоплазму, с тим да су то независни

епидемиолошки циклуси, где је свака популација везана за своју биљку домаћина

Convolvulus arvensis или Crepis foetida из које примарно усваја фитоплазму и даље

преноси на винову лозу.

Кандидаткиња је део својих истраживања посветила и расветљавању потпуно

непознате етиологије економски значајне болести кромпира коју проузрокује

фитоплазма 'Candidatus Phytoplasma solani'. Тестови преношења и мултилокус

генотипизација фитоплазми утврдили су да болест преносе цикаде Hyalesthes

obsoletus и Reptalus panzeri (радови 20, 38). Такође је расветљена епидемиологија

19

болести Bois noir у виноградима Македоније и диверзитет цикада на том подручју

(рад 23), као и у виноградима, кукурузу и кромпиру у Швајцарској (рад 41).

3.2. Детекција фитоплазми у различитим агроекосистемима

Кандидаткиња је поред векторске улоге инсеката у епидемиологији

фитоплазматичних оболења биљака, наставила и са истраживањима који се односе на

детекцију и молекуларну карактеризацију фитоплазми у асоцијацији са различитим

пољопривредним културама и самониклим биљкама. Тако је у раду 31 приказан први

налаз фитоплазме Alder yellows која инфицира Alnus glutinosa на подручју

Македоније. У раду 25 приказан је први налаз фитоплазме ’Candidatus Phytoplasma

solani’ у засаду кромпира у Црној Гори која проузрокује економски значајне штете у

производњи. др М. Митровић је такође први пут идентификовала присуство

фитоплазме 'Candidatus Phytoplasma solani' у пасуљу (рад 27).

3.3. Биологија и популациона генетика инсеката и интеракције инсеката

вектора и ендосимбионата

Један део истраживања односи се на проучавање биологије и популационе

генетике инсеката, начина гајења, идентификације, као и њихове асоцијације са

биљкама домаћинима. Резултат ових истраживања је и опис непознате биологије

цикаде Dictyophara europaea, алтернативног вектора фитоплазме Flavescence dorée

(радови 22, 55), као и опис интеракције ендосимбионта Wolbachia, фитоплазме

Flavescence dorée и цикаде D. europaea и утицај ових интеракција на векторску

способност цикаде (рад 14).

Део истраживања се односи на проучавање природних асоцијација вектора

фитоплазми са биљкама домаћинима. Тако је код цикаде Hyalesthes obsoletus

утврђена нова биљка домаћин Crepis foetida (радови 8, 12).

Део истраживања обухватио је и могућност криптичке специјације популација

цикаде Hyalesthes obsoletus доказаног вектора столбур фитоплазме у различитим

усевима и засадима (радови 18, 39). Проучавање екологије и популационе генетике

H. obsoletus у популацијама југоисточне Европе у асоцијацији са различитим

биљкама домаћинима утврдило је јасно издвајање три криптичке филогенетске групе

(рад 18). Анализа митохондријалног молекуларног маркера потврдила је хипотезу о

криптичкој специјацији H. obsoletus, и раздвајању три различита таксономска

ентитета; први су популације у асоцијацији са Convolvulus arvensis и Urtica dioica,

други са Vitex agnus-castus и трећи са Crepis foetida. Асоцијације са биљкама

домаћинима код цикада се рефлектују и на епидемиологију различитих генотипова

столбур фитоплазме које преносе.

За тестирање векторске улоге цикада, највећу препреку представља непозната

биологија и начини гајења у контролисаним условима. Такав је случај и са врстом

Euscelis incisus, доказаним вектором фитоплазми, а др М. Митровић је допринела

20

развоју методолошких оквира за гајење лабораторијских популација ове цикаде (рад

54).

3.4. Молекуларна идентификација и таксономска карактеризација организама

од значаја за екологију, пољопривредну производњу и заштиту животне

средине

Истраживања присуства и ширења карантинских и инвазивних врста инсеката су

од великог значаја за пољопривредну производњу. Резултат ових истраживања је

први налаз инвазивне штеточине Drosophila suzukii (Diptera, Drosophilidae) у Србији

која је нанела зачајне материјалне штете произвођачима малине (рад 48).

Применом молекуларних метода др Митровић је код врсте тврдокрилца Liparus

glabrirostris који насељава велике надморске висине Eвропе утврдила да је услед

глацијације и фрагментисања станишта дошло до генетичке диференцијације између

популација са Алпа и Карпата и криптичке специјације (рад 21).

Идентификација ДНК баркодинг методом нашла је широку примену код

различитих група инсеката, укључујући тврдокрилце из фамилије Carabidae (рад 37),

ларве циксина (Hemiptera: Auchenorrhyncha) (рад 56), и водене инсекте из рода Baetis

(Insecta: Ephemeroptera) (рад 52).

3.5. Интегративни приступ у таксономској карактеризацији паразитоида

из подфамилије Aphidiinae

Паразитске осице из подфамилије Aphidiinae (Hymenoptera: Braconidae) су

економски значајне као потенцијални агенти за биолошко сузбијање биљних вашију

у различитим агроекосистемима. Др Милана Митровић, заједно са коауторима, има

интердисциплинарни приступ у решавању таксономског статуса ових паразитоида,

комбиновањем више метода, што резултира открићем криптичких врста које су до

сада биле непознате науци, што је од изузетног значаја за њихову потенцијалну

примену у биолошкој контроли.

Таксономске студије применом молекуларних маркера и морфометрије су

идентификовале да у оквиру Praon dorsale-yomenae комплекса постоје криптичке

врсте паразитских осица различитог ареала дистрибуције и асоцијација са вашима

домаћинима (радови 4, 58). Интегративним приступом потврђен је статус добрих

врста за Praon dorsale, P. yomenae, P. longicorne и P. volucre али и описана нова врста

из “dorsale–yomenae” групе под називом Praon staticobii n.sp. која паразитира

Staticobium limonii у асоцијацији са биљком домаћином Limonium angustifolium.

Анализирана је информативност митохондријалног и нуклераног маркера у

филогенетским студијама врста рода Lysiphlebus (радови 45, 57). Комбиновањем

молекуларних маркера различите конзервативности и порекла са морфолошком

карактеризацијом, ревидиран је таксономски статус европских врста паразитоида из

рода Lysiphlebus. Идентификоване су три групе врста „testaceipes“, “fabarum“ и

„alpinus“, израђен кључ за детерминацију и описане две нове врсте Lysiphlebus volkli

sp.n. и L. brachycaudi sp.n. (рад 15). Генетичка и морфолошка варијабилност

21

истражена је код популација паразитоида из рода Lysiphlebus које се размножавају

сексуално и асексуално и утврђено је постојање везе између механизма репродукције

и облика крила (рад 36).

Анализом молекуларне и морфолошке варијабилности у оквиру комплекса врста

Aphidius colemani утврђено је постојање три таксона A. colemani, A. transcaspicus и A.

platensis (рад 3). Интегративни приступ је резултирао поновним описом врсте

Aphidius platensis и израдом кључа за детерминацију овог комплекса врста.

Географска структуираност генетичке варијабилности и асоцијације са биљним

вашима и биљкама домаћинима истражена је код паразитске осице Lysiphlebus

testaceipes, интродукованог биолошког агента који је доживео експанзију у Европи и

испољио изузетну полифагност и адаптабилност (рад 5).

Компaративном анализом морфолошких карактера и молекуларних маркера код

популација паразитских осица из групе Aphidius urticae s. str. у асоцијацији са

различитим комплекисма ваш/биљка домаћин утврђено је присуство три криптичка

таксона (рад 35). Финално су поново описане три различите врсте које су биле

синонимизиране и састављен нови кључ за детерминацију, тако да је популација

паразитоида у асоцијацији са Macrosiphum funestum и Aulacorthum vaccinii описана

као Aphidius rubi, у асоцијацији са Microlophium carnosum као врста A. urticae и у

асоцијацији са Amphorophora rubi као врста A. silvaticus.

Применом молекуларних маркера и морфологије у карактеризацији популација

паразитоида кандидат је први пут идентификовао присуство паразитоида Aphidius

ericaphidis у Европи (рад 33).

Решавање проблематике с којом се кандидаткиња суочавала са сарадницима у

раду са музејским материјалом и неуспеха умножавања ДНК тих примерака

паразитоида стандардним методама, резултирало је развијањем методе молекуларне

анализе и дизајнирања специфичних дегенерисаних прајмера за умножавање кратких

фрагмената митоходријалног баркодинг региона и укључивања архивског материјала

у филогенетске анализе и таксономске ревизије врста из родова Aphidius, Lysiphlebus,

Praon, Ephedrus, Monoctonus (рад 32).

Интегративни приступ је примењен и у расветљавању таксономског статуса

значајних биолошких агената у оквиру комплекса врста Aphidius eadyi (рад 50).

Комбиновањем геометријске морфометрије са стандардном и новоразвијеном

методологијом умножавања кратких фрагмената митохондријалног баркодинг

региона код паразитоида, идентификоване су три врсте A. smithi, A. eadyi и A. banksae у оквиру комплекса врста Aphidius eadyi, које се јасно морфолошки и молекуларно

раздвајају као засебни ентитети (рад 16).

Такође, др Милана Митровић је применом молекуларних метода дала додатни

допринос у истраживањима нових егзотичних врста паразитоида биљних ваши из

подфамилије Aphidiinae у Европи (рад 53) и подтрибуса Monoctonina (рад 51).

22

3.6. Диверзитет гљива у пољопривредној производњи и проблеми

резистентности на фунгициде

Заједно са коауторима, др Митровић је применила молекуларне методе у

идентификацији и карактеризацији различитих механизама који доводе до развоја

резистентности на фунгициде из групе бензимидазола, триазола и инхибитора раста

код гљиве Cercospora beticola, проузроковача економски значајне болести лисне

пегавости шећерне репе. Такође је вршен мониторинг ове појаве у Србији, као и

какве последице то наноси производњи шећерне репе и будућности савремених

програма заштите усева (радови 11, 19, 24, 43). Врло важан налаз је прва појава

резистентности на фунгициде из групе инхибитора раста забележена код

гљиве Botrytis cinerea проузроковача сиве трулежи и мониторинг ове економски

значајне болести јагоде у Србији (радови 26, 47). Применом молекуларних и

класичних метода у проучавању диверзитета гљива, први пут у Србији су

идентификовани економски значајни патогени као што су Cercospora violae која

инфицира љубичицу (рад 28), Cercospora armoraciae на рену (рад 30), Thielaviopsis

thielavioides (рад 29), Cercospora carotae (рад 6) на шаргарепи и Cercospora apii на

целеру (рад 7).

3.7. Анализа до 5 најзначајнијих резултата

1. Рад под називом "Biology and host specificity of Rhinusa pilosa, a recommended

biological control agent of Linaria vulgaris" (рад 2) је резултат вишегодишњих

истраживања из магистарске тезе и докторске дисертације др Митровић на

изналажењу потенцијалних агената за биолошко сузбијање Linaria vulgaris

(Plantaginaceae), инвазивног корова евроазијског порекла који наноси штете у

Северној Америци. У овом раду приказан је опис до тада за науку непознате

биологије униволтне врсте рилаша, Rhinusa pilosa (Coleoptera, Curculionidae), која

иницира стварање гала на стабљикама искључиво биљке Linaria vulgaris у Европи,

утичући на брзо пропадање биљака и регулацију бројности корова. Поред

биологије, истраживања су обухватила и тестирање специфичности ове врсте у

тзв. тестовима без избора биљке домаћина у којима је понуђено 13 различитих

врста биљака из рода Linaria, као и 24 биљне врсте изван овог рода, а које су

присутне у Северној Америци. Тестирања су показала кад су у питању биљке из

рода Linaria, да је R. pilosa монофагна врста која се храни, полаже јаја и успешно

развија искључиво на L. vulgaris. Што се тиче северно-америчких биљака, R. pilosa

је полагала јаја само у стабљике 4 врсте, али само три ларве су комплетирале

развој на једној биљној врсти Sairocarpus virga, али без икаквог негативног утицаја

на раст биљке. На основу расветљене биологије и дефинисане монофагности

рилаша R. pilosa и процењеног минималног ризика од негативног утицаја на биљке

спонтане флоре у Северној Америци, одбор тзв. Technical Advisory Group for the

Biological Control of Weeds (TAG—BCW) је предложио да се R. pilosa интродукује

у Северну Америку као биолошки агент за сузбијање Linaria vulgaris, што је

23

финално одобрено и реализовано у 2014. години. Директна истраживања

интернационалног тима ентомолога чији је др М. Митровић члан је допринела да

се један инсект са подручја Балкана званично користи као биолошки агент у

северној Америци. Кандидаткиња је учествовала у развијању методологије гајења

рилаша, проучавању биологије, тестирањима специфичности, обради података и

писању рада. Резултати овог рада су директно проистакли из магистарске и

докторске дисертације кандидаткиње које су реализоване у оквиру међународног

пројекта „Investigations on potential biological control agents of Dalmatian and Yellow

toadflaxes, Linaria dalmatica and L. vulgaris“ у сарадњи са CABI Europe, Wyoming

Weed and Pest Council Biological Control Steering Committee, USDA-APHIS National

Biological Control Institute и Agriculture and AgriFood Canada.

2. Рад под називом “Geographic structure with no evidence for host-associated lineages in

European populations of Lysiphlebus testaceipes, an introduced biological control agent”

(рад 5) је приказао резултате молекуларних анализа популација паразитоида L.

testaceipes који је интродукован у Медитеранску регију као биолошки агент за

сузбијање биљних ваши на биљкама из фамилије цитруса. Ова врста паразитоида

је сматрана уско специфичном, међутим наставила је брзо ширење дуж

Медитерана, касније и широм Европе, и узоркована са различитих нових

асоцијација ваши и биљака домаћина. У циљу провере да ли се ради о олигофагној

врсти, или је дошло до генетичке диференцијације популација уско специфичних

према различитим домаћинима, анализиран је баркодинг регион митохондријалног

гена цитохром оксидазе субјединица I и седам микросателитских локуса код

популација L. testaceipes сакупљених са 12 различитих врста ваши. Анализе су

укључиле 116 примерака пореклом из седам европских земаља (Италија,

Француска, Шпанија, Грчка, Црна Гора, Словенија, Швајцарска), укључујући

Бенин, Костарику, Сједињене Америчке Државе, Алжир и Либију. Само пет

баркодинг хаплотипова је детектовано на овако широком ареалу дистрибуције, са

ниском просечном стопом еволутивне дивергенције од 0.8% (у интервалу од 0.2 до

1.3%). Није утврђена корелација између генетичке дивергенције хаплотипова и

асоцијације са одређеним врстама ваши и биљака домаћина. С друге стране,

значајна географска структуираност варијабилности је утврђена између

популација из југозападне и југоисточне Европе, где је највећи диверзитет

хаплотиова забележен у Француској, са чије обале је и кренула експанзија

паразитоида након интродукције. Анализа седам микросателитских маркера

потврдила је анализе митохондријалног гена, односно да не постоји генетичка

диференцијација популација у односу на ваш домаћина, док постоји јасна

корелација у односу на географско порекло. Молекуларна карактеризација

популација у асоцијацији са различитим биљним вашима, утврдиле су да је L.

testaceipes опортунистичка и изузетно адаптибилна олигофагна врста паразитоида,

чије су популације генетички диференциране под утицајем станишта, а не избором

одговарајућег домаћина. Овај рад је резултат међународног пројекта „Host

specialization of aphid parasitoids“ финансиран од стране Swiss National Science

24

Foundation, и има 11 хетероцитатa у публикацијама реферисаним у WOS и

SCOPUS.

3. Рад под називом "'Candidatus Phytoplasma solani' genotypes associated with potato

stolbur in Serbia and the role of Hyalesthes obsoletus and Reptalus panzeri (Hemiptera,

Cixiidae) as natural vectors" (рад бр. 20) представља континуирани рад др М.

Митровић и коаутора на улози цикада вектора у епидемиологији фитоплазма-

тичних оболења. Пре ових истраживања једино је било познато да болест енгл.

Potato stolbur проузрокује столбур фитоплазма и да наноси велике економске

штете у Европи. Прогресија ове болести у Србији иницирала је истраживања

епидемиологије и механизама преношења. Инспекција локалитета у северној

Србији утврдила је да је 60% биљака инфицирано. Истражен је диверзитет цикада

и утврђено присуство 16 врста, с тим да је у само три врсте молекуларним

методама утврђено присуство столбур фитоплазме. Два кандидата одабрана за

тестирање векторске улоге су Hyalesthes obsoletus и Reptalus panzeri. У пољским

кавезима тестирана је векторска улога ових цикада у преношењу столбур

фитоплазме на кромпир. Молекуларном идентификацијом и карактеризацијом три

гена tuf, stamp и vmp1 утврђено је да су исти генотипови столбур фитоплазме

присутни у биљкама кромпира у природи, у пољском експерименту и цикадама.

Ово је први доказ за науку о преношењу Potato stolbur и податак везан за

епидемиологију ове болести. Способност полифагних врста цикада Hyalesthes

obsoletus и Reptalus panzeri да преносе столбур фитоплазму у засадима кромпира

додатно компликује могућност сузбијања и контроле болести које проузрокује

столбур фитоплазма у различитим агроекосистемима. Кандидаткиња је допринос

дала у дефинисању проблема, постављању хипотезе, сакупљању материјала,

постављању пољских огледа и молекуларним анализама, обради резултата и

писању рада. Рад има 3 хетероцитата у публикацијама реферисаним у WOS и

SCOPUS, a резултат је међународног пројекта којим је др Митровић руководила

финансиран од стране Swiss National Science Foundation под називом

„Epidemiology and management strategy of stolbur phytoplasma in agroecosystems”.

4. У раду бр. 21 под називом “Genetic differentiation of Liparus glabrirostris

(Curculionidae: Molytinae) populations from the fragmented habitats of the Alps and

Carpathian Mountains”, приказане су молекуларне анализе два митохондријална

маркера који кодирају цитохром оксидазу субјединица I (COI) и субједница II

(COII), као и једног једарног гена који кодира фактор елонгације 1 алфа (EF1-α)

код популација рилаша који насељавају веће надморске висине Централне

Европе. Анализиране популације L. glabrirostris потичу са 24 различита

локалитета у Алпима и Карпатима. Сви примерци су пореклом с исте биљке

домаћина Petasites sp., и главни циљ је проучавање утицаја просторне

изолованости и последица глацијације на генетичку диференцијацију популација

ове врсте рилаша на различитим надморским висинама на ширем географском

подручју Европе. Поређењем секвенци оба митохондријална гена, COI и COII,

25

утврђено је јасно раздвајање две групе хаплотипова L. glabrirostris пореклом са

различитих планинских региона. Еволутивне дистанце између популација

пореклом са Алпа у односу на групу са Карпата су се кретале у интервалу од 2.6

до 3.0%. Анализом секвенци конзервативног једарног гена EF1-α утврђене су

мале разлике (0.2%), али су се идентификовани хаплотипови груписали према

географском пореклу. Јасно раздвајање на филогенетском стаблу у две групе и

значајне генетске дистанце указују да су се популације L. glabrirostris раздвојиле

пре око 0.85–0.98 милиона година, као последица структурних промена и

фрагментације станишта након глацијације, спречавајући размену гена између

популација на Алпима и Карпатима. Генетичка диференцијација није праћена и

морфолошком, јер нису утврђене разлике у грађи и фенотипу анализираних

примерака рилаша. У оквиру рада развијен је нов метод дискриминације

популација са Карпата и Алпи на основу профила добијених молекуларном

методом дигестије (RFLP).

5. У раду бр. 32 под називом “New internal primers targeting short fragments of the

mitochondrial COI region for archival specimens from the subfamily Aphidiinae

(Hymenoptera, Braconidae)” приказан је нови метод који је кандидаткиња са

коаутором развила са циљем умножавања баркодинг региона митохондријалног

гена цитохром оксидазе субјединица 1 из сувих музејских примерака паразитоида

из неколико родова подфамилије Aphidiinae. Након вишегодишњег рада на

таксономској ревизији економски значајних врста паразитоида, применом

интегралног приступа комбинујући биолошка, морфолошка и молекуларна

истраживања, кандидаткиња се са сарадницима суочавала са проблемом

умножавања баркодинг региона из сувих примерака стандардном методом са

сетом прајмера LCO1490/HCO2198. Због неопходности укључивања музејског

материјала у таксономске ревизије, развијен је метод умножавања баркодинг

региона из више делова, односно кратких фрагмената који ће се спојити у

комплетну секвенцу за даље анализе. Главни циљ је био развијање метода

изолације и умножавања баркодинг региона из сувог узорка, а да се сачува

примерак за даља истраживања. Дизајнирани су дегенерисани прајмери

специфични за врсте паразитоида из родова Aphidius, Lysiphlebus и Praon и

развијен лабораторијски протокол амплификације. Успешно су умножени кратки

фрагменти код примерака 26 различитих врста паразитоида који су у сувом стању

чувани у збиркама до 40 година. У циљу провере шире примене прајмера који су

примарно дизајнирани за појединачне родове (Aphidius, Lysiphlebus, Praon),

тестирани су у различитим комбинацијама и доказани као употребљиви за

умножавање кратких фрагмената баркодинг региона и код паразитоида из родова

Ephedrus и Monoctonus, што отвара могућност да се овај метод примени и код

других сродних Aphidiinae у таксономским и филогенетским истраживањима.

Након развијања нове методологије, сет прајмера дизајниран специфично за

архивске примерке из рода Aphidius је успешно употребљен у ревизији статуса

врста у оквиру комплекса Aphidius aedyi (рад 16).

26

4. УТИЦАЈНОСТ КАНДИДАТОВИХ НАУЧНИХ РАДОВА

Према подацима добијеним из базе података WOS и SCOPUS, за радове који су

цитирани у међународним часописима са SCI листе, као и на основу личне

евиденције кандидата (научне књиге, зборници, научни часописи), цитираност

радова кандидата (хетероцитати) приказана је за сваки рад појединачно. Др Милана

Митровић je остварила укупно 254 хетероцитата (без коцитата). Комисија је имала

увид у електронски доказ у виду сакупљених сепарата цитираних радова. Према

подацима добијеним из базе података WOS и SCOPUS, Хиршов индекс др Милане

Митровић је 10.

4.1. СПИСАК РАДОВА И ОСТВАРЕНИХ ХЕТЕРОЦИТАТА (БЕЗ КОЦИТАТА)

Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjajić S., Redinbaugh M.G., Pratt R.C., Gingery R.E.,

Hogenhout S.A., Toševski I. (2007): Roles of Stolbur phytoplasma and Reptalus panzeri

(Cixiinae, Auchenorrhyncha) in the epidemiology of Maize redness in Serbia. European

Journal of Plant Pathology 118, 85-89.

Цитиран 34 путa у виду хетероцитата:

1. Hossard, L., Guimier, S., Vinatier, F., et al. (2018) Source of Hyalesthes obsoletus Signoret planthopper

(Hemiptera: Cixiidae) in southern France and potential effects of landscape. Bulletin of Entomological

Research, 108 (2), pp. 213-222.

2. Chuche, J., Danet, J.L., Salar, P., Foissac, X., Thiéry, D. (2016) Transmission of ‘Candidatus

Phytoplasma solani’ by Reptalus quinquecostatus (Hemiptera: Cixiidae). Annals of Applied Biology, 169

(2), pp. 214-223.

3. Picciau, L., Hoch, H., Asche, M., Tedeschi, R., Alma, A. (2016) The genus Cixius Latreille, 1804

(Hemiptera, Fulgoromorpha, Cixiidae) in Lebanon with the description of two new species. Zootaxa

4093 (1), pp. 85-102.

4. Ember, I., Desque, D., Danet, J.L. et al. (2016) Heterologous expression and antigenicity of stamp

antigenic membrane proteins from different 'Candidatus Phytoplasma solani' genetic clusters.

Mitteilungen Klosterneuburg 66 (1), 40-45.

5. Tedeschi, R., Picciau, L., Quaglino, F., et al. (2015) A cixiid survey for natural potential vectors of '

Candidatus Phytoplasma phoenicium' in Lebanon and preliminary transmission trials. Annals of Applied

Biology, 166 (3), pp. 372-388.

6. Genov, N., Mitrović, J., Genov, M., Duduk, B. (2014) First report of corn reddening caused by

'Candidatus phytoplasma solani' in Bulgaria. Plant Disease, 98 (7), pp. 991.

7. Mori, N., Mitrovic, J., Smiljkovic, M. et al. (2013) Hyalesthes obsoletus in Serbia and its role in the

epidemiology of corn reddening. Bulletin of Insectology, 66 (2): 245-250.

8. Martini, M., Marcone, C., Lee, I.-M., Firrao, G. (2013) The family Acholeplasmataceae (Including

Phytoplasmas) (Book Chapter). The Prokaryotes: Firmicutes and Tenericutes pp. 469-504.

9. Quaglino, F., Zhao, Y., Casati, P., et al. (2013) 'Candidatus Phytoplasma solani', a novel taxon associated

with stolbur- and bois noir-related diseases of plants. International Journal of Systematic and

Evolutionary Microbiology, 63 (8), pp. 2879-2894.

10. Lorinczi, G. (2012) A novel association between Aphaenogaster subterranea (Hymenoptera: Formicidae)

and the nymphs of Reptalus panzeri (Hemiptera: Cixiidae). European Journal of Entomology, 109 (4),

pp. 509-515.

11. Bressan, A., Garca, F.J.M., Boudon-Padieu, E. (2011) The prevalence of 'Candidatus Arsenophonus

phytopathogenicus' infecting the planthopper Pentastiridius leporinus (Hemiptera: Cixiidae) increase

https://ezproxy.nb.rs:2112/authid/detail.uri?origin=resultslist&authorId=26532629200&zone=



https://ezproxy.nb.rs:2112/record/display.uri?eid=2-s2.0-85043584877&origin=resultslist&sort=plf-f&cite=2-s2.0-34147181022&src=s&imp=t&sid=7d6c73d06615a44d80fd23bf26658835&sot=cite&sdt=a&sl=0&relpos=0&citeCnt=0&searchTerm=


https://ezproxy.nb.rs:2112/sourceid/19704?origin=resultslist


















http://ezproxy.nb.rs:2241/full_record.do?product=WOS&search_mode=CitingArticles&qid=18&SID=F1B8Nm8dBGrC5BAuzh8&page=1&doc=7
















http://ezproxy.nb.rs:2241/full_record.do?product=WOS&search_mode=CitingArticles&qid=12&SID=F37XPHJzlJNOo1wL4fL&page=1&doc=6








https://ezproxy.nb.rs:2112/display/book.uri?sourceId=21100568289&requestedPage=book

















27

nonlinearly with the population abundance in sugar beet fields. Environmental Entomology, 40 (6), pp.

1345-1352.

12. Rossi, V. (2014) Scientific Opinion on the pest categorisation of ‘Candidatus Phytoplasma solani’.

EFSA Journal, Vol. 12, Issue 12.

13. Kessler, S., Schaerer, S., Delabays, N., et al. (2011) Host plant preferences of Hyalesthes obsoletus, the

vector of the grapevine yellows disease 'bois noir', in Switzerland. Entomologia Experimentalis et

Applicata, 139 (1), pp. 60-67.

14. Bertin, S., Picciau, L., Ács, Z., Alma, A., Bosco, D. (2010) Molecular differentiation of four Reptalus

species (Hemiptera: Cixiidae). Bulletin of Entomological Research, 100 (5), pp. 551-558.

15. Bressan, A., Moral García, F.J., Sémétey, O., Boudon-Padieu, E. (2010) Spatio-temporal pattern of

Pentastiridius leporinus migration in an ephemeral cropping system. Agricultural and Forest

Entomology, 12 (1), pp. 59-68.

16. Bressan, A. (2009) Agronomic practices as potential sustainable options for the management of

Pentastiridius leporinus (Hemiptera: Cixiidae) in sugar beet crops. Journal of Applied Entomology, 133

(9-10), pp. 760-766.

17. Olivier, C.Y., Lowery, D.T., Stobbs, L.W. (2009) Phytoplasma diseases and their relationships with

insect and plant hosts in canadian horticultural and field crops. Canadian Entomologist, 141 (5), pp. 425-

462.

18. Rosete, Y.A., Jones, P. (2009) Phytoplasma diseases of the gramineae (Book Chapter). Phytoplasmas:

Genomes, Plant Hosts and Vectors pp. 170-187.

19. Foissac, X., Wilson, M.R. (2009) Current and possible future distributions of phytoplasma diseases and

their vectors (Book Chapter). Phytoplasmas: Genomes, Plant Hosts and Vectors pp. 309-324.

20. Maixner, M. (2009) Phytoplasma epidemiological systems with multiple plant hosts (Book Chapter).

Phytoplasmas: Genomes, Plant Hosts and Vectors pp. 213-232.

21. Navrátil, M., Válová, P., Fialová, R., et al. (2009) The incidence of stolbur disease and associated yield

losses in vegetable crops in South Moravia (Czech Republic). Crop Protection, 28 (10), pp. 898-904.

22. Pacifico, D., Alma, A., Bagnoli, B., et al. (2009) Characterization of Bois noir isolates by restriction

fragment length polymorphism of a Stolbur-specific putative membrane protein gene. Phytopathology, 99

(6), pp. 711-715.

23. Cimerman, A., Pacifico, D., Salar, P., Marzachi, C., Foissac, X. (2009) Striking diversity of vmp1, a

variable gene encoding a putative membrane protein of the stolbur phytoplasma. Applied and

Environmental Microbiology, 75 (9), pp. 2951-2957.

24. Purar, B., Bekavac, G., Jocković, D., et al. (2009) Corn reddening: Occurrence, symptoms and field

observations. Cereal Research Communications, 37 (1), pp. 121-129.

25. Bressan, A., Holzinger, W.E., Nusillard, B., et al. (2009) Identification and biological traits of a

planthopper from the genus Pentastiridius (Hemiptera: Cixiidae) adapted to an annual cropping rotation.

European Journal of Entomology, 106 (3), pp. 405-413.

26. Bai, X., Correa, V.R., Toruño, T.Y., et al. (2009) AY-WB phytoplasma secretes a protein that targets

plant cell nuclei. Molecular Plant-Microbe Interactions, 22 (1), pp. 18-30.

27. Pinzauti, F., Trivellone, V., Bagnoli, B. (2008) Ability of Reptalus quinquecostatus (Hemiptera:

Cixiidae) to inoculate stolbur phytoplasma to artificial feeding medium. Annals of Applied Biology, 153

(3), pp. 299-305.

28. Ceotto, P., Kergoat, G.J., Rasplus, J.-Y., Bourgoin, T. (2008) Molecular phylogenetics of cixiid

planthoppers (Hemiptera: Fulgoromorpha): New insights from combined analyses of mitochondrial and

nuclear genes. Molecular Phylogenetics and Evolution, 48 (2), pp. 667-678.

29. Bressan, A., Sémétey, O., Nusillard, B., Clair, D., Boudon-Padieu, E. (2008) Insect vectors (Hemiptera:

Cixiidae) and pathogens associated with the disease syndrome "basses richesses" of sugar beet in France.

Plant Disease, 92 (1), pp. 113-119.

30. Weintraub, P.G. (2007) Insect vectors of phytoplasmas and their control - an update. Bulletin of

Insectology, 60 (2), pp. 169-173.

31. Bekavac, G., Purar, B., , D. (2007) Corn reddening: The disease and breeding for resistance.

Journal of Plant Pathology, 89(3), pp. 397-404.

32. Duduk N., Duduk B. (2013) Važnije viroze i fitoplazmoze paprike u Srbiji. Biljni lekar, vol. 41, br. 3, str.

328-340.

33. Bekavac G., Purar B., Jocković Đ., Treskić S., Mitrović B., Đalović I., Milovac Ž. (2011) Crvenilo

kukuruza - pola veka kasnije. Ratarstvo i povrtarstvo, vol. 48, br. 1, str. 25-30.

34. Purar B., Bekavac G., Jocković Đ., Sekulić P., Vasin J., Jasnić S., Raspudić E. 2009 Proučavanje crvenila

kukuruza u Banatu. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, vol. 46, br. 1, str. 213-220.
































https://ezproxy.nb.rs:2112/record/display.uri?eid=2-s2.0-77649266212&origin=resultslist&sort=plf-f&cite=2-s2.0-34147181022&src=s&nlo=&nlr=&nls=&imp=t&sid=7d6c73d06615a44d80fd23bf26658835&sot=cite&sdt=a&sl=0&relpos=20&citeCnt=21&searchTerm=




















































































http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=CITISI%26and%26000246065300008&page=0&sort=1&stype=0&backurl=%2frelated.aspx%3fcitisi%3d000246065300008





28

Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjajić S., Petrović A., Redinbaugh M.G., Pratt R.C.,

Hogenhout S.A., Toševski I. (2007) Maize Redness in Serbia caused by stolbur phytoplasma

is transmitted by Reptalus panzeri. Bulletin of Insectology 60 (2): 397-398.


1. Yang R., Wang G., Wang S. et al. (2016) Molecular Identification and Diversity of "Candidatus

Phytoplasma solani' Associated with Red-leaf Disease of Salvia miltiorrhiza in China. Journal of

Phytopathology, 164 (11-12), 882-889.

2. Avramov Z., Stepanovic J., Panajotova D. et al. (2016) First Report of 'Candidatus phytoplasma

solani' in Sunflower in Bulgaria. Mitteilungen Klosterneuburg, 66 (1), S19-21.

Krnjajić S., Mitrović M., Cvrković T. Jović J., Petrović A., Forte V., Angelini E., Toševski I.

(2007): Occurrence and distribution of Scaphoideus titanus Ball - multiple outbreaks of

Flavescence dorée in Serbia. Bulletin of Insectology 60 (2), 197-198.


1. Tancik, J., Seljak, G. (2017) Occurrence of Scaphoideus titanus Ball and some other

Auchenorrhyncha in the Vineyards of Western Slovakia. Plant Protection Science, 53 (2), 96-100.

2. Laznik Z., Trdan S. (2015) Possibilities of environmentally acceptable control methods of American

grapevine leafhopper (Scaphoideus titanus Ball, 1932) | [Možnosti okoljsko sprejemljivega zatiranja

ameriškega škržatka (Scaphoideus titanus Ball, 1932)]. Acta Agriculturae Slovenica 105 (2), pp.

329-335.

3. Chuche, J., Thiery, D. (2014) Biology and ecology of the Flavescence doree vector Scaphoideus

titanus: a review. Agronomy for sustainable development, 34 (2), pp. 381-403.

4. Jeger, M., Bragard, C., Caffier, D. et al. (2016) Risk to plant health of Flavescence doree for the EU

territory. EFSA Journal, 14 (12), UNSP 4603.

5. Zezlina, I., Skvarc, A., Bohinc, T. et al. (2013) Testing the efficacy of single applications of five

insecticides against Scaphoideus titanus on common grapevines. International Journal of Pest

Management, 59 (1), pp. 1-9.

6. Papura, D., Burban, C., van Helden, M. et al. (2012) Microsatellite and Mitochondrial Data Provide

Evidence for a Single Major Introduction for the Neartic Leafhopper Scaphoideus titanus in Europe.

PlosONE, 7 (5), article No: e36882.

Cvrković T., Jović J., Mitrović M., Petrović A., Krnjajić S., Malembic-Maher S., Toševski I.

(2008): First report of alder yellows phytoplasma on common alder (Alnus glutinosa) in

Serbia. Plant Pathology, Vol. 57, No. 4, 773-773.


1. Pietka, J., Grzywacz, A. (2018) Macrofungi found on black alder Alnus glutinosa (L.) Gaertn. in

alder stands showing signs of a dieback. Sylwan, 162 (1), pp. 22-31.

2. Brzozowska A., Dacko M., Kalinichenko A., et al (2018) Phytoplasmosis of Bioenergy Cultures.

Microbiological Journal, DOI:10.15407/microbiolj80.04.108.

3. Rossi, V. (2014) Scientific Opinion on the pest categorisation of Candidatus Phytoplasma solani.


4. Holz, S., Duduk, B., Büttner, C., Kube, M. (2016) Genetic variability of Alder yellows phytoplasma

in Alnus glutinosa in its natural Spreewald habitat. Forest Pathology, 46 (1), pp. 11-21.









http://ezproxy.nb.rs:2241/full_record.do?product=WOS&search_mode=CitingArticles&qid=10&SID=F1B8Nm8dBGrC5BAuzh8&page=1&doc=7&cacheurlFromRightClick=no

http://ezproxy.nb.rs:2241/full_record.do?product=WOS&search_mode=CitingArticles&qid=10&SID=F1B8Nm8dBGrC5BAuzh8&page=1&doc=7&cacheurlFromRightClick=no

javascript:;





https://ezproxy.nb.rs:2112/record/display.uri?eid=2-s2.0-84956587231&origin=resultslist&sort=plf-f&cite=2-s2.0-79952087732&src=s&imp=t&sid=bfe86c7801664b9f3f2a3b483008c282&sot=cite&sdt=a&sl=0&relpos=3&citeCnt=4&searchTerm=



29

Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Petrović A., Krnjajić S., Toševski I. (2008): New strain

of ‘Candidatus Phytoplasma ulmi’ infecting Ulmus minor and Ulmus laevis in Serbia. Plant

Pathology, 57, No. 6, 1174-1174.


1. Marcone, C. (2017) Elm yellows: A phytoplasma disease of concern in forest and landscape

ecosystems. Forest Pathology, 47 (1), Article No. e12324.

2. Katanic, Z.. Krstin, L.. Jezic, M.. et al. (2016) Molecular characterization of elm yellows

phytoplasmas in Croatia and their impact on Ulmus spp. Plant Pathology, 65 (9), 1430-1440.

3. Marcone, C. (2015) Current status of phytoplasma diseases of forest and landscape trees and shrubs.

Journal of Plant Pathology 97(1), pp. 9-36.

4. Griffiths, H.M.(2013) Forest diseases caused by prokaryotes: Phytoplasmal and bacterial

diseases (Book Chapter). Infectious Forest Diseases, pp. 76-96.

5. Gao, R., Wang, J., Shao, Y. et al. (2011) Molecular identification of a phytoplasma associated with

Elm witches'-broom in China. Forest Pathology, 41 (5), pp. 355-360.

Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjajić S., Petrović A., Redinbaugh M. G., Pratt R. C.,

Hogenhout S. A., I. Toševski (2009): Stolbur Phytoplasma Transmission to Maize by

Reptalus panzeri and the Disease Cycle of Maize Redness in Serbia. Phytopathology, Vol.

99, No. 9, pp. 1053-1061.

Цитиран 19 пута у виду хетероцитата:

1. Kiprovski, B., Đalović, I., Adamović, D., Mitrović, P., Marjanović-Jeromela, A., Malenčić,

Đ., Popović, T. (2018) Biochemical changes in Oenothera biennis plants infected by ‘Candidatus

Phytoplasma solani’. Journal of Plant Pathology, 100 (2), pp. 209-214.

2. Silva, F.G., Passos, E.M., Diniz, L.E.C. et al. (2018) Rainfall and Coconut Accession Explain the

Composition and Abundance of the Community of Potential Auchenorrhyncha Phytoplasma Vectors

in Brazil. Environmental Entomology, 47 (2), pp. 318-324.

3. Delic, D., Contaldo, N., Lolic, B., et al. (2016) Multigene characterization of 'Candidatus

phytoplasma solani' strains infecting pepper, celery and maize in Bosnia and Herzegovina.

Mitteilungen Klosterneuburg, 66 (1), S55-59.

4. Murolo, S., Romanazzi, G. (2015) In-vineyard population structure of 'Candidatus Phytoplasma

solani' using multilocus sequence typing analysis. Infection, Genetics and Evolution, 31, pp. 221-230.

5. Rossi, V. (2014) Scientific Opinion on the pest categorisation of ‘Candidatus Phytoplasma solani’.


6. Siewert, C., Luge, T., Duduk, B., et al. (2014) Analysis of expressed genes of the bacterium

'Candidatus phytoplasma mali' highlights key features of virulence and metabolism. PLoS ONE 9(4),

e94391.

7. Mitrovic, J.. Pavlovic, S.. Duduk, B. (2013) Survey and multigene characterization of stolbur

phytoplasmas on various plant species in Serbia. Phytopathologia Mediterranea, 52 (3), pp. 434-441.

8. Redinbaugh, M.G., Zambrano, J.L. (2014) Control of Virus Diseases in Maize. Advances in Virus

Research, 90, pp. 391-429.

9. Starović, M., Kojic, S., Kuzmanovic S. et al. (2013) First report of blueberry reddening disease in

Serbia associated with 16SrXII-A (Stolbur) phytoplasma. Plant Disease, 97 (12), pp. 1653.

10. Janse, J.D. (2012) Bacterial diseases that may or do emerge, with (possible) economic damage for

europe and the mediterranean basin: Notes on epidemiology, risks, prevention and management on

first occurrence. Journal of Plant Pathology, 94 (Suppl. 4), pp. 5-29.

11. Lorinczi, G. (2012) A novel association between Aphaenogaster subterranea (Hymenoptera:

Formicidae) and the nymphs of Reptalus panzeri (Hemiptera: Cixiidae). European Journal of

Entomology, 109 (4), pp. 509-515.

12. MacLean, A.M., Sugio, A., Makarova, O.V. et al. (2011) Phytoplasma effector SAP54 induces

indeterminate leaf-like flower development in Arabidopsis plants. Plant Physiology, 157(2), pp. 831-

841.



javascript:;





https://www.scopus.com/authid/detail.uri?origin=resultslist&authorId=26030436400&zone=



https://www.scopus.com/authid/detail.uri?authorId=55343977500&eid=2-s2.0-85049421658







https://ezproxy.nb.rs:2112/record/display.uri?eid=2-s2.0-84923018535&origin=resultslist&sort=plf-f&cite=2-s2.0-70249106110&src=s&imp=t&sid=3f0b9751659fdbe6f8cd0b21adbd48ae&sot=cite&sdt=a&sl=0&relpos=4&citeCnt=9&searchTerm=






http://ezproxy.nb.rs:2241/full_record.do?product=WOS&search_mode=CitingArticles&qid=8&SID=F6647QskgHpAqdek7Wl&page=2&doc=16



























30

13. Fabre, A., Danet, J.-L., Foissac, X. (2011) The stolbur phytoplasma antigenic membrane protein gene

stamp is submitted to diversifying positive selection. Gene, 472 (1-2), pp. 37-41.

14. Starović M., Pavlović S., Stojanović S., Jošić D. (2015) Fitoplazmoze lekovitih biljaka. Zaštita bilja,

vol. 66 (1), str. 7-31.

15. Bekavac G., Purar B., Jocković Đ., Treskić S., Mitrović B., Đalović I., Milovac Ž. (2011) Crvenilo

kukuruza - pola veka kasnije. Ratarstvo i povrtarstvo, vol. 48, br. 1, str. 25-30.

16. Drobnjaković T., Perić P., Marčić D., Picciau L., Alma A., Mitrović J., Duduk B., Bertaccini A.

(2010) Cikade u šargarepi zaraženoj fitoplazmama - sastav vrsta i potencijalni vektori fitoplazmi.

Pesticidi i fitomedicina, 25 (4), str. 311-318.

17. Mitrović P., Marjanović-Jeromela A., Terzić S., Marinković R. (2010) Uzroci crvenila lista i stabla

uljane repice. Zaštita bilja, 61 (2), str. 129-139.

18. Plavec, J., Križanac, I., Budinšćak, Ž., Škorić, D., Musić, M.Š. (2015) A case study of FD and BN

phytoplasma variability in Croatia: multigene sequence analysis approach. European Journal of Plant

Pathology, 142 (3), pp. 591-601.


epidemiology of corn reddening. Bulletin of Insectology, 66 (2), pp. 245-250.

Hernańdez-Vera G., Mitrović M., Jović J., Toševski I., Caldara R., Gassmann A., Emerson

B.C. (2010): Host-associated genetic differentiation in a seed parasitic weevil Rhinusa

antirrhini (Coleptera: Curculionidae) revealed by mitochondrial and nuclear sequence

data. Molecular Ecology 19(11), 2286-2300.


1. De-la-Mora, M., Piñero, D., Oyama, K., et al. (2018) Evolution of Trichobaris (Curculionidae) in

relation to host plants: Geometric morphometrics, phylogeny and phylogeography. Molecular

Phylogenetics and Evolution, 124, pp. 37-49.

2. Tseng, H.-Y., Huang, W.-S., Jeng, M.-L., et al. (2018) Complex inter-island colonization and

peripatric founder speciation promote diversification of flightless Pachyrhynchus weevils in the

Taiwan–Luzon volcanic belt. Journal of Biogeography, 45 (1), pp. 89-100.

3. Wang, Y.-Z., Li, B.-Y., Hoffmann, A.A., et al. (2017) Patterns of genetic variation among

geographic and host-plant associated populations of the peach fruit moth Carposina sasakii

(Lepidoptera: Carposinidae). BMC Evolutionary Biology, 17 (1), 265.

4. Hernandez-Roldan, J.L.; Dapporto, L.; Dinca, V. et al. (2016) Integrative analyses unveil speciation

linked to host plant shift in Spialia butterflies. Molecular Ecology, 25 (17), pp. 4267-4284.

5. De Biase, A., Colonnelli, E., Belvedere, S., et al. (2016) Genetic and morphological studies of

Trichosirocalus species introduced to North America, Australia and New Zealand for the biological

control of thistles. Bulletin of Entomological Research, 106 (1), pp. 99-113.

6. Van der Mescht, L., Matthee, S., Matthee, C.A. (2015) A genetic perspective on the taxonomy and

evolution of the medically important flea, Dinopsyllus ellobius (Siphonaptera: Dinopsyllinae), and

the resurrection of Dinopsyllus abaris. Biological Journal of the Linnean Society, 116 (3), pp. 541-

557.

7. Antwi, J.B., Sword, G.A., Medina, R.F. (2015). Host-associated differentiation in a highly

polyphagous, sexually reproducing insect herbivore. Ecology and Evolution, 5 (13), pp. 2533-2543.

8. Kiprovski, B., Đalović, I., Adamović, D., Mitrović, P., Marjanović-Jeromela, A., Malenčić,

Đ., Popović, T. (2018) Biochemical changes in Oenothera biennis plants infected by ‘Candidatus

Phytoplasma solani’. Journal of Plant Pathology, 100 (2): 209-214.

9. Leppanen, S.A., Malm, T., Varri, K. et al. (2014) A Comparative Analysis of Genetic Differentiation

across Six Shared Willow Host Species in Leaf- and Bud-Galling Sawflies. PlosONE, 9 (12), Article

No. e116286. 10. Kitson, J.J.N., Warren, B.H., Vincent Florens, F.B., et al. (2013) Molecular characterization of

trophic ecology within an island radiation of insect herbivores (Curculionidae: Entiminae: Cratopus).

Molecular Ecology, 22 (21), pp. 5441-5455.

11. Dickey, A.M., Medina, R.F. (2012) Host-associated genetic differentiation in pecan leaf phylloxera.

Entomologia Experimentalis et Applicata, 143 (2), pp. 127-137.

12. Miao, M., Yang, Z., Patch, H., et al. (2012) Plasmodium vivax populations revisited: Mitochondrial

genomes of temperate strains in Asia suggest ancient population expansion. BMC Evolutionary

Biology, 12(1), 22.



























https://ezproxy.nb.rs:2112/record/display.uri?eid=2-s2.0-85039860686&origin=resultslist&sort=plf-f&cite=2-s2.0-77952739199&src=s&imp=t&sid=a6b055add1cc9598a63b6ebc3e733de3&sot=cite&sdt=a&sl=0&relpos=1&citeCnt=1&searchTerm=



































javascript:;











31

13. Gaskin, J.F., Bon, M.-C., Cock, M.J.W. et al. (2011) Applying molecular-based approaches to

classical biological control of weeds. Biological Control, 58 (1), pp. 1-21.

14. Kessler, S., Schaerer, S., Delabays, N., et al. (2011) Host plant preferences of Hyalesthes obsoletus,

the vector of the grapevine yellows disease 'bois noir', in Switzerland. Entomologia Experimentalis

et Applicata, 139 (1), pp. 60-67.

15. Rieseberg, L., Vines, T., Kane, N. (2011) Editorial - 20 years of Molecular Ecology. Molecular

Ecology, 20 (1), pp. 1-12.

Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Petrović A., Krstić O., Krnjajić S., Toševski I. (2011):

Multigene sequence data and genetic diversity among ‘Candidatus Phytoplasma ulmi’

strains infecting Ulmus spp. in Serbia. Plant Pathology 60, 356–368.


1. Marcotrigiano, M. (2017) Elms revisited. Arboriculture and Urban Forestry, 43 (6), pp. 217-241.

2. Marcone, C. (2017) Elm yellows: A phytoplasma disease of concern in forest and landscape

ecosystems. Forest Pathology, 47(1), e12324.

3. Katanić, Z., Krstin, L., Ježić, M., Zebec, M., Ćurković-Perica, M. (2016) Molecular characterization

of elm yellows phytoplasmas in Croatia and their impact on Ulmus spp. Plant Pathology, 65 (9), pp.

1430-1440.

4. Holz, S., Duduk, B., Büttner, C., Kube, M. (2016) Genetic variability of Alder yellows phytoplasma

in Alnus glutinosa in its natural Spreewald habitat. Forest Pathology, 46 (1), pp. 11-21.

5. Marcone, C. (2015) Current status of phytoplasma diseases of forest and landscape trees and shrubs.

Journal of Plant Pathology, 97 (1), pp. 9-36.

6. Li, Y., Piao, C.-G., Tian, G.-Z., et al. (2014) Multilocus sequences confirm the close genetic

relationship of four phytoplasmas of peanut witches'-broom group 16SrII-A. Journal of Basic

Microbiology, 54 (8), pp. 818-827.

7. Martini, M., Marcone, C., Lee, I.-M., Firrao, G. (2013) The family acholeplasmataceae (Including

Phytoplasmas) (Book Chapter). The Prokaryotes: Firmicutes and Tenericutes, pp. 469-504.

8. Griffiths, H.M. (2013) Forest diseases caused by prokaryotes: Phytoplasmal and bacterial

diseases (Book Chapter). Infectious Forest Diseases pp. 76-96.

9. Durante, G., Casati, P., Clair, D., et al. (2012) Sequence analyses of S10-spc operon among 16SrV

group phytoplasmas: Phylogenetic relationships and identification of discriminating single

nucleotide polymorphisms. Annals of Applied Biology, 161 (3), pp. 234-246.

Jović J., Ember I., Mitrović M., Cvrković T., Krstić O., Krnjajić S., Acs Z., Kolber M.,

Toševski I. (2011): Molecular detection of potato stolbur phytoplasma in Serbia. Bulletin of



1. Holeva, M. C., Glynos, P. E., Karafla, C. D. et al. (2014) First Report of ‘Candidatus Phytoplasma

solani’ Associated with Potato Plants in Greece. Plant Disease, 98 (12), pp. 1739.

2. Rao, G.P., Mishra, A., Mishra, M.K., Rao, A., Goel, S. (2018) Identification and characterization of

‘Candidatus Phytoplasma trifolii’ (16SrVI-D) inducing shoot proliferation disease of potato in India.

Phytopathology, 71 (1), pp. 75-81.

3. Fiore N., Gonzales, X. et al. (2015) Phytoplasmas associated with yellow wilt disease of sugar beet in

Chile. Phytopathogenic Mollicutes, Vol. 5 (1-Supplement).

Mitrović M., Toševski I., Krstić O., Cvrković T., Krnjajić S., Jović J. (2011): A strain of

phytoplasma related to 16SrII group in Picris hieracioides L. (Asteraceae) in Serbia,
































































https://ezproxy.nb.rs:2112/record/display.uri?eid=2-s2.0-85046618672&origin=resultslist&sort=plf-f&cite=2-s2.0-80054866248&src=s&imp=t&sid=464f88f4a5bb83e897db305db1e0d5bc&sot=cite&sdt=a&sl=0&relpos=0&citeCnt=0&searchTerm=

https://ezproxy.nb.rs:2112/record/display.uri?eid=2-s2.0-85046618672&origin=resultslist&sort=plf-f&cite=2-s2.0-80054866248&src=s&imp=t&sid=464f88f4a5bb83e897db305db1e0d5bc&sot=cite&sdt=a&sl=0&relpos=0&citeCnt=0&searchTerm=

32


1. Salehi, M., Rasoulpour, R., Izadpanah, K. (2016) Molecular characterization, vector identification

and partial host range determination of phytoplasmas associated with faba bean phyllody in Iran.

Crop Protection, 89, pp. 12-20.

2. Çaǧ lar, B.K., Elbeaino, T. (2013) A novel phytoplasma associated with witches' broom disease of

Ligustrum ovalifolium in Turkey. European Journal of Plant Pathology, 137 (1), pp. 113-117.

Cvrković T., Jović J., Mitrović M., Krstić O., Krnjajić S., Toševski I. (2011): Potential new

Hemipteran vectors of stolbur phytoplasma in Serbian vineyards. Bulletin of Insectology,

64: S129-S130.


1. Mozaffarian, F. (2018) An Identification key to the species of Auchenorrhyncha of Iranian fauna

recorded as pests in orchards and a review on the pest status of the species. Zootaxa, 4420 (4), pp.

475-501.

2. Safarova D., Lauterer P., Stary M., Valova P., NavratilM. (2018) Insight into Epidemiological

Importance of Phytoplasma Vectors in Vineyards in South Moravia, Czech Republic. Plant

Protection Science, 54 (4): 234-239.

3. Jeger, M., Bragard, C., Caffier, D. et al. (2016) Susceptibility of Citrus spp., Quercus ilex and Vitis

spp. to Xylella fastidiosa strain CoDiRO. EFSA Journal, 14 (10), Article No. UNSP 4601.

4. Chuche, J., Danet, J.-L., Salar, P., Foissac, X., Thiéry, D. (2016) Transmission of ‘Candidatus

Phytoplasma solani’ by Reptalus quinquecostatus (Hemiptera: Cixiidae). Annals of Applied Biology

169 (2), pp. 214-223.

5. Lessio, F.; Tedeschi, R.; Alma, A. (2017) Influence of foraging strip crops on the presence of

leafhoppers and planthoppers associated to grapevines' phytoplasmas. Bulletin of insectology 70 (2),

pp. 221-229.

6. Mozaffarian, F., Wilson, M.R. (2016) A checklist of the leafhoppers of Iran (Hemiptera:

Auchenorrhyncha: Cicadellidae). Zootaxa, 4062 (1), pp. 1-63.

7. Taszakowski, A., Gorczyca, J. (2018). Lądowe pluskwiaki różnoskrzydłe (Hemiptera: Heteroptera)

Beskidu Wschodniego –geneza fauny. Monografia. Monographs of the Upper Silesian Museum No.

8, Department of Natural History Upper Silesian Museum.

Jović J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjajić S., Krstić O., Redinbaugh M.G., Pratt R.C.,

Toševski I. (2011): Hosts of stolbur phytoplasma in Maize redness affected fields. Bulletin

of Insectology, 64: S155-S156.

Цитиран 1 пут у виду хетероцитата:



Trkulja N., Ivanović Ž., Pfaf Dolovac E., Dolovac N., Živković S., Jović J., Mitrović M.

(2011): Stolbur phytoplasma infection of kale crops (Brassica oleracea var. gemmifera L.)

in Serbia. Bulletin of Insectology, 64: S81-S82.


1. Marcone, C., Bellardi, M.G., Bertaccini, A. (2016) Phytoplasma diseases of medicinal and aromatic

plants. Journal of Plant Pathology, 98 (3), pp. 379-404.






https://ezproxy.nb.rs:2112/record/display.uri?eid=2-s2.0-84976902205&origin=resultslist&sort=plf-f&cite=2-s2.0-80054875620&src=s&imp=t&sid=b22dd1ea4b7ea4f0d112e322a5732097&sot=cite&sdt=a&sl=0&relpos=0&citeCnt=2&searchTerm=









https://ezproxy.nb.rs:2112/record/display.uri?eid=2-s2.0-85047259267&origin=resultslist&sort=plf-f&cite=2-s2.0-80054860143&src=s&imp=t&sid=0033b4c8d6cc143afec2a138c35d8924&sot=cite&sdt=a&sl=0&relpos=0&citeCnt=0&searchTerm=























https://ezproxy.nb.rs:2112/record/display.uri?eid=2-s2.0-85006980353&origin=resultslist&sort=plf-f&cite=2-s2.0-80054856164&src=s&imp=t&sid=349ec10534c401405e8141e4020babe6&sot=cite&sdt=a&sl=0&relpos=1&citeCnt=0&searchTerm=

https://ezproxy.nb.rs:2112/record/display.uri?eid=2-s2.0-85006980353&origin=resultslist&sort=plf-f&cite=2-s2.0-80054856164&src=s&imp=t&sid=349ec10534c401405e8141e4020babe6&sot=cite&sdt=a&sl=0&relpos=1&citeCnt=0&searchTerm=




33

Ivanović Ž., Trkulja N., Pfaf Dolovac E., Dolovac N., Živković S., Jović J., Mitrović M.

(2011): First report of stolbur phytoplasma infecting celery in Serbia. Bulletin of



1. Pap, S.M., Gvozdanović Varga, J., Červenski, J. et al. (2018) First report of ‘Candidatus

phytoplasma solani’ infecting parsnip in Serbia. Plant Disease, 102 (5), pp. 1026.

2. Gopala, K., E., Rao, A., M., Rao, G.P. (2018) Molecular characterization of ‘Clover proliferation’

phytoplasma subgroup-D (16SrVI-D) associated with vegetables crops in India. Physiology and

Molecular Biology of Plants, 24 (2), pp. 203-210.

3. Rao, G.P., Mishra, A., Mishra, M.K., Rao, A., Goel, S. (2018) Identification and characterization of

Candidatus Phytoplasma trifolii (16SrVI-D) inducing shoot proliferation disease of potato in India.

Indian Phytopathology, 71 (1), pp. 75-81.



5. Fránová, J., Špak, J. (2013) First report of a 16SrI-C phytoplasma infecting celery (Apium

graveolens) with stunting, bushy top and phyllody in the Czech Republic. Journal of

Phytopathology, 161 (9), pp. 666-670.

6. Starović, M., Kuzmanović, S., Gavrilović, V., et al. (2012) Detection and Identification of Two

Phytoplasmas (16SrIII-B and 16SrXII-A) From Alfalfa (Medicago sativa) in Serbia. Journal of

Phytopathology, 160 (11-12), pp. 758-760.



Mitrović M., Jović J., Cvrković T., Krstić O., Trkulja N., Toševski I. (2012):

Characterisation of a 16SrII phytoplasma strain associated with bushy stunt of hawkweed

oxtongue (Picris hieracioides) in south-eastern Serbia and the role of the leafhopper

Neoaliturus fenestratus (Deltocephalinae) as a natural vector. European Journal of Plant

Pathology: Volume 134, Issue 3, pp. 647-660.





2. Rao G.P., Marcone C., Bellardi M.G., Priya M. (2018) Phytoplasma Diseases of Medicinal Crops:

Characterisation and Epidemiology of Phytoplasma - Associated Diseases. In book: Phytoplasmas:

Plant Pathogenic Bacteria – I, DOI: 10.1007/978-981-13-0119-3_8.

3. Lessio, F., Tedeschi, R., Alma, A.(2017) Influence of foraging strip crops on the presence of

leafhoppers and planthoppers associated to grapevines’ phytoplasmas. Bulletin of Insectology, 70 (2),

pp. 221-229.

4. Pérez-López, E., Luna-Rodríguez, M., Olivier, C.Y., Dumonceaux, T.J. (2016) The underestimated

diversity of phytoplasmas in Latin America. International Journal of Systematic and Evolutionary

Microbiology, 66 (1), pp. 492-513.



6. Özdemir, Z., Cagirgan, M.I. (2015) Identification and characterization of a phytoplasma disease of

jute (Corchorus olitorius L.) from south-western Turkey. Crop Protection, 74, pp. 1-8.

7. Elsayed, A.I., Boulila, M. (2014) Molecular Identification and Phylogenetic Analysis of Sugarcane

Yellow Leaf Phytoplasma (SCYLP) in Egypt. Journal of Phytopathology, 162 (2), pp. 89-97.

8. Ikten, C., Catal, M., Yol, E., et al. Toker, C., Uzun, B. (2014) Molecular identification,

characterization and transmission of phytoplasmas associated with sesame phyllody in Turkey.

European Journal of Plant Pathology, 139 (1), pp. 217-229.




https://ezproxy.nb.rs:2112/record/display.uri?eid=2-s2.0-85045833203&origin=resultslist&sort=plf-f&cite=2-s2.0-80054847760&src=s&imp=t&sid=be5c0d97ae9ba9b5a4d3a48111e6aaf6&sot=cite&sdt=a&sl=0&relpos=0&citeCnt=0&searchTerm=


































https://ezproxy.nb.rs:2112/record/display.uri?eid=2-s2.0-85032303637&origin=resultslist&sort=plf-f&cite=2-s2.0-84867140484&src=s&imp=t&sid=6b76a6286c2c2f756497f310f4d2ccc0&sot=cite&sdt=a&sl=0&relpos=1&citeCnt=0&searchTerm=
































34

9. Minuz, R.L., Isidoro, N., Casavecchia, S., Burgio, G., Riolo, P. (2013) Sex-dispersal differences of

four phloem-feeding vectors and their relationship to wild-plant abundance in vineyard

agroecosystems. Journal of Economic Entomology, 106 (6), pp. 2296-2309.

10. Akhtar, K.P., Dickinson, M., Shah, T.M., Sarwar, N. (2013) Natural occurrence, identification and

transmission of the phytoplasma associated with flax phyllody and stem fasciation in Pakistan.

Phytoparasitica 41 (4), pp. 383-389.

11. Landi, L., Isidoro, N., Riolo, P. (2013) Natural phytoplasma infection of four phloem-feeding

auchenorrhyncha across vineyard agroecosystems in central-Eastern Italy. Journal of Economic

Entomology 106(2), pp. 604-613.

Trkulja N., Ivanović Ž., Pfaf-Dolovac E., Dolovac N., Mitrović M., Toševski I., Jović J.

(2012): Characterisation of benzimidazole resistance of Cercospora beticola in Serbia

using PCR-based detection of resistance-associated mutations of the β-tubulin gene.

European Journal of Plant Pathology, 135 (4): 889–902.


1. Hawkins, N.J., Fraaije, B.A. (2016) Predicting resistance by mutagenesis: Lessons from 45 years of

MBC resistance. Frontiers in Microbiology 7: 1814.

2. Rosenzweig, N., Hanson, L.E., Clark, G., Franc, G.D., Stump, W.L., Jiang, Q.W., Stewart, J., Kirk,

W.W. Use of PCR-RFLP analysis to monitor fungicide resistance in Cercospora beticola

populations from sugarbeet (Beta vulgaris) in Michigan, United States. Plant Disease, 99 (3), pp.

355-362.

3. Leucker, M., Mahlein, A.-K., Steiner, U., Oerke, E.C. (2016) Improvement of lesion phenotyping in

cercospora beticolasugar beet interaction by hyperspectral imaging. Phytopathology 106 (2), pp.

177-184.

4. Lucas, J.A., Hawkins, N.J., Fraaije, B.A. (2015) The Evolution of Fungicide Resistance. Advances in

Applied Microbiology, 90, pp. 29-92

5. Budakov, D., Nagl, N., Stojšin, V., et al. Neher, O.T., Taški-Ajduković, K. (2014) Sensitivity of

Cercospora beticola isolates from Serbia to carbendazim and flutriafol. Crop Protection, 66, pp.

120-126.

Mitrovski-Bogdanović A.,

Petrović A., Mitrović M., Ivanović A., Žikić V., Starý P.,

Vorburger C., Tomanović Ž. (2012): Identification of two cryptic species within the Praon

abjectum group (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae) using molecular markers and

geometric morphometrics. Annals of the Entomological Society of America, 106(2):170-

180.


1. Rao, S.R., Liew, T.-S., Yow, Y.-Y., Ratnayeke, S. (2018) Cryptic diversity: Two morphologically

similar species of invasive apple snail in Peninsular Malaysia. PLoS ONE, 13(5), e0196582.

2. Parreño, M.A., Ivanovic, A., Petrovic, A., et al. (2017) Wing shape as a taxonomic trait: Separating

genetic variation from host-induced plasticity in aphid parasitoids. Zoological Journal of the Linnean

Society, 180 (2), pp. 288-297.

3. Ye, Z., Vollhardt, I.M.G., Tomanovic, Z., Traugott, M. (2017) Evaluation of three molecular

markers for identification of European primary parasitoids of cereal aphids and their

hyperparasitoids. PLoS ONE 12(5), e0177376.

4. Santamaria, C.A., Mateos, M., Dewitt, T.J., Hurtado, L.A. (2016) Constrained body shape among

highly genetically divergent allopatric lineages of the supralittoral isopod Ligia occidentalis

(Oniscidea). Ecology and Evolution, 6 (5), pp. 1537-1554.

5. Quezada-Euán, J.J.G., Sheets, H.D., De Luna, E., Eltz, T. (2015) Identification of cryptic species and

morphotypes in male Euglossa: morphometric analysis of forewings (Hymenoptera: Euglossini).

Apidologie, 46 (6), pp. 787-795.


























https://ezproxy.nb.rs:2112/record/display.uri?eid=2-s2.0-85006741837&origin=resultslist&sort=plf-f&cite=2-s2.0-84874569380&src=s&imp=t&sid=d6e785342014febafb89aa4790ad5504&sot=cite&sdt=a&sl=0&relpos=1&citeCnt=2&searchTerm=











https://www.scopus.com/sourceid/60195?origin=recordpage






















https://ezproxy.nb.rs:2112/record/display.uri?eid=2-s2.0-84990931493&origin=resultslist&sort=plf-f&cite=2-s2.0-84879634178&src=s&imp=t&sid=56b4dad9c24e50ca847bff487bf87f1e&sot=cite&sdt=a&sl=0&relpos=2&citeCnt=1&searchTerm=



























35

6. Cardini, A., Seetah, K., Barker, G. (2015) How many specimens do I need? Sampling error in

geometric morphometrics: testing the sensitivity of means and variances in simple randomized

selection experiments. Zoomorphology, 134 (2), pp. 149-163.

7. Barczak, T., Bennewicz, J., Brochocka, A. (2014) Reservoirs of parasitoids (Hymenoptera) of the

grain aphid Sitobion avenae F. on wild growing plants in Poland. Egyptian Journal of Biological

Pest Control, 24 (2), pp. 483-490.

8. Santamaria, C.A., Mateos, M., Taiti, S., DeWitt, T.J., Hurtado, L.A. (2013) A complex evolutionary

history in a remote archipelago: Phylogeography and morphometrics of the Hawaiian endemic Ligia

isopods. PLoS ONE 8(12), e85199.

Petrović A., Mitrović M., Starý P., Petrović-Obradović O., Žikić V., Tomanović Ž.,

Vorburger C. (2013): Lysiphlebus orientalis (Hymenoptera, Braconidae), a new invasive

aphid parasitoid in Europe – evidence from molecular markers. Bulletin of Entomological

Research, Volume 103, Issue 4, pp. 451-457.


1. Tian, H.W., van Achterberg, K., Chen, X. (2017) A new genus of the tribe Praini Mackauer

(Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae) from China. Zootaxa, 4362 (1), pp. 131-134.

2. Zhou, Q.S., Xi, Y.Q., Yu, F., Zhang, X., Li, X.J., Liu, C.L., Niu, Z.Q., Zhu, C.D., Qiao, G.X., Zhang,

Y.Z. (2014) Application of DNA barcoding to the identification of Hymenoptera parasitoids from the

soybean aphid (Aphis glycines) in China. Insect Science, 21 (3), pp. 363-373.

3. Asplen, M.K., Bano, N., Brady, C.M., Desneux, N., Hopper, K.R., Malouines, C., Oliver, K.M., White,

J.A., Heimpel, G.E. (2014) Specialisation of bacterial endosymbionts that protect aphids from

parasitoids. Ecological Entomology, 39 (6), pp. 736-739.

4. Gokhman, V.E. (2016)

О некоторых подходах к оценке локального видового богатства

паразитических перепончатокрылых (Hymenoptera). Евразиатский энтомологический журнал,

15, pp. 43-47.

5. Kaiser, M.C., Heimpel, G.E. (2016) Parasitoid-induced transgenerational fecundity compensation in an

aphid. Entomologia experimentalis et applicata, 159 (2), pp. 197-206.

Kosovac A., Johannesen J., Krstić O., Mitrović M., Cvrković T., Maixner M., Toševski I.,

Jović J. (2013): Microsatellite and mtDNA evidence for genetic differentiation of

Hyalesthes obsoletus populations associated with a new major host, stinking hawk’s-beard

(Crepis foetida), in Southeast Europe. Proceedings of the 3rd European Bois Noir

Workshop, pp.18-19.


1. Sharon R., Harari A.R., Zahavi T., Raz R., Dafny‐Yelin M., Tomer M., Sofer‐Arad C., Weintraub P.G.,

Naor V. (2015) A yellows disease system with differing principal host plants for the obligatory

pathogen and its vector. Plant Pathology, 64 (4), 785-791.

2. Yelin M.D., Orbach D., Zahavi T., Sharon R., Brudoley R., Barkai R. S., Tomer M., Sofer-Arad C.,

Weintraub P., Mawassi M., Nao V. (2015) The source plant for phytoplasmas in the Israeli vineyards is

still a mystery. Phytopathogenic Mollicutes, 5 (1-Supplement), S73-S74.

3. Chuche, J., Danet, J., Theil, S., Foissac, X., Thiéry, D. Bouvery N.A. (2016) Microbiomes of the

“Candidatus Phytoplasma solani” vectors Hyalesthes obsoletus Signoret isolated from different host

plants. 4th European Bois Noir Workshop, Klosterneuburg, Austria, 09-11th March, 2016, Mitteilungen

Klosterneuburg, Vol. 66, Issue 1.

4. Fiore N., Gonzales, X. et al. (2015) Phytoplasmas associated with yellow wilt disease of sugar beet in

Chile. Phytopathogenic Mollicutes, Vol. 5 (1-Supplement).

5. Quiroga N., González X., Zamorano A., et al. (2015) Transmission of 16SrIII-J phytoplasma by

Bergallia valdiviana Berg 1881 leafhopper. Phytopathogenic Mollicutes, 5, 1-Suppl., S47-S48.



















https://www.cambridge.org/core/journals/bulletin-of-entomological-research/volume/1D4B3D9DA7720CBC6B5A3C3427B92C40

https://www.cambridge.org/core/journals/bulletin-of-entomological-research/issue/FE7C663BAD580D41B5D7C12564578943

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Tian,%20HW&ut=250659&pos=1&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=van%20Achterberg,%20K&ut=2164709&pos=2&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Chen,%20XX&ut=1454141&pos=3&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Zhou,%20QS&ut=2039561&pos=1&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Xi,%20YQ&ut=4080113&pos=2&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Yu,%20F&ut=17078&pos=3&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Zhang,%20X&ut=31296777&pos=4&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Li,%20XJ&ut=2362775&pos=5&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Liu,%20CL&ut=1701729&pos=6&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Niu,%20ZQ&ut=2506665&pos=7&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Zhu,%20CD&ut=264852&pos=8&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Qiao,%20GX&ut=205206&pos=9&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Zhang,%20YZ&ut=31298514&pos=10&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Zhang,%20YZ&ut=31298514&pos=10&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Asplen,%20MK&ut=2038684&pos=1&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Bano,%20N&ut=2660361&pos=2&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Brady,%20CM&ut=6027098&pos=3&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Desneux,%20N&ut=127102&pos=4&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Hopper,%20KR&ut=611497&pos=5&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Malouines,%20C&ut=17810793&pos=6&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Oliver,%20KM&ut=1199347&pos=7&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=White,%20JA&ut=147506&pos=8&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=White,%20JA&ut=147506&pos=8&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Heimpel,%20GE&ut=208274&pos=9&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Gokhman,%20V.E.

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Kaiser,%20MC&ut=10780653&pos=1&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

http://apps.webofknowledge.com/OneClickSearch.do?product=UA&search_mode=OneClickSearch&SID=E2c3Uc4JLiMgjV3M6NE&field=AU&value=Heimpel,%20GE&ut=208274&pos=2&excludeEventConfig=ExcludeIfFromFullRecPage

36

Radonjić S., Hrnčić S., Krstić O., Cvrković T., Mitrović M., Jović J., Toševski I. (2013):

First report of alder yellows phytoplasma infecting common and grey alder (Alnus

glutinosa and A. incana) in Montenegro. Plant disease, 97 (5): 686-686.


1. Angelini E., Constable F., Duduk B., Fiore N., Quagliano F., Bertaccini A. (2018) Grapevine

Phytoplasmas: Characterisation and Epidemiology of Phytoplasma - Associated Diseases.

Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria – I, DOI: 10.1007/978-981-13-0119-3_5.

2. Piȩ tka, J. , Grzywacz, A. (2018) Macrofungi found on black alder Alnus glutinosa (L.) Gaertn. In alder

stands showing signs of a dieback. Sylwan, 162 (1), pp. 22-31.

Mitrović M., Petrović A., Kavallieratos N., Stary P., Petrović-Obradović O., Tomanović Ž.

and Vorburger C. (2013): Geographic structure with no evidence for host-associated

lineages in European populations of Lysiphlebus testaceipes, an introduced biological

control agent. Biological Control 66, 150–158.


1. Tena, A., Senft, M., Desneux, N. (2018) The influence of aphid-produced honeydew on parasitoid

fitness and nutritional state: A comparative study. Basic and Applied Ecology, 29, pp. 55-68.

2. Wright, M.G. , Bennett, G.M. (2018) Evolution of biological control agents following introduction to

new environments. BioControl, 63 (1), pp. 105-116.

3. Pons X., Lumbierres B. et al. (2018) Aphid–parasitoid diversity in urban green areas: a background for

conservative control strategies. Biodiversity, DOI: 10.1080/14888386.2018.1503970

4. Ayadi, M., Stary, P., Belkadi, M. S., et al. (2017) Aphid Parasitoid Species and their Hosts in Western

South of Tunisia (Hymenoptera: Aphidiidae; Aphidiinae and Hemiptera: Aphididae). Egyptian Journal

of Biological Pest Control, 27 (2), pp. 223-226.

5. Benelli, G., Kavallieratos, N.G., Donati, E. et al. (2016) Singing on the wings! Male wing fanning

performances affect female willingness to copulate in the aphid parasitoid Lysiphlebus testaceipes

(Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae). Insect Science, 23 (4), pp. 603-611.

6. van Nouhuys, S. (2016) Diversity, population structure, and individual behaviour of parasitoids as seen

using molecular markers. Current opinion in Insect Science, 14, pp. 94-99.

7. Auguste, A., Fauvergue, X. (2015) Intimate Rendezvous in a Tritrophic Context? Nothing but the Girls

for Male Lysiphlebus testaceipes. Ethology, 121 (3), pp. 236-244.

8. Lumbierres, B., Perez H.N., Stary, P. et al. (2015) First record of the invasive Siphonatrophia cupressi

(Swain) (Aphididae, Aphidini, Aphidina) in the Iberian Peninsula Redia. Giornale di Zoologia, 98, pp.

141-144.

9. Vorsino, A.E., Wieczorek, A.M., Wright, M.G. et al. (2014) Genetic analysis of an introduced

biological control agent reveals temporal and geographic change, with little evidence of a host

mediated shift. Biological Control, 77, pp. 41-50.

10. Barahoei, H., Rakhshani, E., Nader,E., Starý, P., Kavallieratos,N. et al. (2014) Checklist of

Aphidiinae parasitoids (Hymenoptera: Braconidae) and their host aphid associations in Iran. Journal of

Crop Protection, 3 (2): 199-232.

11. Mifsud, D., Zammit, M., Stary, P. (2013) Further contributions to the tritrophic plant-aphid-

parasitoid associations in Malta with special reference to Aphis nerii (Hemiptera, Aphidoidea) as a

prevalent refugium of Aphidiinae (Hymenoptera, Braconidae). Bulletin of the Entomological Society of

Malta, 6, pp. 129-135.

Cvrković T., Jović J., Mitrović M., Krstić O., Toševski I. (2014): Experimental and

molecular evidence of Reptalus panzeri as a natural vector of bois noir. Plant Pathology

63(1), pp. 42-53.


https://ezproxy.nb.rs:2112/authid/detail.uri?origin=citedby&authorId=14619587400&zone=


https://ezproxy.nb.rs:2112/sourceid/23731?origin=recordpage



https://ezproxy.nb.rs:2112/record/display.uri?origin=citedby&eid=2-s2.0-85046807192&noHighlight=false&relpos=0





http://apps.webofknowledge.com.proxy.kobson.nb.rs:2048/full_record.do?product=WOS&search_mode=CitingArticles&qid=58&SID=W1mJozo1kg4CX59SCTh&page=1&doc=1












https://www.researchgate.net/publication/260075803_Checklist_of_Aphidiinae_parasitoids_Hymenoptera_Braconidae_and_their_host_aphid_associations_in_Iran?ev=pubitem-pub_cit_inc&_iepl%5BviewId%5D=sEOKwF0BuXxuR6yFBJcDEN1EC92OaGmAzLug&_iepl%5Bcontexts%5D%5B0%5D=pdppi&_iepl%5Bdata%5D%5Bmilestone%5D=experimentMilestoneClickedToPublicationFromCitationWithFulltext&_iepl%5BinteractionType%5D=publicationView

https://www.researchgate.net/publication/260075803_Checklist_of_Aphidiinae_parasitoids_Hymenoptera_Braconidae_and_their_host_aphid_associations_in_Iran?ev=pubitem-pub_cit_inc&_iepl%5BviewId%5D=sEOKwF0BuXxuR6yFBJcDEN1EC92OaGmAzLug&_iepl%5Bcontexts%5D%5B0%5D=pdppi&_iepl%5Bdata%5D%5Bmilestone%5D=experimentMilestoneClickedToPublicationFromCitationWithFulltext&_iepl%5BinteractionType%5D=publicationView

37

1. Pierro R., Passera A., Panattoni A., Rizzo D., Stefani L., Bartolini L., Casati P., Luvisi A., Quagliano

F., Materazzi A. (2018) Prevalence of a ‘Candidatus Phytoplasma solani’ strain, so far associated only

with other hosts, in Bois Noir-affected grapevines within Tuscan vineyards. Annals of Applied

Biology, DOI:10.1111/aab.12453.

2. Pierro, R., Passera, A., Panattoni, A., et al. (2018) Molecular Typing of Bois Noir Phytoplasma Strains

in the Chianti Classico Area (Tuscany, Central Italy) and Their Association with Symptom Severity in

Vitis vinifera 'Sangiovese'. Phytopathology, 108 (3), pp. 362-373.

3. Foissac X., Jreijiri F., Salar P. et al. (2018) A ‘Candidatus Phytoplasma omanense’-related strain

detected in yellowing grapevine, stunted bindweed and Cixiidae planthoppers in Lebanon. European

Journal of Plant Pathology, DOI:10.1007/s10658-018-1525-5

4. Riedle-Bauer, M., Brader, G., Hack, R. (2016) Analysis of Bois Noir epidemiology in Austrian

vineyards by molecular characterization of 'Candidatus phytoplasma solani' strains. Mitteilungen

Klosterneuburg, 66 (1), pp.12-16.

5. Panasiti, B. (2018) Using Bayesian Inference to Investigate the Influence of Environmental Factors on

a Phytoplasma Disease. In book: New Insights into Bayesian Inference. DOI10.5772

/intechopen.74637

6. Silva F.G., Passos E.M., Diniz L.E.C. et al. (2018) Rainfall and Coconut Accession Explain the

Composition and Abundance of the Community of Potential Auchenorrhyncha Phytoplasma Vectors

in Brazil. Environmental Entomology, DOI:10.1093/ee/nvy010.

7. Rotter A., Nikolić P., Turnšek N., Kogovšek P., Blejec A., Gruden K., Dermastia M. (2018) Statistical

modeling of long-term grapevine response to ‘Candidatus Phytoplasma solani’ infection in the field.

European Journal of Plant Pathology, 150 (3), pp. 653–668.

8. Balakishiyeva G., Bayramova J., Mammadov A., Salar P., Danet J.-L., Ember I., Verdin E., Foissac

X., Huseynova I. M. (2018) Important genetic diversity of ‘Candidatus Phytoplasma solani’ related

strains associated with bois noir grapevine yellows and planthoppers in Azerbaijan. European Journal

of Plant Pathology, DOI 10.1007/s10658-018-1429-4.

9. Lessio, F., Tedeschi, R., Alma, A. (2017) Influence of foraging strip crops on the presence of

leafhoppers and planthoppers associated to grapevines’ phytoplasmas. Bulletin of Insectology, 70 (2),

pp. 221-229.

10. Dermastia M., Bertaccini A., Constable F., Mehle N. (2017) Worldwide Distribution and

Identification of Grapevine Yellows Diseases. In Grapevine Yellows Diseases and Their Phytoplasma

Agents (pp. 17-46), Springer International Publishing.

11. Yelin M.D., Orbach D., Zahavi T., Sharon R., Brudoley R., Barkai R. S., Tomer M., Sofer-Arad C.,

Weintraub P., Mawassi M., Nao V. (2015) The source plant for phytoplasmas in the Israeli vineyards

is still a mystery. Phytopathogenic Mollicutes, 5, pp. S73-S74.

12. Rossi, V. (2014) Scientific Opinion on the pest categorisation of Candidatus Phytoplasma solani.


13. Alma, A., Tedeschi R., Lessio F., Picciau L., Gonella E., Ferracini C. (2015) Insect vectors of plant

pathogenic Mollicutes in the Euro-Mediterranean region. Phytopathogenic Mollicutes, 5 (2), pp. 53-

73.

14. Quaglino F., Maghradze D., Casati P., Chkhaidze N., Lobjanidze M., Ravasio A., Passera A.,

Venturini G., Failla O., Bianco P.A. (2016) Identification and characterization of new ‘Candidatus

Phytoplasma solani’ strains associated with Bois noir disease in Vitis vinifera L. cultivars showing a

range of symptom severity in Georgia, the Caucasus region. Plant Disease, 100 (5), pp. 904-915.

15. Delić D., Balech B., Radulović M., Lolić B., Karačić A., Vukosavljević V., Đurić G., Cvetković T.J.

(2016) Vmp1 and stamp genes variability of ‘Candidatus phytoplasma solani’ in Bosnian and

Herzegovinian grapevine. European Journal of Plant Pathology, 145 (1), pp. 221-225.

16. Chuche J., Danet J.L., Salar P., Foissac X., Thiéry D. (2016) Transmission of ‘Candidatus

Phytoplasma solani’ by Reptalus quinquecostatus (Hemiptera: Cixiidae). Annals of Applied Biology,

169 (2), pp. 214-223.

17. Ertunc F., Orel D.C., Bayram S., Paltrinieri S., Bertaccini A., Topkaya S., Soylemezoglu G. (2015)

Occurrence and identification of grapevine phytoplasmas in main viticultural regions of Turkey.

Phytoparasitica, 43 (3), pp. 303-310.

18. Panassiti B., Hartig F., Breuer M., Biedermann R. (2015) Bayesian inference of environmental and

biotic factors determining the occurrence of the grapevine disease ‘Bois noir'. Ecosphere, 6 (8), pp. 1-

13.

19. Mori N., Quaglino F., Tessari F., Pozzebon A., Bulgari D., Casati P., Bianco P.A. (2015)

Investigation on ‘Bois noir’ epidemiology in north‐eastern Italian vineyards through a

multidisciplinary approach. Annals of Applied Biology, 166 (1), pp. 75-89.

http://ezproxy.nb.rs:2241/full_record.do?product=WOS&search_mode=CitingArticles&qid=21&SID=F67yHmNXtmfw8EAglSl&page=1&doc=2



https://www.researchgate.net/scientific-contributions/2139443489_Flaviana_G_Silva?_sg=5J46cvxdm5kyysdZTE_QkOQUWTX8CIZdZk05PCsM0K0bgHH0ZUXTV-6ZiZHQZFcwjT4muCY.LXyVOij08DDum_K3rzGk7lxBR0q7xcA-6Ebuaajm4I-wmqdin0cFRBp_hlBBImPy43fk5u2G5D_f2ZL6oScOPg

https://www.researchgate.net/scientific-contributions/2139451721_Eliana_M_Passos?_sg=5J46cvxdm5kyysdZTE_QkOQUWTX8CIZdZk05PCsM0K0bgHH0ZUXTV-6ZiZHQZFcwjT4muCY.LXyVOij08DDum_K3rzGk7lxBR0q7xcA-6Ebuaajm4I-wmqdin0cFRBp_hlBBImPy43fk5u2G5D_f2ZL6oScOPg







38

20. Murolo S., Romanazzi G. (2015) In-vineyard population structure of ‘Candidatus Phytoplasma

solani’ using multilocus sequence typing analysis. Infection, Genetics and Evolution, 31, pp. 221-230.

21. Landi L., Riolo P., Murolo S., Romanazzi G., Nardi S., Isidoro N. (2015) Genetic variability of

stolbur phytoplasma in Hyalesthes obsoletus (Hemiptera: Cixiidae) and its main host plants in

vineyard agroecosystems. Journal of Economic Entomology, 108 (4), pp. 1506-1515.

22. Oliveri C., Pacifico D., La Rosa R., Marzachì C., Tessitori M. (2015) Bois noir phytoplasma

variability in a Mediterranean vineyard system: New plant host and putative vectors. Australasian

Plant Pathology, 44 (2), pp. 235-244.

23. Plavec J., Križanac I., Budinšćak Ž., Škorić D., Musić M.Š. (2015) A case study of FD and BN

phytoplasma variability in Croatia: multigene sequence analysis approach. European Journal of Plant

Pathology, 142 (3), pp. 591-601.

24. Sharon R., Harari A.R., Zahavi T., Raz R., Dafny‐Yelin M., Tomer M., Sofer‐Arad C., Weintraub

P.G., Naor V. (2015) A yellows disease system with differing principal host plants for the obligatory

pathogen and its vector. Plant Pathology, 64 (4), pp. 785-791.

25. Marchi G., Cinelli T., Rizzo D., Stefani L., Goti E., Della Bartola M., Luvisi A., Panattoni A.,

Materazzi A. (2015) Occurrence of different phytoplasma infections in wild herbaceous dicots

growing in vineyards affected by bois noir in Tuscany (Italy). Phytopathologia Mediterranea, 54 (3),

pp. 504-515.

26. Aryan A., Brader G., Mörtel J., Pastar M., Riedle-Bauer M. (2014) An abundant ‘Candidatus

Phytoplasma solani’ tuf b strain is associated with grapevine, stinging nettle and Hyalesthes

obsoletus. European Journal of Plant Pathology, 140 (2), pp. 213-227.

27. Sabaté J., Laviña A., Batlle A. (2014) Incidence of Bois Noir phytoplasma in different viticulture

regions of Spain and Stolbur isolates distribution in plants and vectors. European Journal of Plant

Pathology, 139 (1), pp. 185-193.

28. Kostadinovska E., Quaglino F., Mitrev S., Casati P., Bulgari D., Bianco P.A. (2014) Multiple gene

analyses identify distinct "Bois noir" phytoplasma genotypes in the Republic of Macedonia.

Phytopathologia Mediterranea, 53 (3), pp. 300-310.

29. Abou‐Jawdah Y., Abdel Sater A., Jawhari M., Sobh H., Abdul‐Nour H., Bianco P.A., Molino Lova

M., Alma A. (2014) Asymmetrasca decedens (Cicadellidae, Typhlocybinae), a natural vector of

‘Candidatus Phytoplasma phoenicium’. Annals of Applied Biology, 165 (3), 395-403.

30. Mori N., Mitrović J., Smiljković M., Duduk N., Paltrinieri S., Bertaccini A., Duduk B. (2013)

Hyalesthes obsoletus in Serbia and its role in the epidemiology of corn reddening. Bulletin of

Insectology, 66 (2), pp. 245-250.

31. Lang, F., Koelber, M., Elek, R. et al. (2016) Potential role of Reptalus panzeri as a vector of Bois

Noir in Germany. Mitteilungen Klosterneuburg, 66 (1), S26-27.

32. Sanna, F., Quaglino, F., Filisetti, S. et al. (2016) Preliminary results on putative vectors of

'Candidatus phytoplasma solani' in Bois Noir-affected vineyards in Franciacorta (Lombardy region,

North Italy). Mitteilungen Klosterneuburg, 66 (1), S28-31.

33. Ember, I., Desque, D., Danet, J-L. et al. (2016) Heterologous expression and antigenicity of stamp

antigenic membrane proteins from different 'Candidatus phytoplasma solani' genetic clusters.


34. Delić, D., Contaldo, N., Lolić, B. et al. (2016) Multigene characterization of 'Candidatus phytoplasma

solani' strains infecting pepper, celery and maize in Bosnia and Herzegovina. Mitteilungen

Klosterneuburg, 66 (1), S55-59.

35. Ember, I., Bodor, P., Zsofi, Z. et al. (2016) Impact of Bois Noir disease on grapevine performance and

wine quality of Vitis Vinifera L. cv. 'Chardonnay' in Hungary. Mitteilungen Klosterneuburg, 66

(1), S79-83.

36. Ember, I., Bodor, P., Zsofi, Z. et al. (2018) Bois noir affects the yield and wine quality of Vitis

vinifera L. cv. 'Chardonnay'. European Journal of Plant Pathology, 152 (1): 185-197.

Atanasova B., Spasov D., Jakovljević M., Jović J., Krstić O., Mitrović M., Cvrković T.

(2014): First report of alder yellows phytoplasma associated with common alder (Alnus

glutinosa) in the Republic of Macedonia. Plant Disease 98(9), 1268-1268.


1. Piȩ tka, J., Grzywacz, A. Macrofungi found on black alder Alnus glutinosa (L.) Gaertn. In alder stands

showing signs of a dieback. Sylwan, 162 (1), pp. 22-31.

javascript:;

http://apps.webofknowledge.com/full_record.do?product=WOS&search_mode=CitingArticles&qid=52&SID=D4v4TVrqPet3gPWghhY&page=1&doc=1

http://apps.webofknowledge.com/full_record.do?product=WOS&search_mode=CitingArticles&qid=52&SID=D4v4TVrqPet3gPWghhY&page=1&doc=1



https://www.scopus.com/sourceid/23731?origin=recordpage

39

2. Dermastia M., Bertaccini A., Constable F., Mehle N. (2017) Worldwide Distribution and

Identification of Grapevine Yellows Diseases. In Grapevine Yellows Diseases and Their Phytoplasma

Agents (pp. 17-46), Springer International Publishing.

3. Holz, S., Duduk, B., Buttner,C., Kube, M. (2015) Genetic variability of Alder yellows phytoplasma in

Alnus glutinosa in its natural Spreewald habitat. Forest Pathology, 46 (1), pp. 11-21.

Tomanović Ž., Petrović A., Mitrović M., Kavallieratos N., Stary P., Rakhshani E., R.,

Popović A., Shukshuk A.H., Ivanović A. (2014): Molecular and morphological variability

within the Aphidius colemani group with redescription of Aphidius platensis Brethes

(Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae). Bulletin of Entomological Research, 104:5, pp.

552-565.


1. Navasse, Y., Derocles, S. A. P., Plantegenest, M., et al. (2018) Ecological specialization in Diaeretiella

rapae (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae) on aphid species from wild and cultivated plants.

Bulletin of Entomological Research, 108 (2), pp. 175-184.

2. Zouari, S., Mdellel, L., Karboul, H., et al. (2018) Checklist of Aphidiinae (Hymenoptera: Braconidae)

species from Tunisia and two new records. African Entomology, 26 (1), pp. 136-140.

3. Souza L.I., Marucci R.C., Silveira L.C.P., Paixão de Paulo N.C., Lee J.C. (2018) Effects of marigold on

the behavior, survival and nutrient reserves of Aphidius platensis. BioControl. doi 10.1007/s10526-018-

9882-8

4. Gadallah, N. S., El-Heneidy, A.H., Mahmoud, S. M. et al. (2017) Identification key, diversity and host

associations of parasitoids (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae) of aphids attacking cereal crops in

Egypt. Zootaxa, 4312 (1), pp. 143-154.

5. Ayadi, M., Stary, P., Belkadi, M. S., et al. (2017) Aphid Parasitoid Species and their Hosts in Western

South of Tunisia (Hymneoptera: Aphidiidae; Aphidiinae and Hemiptera: Aphididae). Egyptian Journal

of biological pest control, 27 (2), pp. 223-226.

6. Benelli, G., Messing, R. H., Wright, M.G. et al. (2014) Cues Triggering Mating and Host-Seeking

Behavior in the Aphid Parasitoid Aphidius colemani (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae)

Implications for Biological Control. Journal of Economic Entomology, 107 (6), pp. 2005-2022.

7. Lokeshwari, D., Kothandaraman, N., Kumar, K., Rakhshani, E. (2016) Parasitoids (Hymenoptera,

Braconidae, Aphidiinae) of Aphis gossypii (Hemi., Aphididae) in Bengaluru, India.

Journal of Insect Biodiversity and Systematics, 01 (2), pp. 155–163.

8. Farahani, S., Talebi, A.A., Rakhshani, E. (2016) Iranian Braconidae (Insecta: Hymenoptera:

Ichneumonoidea): diversity, distribution and host association. Journal of Insect Biodiversity and

Systematics, 02 (1), pp. 1 -92.

9. Prado, S., Jandričić, S., Frank, S. (2015) Ecological Interactions Affecting the Efficacy of Aphidius

colemani in Greenhouse Crops. Insects, 6, pp. 538-575.

Mitrovski-Bogdanović A., Tomanović Ž., Mitrović M., Petrović A., Ivanović A., Žikić

V., Stary P., Vorburger C. (2014): The Praon dorsale-yomenae s.str. complex

(Hymenoptera, Braconidae, Aphidiinae): Species discrimination using geometric

morphometrics and molecular markers with description of a new species. Zoologischer

Anzeiger, vol. 252 No. 4, pp. 270-282.


1. Gushki R.S., Lashkari M., Mirzaei S. (2018) Identification, sexual dimorphism, and allometric effects

of three psyllid species of the genus Psyllopsis by geometric morphometric analysis (Hemiptera,

Liviidae). ZooKeys, 737, pp. 57-73.

2. Parreno, M. A., Ivanović, A. et al. (2017) Wing shape as a taxonomic trait: separating genetic variation

from host-induced plasticity in aphid parasitoids. Zoological Journal of the Linnean Society, 180

(2), pp. 288-297.

3. Ye, Z., Vollhardt, I. M. G., et al. (2017) Evaluation of three molecular markers for identification of

European primary parasitoids of cereal aphids and their hyperparasitoids. PlosONE, 12 (5),

doi.org/10.1371/journal.pone.0177376.

https://www.researchgate.net/publication/280973316_Genetic_variability_of_Alder_yellows_phytoplasma_in_Alnus_glutinosa_in_its_natural_Spreewald_habitat?ev=pubitem-pub_cit_inc&_iepl%5BviewId%5D=QyOj47k5PyVWQXV5qV0EFfcaxuQ18GpLZQLc&_iepl%5Bcontexts%5D%5B0%5D=pdppi&_iepl%5Bdata%5D%5Bmilestone%5D=experimentMilestoneClickedToPublicationFromCitationWithNoFulltext&_iepl%5BinteractionType%5D=publicationView















javascript:;














http://kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Vorburger%20Christoph





40

4. Karanović, T., Djurakić, M., Eberhard, S.M. (2016) Cryptic Species or Inadequate Taxonomy?

Implementation of 2D Geometric Morphometrics Based on Integumental Organs as Landmarks for

Delimitation and Description of Copepod Taxa. Systematic Biology, 65 (2), pp. 304-327.

5. Marochi, M. Z., Trevisan, A., Gomes, F.B. et al. (2016) Sexual dimorphism in Hepatus pudibundus

(Crustacea, Decapoda: Brachyura). Iheringia Serie Zoologia, 106, Article No. e2016003.

6. Lazarević, M., Ilić Milošević,M., Stanković S., et al. (2017) Morphological discrimination of the

genera Binodoxys Mackauer and Trioxys Haliday (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae) based on

the general shape of forewings. Biologica Nyssana, 8 (1), pp. 105-111.

Milosavljević A., Pfaf-Dolovac E., Mitrović M., Jović J., Toševski I., Duduk N., Trkulja N.

(2014): First report of Cercospora carotae, causal agent of Cercospora leaf spot of carrot,

in Serbia. Plant Disease 98(8), 1153-1153.


1. YuanY., Yhou, R., Xu,H., Li. H. (2015) Occurrence of Grey Leaf Spot of Sedum erythrostictum

Caused by Cercospora cf. pseudokalanchoes in China. Journal of Phytopathology, 163 (11-12), pp.

997-1001.

Jakovljević M., Jović J., Mitrović M., Krstić O., Kosovac A., Toševski I., Cvrković T.

(2015): Euscelis incisus (Cicadellidae, Deltocephalinae), a natural vector of 16SrIII-B

phytoplasma causing multiple inflorescence disease of Cirsium arvense. Annals of Applied

Biology 167, pp. 406-419.


1. Šafárǒvá D., Zemánek T., Válová P., Navrátil M. (2016) ‘Candidatus Phytoplasma cirsii’, a novel

taxon from creeping thistle [Cirsium arvense (L.) Scop.]. International Journal of Systematic and

Evolutionary Microbiology, 66 (4), pp. 1745-1753.

2. Girsova N.V., Bottner-Parker K.D., Bogoutdinov D.Z., Meshkov Y.I., Mozhaeva K.A., Kastalyeva

T.B., Lee M. (2016) Diverse phytoplasmas associated with potato stolbur and other related potato

diseases in Russia. European Journal of Plant Pathology, 145 (1), pp. 139-153.

3. Marcone C., Bellardi M.G., Bertaccini A. (2016) Phytoplasma diseases of medicinal and aromatic


Toševski I., Milenković S., Krstić O., Kosovac A., Jakovljević M., Mitrović M., Cvrković T.,

Jović J. (2014) Drosophila suzukii (Matsumura, 1931) (Diptera: Drosophilidae), A new

invasive pest in Serbia. Zaštita bilja 65(3), str. 99-104.


1. Lavrinienko A., Kesäniemi J., Watts P.C., Serga S., Pascual M., Mestres F., Kozeretska I. (2017) First

record of the invasive pest Drosophila suzukii in Ukraine indicates multiple sources of invasion. Journal

of Pest Science, 90 (2), pp. 421-429.

2. Asplen M.K., Anfora G., Biondi A., Choi D.S., Chu D., Daane K.M., Gibert P., Gutierrez A.P., Hoelmer

K.A., Hutchison W.D., Isaacs R. (2015) Invasion biology of spotted wing Drosophila (Drosophila

suzukii): a global perspective and future priorities. Journal of Pest Science, 88 (3), pp. 469-494.

3. Kim M.J., Kim J.S., Park J.S., Choi D.S., Park J., Kim I. (2015) Oviposition and development potential

of the spotted‐wing drosophila, Drosophila suzukii (Diptera: Drosophilidae), on uninjured Campbell

Early grape. Entomological Research, 45 (6), pp. 354-359.

4. Labanowska, B., Piotrowksi, W. (2015) The Spotted Wing Drosophila Drosophila suzukii (Matsumura,

1931) – Monitoring And First Records In Poland. Journal of Horticultural Research, 23 (2), pp. 49-57.

5. Orhan, A., Aslantaş, R., Şebnem, B., Tozlu, G. (2016) First record of the invasive vinegar fly

Drosophila suzukii (Matsumura) (Diptera: Drosophilidae) from eastern Turkey. Turkish Journal of

Zoology, 40: pp. 290-293.






41

Mitrović M., Trivellone V., Jović J., Cvrković T., Jakovljević M., Kosovac A., Krstić O.,

Toševski I. (2015): Potential Hemipteran vectors of “stolbur” phytoplasma in potato fields

in Serbia. Phytopathogenic Mollicutes 5, S49-S50.


1. Ciancio, A. (2016) Travelling Bacteria: Vectors, Chapter in book Invertebrate Bacteriology, pp.145-

183.

Petrović A., Mitrović M., Ivanović A., Žikić V., Kavallieratos N. G., Starý P., Mitrovski

Bogdanović A., Tomanović Ž. and Vorburger C. (2015): Genetic and morphological

variation in sexual and asexual parasitoids of the genus Lysiphlebus – an apparent link

between wing shape and reproductive mode. BMC Evolutionary Biology 12, 15(1):5.


1. Rossato D.O., Boligon D.S., Fornel R., Kronforst M.R., Goncalves G., Moreira G. (2018) Subtle

variation in size and shape of the whole forewing and the red band among co-mimics revealed by

geometric morphometric analysis in Heliconius butterflies. Ecology and Evolution,

DOI10.1002/ece3.3916.

2. Kach, H., Mathe-Hubert, H., Dennis, A.B., et al. (2018) Rapid evolution of symbiont-mediated

resistance compromises biological control of aphids by parasitoids. Evolutionary

Applications, 11 (2), 220-230.

3. Parreno, M. A., Ivanovic, A., Petrovic, A. et al. (2016) Wing shape as a taxonomic trait: separating

genetic variation from host-induced plasticity in aphid parasitoids. Zoological Journal of the Linnean

Society, 180 (2), 288-297.

4. Prudhomme, J., Cassan, C., Hide, M. et al. (2016) Ecology and morphological variations in wings of

Phlebotomus ariasi (Diptera: Psychodidae) in the region of Roquedur (Gard, France): a geometric

morphometrics approach. Parasites & Vectors, 9, Article No. 578.

5. Rothacher, L., Ferrer-Suay, M., Vorburger, C. (2016) Bacterial endosymbionts protect aphids in the

field and alter parasitoid community composition. Ecology, 97 (7), pp. 1712-1723.

6. Derocles, S.A.P., Plantegenest, M., Rasplus, J-Y. et al. (2016) Are generalist Aphidiinae (Hym.

Braconidae) mostly cryptic species complexes? Systematic Entomology, 41 (2), pp. 379-391. 7. Eddine L.Z., Guenaoui, Y. (2015) The aphids infesting citrus orchards and their natural enemies in

the northwestern Algeria. Sixth International Scientific Agricultural Symposium „Agrosym 2015“,

Sarajevo Bosnia-Herzegovina, DOI: 10.7251/AGSY1505787L.

Atanasova B., Jakovljević M., Spasov D., Jović J., Mitrović M., Toševski I., Cvrković T.

(2015): The molecular epidemiology of the grapevine yellows phytoplasma Bois noir in the

Republic of Macedonia. European Journal of Plant Pathology, 142(4): pp. 759-770.


1. Pierro R., Passera A., Panattoni A., Rizzo D., Stefani L., Bartolini L., Casati P., Luvisi A., Quagliano

F., Materazzi A. (2018) Prevalence of a ‘Candidatus Phytoplasma solani’ strain, so far associated

only with other hosts, in Bois Noir-affected grapevines within Tuscan vineyards. Annals of Applied

Biology, DOI: 10.1111/aab.12453

2. Balakishiyeva, G., Bayramova, J., Mammadov, A. et al. (2018) Important genetic diversity of

'Candidatus Phytoplasma solani' related strains associated with bois noir grapevine yellows and

planthoppers in Azerbaijan. European Journal of Plant Pathology, 151 (4): 937-946.

3. Pierro, R., Passera, A., Panattoni, A., et al. (2018) Molecular Typing of Bois Noir Phytoplasma

Strains in the Chianti Classico Area (Tuscany, Central Italy) and Their Association with Symptom

Severity in Vitis vinifera 'Sangiovese'. Phytopathology, 108 (3), pp. 362-373.

https://www.researchgate.net/publication/307879532_Travelling_Bacteria_Vectors?ev=pubitem-pub_cit_inc&_iepl%5BviewId%5D=2s84b02m0POZNLWOxXcH670Uok1mPAXvDYQo&_iepl%5Bcontexts%5D%5B0%5D=pdppi&_iepl%5Bdata%5D%5Bmilestone%5D=experimentMilestoneClickedToPublicationFromCitationWithNoFulltext&_iepl%5BinteractionType%5D=publicationView










javascript:;



https://www.researchgate.net/profile/Labdaoui_Zine_Eddine?_sg=SmlhCQ8Qvzx9QLapqeqG6lt54noSJ9Zvjc5s6lfVh-apwhqO6fkjjui1T1HHUXT8d7nszig.UoRkoAPXVGmtWa9DvGD8UaHQjYf4jAwXrjPwS42DfFTiMmAoMxV_1KLdKi5hg1CcoHidug_kUBqYxXt-0W7DMg

https://www.researchgate.net/scientific-contributions/2033753039_Yamina_Guenaoui?_sg=SmlhCQ8Qvzx9QLapqeqG6lt54noSJ9Zvjc5s6lfVh-apwhqO6fkjjui1T1HHUXT8d7nszig.UoRkoAPXVGmtWa9DvGD8UaHQjYf4jAwXrjPwS42DfFTiMmAoMxV_1KLdKi5hg1CcoHidug_kUBqYxXt-0W7DMg




42




5. Delić D., Balech B., Radulović M., Lolić B., Karačić A., Vukosavljević V., Đurić G., Cvetković T.J.

(2016) Vmp1 and stamp genes variability of ‘Candidatus phytoplasma solani’ in Bosnian and

Herzegovinian grapevine. European Journal of Plant Pathology, 145 (1), pp. 221-225.

6. Quaglino F., Maghradze D., Casati P., Chkhaidze N., Lobjanidze M., Ravasio A., Passera A.,

Venturini G., Failla O., Bianco P.A. (2016) Identification and characterization of new ‘Candidatus

Phytoplasma solani’ strains associated with Bois noir disease in Vitis vinifera L. cultivars showing a

range of symptom severity in Georgia, the Caucasus region. Plant Disease, 100 (5), pp. 904-915.

7. Riedle-Bauer, M., Brader, G., Hack, R. (2016) Analysis of Bois Noir epidemiology in Austrian

vineyards by molecular characterization of 'Candidatus phytoplasma solani' strains. Mitteilungen

Klosterneuburg, 66 (1), S12-16.

8. Marchi, G., Cinelli, T., Rizzo, D. et al. (2015) Occurrence of different phytoplasma infections in

wild herbaceous dicots growing in vineyards affected by bois noir in Tuscany (Italy).

Phytopathologia Mediterranea, 54 (3), pp. 504-515.

Trkulja N., Milosavljević A., Stanisavljević R., Mitrović M., Jović J., Toševski I., Bošković

J. (2015): Occurrence of Cercospora beticola populations resistant to benzimidazoles and

demethylation-inhibiting fungicides in Serbia and their impact on disease management.

Crop protection, 75: pp. 80 – 87.


1. Avizienyte, D., Braziene, Z., Romaneckas, K. et al. (2016) Efficacy of fungicides in sugar beet

crops. Zemdirbyste Agriculture, 103 (2), pp. 167-174.

2. Zhang, Y., Dai, D.J., Di Wang, H. et al. (2016) Management of benzimidazole fungicide

resistance in eggplant brown rot (Phomopsis vexans) with pyraclostrobin. Phytoparasitica, 44

(3), pp 313–324.

Mitrović M., Jakovljević M., Jović J., Krstić O., Kosovac A., Trivellone V., Jermini M.,

Toševski I., Cvrković T. (2016): 'Candidatus Phytoplasma solani' genotypes associated

with potato stolbur in Serbia and the role of Hyalesthes obsoletus and Reptalus panzeri

(Hemiptera, Cixiidae) as natural vector. European Journal of Plant Pathology 144(3), pp.

619-630.


1. Rott, M.E., Kesanakurti, R., Berwarth, C. et al. (2018) Discovery of Negative-Sense RNA Viruses in

Trees Infected with Apple Rubbery Wood Disease by Next-Generation Sequencing. Plant Disease,

102 (7), pp. 1254-1263.

2. Chuche J., Danet J.L., Rivoal J.B., Arricau-Bouvery N., Thiéry D. (2018) Minor cultures as hosts for

vectors of extensive crop diseases: Does Salvia sclarea act as a pathogen and vector reservoir for

lavender decline? Journal of Pest Science, 91 (1), pp 145–155.

3. Delić, D., Contaldo, N., Lolić, B. et al. (2016) Multigene characterization of 'Candidatus

phytoplasma solani' strains infecting pepper, celery and maize in Bosnia and Herzegovina.


Krstić O., Cvrković T., Mitrović M., Toševski I., Jović J. (2016). Dictyophara europaea

(Hemiptera: Fulgoromorpha: Dictyopharidae): description of immatures, biology and host

plant associations. Bulletin of Entomological Research, vol. 106 No. 3, pp. 395-405.


http://www.kobson.nb.rs.proxy.kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Cvrkovic%20Tatjana%20K

http://www.kobson.nb.rs.proxy.kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji.132.html?autor=Cvrkovic%20Tatjana%20K

43

1. Song Z., Malenovský I., Chen J., Deckert J., Liang A. (2018) Taxonomic review of the planthopper

genus Orthopagus (Hemiptera, Fulgoromorpha, Dictyopharidae), with descriptions of two new

species. Zoosystematics and Evolution, 94 (2), pp. 369–391.

2. Lessio F., Tedeschi R., Alma A. (2017) Influence of foraging strip crops on the presence of

leafhoppers and planthoppers associated to grapevines' phytoplasmas. Bulletin of Insectology, 70 (2),

pp. 221-229.

Radonjić S., Hrnčić S., Kosovac A., Krstić O., Mitrović M., Jović J., Toševski I. (2016):

First Report of Candidatus Phytoplasma solani’ Associated With Potato Stolbur Disease in

Montenegro. Plant Disease 100(8), 1775-1775.


1. Martini M., Delic D., Liefing L., Montano H.G. (2018) Phytoplasmas Infecting Vegetable, Pulse and

Oil Crops: Characterisation and Epidemiology of Phytoplasma - Associated Diseases. In book:

Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria – I. DOI: 10.1007/978-981-13-0119-3_2.

2. Rao G.P., Mishra A., Mishra M.L. et al. (2018) Identification and characterization of Candidatus

Phytoplasma trifolii (16SrVI-D) inducing shoot proliferation disease of potato in India. Applied

Biochemistry and Biotechnology, DOI 10.1007/s42360-018-0011-5

3. Holz, S., Duduk, B., Buttner,C., Kube, M. (2015) Genetic variability of Alder yellows phytoplasma in

Alnus glutinosa in its natural Spreewald habitat. Forest Pathology, 46 (1), pp. 11-21.

4. Dermastia M., Bertaccini A., Constable F., Mehle N. (2017) Worldwide Distribution and Identification

of Grapevine Yellows Diseases. In Grapevine Yellows Diseases and Their Phytoplasma Agents (pp.

17-46), Springer International Publishing.

Kosovac A., Johannesen J., Krstić O., Mitrović M., Cvrković T., Toševski I., Jović J.

(2016). Is Hyalesthes obsoletus a Species Complex Undergoing Cryptic Speciation? More

Evidence of Host-Associated Genetic Differentiation in Southeast Europe. Mitteilungen

Klosterneuburg, vol. 66 (1), pp. 24-25


1. Ember, I., Bodor, P., Zsofi, Z. et al. (2016) Impact of Bois Noir disease on grapevine performance

and wine quality of Vitis Vinifera L. cv. 'Chardonnay' in Hungary. Mitteilungen Klosterneuburg, 66

(1), S79-83.

6. КВАЛИТАТИВНА ОЦЕНА НАУЧНОГ ДОПРИНОСА

6.1. Учешће на националним пројектима

Др Милана Митровић је до сада учествовала на 13 националних пројеката,

финансираних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја или

Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС:

1. (2011-2018) Агробиодиверзитет и коришћење земљишта у Србији: интегрисана процена

биодиверзитета кључних група артропода и биљних патогена; Министарство просвете,

науке и технолошког развоја РС, III43001.





44

2. (2010-2011) Златасто жутило винове лозе – епидемиологија, дистрибуција и програм

мера заштите; Пројекат реформе пољопривреде Србије у транзицији, Министарство

пољопривреде, шумарства и водопривреде. Уг. бр. 401-001973/2010-03.

3. (2008-2010) Биљне ваши, паразитске осе и ериофидне гриње: диверзитет и филогенетски

односи; Министарство за науку и технолошки развој РС, OI143006.

4. (2008-2010) Оптимизација примене хемијских средстава у заштити биља повећањем

ефикасности дијагностичких метода и процене ризика појаве болести, штеточина и

корова; Министарство за науку и технолошки развој РС, TR 20051.

5. (2008) Програм едукације младих истраживача у примени молекуларних метода у

научно-истраживачком процесу; Министарство за науку и технолошки развој РС, Бр.

451-03-00723/2008-02.

6. (2007-2009) Истраживања етиологије, епидемиологије и мера сузбијања црвенила

кукуруза–нове болести на кукурузу у Србији; Министарство пољопривреде, шумарства и

водопривреде РС, Бр. 401-00-16422/2007-11/36-4.

7. (2006-2008) Посебан надзор епидемије златастог жутила винове лозе Flavescence dorée у

виноградима у Србији; Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, Бр.

401-00-7839/2006-11/9.

8. (2005-2007) Разрада и увођење нових технологија у производњи висококвалитетне хране

и сузбијању нових недовољно познатих штетних организама у биљној производњи;

Министарство науке и животне средине РС, БТН.006817Б.

9. (2005-2007) Фауна Auchenorrhyncha (Hemiptera) и њихова улога у епидемиологији

ширења фитоплазми у виноградима у Србији; Министарство пољопривреде, шумарства и

водопривреде РС, Бр.401-00-4148/05-11.

10. (2004-2006) Проучавање и сузбијање Scaphoideus titanus вектора фитоплазме винове

лозе Flavescence dorée; Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС. Бр.

321-01-750/2004-11.

11. (2004-2005) Синдроми сушења коштичавог воћа; Министарство пољопривреде,

шумарства и водопривреде РС.

12. (2003) Црвенило кукуруза; Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

РС.

13. (2002-2004) Истраживање у заштити биља и примени пестицида: задатак Изналажење

нових метода у сузбијању инсеката и гриња; Министарство науке и животне средине РС,

БТР.5.02.0505.

6.2. Међународна сарадња

Др Милана Митровић је представљајући се кроз бројне публикације у

међународним часописима, уз допринос истраживачког тима чији је члан, достигла

међународни успех што је резултирало успостављањем сарадње са истраживачима

широм Европе, САД и Канаде. Та сарадња се развија кроз заједничке научне

пројекте (SEE-ERA.NET, SCOPES, билатерала), публикације, размену знања и

методологије, и стручна усавршавања истраживача и докторанада.

До сада је учествовала на 11 међународних пројеката:

1. (2016-2018) Билатерални пројекат научне и технолошке сарадње између Републике

Србије и Црне Горе, број 451-03-01414/2016-09/8 (2016-2018): Distribution, host plants and

genetic characteristics of Drosophila suzukii Matsumura – a new invasive pests in fruit

45

orchards of Montenegro and Serbia. Министарство просвете, науке и технолошког развоја

РС.

2. (2014-2017) SCOPES Joint research projects, пројекат финансиран од стране Swiss National

Science Foundation, број IZ73Z0_152414: Epidemiology and management strategy of stolbur

phytoplasma in agroecosystems.

3. (2013-2014) Програм билатералне научно-технолошке сарадње између Србије и Савезне

Републике Немачке: “Морфологија, популациона генетика и акустична комуникација у

таксономији Hyalesthes obsoletus групе врста – вектора stolbur фитоплазме“, бр.451-03-

03159/2012-09/10. Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС.

4. (2013-2014) Програм билатералне научно-технолошке сарадње између Србије и Италије:

“Епидемиологија Flavescence dorée, карантинског обољења винове лозе у Европи: улога

биљака спонтане флоре као резервоара фитоплазме и инсеката потенцијалних вектора”,

680-00-566/2013-09/03. Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС.

5. (2013) SCOPES Program: "Host specialization of aphid parasitoids - valorisation", Swiss

National Science Foundation, IZ76Z0_147547/1.

6. (2010-2011) Билатерални програм заједничког унапређења размене учесника на

пројектима између Републике Србије и Републике Мађарске: „Study of potential vectors of

Stolbur phytoplasma in potato and corn“. Министарство просвете, науке и технолошког

развоја РС.

7. (2010-2011) “Павле Савић„ Међувладин програм билатералне научно-технолошке

сарадње између Србије и Француске: Grapevine phytoplasma diseases. Evaluation of the risk

of the wild reservoir and study of the co-adaptation phytoplasma/insect vector. Министарство

просвете, науке и технолошког развоја РС.

8. (2010-2012) SCOPES Program: Host specialization of aphid parasitoids. Swiss National

Science Foundation, IZ73Z0_1 28174.

9. (2007-2008) Global epidemiology of phytoplasma diseases of economic importance in

Southeast Europe SEE-ERA.NET Pilot Joint Call No. 10724.

10. (2007-2008) Landscape and regional context of insect agrobiodiversity in Southeastern Europe:

a pilot survey of selected hemipteran pests, their parasitoids and predators, and bee pollinator

diversity SEE-ERA.NET Pilot Joint Call No. 9608.

11. (2002-2006) Investigations on potential biological control agents of Dalmatian and Yellow

toadflaxes, Linaria dalmatica and L. vulgaris; Wyoming Weed and Pest Council Biological

Control Steering Committee, USDA-APHIS National Biological Control Institute, Agriculture

and AgriFood Canada.

6.3. Руковођење пројектима, подпројектима и пројектним задацима

Од 2011. до 2018. године руководила је подпројектом “Диверзитет и

динамика биљних патогена и њихових инсекатских вектора у агроекосистемима

Србије” у оквиру пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја бр.

III43001 “Агробиодиверзитет и коришћење земљишта у Србији: интегрисана

процена биодиверзитета кључних група артропода и биљних патогена”.

Од 2014. до 2017. године руководила је међународним пројектом

“Epidemiology and management strategy of stolbur phytoplasma in agroecosystems” који

46

финансира Швајцарска национална фондација за науку (Swiss National Science

Foundation).

Од 2010. до 2011. године руководила је пројектом реформе пољопривреде

Србије у транзицији под називом “Златасто жутило винове лозе епидемиологија,

дистрибуција и програм мера заштите”, који је финансирала Међународна банка за

обнову и развој и Глобални фонд за заштиту животне средине, у организацији


Од 2005. до 2007. године, др М. Митровић је руководила пројектом “Фауна

Auchenorrhyncha (Hemiptera) и њихова улога у епидемиологији ширења фитоплазми

у виноградима у Србији”, који је финансирало Министарство пољопривреде,


6.4. Ангажованост у формирању научних кадрова

Школске 2011/12 године ангажована је као предавач на докторским студијама

студијског програма Биологија из предмета Векторска улога инсеката и Молекуларна

систематика инсеката, на Модулу Морфологија, систематика и филогенија

животиња.

Одлуком Наставно-научног већа Биолошког факултета Универзитета у

Београду (број одлуке 15/214 oд 06.04.2012.), именована је за ментора докторске

дисертације Ане Митровски-Богдановић, под називом «Молекуларна и морфолошка

карактеризација врста из комплекса Praon dorsale-yomenae (Hymenoptera: Braconidae:

Aphidiinae)», која је одбрањена у Београду 21.07.2012. године.

Одлуком Наставно-научног већа Пољопривредног факултета Универзитета у

Новом Саду (број одлуке 1007/1 од 24.04.2014.), именована је за ментора докторске

дисертације Александре Поповић, под називом «Фауна карабида (Coleoptera:

Carabidae) у различитим агроеколошким условима Војводине», која је одбрањена у

Новом Саду 12.05.2014. године.


Београду (број одлуке 33/55 од 10.03.2017.), именована је за ментора докторске

дисертације Aiman Jamhour, под називом «Молекуларна карактеризација и

филогенетски односи европских врста рода Aphidius Nees (Hymenoptera, Braconidae,




дисертације Јелисавете Чкркић, под називом «Филогенетски односи и таксономски

статус врста подтрибуса Monoctonina (Hymenoptera, Braconidae, Aphidiinae)», чија

израда је у току.


Београду, именована је за члана Комисије за преглед пријаве и оцену испуњености

услова и научне заснованости докторске дисертације: Миљане Јаковљевић (бр. 33/74

од 10.03.2017.), Коране Коцић (бр. 33/73 од 10.03.2017.), Јелисавете Чкркић (бр. 33/71

47

од 10.03.2017.), Aiman Jamhour (бр. 33/10 од 20.01.2017.), Mustafе Ghailow (бр. 33/252

од 14.11.2016.).

Одлуком Научног већа Института за заштиту биља и животну средину,

именована је за члана Комисије за спровођење поступка избора или реизбора у

научна звања следећих истраживача из Института: мастер инж. Ање Милосављевић,

истраживача сарадника (бр. 1725 од 29.08.2016), мастер. биол. Миљане Јаковљевић,

истраживача сарадника (бр. 222 од 28.01.2015.), др Ненада Тркуље, научног

сарадника (бр. 597 од 12.03.2013.), дипл. био. Оливера Крстића, истраживача

сарадника (бр. 1606 од 15.10.2012.), др Лане Ђукановић, вишег научног сарадника

(бр. 999 од 11.06.2012.), дипл. инг. Данијеле Ристић, истраживача сарадника (бр. 180

од 06.02.2012.), дипл. инг. Милоша Стевановића, истраживача сарадника (бр. 1000 од

11.06.2012.), дипл. инг. Лазара Сивчева, истраживача сарадника (бр. 1605 од

15.10.2012.), др Татјане Цврковић, научног сарадника (бр. 599 од 17.06.2010.). Одлуком Наставно-научног већа Биолошког факултета Универзитета у

Београду (бр. 15/209 од 12.06.2015.) именована је за члана комисије за избор др

Татјане Цврковић у звање вишег научног сарадника.


Новом Саду (број 940/2 од 28.10.2014.) именована је за члана Комисије за избор др

Александре Поповић у звање доцента.

6.5. Активности у научним и научно-стручним друштвима

Министарство пољопривреде је 2014. године именовало др М. Митровић за

члана Стручног савета за заштиту здравља биља.

У 2016. години именована је за члана Радне групе за израду Предлога закона о

изменама и допунама Закона о здрављу биља.

Члан је Друштва генетичара Србије, Ентомолошког друштва Србије и Друштва

за заштиту биља Србије.

Др М. Митровић је била рецензент по позиву за часописе: Biological Control

(М21, IF=2.112), European Journal of Plant Pathologу (М21, IF=1.466), Plant Protection

Science (М22, IF=1.076), European Journal of Entomology (М22, IF=1.249), Biological

Journal of the Linnean Society (М22, IF=2.532), Journal of Phytopathology (М23,

IF=0.877).

Била је члан је организационог одбора XIV Саветовања о заштити биља које је

одржано од 27.11. до 01.12.2017. године. Такође је била члан организационог одбора,

уредник поглавља Ентомологија и рецензент међународног симпозијума

«International Symposium on Current Trends in Plant Protection”, одржаног од 25. до 28.

септембра 2012. године у Београду. Била је члан организационог одбора националног

симпозијума «Актуелни проблеми у сузбијању корова и оптимизација примене

хемијских средстава у заштити биља» одржаног од 21 до 24. септембра 2010. године

у Вршцу.

48

6.6. Допринос унапређењу научног рада

Као руководилац три национална и једног међународног пројекта, др

Митровић је директно организовала и учествовала у оснивању Лабораторије за

молекуларну дијагностику и Лабораторије за примењену ентомологију у Одсеку за

штеточине биља и допринела изградњи инфраструктуре и потпуном опремању

лабораторија. Такође је омогућила стручна усавршавања младих истраживача из

одсека у иностранству.

Лабораторија за молекуларну дијагностику и Лабораторија за примењену

ентомологију су од оснивања до данас достигле висок степен међународног успеха

кроз бројне публикације у међународним часописима, као и националног успеха,

стицањем статуса јединих лабораторија у Србији овлашћених од стране

Министарства пољопривреде за надзор карантинских и економски значајних

инсеката и фитоплазми у пољоривреди и међународном промету, а њени

истраживачи, укључујући и др Милану Митровић су именовани за експерте која

врше анализе. Поред тога, у Лабораторији за молекуларну дијагностику се изводи

практични курс из предмета Молекуларна систематика за студенте докторских

студија Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Уз сва улагања у инфраструктру и набавку комплетне опреме из научних

пројеката којима је руководила, др Митровић је директно организовала и руководила

поступком акредитације Лабораторије за молекуларну дијагностику и Лабораторије

за примењену ентомологију у складу са захтевима стандарда ISO17025.

6.7. Руковођење научним институцијама

У периоду од 2010. до 2014. године обављала је функцију руководиоца Одсека

за штеточине биља у Институту за заштиту биља и животну средину у Београду.

Такође је паралелно, од 2012. до 2014. године обављала и дужност помоћника

директора Института.



6.8. Ефективни број радова и број радова нормиран на основу броја коаутора

Сви публиковани радови кандидата припадају типу фундаменталних или

експерименталних истраживања из области биолошких и биотехничких наука.

Просечан број аутора по раду, за период после избора у звање виши научни

сарадник, износи 6.43. Од 58 публикованих радова, пет имају 9 коаутора и седам

радова имају 8 коаутора који су резултат међународне сарадње. Научна област

истраживања кандидата захтева међународну сарадњу и ангажовање већег броја

истраживача у циљу сагледавања и решавања научне проблематике на ширем

географском подручју. Из тог разлога су на радовима присутне колеге са којима је

кандидат сарађивала на одређеној проблематици. У свим истраживањима др Милана

49

Митровић је имала значајну улогу у осмишљавању, координацији и реализацији

истраживачког процеса.

6.9. Степен самосталности и учешћа у реализацији радова

У досадашњем научноистраживачком раду, др Милана Митровић је показала

висок степен самосталности. Кандидаткиња је испољила креативност и иницијативу

у уочавању актуелне научне проблематике, постављању хипотеза, дизајнирању

експеримената, избора или унапређења метода научноистраживачког рада,

анализирању и обради података, као и публиковању резултата. Њена истраживања су

методолошки осмишљена и експерименталног типа, веома често мултидисци-

плинарна, што је довело до повезивања са истраживачима у земљи и свету.

Успостављањем међународне сарадње и заједничким публикацијама, кандидат

самостално и успешно доприноси афирмацији свог научноистраживачког рада.

Током студијског боравка у међународним научним институцијама

кандидаткиња је савладала нове методе испитивања из области примењене

ентомологије, као и статистичке методе анализе резултата и стечено знање пренела

на сараднике из одсека, са којима је заједно имплементирала нову методологију у

свакодневни рад у лабораторији, што се најбоље може видети кроз публикације

кандидата.

6.10. Значај радова

Др Милана Митровић је својим досадашњим научноистраживачким радом

дала значајан научни допринос у области примењене ентомологије, примени

молекуларних метода у таксономији инсеката и идентификацији штетних

организама, улоге инсеката вектора у епидемиологији биљних болести које

проузрокују фитоплазме, улоге инсеката у биолошкој контроли и др., што најбоље

илуструје цитираност њених радова.

Из публикација се може закључити ангажованост др М. Митровић у

мултидисциплинарним истраживањима, са различитим тимовима коаутора међу

којима су истраживачи са Природно-математичког факултета у Крагујевцу и Нишу,

Биолошког факултета у Београду, Пољопривредног факултета у Новом Саду, као и

различитих институција са којима је успоставила међународну сарадњу из

Швајцарске, Чешке, Немачке, Италије, Македоније, Мађарске, Сједињених

Америчких Држава, Грчке, Канаде и Црне Горе.

У периоду од доношења Одлуке Наставно-научног већа Биолошког факултета

2013. године објавила је укупно 58 радова који се првенствено баве еколошком и

таксономском карактеризацијом инсеката од значаја као биљних штеточина, вектора

биљних болести или потенцијалних агената за биолошку контролу. Највећи део

истраживања кандидата обухвата биологију, екологију и диверзитет цикада

(Hemiptera, Auchenorrhyncha), као и њихову улогу у преношењу фитоплазми у

различитим агроекосистемима. Значајан научни допринос, кандидаткиња је

остварила и у области примене молекуларних метода у идентификацији, таксономији

50

и филогенетским анализама паразитоида (Aphidiinae, Braconidae) који су

потенцијални агенти за биолошку контролу биљних ваши. Кандидаткиња се бави и

детекцијом инсеката од значаја за пољопривредну производњу, као што су инвазивне

врсте, карантински организми и економски значајне штеточине. Истраживања др

Митровић обухватају и развијање методологије детекције механизама резистент-

ности штетних организама на пестициде у пољопривреди и решавање проблема

њиховог сузбијања.

6.11. Допринос кандидата у реализацији коауторских радова

Сви објављени радови су експерименталног типа из области биолошких

наука. Важно је напоменути да су у библиографији кандидата само радови из области

њених истраживања. Својим искуством и познавањем метода научног рада др

Mитровић је дала значајан допринос реализацији коауторских радова. Активно је

учествовала у осмишљавању, реализацији и координацији истраживања, одабиру

лабораторијских процедура и извођењу анализа, постављању експеримената и

теренском раду, анализи резултата и писању научних публикација. Као руководилац

пројеката, Одсека за штеточине биља и Института за заштиту биља и животну

средину, директно је учествовала у успостављању и развијању сарадње са

иностраним истраживачима и координисала испуњеност логистичких услова за

реализацију истраживања.

7. Квантитативна оцена резултата научноистраживачког рада

Код кандидаткиње др Милане Митровић јасно се види континуитет у квалитету и

квантитету научних радова током научне каријере. Од избора у звање научни

сарадник и виши научни сарадник, кандидаткиња је задржала тренд високе научне

продукције првенствено у часописима М20 категорије (табеле 1, 2, 3).

Др Митровић је остварила изузетно висок број М коефицијената који превазилазе

захтеве прописане за звање научни саветник (табеле 3, 4). У периоду од Одлуке

Наставно-научног већа Биолошког факултета Универзитета у Београду бр. 349/1 oд

17.04.2013. о предлогу за стицање звања виши научни сарадник, др Милана

Митровић је објавила укупно 58 радова (2 x М21а, 15 x М21, 9 x М21/2, 5 x М22, 5 x

М23, 5 х М33, 5 х М34, 3 х М52, 9 х М64), са укупним збиром М коефицијената 217.3

и збиром импакт фактора од 70.323 (Табела 3, 4). Наглашавамо да је др Милана

Митровић у овом периоду објавила 36 радова из категорије М20, односно да ова

категорија доминира у њеној укупној продукцији са 93.9% бодова (М20=204.17 од

укупно 217.3), тако да је укупни квантитативни услов за избор у звање научни

саветник остварила публикацијама у признатим међународним часописима.

51

Табела 1: Преглед научних публикација др Милане Митровић пре избора у звање

научни сарадник

Категорије научних публикација М Број

радова

Вредност

резултата

Импакт

фактор

Број

хетероцитата

Рад у врхунском међународном

часопису М21 4 32.0

8.009 62

Рад у међународном часопису М23 3 9.0 1.502 8 Саопштење са међународног скупа

штампано у изводу М34 4 2.0

- -

Саопштење са скупа националног

значаја штампано у изводу М64 11 2.2

- -

Одбрањен магистарски рад М72 - - - -

Одбрањена докторска дисертација М71 1 6.0 - - Укупно пре избора у звање научни

сарадник 23 51.2

9.511 70

Табела 2: Преглед научних публикација др Милане Митровић после избора у

звање научни сарадник

Категорије научних публикација М Број

радова

Вредност

резултата

Импакт

фактор

Број



часопису М21 5 40

13.29 45


часопису (News Item) М21/2 1 4

2.449 2

Рад у истакнутом међународном

часопису М22 1 5

1.317 8

Рад у међународном часопису М23 6 18 3.552 22 Рад у водећем часопису националног

значаја М51 4 8

0 -

Рад у научном часопису М53 4 4 0 - Саопштење са међународног скупа

штампано у целини M33 2 2

0 -

Саопшетње са међународног скупа

штампано у изводу М34 5 2.5

0 -

Предавање по позиву са скупа

националног

значаја штампано у целини

M61 1 1.5 0 -

Саопштење са скупа националног

значаја штампано у изводу М64 2 0.4 0

-

УКУПНО после избора у звање научни

сарадник 31 85.4 20.608

77

52

Табела 3: Укупан збир научних публикација др Милане Митровић после Одлуке

Наставно-научног већа Биолошког факултета о предлогу за стицање звања виши

научни сарадник

Категорије научних

публикација

М Вредност

радова

(К)

Број

радова

(n)

Вредност

резултата*

Импакт

фактор

Број


Рад у међународном часопису

изузетних вредности

М21а 10 2 20 5.072 39

Рад у врхунском

међународном часопису М21

8 15 111.8

28.463 41

Рад у истакнутом

међународном часопису M22

5 5 22.73

7.468 7

Рад у врхунском

међународном часопису – Case

Report

М21/2

4

9 36

28.212 8

Рад у међународном часопису М23 3 5 13.64 1.108 1

Саопштење са међународног

скупа штампано у целини M33

1 5 4.66

- 6

Саопштење са међународног

скупа штампано у изводу М34

0.5 5 2.42

- 0

Рад у часопису националног

значаја М52

1.5 3 4.25

- 5

Саопштење са скупа

националног значаја штампано

у изводу

M64

0.2

9 1.8

- 0

УКУПНО 58 217.3 70.323 107

*у радовима са 7 коаутора и мање примењена је формула К х n

у радовима са више од 7 коаутора примењена је формула K/(1+0,2(n-7)), n>7

Табела 4. Укупне вредности М коефицијента кандидата за избор у звање научни

саветник према категоријама прописаним у Правилнику за област природно-

математичих и медицинских наука

научни

саветник Категоријe публикација

Неопходно

за редован

избор

Остварено

Обавезни 1 M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42+M90 50 208.83

Обавезни 2 M11+M12+M21+M22+M23 35 204.17

УКУПНО 70 217.3

53

8. Закључак са предлогом

На основу анализе квалитативних и квантитативних показатеља Комисија

констатује да је др Милана Митровић изузетан истраживач. Научне публикације

кандидата цитиране 254 пута без коцитата и аутоцитата, а Хиршов индекс 10 најбоље

показују научни и практични значај њених истраживања. Јасно се види континуитет

у квалитету научних радова током каријере и тенденција др М. Митровић да своја

истраживања објављује у најугледнијим међународним часописима из области

биолошких наука. Кандидаткиња је значајно допринела формирању научног кадра

кроз менторства. Такође је као руководилац допринела оснивању и опремању две

лабораторије које су постигле међународни научни успех и стекле статус стратешког

партнера Министарства пољопривреде у решавању проблема карантинских и

економски штетних инсеката и фитоплазми у пољопривреди.

На основу претходно изложеног, Комисија сматра да на основу критеријума

дефинисаних Законом о научноистраживачкој делатности и Правилником о поступку

и начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата

истраживача др Милана Митровић испуњава све услове за избор у више научно

звање. Из тих разлога Комисија предлаже Наставно-научном већу Биолошког

факултета Универзитета у Београду да за кандидата др Милану Митровић, вишег

научног сарадника, донесе предлог одлуке о стицању научног звања научни

саветник.

Београд, 17.09.2018. КОМИСИЈА:

1. .........................................................................

Проф др Жељко Томановић, редовни професор

Биолошки факултет Универзитета у Београду,

(председник)

2. .........................................................................

Проф др Радмила Петановић, редовни професор у пензији

Пољопривредни факултет Универзитета у Београду,

дописни члан САНУ (члан)

3. ......................................................................... др Иво Тошевски, научни саветник, Институт за

заштиту биља и животну средину у Београду (члан)

Прилог 5.

Назив института – факултета који подноси захтев:

Универзитет у Београду, Биолошки факултет

Студентски трг 16, 11000 Београд

РЕЗИМЕ ИЗВЕШТАЈА О КАНДИДАТУ ЗА

СТИЦАЊЕ НАУЧНОГ ЗВАЊА

I Општи подаци о кандидату

Име и презиме: Милана Митровић

Година рођења: 1977.

ЈМБГ: 2006977306219

Назив институције у којој је кандидат стално запослен: Институт за заштиту

биља и животну средину, Београд Дипломирала: 15.12. година: 2000. факултет: Пољопривредни факултет,

Универзитет у Београду Магистрирала: 11.06. година: 2005. факултет: Пољопривредни факултет,

Универзитет у Београду Докторирала: 06.11. година: 2009. факултет: Биолошки факултет, Универзитет

у Београду Постојеће научно звање: виши научни сарадник

Научно звање које се тражи: научни саветник

Област науке у којој се тражи звање: Природно-математичка

Грана науке у којој се тражи звање: Биологија

Научна дисциплина у којој се тражи звање: Ентомологија

Назив научног матичног одбора којем се захтев упућује: Матични научни одбор

за биологију

II Датум избора-реизбора у научно звање:

Научи сарадник: 14.04.2010.

Виши научни сарадник:28.05.2014.

III Научно-истраживачки резултати (Прилог 1 и 2 правилника):

1. Монографије, монографске студије, тематски зборници, лексикографске и

картографске публикације међународног значаја (уз доношење на увид)

(М10):

број вредност укупно

М11 =

М12 =

М13 =

М14 =

М15 =

М16 =

2

М17 =

М18 =

2. Радови објављени у научним часописима међународног значаја, научна

критика; уређивање часописа (М20):


М21а = 2 10 20.00

М21 = 15 8 111.80

М22 = 5 5 22.73

М21/2 = 9 4 36.00

М23 = 5 3 13.64

М24 =

М25 =

М26 =

М27 =

М28а =

М28б =

М29а =

М29б =

М29в =

3. Зборници са међународних научних скупова (М30):


М31 =

М32 =

М33 = 5 1 4.66

М34 = 5 0.5 2.42

М35 =

М36 =

4. Монографије националног значаја (М40):


М41 =

М42 =

М43 =

М44 =

М45 =

М46 =

М47 =

М48 =

М49 =

5. Радови у часописима националног значаја (М50):


М51 =

М52 = 3 1.5 4.25

М53 =

М54 =

М55 =

М56 =

3

М57 =

6. Предавање по позиву на скуповима националног значаја (М60):


М61 =

М62 =

М63 =

М64 = 9 0.2 1.8

М65 =

М66 =

М67 =

М68 =

М69 =

7. Одбрањена докторска дисертација (М70):


М70 =

8. Техничка решења (М80)


М81 =

М82 =

М83 =

М84 =

М85 =

М86 =

М87 =

9. Патенти, (М90):


М91 =

М92 =

М93 =

М94 =

М95 =

М96 =

М97 =

М98 =

М99 =

10. Изведена дела, награде, студије, изложбе, жирирања и кустоски рад од

међународног значаја (M100)


М101 =

М102 =

М103 =

М104 =

М105 =

М106 =

М107 =

4

11. Изведена дела, награде, студије, изложбе од националног значаја (M100):


M108 =

М109 =

М110 =

М111 =

М112 =

12. Документи припремљени у вези са креирањем и анализом јавних политика

(М120):


M121 =

М122 =

М123 =

М124 =

IV Квалитативна оцена научног доприноса (Прилог 1. Правилника):

1. Показатељи успеха у научном раду:

Др Mилана Митровић је члан Друштва генетичара Србије, Ентомолошког

друштва Србије и Друштва за заштиту биља Србије.

Била је рецензент по позиву за часописе: Biological Control (М21, IF=2.112),

European Journal of Plant Pathologу (М21, IF=1.466), Plant Protection Science (М22,

IF=1.076), European Journal of Entomology (М22, IF=1.249), Biological Journal of the

Linnean Society (М22, IF=2.532), Journal of Phytopathology (М23, IF=0.877).

Била је уредник поглавља Ентомологија и рецензент међународног

симпозијума International Symposium on Current Trends in Plant Protection”, одржаног

од 25. до 28. септембра 2012. године у Београду.

2. Ангажованост у развоју услова за научни рад, образовању и формирању

научних кадрова:

Школске 2011/12 године др Милана Митровић је ангажована као предавач на

докторским студијама студијског програма Биологија из предмета Векторска улога

инсеката и Молекуларна систематика инсеката, на Модулу Морфологија,

систематика и филогенија животиња.



дисертације Ане Митровски-Богдановић, под називом «Молекуларна и морфолошка

карактеризација врста из комплекса Praon dorsale-yomenae (Hymenoptera: Braconidae:



Новом Саду (број одлуке 1007/1 од 24.04.2014.), именована је за ментора докторске

дисертације Александре Поповић, под називом «Фауна карабида (Coleoptera:

5

Carabidae) у различитим агроеколошким условима Војводине», која је одбрањена у

Новом Саду 12.05.2014. године.


Београду (број одлуке 33/55 од 10.03.2017.), именована је за ментора докторске

дисертације Aiman Jamhour, под називом «Молекуларна карактеризација и

филогенетски односи европских врста рода Aphidius Nees (Hymenoptera, Braconidae,




дисертације Јелисавете Чкркић, под називом «Филогенетски односи и таксономски

статус врста подтрибуса Monoctonina (Hymenoptera, Braconidae, Aphidiinae)», чија

израда је у току.


Београду, именована је за члана Комисије за преглед пријаве и оцену испуњености

услова и научне заснованости докторске дисертације: Миљане Јаковљевић (бр. 33/74

од 10.03.2017.), Коране Коцић (бр. 33/73 од 10.03.2017.), Јелисавете Чкркић (бр. 33/71

од 10.03.2017.), Aiman Jamhour (бр. 33/10 од 20.01.2017.), Mustafе Ghailow (бр. 33/252

од 14.11.2016.).

Одлуком Научног већа Института за заштиту биља и животну средину,

именована је за члана Комисије за спровођење поступка избора или реизбора у

научна звања следећих истраживача из Института: мастер инж. Ање Милосављевић,

истраживача сарадника (бр. 1725 од 29.08.2016), мастер. биол. Миљане Јаковљевић,

истраживача сарадника (бр. 222 од 28.01.2015.), др Ненада Тркуље, научног

сарадника (бр. 597 од 12.03.2013.), дипл. био. Оливера Крстића, истраживача

сарадника (бр. 1606 од 15.10.2012.), др Лане Ђукановић, вишег научног сарадника

(бр. 999 од 11.06.2012.), дипл. инг. Данијеле Ристић, истраживача сарадника (бр. 180

од 06.02.2012.), дипл. инг. Милоша Стевановића, истраживача сарадника (бр. 1000 од

11.06.2012.), дипл. инг. Лазара Сивчева, истраживача сарадника (бр. 1605 од

15.10.2012.), др Татјане Цврковић, научног сарадника (бр. 599 од 17.06.2010.). Одлуком Наставно-научног већа Биолошког факултета Универзитета у

Београду (бр. 15/209 од 12.06.2015.) именована је за члана комисије за избор др

Татјане Цврковић у звање вишег научног сарадника.


Новом Саду (број 940/2 од 28.10.2014.) именована је за члана Комисије за избор др

Александре Поповић у звање доцента.

Као руководилац три национална и једног међународног пројекта, др

Милана Митровић је директно организовала и учествовала у оснивању Лабораторије

за молекуларну дијагностику и Лабораторије за примењену ентомологију у Одсеку

за штеточине биља и допринела изградњи инфраструктуре, потпуном опремању

лабораторија и акредитацији у складу са захтевима стандарда ISO17025. Такође је

омогућила стручна усавршавања младих истраживача из одсека у иностранству.

Лабораторија за молекуларну дијагностику и Лабораторија за примењену

ентомологију су од оснивања до данас достигле висок степен међународног успеха

кроз бројне публикације у међународним часописима, као и националног успеха,

стицањем статуса јединих лабораторија у Србији овлашћених од стране

Министарства пољопривреде за надзор карантинских и економски значајних

6

инсеката и фитоплазми у пољоривреди и међународном промету, а њени

истраживачи, укључујући и др Милану Митровић су именовани за експерте која

врше анализе. Поред тога, у Лабораторији за молекуларну дијагностику се изводи

практични курс из предмета Молекуларна систематика за студенте докторских

студија Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Др Милана Митровић је до сада учествовала на 13 националних пројеката,

финансираних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја или


Представљајући се кроз бројне публикације у међународним часописима, уз

допринос истраживачког тима чији је члан, достигла је међународни успех што је

резултирало успостављањем сарадње са истраживачима широм Европе, САД и

Канаде. Та сарадња се развија кроз заједничке научне пројекте (SEE-ERA.NET,

SCOPES, билатерала), публикације, размену знања и методологије, и стручна

усавршавања истраживача и докторанада.

До сада је учествовала на 11 међународних пројеката: 1. (2016-2018) Билатерални пројекат научне и технолошке сарадње између Републике

Србије и Црне Горе, број 451-03-01414/2016-09/8 (2016-2018): Distribution, host plants and

genetic characteristics of Drosophila suzukii Matsumura – a new invasive pests in fruit

orchards of Montenegro and Serbia. Министарство просвете, науке и технолошког развоја

РС.

2. (2014-2017) SCOPES Joint research projects, пројекат финансиран од стране Swiss National

Science Foundation, број IZ73Z0_152414: Epidemiology and management strategy of stolbur

phytoplasma in agroecosystems.

3. (2013-2014) Програм билатералне научно-технолошке сарадње између Србије и Савезне

Републике Немачке: “Морфологија, популациона генетика и акустична комуникација у

таксономији Hyalesthes obsoletus групе врста – вектора stolbur фитоплазме“, бр.451-03-

03159/2012-09/10. Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС.

4. (2013-2014) Програм билатералне научно-технолошке сарадње између Србије и Италије:

“Епидемиологија Flavescence dorée, карантинског обољења винове лозе у Европи: улога

биљака спонтане флоре као резервоара фитоплазме и инсеката потенцијалних вектора”,

680-00-566/2013-09/03. Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС.

5. (2013) SCOPES Program: "Host specialization of aphid parasitoids - valorisation", Swiss

National Science Foundation, IZ76Z0_147547/1.

6. (2010-2011) Билатерални програм заједничког унапређења размене учесника на

пројектима између Републике Србије и Републике Мађарске: „Study of potential vectors of

Stolbur phytoplasma in potato and corn“. Министарство просвете, науке и технолошког

развоја РС.

7. (2010-2011) “Павле Савић„ Међувладин програм билатералне научно-технолошке

сарадње између Србије и Француске: Grapevine phytoplasma diseases. Evaluation of the risk

of the wild reservoir and study of the co-adaptation phytoplasma/insect vector. Министарство

просвете, науке и технолошког развоја РС.

8. (2010-2012) SCOPES Program: Host specialization of aphid parasitoids. Swiss National

Science Foundation, IZ73Z0_1 28174.

9. (2007-2008) Global epidemiology of phytoplasma diseases of economic importance in

Southeast Europe SEE-ERA.NET Pilot Joint Call No. 10724.

10. (2007-2008) Landscape and regional context of insect agrobiodiversity in Southeastern Europe:

a pilot survey of selected hemipteran pests, their parasitoids and predators, and bee pollinator

diversity SEE-ERA.NET Pilot Joint Call No. 9608.

7

11. (2002-2006) Investigations on potential biological control agents of Dalmatian and Yellow

toadflaxes, Linaria dalmatica and L. vulgaris; Wyoming Weed and Pest Council Biological

Control Steering Committee, USDA-APHIS National Biological Control Institute, Agriculture

and AgriFood Canada.

Била је члан је организационог одбора XIV Саветовања о заштити биља које је

одржано од 27.11. до 01.12.2017. године. Такође је била члан организационог одбора,

уредник поглавља Ентомологија и рецензент међународног симпозијума

«International Symposium on Current Trends in Plant Protection”, одржаног од 25. до 28.

септембра 2012. године у Београду. Била је члан организационог одбора националног

симпозијума «Актуелни проблеми у сузбијању корова и оптимизација примене

хемијских средстава у заштити биља» одржаног од 21 до 24. септембра 2010. године

у Вршцу.

3. Организација научног рада:

Од 2011. до 2018. године руководила је подпројектом “Диверзитет и

динамика биљних патогена и њихових инсекатских вектора у агроекосистемима

Србије” у оквиру пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја бр.

III43001 “Агробиодиверзитет и коришћење земљишта у Србији: интегрисана

процена биодиверзитета кључних група артропода и биљних патогена”.

Од 2014. до 2017. године руководила је међународним пројектом

“Epidemiology and management strategy of stolbur phytoplasma in agroecosystems” који

финансира Швајцарска национална фондација за науку (Swiss National Science

Foundation).

Од 2010. до 2011. године руководила је пројектом реформе пољопривреде

Србије у транзицији под називом “Златасто жутило винове лозе епидемиологија,

дистрибуција и програм мера заштите”, који је финансирала Међународна банка за

обнову и развој и Глобални фонд за заштиту животне средине, у организацији


Од 2005. до 2007. године, др Митровић је руководила пројектом “Фауна

Auchenorrhyncha (Hemiptera) и њихова улога у епидемиологији ширења фитоплазми

у виноградима у Србији”, који је финансирало Министарство пољопривреде,


У периоду од 2010. до 2014. године обављала је функцију руководиоца Одсека

за штеточине биља у Институту за заштиту биља и животну средину у Београду.

Такође је паралелно, од 2012. до 2014. године обављала и дужност помоћника

директора Института.



Министарство пољопривреде је 2014. године именовало др Митровић за члана

Стручног савета за заштиту здравља биља (решење бр. 321-01-38/2014-11).

Министарство пољопривреде је 2016. године именовало др Милану Митровић

за члана Радне групе за израду Предлога закона о изменама и допунама Закона о

здрављу биља (решење бр. 119-01-366/2016-11).

8

Вишегодишња истраживања интернационалног тима ентомолога чији је др М.

Митровић била члан је допринела да се један инсект са подручја Балкана званично

користи као биолошки агент у Северној Америци. На основу расветљене биологије и

дефинисане монофагности униволтне врсте рилаша Rhinusa pilosa (Coleoptera,

Curculionidae) и процењеног минималног ризика од негативног утицаја на биљке

спонтане флоре у Северној Америци, одбор Technical Advisory Group for the

Biological Control of Weeds (TAG—BCW) је предложио да се R. pilosa интродукује у

Северну Америку као биолошки агент за сузбијање Linaria vulgaris инвазивног

корова пореклом из Европе, што је финално одобрено и реализовано у 2014. години.

Резултати овог рада су директно проистакли из магистарске и докторске дисертације

кандидаткиње које су реализоване у оквиру међународног пројекта „Investigations on

potential biological control agents of Dalmatian and Yellow toadflaxes, Linaria dalmatica

and L. vulgaris“ у сарадњи са CABI Europe, Wyoming Weed and Pest Council Biological

Control Steering Committee, USDA-APHIS National Biological Control Institute и

Agriculture and AgriFood Canada.

4. Квалитет научних резултата:

Сви публиковани радови кандидата припадају типу фундаменталних или

експерименталних истраживања из области биолошких и биотехничких наука.

Просечан број аутора по раду, за период после избора у звање виши научни

сарадник, износи 6.43. Од 58 публикованих радова, пет имају 9 коаутора и седам

радова имају 8 коаутора који су резултат међународне сарадње.

Др Милана Митровић je у протеклом периоду остварила укупно 254

хетероцитата (без коцитата). Радови кандидакиње су цитирани у међународним

часописима из категорије М20 који су на SCI листи, монографијама међународног

значаја, саопштењима са међународних скупова, поглављима књига и др. Према

подацима добијеним из базе података ISI Web of Science и SCOPUS, Хиршов индекс

др Милане Митровић је 10.

Кроз пројекте и билатералне сарадње, др Митровић је остварила значајну

међународну сарадњу, која се огледа у публикацијама са колегама из иностранства.

Њена истраживања су методолошки осмишљена и експерименталног типа, веома

често мултидисциплинарна, што је довело до повезивања са истраживачима у земљи

и свету. Успостављањем међународне сарадње и заједничким публикацијама,

кандидат самостално и успешно доприноси афирмацији свог научноистраживачког

рада.

Др Милана Митровић је својим досадашњим научноистраживачким радом дала

значајан научни допринос у области примењене ентомологије објављујући радовe

који се првенствено баве еколошком и таксономском карактеризацијом инсеката од

значаја као биљних штеточина, вектора биљних болести или потенцијалних агената

за биолошку контролу. Највећи део истраживања кандидата обухвата биологију,

екологију и диверзитет цикада (Hemiptera, Auchenorrhyncha), као и њихову улогу у

преношењу фитоплазми у различитим агроекосистемима. Значајан научни допринос,

кандидаткиња је остварила и у области примене молекуларних метода у

идентификацији, таксономији и филогенетским анализама паразитоида (Aphidiinae,

Braconidae) који су потенцијални агенти за биолошку контролу биљних ваши.

9

Кандидаткиња се бави и детекцијом инсеката од значаја за пољопривредну

производњу, као што су инвазивне врсте, карантински организми и економски

значајне штеточине. Истраживања др Митровић обухватају и развијање методологије

детекције механизама резистентности штетних организама на пестициде у

пољопривреди и решавање проблема њиховог сузбијања.

Важно је напоменути да су у библиографији кандидата само радови из

области њених истраживања. Својим искуством и познавањем метода научног рада

др Mитровић је дала значајан допринос реализацији коауторских радова. Активно је

учествовала у осмишљавању, реализацији и координацији истраживања, одабиру

лабораторијских процедура и извођењу анализа, постављању експеримената и

теренском раду, анализи резултата и писању научних публикација. Као руководилац

пројеката, Одсека за штеточине биља и Института за заштиту биља и животну

средину, директно је учествовала у успостављању и развијању сарадње са

иностраним истраживачима и координисала испуњеност логистичких услова за

реализацију истраживања.

Из публикација се може закључити ангажованост др Митровић у

мултидисциплинарним истраживањима, са различитим тимовима коаутора међу

којима су истраживачи са Природно-математичког факултета у Крагујевцу и Нишу,

Биолошког факултета у Београду, Пољопривредног факултета из Новог Сада, као и

различитих институција са којима је успоставила међународну сарадњу из

Швајцарске, Чешке, Немачке, Италије, Македоније, Мађарске, Сједињених

Америчких Држава, Грчке, Канаде и Црне Горе. Током студијског боравка у

међународним научним институцијама кандидаткиња је савладала нове методологије

испитивања из области примењене ентомологије, као и статистичке методе анализе

резултата и стечено знање пренела на сараднике из одсека, са којима је заједно

имплементирала нову методологију у свакодневни рад у лабораторији.

Код кандидаткиње др Милане Митровић јасно се види континуитет у

квалитету и квантитету научних радова током научне каријере. Од избора у звање

научни сарадник и виши научни сарадник, кандидаткиња је задржала тренд високе

научне продукције првенствено у часописима М20 категорије.

Др Митровић је остварила изузетно висок број М коефицијената који

превазилазе захтеве прописане за звање научни саветник. У периоду од Одлуке

наставно-научног већа Биолошког факултета Универзитета у Београду бр. 349/1 oд

17.04.2013. о предлогу за стицање звања виши научни сарадник, др Милана

Митровић је објавила укупно 58 радова (2 x М21а, 15 x М21, 9 x М21/2, 5 x М22, 5 x

М23, 5 х М33, 5 х М34, 3 х М52, 9 х М64), са укупним збиром М коефицијената 217.3

и збиром импакт фактора од 70.323. Наглашавамо да је др Милана Митровић у овом

периоду објавила 36 радова из категорије М20, односно да ова категорија доминира у

њеној укупној продукцији са 93.9% бодова (М20=204.17), тако да је укупни

квантитативни услов за избор у звање научни саветник остварила публикацијама у

признатим међународним часописима.

V. Оцена комисије о научном доприносу кандидата са образложењем:

Разматрајући укупну активност и остварене резултате кандидата др Милане

Митровић, вишег научног сарадника запослене у Институту за заштиту биља и

10

животну средину у Београду, Комисија је закључила да је остварила запажене

резултате у области истраживања инсеката као вектора проузроковача болести биља

и решавања епидемиолошких ланаца неколико економски значајних фитоплазма-

тичних оболења, примени молекуларних метода детекције фитоплазми у биљкама и

инсектима, као и праћењу карантинских штеточина у пољопривредној производњи.

Јасно се види континуитет у квалитету научних радова током каријере и тенденција

др Митровић да своја истраживања објављује у најугледнијим међународним

часописима из области биолошких наука. Током каријере кандидаткиња је задржала

тренд високе научне продукције, првенствено у часописима М20 категорије. Научне

публикације цитиране 254 пута без аутоцитата и коцитата и Хиршов индекс 10

најбоље показују фундаментални и практични значај научних резултата др Милане

Митровић. Њена истраживања у оквиру магистарске тезе и докторске дисертације су

резултирала интродукцијом инсекта са Балкана у Северну Америку за биолошко

сузбијање корова.

Учествовала је као истраживач на 13 националних пројеката из области заштите

биља, а била руководилац три пројекта. Има богато искуство у међународној

сарадњи кроз учешће у 11 пројеката, обуку у иностраним институцијама и заједничке

публикације. Формирала је лабораторије које ће постати међународно признате у

научном смислу, а у Србији као акредитоване лабораторије једине овлашћене за

надзор карантинских организама и центар едукације доктораната биолошких наука

за молекуларне методе.

Од посебног значаја је ангажовање др Милане Митровић у менторском раду са

младим истраживачима, укључујући и трансфер стечених знања и метода према

другим научним институцијама у земљи и иностранству. Такође је учестовала је у

извођењу наставе докторантима Биолошког факултета. Од стране Министарства

пољопривреде овлашћени је ентомолог за надзор карантинских и економски штетних

инсеката и фитоплатми у домаћем и међународном промету. Члан је Стручног савета

за заштиту здравља биља и Радне групе за израду Предлога закона о изменама и

допунама Закона о здрављу биља. Учествовала је у организационим одборима

националног и међународног скупа. Од значаја је и искуство др Милане Митровић у

руковођењу Институтом за заштиту биља и животну средину.

На основу претходно изложеног, Комисија сматра да на основу критеријума

дефинисаних Законом о научноистраживачкој делатности и Правилником о поступку

и начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата

истраживача др Милана Митровић испуњава све услове за избор у више научно

звање. Из тих разлога Комисија предлаже Наставно-научном већу Биолошког

факултета Универзитета у Београду да за кандидата др Милану Митровић, вишег

научног сарадника, донесе предлог одлуке о стицању научног звања научни

саветник.

ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ

_______________________________________

Проф др Жељко Томановић, редовни професор Биолошки факултет Универзитета у Београду

11

МИНИМАЛНИ КВАНТИТАТИВНИ ЗАХТЕВИ ЗА СТИЦАЊЕ

ПОЈЕДИНАЧНИХ НАУЧНИХ ЗВАЊА

За природно-математичке и медицинске струке

Диференцијални услов -

од првог избора у

претходно звање до

избора у звање

Потребно је да кандидат има најмање ХХ поена, који

треба да припадају следећим категоријама:

Неопходно

XX=

Остварен

о

Научни саветник Укупно 70 217.3

Обавезни (1) М10+М20+М31+М32+

М33

М41+М42+М90

50 208.83

Обавезни (2) М11+М12+М21+М22

М23 35 204.17

Documents

1....(2006): Detekcija fitoplazme zlatastog žutila vinove loze Flavescence dorée u populacijama pavitine Clematis vitalba (Vitaceae) u Srbiji. VIII Savetovanje o zaštiti bilja,